PEDAGOGIJA SA DIDAKTIKOM

VEŽBE 1

JELENA ANĐELKOVIĆ LABROVIĆ

Konsultacije:

Kabinet 012:

Sreda 17:00 – 18:00(obavezna najava mejlom)

jeca@fon.rs

www.obuka.fon.rs

POJMOVIPOJMOVI

• PEDAGOGIJA

• DIDAKTIKA

• NASTAVA

• PEDAGOGIJA– Proučava teorijske i fundamentalne probleme

vaspitanja.

• DIDAKTIKA– Didaktika je pedagoška disciplina koja

proučava opšte zakonitosti nastave kao jedinstvenog vaspitno-obrazovnog procesa.

• NASTAVA– Vaspitno obrazovni proces u kojem se planski

i organizovano provodi vaspitanje i obrazovanje učenika prema propisanom nastavnom planu i programu , pod rukovodstvom nastavnika i uz aktivno učešće učenika

KOMPONENETE NASTAVNOG PROCESAKOMPONENETE NASTAVNOG PROCESA

• “Didaktički trougao”

nastavnik

učenik gradivo

KOMPONENETE NASTAVNOG PROCESAKOMPONENETE NASTAVNOG PROCESA

• “Didaktički četvorougao”

gradivo

nastavnik

učenik

računar (medij)

NASTAVA –STRUKTURA

PROCES POUČAVANJA

NASTAVNIK (profesor, saradnik)

PROCES UČENJA(studiranja)

UČENIK (student)

CILJ I ZADACI NASTAVESADRŽAJ NASTAVE (STUDIJSKI PROGRAM)OBLICI NASTAVNOG RADA, NASTAVNE METODE, STRATEGIJENASTAVNA SREDSTVA, DIDAKTIČKI MEDIJINASTAVNI OBJEKTI

Slika preuzeta: Banđur, V., Radović, V.: Didaktička utemeljenost univerzitetske nastave, prezentacija

DIDAKTIČKI PRINCIPIDIDAKTIČKI PRINCIPI

1. princip naučnosti nastave,2. princip prilagođenosti nastave uzrastu učenika,3. princip sistematičnosti i postupnosti u nastavi,4. princip povezanosti teorije i prakse,5. princip očiglednosti,6. princip svesne aktivnosti učenika u nastavi,7. princip trajnosti usvajanja znanja, veština i

navika,8. princip individualizacije.

Tema Ciljevi Instrukcija Evaluacija

Revizija

Revizija

MODEL DIZAJNIRANJA PROGRAMA

Tipičan model instrukcijskog dizajna

Tema

Ciljevi

Tematska celina

Tematska jedinica

Tematska jedinica

Tematska jedinica

Tematska celina

Tematska celina

Ciljevi i ishodiučenja

Sadržaj

Metode

Oblik

ZadatakZadatak

• Tema/predmet: Osnove informaciono-komunikacionih tehnologija

• Cilj:• Tematska celina 1:

– Tematska jedinica 1.1.:– Tematska jedinica 1.2.:– …..

• Tematska celina 2:• .• .

CILJEVI I ISHODI UČENJA

GOALS – cilj ili svrha

OBJECTIVES – cilj ili zadatak

OUTCOMES – ishodi

Goals and objectives – svrha i ciljevi ili ciljevi i zadaci

CILJEVI – opredeljenja, nemere i težnje koje treba ostvariti u procesu nastave, obrazovanja i učenja.

ISHODI – ostvareni rezultati.

ISHODI UČENJAISHODI UČENJA

• Ishodi učenja ili vaspitno-obrazovni ishodipredstavljaju jasno iskazane kompetencije, tj. očekivana znanja, veštine i sposobnosti, kao i vrednosti i stavove koje učenici treba da steknu i mogu pokazati po uspešnom završetku određene nastavne teme, programa, nivoaobrazovanja ili vaspitno-obrazovnog ciklusa.

