Jovan Skerlić - Istorija nove srpske knjizevnosti

Antologija SRPSKE KNjIEVNOSTI


Jovan Skerli

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIEVNOSTI

Antologija srpske knjievnosti je projekat digitalizacije klasinih dela srpske knjievnosti Uiteljskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i kompanije Microsoft

Nije dozvoljeno komercijalno kopiranje i distribuiranje ovog izdanja dela. Nosioci projekta ne

preuzimaju odgovornost za mogue greke.

Ovo digitalno izdanje dozvoljava upisivanje komentara, dodavanje ili brisanje delova teksta. Nosioci projekta ne odgovaraju za prepravke i distribuciju izmenjenih dela. Originalno izdanje dela nalazi se na

Veb sajtu www.ask.rs.

2009.


Jovan Skerli


Sadraj

PREDGOVOR ................................................................................................................................................................ 2

POETAK NOVE SRPSKE KNjIEVNOSTI ........................................................................................................................ 5

POLITIKO I KULTURNO STANjE SRPSKOGA NARODA U XVIII VEKU ................................................................................. 11

1) POLITIKE I VERSKE PRILIKE .................................................................................................................................. 12

2) KULTURNE PRILIKE ................................................................................................................................................ 16

3) PROSVETNE USTANOVE ........................................................................................................................................ 19

4) TAMPARIJE I LISTOVI ........................................................................................................................................... 21

SRPSKOSLOVENSKI PISCI ................................................................................................................................................... 24

KIPRIJAN RAANIN .................................................................................................................................................... 25

JEROTEJ RAANIN ..................................................................................................................................................... 26

GAVRILO STEFANOVID VENCLOVID ........................................................................................................................... 27

ORE BRANKOVID .................................................................................................................................................. 29

I RACIONALIZAM........................................................................................................................................................ 32

RUSKOSLOVENSKI PISCI .................................................................................................................................................... 33

1) RUSKI UTICAJI KOD SRBA U XVIII VEKU ................................................................................................................. 34

2) RUSKOSLOVENSKI JEZIK KOD SRPSKIH PISACA .................................................................................................... 37

HRISTIFOR EFAROVID .............................................................................................................................................. 39

VASILIJE PETROVID .................................................................................................................................................... 40

PAVLE ULINAC ........................................................................................................................................................ 42

JOVAN RAJID ............................................................................................................................................................. 44

ZAHARIJA STEFANOVID ORFELIN .............................................................................................................................. 50

JOZEFINIZAM ..................................................................................................................................................................... 54

DOSITEJ OBRADOVID ................................................................................................................................................. 57

JOVAN MUKATIROVID ............................................................................................................................................. 74

ALEKSIJE VEZILID ....................................................................................................................................................... 76

EMANUILO JANKOVID ............................................................................................................................................... 78

GLIGORIJE TRLAJID .................................................................................................................................................... 80

ATANASIJE STOJKOVID .............................................................................................................................................. 82

PAVLE SOLARID ......................................................................................................................................................... 84

VIDENTIJE RAKID ........................................................................................................................................................ 86

II OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU .................................................................................................................... 87

KULTURNE I KNjIEVNE PRILIKE U PRVOJ POLOVINI XIX VEKA ......................................................................................... 88

NACIONALNO-KULTURNI IVOT SRBA U UGARSKOJ ................................................................................................ 89

SRBIJA I NjEN NACIONALNI I KULTURNI ZNAAJ ...................................................................................................... 90

TAMPARIJE .............................................................................................................................................................. 93

PROIRIVANjE KULTURNO-KNjIEVNE OBLASTI SRPSKE ........................................................................................... 94

UENA DRUTVA ...................................................................................................................................................... 95

POZORITA ................................................................................................................................................................ 97

LISTOVI, ASOPISI I ALMANASI ................................................................................................................................. 99

KNjIARE I ITALAKA PUBLIKA .............................................................................................................................. 101

KNjIEVNA OBELEJA PRELAZNOG PERIODA OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU .................................................... 102

LUKIJAN MUICKI .................................................................................................................................................... 105

JOAKIM VUJID ......................................................................................................................................................... 109

MILOVAN VIDAKOVID ............................................................................................................................................. 111

MIHAILO VITKOVID .................................................................................................................................................. 114

DIMITRIJE DAVIDOVID ............................................................................................................................................. 116

ORE MAGARAEVID ........................................................................................................................................... 118

TEODOR PAVLOVID ................................................................................................................................................. 119

SIMA MILUTINOVID SARAJLIJA ................................................................................................................................ 120

JOVAN ST. POPOVID ................................................................................................................................................ 125

PETAR PETROVID NjEGO ....................................................................................................................................... 132

JOVAN STEJID .......................................................................................................................................................... 138

JOVAN HADID ........................................................................................................................................................ 140

ORE MALETID ..................................................................................................................................................... 142

JOVAN SUBOTID ...................................................................................................................................................... 144

NIKANOR GRUJID .................................................................................................................................................... 146

VASA IVKOVID ....................................................................................................................................................... 148

MATIJA BAN ............................................................................................................................................................ 149

MEDO PUCID ........................................................................................................................................................... 151

DANILO MEDAKOVID............................................................................................................................................... 152

LjUBOMIR P. NENADOVID ....................................................................................................................................... 153

MILICA STOJADINOVID SRBKINjA ............................................................................................................................ 156

III ROMANTIZAM ......................................................................................................................................................157

KULTURNE I KNjIEVNE PRILIKE ...................................................................................................................................... 158

REAKCIJA POSLE 1848 ............................................................................................................................................. 159

CENTRI SRPSKE AKTIVNOSTI ................................................................................................................................... 160

NEMAKI ROMANTIZAM I SLOVENSKI ROMANTIARI ........................................................................................... 161

UJEDINjENjA OMLADINA SRPSKA ........................................................................................................................... 164

OMLADINSKA IDEOLOGIJA ...................................................................................................................................... 166

LISTOVI, ASOPISI I ALMANASI ............................................................................................................................... 168

KNjIEVNI UTICAJI ................................................................................................................................................... 170

KNjIEVNE IDEJE ...................................................................................................................................................... 171

KULT NARODNE POEZIJE ......................................................................................................................................... 173

OSNIVANjE STALNIH NARODNIH POZORITA ......................................................................................................... 175

JEZIK I PRAVOPIS ..................................................................................................................................................... 177

VUK ST. KARADID ................................................................................................................................................... 179

NIKOLA TOMAZEO .................................................................................................................................................. 200

BRANKO RADIEVID ................................................................................................................................................ 203

BOGOBOJ ATANACKOVID ........................................................................................................................................ 208

JOKSIM NOVID OTOANIN ...................................................................................................................................... 211

JOVAN SUNDEID .................................................................................................................................................... 213

JOVAN ILID............................................................................................................................................................... 215

ZMAJ JOVAN JOVANOVID ....................................................................................................................................... 217

URA JAKID ........................................................................................................................................................... 223

LAZA KOSTID ............................................................................................................................................................ 228

STEVAN VLAD. KADANSKI ........................................................................................................................................ 232

STJEPAN MITROV LjUBIA ....................................................................................................................................... 233

MILAN . MILIDEVID ............................................................................................................................................... 236

MILORAD P. APANIN ........................................................................................................................................... 239

JOVAN GRID MILENKO .......................................................................................................................................... 242

EDOMILj MIJATOVID ............................................................................................................................................. 244

PAVLE MARKOVID ADAMOV ................................................................................................................................... 246

KOSTA TRIFKOVID .................................................................................................................................................... 248

