Viša poslovna škola Čačak

Nastavna baza u Loznici

SEMINARSKI RAD Predmet:Makroekonomija Tema:Kolektivno pregovaranje i kolektivni ugovori o radu

Mentor: Student: Prof.dr.Radosav Aničić Vasiljević Milorad Loznica,2006.

SADRŽAJ:

1.Nastanak kolektivnih ugovora 1.1.uloga kolektivnih ugovora

2.Vrste kolektivnih ugovora 2.1.opšti kolektivni ugovor 2.2.posebni kolektivni ugovor 2.3.pojedinačni kolektivni ugovor

3.Opšti kolektivni ugovor

4.Posebni koletivni ugovor za državne organe

5.Pojedinačni kolektivni ugovor-poljoprivreda,prehrambrena,duvanska industrija i vodoprivreda

6.Zaključak

7.Literatura

1.Početni period razvoja kapitalizma karakteriše velika ponuda i neorganizovanost radne snage zbog čega su kapitalisti bili u mogućnosti da sami određuju uslove rada i visinu najamnine.Zbog toga je najamnina bila na niskom nivou.Međutim,sa razvojem kapitalizma jača i radnički pokret,povećava se kvalifikacioni i obrazovni nivo radničke klase,raste njihova svest i sl.što dovodi do organizovanja radničke klase u radničke organizacijepre svega,u radničke sindikate radi zaštite prava radnika.Oni se koriste svimsredstvima legalne borbe u okviru kapitalizma(pre svega obustave rada,štrajkovi,protesti,sprečavanje saobraćaja,uništavanje robe) radi poboljšanjasvog materijalnog I društvenog položaja. Radnički sindikati već duži vremenski period,a naročito usavremenim uslovima,imaju veoma značajnu ulogu pri utvrđivanju visinenajamnine i poboljšanja uslova rada radnika (nedeljni i godišnji odmor,dužina radnog dana,higijensko-tehnička zaštita na radu ).Pojava radničkihsindikata ima svoju predistoriju.Radnici su postepeno došli do saznanja da u broju leži snaga.Otuda su se prvo počeli sastajati u kafanama,crkvamada bi se dogovarali o preduzimanju zajedničkih akcija.U početku su to bilehumanitarne akcije (zabave,diskusije,pomoć članovima porodice u slučajusmrti,dobrovoljno davanje krvi,materijalna pomoć ugroženima itd.) da bi sekasnije ta radnička društva bavila pitanjem obrazovanja radnika,visinenajamnine,uslova rada i sl.Nasuprot radnicima poslodavci su tražili primenuzakonskih propisa koji su predviđali kazne za radničke zavere i grupne akcije.Docnije su počeli da uzimaju u službu naoružane ljude da se bore protiv radničkih sindikata.Iz navedenih radničkih okupljanja nastali susindikati kao organizacije radničke klase koje se počinju organizovano boritiza prava radnika:više najamnine,kraće radno vreme,duže odmore,boljeuslove rada,socijalna davanja:penzije i zdravstveno osiguranje,demokratskaprava radnika itd.Pored toga,radnički sindikati se bave i čisto društvenimfunkcijama:dobrovoljni prilozi,dobrovoljno davanje krvi,neke zajedničkeakcije(komunalne I sl.).Bila je,međutim,potrebna duga i uporna borba radnika i jačanje radničkog pokreta da bi radnički sindikati stekli odgova-rajuću poziciju u kapitalističkom društvu.Ta borba je trajala preko 200 god.da bi tek nakon velike ekonomske krize (1929-1933) i Drugog svetskog rataradnički sindikati nesmetano stupili na scenu kapitalističkog društva. Osnovnu preokupaciju sindikata činila je borba za bolji ekono-ski položaj radničke klase,a pre svega borba za povećanje najamnine.

