OSNOVE EKONOMIJENerecenzirane i nelektorisane skripte za studente I. godine Fakulteta za sport i turizam

Priredila: Prof. dr Zdenka uri

1

Uvodne napomene U strunoj ekonomskoj literaturi, davno mnogo toga je saopteno vezano za ekonomiju i njeno izuavanje.Od savremene ekonomske teorije oekuje se da definie nove modele i tehnike analize i upravljanja aktuelnom dinaminom, globalizovanog ekonomijom znanja.Sa oviim prilozima ekonomska nauka kasni u odnosu na praksu. Objanjenje za to je u injenici, da ekonomska nauka do novih saznanja koja se unose u udbenike dolazi izuavanjem prakse i to u duem vremenskom periodu i na irem prostoru. Na nama je da se upoznamo sa osnovama ekonomije koja je vie ili manje uspeno funkcionisala vie od 150 godina i iji mehanizam funkcionisanja i danas, unato svim evidentnim promenama nema alternative. U okviru velike i razuene grae o ekonomiji i njenom funkcionisanju, predavai i autori udbenika iz osnova ekonomije prave izbor opredeljujui se za vie ili manje slinu strukturu tema. U koncipiranju sadraja udbenika i prezentovanju pojedinih tema pola sam od pitanja - ta menader - junior treba da zna i ume iz oblasti ekonomije, a to se moe obraditi u okviru raspoloivog vremena za nae druenje. Prezentovano u udbeniku je minimum, koji treba da proirite i produbite, zavisno od interesovanja, kroz iitavanje i studiranje drugih izvora.

Va rad na ovladavanju osnovama ekonomije Va rad i vae obaveze odnose se na: - ovladavanje ABCD iz udbenika i sa predavanja - praktinu primenu ovladanom ABCD u okviru asova vebi - uee u izradi dva timska seminarska rada, sa jasno definisanim zadacima pojedinaca - i na izradu jednog individualnog seminarskog rada, a prema uputstvima datim na kraju svakog poglavlja u udbeniku.

2

SadrajI. UVOD U EKONOMIJU - Definicija ekonomije - Ekonomsko bogatstvo - Osnovni ekonomski principi rada i ponaanja - Ekonomske analize i ekonomska vrednovanja II. NACIONALNA EKONOMIJA - Osnovne karakteristike kapitalistike ekonomije - Tranzicija jednog broja zemalja - Nacionalna ekonomija - Funkcija drave u savremenoj nacionalnoj ekonomiji - Monetarna i kreditna sfera ekonomije - Spoljnobilansna i devizna sfera ekonomije - Oblast zaposlenosti i rada - Oblast trita i cena - Privreda - Sistem nacionalnih rauna - Sekundarna raspodela dohotka - Akumulacija, investicije, privredni razvoj i rast - Razliite sektorske strategije - ivotni standard III. TRITE I TRINI MEHANIZAM - Definicija trita - Sistematizacija trita - Funkcionisanje kapitalistikog trita * Delovanje zakona vrednosti * Zakon ponude i zakon tranje - Efikasnost trita - Trina analiza i prognoza - Elastinost trinih predvianja - Delovanje zakona prosenog profita i zakona pada prosenog profita - Ekonomske krize - Da li je uesnik trine razmene dobitnik ili gubitnik - Razliite konfiguracije trita - Osnovna trina struktura IV. PREDUZEE - Definicija i sistematizacija preduzea - Naela privrednog poslovanja - Preduzee je ekonomski subjekt - Zadaci ekonomista u upravljanju preduzeem - Imovina i kapital preduzea 3

- Poslovne funkcije preduzea - Poslovanje preduzea - Razvoj preduzea V. OSNOVNO O TROKOVIMA PROIZVODNJE I POSLOVANJA - Ponaanje faktora prilikom angaovanja -Trine cene pojedinih faktora rada - Utroak, troak, izdatak i rashod - Sistemi obrauna trokova - Klasifikacija trokova * Direktni i indirektni trokovi * Fiksni i varijabilni trokovi * Trokovi proizvodnje i trokovi prometa * Ukupan i prosean troak * Marginalni troak VI. PROIZVODNJA I CENA KOTANJA - Definicija proizodnje - Proizvodna funkcija - Maksimalna ili optimalna proizvodnja - Kretanje raznih vrsta trokova zavisno od obima proizvodnje - Optimalna proizvodnja sa aspekta trokova - Ekonomija i disekonomija obima - Ekonomija oblasti proizvodnje - Optimalna proizvodnja sa aspekta dobitka - Rentabilna proizvodnja - Rentabilna proizvodnja-prelomna taka - Kalkulacija - Cena kotanja VII. PREDUZEE NA TRITU PRODAJE -Proizvoaka prodajna cena -Ponaanje preduzea na konkurentskom tritu -Ponaanje preduzea na monopolskom tritu -Ponaanje preduzea na duopolskom tj. oligopolskom tritu -Ponaanje preduzea na tritu monopolistike konkurencije VIII. DOBITAK -Viak vrednosti -Dohodak -Primarna i sekundarna raspodela dohotka -Dobitak -Gubitak u poslovanju -Raspodela dobitka -Kako poveati dobitak -Likvidacija preduzea 4

IX. EFIKASNOST RADA -Definisanje efikasnosti rada -Osnovni pokazatelji efikasnosti rada -Produktivnost rada -Ekonominost rada -Rentabilnost rada -Likvidnost preduzea -Brzina obrta sredstava -Ostali pokazatelji efikasnosti rada

I. UVOD U EKONOMIJUDEFINICIJA EKONOMIJE Pod ekonomijom misli se na svet /model, pravila, subjekte, odnose, kretanja, dogaaje i drugo/ : - angaovanja - proizvodnje ili stvaranja - trine razmene - i raspodele ekonomskog bogatstva ekonomskih ili materijalnih, proizvedenih bogatstava.

ANGAOVANJE

PROIZVODNJA ILI STVARANJE

RASPODELA

RAZMENA

Osnovna pitanja u reprodukovanju ekonomskog bogatstva Re ekonomija, vrlo esto izjednaava se sa terminima domainstvo gazdinstvo. Ekonomija je i iroka nauno-struna oblast koja: - izuava /analizira/ - razvija modele, tehnike i alate za upravljanje - i upravlja, na razliitim nivoima upravljanja svetom angaovanja, troenja, stvaranja, razmene i raspodele ekonomskog bogatstva Finansije Neupueni brkaju ekonomiju i finansije. Finansije su deo ekonomije. Finansije se bave svetom finansijskih sredstava /novanih sredstava i hartija od vrednosti/ ili problemima vremenske vrednosti novca, pribavljanja, angaovanja i investiranja novca.

5

OSNOVNA SISTEMATIZACIJA EKONOMIJE Ekonomija se najee sistematizuje na: mikroekonomiju, mezoekonomiju ili ekonomiku preduzea i makroekonomiju. Makroekonomija izuava ekonomiju na nivou podruja, razliitih teritorijalnih zajednica, drava i ukupnog sveta. Mikroekonomija izuava pojedinane ekonomske odluke i akcije u oblasti angaovanja, stvaranja, razmene i raspodele ekonomskog bogatstva

MAKROEKONOMIJA

MIKROEKONOMIJA

EKONOMIKA PREDUZEA

Osnovna sistematizacija ekonomije Ekonomika preduzea obuhvata ekonomiju i upravljanje ekonomijom preduzea ili pojedinanog trinog subjekta. Postoji visoka meuzavisnost ove tri ekonomije. Makroekonomija zavisi od ekonomskog ponaanja drave i osnovnih trinih subjekata. Makroekonomija predstavlja ambijent za poslovanje i upravljanje ekonomijom preduzea. Preduzea, drava i drugi subjekti u upravljanju ekonomijom donose brojne i raznovrsne ekonomske odluke i pokrivaju oblast mikroekonomije

EKONOMSKO BOGATSTVO Ekonomsko bogatstvo obuhvata proizvedena stvorena materijalna dobra U analizi ekonomskog bogatstva, ekonomista posmatra: - strukturu /vrste materijalnih dobara/ - koliinu /koliinu po pojedinim vrstama materijalnih dobara/ - i novano iskazanu vrednost Prema podacim UN: 1% svetskog stanovnitva u posedu ima 40% ekonomskog bogatstva sveta; ekonomsko bogatstvo zemalja u razvoju, tu dolazi i naa zemlja u posedu ima 1% svetskog bogatstva; vie od 1 milijardi ljudi godinje zarauje manje od 350 dolara, dok je prosena godinja zarada po zaposlenom u razvijenim zemljama 17.000 dolara.............. Ekonomsko bogastvo: - na nivou trinih subjekata prikazuje se kroz bilanse stanja - na nivou zemlje prikazuje se kroz podatke iz statistikih popisa i kroz nacionalne raune - na nivou pojedinaca prikazuje se kroz imovinu koja je u fokusu interesovanja poreskih organa U analizi ekonomskog bogatstva bitno je razlikovati: 6

- produktivna materijalna dobra ili dobra koja e se staviti u funkciju proizvodnje i investicija Ili kapital - neproduktivna materijalna dobra

PRODUKTIVNA MATERIJALNA DOBRA ILI KAPITAL Prvi ugao analize ekonomskog bogatstva

NEPRODUKTIVNA MATERIJALNA DOBRA

U analizi ekonomskog bogatstva bitno je razlikovati: - iz ranijih perioda, nasleeno ekonomsko bogatstvo /ostavile ranije generacije/ - ekonomsko bogatstvo koje se stvara vlastitim tekuim produktivnim radom - ekonomsko bogatstvo koje je rezultat zaduivanja - ekonomsko bogatstvo koje je posueno drugima

NASLEENO

PROIZVEDENO

DOBIJENO NA KORIENJE ILI DATO DRUGIMA NA KORIENJE

Drugi ugao analize ekonomskog bogatstva Ekonomsko bogatstvo prolazi krug reproduktivni ciklus u kome zavisno od naeg rada i ponaanja moe da sauva, povea ili smanji vrednost. Ovo poslednje nije dobro, jer umesto da idemo napred idemo nazad. U analizi ekonomskog bogatstva znaajno je analiza angaovanja i troenja ekonomskog bogatstva. Naime, raspoloivo ekonomsko bogatstvo moe da se: - vraa i angauje u proizvodnji - da ide u tednju - ulae u proizvodne ili neproizvodne investicije ili rast i razvoj - ili troi za zadovoljavanje linih, optih i zajednikih neproizvodnih potreba

PROIZVODNA POTRONJA

TEDNJA

INVESTICIONA POTRONJA

LINA, OPTA I ZAJEDNIKA NEPROIZVODNA POTRONJA

Potronja koja se pokriva iz ekonomskog bogatstva Interes svih subjekata je rast i razvoj ekonomskog bogatstva Pod rastom ekonomskog bogatstva misli se na rast proizvedenog ekonomskog bogatstva. U osnovi ovog rasta nalaze se: - tednja i investiciona ulaganja 7

- rast i razvoj privrednih produktivnih kapaciteta Pod razvojem ekonomskog bogatstva misli se na promene u strukturi raspoloivog ekonomskog bogatstva. Novac Neupueni vrlo esto novac izjednaavaju sa ekonomskim bogatstvom. Novac je samo deo ekonomskog bogatstva, koji u ekonomiji ima sledee funcije: - novac je sredstvo razmene - novac je plateno sredstv - novac je obraunsko sredstvo - novac je sredstvo uvanja vrednosti

OSNOVNI EKONOMSKI PRINCIPI RADA I PONAANJA Svaka aktivnost u kojoj se angauju, troe, proizvode, razmenjuju ili raspodeljuju ekonomska dobra naziva se ekonomskom aktivnou. Ekonomistu interesuje koliki su inputi ulaganja i koliki su autputi ili prihodi, zarade ili - koliki su trokovi i rashodi proizvodnje i poslovanja - da li se kroz trinu razmenu dobija ili gubi - da li se vie troi nego to se prihoduje - da li ima zarada U upravljanju ekonomijom, u upravljanju najrazliitijim ekonomskim aktivnostima dominantna su dva pirncipa: - princip proste reprodukcije - i princip proirene reprodukcije

PRINCIP PROSTE REPRODUKCIJE

PRINCIP PROIRENE REPRODUKCIJE

Osnovni ekonomski principi Princip proste reprodukcije poiva na stavu-zahtevu po kome sve utroeno i potroeno mora da se nadoknadi. Princip proste reprodukcije: PRIHOD = RASHODIMA Princip proirene reprodukcije poiva na stavu-zahtevu po kome treba ostvarivati i zaradu Princip proirene reprodukcije: PRIHOD RASHODI = ZARADU

8

Principi proste i proirene reprodukcije nisu nita drugo do principi obezbeivanja odrivog razvoja drutva. Da li se rast ivotnog standarda vaih roditelja moe smatrati ponaanjem u duhu dobrog domaina i odrivog razvoja, kada poiva na prodajama ranije steene imovine i zaduivanjima u inostranstvu

EKONOMSKE ANALIZE I EKONOMSKA VREDNOVANJA Osnovni zadaci ekonomiste su: - ekonomske analize i prognoze vezane za svet angaovanja i troenja, stvaranja, razmenu i raspodelu ekonomskog bogatstva ili svet ekonomije - i ekonomska vrednovanja /vlorizacije/ najrazliitijih aktivnosti i akcija