KOSTA RUVARAC ..................................................................................................................................................... 250

IV REALIZAM .............................................................................................................................................................252

KULTURNE I KNjIEVNE PRILIKE ...................................................................................................................................... 253

NOVI DUH I NOVA NAUKA .................................................................................................................................. 254

LjUBEN KARAVELOV I SVETOZAR MARKOVID ......................................................................................................... 256

RUSKA KNjIEVNOST ............................................................................................................................................... 258

GLAVNE IDEJE SEDAMDESETIH GODINA ................................................................................................................. 259

UTICAJ POLITIKIH PRILIKA ..................................................................................................................................... 261

SRBIJA POSTAJE DUHOVNO SREDITE .................................................................................................................... 262

ASOPISI ................................................................................................................................................................. 264

KNjIEVNI RAZVITAK ............................................................................................................................................... 266

JAKOV IGNjATOVID ................................................................................................................................................. 268

MOLOVAN . GLIID ............................................................................................................................................... 273

LAZA K. LAZAREVID .................................................................................................................................................. 277

JANKO M. VESELINOVID .......................................................................................................................................... 281

SIMO MATAVULj ..................................................................................................................................................... 285

SVETOLIK P. RANKOVID ........................................................................................................................................... 288

STEVAN SREMAC ..................................................................................................................................................... 290

RADOJE DOMANOVID ............................................................................................................................................. 294

SVETOZAR DOROVID ............................................................................................................................................... 296

VOJISLAV J. ILID ....................................................................................................................................................... 298

VLADIMIR M. JOVANOVID ....................................................................................................................................... 304

MILORAD J. MITROVID ............................................................................................................................................ 306

ALEKSA ANTID ....................................................................................................................................................... 308

MILETA JAKID ........................................................................................................................................................ 309

MILORAD PETROVID ................................................................................................................................................ 310

BRANISLAV . NUID ............................................................................................................................................... 311

SVETOZAR MARKOVID ............................................................................................................................................ 313

SVETISLAV VULOVID ................................................................................................................................................ 316

LjUBOMIR NEDID ..................................................................................................................................................... 318

MARKO CAR ............................................................................................................................................................ 321

BOIDAR KNEEVID ................................................................................................................................................. 322

V DANANjA KNjIEVNOST .......................................................................................................................................324

KULTURNE I KNjIEVNE PRILIKE ..................................................................................................................................... 325

DOLAZAK MLADIH NA MESTO STARIH .................................................................................................................... 326

INDIVIDUALISTIKI KARAKTER DANANjE SRPSKE KNjIEVNOSTI .......................................................................... 327

NACIONALNI OPTIMIZAM ....................................................................................................................................... 328

DUHOVNI I KULTURNI NAPREDAK SRBIJE ............................................................................................................... 329

PROIRENjE KULTURNE OBLASTI SRPSKE ............................................................................................................... 330

SRPSKO-HRVATSKO KNjIEVNO SJEDINjAVANjE ..................................................................................................... 332

STRANI UTICAJI U SRPSKOJ KNjIEVNOSTI .............................................................................................................. 333

OBELEJA DANANjE SRPSKE KNjIEVNOSTI ................................................................................................................. 335

POEZIJA ................................................................................................................................................................... 336

PRIPOVETKA I ROMAN ............................................................................................................................................ 338

DRAMA .................................................................................................................................................................... 339

KNjIEVNA KRITIKA ................................................................................................................................................. 340

KNjIEVNI JEZIK I STIL .............................................................................................................................................. 341

1) PESNICI .................................................................................................................................................................... 342

JOVAN DUID .......................................................................................................................................................... 343

MILAN RAKID ........................................................................................................................................................... 345

STEVAN M. LUKOVID ............................................................................................................................................... 347

SVETISLAV STEFANOVID .......................................................................................................................................... 348

MILAN DURIN ........................................................................................................................................................ 349

VELjKO PETROVID .................................................................................................................................................... 350

DANICA MARKOVID ................................................................................................................................................. 351

VELIMIR RAJID ......................................................................................................................................................... 352

SIMA PANDUROVID ................................................................................................................................................. 353

2) PRIPOVEDAI .......................................................................................................................................................... 354

BORISAV STANKOVID .............................................................................................................................................. 355

IVO DIPIKO ............................................................................................................................................................... 357

PETAR KOID ........................................................................................................................................................... 359

MILUTIN USKOKOVID .............................................................................................................................................. 361

RADOVAN PEROVID NEVESINjSKI ............................................................................................................................ 362

VELjKO M. MILIDEVID .............................................................................................................................................. 363

JELENA DIMITRIJEVID .............................................................................................................................................. 364

ISIDORA SEKULID ..................................................................................................................................................... 365

MILICA JANKOVID .................................................................................................................................................... 366

3) DRAMATIARI ......................................................................................................................................................... 367

4) KNjIEVNI KRITIARI ............................................................................................................................................... 369

BOGDAN POPOVID .................................................................................................................................................. 370

SLOBODAN JOVANOVID .......................................................................................................................................... 372

PAVLE POPOVID ...................................................................................................................................................... 373

BRANKO LAZAREVID ................................................................................................................................................ 374

POZORINI I UMETNIKI KRITIARI ........................................................................................................................ 375

ANTOLOGIJA SRPSKE KNjIEVNOSTI

ISTORIJA NOVE SRPSKE KNjIEVNOSTI JOVAN SKERLI 1




PREDGOVOR

U septembru 1912, pred rat, izilo je iz tampe kolsko izdanje Istorije nove srpske knjievnosti. U predgovoru reeno je da je to samo izvod iz znatno veeg i opirnijeg dela pod istim naslovom, koje e izii idue godine. Zbog ratnih prilika potpuno i ilustrovano izdanje nije izilo 1913, no tek sada, poetkom 1914.

Ova velika Istorija nove srpske knjievnosti razlikuje se od kolskog izdanja pre svega time to je mnogo obimnija i potpunija. Ne samo da se o istim piscima ovde govori vie i iscrpnije no su ovde uneti i nekoji pisci koji se ne nalaze u kolskom izdanju (Dimitrije Davidovi, ore Magaraevi, Teodor Pavlovi, Jovan Steji, Danilo Medakovi, Nikola Tomazeo, Milan . Milievi, Vladimir Jovanovi, Milorad Petrovi, nekoliko najnoviJih pisaca). Pored obilnije sadrine, ova knjiga je drugae i pisana. U kolskom izdanju stil se morao podeavati i uproavati, da bi bio na domaku aka srednjih kola. Ovde je pisano slobodnije, i za publiku ve upuenu u knjievnost. Izmeu kolskog i ovog izdanja ove knjige isti je odnos kao izmeu izdanja u Larusovoj zbirci, lvre de l Elve i livre du Oatre. Zatim, ovo izdanje je ilustrovano, sa 109 ilustracija u tekstu. Najzad, uz ovo izdanje ide i bibliografija dela i lanaka o srpskoj knjievnosti i srpskim piscima, kao i registar pomenutih osobenih imena.

to se tie izvesnih osobina samoga dela, ja bih imao samo da ponovim ono to sam kazao u predgovoru kolskog izdanja, koje je pisano na osnovu istih shvatanja. Ovo je samo istorija nove srpske knjievnosti, pisaca koji su se nesumnjivo oseali Srbima. Hrvatska i srpska knjievnost su knjievnosti jednog naroda i jednoga jezika, ali to su jo dve knjievnosti. To je paradoks, anahronizam, dokaz nae kulturno-nacionalne zaostalosti, ali to je tako. Hrvatska knjievnost, kao i lokalne knjievnosti srpskohrvatskoga jezika (dubrovaka, bosanska, slavonska), ovde nisu dodiravane. Potpuna istorija srpskohrvatske knjievnosti ima tek da se napie; u ovaj mah nema pisca koji bi mogao da izvede taj veliki posao, i to po sopstvenim prouavanjima.