Zato sindikat vodi organizovanu borbu sa poslodavcima (kapitalisička klasa)radi utvrđivanja visine najamnine.To se vrši putem kolektivnog pregovaranjai potpisivanjem kolektivnih ugovora o radu.Pošto se ekonomska nadmoćposlodavca ne susreće sa pojedinačnim radnikom kome može lako diktiratiuslove rada,nego sa organizovanim radničkim sindikatom,to se umesto poje-dinačkog ugovora o radu,pristupa kolektivnom regulisanju radnih odnosa putem kolektivnog pregovaranja o radu i zaključivanju kolektivnih ugovorao radu.To se vrši putem potpisivanja sporazuma. Međutim,u savremenom periodu jača i uloga države koja se sveviše meša i u odnose rada i kapitala.Ona se,naime,javlja kao određeni posre-dnik između radničke i kapitalističke klase.Time kolektivno pregovaranje sve više prestaje da bude bilateralni mehanizam (kapitalistička i radničkaklasa),a sve se više pretvara u tripartitni process (poslodavac-sindikat-država).U nekim zemljama javlja se i četvrti partner pregovaračke strukturea to su službe za mirenje i arbitraža.(Bogdan Ilić,Makroekonomija,Beograd 2005.)

1.1.Kolektivni ugovor je opšti okvir kojim se uređuju sva pitanjavezana za radne odnose.Ekonomski sistem može efikasno da funkcionišesamo ako preduzeća kao privredni subjekti koji ga čine u svom ponašanjuteže da ostvare što veću dobit i akumulaciju i ako postoji približna ravnotežaizmeđu ovog interesa,na jednoj strani,i interesa zaposlenih da ostvaruju štoveći lični dohodak(zarade),na drugoj strani.Određivanje najniže cene rada idrugih izdataka koji predstavljaju poslovanje-daje osnovne elemente da seodredi koja je delatnost i poslovanje uspešna,a koja stvara gubitke,koje možeopstati i razvijati se,a koje se moraju gasiti i nestajati.Ova i druga pitanja vezana za oblast raspodele,prava zaposlenih i poslodavaca rugulišu sekolektivnim ugovorom. Suština ovih ugovora je:regulisanje globalnih odnosa raspodele(granski,prema delatnostima),zaštita životnog standarda zaposlenih,regulisa-nje obaveza i odgovornosti zaposlenih i poslodavaca.Kolektivni ugovoriimaju značaj zakonske regulative.Kolektivni ugovor zaključuje se izmeđustrukovne sindikalne organizacije i poslodavca.Ugovorom se regulišu:radnovreme,zarade,postupak prijema na posao i otkazi kao i osnovni uslovi rada.Ugovor obavezuje sve zaposlene koji pripadaju sindikalnoj organizaciji kojaje potpisnik ugovora,pa čak i ona lica koja stupe u radni odnos posle potpisi-vanja kolektivnog ugovora.Kolektivni ugovor predstavlja ugovor o pravimai obavezama radnika i poslodavaca s tim što ga ne potpisuje pojedinačnosvaki zaposleni već ga u ime radnika potpisuje njihova strukovna sindikalnaorganizacija.(Rajko Unčanin,Poslovna ekonomija,Beograd 2006.)

Osnovna pitanja koja se uređuju kolektivnim ugovorom o radu su:-cena rada i zarada-deo zarade iz dobiti-ostala primanja(regres za godišnji odmor,otpremnina prilikom odlaska rad-nika u penziju,pomoć,solidarni fond sindikata,naknade troškova prevoza,dnevnice za službena putovanja)-naknada za inovacije,racionalizacije i druge oblike stvaralaštva-raspoređivanje radnika na rad-pripravnički staž,i stručno usavršavanje-odmori i odsustva sa rada-zaštita radnika na radu-disciplinska i materijalna odgovornost-prava i dužnosti radnika i poslodavca u štrajku-trajanje kolektivnog ugovora-higijensko-tehnička zaštita na radu

Na samom tržištu radne snage formira se cena rada na čiju donjugranicu sindikat želi da utiče putem kolektivnih ugovora.Istovremeno tr-žište radne snage podrazumeva daleko veću slobodu poslodavca u određ-ivanju konkretne visine plata pojedinih radnika kao i u primanju i otpuštanjuradnika.Kolektivnim ugovorima se regulišu procedure zasnivanja i prestankaradnog odnosa,odnosno obezbeđuje unošenje odgovarajućeg reda,što je uobostranom dugoročnom interesu.Interes sindikata je da putem potpisanogi postignutog sporazuma(kolektivnog ugovora)obezbedi što povoljniju pozi-ciju radničke klase u pojedinačnim pregovorima,tj.određenu visinu najam-nine (satnice),dužinu radnog dana,nedeljni i godišnji odmor,sigurnost radnogmesta i sl.Individualnim ugovorima o radu se mogu obezbediti povoljniji us-lovi za radnika od onih koji su sadržani u kolektivnom ugovoru o radu.Sindikat kolektivnim ugovorom nastoji da spreči dejstvo povećane ponuderadne snage na smanjenje najamnine radnika,da spreči porast robnih cena napad realne najamnine,da obezbedi učešće radničke klase u prisvajanju rezu-ltata ostvarenih povećanjem produktivnosti rada i sl.

