Click here to load reader

Praćenje napretka i vrednovanje - GOV.me

  • View
    0

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Praćenje napretka i vrednovanje - GOV.me

Tema Prezentacije Obrazloiti vanost opisnog praenja postignua uenika
Imenovati i razmotriti osnovna naela i elemente proveravanja i ocenjivanja
Razumeti vezu Evropskog jezikog okvira i razvoja jezikih veština
Predstaviti Jeziki portfolio kao instrument za samoprocenu i vrednovanje
Radionica
Zadatak:
Izvucite 1 cedelju.
Prošetajte po uionici i pronaite odgovarajueg para u odnosu na pojam koji imate na cedulji.
Upoznajte se.
ODNOS POJMOVA
ODNOS POJMOVA
kompetencija: znanjima, veštinama,
sposobnostima, samostalnosti i
unapred definisanim i prihvaenim
njegovi delovi su praenje, proveravanje i
ocenjivanje.
uoiti i podsticati uenikove
pojmove:
Praenje
Proveravanje
Ocenjivanje
radu i napredovanju u ostvarivanju oekivanih ishoda
Proveravanje – merenje postignutog nivoa znanja, veština, sposobnosti i stavova u
odreenome nastavnom predmetu i vannastavnom radu.
Ocenjivanje – pridavanje brojane i/ili opisne vrednosti rezultatima praenja i
proveravanja uenikovog rada, postignua i napredovanja.
Vrednovanje = proces praenja,
zapaanja o postignutim ishodima uenja i nivou
kompetencija koji su postavljeni u okviru obrazovnih
standarda, nacionalnog kurikulumom i nastavnog
programa
wissen / können
Praenje se sprodovi pomou:
kognitivni domen uenja - šest razliitih nivoa od
najjednostavnijeg (ponavljanja injenica) preko
Znanje
Shvatanje/razumevanje
Primena
Analiza
Sinteza
Evaluacija
Radionica
odgovarajuim opisom.
Razmenite vaša iskustva u vezi sa
praenjem uenja vaših uenika
komunikaciju, saradnju, rad sa podacima i informacijama,
digitalna kompetencija, odgovoran odnos prema zdravlju,
okolini i prema demokratskom društvu…
Razvoj socijalnih veština: ponašanje - procena emocionalnog
razvoja, odnosa prema drugima, odgovornost prema uenju i
obavezama, pridravanje pravila….
Dobar primer za praenje
samostalno zakljuuje o jezinim pravilima
u individualnom radu primenjuje strategije uenja
razluuje bitne informacije u tekstu i samostalno ih belei
rado uestvuje u grupnom radu primenjujui tehnike saradnikog uenja
samostalno, odgovorno i konstruktivno pristupa rešavanju postavljenih zadataka
Veba u plenumu
- Jezike veštine
- Kljune kompetencije
(JEZIKE KOMPETENCIJE)
(JEZIKE KOMPETENCIJE)
(KLJUNE KOMPETENCIJE)
(KLJUNE KOMPETENCIJE)
saradnikog uenja
(SOCIJALNE VEŠTINE)
postavljenih zadataka
(LINE VEŠTINE)...
Proveravanje podrazumeva merenje postignutog nivoa kompetencija u nastavnom predmetu tokom školske godine.
Proveravanje se vrši u odnosu na standarde, ishode i ciljeve uenja
Cilj proveravanja je osnova za osmišljavanje zahteva i ispitnog materijala
emu slui proveravanje ?
Osnovne funkcije proveravanja
Motivaciona – podstie dalji napredak
Obrazovna – deo je obrazovnog
planiranje nastave
(nastavni program) na osnovu
jezikim nivom uenika
stranih jezika?
sposobnosti
ostvarivanju zadatih ciljeva i
ostvari komunikativna
materijalom ili zahtevom
razume suštinu/glavnu misao
prepoznaje potporne informacije/primere
svrstava slikovni / zvuni / tekstualni sadraj
razume tok dogaaja/radnje
zakljuuje...
Govor
u skladu sa ciljem provere i ispitnim materijalom ili zahtevom
imenuje i opisuje predmete, osobe, radnje, dogaaje
govori na osnovu beleaka, prema zadatom obrascu ili pomou slika
prepriava sled dogaaja
reprodukuje i samostalno uestvuje u dijalogu u okviru poznate tematike
primenjuje leksike i jezine strukture u jednostavnim dramatizacijama i raspravama
reprodukuje pesme za recitovanje i pevanje
iznosi rezultate individualnog ili grupnog rada
Pisanje
u skladu sa ciljem provere i ispitnim materijalom ili zahtevom
primenjuje leksike i jezine strukture (dopunjava tekst reima prema vizuelnom ili zvunom materijalu/ dopunjava delove teksta koji nedostaju)
piše beleške
piše uz predloeni model (piše estitke, razglednice, pisma, elektronsku poštu, poruke, novi kraj prie, deo prie koji nedostaje, jednostavne poetske oblike, sastav)
piše prema diktatu
razumevanje,
govor,
sa slikovnim ili muzikim izrazom ili
pokretom,
itanjem (zadaci višestrukog izbora,
alternativnog tipa, transfer podataka...)
Sprovodi se praenjem verbalne reakcije na verbalni ili neverbalni stimulans npr. na osnovu ueša u dijalozima i dramatizacijama, reprodukcije pesmica, ueša u raspravama i sl.
Svaka govorna provera ujedno prua i mogunost provere izgovora i intonacije.
Provera jezikih struktura i leksike
kroz govorne aktivnosti: dijalozi, monolozi, dramtizacije,odgovori na pitanja.......