Ovde je iznesena srpska knjievnost od poetka XVIII veka, od pisaca koji ine sponu izmeu stare srpske srednjovekovne kaluerske pismenosti i nove knjievnosti, pa sve do danas, do najnovijih pisaca, do onih koji jo piu i razvijaju se. Izlaui se prekoru da je ova knjiga suvie moderna, da odve ulazi u knjievnu sadanjicu, ja sam uneo i najnovije pisce, u elji da iznesem aktivnu i ivu knjievnost, koja je rezultat, izraz i cvet ranije knjievnosti.



Od pisaca su pominjani ili oni koji imaju knjievnog uticaja, ili oni koji su karakteristini po jedno doba i po jedan knjievan pravac. Za najnovije doba uzimani su samo pisci od knjievne vrednosti.

Kulturno-istorijskim momentima koji uslovljavaju razvijanje knjievnosti dato je ovde jo vie mesta no u kolskom izdanju. I ja sam, shvatajui knjievnost kao najvii izraz narodnoga ivota, u svome istorijskom determinizmu toliko ubeen u potrebu i korisnost izlaganja kulturno-istorijske sredine, da bih tome samo jo vie mogao pokloniti panje. Meni je, uopte, u ovoj Istoriji izgledalo mnogo vanije izlagati opti razvitak knjievnosti no davati zaokrugljene studije i portrete o pojedinim piscima, bez veze sa celinom. Iz toga razloga obraena je naroita panja piscima koji su znaajni kao tvorci idejnih i knjievnih pokreta, kao to su na primer Dositej Obradovi i Vuk Karadi.

to se tie podele na periode, imao bih opet da uputim na moj lanak Podela nove srpske knjievnosti na periode koji je iziao u Prosvetnom glasniku za 1911. Tu sam izneo razloge iz kojih nisam mogao usvojiti nijednu od ranijih podela, kao i razloge zato sam dao ovu podelu.

Jedan posao ovakve vrste i ovolikoga obima, koji se sada prvi put radi u srpskoj nauci i knjievnosti, nije iao bez velikih tekoa, koje mogu znati samo oni koji su radili sline poslove. Meu ostalim tekoama da pomenem samo glavne: i do danas mi nemamo potpunu srpsku bibliografiju i pouzdan biografski renik srpskih pisaca. Radi jednoga naslova ili jednoga datuma trebalo je utroiti itave dane. Istorija srpske knjievnosti, koja se ivlje radi tek poslednjih godina, oskudeva u monografijama. dobre i potpune studije o pojedinim piscima, na koje se moe osloniti, mogu se na prste izbrojati. U najveem broju sluajeva, sa vrlo malim izuzecima, ja sam se sluio svojim prouavanjima, injenim u koli, u nauci i u knjievnosti od 1901. godine do danas. Ova knjiga je, uglavnom, rezultat moga dvanaestogodinjega nastavnikog, naunog i knjievnog rada.

Bibliografija je davana prema ovom shvatanju. Izgledalo mi je da nije potrebno itaoce upuivati na sve ono to je o jednom piscu pisano jer u bibliografiji o pojedinim piscima ima i vrlo slabih stvari i estih ponavljanja ranije kazanog no samo na ono to je korisno proitati. I u ovu bibliografiju uneseni su napisi: ili koji su dobri i sigurni, ili koji donose kakve bilo nove pojedinosti ili koji su karakteristini po jedno shvatanje.

to se tie ilustracija, ovde su unete gotovo sve do kojih se moglo doi. Od pojedinih naih starijih pisaca nisu se mogle nai nikakve slike; od nekojih najnovijih pisaca nisu unete slike zato to ih oni sami nisu hteli dati, ili ih nisu dali na vreme.

3avrujui ovaj predgovor, ja smatram za dunost da zahvalim Odboru 3adubine I. M. Kolarca, koji je omoguio ovo i ovakvo izdanje knjige. Isto tako sam zahvalan g. dr Vojislavu M. Jovanoviu, stalnom docentu Univerziteta, koji mi je pomagao pri skupljanju i izradi ilustracija, i g. Milanu Bogdanoviu, studentu filozofije, koji je izradio registar osobnih imena. Najzad, zahvalan sam porodicama pojedinih pisaca i svojim prijateljima, koji su mi davali i nabavljali fotografije i slike unete u ovu knjigu.

Putajui ovu knjigu u svet, ja ne mislim ni da je ona definitivna ni bez svojih nedostataka. Ono to se materijalno danas zna o srpskim piscima, uglavnom, nalazi se u



njoj; kako meni izgleda razvoj srpske knjievnosti i kakvi mi se ine pojedini srpski pisci, u njihovoj knjievnoj osobenosti i kao sastavni delovi jedne knjievno-istorijske celine, ovde je izneto, na osnovu razloga, sa uverenjem i iskrenou. Neka ova knjiga zadovolji potrebu ovoga vremena, i ja u biti zadovoljan. Ako doivi drugo izdanje, ona e biti jo potpunija i tanija. A oni koji posle izvesnog broja godina kada se budu izradile monografije o pojedinim periodima, uticajima i piscima budu ponova pisali istoriju srpske knjievnosti, izvesno e je dati jo potpuniju, taniju i bolju. Ono to sam ja mogao dati, pogotovu ono to se danas uopte moglo dati, nalazi se u ovoj knjizi.

Beograd, januara 1914. JOVAN SKERLI



POETAK NOVE SRPSKE KNjIEVNOSTI

Jedna od glavnih odlika srpskohrvatske knjievnosti jeste to ne predstavlja jednostavnu celinu, to nju sainjavaju odelite knjievnosti, slabo povezane ili bez ikakve veze meu sobom. Stara srpska knjievnost ivela je neto due no stara srpska drava, lokalne knjievnosti su se poele javljati od XV veka, otprilike kada je nestalo stare srpske drave, i trajale do poetka XIX veka, kada se javila nova srpska drava i kada su se stvorile moderne knjievnosti srpska i hrvatska. Nova srpska knjievnost javlja se u XVIII veku, bez veze sa ranijim knjievnostima, i nezavisno se razvija u XIX veku. Ono to naroito karakterie Tu novu srpsku knjievnost, to je to je samostalna tvorevina, bez tradicija, potpuno nezavisan organizam.