EKONOMSKE ANALIZE I PROGNOZE

EKONOMSKA VREDNOVANJA

Osnovni zadaci ekonomista Kao to emo uskoro videti ove analize i vrednovanja znaajni su za upravljanje najrazliitijim ekonomskim subjektima, jer njihovi zakljuci ine osnov za: - predlaganje i preduzimanje razliitih aktivnosti kako bi se poboljala ekonomija rada - i osnov prihvatanja ili odustajanja od ideja o konkretnim aktivnostima i akcijama Ekonomske analize odnose se na analizu: - promena - kretanja - i odnosa ili veza - stanja najrazliitijih veliina koje se javljaju u svetu ekonomije U ekonomskim analizama i ekonomskom vrednovanju najrazliitije veliine posmatraju se preko tri osnovne grupe pokazatelja: - vrste - koliine - i vrednosti

VRSTA

KOLIINA

VREDNOST

Osnovni pokazatelji veliina koje su predmet ekonomske analize

9

Ekonomske analize odnose se na analize stanja i kretanja u prolosti i sadanjosti. Ekonomske prognoze odnose se na projekciju , prognozu ili analizu stanja i kretanja najrazliitijih veliina u buduem svetu ekonomije. Podsetimo se, kod prognoza su bitna dva pitanja: ta e se desiti i koja je verovatnoa deavanja. U radu ekonomista koristi / sprovodi / brojne i raznovrsne analize. Ova brojnost i raznovrsnost analiza odnosi se na: oblasti i predmete posmatranja i na metode-tehnike obrade informacija. U ekonomskim analizama najee se koriste: - verbalno-logine analize - raunovodstvene analize - matematike analize - statistike analize Ekonomske analize, u prvom redu poivaju na kvantitativnim analizama ili na merenjima i sameravanjima. Odavno, ekonomisti su prihvatili stav po kome sve to se nemeri nemoe ni da napreduje Za svaku od ovih, ekonomskih analiza, kao uostalom i za svaku od analiza bitno je prethodno: - jasno definisati ciljeve analize ta se hoe - jasno definisati oblast analize gde locirati veliinu koja se analizira i kakve uzronoposledine veze ima posmatrana veliina sa drugim veliinama iz okruenja model - jasno definisati predmet analize preko kojih osobina, aktivnosti se posmatra jedna ili vei broj veliina - jasno definisati vremenski horizont analize period vremena u kome se ili za koji se veliina posmatra - jasno definisati tehnike obrade dobijenih podataka - jasno definisati izvore informacija /podataka/ Druga znaajna grupa aktivnosti ekonomista odnosi se na ekonomska vrednovanja najrazliitijih nameravanih poslovnih i razvojnih aktivnosti i akcija na razliitim nivoima odluivanja. Ova grupa analiza sprovodi se u funkciji prihvatanja ili odbacivanja ideje o konkretnim aktivnostima i akcijama.Za donoenje ovih odluka vrlo bitno je jasno definisanje ciljeva i na bazi njih kriterijuma odluivanja. U ekonomskoj praksi, osnovni kriteriju odluivanja odnose se na: - maksimalizaciju prihoda - i minimalizaciju trokova U ekonomskom vrednovanju nameravanih aktivnosti i procesa bitna je: - kvalitetna projekcija aktivnosti kao osnove za projektovanje prihoda i trokova - kvalitetno projektovanje inputa ulaganja ili trokova i autputa ili prihoda i na bazi odnosa prihoda i trokova izvoenje dobitka Rezultati brojnih i raznovrsnih ekonomskih analiza, prognoza i ekonomskog vrednovanja prezentuju se u: - kalkulacijama - studijama i elaboratima /npr. feasibility studija, investiciona studija/ - programima - poslovnim planovima - drugim dokumentima 10

Literatura: -A. Smit Bogatstvo naroda - S.Zari Metode ekonomske analize, Ekonomski fakultet, Begorad -G.Rikalovi Ekonomika prirodnih resursa, Ekonomski fakultet, Beograd -J. Bajec Drutveni razvoj i mogunosti njegovog merenja, Ekonomski fakultet, Beograd - Journal of Economic Methodology - Ekonomski analiz Ekonomskog fakulteta u Beogradu; Ekonomska misao-Ekonomski fakultet u Niu; Ekonomija preduzea Savez ekonomista Srbije i drugi asopisi

II. NACIONALNA EKONOMIJAVae osnovno ekonomsko obrazovanje zapoeemo upoznavanjem sa nacionalnom ekonomijom. Korisno bi bilo da se upoznamo i sa svetskom ekonomijom i ekonomijom Evropske unije, ali za to nemamo vremena. Informacije i analize o nacionalnoj ekonomiji znaajne su za: - dravni menadment, koji raspolae sa odreenim polugama uticaja na stanje i kretanje u nacionalnoj ekonomiji - menadere i strunjake, jer se odnose na uslove poslovanja i razvoja pojedinanih trinih subjekta - i za svakog od nas, kao graanina, da bi mogli da objasnimo uslove u kojima ivimo i radimo U posmatranju nacionalne ekonomije znaajne su analize: - dinamike i stabilnosti stopa promena na pojedinanim veliinama - uzrono-posledinih veza izmeu pojedinih veliina - i komparativne analize podataka na nivou posmatrane i ostalih nacionalnih ekonomija Sami podaci, bez ovih analiza nemaju veu upotrebnu vrednost ili korisnost.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE KAPITALISTIKE EKONOMIJE Osnovne karakteristike kapitalistike ekonomije su: - privatna svojina nad sredstvima za proizvodnju - ekonomske slobode - drutvena podela rada - specijalizacija trinih subjekata - profit kao osnovni motiv angaovanja kapitala i rada - trite i delovanje trinih zakona - drutvo blagostanja U svom razvoju, u svetu kapitalizam je proao kroz vie faza: fazu liberalnog kapitalizma, fazu monopolskog kapitalizma, fazu dravnog intervencionizma, da bi se danas naao u fazi neoliberalizma i globalizacije. Aktuelna ekonomska kriza u svetu otvara pitanja odrivosti dominantnog neoliberalistikog sistema. 11

TRANZICIJA JEDNOG BROJA ZEMALJA Tranzicija je proces prelaska: - svih sfera ivota i rada drutva /politike, drutva i privrede/ - i svih pojedinaca sa: - socijalistikog sistema - na kapitalistiki sistem funkcionisanja Savremenici smo prelaska svetske ekonomije iz faze: - industrijskog razvoja sveta - u fazu ekonomije znanja, to dodatno usloava problem tranzicije jednog broja u prolosti socijalistikih zemalja /socijalistike zemlje sa centralizovanim planskim upravljanjem i ex Jugoslavija socijalistika trina ekonomija/ Tranzicione promene poivaju na: - promeni filozofije, stavova i naina razmiljanja - promenama normativne regulative i institucija - promenama u nainima uspenog funkcionisanja i poslovanja - promenama u materijalnim strukturama

NACIONALNA EKONOMIJA Nacionalna ekonomija obuhvata svet angaovanja, proizvodnje-stvaranja, trine razmene i raspodele ekonomskog bogatstva na nivou jedne zemlje. Osnovne karakteristike savremenih nacionalnih ekonomija svode se na sledee: - smanjivanje i eliminisanje barijera u slobodnom kretanju kapitala, roba i radne snage - denacionalizacija privreda /domai kapitalisti investiraju u inostranstvu, a strani kapitalisti ulau u zemlji/ - smanjivanje uticaja drave na kretanja u ekonomiji i privredi - suavanje socijalne funkcije drave /brige o blagostanju graana/

FUNKCIJA DRAVE U SAVREMENOJ NACIONALNOJ EKONOMIJI Najznaajnije funkcije drave u savremenom kapitalizmu su: - alokativna funkcija alokacija faktora poslovanja na oblasti rada koje su od znaaja za drutvo, a za koje privatan sektor nema interesa - distributivna funkcija preraspodela dohotka u korist lanova drutva koji iz nekih razloga ne mogu da reavaju svoje egzistencijalne ekonomske, socijalne probleme - stabilizaciona funkcija funkcija obezj. obezbeivanja pune zaposlenosti proizvodnih faktora i stabilnosti opteg nivoa cena 12

-

razvojno-strukturna funkcija uticaj na keiranje privredne strukture

Drava svoj uticaj na nacionalnu ekonomiju ostvaruje na vie razliitih naina: - potpisivanjem razliitih meunarodnih bilateralnih i multilateralnih ugovora - donoenjem propisa - razvojem razliitih institucija - aktivnom budetskom politikom - definisanjem strategija razvoja u oblastima od znaaja za drutvo - donoenjem i sprovoenjem razliitih politika - kroz poslovanje javnog sektora javnih preduzea - na druge naine MONETARNA I KREDITNA SFERA EKONOMIJE Centralna banka ima znaajno mesto u nacionalnoj ekonomiji s obzirom na njenu: - emisiona funkcija - funkcija monetarnog regulisanja - funkcija banke banaka - funkcija bankara drave, odnosno vlade - funkcija organizovanja platnog prometa - spoljnoekonomska funkcija Novana masa je masa novca u opticaju u zemlji. Novana masa novca u opticaju mora da je u ravnotei sa vrednou robnih fondova.

VREDNOST ROBNIH FONDOVA VREDNOST NOVANE MASE

Bitna je uravnoteenost vrednosti robnog i novanog fonda drutva Postoji metodologija za izraunavanje novane /monetarne/ mase na nivou zemlje. Ova metodologija poiva na sledeoj jednaini: Novac x Brzina opticaja = Cene x Transakcije Ukoliko je vrednost novane mase vea od vrednosti robne mase dolazi do smanjivanja vrednosti novca ili do inflacije Ukoliko je vrednost novane mase manja od vrednosti robne mase dolazi do poveavanja vrednosti novca ili do deflacije Eskontna stopa kamatna stopa po kojoj Centralna banka eskontuje prvorazredne kratkorone robne menice. Ova stopa je jedan od orijentira za definisanje bankarskih kamatnih stopa 13

Kamatna stopa cena ili naknada za zajmovni novac. Ova kamatna stopa zavisi od inflacije, zarada koje oekuju zajmodavci, ali i odnosa ponude i potranje za novcem. Kamatna stopa sa svojom visinom utie na: - kretanje slobodnih novanih sredstava izmeu trita novca i trita HoV - visinu profitnih stopa - visinu trokova finansiranja poslova

SPOLJNOBILANSNA I DEVIZNA SFERA EKONOMIJE Uee spoljnotrgovinske razmene u drutvenom bruto proizvodu /DBP/ znaajan je pokazatelj razvijenosti zemlje. U visoko razvijenim zemljama ova razmena uestvuje od 50 do 70%. Izvoz se tretira faktorom privrednog razvoja zemlje, jer prihod i zarada ostvareni na stranim tritima mogu da rastu bre u odnosu na zemlju. Spoljnotrgovinski bilans prikazuje obim, strukturu i vrednost spoljnotrgovinske razmene nacionalne ekonomije sa inostranstvom u odreenom vremenskom periodu. U pitanju je razmena: - roba - usluga - i plaanja po osnovu naknada za transferisanu tehnologiju Spoljnotrgovinski bilans moe da ostvaruje: - deficit kada je vrednost uvoza vea od vrednosti izvoza - ili suficit kada je vrednost izvoza vea od vrednosti uvoza U kraem periodu spoljnotrgovinski deficit se moe pokrivati deviznim rezervama ili zaduivanjem u inostranstvu Platni bilans je pregled za odreeni vremenski period, koji izkazuje: - transakcije robom, uslugama i dohotkom izmeu nacionalne ekonomije i sveta - promene u vlasnitvu i druge promene u monetarnom zlatu i specijalnim pravima vuenja koje data nacionalna ekonomija poseduje, promene u potraivanjima i obavezama prema ostalom svetu - jednostrane transfere i protivstavke koje su potrebne za uravnoteenje, u raunovodstvenom smislu svih stavki po onim pomenutim transakcijama koje se meusobno ne potiru Zaduenja u inostranstvu poivaju na zaduenjima: drave, teritorijalnih zajednica i preduzea kod banaka i drugih zajmodavaca u inostranstvu Visoka zaduenja u inostranstvu i problemi u njihovom servisiranju i vraanju otvaraju problem dunike krize zemalja u razvoju /u ovaj krug ulaze i zemlje u tranziciji/ Devizne rezerve su rezerve koje dri Centralna banka sa ciljem: - intervencija u sluajevima da dunici iz zemlje ne mogu da odgovore na svoje kreditne obaveze u inostranstvu - intervencije na deviznom tritu, kako bi se uvao devizni kurs 14

Devizni kurs predstavlja razmenski odnos domae valute za strane valute. U savremenom svetu i kod nas prihvaen je stav o fluktuirajuem deviznom kursu ili kursu koji se formira na deviznom tritu. Devizno trite je meubankarsko trite na kome se devize nude na prodaju i trae za kupovinu.

DEVIZNO TRITE Ponuda Tranja

DEVIZNI KURS Formiranje deviznog kursa Kupovna sposobnost domae valute meri se vrednostima roba koje se mogu kupiti za jedinicu domae valute na stranom tritu Konvertabilnost valute odnosi se na mogunost njenog konvertovanja u inostranstvu u strane valute.