CILJEVI NASTAVE

CILJEVI ISHODI

Naglasak je na tome štanastavnik radi

Naglasak je na tome šta učenik radi

Opis namere učenja Opis rezultata rada

Naglasak je na mogućnostimaučenja

Naglasak je na tome kako se naučenokoristi

Uključuje procenu količinekoja može da se nauči u datomvremenu

Zahteva fleksibilno određivanje vremena prema definisanoj količini

Formulišu se u oblikuglagolske imenice (razvijanje , osposobljavanje)

Formulišu se kao aktivni glagoli (zna,koristi, razume)

Prvi korak je definisanje željenih ishoda učenja, a zatim, njihovo izražavanje u formi ciljeva.

Preporuke za pisanje ishoda učenjaPreporuke za pisanje ishoda učenja

• Treba poći od toga šta to učenici treba da znaju ili mogu da urade nakon završetka određene teme, celine, vaspitno-obrazovnog ciklusa odnosno nivoa obrazovanja.

• Treba početi aktivnim glagolom.

• Ishodi učenja treba da obuhvataju sve relevantne komponente pojma kompetencije: područje znanja, veština i stavova.

• Za izbor glagola za pojedinčna područja ishoda treba koristiti Bloom-ovu taksonomiju vaspitno-obrazovnih ciljeva.

AKTIVNI GLAGOLIAKTIVNI GLAGOLI

Poželjni / precizni glagoli: Nepoželjni / neprecizni glagoli:

- analizirati- opisati- definisati- napraviti- uporediti- razlikovati- argumentovati ...

- znati- razumeti- osvestiti- ceniti- zapamtiti- upoznati- naučiti- usvojiti- osposobiti ...

• ZADATAK – aktivni glagoli

Kako napisati ishode učenja?

Bloomova taksonomija obrazovnih ciljeva i ishoda učenja

(1) kognitivno područje - znanja i razumevanja

(2) afektivno područje – stavovi

(3) psihomotoričko područje - veštine

kognitivnokognitivno područjepodručje -- znanjaznanja i ri razumazumeevanjavanjaPodručje znanja

Nivo učenja Aktivni glagoli nivoakognitivno

područje

Činjenično znanje (Prepoznavanje) –učenici znaju reprodukovati ili prepoznati informacije, ideje,

koncepte i principe u obliku sličnom onome u kojem su ih učili.

definisati, opisati, identifikovati, prepoznati, označiti, nabrojati, povezati, imenovati, ponoviti, reprodukovati, izreći, odabrati, navesti, iskazati, poredati, setiti se, zapamtiti

Razumevanje (niži nivo razumevanja) -učenici razumeju i mogu objasniti ili interpretirati informacije

zasnovane na prethodno stečenim znanjima

opisati, objasniti, raspraviti, dati primer, grupisati, svrstati, klasifikovati, pretvoriti, odbraniti, razlikovati, izdvojiti, proceniti, izvesti, zaključiti, predvideti, sažeti, prevesti,preformulisati, smestiti, pokazati

Primena (viši nivo razumevanja) –učenici biraju i upotrebljavaju naučene koncepte, principe, teorije i

metode kako bi riješili problem ili zadatak u konkretnoj i novojsituaciji

primeniti, izračunati, odabrati, prilagoditi, rešiti, otkriti, demostrirati, pokazati, baratati, pripremiti, koristiti, upotrebiti, proizvesti, povezati, ilustrovati, skicirati

Analiza –učenici su u stanju raščlaniti materijal na osnovne delove tako da se

može razumeti njegova struktura

analizirati, raščlaniti, skicirati, razlikovati, izdvojiti, identifikovati, prikazati, ukazati na, uporediti, staviti u odnossa, klasifikovati, sortirati, suočiti, suprotstaviti, proračunati, ispitati, istražiti, eksperimentisati, proveriti