Stara srpska, srednjovekovna knjievnost, gotovo iskljuivo crkvenog karaktera, koju su crkveni ljudi u crkvenim idejama pisali za crkvenu upotrebu i za crkvene itaoce, nije mogla biti od uticaja na jednu knjievnost novoga, svetovnog doba. Sva ta knjievnost liturgijskih trebnika, tipika, kanona, hronografa, zakonika, hagiografijskih spisa, hvalnih itija hristoljubivih i blagoestivih vladalaca i crkvenih velikodostojnika, u najboljem sluaju apokrifnih dela i bolesne crkvene romantike, sve je to bilo vie pismenost no knjievnost u pravom smislu rei, i ako se danas broji u knjievnost to je u nedostatku ega drugog, i zato to je to tako dosada primljeno. Ne samo po svojoj sadrini no i po crkvenom, srpskoslovenskom jeziku, ta knjievnost bila je van naroda i njegova ivota. Uska po svojoj sadrini, nepristupana oblikom i jezikom, ona se jo vie ograniavala i odvajala od ivota to se javljala samo u retkim i skupim rukopisima, i tako ulazila samo u mali krug povlaenih italaca. Od kraja XIV veka i u prvim desetinama XV veka, stara srpska knjievnost poela je unekoliko gubiti svoj iskljuivo crkveni i obredni karakter, i s neto svetovnijom sadrinom i u veem broju stala se obraati veem broju italaca. Knjige se poinju itati i van manastirskih zidina, i u srpskom drutvu onoga doba javljaju se knjigoljupci, esto pominjani u ondanjim zapisima. Ali najezda bezbonih i bogomrskih i bezakonih Agarjana uinila je kraj srpskoj dravi u XV veku, i za srpski narod nastadoe teka i nudna vremena kada loveci na se smrt prizivahu a ne ivot. XVI i XVII vek su najgora vremena koja je srpski narod preturio preko glave, i u takvim prilikama nije moglo biti rei o napredovanju knjievnosti. Crkveni ludi su sve manje pisali, u tamparijama su se poele tampati crkvene knjige, ali prava knjievnost nije se mogla stvoriti.



I kada se u XVIII veku stala javljati nova srpska knjievnost, stara srpska knjievnost je bila mrtva i bez ikakva uticaja. U XVIII veku, kada se budilo istorijsko oseanje srpsko, jedva se neto malo znalo za stare spomenike srpske pismenosti. Vladika Vasilije Petrovi, u pisanju svoje Istorie o erno Gor, 1754, sluio se neto malo starijim rukopisima, rodoslovima i priama o boju kosovskom, i uzgred pominje istorije drevnije koje se nalaze u Hilendaru, Studenici, Pekoj patrijariji, u Deanima i u Cetinjskoj mitropoliji. Kada se Jovan Raji 1758. bavio u Hilendaru, naiao je na naih drevnosti rukopise, iz nekih od njih nainio je izvode i posluio se njima u pisanju svoje velike istorije. 1794. izdao je Kirilo ivkovi u Beu skraeno i preraeno Teodosijevo1 itie svth serbskih prosvetitele Smena i Savv. Ali, to su samo izuzetni i retki pojavi. Srpski istoriari XVIII veka, i ore Brankovi, i Pavle ulinac, i Jovan Mukatirovi, pa i Jovan Raji, vrlo malo znaju o istorijskim spomenicima stare srpske knjievnosti, i svoje istorije srpskoga naroda rade po stranim piscima. Tek polovinom XIX veka, kada se nauni rad sredio u Matici srpskoj i Drutvu srbske slovesnosti, istoriari i filolozi upoznaju Srbe sa njihovom starom knjievnou, koja je od XVII veka bila samo jedan mrtav spomenik prolosti.

Kao i srednjovekovna knjievnost, tako i lokalne knjievnosti od XV do XIX veka nisu imale nikakva uticaja na stvaranje nove srpske knjievnosti. dalmatinska knjievnost bila je kudikamo razvijenija, savrenija, knjievnija i modernija no stara srpska knjievnost. Ali ona je pogotovu isto tako podraavalaka, odvojena od narodnoga ivota i staleka kao i stara knjievnost. Ono to joj je naroito smetalo da utie na stvaranje i razvoj nove knjievnosti, to je njeno lokalno obeleje, verski obziri i azbuka kojom je pisana. Ona je bila ograniena na usko primorje Jadranskog mora, na zemlje pod vladavinom Mletake Republike i pod neposrednim uticajem katolike talijanske knjievnosti. Dalmatinci, u bliskom i stalnom dodiru sa kulturno naprednom Italijom, imajui u svojoj sredini staro romansko i talijansko stanovnitvo, pod jakim uticajem talijanskog humanizma i obnove, prigrlili su talijansku kulturu i talijansku knjievnost, i sav njihov rad je verno, katkada ropsko podraavanje talijanskih uzora. Dalmatinski pisci pisali su narodnim jezikom, ali su bili bez pravog, odreenog i svesnog nacionalnog oseanja. S malim izuzetkom, njihova nakalemljena, vetaki stvorena i vetaki odravana knjievnost, obdelavana u uskom krugu crkvenih ljudi, obrazovanih plemia i bogatih trgovaca, stajala je van narodnog ivota i inila utisak jedne velike staklene bate. Jedna tako izvetaena i staleka knjievnost nije imala uslova za stalan opstanak i neprekidno usavravanje, ni u samom kraju gde se javila, a jo manje se mogla preneti na ostale delove srpskoga naroda, koji je iveo u sasvim razlinim prilikama i imao sasvim druge potrebe. Na glavnu masu srpskoga naroda, onu koja je ivela u severoistonim i jugozapadnim krajevima, koja je bila pravoslavne vere i kod koje je samo irilica bila u upotrebi, na tu veliku masu srpskoga naroda ta lokalna, staleka, katolika i latinicom pisana knjievnost nije mogla imati uticaja. U doba kada se nova srpska knjievnost poela stvarati, Srbi u Ugarskoj imali su da izdre teke borbe protiv nasilnikog pokatoliavanja, jezuitska propaganda je sa planom putala u srpski narod irilicom pisane knjige za katoliku propagandu, i Srbi su sa krajnjim nepoverenjem gledali na svaku knjigu latinicom tampanu. Pavle Solari pria kako je jednu takvu knjigu, kada mu je dola do ruku, bacio u pe kao anatemisanu. I u takvom stanju stvari pojamno je to su latinicom tampane knjige dalmatinskih knjievnosti, iako pisane dobrim narodnim jezikom, izgledale potpuno tue pravoslavnim Srbima.

Dalmatinska, a naroito dubrovaka knjievnost oko 1835. godine, za vreme ilirskog pokreta, bila je od velikog uticaja na stvaranje nove hrvatske knjievnosti. Dalmacija je



Hrvatskoj bila bliska, po prolosti, geografski, verom, i azbukom, i dubrovanisanje ilirskih pisaca bilo je sasvim prirodno i pojamno. Za pravoslavne Srbe XVIII veka u junoj Ugarskoj mletaka Dalmacija bila je daleko, a verska pregrada bila je tada vea no ikada. Za tu knjievnost u Srba se gotovo nije ni znalo, i ako je ko od obrazovanih Srba i poznavao nije je smatrao kao svoju. Jedini dalmatinski pisac koji je bio neto poznat meu Srbima XVIII veka, i koji je ostavio izvesnoga traga u srpskoj knjievnosti onoga vremena, bio je Andrija Kai Mioi, i to svakako stoga to je bio tako blizak narodnoj poeziji. 1794. godine Slavenno-serbsk vdomosti (br. 74) donele su Psn Stefana II Nemani, kral serbskago, koja nije nita drugo do Pma od kralja Stepana Nemanje iz Razgovora ugodnog naroda lovnkoga. U poetku XIX veka Sima Milutinovi pominje da je Dositej Obradovi priznavao da ga je Kaiev primer ohrabrio pisati narodnim jezikom za narod; Pavle Solari ga naziva najveim ilirskim pesmotvorcem, a Vuk Karadi priznaje da je itanje Kaieve zbirke bilo od uticaja na njegovu odluku da tampa svoju zbirku narodnih pesama.