Kolektivno pregovaranje i kolektivni ugovori o radu predstavljajuinstrumente savremene tržišne privrede.Oni izražavaju autonomiju sindi-kata i poslodavaca u odlučivanju o nizu ekonomskih pitanja,odnosno pre-dstavljaju autonomno(sporazumevanje)utvđivanje visine najamnine i auto-nomno od strane poslodavaca,određivanje cena,s obzirom na kretanje po-nude i tražnje.Visina najamnine se utvrđuje prema ponudi i tražnji radne snage na tržištu putem kolektivnih ugovora.Za vreme trajanja kolektivnihugovora zabranjeni su štajkovi,čime poslodavci obezbeđuju stabilnost po-slovanja firme i sticanje profita.

Država je takođe zainteresovana za kolektivno pregovaranje i zaključ-ivanje kolektivnih ugovora o radu.Osnovni motiv države u politici kolektiv-nog pregovaranja sastoji se u težnji za obezbeđenjem stabilnosti kapitalistič-kog sistema,socijalnog mira i sl.Zbog toga država u određenim slučajevimazakonom zabranjuje štrajkove.S druge strane,država određuje minimalne iligarantovane najamnine,obezbeđuje zdravstveno i penziono osiduranje,dajepomoć nezaposlenima i sl.

Kretanje stope nezaposlenosti je od bitnog značaja za pregovaračkepozicije sindikata i poslodavaca.Pregovaračke pozicije sindikata su povolj-nije u uslovima male nezaposlenosti,i obrnuto.U uslovima visoke stope za-poslenosti sindikati,po pravilu traže povećanje najamnine.Pretnja sindikata da će pribeći štrajku primorava poslodavce da prihvate uslove za poveća-njem cena najamnina,jer u uslovima visoke zaposlenosti nisu u mogućnostida štrajkače zamene štrajbreherima,a štrajkovi bi izazivali mnogo veće gu-bitke nego samo povećanje najamnine.Ukoliko za vreme važenja kolekti-vnog ugovora nezaposlenost počne da raste,kolektivni ugovor štiti radnika,jer najamnina zaključena pojedinačnim ugovorom ne sme biti niža od nivoautvđenog kolektivnim ugovorom o radu,jer bi u protivnom tako zaključenpojedinačni ugovor bio ništav.Nakon isteka važnosti kolektivnog ugovoraposlodavac može nametnuti nepovoljnije uslove,odnosno utvrditi nižu naja-mninu zbog povećane nezaposlenosti.(Bogdan Ilić,Makroekonomija,Beograd 2005.)

2.U pogledu primene,odnosno subjekata na koje se odnose i koji gadonose,kolektivni ugovori se svrstavaju u sledeće tri grupe:-opšti kolektivni ugovor(reguliše prava i obaveze iz radnog odnosa svih ra-dnika u jednoj privredi (državnoj,mešovitoj,zadružnoj ili privatnoj svojini,kao i prava i obaveze radnika zaposlenih kod individualnih poslodavaca)).-posebni kolektivni ugovor(regulišu se prava i obaveze iz radnog odnosa upojedinim delatnostima i oni se odnose samo na radnike preduzeća u tim de-latnostima)-pojedinačni ugovor(ugovor koji svaki radnik kao pojedinac zaključuje sasvojim poslodavcem o zasnivanju radnog odnosa,svojim pravima i obaveza-ma)

2.1.Opšti kolektivni ugovor zaključuju:predstavnici sindikata,priv-redne komore i vlade.Opšti kolektivni ugovor uređuje radno vreme,najnižucenu rada za najjednostavniji rad,osnovnu cenu rada,primanja zaposlenih i pitanja iz rada i po osnovu rada.

Cena rada predstavlja novinu u određivanju visine zarade radnika u našem sistemu.Cilj uvođenja cene rada je da se odrede jedinstveni polazniosnovi za određivanje visine zarade zaposlenih .