Sinteza (kreacija) –učenici su u stanju objediniti (povezati, integrisati) delove

(rezultate, znanja i veštine) u novu funkcionalnu celinu ili strukturu

urediti, povezati, integrisati, složiti, kreirati, stvoriti, razviti, kombinovati, prikupiti, sakupiti, dizajnirati, generisati, modifikovati, organizivati, planirati, preurediti, uskladiti, napisati, predložiti, osmisliti, konstruisati, revidirati, formulisati

Procena (evaluacija, vrednovanje) –učenici imaju sposobnost procene vrednosti materijala za određenu

namenu, u skladu s odabranim kriterijumima

utvrditi, proceniti, predvideti, vrednovati, oceniti, proceniti, uporediti, zaključiti, interpretirati, suprotstaviti, kritikovati, opravdati, odabrati, podržati, preporučiti, argumentovati, potvrditi

afektivnoafektivno područjepodručje –– stavovstavovi i

Područje

znanja

Nivo učenja Aktivni glagoli nivoaafektivno

područje

Prihvatanje –učenici svesno i pažljivo prate i žele čuti

pitati, izabrati, opisati, dati, držati, identifikovati, smestiti, imenovati, ukazati, izabrati, odgovoriti, koristiti, upotrebljavati, prihvatiti, potvrditi, prepoznati, osvestiti, slušati, beležiti, pratiti, slediti, uvažavati

Reagovanje –učenici aktivno učestvuju, pažljivo prate i reaguju,

motivisani su

odgovoriti, pomoći, sastaviti, prilagoditi se, složiti se, prihvatiti, pristati, brinuti se o/za, komunicirati, raspraviti, pozdraviti, označiti, izvesti, praktikovati, predstaviti, izviestiti, izdvojiti, reći, napisati, doprineti, sarađivati, slediti, izvršavati, sa voljom učestvovati, posetiti, volontirati

Usvajanje vrednosti –učenici poštuju ili vrednuju osobu vezanu za određeni

objekat, događaj ili ponašanje, u rasponu od prihvatanja do složenijeg stanja posvećivanja

dovršiti, opisati, razlikovati, objasniti, slediti, oblikovati, inicirati, pozvati, uključiti, opravdati, predložiti, izvestiti, odabrati, podeliti, proučiti, izraditi, usvojiti, suprotstaviti se, ponašati se u skladu s, posvetiti se, želeti, iskazati odanost, izraziti, tražiti, iskazati zabrinutost/brigu

Organizovanje vrednosti –učenik organizuje vrednosti po prioritetima proučavanjem

kontrasta među različitim vrednostima, rešavajući konflikta među njima; stvara jedinstveni sistem vrednosti; naglasak je na upoređivanju, proučavanju odnosa i sintezi

vrednosti

slediti, prihvatiti, menjati, prilagoditi, urediti, kombinovati, uporediti, dopuniti, obraniti, uravnotežiti, objasniti, generalizirati, uopštiti, identifikovati, integrisati, poredati, staviti u odnos, modifikovati, organizovati, grupisati, pripremiti, formulisati

Usvajanje sistema vrednocti (Integritet) –učenik poseduje sistem vrednosti koji kontroliše njegovo

ponašanje (karakter) i predstavlja njegovu ličnost

delovati, razlikovati, prikazati, utiecati, slušati, modifikovati, prilagoditi, izvesti, primeniti, predložiti, kvalifikovati, ispitati, revidirati, poslužiti, rešiti, koristiti, vrednovati, održati, služiti, podržati

psihomotoričkopsihomotoričko područjepodručje -- veštinveštine e

Područje

znanja

Nivo učenja Aktivni glagoli nivoapsihom

otoričko

područje

Imitacija

izabrati, opisati, otkriti, razlikovati, odabrati, prepoznati, izolovati, uporediti, selektovati

Manipulacija

započeti, prikazati, objasniti, pomeriti, nastaviti, reagovati, pokazati, tvrditi, volontirati