kroz pisane aktivnosti: testovi znanja, eseji, popunjavanje formulara, opisivanje slika......
kratki testovi posle obrade i uvebavanja nekog dela gradiva, a dui testovi posle obrade veih celina .
celovita pismena provera: itanja/slušanja s razumevanjem, leksike i jezine strukture, pismeno izraavanje-zadatak esejskoga tipa)
razliite vrste zadataka sa razliitim nivoima zahteva: povei, zaokrui, dopuni, poreaj, izbaci, odgovori i sl.
Provera pravopisa i
Putem diktata i zadataka esejskoga tipa u okviru prethodno obraenih tema i struktura (kod zadataka esejskoga tipa uenicima ponuditi pomone/orijentacijske elemente za struktuiranje teksta - npr. pitanja, kljune rei, delovi reenica....)
pri proveri je vano definisati elemente i kriterijume za proveru veštine pismenog izraavanja (sadraj/ poruka, leksike i jezine strukture, pravopis, broj rei, ....)
Radionca
Zadatak:
vebi
vrednosti u odnosu na rezultate praenja i
proveravanja uenikovog rada i postignua.
sastavni deo procesa nastave i uenja, uz stalno
praenje ostvarivanja propisanih ciljeva, ishoda i
standarda postignua uenika u toku
savladavanja nastavnog programa;
kontinuirana pedagoška aktivnost;
da demonstrira odnos prema uenju i znanju;
da osposobljava uenika za objektivnu procenu
sopstvenih postignua, kao i postignua drugih
uenika.
Dunost nastavnika je da:
ocenu saopšti ueniku javno i propratiti je povratnom informacijom koja sadri obrazloenje i preporuke za dalje napredovanje
na poetku školske godine upozna uenike s nainima, elementima i vremenskom dinamikom ocenjivanja
u procesu vrednovanja poštuje individualne razlike, potrebe, uzrast uenika
javnost objektivnost
izdvajanja po bilo kom osnovu
da prilikom ocenjivanja koristi razliite tehnike
(usmeno, pismeno - individualno, grupno) kroz
testove, eseje, prezentacije, pitanja zatvorenog i
otvorenog tipa, višestrukog izbora, uporeivanja,
sparivanja, nadopunjavanja…
ostvarenosti propisanih ciljeva, ishoda uenja i standarda postignua
razvijenih kompetencija
pokazatelj je kvaliteta i efikasnosti zajednikog rada nastavnika, uenika i škole u celini.
preporuka je za dalje napredovanje uenika
Elementi ocenjivanja
Poznavanje, razumevanje, primena sadraja (sprovodi se kroz usmeno i pismeno izraavanje)
Praktina i kreativna primena usvojenih znanja, stepen razvijenih veština/sposobnosti (sprovodi se kroz razliite oblike rešavanja problemskih zadataka, situacija, praktinih vebi, izrade razliitih projekata, inovacija, seminara i sl.)
Elementi specifini za nastavni predmet – saradnja u nastavnom procesu (aktivnost, izvršavanje obaveza i odnos prema radu)
Radionica
proveravanje i vrednovanje postignua
elementi za voenje pedagoške sveske.
Nach mehreren schlechten Leistungen wird eine mittlere
Leistung tendenziell besser beurteilt.
Kontrasteffekt
Bei guten Schüler/innen neigt man dazu, Fehler zu übersehen, bei schlechten werden eher Fehler gesucht.
Haloeffekt
Bei längeren Beurteilungsserien werden die ersten Arbeiten oft streng, die mittleren eher milder und die letzten wieder streng beurteilt.
Welleneffekt
Die Erwartung der Beurteilenden kann die Leistung der Prüflinge beeinflussen.
Pygmalioneffekt
meunarodni standard za opisivanje jezikih sposobnosti.
Ustanovljen je od strane Saveta Evrope i koristi se
širom sveta za opisivanje jezikih veština onih koji ue neki strani jezik.
Ciljevi GER
1. da se ohrabre praktiari (u koje se ubrajaju i uenici i nastavnici) da sebi postave nekoliko pitanja:
šta treba uraditi pri usmenoj ili pismenoj komunikaciji s drugima,
zašto se radi na ovaj nain,
koji nain uenja je neophodan pri uenju stranog jezika,
kako se definišu ciljevi i prepoznaje napredak od potpunog neznanja do uspešnog ovladavanja stranim jezikom,
kako se u praksi realizuje uenje jezika,
kako pomoi ljudima da bolje ovladaju stranim jezikom,
2. da se olakša razmena informacija izmeu nastavnika/predavaa i uenika tako što e uenici znati
šta se od njih oekuje i kako do toga da stignu.
Gemeinsamer europäischer Referenzrahmen
Evropski jeziki portfolio EJP
Lini dokument
Uvaava formalno i neformalno obrazovanje
Promoviše plurilingvizma
Utvrivanje nivoa jezike kompetencije i interkulturalnog iskustva
Funkcija
Informativna: evidentiraju se steena znanja u formalnom i neformalnon obrazovanju, kao i ivotno iskustvo.
Elementi EJP
3 elementa
2. Jezika biografija: planiranje sopstvenog uenja i napredovanjaja, pregled linog jezikog istorijata, pomae da se postave sopstveni ciljevi, belei iskustva u školi i van nje;
3. Dosje: kolekcija radova, diploma, sertifikata koja ilustruju znanja i iskustva navedena u Jezikoj biografiji i pasošu.
EJP primeri
uputstvima i primerima kako