Najniža cena rada je polazna osnova za određivanje osnovne cene rada.Najniža cena rada je cena rada za najjednostavniji rad i za puno radnovreme.Utvrđuju se Opštim kolektivnim ugovorom i služi za utvrđivanje cenerada kod svih pravnih lica koja zapošljavaju radnike.Osnovna cena rada je polazna osnova za utvrđivanje cene rada u posebnom,odnosno pojedinačnomkolektivnom ugovoru.Osnovna cena rada sa pripadajućim doprinosima imakarakter poslovnog rashoda preduzeća.

2.2.Posebni kolektivni ugovori se zaključuju za grane i grupacije.Sva preduzeća i druga pravna lica mogu da zaključe posebni kolektivni ugo-vor i da na jedinstven način urede osnovne cene rada za tipično radno mestou okviru svake grupe poslova kao i druga pitanja.Posebni kolektivni ugovor zaključuju:za preduzeća i druge poslodavce:-ovlašćena organizacija sindikata-odgovarajuće komorsko udruženje preduzeća

Za ustanove i državne organe:posebni kolektivni ugovor zaključuje ovlašćena oraganizacija sindikata i predstavnici vlade,odnosno drugi nadle-žni državni organ.

Opšti kolektivni ugovor predstavlja osnovu i okvir posebnih i pojedi-načnih kolektivnih ugovora.

2.3.Pojedinačni kolektivni ugovori zaključuju se za svako preduze-će,odnosno ustanovu.Pojedinačnim kolektivnim ugovorom regulišu se prava i obaveze zaposle-nih radnika i poslodavaca iz oblasti rada i radnih odnosa koja nisu uređenaOpštim i posebnim kolektivnim ugovorom.

Pojedinačnim kolektivnim ugovorom ne može se utvrđivati manji obim prava i obaveze nego što je utvrđeno opštim,odnosno posebnim kole-ktivnim ugovorom.Ovaj ugovor zaključuju u preduzećima:-ovlašćena organizacija sindikata,direktor,odnosno poslodavac,i organ upr-avljanja u društvenom preduzeću.-Za javna preduzeća pojedinačni ugovor zaključuje vlada,odnosno drugiosnivač preduzeća.

U ustanovama pojedinačne kolektivne ugovore zaključuju ovlašćenaorganizacija sindikata,direktor ustanove i predstavnici vlade,odnosno drugiosnivači ustanove.(Rajko Unčanin,Poslovna ekonomija,Beograd 2006.)

3. Opšti kolektivni ugovor „Službeni glasnik RS“,br.92/97

Ovim kolektivnim ugovorom u skladu sa zakonom,uređuju se prava,obavezei odgovornosti zaposlenih i poslodavaca iz oblasti rada i radnih odnosa,kao imeđusobni odnosi učesnika ovog kolektivnog ugovora.(član 1.)Zaposleni može privremeno ili trajno da bude raspoređen na rad iz jednog mesta u drugo samo uz njegov pristanak.(član 6.)Poslodavac je dužan da zaposlenom omogući plaćeno odsustvo do sedam ra-dnih dana u slučaju:1.)stupanja zaposlenog u brak-tri radna dana2.)porođaja supruge-pet radnih dana3.)smrti brata ili sestre zaposlenog-tri radna dana4.)smrti roditelja-dva radna dana5.)otklanjanje štetnih posledica u domaćinstvu prouzrokovanih elementarn-om nepogodom-tri radna dana.(član 7.)Učesnici ovog kolektivnog ugovora se zalažu da se pri pregovaranju o cena-ma rada polazi od sledeći načela:1.)egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice2.)ostvarenog,procenjenog i projektovanog učešća zarada u društvenom pro-izvodu Republike3.)stope nezaposlenosti i politike zaposšljavanja u Republici4.)opšteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike.(član 18.)Zaposleni ima pravo na dodatak na zaradu po osnovu:vremena provedenog uradnom odnosu(minuli rad),vremena provedenog na radu na dan državnog iliverskog praznika,rada dužeg od punog radnog vremena,noćnog rada,rada u smenama,ishrane u toku rad,regresa za korišćenje godišnjeg odmora,rada i boravka na terenu.(član 28.)Poslodavac je dužan da zaposlenom obezbedi:1.)otpremninu pri prestanku radnog odnosa2.)pomoć porodici u slučaju smrti zaposlenog i člana uže porodice.(član 37.)Povrede radnih obaveza za koje se može izreći novčana kazna su:1.)nedolično ponašanje prema ostalim zaposlenima,direktoru ,poslodavcu2.)neopravdani izostanak sa posla od tri radna dana u toku jednog meseca3.)neizvršavanje rešenja inspektora rada od strane odgovornog lica.(član 43.)Zaposleni ima pravo i dužnost da ostane na radu u trajanju najmanje mesec dana,a najduže tri meseca od dana dostavljanja rešenja o otkazu ugovora o radu.(član 46.)Učesnici obrazuju koordinacioni odbor za praćenja primene ugovora.(čl.57)