OBLAST ZAPOSLENOSTI I RADA Stopa nezaposlenosti je jedan od znaajnih pokazatelja ekonomske razvijenosti i stanja ekonomije u zemlji. Ovom podatku treba pridruiti i podatke o: - odnosu zaposlenih u privredi i neprivredi - struktura: istraivako-razvojnog, proizvodnog i administrativno-reijskog rada - obrazovnoj i kvalifikacionoj strukturi zaposlenih i nezaposlenih - prosenim platama zaposlenih Kroz granske kolektivne ugovore /potpisnici drava, poslodavci i sindikat/ definiu se osnovna pitanja prodaje radne snage. Na bazi kolektivnih ugovora, poslodavac i radnik potpisuju individualni ugovor o radu. Drava propisuje minimalnu platu /najamninu/

OBLAST TRITA I CENA U trinim ekonomijama cene roba i usluga formiraju se slobodno na tritu. Kao to emo videti za formiranje trinih cena roba na nivou njihovih fer vrednosti znaajno je obezbeivanje zdrave konkurentske utakmice i upravo zbog toga, drave preduzimaju mere i kontroliu slobodnu konkurenciju na tritu i bore se protiv zloupotreba monopola. Druga mera drave u oblasti trita i 15

cena odnosi se na formiranje i intervenciju robnim rezervama. Trea, najmanje popularna mera je kontrola cena onih roba, koje vlada oceni znaajnim za privreivanje i ivotni standard.

OBEZBEENJE USLOVA ZA ROBNE REZERVE SLOBODNU KONKURENCIJU

KONTROLA CENA

Osnovne poluge intervencije drave u oblasti cena Kretanje cena razliitih roba predstavlja jedan od znaajnih pokazatelja stabilnosti ekonomije zemlje.

PRIVREDA Privreda obuhvata sve one trine subjekte koji svoje proizvode i usluge iznose na trite kako bi ostvarivali prihod i zaradu /dobitak ili profit/ Privreda se najee sistematizuje: - sa aspekta oblasti i grana poslovanja privreivanja /oblasti: primarni, sekundarni i tercijalni sektor/ - sa aspekta vlasnitva /privatan sektor, javni sektor, meoviti sektor/ - integrisanosti u iru, svetsku privredu /zatvorene privrede i iroko integrisane privrede/ - sa aspekta efikasnosti vie i manje efikasna privreda

SISTEM NACIONALNIH RAUNA Sistem nacionalnih rauna je sistem meusobno povezanih pokazatelja o procesima u privrednom razvoju jedne zemlje /metodologija Meunarodnog monetarnog fonda/ Bitno za ovaj, opte prihvaeni sistem u svetu je da se materijalna proizvodnja ne tretira kao jedini izvor stvaranja nove vrednosti i vika vrednosti, jer kako strunjaci objanjavajuSvaki porast potranje pri nepromenjenoj ponudi vodi poveavanju vrednosti bruto domaeg proizvoda. Ista koliina proizvoda, koje sainjavaju bruto domai proizvod, imae veu vrednost ukoliko je vea masa dohodaka za koji e se ti proizvodi razmenjivati Osnovni pokazatelji u sistemu nacionalnih rauna su: - Bruto vrednost proizvodnje - Bruto domai proizvod - Bruto nacionalni dohodak - Neto domai proizvod

BRUTO VREDNOST PROIZVODNJE

BRUTO DOMAI PROIZVOD 16

BRUTO NACIONALNI DOHODAK

NETO DOMAI PROIZVOD

Osnovni pokazatelji u sistemu nacionalnih rauna Bruto vrednost proizvodnje obuhvata vrednost svih proizvoda i usluga proizvedenih u odreenom vremenskom periodu Bruto domai proizvod gross domestic product, definie se kao krajnji rezultat proizvodnih aktivnosti u odreenom vremenskom periodu. Sastoji se od vrednosti proizvednih proizvoda i usluga. Bruto nacionalni dohodak gross national product izraunava se tako to se na vrednost domaeg bruto proizvoda dodaje dohodak, koji su jedinice rezidenti primili od ekonomske aktivnosti ili svojine koju poseduju u inostranstvu i oduzimanjem takvih dohodaka koji su u zemlji isplaeni jedinicama nerezidentima. Net domai proizvod net domestic product ili nacionalni dohodak jednak je vrednosti bruto domaeg proizvoda umanjenog za iznos amortizacije. Moe se raunati i kao zbir svih dohodaka rezidenata od privrednih aktivnosti

SEKUNDARNA RASPODELA DOHOTKA Kao to emo videti u poglavlju o tritu i njegovom funkcionisanju primarna raspodela ukupnog nacionalnog dohotka izmeu pojedinih grana i preduzea realizuje se u okviru trine razmene. Sekundarna raspodela je raspodela dohotka privrednih subjekata koju ostvaruju primarnom raspodelom nacionalnog dohotka na: - deo koji ostaje privrednim subjektima - deo koji odlazi neprivrednim subjektima /drava sa svojim brojnim institucijama i udruenja Da ne bi bilo zabune u daljem druenju pojasnimo odnos dohotka i dobitka. Dohodak je novani izraz novostrovrene vrednosti ili vrednosti stvorene ljudskim radom. Iz dohotka se pokrivaju plate zaposlenima i menaderima, deo solidarno na zadovoljavanje opte i zajednike potronje, dok ostatak predstvlja dobitak ili profit koji ostaje vlasniku kapitala.

DEO DOHOTKA KOJI OSTAJE PRIVREDNIM SUBJEKTIMA

DEO DOHOTKA NAMENJEN NEPRIVREDI

Sekundarna raspodela dohotka Raspodela novostvorene vrednosti izmeu privrednih i neprivrednih subjekata ostvaruje se pomou sledeih instrumenata: poreza, taksi i doprinosa

17

Iz sredstava obraunatih i naplaenih poreza, taksi, doprinosa iz carina i drugih nakanda, ali i ne retko iz zajmova javni dug, obezbeuju se: - budetska sredstva - i fondovi Iz sredstava budeta finansiraju se: - aktivnosti dravne administracije i institucija - i razliite mere i aktivnosti drave u ekonomskom i drutvenom okruenju ili tzv. javna potronja Iz sredstava fondova finansira se zajednika potronja /penzioni, zdravstveni fond...../ Jedno od kljunih pitanja svake ekonomije je koliko se iz drutvenog proizvoda ili nacionalnog dohotka izdvaja za optu i zajedniku potronju.

AKUMULACIJA, INVESTICIJE, PRIVREDNI RAZVOJ I RAST Privredni rast pokazuje rast drutvenog proizvoda u godini t u odnosu na godinu t-1. U ovom izraunavanju vrlo bitno je diskontovanje vrednosti u godini t za inflaciju u toj godini. STOPA PRIVREDNOG RASTA = DRUTVENO PROIZVOD /t/ DRUTVENI PROIZVOD /t-1/ Praksa afirmie sledee stavove: - na niim stepenima razvijenosti stope rasta mora da su vie - koliko je bitna visina stopa rasta, jednako tako bitana je njihova stabilnost i to u duem vremenskom periodu Privredni rast zavisi od: - intenziteta i kvaliteta angaovanja raspoloivih faktora proizvodnje i poslovanja - tehnolokog razvoja i drugih razliitih razvojnih promena u kapacitetima, u strategijama i samoj proizvodnji i poslovanju privredni razvoj - i visine, strukture i dinamike investiranja ulaganja u tehnoloki razvoj i privredni razvoj

KVALITET I EKONOMIJA TEKUEG RADA

TEHNOLOKI I PRIVREDNI RAZVOJ

VISINA INVESTICIONIH ULAGANJA

Osnovne grupe faktora privrednog rasta U aktuelnom svetu dinaminog tehnolokog razvoja i dinaminih promena, tehnoloki i iri, privredni razvoj zahteva stalna, velika investiciona ulaganja Investiciona ulaganja mogu se obezbediti iz: 18

-

vlastitih izvora /sredstva amortizacije, sredstva akumulacije, tednja stanovnitva povuena kroz emitovanje dunikih ili vlasnikih hartija od vrednosti/ i iz spoljnih izvora /krediti banaka i dobavljaa/

VLASTITI IZVORI

EKSTERNI IZVORI

Izvori finansiranja privrednog razvoja i rasta Interes svakog subjekta i svake zemlje je da se raspolae sa znaajnim sredstvima: - tednje stanovnitva - amortizacije i akumulacije privrednih organizacija kako bi se obezbedila kvalitetna osnova finansiranja privrednog razvoja i rasta.

RAZLIITE SEKTORSKE STRATEGIJE Na nivou nacionalnih ekonomija donose se sektorske razvojne politike. Ovim politikama definiu se: - dugoroniji ciljevi i zadaci na nivou sektora - osnovni pravci razvoja promena - i mere i aktivnosti na njihovom sprovoenju / mere u okviru fiskalne politike, kreditno-monetarne politike, sistema i politike cena, carinskog i deviznog sistema, administrativne kontrole, meusektorskog partnerstva U praksi savremenih nacionalnih ekonomija dominantne su sledee sektorske makroekonomske politike: - Industrijska politika okrenuta je ka nekim zajednikim aktivnostima ili pojedinanim industrijskim granama - Trgovinska politika okrenuta ka reavanju problema na relaciji proizvoa-trgovacpotroa, suzbijanju monopolskih pojava i slino -Agrarna politika okrenuta ka reavanju tri grupe problema: regulisanje dohotka; reforme agrarne strukture i; razvoj agroindustrijskog kompleksa -Strategija tehnolokog razvoja okrenuta podsticaju razvoja istraivako-razvojnih i inovativnih kapaciteta i aktivnosti -Strategije razvoja velikih infrastrukturnih sistema, od kojih se veliki deo ini javni sektor ili: energetskog, saobraajnog, telekomunikacionog ili nekog drugog sektora -Politika razvoja male privrede- okrenuta ka podsticaju osnivanja i pomoi u poslovanju malih i mladih preduzea - radnji -Politika regionalnog razvoja okrenuta ka reavanju problema neravnomernosti u ekonomskom i ukupnom razvoju u zemlji

19

IVOTNI STANDARD ivotni standard odnosi se na ukupne uslove ivota i rada stanovnitva: - lina i kolektivna potronja - radni uslovi - opti drutveni uslovi Osnovni pokazatelji ivotnog standarda stanovnitva su: - prosena potronja pojedinih proizvoda per capita - realne zarade i indeks trokova ivota - raspodela i upotreba sredstava porodinog budeta /ukupnih primanja/

Literatura: -M.Burda i C.Wuplozs Macroeconomic: a european tex, Oxford universiy press -O.Blanchard Macroeconomic, Prenice hall - D.uri i grupa autora Meunarodna ekonomija, IEN, Beograd -P.Jovanovi-Gavrilovi i grupa autora Meunarodni ekonomski odnosi, Ekonomski fakultet, Beograd -S.Adi i J.Radi Privredni sistem i ekonomska politika, Ekonomski fakultet, Subotica -M.Rakovi Javne finansije, Pravni fakultet, Banja Luka -Ekonomska enciklopedija, Savremena administracija, Beograd -www.ekonomija.org

III..TRITE I TRINI MEHANIZAMDEFINICIJA TRITA Trite je mesto: - nabavke i prodaje roba - susreta ponude i tranje - definisanja drutveno priznate fer vrednosti robe ili ravnotene trine cene - definisanja tekue trine cene - na kome proizvoai roba /proizvoda i usluga/ dobijaju ocenu za svoj rad

MESTO SUSRETA PONUDE I POTRANJE

MESTO DEFINISANJA FER VREDNOSTI ROBA

MESTO DEFINISANJA TEKUIH TRINIH CENA

Osnovna definicija trita

20

Trini subjekti svoj rad i ponaanje proizvodnju i poslovanje poreuju zahtevima dobijanja dobre trine ocene. Ova injenica upuuje nas da osnovno upoznavanje sa tritem, pre nego to se upustimo u razmatranje problema proizvodnje nove vrednosti. Na pitanje trita vratiemo se jo jednom u okviru razmatranja ponaanja proizvoaa.

SISTEMATIZACIJA TRITA Postoje razliite sistematizacije trita. Po osnovnoj sistematizaciji trita se dele na: trita roba, finansijska trita i trita radne snage. Trite roba obuhvata trita: sirovina, energije, proizvoda, razliitih usluga, informacija, intelektualnih tvorevina, nekretnina i drugih stvari. Finansijska trita obuhvataju: trite novca i trite kapitala ili trita hartija od vrednosti Trite radne snage, kako i sam naziv kae trite na kome se trguje radnom snagom. Na dalje, trita se sistematizuju na:lokalna, nacionalna, nadnacionalna-regionalna i stranasvetska trita Nacionalna trita tite se carinske i vancarinskim barijerama. Napori u svetu, danas idu u pravcu smanjivanja i eliminisanja ovih barijera U teoriji i praksi, trita se esto sistematizuju i na: - spontana trita /poiva na spontanim pojedinanim susretima prodavca i kupca i organizovana trita /aukcije, berze, tenderi i slino/ - promtna trita /zakljueni trgovaki posao, odmah se i realizuje/ i terminska trita /zakljueni trgovaki posao realizuje se u dogovorenom buduem periodu/

TRITE ROBA; FINANSIJSKO TRITE I TRITE RADNE SNAGE

LOKALNO; NACIONALNO; REGIONALNO; STRANA SVETSKA TRITA

SPONTANA TRITA I ORGANIZOVANA TRITA

PROMTNA TRITA I TERMINSKA TRITA

Osnovne sistematizacije trita

FUNKCIONISANJE KAPITALISTIKOG TRITA DELOVANJE ZAKONA VREDNOSTI U osnovi zakona vrednosti nalazi se zakon ponude i potranje. 21

Po zakonu ponude i potranje na tritu se javljaju dve veliine: - fer vrednost ili drutveno priznata vrednost konkretne robe ili njena ravnotena trina cena - i tekua trina cena konkretne robe Ravnotena trina cena robe sadri: - prosene trokove proizvodnje - i prosean profit za konkretnu robu, koje je drutvo u odreenom vremenskom periodu, na odreenom tritu spremno da plati.