Preciziranjekopirati, slediti, tražiti, reagovati, ponoviti, odgovoriti

Naturalizacijasložiti, kalibrirati, izgraditi, rastaviti, prikazati, ubrzati, popraviti, samljeti, zagrejati, manipulisati, meriti, mešati, organizovati, skicirati

Artikulacija

složiti, kalibrirati, izgraditi, rastaviti, prikazati, ubrzati, popraviti, samleti, zagrejati, manipulisati, meriti, mešati, organizovati, skicirati (uz bržu, bolju i tačniju primenu)

Formulisanje/pisanje ishoda učenjaFormulisanje/pisanje ishoda učenja

Sistem ishoda učenjaSistem ishoda učenja

Šta raditi?Ishodi učenja

Pod kojim uslovima?

Koliko dobro to treba da se uradi?

Ponašanje

Uslovi

Kriterijumi

Aktivni glagoli: Kognitivni, psihomotorički, afektivni

Primer: ‘U kontekstu situacije u učionici kandidati će, uz upotrebu prikladnih primera, biti u stanju da demonstriraju i evaluiraju’.

Uslov – U kontekstu situacije u učioniciPonašanje –Pokazivanje i evaluacijaKriterijumi – Prikladni primeri

PrimerPrimer

• CILJ: Opisati studentima definisanje ishoda učenja zasnovano na Bloom-ovoj taksonomiji.

• ISHOD UČENJA: Posle uspešno završene radionice studenti će biti sposobni da primene Bloom-ovu taksonomiju pri definisanju ishoda učenja za nastavni predmet.

Formula za pisanje ciljeva učenja

ZADATAK 2

• PRIMER:

• PREDMET: E-obrazovanje

ПРЕДМЕТ: Е-ОБРАЗОВАЊЕ

СТУДИЈСКИ ПРОРАМ: Информациони системи и технологије

ВРСТА И НИВО СТУДИЈА: Основне академске студије

СТАТУС ПРЕДМЕТА: Изборни

Предмет: Е-образовање

НАСТАВНИК: САРАДНИК:

Проф. др Гордана Милосављевић Јелена Анђелковић

Е-образовањеЦИЉ ПРЕДМEТА:

Оспособљавање студената за широку примену информационо-комуникационихтехнологија у образовању. Акценат је на примени технологија у образовању иоспособљавању запослених, посебно њихова афирмација у тренинзима преко интранетаи самообразовању.

ИСХОД ПРЕДМЕТА:Студенти су оспособљени за пројектовање и имплементацију система електронскогобразовања.

МЕТОДЕ ИЗВОЂЕЊА НАСТАВЕ:Предавања, дискусија, методе за даљинско образовање, креативне радионице, тимскаизрада е-материјала за подршку учењу.

Оцена знања (максимални број поена 100)

Предиспитне обавезе поена Завршни испит поена

Семинарски рад 50 усмени испит 50

УКУПНО 100

Е-образовање

Раднанедеља

Тематска целина

рб Тематска јединица

1 1. Развој образовања на даљину

1.1 Савремени развојни трендови.

1.2 Е – образовање у функцији развоја запослених.

1.3 Е –образовање као чинилац развоја организације.

2 2. Основна појмовна одређења

2.1 Образовање и тренинг.

2.2Класификација образовања.

3 2. Основна појмовна одређења

2.3 Образовање на даљину, Е-образовање, Мобилно обрaзовање.

2.4Тренинг и ИКТ.

.......

Е-образовање

ЛИТЕРАТУРА:

1. Rosenberg M..: E-LEARNING – Strategies for delivering knowledge in digitalage, McGraw Hill, 2001

2. Милосављевић Гордана, Организацја тренинга, Службени гласник, 1997

3. Милосављевић Гордана, Професионално образовање на дистанцу, ФОН,2000.