4. Poseban kolektivni ugovor za Državne organe („Sl.glasnik RS“ br.23/98)Ovim kolektivnim ugovorom,bliže se uređuju određena prava,obaveze i odgovornosti zaposlenih u ministarstvima,posebnim organizacijama,Narodnoj skupštini,Generalnom sekretarijatu predsednika Republike,Ustavnom sudu,Vladi,sudovima,javnim tužilaštvima,Republičkom ja-vnom pravobranilaštvu,organima za prekršaje i drugim republičkimorganima.(član 1.)

Dužina godišnjeg odmora utvrđuje se tako što se,pored uveća-nja utvrđenog Zakonom o radnim odnosima zakonski minimum od 18radnih dana uvećava:1.)po osnovu doprinosa u radu,odnosno složenosti poslova radnog me-sta(od dva do pet radnih dana)2.)po osnovu uslova rada(od tri do četiri radna dana) 3.)po osnovu radnog iskustva(jedan do tri radna dana)4.)po osnovu odgovornosti za poslove radnog mesta(od jednog do tri)5.)po osnovu rezultata rada(dva do tri radna dana)(član 2.)

Organi su dužni da obezbede primenu i kontrolu primene propi-sanih mera zaštite na radu i da za sprovođenje tih mera odrede odgov-arajućeg zaposlenog.(član 5.)

Radna mesta sa posebnim uslovima rada obuhvataju:1)poslove inspekcijkog i drugog nadzora2)poslove vozača3)poslove hidroloških i geodetskih merenja na terenu4)poslove sudskog i administrativnog izvršenja5)poslove dostavljača,kurira i spremačice6)poslove fizičkog obezbeđenja,protivpožarne zaštite,stražara,čuvara iportira.(član 6.)

Novčana kazna može se izreći pored slučajeva utvđenih zako-nom i u slučaju:1)odbijanja zaposlenog da izvrši lekarski pregled radi utvrđivanja zdr-avstvene radne sposobnosti2)prikrivanja materijalne štete.(član 9.)

Zaposlenom u organu pored slučajeva utvrđenih zakonom pri-pada pomoć u slučaju:duže ili teže bolesti zaposlenog,nabavke ortope-dskih pomagala,zdravstvene rehabilitacije,nabavke lekova.(član 12.)

Sporovi koji nastanu u primeni ovog ugovora rešavaju se predarbitražnim većem.(član 17.)

5. Pojedinačni kolektivni ugovor-sindikat radnikapoljoprivrede,prehrambene,duvanske industrije i

vodoprivrede Srbije

Odredbe ovog Kolektivnog ugovora primenjuju se na sve zaposlene kod po-slodavca.(član 3.)Prava i obaveze direktora uređuju se posebnim ugovorom koji zaključuju direktor i Upravni odbor poslodavca.(član 4.)Ovaj kolektivniugovor zaključen je na neodređeno vreme.(član 7.)

Odluku o potrebi zasnivanja radnog odnosa sa novim zaposlenim do-nosi direktor.(član 8.)Direktor može odlučiti da izbor i prijem lica u radni odnos izvrši putem objavljivanja javnog oglasa.(član 9.)

Za vreme trajanja radnog odnosa,zaposleni može biti raspoređen daobavlja sve poslove koji odgovaraju stepenu stručne spreme za koje je zasn-ovao radni odnos.(član 14.)

Određivanje zaposlenih kojima će se otkazati ugovor o radu,vrši dire-ktor vodeći računa o dosadašnjim rezultatima rada i ponašanju zaposlenog kao i njegovom imovnom stanju.(član 15.)Zaposlenom kome se otkazuje ug-ovor o radu kao višku zaposlenih,poslodavac je dužan da isplati otpremninu,čija visina zavisi od godina provedenih u radnom odnosu.(član 16.)