PROSENI TROKOVI PROIZVODNJE KONKRETNE ROBE

PROSEAN PROFIT ZA DATU OBLAST PROIZVODNJE

Struktura drutveno priznate vrednosti ili ravnotene cene za konkretnu robu Individualni proizvoai i subjekti na strani ponude konkretnih roba nemaju iste prosene trokove: - oni koji imaju nie trokove od proseno priznatih, ostvarie vei profit - oni koji imaju trokove na nivou proseka, ostvarie prosean profit - oni koji imaju trokove vee od proseka, ostvarie manji profit od proseka, ta vie mogue je ne samo da ne ostvare profit, ve i da posluju sa gubitkom

INDIVIDUALNA VREDNOST ROBE

> > =

DRUTVENO PRIZNATA VREDNOST ROBE RAVNOTENA CENA

Odnos individualne i drutveno priznate vrednosti konkretne robe

Ravnotena cena konkretne robe bie stoer oko koga e se kretati tekua trina cena. - ravnotene trine cene - odnosa ponude i tranje /uravnoteeni ili u neravnotei/ - i promena kretanja na strani ponude i potranje

RAVNOTENA TRINA CENA KONKRETNE ROBE

ODNOS PONUDE I POTRANJE ZA KONKRETNOM ROBOM

PROMENE NA STRANI PONUDE I POTRANJE

Faktori formiranja tekue trine cene robe 22

Tekua trina cena najee nije na nivou ravnotene cene nalazi se iznad ili ispod ravnotene cene.

RAVNOTENA CENA

> = PROSENA BANKARSKA KAMATA

Razliiti su stope prosenih profita po pojedinim oblastima poslovanja. Njihova visina zavisi od aktuelnosti oblasti poslovanja. Kod novih, visoko aktuelnih oblasti proizvodnje vrlo visoka je prosena profitna stopa. Vremenom zbog promena na strani ponude /ulaze novi proizvoai/ dolazi do pada prosene profitne stope i njenog pribliavanja prosenom profitu na nivou ukupne privrede. Nia prosena profitna stopa na nivou konkretne oblasti proizvodnje /usluga/ ne znai da pojedina preduzea nee imati mnogo viu profitnu stopu od toga. Ova preduzea mogu da imaju znatno viu profitnu stopu, ukoliko u odnosu na svoje konkurente obezbeuju daleko viu efektivnost i efikasnost rada.

EKONOMSKE KRIZE Kriza oznaava vee privredne poremeaje koji se ispoljavaju u: - nedovoljnoj proizvodnji svojstveno za poetne faze u razvoju kapitalizma sveta - i nedovoljnoj tranji svojstveno za savremeni kapitalizam Stanja slina krizi su: - recesija oznaava opadanje ekonomske aktivnosti - stagnacija oznaava situaciju kada se smanjuje interes za investiciona ulaganja i za 28

-

proirenu reprodukciju stagflacija oznaava stanje stagnacije i inflacije u drutvu

Osnovne faze krize su: - kriza gubi se veza izmeu proizvodnje i potronje proizvodnja je vea od potronje - depresija pada zaposlenost, cene, proizvodnja, profiti - oivljavanje- niske cene proizvodnih inputa podstiu nova ulaganja, tranju i proizvodnju - prosperitet rasta proizvodnja, zaposlenost, cene, profiti, tranja Krize se smatraju zakonitostima u funkcionisanju kapitalistike ekonomije i pojave koje same sebe reavaju. Sa ciljem skraivanja njihovog vremena trajanja i posledica krize, drave interveniu, pre svega na planu poveavanja tranje

DA LI JE UESNIK TRINE RAZMENE DOBITNIK ILI GUBITNIK? Mehanizam funkcionisanja kapitalistikog trita obezbeuje da svi uesnici u razmeni ostvaruju dobitak. Ovaj dobitak objanjava se na sledei nain: - trina razmena obezbeuje proizvodnu specijalizaciju proizvoaa - proizvodna specijalizacija obezbeuje ostvarivanje apsolutne, relativne i razvojne konkurentske prednosti Apsolutne prednosti odnosi se na prirodne prednosti u proizvodnji Relativne prednosti odnose se na prednosti proizvoaa u proizvodnji jednog od dva i vie proizvoda u odnosu na ostale proizvoae Razvojne prednosti poivaju na aktuelnosti novosti proizvoda i na niim trokovima proizvodnje

Primer Proizvodnja i specijalizacija proizvoaa 1. Oba proizvoaa proizvode oba proizvoda

Potrebno vreme za proizvodnju Proizvodnja koja se moe 100 kg.___________________ obezbediti za 40 h rada_____ Meso Krompir Meso Krompir

Farner

20

10

2

4

Raner

1

8

40

5

29

2. Oportunitetni trokovi posmatranih proizvoaa

Oportunitetni trokovi za 100 kg mesa Farmer 200 kg krompira

Oportunitetni trokovi za 100 kg krompira 50 kg. mesa

Raner

12,5 kg krompira

80 kg mesa

Polazei od oportunitetnih trokova ili relativnih konkurentskih prednosti, raner e se speijalizovati za proizvodnju krompira, dok e se farmer specijalizovati u proizvodnji mesa Kroz podelu rada i specijalizaciju svaki uesnik razmene dobija vie nego da se opredelio za svatarsku proizvodnju. Prednosti i dobitak uesnika po osnovu podele rada i specijalizacije, ne garantuje svakom proizvoau da e ostvariti prihod i zaradu na tritu. Prihod i zarada od prodaje roba na tritu zavise od: - aktuelnosti proizvoda /usluga/ - i trokova proizvodnje i poslovanja

RAZLIITE KONFIGURACIJE TRITA Zavisno od broja uesnika na strani ponude i potranje, mogunosti ulaska sa trita i intervencija drave na konkretnim tritima /nacionalnim tritima i tritima roba/ u odreenom periodu vremena javljaju se razliite trine konfiguracije

KONKURENTSKO TRITE

MONOPOLSKO I MONOPSONSKO TRITE

OLIGOPOLSKO I OLIGOPSONSKO TRITE

TRITE MONOPOLISTIKE KONKURENCIJE

TRITE SA INTERVENCIJOM DRAVE

Osnovne konfiguracije trita 30

Konkurentsko trite karakterie: - veliki broj uesnika na strani ponude i potranje - formiranje tekue trine cene na nivou drutveno priznate vrednosti roba - sloboda ulaska i izlaska subjekata na strani ponude i potranje Monopolska trita su trita sa samo jednim ponudaem, dok su monopsonska trita, trita samo sa jednim uesnikom na strani tranje. Oligopolska trita su trita sa samo dve, eventualno tri uesnika na strani ponude. Oligopsonska trita su trita sa dva do tri uesnika na strani tranje Na monopolskom i oligopolskom tritu fer vrednosti roba i tekue trine cene uvek su na neto viem nivou. Trite monopolistike konkurencije karakterie: - veliki broj uesnika na strani ponude i na strani tranje - ponuda slinih proizvoda usluga, kod kojih proizvoai insistiraju na osobinama i razlikama /brendiranje, oglaavanje/ - zbog ovih razlika u proizvodima svaki proizvoa odreuje neku svoju cenu. Ovako formirane cene po pravilu iznad su nivoa konkurentnih cena Razliiti su motivi i mere intervencije drave na tritima roba /javni sektor, kontrola cena, delovanje kroz robne rezerve, subvencioniranje proizvodnje/

OSNOVNA TRINA STRUKTURA U osnovnu trinu strukturu ulaze: - mehanizam i sistem funkcionisanja trita - razliiti propisi koji se odnose na stavljanje robe u promet i trgovanje robama - razliite regulatorne institucije na tritima pojedinih roba - brojni trgovaki posrednici, zastupnici i preprodavci - i konano, brojni uesnici na strani ponude i na strani tranje

NEVIDLJIVI ZAKONI TRITA

PROPISI I REGULATIVA

REGULATORNE INSTITUCIJE

TRGOVAKE ORGANIZACIJE

BROJNI SUBJEKTI NA STRANI PONUDE - PRODAVCI

BROJNI SUBJEKTI NA STRANI TRANJE -KUPCI 31

Osnovna struktura trita Uspeno trgovanje na tritima zahteva posedovanje znanjima i informacijama o robama i o strukturi trita.

Literatura - R.S.Pivdyck i drugi autori Mikroekonomija, Mate, Zagreb - A.Samjuelson i W. Nordhaus Ekonomija, Mate, Zagreb - R.Pejanovi Osnovi ekonomije, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad - M.Labus Osnovi ekonomije, Pravni fakultet, Beograd - N.G.Mankiw Principles of microeconomics, Harcourt publishers - Zakon o slobodnoj konkurenciji - J.M.Keynes Izabrana dela, Matica Hrvatske

IV. PREDUZEEU naem daljem druenju akcenat emo staviti na ekonomiju preduzea i na ekonomiju pojedinanih poslovnih ili razvojnih odluka.

DEFINICIJA I SISTEMATIZACIJA PREDUZEE Preduzee ili privredno drutvo je osnovni i opti naziv za svaki trini ili ekonomski subjekt U teoriji i praksi javljaju se razliite sistematizacije preduzea: - sa aspekta vlasnitva, preduzea se sistematizuju na: privatna i javna - sa aspekta veliine, preduzea se sistematizuju na: mala, srednja i velika - sa aspekta zemalja poslovanja, preduzea se sistematizuju na: nacionalna i transancionalna preduzea - sa aspekta oblika organizovanja, preduzea se sistematizuju na: ortaka drutva, drutva sa ogranienom odgovornou i akcionarska drutva

NAELA PRIVREDNOG POSLOVANJA Preduzee je: - samostalni ekonomski i pravni subjekt - i organizaciona celina sa vie ili manje zaokruenom tehnoloko-proizvodnom osnovom ili oblau rada Osnovna naela rada i ponaanja poslovanja preduzea su: 32

- naelo samostalnosti preduzea - naelo ravnopravnosti preduzea - naelo zabrane nelojalne konkurencije - naelo savesnosti i potenja

PREDUZEE JE EKONOMSKI SUBJEKT Preduzee je ekonomski subjekt jer: - ima ekonomske ciljeve - troi i stvara ekonomsko bogatstvo - uestvuje u trinoj razmeni - uestvuje u raspodeli ekonomskog bogatstva Preduzee se osniva i posluje da bi ostvarivalo dva osnovna ekonomska cilja: ostvarivanje zarade /profita ili dobitka/ i ouvanje i poveavanje vrednosti kapitala.

POSLOVANJE SA PROFITOM

OUVANJE I POVEAVANJE VREDNOSTI KAPITALA

Osnovni ciljevi preduzea Poslovanje i razvoj preduzea poiva na ekonomskim aktivnostima: - proizvodnji transformacijama upotrebnih vrednosti ili agnaovanjima i troenjima i stvaranjima novih vrednosti - trinoj razmeni razmeni vrednosti ekonomskih ili materijalnih dobara i raspodeli dobitka

ZADACI EKONOMISTA U UPRAVLJANJU PREDUZEEM Upravljanje preduzeem od strane: - vlasnika kapitala preduzea - i ugovorom angaovanih menadera poiva na donoenju i sprovoenju brojnih i raznovrsnih odluka koje se tiu tekue proizvodnje poslovanja i razvoja preduzea. Brojna i raznovrsna pitanja u upravljanju preduzeem imaju: - pravni - organizacioni - tehnoloki - ekonomski i finansijski aspekt

33

S obzirom da je preduzee, pre i iznad svega ekonomski subjekt, svakoj od poslovnih i razvojnih odluka preduzea prethodi ekonomska i finansijska analiza ili valorizacija. Kod ekonomske analize razmatraju se pitanja: - ekonomskih ulaganja ili inputa - trokovi - ekonomskog rezultata ili autputa prihod ili pitanja: - da li aktivnosti i akcije donose utedu i kolika je uteda? - da li se na nivou aktivnosti i akcija prihodima pokrivaju trokovi? - da li aktivnosti i akcije donose profit i koliki je profit? Kod finansijskih analiza razmatraju se pitanja: - izvora potrebnih, angaovanih novanih sredstava - trokova i kvaliteta angaovanja novanih sredstava U najveem broju sluajeva odgovori dobijeni u okviru ekonomskih i finansijskih analiza predstavljaju osnov donoenja odluka o ulasku ili ne ulasku u konkretne aktivnosti i akcije.