Tek docnije pravoslavni Srbi su poeli postupno upoznavati se sa dalmatinskom knjievnou. Jevta Popovi, 1826, izdao je Suze Radmilove od Vlaha Minetia, a 1827, ravo i skroz nekritino, Gundulieva Osmana, i to kao prvu svesku svojih Raznh dla. [Osman je 1826. prvi put izdan u Dubrovniku; ve 1827. iziao je irilicom. Jevta Popovi u predgovoru velia bezsmertnog Gundulia, hvali njegov prirodni govor, krasne rijei i divno pjesmotvorije i veli da e Osman najjasnija (najsvetlija) knjiga u srbskom knjiestvu ostati.] Pod uticajem ilirizma profesori Iliri iz Srbije itali su, oko 1838, svojim acima u Kragujevcu Gundulia i Kaia. ore Nikolajevi, u Srbsko-dalmatinskom magazinu za 1838. i 1839, a Matija Ban, u Podunavci 1844, upoznaju pravoslavne Srbe sa dalmatinskom knjievnohu. 1847. Vuk Karadih je naglaavao da bi bilo vrijedno naijem slovima natampati sva djela dubrovakijeh i gdjekojijeh dalmatinskijeh pjesnika bez ikake promjene u jeziku. Od novih srpskih pisaca kod Branka Radievia i ure Jakia opaa se mestimian uticaj dalmatinskih pisaca. Ali tek ezdesetih godina prologa veka kod nas se istie znaaj dalmatinske knjievnosti. Kosta Ruvarac, koji je tako bio cenjen i sluan u omladinskim krugovima, dri u Preodnici predavanje 3naajnost dubrovake knjievnosti i tvrdi da su Srbi, jo u XVIII veku, trebali usvojiti, kao knjievni jezik, jezik kojim su pevali dubrovaki pesnici. Isto tako Spiro Dimitrovi Kotoranin, jedan od najranijih srpskih prevodilaca ekspira, ali se, 1860, u jednom otvorenom pismu uredniku novosadske Slovenke to braa srbska u Banatu tako malo znaju i tako malo mare za bogatu i lepu dalmatinsku knjievnost, te pored isto nakog jezika dalmatinskih pisaca upotrebljavaju tolike turcizme: nije li bolje od jednokrvnog brata to uzeti negoli se turstvu naem vieno uticati? Tek u najnovije doba poelo se i kod pravoslavnih Srba baviti dalmatinskom knjievnou, ali samo u obliku specijalnih naunih istraivanja. Jedna stvar je van svakoga spora: dalmatinska knjievnost nije ni po emu uticala na stvaranje nove srpske knjievnosti u XVIII veku.

Isto tako bez veeg uticaja su bile i ostale lokalne i katolike knjievnosti nae, bosanska knjievnost XVII i XVIII veka, slavonska knjievnost XVIII veka. Pobona i moralna knjievnost rodoljubivih bosanskih franjevaca bila je pisana irilicom, kojom se franjevaki red sluio sve do 1825. godine; glavni pisac te bosanske franjevake knjievnosti Matija Divkovi pisao je, po sopstvenim reima, jezikom slovinskiem a slovi sarpskiemi. Ali verske prepone bile su tako velike, strah od svega to je okako tako silan da pravoslavni Srbi nisu hteli ni da uju za te knjige katolikoga duha, iako irilicom pisane.



Slavonska knjievnost oslanjala se na bosansku knjievnost, jer su slavonski franjevci inili jednu duhovnu oblast sa bosanskim franjevcima. I slavonski katolici su se jedno vreme sluili irilicom, kao to Matija Ante Reljkovih peva u svome Satru:

O Slavone, ti e vrlo vara, Koj god m tako odgovara. Vai tar jeu knjgu znal, Srpk tili a rpk pal.

Ali i ta knjievnost, koja je od svih naih lokalnih knjievnosti imala najsolidniji osnov i najvie veze sa stvarnim i narodnim ivotom, koja je imala jednoga tako valjanog i popularnog pisca kao to je bio Reljkovi, koja je nikla i razvila se u sredini pravoslavnih Srba, nije imala uticaja na stvaranje nae nove knjievnosti. Srbima su morale izgledati tue one knjige gde su se tumaila uenja katolike vere, pisane ikavtinom i tampane latinicom. ta je mogla ortodoksnim Srbima da kae Sveta Roalija, panormtanka divica nakiena pvana ili polemino delo Kamen prav mutnje velke jezuita Antuna Kanilia, gde se, sa strogo katolikog gledita, osuuje pravoslavna crkva kao raskolnika? Ali ipak, relativno, za slavonsku knjievnost se kod pravoslavnih Srba vie znalo no za ostale lokalne i katolike knjievnosti nae. 1793. godine, u Beu, Stefan Raji, uitelj dolno-osjeke junosti, pretampao je crkvenim irilovskim slovima Satra, ali pokvarivi isti i lepi jezik Reljkoviev, udeavajui na hibridni i nakazni slavenosrpski jezik. Dobra knjiga Reljkovieva nala je italaca meu pravoslavnim Srbima, i 1807. godine pojavilo se novo izdanje u Budimu. 1803. godine, u Budimu, Georgije Mihaljevi pretampao je crkvenom irilicom knjigu Vida Doena Ad sedmglava, sir: pisane sedmi grhov smertnh, i to preieno s dalmatinskag zka na Slaveno-Serbsk, kao to je Ivan Ambrozovi, 1808, u Peti izdao ilirski prevod Prita Jovana Mukatirovia. Vuk Karadi je 1817. godine upuivao Milovana Vidakovia da se ui srpskom jeziku u gramatici Reljkovievoj okakoj. I pored tih usamljenih sluajeva, [izuzimajui donekle Jovana Doenovia i Opit Luke Milovanova,] nema primera ranije veze slavonske knjievnosti sa novostvorenom knjievnou pravoslavnih Srba u junoj Ugarskoj. (Sima Milutinovi navodi jo prianje Dositeja Obradovia kako su, pored Kaieve pesmarice, i Reljkoviev Satir i Doenova Ada sedmoglava pobudili ga svoj isti prostonarodni jezik pisati u knjige...)

Ni jedna od lokalnih knjievnosti naih novoga vremena, ni dalmatinska, ni bosanska, ni slavonska, kao ni stara srednjovekovna, nisu stvarno uticale na stvaranje i razvitak knjievnosti kod novodoseljenih Srba u junoj Ugarskoj u XVIII veku. Nova, dananja srpska knjievnost stvarala se i razvila, sasvim nezavisno od njih, kod ugarskih Srba u toku XVIII veka. Po prostoru na kome se razvila i ta knjievnost je bila lokalna; po duhu koji je u poetku u njoj preovlaivao i ona je bila religiozna i staleka. U to vreme, Srbija, gotovo pusta, bila je samo beogradski paaluk, u kome dve austrijske okupacije nisu izmenile alosno stanje stvari; malena Crna Gora borila se bez prestanka sa Turcima za svoj opstanak; u Bosni i Hercegovini nije bilo ni traga od duhovnoga ivota, a Stara Srbija porobljena, popaljena i opustela, posle dve velike seobe, bila je u oajnom stanju. Ono to je bilo duhovnoga ivota u srpskom narodu to je bilo kod ono nekoliko stotina hiljada begunaca koji su se nastanili u pustim ravnicama june Ugarske. Tu su Srbi poeli iveti novim kulturnim ivotom, i nekih sto i pedeset godina tu se mislilo i pisalo za ceo srpski narod.



