Veba 7. Primer izraunavanja zastupljenosti pojedinih frakcija
sitne zemlje Krupan pesak (x)
Masa praznog sita 49,5 g Masa sita sa frakcijom krupnog peska
nakon suenja 50 g50 g 49,5 g = 0,5 g- masa krupnog peska 10 g : 0,5
= 100 g : x x= 5%
_________________________________________________________ 2. I
pipetiranje (prah + glina) (x1) Masa prazne posudice 20,9212 g Masa
posudice sa prahom i glinom 20,9873 g 20,9873 g - 20,9212 g =
0,0661 g (a1)-masa praha+gline u 10 cm3 suspenzije NaOH u 10 cm3
0,0661 g - 0,0032 g = 0,0629 g 0,1 g :0,0629 g = 100 g : x1
x1=62,9%
3. II pipetiranje glina (x2)
Masa prazne posudice 20,9313 g Masa posudice sa glinom 20,9545
g20,9545 g - 20,9313 g = 0,0232 g (a2)-masa gline u 10 cm3
suspenzije 0,0232 g - 0,0032 g = 0,0200 g 0,1 g : 0,0200 g = 100 g
: x2
x2 = 20 % NaOH u 10 cm3
_____________________________________________________________ 4.
Sadraj praha (%) je razlika izmedju vrednosti prvog i drugog
pipetiranja. x1-x2= 62,9% - 20% = 42,9%
_____________________________________________________________ 5.
Sitan pesak
100-( % krupnog peska + % praha + % gline) = % sitnog peska 100
- ( 5% + 42,9 % + 20,0%) = 22,1 % Sadraj sitnog peska je 22,1 %
Izraunati frakcije sitne zemlje ako su dati sledei podaci:
Masa sita sa krupnim peskom 73,49g Masa praznog sita 72,83 g
Masa posudice sa prahom i glinom 21,5560 g Masa prazne posudice
21,4860 g
Masa posudice sa glinom 27,8030 g Masa prazne posudice 27,7570 g
__________________________________________________________ K. P. =
6,6% S. P. = 26,6% P. i G. = 66,8% G. = 42,8% P. = 24,0%
ODREDJIVANJE PROPUSTLJIVOSTI ZEMLJITA ZA VODU
Vodopropustljivost predstavlja sposobnost zemljita da proputa
vodu kroz svoju poroznu masu, a odvija se pod uticajem
hidrostatikog pritiska i sile gravitacije Vodopropustljivost zavisi
od vie faktora: Mehanikog sastava zemljita, strukture, sabijenosti
zemljita,sastava adsorbovanih katjona, toplote, atmosferskog
pritiska. Definie se koeficijentom K-Darcy, koji predstavlja brzinu
filtracije i izraava se u cm/sec, m/as, m/dan
Q=KatiK = koeficijent filtracije - Darcy-jev koeficijent
(cm/sec) Q = koliina procedjene vode (cm3) u vremenu t l = duina
uzorka zemljita (cm) h = visina vodenog stuba (cm) a = povrina
poprenog preseka uzorka zemljita r2 (cm2) i = hidrostatiki pad
vode
K=Q/at it = 120 s Q = 18 cm3 i= h/l = 24 / 20 = 1,2 a= r2 3,14 =
2,52 3,14 = 6,25 3,14 =19,625 cm2 K = 18 cm3 / 19,625 cm2 120 s 1,2
= 0,00636 cm/s= 6,36 10-3 cm/s
10-1 10-3 cm/s jako propustljivo zemljite 10-4 10-5 cm/s srednje
propustljivo zemljite 10-6 10-7 cm/s slabo propustljivo
zemljite
ODREDJIVANJE KAPILARNOG USPONA VODE U ZEMLJITU
Kapilarni uspon predstavlja sposobnost zemljita da podie vodu iz
donjih pedogenetskih horizonata ka povrini i ostvaruje se u
mikroporama zemljita, pod uticajem sile povrinskog napona tenosti,
adhezionih i kohezionih sila.Kapilarni uspon zavisi od vie faktora:
Mehanikog sastava zemljita, strukture, sabijenosti zemljita,
prisustva i vrste rastvorljivih soli. Visina kapilarnog uspona vode
u zemljitu je obrnuto proporcionalna preniku kapilara. Brzina
kapilarnog uspona je relativno vea ukoliko je manji prenik
kapilara.
ernozem moe da podigne vodu i sa tri metra dubine. Kapilarnim
usponom moe doi do izdanskog zaslanjivanja (Solonak).
Visina kapilarnog uspona vode (24h cm)
150
100
50
H2O0 2-0,2 mm Peskovito 0,2-0,002 mm Ilovasto Dimenzija
estica