NAMERAVANA AKTIVNOST ILI AKCIJA PREDUZEA

EKONOMSKA I FINANSIJSKA VALORIZACIJA

ODLUKA PRIHVATANJE ILI ODBACIVANJE IDEJE

Mesto ekonomista u upravljanju poslovanjem i razvojem preduzea

Ove analize nisu jedine analize ekonomista u preduzeima. Ekonomisti u kvalitetno upravljanim preduzeima: - Analiziraju intenzitet i kvalitet ekonomiju angaovanja raspoloivih faktora poslovanja i razvoja i shodno zakljucima predlau mere i aktivnosti na njihovom poboljavanju - Sainjavaju ekonomske projekcije poslovanja preduzea u budunosti /npr. dugoroni i godinji planovi poslovanja/

EKONOMIJA ANGAOVANJA RASPOLOIVIH EKONOMSKE PROJEKCIJE POSLOVANJA FAKTORA POSLOVANJA I RAZVOJA PREDUZEA

Druge dve znaajne grupe zadataka ekonomista u preduzeima

IMOVINA I KAPITAL PREDUZEA 34

Pod imovinom - aktivom preduzea podrazumevaju se ukupno raspoloiva sredstva sa kojim preduzee raspolae i koje angauje u svom poslovanju. U pitanju su sredstva u vlasnitvu preduzea i sredstva iz spoljnih izvora. Pod kapitalom preduzea misli se na sredstva preduzea koja su u vlasnitvu preduzea, odnosno vlasnika preduzea Inae, kapital je termin pod kojim se misli na svaku veliinu, koja u procesu angaovanja obezbeuje ouvanje i uveavanje svoje vrednosti. U aktuelnom svetu ini se razlika izmeu: - fizikog kapitala sredstava rada poslovanja u obliku stvari i novca - i intelektualnog kapitala nevidljivog kapitala /obuhvata znanja, umea, tehnoloka reenja, baze podataka/ Nae interesovanje bie fokusirano na fiziki kapital preduzea Obim, struktura i vrednost imovine i kapitala preduzea prikazuje se u bilansima stanja. Bilans stanja skraena shema

Pozicije A. SREDSTVA 1. Stalna sredstva -nekretnine -nematerijalna ulaganja -finansijski plasmani 2. Tekua sredstva -zalihe -potraivanja -dati avansi -gotovina B.KAPITAL I OBAVEZE -kapital -tekue obaveze

Bruto vrednost /nabavna vred./

Ispravka /amortizacija/

Neto vrednost /sadanja vr./

Preduzee zapoljava radnike - kolektiv u odreenom obimu i sa odreenom strukturom

SREDSTVA PREDUZEA

KOLEKTIV

Raspoloivi faktori proizvodnje /poslovanja/ Ekonomistu, kada su u pitanju raspoloivi faktori proizvodnje /poslovanja/ interesuje njihova: 35

-

struktura koliine stepen otpisanosti stepen uposlenosti trokovi koje nose kada se angauju i kada se ne angauju neka druga pitanja

POSLOVNE FUNKCIJE PREDUZEA Poslovanje preduzea realizuje se kroz brojne i raznovrsne aktivnosti koje se sistematizuju u sledee funkcije: - proizvodna funcija - komercijalna funkcija /nabavka, prodaja i upravljanje ulaznim i izlaznim robnim zalihama/ - finansijska funkcija upravljanje finansijskim sredstvima /novcem i hartijama od vrednosti/ - istraivako-razvojna funkcija upravljanje razvojem preduzea - marketing funkcija istraivanja trita prodaje u funkciji definisanja trinih i konkurentskih strategija i definisanje i realizacija promotivnih aktivnosti - kadrovska funkcija - druge funkcije

POSLOVANJE PREDUZEA Poslovanje preduzea poiva na angaovanju i troenju raspoloivih faktora poslovanja ili na: - proizvodnji - i prodaji proizvoda ili usluga. Gotovo da ne treba isticati da je obim i struktura proizvodnje uslovljena mogunostima prodaje ili sa konkurentnou atraktivnou vrste i osobina proizvoda i cenovnom atraktivnou. Poslovanje preduzea poiva na realizaciji godinjih planova poslovanja. Ove planove sainjavaju ekonomisti na bazi podataka koje dobijaju od komercijale, iz proizvodnje i od finansija. Rezultati poslovanja u odreenom periodu najee godinji, polugodinji, prezentuju se u bilansima uspeha.

36

Bilans uspeha skraena shema

Pozicija

Vrednost

- Poslovni prihodi /ukupno/ - Poslovni prihodi od prodaje - Drugi poslovni prihodi - Promenjena vrednost zaliha - Poslovni rashodi /ukupno/ - Trokovi materijala - Trokovi zarada - Trokovi amortizacije - Drugi poslovni rashodi - Poslovni dobitak - Neto efekat finansiranja - Dobitak ili gubitak - Dobitak-gubitak iz redovne aktivnosti - Neto dobitak

Analiza poslovanja i rezultata poslovanja preduzea obuhvata dve grupe analiza: - komparativne analize - i dubinske analize poslovanja

KOMPARATIVNA ANALIZA

DUBINSKA ANALIZA

Osnovne grupe poslovanja preduzea Komparativne analize poslovanja odnose se na: - analizu vremenskih serija podataka koje se odnose na poslovanje preduzea kako bi se izveli zakljuci o smeru i dinamici promena u poslovanju - komparaciju podataka koji se odnose na preduzee, sa podacima koji se odnose na konkurentska preduzea ili grupaciju i granu ili ukupnu privredu, kako bi se izveli zakljuci o tome, gde se preduzee nalazi u odnosu na ostale i da li i ta treba menjati da bi se pospeila ekonomija poslovanja Dubinska analiza poslovanja odnosi se na analize brojnih i raznovrsnih veza: - raspoloivog u preduzeu - angaovanog u proizvodnji i poslovanju - i prihoda i dobitka koje odbacuju.

37

RAZVOJ PREDUZEA Pod razvojem preduzea misli se na brojne i raznovrsne /kvalitativne i kvantitativne, velike i male/ strateki orijentisane promene u: - strategiji poslovanja - konkurentskoj strategiji - u obimu i strukturi proizvodnog /poslovnog/ kapaciteta - u programskoj strukturi - u tritima, kanalima prodaje - u nainima /tehnologijama/ poslovanja kako bi se obezbeivalo dugorono, stabilno poslovanje i jaanje /jaanje pozicija preduzea u okruenju/ Osnovni faktori razvoja preduzea su: - sredstva amortizacije - sredstva akumulacije - istraivako razvojni kapaciteti /oprema i kadrovi/ - istraivaki i razvojni rad konkretni projekti - sredstva proizvodnje i poslovanja sposobnosti i mogunosti da se menjaju ili razvojno recikliraju Razvojne promene uvek su vezane za vea ili manja investiciona ulaganja ulaganja materijalnih dobara, ljudskog rada i novanih sredstava/ i otuda, razvojni projekti vrlo esto nazivaju se investicionim projektima. Donoenju odluke o razvojnim projektima prethodi njihovo definisanje, projektovanje i brojne i raznovrsne analize /analize sa aspekta prava, organizacije, tehnologija, ekologije i drugo/ U strukturi ovih analiza znaajno mesto zauzimaju ekonomske i finansijske analize. Rezultati ovih analiza prezentuju se u studiji izvodljivosti, poslovnom planu, investicionoj studiji.

VISINA, STRUKTURA I DINAMIKA INVESTICIONIH ULAGANJA

- UKUPAN PRIHOD IZ POSLOVANJA - UKUPNI RASHODI IZ POSLOVANJA - DOBITAK-GUBITAK IZ POSLOVANJA

t Period investicionog ulaganja Period ekonomskog-komercijalnog efektuiranja investicije

ta ekonomista analizira u okviru razvojnog-investicionog projekta? 38

U okviru ekonomske analize razvojnog ili investicionog projekta definie i analizira se: - visina, struktura i dinamika investicionih ulaganja - poslovno i komercijalno efektuiranje sprovedene promene /novog ili inoviranog kapaciteta/ Ili oekivani prihod od poslovanja u budunosti i rizici prihoda /period od 3 do 5 godina/, oekivani trokovi i rashodi iz poslovanja i oekivani profit ili oekivane utede u poslovanju po osnovu efektuiranja razvojnog projekta Zakljuci ekonomskih analiza treba da obezbede odgovor na pitanja: - da li e se povratiti investirano u investicioni projekt - u kom periodu i sa kojom verovatnoom se oekuje povraaj investiranih sredstava

Literatura -R.Pejanovi Osnovi ekonomije, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad - D.Nedeljkovi Poslovno pravo, BK, Novi Sad - Z.uri Osnovni alati u upravljanju promenama i razvojem preduzea, BK, Novi Sad - M. Nikoli i grupa autora Ekonomika preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd - Z.Sajfert Poslovna organizacija, Tehniki fakultet, Zrenjanin -Zakon o privrednim drutvima

V. OSNOVNO O TROKOVIMA PROIZVODNJE I POSLOVANJAMenadera i ekonomistu interesuju brojna pitanja vezana za troakove. Njih interesuje: - koliko je troak proizvodnje jedinice proizvoda /usluge/ - da li se preduzee sa datim trokovima uklapa u mogue prodajne cene - koja je granica rentabilne proizvodnje - gde ima prostora za smanjivanje trokova ili utede Odgovori na ova i brojna druga pitanja zahteva vladanje osnovnim znanjima o trokovima. Ovo poglavlje posveuje se sticanju ovih osnovnih znanja.

PONAANJE FAKTORA RADA PRILIKOM ANGAOVANJA Razliiti faktori proizvodnje i poslovanja razliito se ponaaju u procesu proizvodnog i poslovnog angaovanja.

UPOTREBNA VREDNOST

VREDNOST

39

STALNA OSNOVNA SREDSTVA OBRTNA SREDSTVA

Ne transformie se

Prenosi deo vrednosti amortizacija Prenosi ukupnu vrednost

Transformie se

LJUDSKI RAD

Ne transformie se

Stvara novu vrednost, dobija platu

Ponaanje faktora poslovanja u proizvodnji

-

U proizvodnji, angaovana osnovna sredstva ne transformiu se u novu upotrebnu vrednost, ve na nju prenose deo svoje vrednosti Ova preneta vrednost predstavlja ekvivalent za raubovanje-troenje sredstava rada. ivaa maina ostaje posle obavljenog ivenja. Na saivene pantalone, prenet je deo vrednosti maine. U proizvodnji angaovana obrtna sredstva sirovine, reprodukcioni, potroni materijal, energija transformiu se u novu upotrebnu vrednost i svoju vrednost u celosti prenose na vrednost proizvoda. Od limuna, vode i eera dobili smo limunadu U proizvodnji kolektiv troi svoju intelektualnu i fiziku snagu, stvara novu vrednost i tu novu vrednost prenosi na vrednost proizvoda. Kolektiv kao naknadu dobija platu. Plata je naknada za reprodukovanje ovekove utroene snage. Plata sadri vei ili manji deo nove vrednosti koju je ovek stvorio svojim radom. Drugi deo nove vrednosti pripada vlasniku kapitala i kroz sekundarnu raspodelu usmerava se u optu potronju

-

-

TRINE CENE POJEDINIH FAKTORA RADA U obraunima trokova proizvodnje i poslovanja ekonomista operie sa cenama razliitih faktora rada.Ova injenica obavezuje nas poznavanje cena razliitih kategorija faktora rada Cena zemlje je kapitalizovana renta. Ova cena izraunava se pomou obrasca: CENA ZEMLJE = RENTA_________________ x 100 KAMATNA STOPA Renta je dohodak u naturi ili novcu koji stie odreena osoba, bez vlastitog rada, a po osnovu vlasnitva, u posmatranom sluaju, vlasnitva nad zemljom. Zemljina renta zavisi od plodnosti zemljita i udaljenosti od trita ili od prinosa koje e donositi. 40

Kamata je cena zajmovnog kapitala. KAMATA = KAMATNA STOPA x ZAJMOVNI KAPITAL 100 Kamatna treba da: - kompenzira vremensku vrednost novca inflaciju - nosi deo profita koji se ostvaruje angaovanjem zajmovnog kapitala- koje zajmoprimac ustupa zajmodavcu - i pokrije deo trokova aktivnosti davanja kapitala na zajam U tekuem poslovanju i kod investicionih ulaganja, preduzee vrlo esto angauje i ulae vlastiti kapital.U obraunima investicionih ulaganja i u drugim obraunima cena vlastitog angovanog kapitala se obraunava na nivou profita koje je preduzee ostvarivalo u poslednjim godinama. Prema tome, cena vlastitog kapitala je na nivou prosenog profita preduzea i vea je od bankarskih kamatnih stopa. CENA VLASTITOG INVESTIRANOG I ANGAOVANOG KAPITALA PROSENA PROFITNA STOPA PREDUZEA U POSLEDNJIM GODINAMA

Razliita tehnoloka reenja, robne marke i drugo tzv. intelektualna ili industrijska svojina imaju vrednost. Ova vrednost zavisi od prihoda koje e donositi u budunosti. U sluaju pribavljanja ili ustupanja ovih veliina umesto o njihovoj ceni, govori se o njihovoj naknadi. Ova naknada javlja se u obliku: licencne takse, koja se plaa jednokratno i u obliku licencne naknade koja se u nekom procentu zaraunava u odnosu na prihod koji donosi njihovo proizvodno i poslovno angaovanje. Cena zemljita, kamate i naknade za intelektualnu svojinu, kao i cene, svih ostalih roba /sirovina, energije, proizvoda, usluga, radne snage/ zavisi od odnosa ponude i potranje na tritu.