Puno radno vreme u radnoj nedelji (sa polučasovnom dnevnom pauz-om)iznosi 40 časova.(član 17.)Na zahtev direktora zaposleni je obavezan da radi duže od punog radnog vremena.(član 18.)

Zaposleni ima pravo na godišnji odmor od najmanje 18.radnih dana ukalendarskoj godini za godinu dana rada.(član 19.)Zaposleni ima pravo na plaćeno odsustvo do 5 radnih dana u toku kalendarske godine u slučaju:stup-anja zaposlenog u brak 3 radna dana,porođaja supruge 4 radna dana,smrti br-ačnog druga,deteta,usvojenika 5 radniha dana;selidbe sopstvenog domaćinst-va 1 radni dan;obavljanja privatnih poslova 2 radna dana itd.

Poslodavac je dužan da u skladu sa Zakonom,kolektivnim ugovorom iopštim aktima preduzima sve mere za zaštitu zdravlja i bezbednosti zaposle-nih i za sprečavanje povreda na radu i profesionalnih oboljenja,kao i da pre-duzima mere za poboljšanje uslova rada.(član 23.)

Osnovna cena rada poslova utvđuje se tako što se cena rada za najjed-nostavniji posao pomnoži koeficijentom tih poslova.(član 33.)

Ocena rezultata rada zaposlenog utvrđuje se na osnovu:kvaliteta obav-ljenog posla,ostvarenih ušteda u materijalui vremenu,zalaganja na radu,ostv-arivanja dobrih međuljudskih odnosa.(član 41.)

6.Kolektivnim ugovorima se uređuju sva pitanja vezana za radne odnose,kao i pitanja koja su u obostranom interesu i zaposlenog i poslodavca. U na-šoj praksi,kod većine privatnih poslodavaca(trgovinske radnje,zanatske rad-nje,ugostiteljske radnje i sl.)kao i u preduzećima koja su u privatnoj svojini,radnici neretko bivaju uskraćeni za mnoga prava koja im kolektivni ugovorigarantuju.Trenutna cena rada u Republici Srbiji za najjednostavniji posao(nekvalifikovani radnici,radnici sa osmogodišnjom školom)iznosi 49 dinarapo satu.Ako broj radnih sati pomnožimo sa brojem radnih dana u mesecu do-bijamo da zarada radnika,bez toplog obroka i regresa za mesec oktobar izno-si 9016 dinara.Većina poslodavaca sa radnicima koje zapošljavaju sklapajuugovore o radu,bez obzira na njihov stepen stručne spreme,na određeno ilineodređeno vreme, gde se ti radnici registruju kao pomoćni radnici u njiho-vim radnjama uglavnom radeći poslove za koje nisu kvalifikovani.Posloda-vci na taj način ispunjavaju sve zakonske regulative(zasnivanje radnog od-nosa,isplaćena neto zarada),a radnici dobijaju minimalna mesečna primanja.

Vrlo često radnici su uskraćeni za dužinu godišnjeg odmora gde se neispunjava ni zakonski minimum od 18 radnih dana,a o uvećanju(po osnovudoprinosa u radu,uslova rada,rezultata rada,složenosti poslova koje obavlja-ju) dužine godišnjeg odmora nema ni razgovora.Zaposleni često nema pravona dodatak na zaradu po osnovu minulog rada,rada za vreme državnog i ve-rskog praznika,rada dužeg od punog radnog vremena(rad subotom i nedelj-om),noćnog rada,rada po smenama.

Zbog svega ovoga dolazi do nezadovoljstva kod zaposlenih,što dovodi do popuštanja radne discipline(neizvršavanje radnih zadataka,neopravdanihizostanaka sa posla,nedoličnog ponašanja prema poslodavcu i sl.) odnosno do povrede radnih obaveza.

Zaključivanjem kolektivnih ugovora o radu se ne može uvek usposta-viti idealan odnos između zaposlenih i poslodavca,ali se može postaviti jed-an opšti okvir kojim se uređuju sva pitanja vezana za radne odnose.

7.Literatura:1.Ilić Bogdan,Makroekonomija,Beograd 2005.2.Unčanin Rajko,Poslovna ekonomija,Beograd 2006.3.Službeni glasnik RS,92/97 23/98 4.Internet adresa:www.privatizacija.co.yu