Knjievnost koju su ti begunci osnovali bila je iz poetka konfesionalna, raena u cilju veroispovedne upotrebe i verske samoodbrane. Bez tradicija, novoga postanka, ona se postupno proimala novim duhom, proirivala vidik svojih ideja, dok se na kraju veka, sa Dositejem Obradoviem, nije uspela na visinu jedne svetovne, narodne i moderne knjievnosti. Spontano ponikla, razvijajui se uporedo sa optim stanjem kulture u narodu, odgovarajui stvarnim potrebama naroda, rodoljubiva u najboljem smislu rei, ta, iz poetka lokalna i konfesionalna, knjievnost srpskih begunaca u jednoj tuoj zemlji proirila se na ceo srpski narod pravoslavne vere i dobila potpuno optenarodni karakter.

Iako je nova srpska knjievnost relativno mlada i jo nepotpuno razvijena u svima granama, ipak se u njoj mogu opaziti i obeleiti odreeni duhovni i knjievni pravci. Knjievne pojave i knjievni radnici mogu se grupisati po glavnim knjievnim pravcima i glavnim idejama kojih su se drali. Takva podela, kao i sve podele, koje su uvek vetake i nepotpune, ima svojih nedostataka, ali ona je u stanju da d predstavu razvoja knjievnosti kao jedne prirodne celine.

Nova srpska knjievnost moe se podeliti u pet perioda*: I) RACIONALIZAM, koji traje od poetka XVIII veka pa do, otprilike, 1810. godine. Srbi naputaju srednjovekovnu kulturu vizantijskog porekla i ulaze u modernu zapadnu kulturu. Racionalistike i prosvetiteljske ideje se javljaju i zahvataju knjievnost i javni ivot. Die se kult zdravoga razuma, i uporedo sa srpskim graanskim drutvom stvara se svetovnjaka i slobodoumna knjievnost, upuena narodu i sa ciljem opte prosvete.

II) Prelazno doba OD RACIONALIZMA KA ROMANTIZMU, doba koje ide od 1810. do pred 1848, i zahvata gotovo celu prvu polovinu XIX veka. Racionalizam XVIII veka, koji je pustio duboka korena, produuje se, pisci su uvek didaktiari i nacionalni buditelji i vaspitai, ali se stalno vri infiltracija romantiarskih doktrina.

III) ROMANTIZAM, koji ima korena jo u prvim desetinama XIX veka, ali se kao naelo javlja pred 1848. i traje otprilike do 1870. To je doba mate, oseanja, oduevljenja, idealizma; odstranjivanje od zapadne kulture, isticanje narodne kulture, kult potpunog nacionalizma i narodne poezije; knjievnost mate i oseanja.

IV) REALIZAM, koji se javlja oko 1870. i traje do 1900, otprilike. U reakciji protivu romantiarske sentimentalnosti i retorike, vraa se ka zdravom razumu; glavne ideje su: kult nauke, traenje istine, pozitivni pogledi na ivot i knjievnost, oslanjanje na stvarnost i suvremenost.

V) DANANjE DOBA, koje ide od poetka XX veka, koje je jo u stvaranju i ije glavne odlike jo se ocrtavaju.



POLITIKO I KULTURNO STANjE SRPSKOGA NARODA U XVIII VEKU



1) POLITIKE I VERSKE PRILIKE

Po kulturni ivot srpskoga naroda i po stvaranje nove srpske knjievnosti bila je od presudnog znaaja seoba jednog dela srpskog naroda sa Balkana u Austriju.

Jo u srednjem veku nalazilo se srpskih naselja po Ugarskoj; od poetka XV veka, otkako su Turci stali ruiti srpsku dravu, Srbi su poeli, u manjim i veim gomilama, iseljavati se preko Save i Dunava. Glavna seoba izvrena je na kraju XVII veka. Poto su Turci odbijeni od Bea, austrijski car Leopold I, novano potpomognut od katolike Evrope, u savezu sa Poljskom, Rusijom i Mletakom Republikom, otpoeo je 1684. godine sveti rat protiv Turaka. Bojevi su bili u junoj Ugarskoj, Slavoniji, Srbiji, Dalmaciji i Staroj Srbiji, znatnim delom na srpskom zemljitu. Srbi, koji su ve tri veka stradali u turskom ropstvu, drali su da je doao as njihovog osloboenja, digli su se na oruje i pridruili carskoj austrijskoj vojsci.

Ali kada je austrijsko prodiranje zaustavljeno, i kada je austrijska vojska posle nekoliko neuspeha u Staroj Srbiji stala uzmicati, za Srbe su doli teki trenuci. Turci, koji su ponovo postali gospodari Stare Srbije i Srbije, nisu pratali nevernoj raji koja se pobunila protivu njih. Za Srbe su doli dani iskuenja i stradanja, i jedan zapis iz 1690. crta to stanje: Oh! oh! i uvi mne! Luti strah i beda togda bee! mater ot edah razdvajahu, i ot oca sina; mlade roblahu a stare sekahu i davlahu. Togda na se lovjeci smrt prizivahu a ne ivot ot proklete Turaka i Tatara. Uvi mne, lute tuge!

U takvim oajnim prilikama, ono to je bilo najistaknutije i najimunije u srpskom narodu, oni koji su bili na elu narodnoga ustanka, glavari, svetenici, kalueri, varoani, stanovnitvo iz ravnica i pored drumova, izbeglo je da se skloni ispred turske osvete. Na 100.000 dua, pod vodstvom pekog patrijarha Arsenija III Crnojevia, pree u Ugarsku, u plodne i puste ravnice sa kojih se ranije bilo razbeglo maarsko stanovnitvo. Austrijske vojne vlasti su svim silama pomagale tu seobu da bi svoju nezatienu junu granicu jednim ratobornim narodom obezbedili od turskih upada i provala.

21. avgusta 1690. car Leopold I odredio je poloaj srpskih preseljenika u svojoj dravi. Srbima je priznata verska sloboda i crkvena samouprava, i uinjena im mnoga lepa obeanja. U stvari, sa velikim nepoverenjem se gledalo na te ratoborne doseljenike druge vere, koji su



imali mnogo svesti o svojoj istorijskoj prolosti, i strahovalo se da oni ne zaele jedinstvo sa Srbima koji su se irili od Timoka do Jadranskog mora. Oni su traili neprestano da im se ispuni obeanje da se mogu grupisati na jednom prostoru, u takozvanoj Maloj Vlakoj, izmeu Save i Dunava, i da tu uivaju neku vrstu politike autonomije. Ali taj zahtev nikako se nije ispunjavao, oni su ostajali neprestano rasejani u veim i manjim masama, na velikom prostoru od Zemuna do iznad Pete, i od Erdelja do mletake granice. Neto zbiveniji Srbi su bili na samoj granici prema Turskoj, u miru pod gvozdenim vojnim vlastima, u ratu uvek u prvim redovima. Na severu, oni su iveli u veim i manjim masama po maarskim upanijama, u tuinskoj i neprijateljski raspoloenoj sredini.

Politiki poloaj srpskoga naroda u novoj domovini bio je nesreen i teak. Austrija je mislila da krajevi koje su Srbi naselili jesu steeni orujem carskih trupa i da su to zemlje carske kue; Maari, oslanjajui se na svoje istorijsko dravno pravo, tvrdili su da su zemlje ugarske krunovine, i nisu hteli da priznaju Srbima nikakve privilegije koje bi se kosile sa ugarskim zemaljskim zakonima. Maarske upanije su traile da se Vojna granica ukine i prisajedini maarskim upanijama, i da slobodni srpski seljaci postanu spahijski kmetovi. Maari su mrzeli Srbe kao zle goste u svojoj kui, smatrali ih za austrijsko orue u borbi protiv maarske slobode, a naroito posle propalog maarskog ustanka od 1704. Tek Josif II uzeo je u zatitu Srbe od gonjenja maarskih upanijskih vlasti.