4. BIELAWSKI, Larry: Blended eLearning: Integrating knowledge, performancesupport and on-line learning, 2nd ed. – Amherst: HRD Press. Cop, 2005.

• ПРИМЕР:

• ИМПЛЕМЕНТАCИЈE ЈЕДНЕ ТЕМАТСКЕ ЈЕДИНИЦЕ : Образовање и тренинг.

• УВОДНИ ДЕО

- излажу се опште информације и упућује у програм

Образовање и тренинг

Радна недеља Тематска целина Циљ

2

2. Основна појмовна одређења Овладавање основним појмовним одређењима

Тематска јединица

2.1 Образовање и тренинг.

Студент ће бити способан да препозна и репродукује основна појмовна одређења из области образовања и тренинга.

2.2 Класификација образовања

Студент ће бити способан да препозна и репродукује основне типове образовања у односу на постављене критеријуме поделе.

Образовање и тренинг

Раднанедеља

Тематска јединица

ЦИЉ УЧЕЊА

2 2.1. Образовање итренинг.

Студент ће бити способан да препозна и репродукује основна појмовна одређења из области образовања и тренинга.

НАСТАВНИ МЕТОД: ПРЕДАВАЊЕ

• РАДНО ОПЕРАТИВНИ ДЕО

• који је најобимнији и стварни је садржај и предмет извођења ;

Образовање и тренинг

ПОЈМОВНА ОДРЕЂЕЊА

Под васпитањем се подразумева укупност позитивних друштвених утицаја на развијање психичких и физичких својстава, могућности

јединке, развој пожељних социјалних одлика, то је процес то је процес

изграизграђђивања и формирања ивања и формирања погледа на свет.погледа на свет.

Као облик друштвеног утицања је континуиран.

Под образовањем се у ужем смислу подразумева планско и организовано стицање знања, умења и

навика, процес подстицања и развоја укупних спсобности личности.

Оно је шире од тог процеса, може се рећи да и оно траје током целог живота, али различитог је

облика, садржаја и метода.

ОБРАЗОВАЊЕ СЕ СХАВАТА КАО ЛИЧНИ ПРОЦЕС. ИСТИЧЕ СЕ ВАЖНОСТ

ОБРАЗОВАЊА “САМОГ СЕБЕ”.

Појмови оспособљавање, обука оспособљавање, обука

/ тренинг// тренинг/ су по свом садржају ужи од појма образовање и стручно образовање, односе се на учење и усвајање вештина и спретности, општих и посебних без којих се не могу вршити практичне активности.

Т р е н и н г (обука) у ужем смислу подразумева увежбавање већег скупа међусобно зависних радњи на вишем нивоу, а у ширем чак и на усвајање

занимања

Стицање и примену знања и умења које се исказују као

вештине.

• ЗАВРШНИ ДЕО

- чине консултативни и евалуативни садржаји

Образовање и тренинг

ПИТАЊА:

1. Дефинишите васпитање.

2. Дефинишите образовање.

3. Дефинишите тренинг.

Metode

• PREDAVANJA• DEMONSTRACIJE• DISKUSIJE• IGRE I SIMULACIJE• PRAKTIČNI (SEMINARSKI) RAD

NASTAVNE METODENASTAVNE METODE

• Nastavne metode podrazumevaju način upravljanja radomučenika u procesu nastave, koji omogućava sticanje znanja iveština i njihovu primenu u praksi a isto tako doprinosirazvijanju njihovih saznajnih sposobnosti i interesovanja,formiranje pogleda na svet i pripremanje za život.

• Nastavni principi usmeravaju didaktičku aktivnost učenika inastavnika i odgovaraju na pitanje zbog čega učenike trebapoučavati na jedan ili na drugi način, a nastavne metodegovore o načinima ostvarivanja planiranih ciljeva i zadatakaobrazovаnjа, ukаzujući kаko to rаditi u okvirimа raznihnastаvnih predmeta i nivoa i oblika didaktičkog rada.