UTROCI, TROKOVI, IZDACI I RASHODI Vratimo se na pitanje angaovanja faktora rada u proizvodnji i poslovanju. Troak pojedinanog faktora proizvodnje angaovanog u proizvodnji jedinice proizvoda /usluge/ ili pojedinane aktivnosti dobija se mnoenjem utroka i cene.

TROAK ANGAOVANJA UTROAK FAKTORA FAKTORA PO JEDINICI = PO JEDINICI PROIZVODA PROIZVODA

x

CENA FAKTORA

41

Utroci pojedinih faktora rada odnose se na koliine pojedinih faktora rada koji se angauju u proizvodnji jedinice proizvoda ili u okviru konkretnih pojedinanih aktivnosti. U praksi javljaju se dve osnove definisanja utroaka: - tehniko-tehnoloki normativi - i eksploatacioni normativi tehniko-tehnoloki normativi uveani za odreeni procenat

TEHNIKO-TEHNOLOKI NORMATIVI

EKPLOATACIONI NORMATIVI

Dve osnovne vrste normativa Za proizvodnju para mukih izmi tipa XZ neophodan je utroak 0,5 kv.m koe tipa z. Nabavna cena po kv.m. koe tipa z je 5.050. din. O,5 kv.m. koe je eksploatacioni normativ. Po tehniko-tehnolokom normativu, utroak koe je 0,47 kv.m. koe Troak utroene koe u izradi para mukih izmi tipa XZ je 0,5 kv. M. koe tipa Z x 5.050. din Ili 2.525 din. Ekonomista e uvek insistirati na tehniko-tehnolokim normativima utroaka, jer eksploatacioni podrazumevaju rasture, kartove i slino Cene pojedinih faktora rada uzimaju se iz raunovodstvene evidencije. Cene stvari u raunovodstvenoj evidenciji su nabavne cene pojedinih stvari. U nabavnu cenu pojedinih stvari ulaze: - cena koja je na tritu plaena dobavljau - i zavisni trokovi trokovi dopreme robe do skladita preduzea U preduzeu, sirovine i reprodukcioni materijal nabavlja se u razliitim vremenskim periodima, pa se postavlja pitanje sa kojom nabavnom cenom ui u izradu kalkulacija. Ovaj problem reava se definisanjem metoda utvrivanja nabavnih cena sa kojima se ide u kalkulaciju /osnovne metode su L.I.F.O.; F.I.F.O; H.I.E.O.; metoda prosene cene Koa tipa Z koja se nalazi u skladitu nabavljana je u razliitim periodima po razliitim cenama. Opredelili smo se za metod utvrivanja prosene cene koe, tako da u obraun ulazimo sa cenom od 5.050 din po kv.m. koe

U sluaju brojnih osnovnih sredstava, nema normativa utroaka po jedinici proizvoda ili pojedinanoj aktivnosti. Kod ovih osnovnih sredstava utvruje se iznos godinje amortizacije koja tereti proizvodnju i poslovanje. Koliki je troak poslovne zgrade, direktorovog slubenog automobila, IT koji tereti par izama? Do iznosa godinje amortizacije dolazi se primenom odreenog procenta na nabavnu vrednost osnovnih sredstava. 42

U definisanju godinje amortizacije, preduzee se moe opredeliti za razliite metodologije njenog obrauna ili za metodologiju obrauna: - minimalne zakonske amortizacije - funkcionalne amortizacije - ubrzane moralne amortizacije

OBRAUN MINIMALNE AMORTIZACIJE

OBRAUN FUNKCIONALNE AMORTIZACIJE

OBRAUN UBRZANE AMORTIZACIJE

Osnovne metode obrauna amortizacije Iznos godinje amrotizacije poslovne zrade je 100.000 din, iznos godinje amrotizacije direktorovog slubenog automobila je 30.000 din, iznos godinje amortizacije IT je 30.000 din. Ovi trokovi po jednom paru izama bie razliiti za razliite obima proizvodnje: - za obim proizvodnje od 100.000 pari izama oni e iznositi: 0,16 din. po paru izama - za obim proizvodnje od 10.000 pari izama oni e iznositi: 16 din. po paru izama

U proizvodnji i poslovanju preduzea javlaju se i izdaci. Izdaci su razliite novane isplate kojima preduzee odgovara na svoje spoljne obaveze: kamate, takse, carine, premije osiguranja, porezi i doprinosi i slino/ Ovi izdaci terete trokove proizvodnje i poslovanja. Rashodi preduzea ukljuuju: - trokove realizovane /prodate/ proizvodnje - i ostale trokove koje preduzee ima u svom poslovanju, a koji nisu ukalkulisani u realizovanu proizvodnju Rashodi preduzea sistematizuju se na: - rashode direktnog materijala i roba - druge poslovne rashode - finansijske rashode - neposlovne vanredne rashode Rashodi su ukupni trokovi poslovanja. Ovi trokovi pokrivaju se iz prihoda i utiu na zaradu /profit/ koji e ostati vlasniku kapitala. Interes vlasnika kapitala i menadera je da trokovi poslovanja budu to manji. Na ovo pitanje vratiemo se u okviru razmatranja pitanja poveavanja zarade - profita

SISTEMI OBRAUNA TROKOVA Za vau osnovnu informaciju, u teoriji i praksi operie se sa tri osnovna sistema obrauna trokova: 43

- Sistemom obrauna po ukupnim trokovima - Sistemom obrauna po varijabilnim trokovima - Sistemom obrauna po standardnim /planskim/ trokovima Efekat ovih razliitih sistema manifestuje se u: - razliitim strukturama kalkulacija cena kotanja i prodajnih cena - i razliitim finansijskim iskazima

KLASIFKACIJE TROKOVA Zavisno od kriterijuma klasifikovanja u teoriji i praksi operie se sa razliitim vrstama kategorijama trokova. Najee trokovi se klasifikuju: - po prirodnom sistemu na: trokove materijala, trokove sredstava rada, trokove rada - po mestu nastajanja na: trokove izrade-proizvodnje i trokove reije - po nosiocima trokova na: pojedinane trokove i zajednike trokove - po metodama prenoenja trokova na proizvode na: direktne i indirektne trokove - po fazama ciklusa reprodukcije na: trokove proizvodnje i trokove prometa - u odnosu na obim proizvodnje na: ukupne trokove i trokove po jedinici proizvoda - po analitikoj osnovi na: planske trokove, stvarne trokove i standardne trokove - sa aspekta ocene oportunitetne dinamike aktivnosti na: alternativne trokove, dodatne trokove i marginalne trokove U funkciji osnovnih ekonomskih analiza i upravljanja ekonomijom proizvodnje i poslovanja, treba da vladamo nekim od napred pomenutih kategorija trokova. DIREKTNI I INDIREKTNI TROKOVI Pod direktnim trokovima misli se na trokove koji su direktno vezani za proizvodnju ili na trokove izrade. Pod indirektnim trokovima misli se na ostale trokove koji se javljaju u poslovanju preduzea. Ovi trokovi dobijaju se kada se od ukupnih trokova oduzmu direktni trokovi Interes menadera i ekonomista okrenut je ka smanjivanju indirektnih trokova.

FIKSNI I VARIJABILNI TROKOVI Pod fiksnim trokovima misli se na trokove u proizvodnji i poslovanju koji postoje nezavisno od dinamike obima proizvodnje /trokovi poslovnog prostora i raspoloive tehnike osnove rada, priprema proizvodnje, administrativno i reijsko osoblje/ Ovi trokovi su fiksni bez obzira da li ima ili nema proizvodnje. Ovi trokovi optereuju proizvodnju u fiksnom iznosu. Njihov iznos po jedinici proizvoda /usluge/ smanjuje se sa poveavanjem obima proizvodnje Varijabilni trokovi se utvruju na bazi normativa po jedinici proizvoda /trokovi sirovina, energije, reprodukcionog materijala, proizvodnog mainskog i ljudskog rada/ 44

Ovi trokovi se javljaju kada se proizvod proizvodi. Ukupni varijabilni trokovi se manjaju proporcionalno sa promenom obima proizvodnje.Zbog delovanja zakona opadajuih prinosa, fiksni trokovi po jedinici proizvoda na viim nivoima proizvodnje pokazuju tendenciju rasta U strukturi trokova proizvodnje i poslovanja javljaju se i relativno fiksni trokovi /npr. trokovi prelaza sa jedne na dve smene, trokovi prelaza sa jedne serije proizvodnje na drugu seriju proizvodnje i slino/. Relativno fiksni trokovi su dodatni trokovi, koje ekonomista u analizama treba da rasoredi na grupu fiksnih ili na grupu varijabilnih trokova. Interes menadera i ekonomista okrenut je ka smanjivanju fiksnih trokova po jedinici proizvoda ili na poveavanje obima proizvodnje

TROKOVI PROIZVODNJE I TROKOVI PROMETA Trokovi prometa su zavisni trokovi koji se javljaju u funkciji nabavke ili prodaje roba. Ovi trokovi ulaze u nabavnu cenu roba ili u cenu sa kojom se operie u izradama kalkulacija NABAVNA CENA ROBE = PROIZVOAKA PRODAJNA + ZAVISNI TROKOVI CENA

Zavisni trokovi obuhvataju trokove transporta, peditera, skladitara, kontrola kvaliteta proizvoda, carina i druge trokove na putu robe od dobavljaa do naeg skladita

UKUPAN I PROSEAN TROAK U ekonomskim analizama ukupan troak je zbir direktnih i indirektnih trokova ili zbir fiksnih i varijabilnih trokova ili zbir trokova proizvodnje i trokova prometa koji terete proizvodnju.

ZBIR FIKSNIH I VARIJABILNIH TROKOVA

ZBIR DIREKTNIH I INDIREKTNIH TROKOVA

ZBIR TROKOVA PROIZVODNJE I PROMETA

Razliite definicije ukupnog troka Prosean troak je troak po jedinici proizvoda. Troak po jedinici proizvoda naziva se cenom kotanja. Na ovo pitanje vratiemo se u daljem druenju. Prosean troak se dobija kada se ukupan troak podeli sa brojem proizvedenih jedinica PROSEAN TROAK = UKUPAN TROAK_______________ BROJ PROIZVODA

45

MARGINALAN TROAK U kapitalistikoj ekonomiji velika panja se posveuje pitanjima marginalnih trokova. Marginalni trokovi su kriterijum u donoenju brojnih odluka. Marginalni ili dodatni troak pokazuje poveavanje ukupnog troka, najee poveavanje varijabilnog troka zbog proizvodnje nove-dodatne jedinice proizvoda. MT = PROMENE U UKUPNIM TROKOVIMA PROMENE U OBIMU PROIZVODNJE Dodatna jedinica proizvodnje moe da bude: - proizvodnja jednog dodatnog proizvoda - ili proizvodnja koju donosi novi, dodatni stepen korienja kapaciteta ili nova proizvodna serija Proizvoa izama koristi cca 100% raspoloivi kapacitet proizvodnje ostvarujui proizvodnju od 100.000 pari izama. Proizvodnja 110.000 pari izama zahteva dodatna ulaganja i trokove. Npr. nabavku nove maine koja e biti iskoriena samo sa 5%, upoljavanje dodatnih radnika iji bi stepen uposlenosti bio svega cca 20%

Prosean marginalni troak dobija se kada se marginalni troak podeli brojem proizvoda koji su dobijeni u okviru ekstra ili dodatne jedinice proizvoda. PMT = POVEANJE UKUPNOG TROKA____________ POVEANJE BROJA PROIZVEDENIH JEDINICA

POREZI NA DODATNU VREDNOST I SUBVENCIJE Porez na dodatnu vrednost /PDV/ se obraunava na fakturisanu robu. Prodavac PDV naplauje od kupaca i uplauje u na raun budeta Subvencije su naknade koje drava daje proizvoaima kako bi se obezbedila jeftinija proizvodnja /npr. subvencija semenskih roba, vetakih ubriva i slino/. Subvencije smanjuju trokove proizvodnje. Efekti subvencija trebali bi da se dele izmeu kupaca i proizvoaa

Literatura -N.G.Mankiw The principles of microeconomics, Hourtcout pubblishers - M.Labus Osnovi ekonomije, Pravni fakultet, Beograd -M.Stani Mikroekonomija, Apeioron, Banja Luka -D.Salvatore Ekonomija za menadere, Mate, Zagreb 46

VI. PROIZVODNJA I CENA KOTANJADEFINICIJA PROIZVODNJE Proizvodnja je proces transformisanja jedne grupe upotrebnih vrednosti u neke druge, razliite upotrebne vrednosti Proizvodnja je proces stvaranja nove vrednosti /vrednost proizvoda ili usluge/ Ova, nova vrednost sastoji se iz: - prenete vrednosti /fiksni i varijabilni trokovi/ - i novostvorene vrednosti /vrednost koju stvara zaposleni sa svojim radom/