Najzad, sa tree strane, Srbi su imali da izdre velika verska gonjenja. Ta stalna opasnost od katolikog prozelitizma daje naroito obeleje ivotu pravoslavnih Srba u Ugarskoj, i nita nije toliko uticalo na stanje duhova i stvaranje ideja u tom delu srpskog naroda koliko ta neprekidna verska gonjenja kojima su bili izloeni od prvoga dana svoga dolaska pa, uglavnome, sve do kraja XVIII veka. Preavi u Austriju, Srbi su doli u jednu iskljuivu katoliku dravu, gde se ispovedalo naelo: cuju rego, llu relgo, ija vlada, njegova vera. U klerikalnoj Austriji svetenici, naroito carski ispovednici, imali su vrlo veliki uticaj na tok dravnih poslova, i od prvih dana poelo se raditi da se izmatiki doseljenici sa Balkana prevedu, milom ili silom, u jedinospasavajuu katoliku veru.

U tom cilju prekinute su crkvene veze izmeu Srba u Austriji i u Turskoj, odvojena je Karlovaka mitropolija od Peke patrijarije; sve i vojne i dravne vlasti pomagale su unijaenje pravoslavnih Srba, rackih izmatika, pristalica avola: Srbi su nagonjeni da praznuju, katolike praznike, smetano im da diu svoje crkve i vre svoje obrede; pravoslavno svetenstvo izlagano je kinjenjima i gonjenjima; srpske crkve se rue, a manastiri su vojnom silom otimani i predavani katolicima. Taj verski teror bio je naroito jak za vreme carice Marije Terezije, koja je sva bila u rukama svojih jezuitskih ispovednika i htela da pravoslavne silom prevede u uniju. 1741. godine pravoslavni se stavljaju izvan zakona, dravna vlast uzima u svoje ruke unutranje poslove pravoslavne crkve, pravoslavni se iskljuuju iz sviju dravnih slubi. Pedesetih godina XVIII veka ta verska gonjenja bila su dola do svoga vrhunca, i tada su vojnikom silom celi srpski krajevi nagonjeni u uniju. To je teko doba, kada, po reima mitropolita Stevana Stratimirovia, Srbima nita drugo nije preostalo nego da sa suzama oekuju blisku potpunu propast svoje vere.

Prirodno je da se u takvim tekim prilikama Srbi nisu dobro oseali u svojoj novoj domovini. Mesto eljena sklonita naili su na nova gonjenja i stradanja, i gorko oseanje zahvatilo je due narodnih voa. Po prelasku u Austriju nekih petnaest godina su lutali, bedni siraci i prielci u tuoj zemlji, kako Judeji, veli jedno pismo iz toga doba bez



stalnog stanita, ivei po zemunicama, desetkovani bolestima i glau, ganjani od austrijskih vojnih vlasti, maarskih upanija i jezuitskih misionara, ponizni i potureni od svakog, kako veli vladika Isaija akovi. I oni su gorko alili to su ostavili svoju staru domovinu. To oseanje nalo je jaka traga u jednom zapisu kaluera Mihaila Ravanianina, pisanom u Sentandreji 1695. godine: V velicem utjesneni i izgnani ot bezbonih i bogomrskih Agaren, svojih domov i monasterej i vsakago dobra lieni, a zde nikakova dobra ne priobrjeli. I prjebihom zdje etiri leta, po zlu dobra ekajui i ne dodahom, a ot sele jedinomu Bogu vjedomo. Stari patrijarh Arsenije III, 1705, u pismu jednom ruskom boljaru, pie o stanju preseljenog srpskog naroda u Ugarskoj: Beei dan i no sa svojim osirotelim narodom od mesta do mesta, bacan tamo-amo kao laa na puini velikoga okeana, oekujem kada e da grane sunce i pokae se dan, da uzmakne tamna no i hladna beda nae nesree.2

Ta vremena teka i usilna nisu prestajala. Stanje srpskog naroda bilo je relativno snoljivo pred ratove i za vreme ratova. Austrija je u toku XVIII veka imala velikih ratova, sa Bavarcima, Prusima, Francuzima i Turcima, i u tim ratovima su graniari, Srbi i Hrvati, sainjavali najvei i najbolji deo carske vojske. Ali, privilegije se nisu potovale, obeanja se nisu drala, i zalud su srpski crkveno-narodni sabori alili se zbog nepravde i gonjenja. 1723. slobodni seljaci srpski u uoj Ugarskoj postali su spahijski kmetovi. 1735, zbog verskih gonjenja i zbog spahijskih ugnjetavanja, pobunio se jedan deo Srba u Banatu pod pekanskim kapetanom Perom Segedincem.3 1741, nova robljenja srpskih seljaka i otimanja zemalja iz njihovih ruku, zabrana srpskim varoanima da rade zemlju i trgovinu i da kupuju imanja, tako da se prilian broj Srba ponovo vratio u Tursku. Pedesetih godina, ugnjetavanja i gonjenja su takva da se narod die na bunu u Lici i u drugim krajevima Hrvatske. 1751. i 1752. veliki broj Srba, sa svojim svetenicima i oficirima, otiao je u junu Rusiju na obale Dnjepra, i tamo osnovao cele kolonije, Novu Serbiju i Slavenoserbiju. Pokret za iseljavanje iz Austrije u Rusiju uzeo je toliko maha da su dravne vlasti objavile da e izgubiti ivot svaki ko mami narod na seobu.

Srbi su inae politiki ostajali u nesreenom poloaju. 1745. osnovana je u Beu Ilirska dvorska komisija, koja je vodila srpske stvari sve do 1778. godine, ali bez velikoga delokruga i uticaja. Tek dolaskom na presto prosveenoga Josifa II stanje srpskoga naroda unekoliko se promenilo nabolje. Car je bio verski tolerantan i pravdoljubiv, naroito bilo mu je potrebno da u borbi sa Maarima ima uza se nemaarske narodnosti u Ugarskoj, i zato je Srbima uinio prilino ustupaka. Kao i ostali nekatolici u Austriji, i Srbi su dobili slobodu veroispovesti, pravo da mogu slobodno zidati svoje crkve, da ne moraju praznovati katolike praznike, da se zvanino ne zovu izmatici no greko-nesojedinjeni (graec non-unt). Poputanje prema Srbima nastavilo se na kraju XVIII veka, kada je Austrija imala da vojuje sa Francuskom, i kada su graniari bili potrebniji no ikada. Na znamenitom Temivarskom saboru Srbi trae, radi sauvanja svoje narodne osobenosti, zasebnu teritoriju, srpsku Vojvodinu. Ugarski sabor od 1791. ukida sve izuzetne zakone protiv Srba, i daje im graanska prava. U veim mestima Srbi ulaze u optinske odbore, i u javan ivot. Pored ranije osnovanih srpskih kola osnivaju i srednje i strune kole: 1791. gimnaziju u Karlovcima, 1794. bogosloviju u Karlovcima.

Posle stogodinjih iskuenja i borbi, Srbi u Austriji na kraju XVIII veka su zadobili versku ravnopravnost i graanska prava, i posle nekoliko buna i iseljavanja doli su do snoljivijega ivota. Iz vekovne borbe oni izlaze neto brojno okrnjeni, nestajanjem u malim oazama u gornjoj Ugarskoj, unijaenjem u umberku i iseljavanjem u Rusiju, ali inae u



celini verski ouvani, nacionalno krepki, prilagoeni uslovima novoga ivota, sa organizovanom prosvetom i sa prvim poecima narodne kulture i knjievnosti.