KLASIFIKACIJAKLASIFIKACIJA NASTAVNIHNASTAVNIH METODAMETODA

1. metode zasnovane na posmatranju

2. metode zasnovane na rečima

3. metode zasnovane na praktičnimaktivnostima učenika

METODEMETODE ZASNOVANEZASNOVANE NANA POSMATRANJUPOSMATRANJU

• POKAZIVANJE (demonstracija)

– pokazivanje realnih predmeta, prirodnihobjekata, pojava i procesa koji se dešavaju uprirodnim, realnim i životnim uslovima.

– korišćenje nastavnih sredstava (modeli, makete, crteži, grafikoni...)

METODEMETODE ZASNOVANEZASNOVANE NANA REČIMAREČIMA

• монолошке методе, – Opisivanje– Pričanje– Predavanje

• дијалошке методе, – Heuristički razgovor,– Katihetički razgovor,– Popularno predavanje,– Diskusija.

• рад са књигом (метода читања или текст метода)

METODEMETODE ZASNOVANEZASNOVANE NANA PRAKTIČNIMPRAKTIČNIMAKTIVNOSTIMAAKTIVNOSTIMA UČENIKAUČENIKA

• Laboratorijska metoda

• Metoda praktičnih aktivnosti

Poveznice nivoa postignuća i metoda poučavanja

nivoi postignuća aktivnosti nastavnika i studenata

pamćenje predavanja, zajedničko učenje, rad na tekstu, e-učenje, seminarski radovi

razumevanje traženje i analiziranje primera, upoređivanje pojmova i teorija, rasprave (traženje argumenata)

primena

izraditi program, izraditi projekat, rešiti problem, prezentovati, prepoznavanje preparata, prikaz slučaja,

sastaviti zadatke, napraviti skulpturu, konstruisati prema uputstvu

analiza rasprave, analiza, prikaz slučaja, eseji, seminarski radovi

vrednovanje izdvojiti prednosti i nedostatke, napisati prikaz (istraživanja, metode, teorije)

sinteza provera (istraživanje) pojmova i teorija

Ishodi Ishodi učenja i učenja i procena procena znanjaznanja

• Procena znanja ima svrhu da utvrdi i pokaže da li je planirani nivo dostignut ili na komnivou su usvojena znanja, vjštine i stavovi učenika.

• Tri osnovne svrhe procene znanja:– omogućavanje prelaska na viši nivo ili sticanje diplome– razvrstavanje studenata po uspešnosti– poboljšavanje njihovog učenja.

• Rezultati procene znanja mogu se koristiti u svrhu razvoja znanja ili u svrhu procene.Ocenjivanje razvoja, odnosno napretka učenika/studenta naziva se formativnaprocena znanja. Evaluacija znanja koja se vrši radi procene naziva se sumativnoocenjivanje.

• Prilikom definisanja kriterijuma ocjnjivanja treba imati u vidu razliku između očekivanih i željenih ishoda učenja. Za prolaznu ocenu potrebno je ispuniti očekivane ishode učenja (društveno prihvatljivi nivo), a za najvišu ocenu potrebno je ispuniti željene ishode učenja. U „prostoru“ između ova dva kriterijuma (donjeg i gornjeg) mogu se jasno definisati kriterijumi za ostale ocene.

Model ishoda učenja na nivou predmeta

- dobro organizovan predmet mora imati jasnu vezu između ishoda učenja i kriterijuma ocenjivanja- potrebno je definisati odgovarajuće zadatke (koje je moguće ocenjivati)

transparentan proces, moguća veza s drugim predmetima

identifikuj ciljeve predmeta

napiši ishode učenja deskriptori na nivou ...