PROIZVODNA FUNKCIJA Proizvodna funkcija opisuje vezu izmeu maksimalne koliine proizvoda, sa jedne strane i utroaka faktora proizvodnje, sa druge strane. Proizvodnja uvek poiva na konkretnoj tehniko-tehnolokoj osnovi. Raspoloiva tehnikotehnoloka osnova proizvodnje odreuje: - strukturu potrebnih faktora proizvodnje - i utroke pojedinih faktora Kod proizvodne funkcije polazi se od sledeih stavova: - poveavanje stepena proizvodnje ne ide na tetu kvaliteta proizvoda - proizvodna funkcije odraava postojanje konane granice proizvodnje, kada se jedan faktor beskonano poveava uz date utroke ostalih faktora - proizvodna funkcija odraava zakon opadajuih prinosa. To znai da poveanjem utroka jednog faktora, uz fiksne utroke ostalih faktora, u uslovima date tehnologije i pri moguem varirajnju faktorskih proporcija, dolazi do smanjivanja prirasta proizvoda Na primeru, upoznajmo se sa krivom proizvodnih mogunosti. Raspolaemo sa zemljitem. Na njemu moemo da gajimo samo jednu kulturi ili vie kultura. Kod opredeljenja za vie kultura, struktura proizvodnje moe da bude razliita. Mogua struktura proizvodnje

Kukuruz /t/ 40 30 20 10

ito /t/ 0 38 52 60

Taka A B C D 47

0 65 E U donoenju odluka o obimu i strukturi proizvodnje, proizvoa se rukovodi: - moguim prodajnim cenama - i trokovima proizvodnje i poslovanja

MAKSIMALNA ILI OPTIMALNA PROIZVODNJA Na pitanje za ta se zalae ekonomista i menader: - neupueni e rei Zalae se za to vei stepen upoljavanja rasoloivih faktora proizvodnje i za to veu proizvodnu, - dok e upueni rei Zalae se za maksimalni dohotak Praksa je utvrdila, a teorija prihvatila da: - maksimalni obim proizvodnje najee ne donosi najvei dobitak - se najvei dobitak ostvaruje se na nivou optimalne proizvodnje

MAKSIMALNA PROIZVODNJA NAJVEA UPOSLENOST KAPACITETA NE DONOSI MAKSIMALNI DOBITAK Osnovni stav ekonomista i menadera

OPTIMALNA PROIZVODNJA DONOSI MAKSIMALNI DOBITAK

Optimalna proizvodnja moe da bude na razliitim stepenima uposlenosti proizvodnih kapaciteta /100%, nii stepen usposlenosti, uposlenost preko 100% kapaciteta kada se ide na proirenje kapaciteta ili na poveavanje intenziteta korienja raspoloivih kapaciteta/ U definisanju optimalnog obima i strukture proizvodnje, ekonomista operie sa podacima o: - moguim prodajnim cenama proizvoda iz proizvodnog asortimana - i trokovima njihove proizvodnje

KRETANJE RAZLIITIH VRSTA TROKOVA ZAVISNO OD PROMENA OBIMA PROIZVODNJE U analizi kretanja ovih trokova za konkretnu proizvodnju od velike koristi je njihog grafiki prikaz Analiza ovih kretanja pokazuje sledee: - Poveavanje obima proizvodnje prati poveavanje ukupnih trokova. Ne postoji vrsta korelacija izmeu poveavanja obima proizvodnje i poveavanja ukupnih trokova - Sa poveavanjem obima proizvodnje proseni fiksni trokovi po jedinici proizvoda padaju, ali do odreenog nivoa prozvodnje, nakon ega belee tendenciju rasta Proseni varijabilni trokovi se ne menjaju sa promenama obima proizvodnje. 48

-

Promene se belee kod prosenih fiksnih trokova. Naime, oni padaju do odreenog nivoa proizvodnje, da bi nakon toga nivoa poeli da rastu. Kriva ovih trokova ima oblik slova U Kod 0 obima proizvodnje, marginalni troak je 0. Sa poveavanjem obima proizvodnje, prosean marginalni troak prvo pada do odreenog nivoa proizvodnje, da bi posle tog nivoa i kod daljeg rasta proizvodnje, zbog delovanja zakona o opadajuem prinosu rastao sa rastom proizvodnje

Trokovi u proizvodnji pljeskavica Q 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 UT 3,0 3,3 3,80 4,50 5,40 6,50 7,80 9,30 11,00 12,90 15,00 FT 3,00 3,00 3.00 3,00 3,00 3,00 3,00 3,00 3,00 3,00 3,00 VT 0,00 0,30 0,80 1,50 2,40 3,50 4,80 6,30 8,00 9,90 12,00 PFT 3,00 1,50 1,00 0,75 0,60 0,50 0,43 0,38 0,33 0,30 PVT 0,30 0,40 0,50 0,60 0,70 0,80 0,90 1,00 1,10 1,20 PUT 3,30 1,90 1,50 1,35 1,30 1,30 1,33 1,38 1,43 1,50 MT 0,30 0,50 0,70 0,90 1,10 1,30 1,50 1,70 1,90 2,10

Ovi zakljuci govore u prilog stava, da o optimalnom obimu prozvodnje nemoemo napamet da govorima i da njegovo utvrivanje zahteva prikupljanje i obradu brojnih podataka vezanih za razliite kategorije trokova. U ekonomskim analizama bitna su kretanja prosenih trokova i marginalnih prosenih trokova. U najveem broju sluajeva na niim nivoima proizvodnje proseni marginalni troak nii je od prosenog troka, da bi posle odreenog nivoa proizvodnje proseni marginalni troak bio vii od prosenog troka. U teoriji i praksi optimalni obim proizvodnje utvruje se sa aspekta trokova ili sa spekta dobitka.

OPTIMALNI NIVO PROIZVODNJE SA ASPEKTA TROKOVA

OPTIMALNI NIVO PROIZVODNJE SA ASPEKTA DOBITKA

Dva pristupa utvrivanja optimalnog nivoa proizvodnje

OPTIMALNA PROIZVODNJA SA ASPEKTA TROKOVA

49

Trokovi proizvodnje i poslovanja su promenljiva kategorija. Naime menjaju se pod uticajem: - promena cena - i promena u tehnologijama i kvalitetu rada Tokom vremena menja se optimalni obim proizvodnje. Optimalni obim proizvodnje sa aspekta trokova je obim proizovdnje kod koga se izjednaavaju proseni ukupni trokovi i proseni marginalni trokovi

OPTIMALAN OBIM PROIZVODNJE = OBIM KOD KOGA SU PUT = PMT SA ASPEKTA TROKOVA Podsetimo se PUT dobijaju se kada se ukupan troak /UT/ podeli sa brojem proizvedenih jedinica /Q/ Podsetimo se PMT dobija se poveanje ukupnog troka podeli sa poveanjem broja proizvedenih jedinica Utvrdimo optimalni obim proizvodnje sa aspekta troka poslastiarske radnje. Max dnevni kapacitet penice je 70 komada kolaa. Dnevni fiksni trokovi /prostor, amortizacija penice i ostala osnovna sedstva / iznose 30 din. Dnevna naknada po radniku je 10 din Materijalni trokovi po kolau su 1 dinar

Fiksni trokovi Varijabilni - FT trokovi - VT 30 30 60 60 60 90 0 60 110 150 180 210

Ukupni trokovi -UT 30 90 170 210 240 300

Obim proizvodnje Q 0 50 90 120 140 160

Proseni ukupni trokovi 1,8 1,9 1,7 1,75 1,87

Proseni marginalni trokovi 1,2 1,9 1,3 1,5 3,0

Optimalna proizvodnja posmatrane poslastiarnice, a sa nivoa trokova je proizvodnja od 90 kolaa. Na ovom nivou proseni ukupni trokovi izjednaeni su sa prosenim marginalnim trokovima.

EKONOMIJA I DISEKONOMIJA OBIMA Ekonomija obima odnosi se na odnos izmeu prinosa u proizvodnji i ulaganja i trokova koji obezbeuju ovaj prinos. Iz prednjeg grafikona vidi se sledee: - do odreenog nivoa obima proizvodnje postoji trokovna opravdanost za rast proizvodnje, jer se proseni i marginalni trokovi smanjuju sa poveavanjem obima proizvodnje 50

- iznad odreenog obima proizvodnje ne postoji trokovna opravdanost za dalji rast proizvodnje, jer se proseni i marginalni trokovi poveavaju. Pod ekonomijom obima misli se na smanjivanje prosenih trokova proizvodnje sa rastom obima proizvodnje. Ekonomija obima objanjava se sledeim injenicama: - sa poveavanjem obima proizvodnje smanjuju se fiksni trokovi po jedinici proizvoda - rast proizvodnje najee prati specijalizacija u radu. Specijalizacija u radu vodi ka poveavanju kvalitea, iskustava, produktivnosti i ekonominosti u radu Pod disekonomijom obima misli se na rast prosenih trokova sa rastom obima proizvodnje iznad nekog obima. Disekonomija se objanjava sledeim injenicama: - poveavanjem prosenih fiksnih trokova /novi instalisani kapaciteti, novo zapoljavanje/ - poveavanjem trokova koordinacije i upravljanja proizvodnjom - padom motivisanosti zaposlenih u velikim kolektivima

EKONOMIJA OBLASTI PROIZVODNJE U definisanju proizvodne strukture, strunjaci se vrlo esto opredeljuju da pored osnovnog proizvoda /X/ proizvode i drugi proizvod /Y/, rukovodei se mogunostima zajednikog korienja IR rada, kanala prodaje, ulaznih zaliha, promotivnih aktivnosti i boljeg korienja instalisanih proizvodnih kapaciteta i po tom osnovu osvarivanje ekonomije obima ili smanjivanje prosenih trokova. Osnovni stavovi kod ekonomije oblasti su: - Proizvodnja proizvoda Y kao samostalna proizvodnja bila bi nerentabilna. - Proizvodnja proizvoda X bila bi manje rentabilna da nema i proizvodnje proizvoda Y - Kroz kombinaciju proizvoda X i Y obezbeuje se rentabilnost proizvodnje proizvoda X i proizvoda Y

OPTIMALNA PROIZVODNJA SA ASPEKTA DOBITKA Ekonomiste i menadere mnogo vie interesuje optimalni obim proizvodnje sa aspekta dobitka. Optimalna proizvodnja sa aspekta dobitka je onaj nivo obim proizvodnje kod koga dolazi do izjednaavanje prosenog marginalnog troka /PMT/ i prodajne cene /PC/ OPTIMALNA PROIZVODNJA = OBIM KOD KOGA JE PC = PMT SA ASPEKTA DOBITKA Prodajna cena je jednaka marginalnom prihodu MrPr. Marginalni prihod je prihod koji se ostvaruje prodajom dodatne jedinice proizvoda

51

Utvrdimo optimalan obim proizvodnje proizvoaa boja sa aspekta dobitka. Prodajna cena po limenki boja je 6 din. Koliina - Q Ukupan prihod -UP 0 6 12 18 24 30 36 38 Ukupni trokovi -UT 3 5 8 12 17 23 30 38 Dobitak Prodajna cena - PC 6 6 6 6 6 6 6 Prosean marginalni troak 2 3 4 5 6 7 8

0 1 2 3 4 5 6 7

-3 1 4 6 7 7 6 4

Proizvoa boja ostvarie optimalni obim proizvodnje na nivou proizvodnje od 5 limenki. Na ovom nivou prodajna cena jednaka je prosenim marginalnim trokovima

RENTABILNA PROIZVODNJA Pod rentabilnom proizvodnjom misli se na obim proizvodnje na kome se ostvaruje dobitak. Podsetimo se dobitaj je razlika izmeu ukupnog prihoda i ukupnih trokova. Analize rentabilne proizvodnje u praksi su pokazale da u proizvodnji postoji zona rentabilne proizvodnje. Zona rentabilne proizvodnje je obim proizvodnje kod koje se ostvaruje dobitak. Na razliitim nivoima proizvodnje unutar ove zone ostvareni dobitak nee biti jednak. ZONA RENTABILNE PROIZVODNJE = ZONA IZMEU DONJE I GORNJE TAKE RENTABILNOSTI Donja i gornja granica rentabilnosti su take u kojima se UT jednaki UP i gde je dobitak 0 Utvrdimo zonu rentabilnosti u proizvodnji obue

Obim proizvodnje u 000 kom. - Q 10 15

Ukupni trokovi u 000 din. - UT 1.200 1.460

Ukupan prihod u 000 din. - UP 830 1.245

Dobitak u 000 din. -370 -215 52

20 25 30 35 40

1.980 2.340 2.700 3.260 3.770

2.075 2.490 2.905 3.320 3.735

95 150 205 60 -35

Zona rentabilne proizvodnje obue je zona u prostoru od cca 20.000 do cca 40.000 pari obue, jer se u ovoj zoni ostvaruje dobitak.Ispod i iznad ovog obima, proizvoa ima gubitak u poslovanju

RENTABILNA PROIZVODNJA PRELOMNA TAKA U praksi, u funkciji definisanja rentabilne proizvodnje vrlo esto koristi se metoda prelomne take. Prelomna taka utvruje se uz pomo sledee jednaine: CQ = UFT + PVT x Q C- prodajna cena Q- obim proizvodnje PVT proseni varijabilni trokovi UFT ukupni fiksni trokovi Uz pomo ove jednaine mogue je utvrditi prag rentabilnosti ili: - najniu prodajnu cenu, koja pri datom nivou proizvodnje obezbeuje dobitak u poslovanju - ili najnii nivo proizvodnje na kome se sa datim cenama obezbeuje rentabilna proizvodnja ili dobitak u poslovanju Utvrdimo nivo proizvodnje koji obezbeuje dobitak pri datom nivou cena Fiskni trokovi agencije su 2.000 evra Prosean varijabilni troak je 3 evra Prodajna cena je usluge je 8 evra Primenom gorne jednaine : 8 x Q = 2.000 + 3 x Q dolazimo do zakljuka da se na obimu od 400 usluga ne ostvaruje dobitak, ali da se na obimu od 401 usluge poinje ostvarivati dobitak Utvrdimo nivo prodajne cene na kome se poinje da ostvaruje dobitak Ukupni fiksni trokovi firme su 500 evra Prosean varijabilni troak je 1 evro Obim proizvodnje je 300 jedinica proizvoda Primenom gornje jednaine: C x 300 = 500 + 1 x 3000 dolazimo do zakljuka da se sa cenom od 2,7 evra ne ostvaruje dobitak, ali da se sa cenom iznad 2,7 evra poinje da ostvaruje dobitak

KALKULACIJA

53

Kalkulacija je ekonomska i finansijska analiza ili raunica konkretnog posla. Tako se govori o kalkulacijama nabavnog, prodajnog posla, o kalkulacijama konkretnih aktivnosti, o kalkulacijama cena kotanja i prodajnih cena. Kvalitetna izrada kalkulacija zahteva dobro poznavanje: - struktura veliina koje se analiziraju - normativa utroaka, tako gde je to potrebno - jedininih cena angaovanih faktora - ili naknada za pojedine stavke /inpute ili aktivnosti/ iz kalkulacije. U praksi, kaklulacije se sainjavaju pre posla, pre donoenja odluka, tokom pregovora ili realizacije aktivnosti i po njihovom okonanju, kako bi se dolo do zakljuka koliko je bio troak, prihod ili zarda od konkretnog posla.

CENA KOTANJA Cena kotanja je troak proizvodnje i poslovanja po jedinici proizvoda /usluge/ Cene kotanja se utvuju na bazi kalkulacija U praksi su razvijena dva metoda utvrivanja cene kotanja: - metoda stvarne ili pune cene kotanja - direct costing metoda U cenu kotanja ulaze trokovi proizvodnje jedinice proizvoda ili: - trokovi sirovina i repromaterijala - trokovi energije - trokovi mainskog rada - trokovi ljudskog rada -pripadajui fiksni ili indirektni trokovi Osnovna razlika izmeu metode stvarne cene kotanja i direct costing metode je u poslednjoj stavci cene kotanja. Po metodu stvarne, ova stavka obuhvata pripadajui deo za sve druge trokove poslovanja preduzea. Po direct costing metodi, ova stava obuhvata min pripadajue fiksne i indirektne trokove. Naime, po direct costing metodu-dominantnom u kapitalistikom svetu, vlasnik iz bruto finansijskog rezultata treba da pokrije fiksne trokove trokove administracije i indirektne trokove, da bi ono to ostaje pripadalo njegov neto finansijski rezultat dobitak ili profit. Cena kotanja po jedinici proizvoda ili usluge vrlo mnogo zavisi od obima proizvodnje na kome se izvodi. Znaajan uticaj obima proizvodnje na jedininu cenu kotanja potie: - fiksnog troka kao konstantne veliine - i razlika u fiksnom troku po jedinici proizvoda zavisno od broja proizvedenih jedinica

Posluimo se primerom

54

Obim proizvodnje 0 500 1.000 1.500 2.000 2.500

Trokovi sredstava rada 500 500 500 500 500 500

Trokovi materijala 300 650 1.050 1.400 2.000

Trokovi rada 400 850 1.400 1.900 2.200

Izdaci

Trokovi prodaje 455 770 990 1.290 1.620

Cena kotanja 3,51 2,97 2,86 2,79 2,80

100 200 350 500 700

Literatura - Z.uri-Komercijalno poslovanje, BK, Novi Sad - M.Labus Osnovni eonomije, Pravni fakultet, Beogad - M-Habek Priprema odluke o prodaji primjenom metode pokria Direct costing, Informator, Zagreb - D.Salvatore Ekonomija za menadere, Mate, Zagreb -M.Nikoli i grupa autora Ekonomika preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd -D.Stojanovi Matematike metode u ekonomiji, Savremena administracija

VII. PREDUZEE NA TRITU PRODAJEPROIZVOAKA PRODAJNA CENA Proizvoaka prodajna cena dobija se kada se na: - cenu kotanja - dodata oekivana zarada

CENA KOTANJA

OEKIVANA ZARADA

Osnovna struktura prodajne cene Podsetimo se visina cena kotanja zavisi od obima proizvodnje i prodaje za koji se utvruje. Na dalje, podsetimo se kod metode stvarne cene kotanja veliki deo direktnih i indirektnih trokova ukalkulisan je u cenu kotanja, dok se kod direct costing metode u cenu ukljuuju direktni trokovi, da bi se indirektni trokovi pokrivali iz bruto finasijskog rezultata ili zarade

INDIVIDUALNA PRODAJNA CENA TEKUA TRINA CENA 55

Razlika sa kojima se proizvoa suoava Proizvoaka prodajna cena utvrena na ovaj nain samo je lepa elja proizvoaa, jer se u svim sluajevima, osim ako je monopolista, mora uklapati u preovlaujuu trinu cenu. U tom uklapanju proizvoa se suoava sa situacijama da ostvaruje profit iznad ili ispod prosene profitne stope na nivou grupacije i grane kojoj pripada. Objanjenje za ovakve gubitke ili dobitke treba traiti u podatku o razlikama koje u odnosu na konkurente ima po pitanju cene kotanja i trokova proizvodnje i poslovanja. Naime, proizvoa sa viim trokovima u odnosu na konkurente prisvaja relativno manji profit, dok proizvoa sa niim trokovima u odnosu na konkurente prisvaja relativno vei profit. PONAANJE PREDUZEA NA KONKURENTSKOM TRITU Ponaanje preduzea na tritima prodaje u znaajnom stepenu zavisi od konfiguracije trita. Na konkurentskom tritu, tekua trina cena robe je data veliina. Ova trina cena jednaka je njegovom marginalnom prihodu /MPr/ KONKURENTSKA CENA = MARGINALNI PRIHOD PREDUZEA PRODAVCA Interes preduzea je da na tritu, kroz prodaju ostvari max dobitak. Osnovno pitanje za preduzee je na kom nivou proizvodnje i prodaje ostvariti max. Dobitak. Podsetimo se, preduzee max dobitak ostvaruje na onom obimu proizvodnje na kome se marginalni prihod ili tekua prodajna cena izjednauje sa marginalnim trokovima MAKSIMALNI DOBITAK = MARGINALNI PRIHOD = MARGINALNOM TROKU - OBIM PROIZVODNJESa svakom promenom u tekuoj trinoj prodajnoj ceni menja se marginalni prihod, a samim tim i obim proizvodnje na kome preduzee ostvaruje maksimalni dobitak Trite mleka je konkurentsko trite. Na kom nivou proizvodnje e mlekaraMilka ostvariti maksimalni dobitak, ako je tekua trina cena mleka: 6 dinara i 8 dinara

Proizvodnja - hl 0 1

Ukupni troak 3 5

Marginalni troak 2

Ukupan prihod 6

Marginalni prihod 6

Dobitak -3 1 56

2 3 4 5 6 7 8

8 12 17 23 30 38 47

3 4 5 6 7 8 9

12 18 18 24 36 42 48

6 6 6 6 6 6 6

4 6 7 7 6 4 1

Mlekara Milka pri nivo tekue trine cene od 6 dinara ostvarie maksimalni dobitak na nivou proivodnje od hl mleka Da je tekua trina cena mleka 8 dinara, Milka bi maksimalni dobitak ostvarivala na nivou proizvodnje od 7 hl Na konkurentskom tritu mogue je privremeno ili trajno obaranje nivoa trinih cena. U ovakvim situacijama preduzee se ponaa na sledei nain: - Preduzee nastavlja sa proizvodnjom i prodajom ak i kada nema iskazanog dobitka U ovoj situaciji ono jo uvek ostvaruje dobitak koji je obraunat i isplaen kroz tekue naknade zaposlenima i naknade na ime opte i zajednike potronje Preduzee donosi odluku o privremenom povaenju sa trita prodaje, onda kada je ukupan prihod manji od ukupnih varijabilnih trokova ili kada je tekua trina cena nia od prosenih varijabilnih trokova C < PVT ili UP < UVT Preduzee donosi odluku o trajnom povlaenju sa trita prodaje onda, kada u duem vremenskom periodu prosean ukupan troak vei od tekue trine cene ili kada su ukupni trokovi vei od ukupnih prihoda C < PUT ili UP < UT

PONAANJE PREDUZEA NA MONOPOLSKOM TRITU Po tri osnova preduzee moe da obezbedi monopolski poloaj: - po osnovu tehnoloko razvojne prednosti i konkurentnosti - po osnovu monopola nad prirodnim bogatstvom - po osnovu monopolskog prava dobijenog od drave Interes monopolskog preduzea je da ostvari: - to vii nivo cene - i to vei obim proizvodnje i prodaje U definisanju monopolske cene, preduzee polazi od podataka o: - elastinosti i obima tranje 57

- i ekonomije obima proizvodnje i poslovanja Elastinost i obim tranje i zahevi u obezbeivanju ekonomije obima proizvodnje prisiljavaju preduzee da formira cenu: - koja je via od konkurentske cene - ali je ispod nivoa koji bi monopolista eleo Na monoposkim tritima vrlo esto javlja se praksa diskriminatornih cena. U pitanju je praksa prodaje iste vrste roba razliitim kupcima po razliitim cenama. Monopolista se opredeljuje za prodaju roba odreenim grupama korisnika ispod trine cene, ne iz hedonizma, ve iz elje da ostvari obim proivodnje koji obezbeuje ostvarivanje ekonomije obima i ostvarivanje dohotka po osnovu ekonomije obima

PONAANJE PREDUZEA NA DUOPOLSKOM TJ. OLIGOPOLSKOM TRITU Oligopolsku, odnosno duopolsku trinu strukturu strukuru sa dva preduzea-konkurenta karakterie sledee: - preduzea se ne opredeljuju za meusobne sukobe i konkurenciju cenama, ve se opredeljuju za dogovore oko visine cene i trinog uea - ova struktura poiva na modelu teorije igara, jer dobitak jednog igraa znai gubitak drugog igraa, akciju jednog igraa prati reakcija drugog igraa, svaki igra svoju akciju temelji na oekivanjima i reakcijama drugog igraa - ravnotena cena na duopolskom tritu formira se u preseku optimalnih strategija oba igraa. Ravnotea ili prevojna taka ostvaruje se onda, kada je minimalna vrednost jednog igraa, jednaka maksimalnoj vrednosti drugog igraa - cene na duopolskom tritu po pravilu su vie od cena na konkurentskom tritu, ali i nia od monopolskih cena Razmotrimo strategije dve firme u okviru duopolskog telekomunikacionog trita I. strategija firme B 9 1 7 9 II. strategija firme B 2 8 6 8 III. strategija firme B 4 3 5 5 Dobitak firme A 2 1 5

I.strategija firme A II. strategija firme A III. strategija firme A Gubitak firme B

Rukovodei se eljom da ostvari najvei dobitak, preduzee A opredeljuje se za treu strategiju, jer mu ona obezbeuje 5 dinara, nezavisno od akcije preduzea B. Preduzee B eli da svoj gubitak, zbog aktivnosti preduzea A svede na najmanju meru. Ono se opredeljuje za treu strategiju, jer je tu gubitak najmanji I iznosi 5 dinara 58

Praksa pokazuje da se duopolska trita retko uspevaju odrati u duem vremenskom periodu iz sledeih razloga: - oba uesnika duopola ele da poveaju svoj trini udeo, jer ovo poveanje donosi im i poveanje dobitka - zbog visine trinih cena ovakva trita interesantna su I za ostala preduzea. Njihovim ulaskom na trite dolazi do poveavanja ponude I samim tim do obaranja cena. Konano, duopoly prerasta u oligopoly Praksa pokazuje da su oligopolska trita predvorja za konkurentska trita. U oligopolskoj trinoj strukturi, proizvoai pokazuju interes za: - smanjivanjem prodajnih cena - I poveavanje proizvodnje I prodaje Unato ovom interesu, proizvoai prihvataju da se sporazumevaju oko cena I da cene dre na viem nivou. Ovaj vii nivo cena privlai nova preduzea. Sa ulaskom novih preduzea na oligopolska trita dolazi do poveavanja ponude i pada cena.

PONAANJE PREDUZEA NA TRITU MONOPOLISTIKE KONKURENCIJE Trite monopolistike konkurencije karakteristino je za trita masovnih nestandardizovanih proizvoda I usluga proizvodne I neproizvodne potronje. Vee ili manje razlike u osobinama roba I njihovo brendiranje I oglaavanje ine osnov privlaenja kupaca. Kod definisanja prodajne ceene, proizvoa na ovom tritu operie sa veim brojem podataka: - svojim interesima da ostvari to vei dobitak, ali I to vei obim proizvodnje zbog ekonomije obima - elastinou tranje za njegovim diferenciranim robama - I canama I osobinama slinih roba koje nude konkurenti Na tritu monopolistike konkurencije