definiši (kreiraj) zadatke koje je moguće ocenjivati

kako bi izmerio postizanje željenih ishoda učenja

definiši (kreiraj) kriterijume ocenjivanja upotrebi kriterijume ocenjivanja kako bi motivisao studente

razvijaj strategiju poučavanja i učenja kako bi omogućio studentima postizanje ishoda učenja i zadovoljavanje kriterijuma ocenjivanja

razvijaj i ažuriraj predmet temelji se na iskustvu i povratnim informacijama

• Implementacija na moodle-u

METODA AKTIVNOST (MOODLE)

PREDAVANJE – je detaljana prezentacija informacija koje polaznici treba da apsorbuju

trajanje 30’ – 45’ trajanje max jedna nedelja

nastavni materijal prezentacije (video-audio), dokumenta (.doc, .pdf...)

nastavni materijal

prezentacije (video-audio), dokumenta (.doc, .pdf...)

struktura uvodni deo (2’ –5’) LEKCIJA slajd – klip

radno – operativni deo (20’-30’)) LEKCIJA slajdovi i klipovi

završni deo – evaluacija (10’-15’) ZADATAK individualno

RADIONICA grupno

TEST individualno

METODA AKTIVNOST (MOODLE)

DEMONSTRACIJA - vizuelno predstavljanje kako se nešto radi ili kako nešto funkcioniše

trajanje 30’ – 45’ trajanje max jedna nedelja

nastavni materijal prezentacije (video-audio), dokumenta (.doc, .pdf...)

nastavni materijal

prezentacije (video-audio), dokumenta (.doc, .pdf...)

struktura uvodni deo (2’ –5’) LEKCIJA slajd – klip

radno – operativni (20’-30’)) LEKCIJA slajdovi i klipovi

ZADATAK individualno

RADIONICA grupno

završni (10’-15’) TEST ocenjivanje

individualno

METODA AKTIVNOST (MOODLE)

DISKUSIJA (dijalog) - odlikuje ih dvosmerna komunikacija i najčešće se koriste kao dopuna metoda predavanja ilidemonstracija

trajanje 10’ – 20’ trajanje max jedna nedelja

nastavni materijal prezentacije (video-audio), dokumenta (.doc, .pdf...)

nastavni materijal

prezentacije (video-audio), dokumenta (.doc, .pdf...)

struktura analiza zahteva (2’ –5’) RAZGOVOR definisanje teme

usmerena diskusija (do 10’)) RAZGOVOR bez grupa, u odvojenim grupama ividljivim grupama

evaluacija (do 5’) RAZGOVOR završni komentar predavača

METODA AKTIVNOST (MOODLE)

IGRE I SIMULACIJE - dizajnirane su da reprodukuju ili simuliraju proces, događaje i okolnosti koje sepojavljuju u realnoj situaciji ili na radnom mestu; u ovu grupu metoda spadaju simulatori opreme, poslovne igre,studija slučaja i igranje uloga

trajanje 30’ – 45’ trajanje max jedna nedelja

nastavni materijal prezentacije (video-audio), dokumenta (.doc, .pdf...)

nastavni materijal

prezentacije (video-audio), dokumenta (.doc, .pdf...)

struktura uvodni deo (2’ –5’) RADIONICA ZADATAK

definisanje zahteva

radno – operativni (20’-30’)) RADIONICA grupno

ZADATAK individualno

završni - evaluacija (10’-15’) ocenjivanje individualno / grupno

METODA AKTIVNOST (MOODLE)

PROJEKTNI (SEMINARSKI) RADOVI

trajanje tokom semestra trajanje tokom trajanja kursa

nastavni materijal prezentacije (video-audio), dokumenta (.doc, .pdf...)

nastavni materijal

prezentacije (video-audio), dokumenta (.doc, .pdf...)

struktura uvodni deo - zahtev RADIONICA ZADATAK

definisanje zahteva

radno – operativni (konsultacije) RADIONICA individualno / grupno

ZADATAK individualno / grupno

FORUM individualno / grupno

završni - evaluacija ocenjivanje individualno / grupno

ZADATAK 2