2) KULTURNE PRILIKE

Kulturno stanje srpskoga naroda pod Turskom u XVII veku bilo je nisko, izvesno gore no ranijih vekova. Ali prilikom seobe od 1690. izvrilo se meu Srbima izvesno odabiranje: imunije, graansko i otpornije stanovnitvo, varoani, popovi, kalueri, trgovci i zanatlije, narodni prvaci, napustili su staru domovinu, u kojoj su ostali seljaci i pastiri, stanovnici brdskih i zabaenih krajeva.

Preavi u Austriju, srpski doseljenici su doneli izvesnu, balkansku kulturu, malu srednjovekovnu pismenost, zanatlijske esnafe i trgovake rufete, neto pokretnog imanja. U novoj domovini su zatekli izvestan broj Srba koji su se ranije doselili i koji su ve bili uli u zapadnu kulturu. Ti stari i novi doseljenici stvorili su jednu nacionalnu celinu, koja se vrlo brzo prilagoavala novim uslovima ivota i uspeno ulazila u zapadnu kulturu. Jo u poetku XVIII veka ona ima svoju crkvenu organizaciju, svoje kole, svoje esnafe i rufete, svoje stalee.

u svetovnjakom redu prvo mesto zauzimaju graani, trgovci i zanatlije, rastureni po svima mestima uz Dunav, od srebrobogatoga 3emuna do carstvujuega grada Vijene. Ono malo srpskih plemia koji su dobili austrijsko plemstvo za zasluge na bojnom polju, lako i brzo su se odroavali, i samo po izuzetku nalazio se pokoji od njih da uestvuje u nacionalnom radu. U poetku vojne stareine su ile zajedno sa narodom u svima borbama za verska i graanska prava, ali ukoliko su se vie militarizovali, postajali carski ljudi, oficiri u dravnoj slubi, oni su se izdvajali iz narodne zajednice, postupno postajali nacionalno ravnoduni. Mesto njih na elu naroda stoje i prvu re vode graani, trgovci i zanatlije, koji su doli sa Balkana sa izvesnim znanjima, organizacijama i kapitalom, i koji su brzo pustili korena u neradnoj vojnikoj i plemikoj Ugarskoj. Zanatlije, u svojim vrsto organizovanim esnafima, pokazuju mnogo ekonomske snage, vrednoe i moralnosti. Srpski trgovci u Budimu, Sentandreji, Komoranu, uru, preuzimaju u svoje ruke znatan deo ugarske trgovine, naroito tranzitne. Oni asimiluju jednoverne Grke i Cincare, i stvaraju jedan jak graanski stale srpski, koji e vie od sto godina biti glavni nosilac kulture meu Srbima i stajati na elu sviju srpskih pokreta.

Svi ti stari gradani, kupci, potenorodni gospodari i potenorodni majstori, radni, trezveni, sa malo zadovoljni, tedljivi, ekonomski organizovani, postaju jedna politika sila. Srpski varoani u veim mestima ugarskim dobijaju svoju optinsku



samoupravu, svoj odbor i sud (tana) i ive svojim ivotom, vrlo moralnim i nacionalnim. Oni stoje na elu srpskih borbi i na srpskim crkveno-narodnim saborima oni su najradniji i najodluniji. Oni su plaali kada je podmiivanjem trebalo umekati srca gospodstvujutih, i o svome troku izdravali srpske agente u Beu. Oni su predstavnici modernijih i naprednijih shvatanja i reforama. Za svetovnu kulturu i modernu prosvetu oni vode borbe sa crkvenom jerarhijom, koja nije mogla da izie iz srednjovekovnih tradicija i balkanskih kaluerskih zloupotreba; iz njinih redova e izii na kraju XVIII veka nacionalisti, pobornici naprednih i svetovnih reforama Josifa II. Oni diu prve srpske kole i izvode prvu prosvetnu organizaciju srpsku; oni su izdavai i pretplatnici srpskih knjiga, mecene srpskih pisaca, i sva moderna prosveta i svetovna knjievnost srpska koja se stvorila na kraju XVIII veka ne moe se bez njih zamisliti.

Kulturno mnogo nie stajala je masa narodna, poluseljako, poluvojniko stanovnitvo u Vojnoj granici, i spahijski kmetovi po maarskim upanijama. Dosta dugo oni su bedno iveli po zbegovima, i lutajui od mesta do mesta, i tek kada su videli da nema nita od povratka u staru domovinu, oni su se stali stalno nastanjivati i poeli raditi zemlju. Oni se nalaze na niskom kulturnom stupnju, ogrezli su u neznanju i praznovericama. Vera je za njih samo forma, i oni u godini praznuju i ne rade sto ezdeset dana. Praznoverice i ludi i tetni obiaji caruju: vera u vampire, vukodlake, vetice; slave i svadbe se okreu u orgije koje traju po nekoliko dana; pojave dvoenstva su dosta este, kao to su moralni odnosi vrlo rasklimatani. Oseanje svojine slabo je razvijeno, i krae, otmice i hajdukovanja ne prestaju. kole su retke i slabe, i nepismenost je opta. I svi nai pisci na kraju XVIII veka konstatuju tu zaputenost prostoga naroda, i naglauju potrebu da se blagodeti prosvete proire na iroke i tamne slojeve seljake mase.

Duhovni stalei bili su od vrlo velikoga znaaja u kulturnom ivotu srpskoga naroda, ali oni nisu bili na onoj visini na kojoj je bilo graanstvo. Srbi su preli u Ugarsku pod vodstvom svoga patrijarha, koji im je bio kao neka vrsta i svetovnog poglavara, carske privilegije izdate su im vie kao konfesiji no kao narodu, i u novoj otadbini organizovali su se kao celina na verskom temelju, gotovo u vidu jedne teokratije. Verska gonjenja, kojima je narod bio izloen sve do kraja XVIII veka, pojaavala su samo i inae jako versko oseanje i vlast jerarhije, i Srbi su se sve vie zbijali oko svoje crkve i crkvenih ljudi. U srpskoj crkvi bilo je rodoljubivih i moralnih prvosvetenika, koji su sa narodom delili svako dobro i zlo, ali bilo ih je, i to vie, koji su se drali starih balkanskih kaluerskih navika, smatrali svoj poloaj kao izvor zarade, primali mito, grabili novac. Mitropoliti i vladike, esto despoti prema mlaima, bez obzira su udarali razne namete na svoju pastvu. Izmeu njih i naroda dolazilo je stalno do sukoba, gotovo na svim crkveno-narodnim saborima. Narodni predstavnici i varoke optine traili su da se vlast mitropolita i vladika ogranii, da se prestane sa nametima i pljakanjem vernih i da svetovnjaci dobiju udela u unutranjim poslovima pravoslavne crkve.

Kaluera i svetenika je bilo mnogo, ali ni oni nisu bili na visini svoga poloaja, i davali su povoda narodnom nezadovoljstvu. Kalueri su bili ogrezli u neradu, gledali su da se to vie lino obogate na raun manastirskih prihoda, i iveli su raspusnim ivotom koji je sablanjavao vernike. Popovi, neobrazovani, slabo pismeni, katkada i nepismeni, kupovali su svoja mesta od vladika, i da bi isterali svoj troak, otimali su od naroda. Kroz ceo XVIII vek iz graanstva i naroda diu se albe protiv zloupotreba crkvenih ljudi, istie se potreba da se njihova vlast ogranii, njihovi prihodi odrede i njihovo obrazovanje podigne. esto je



dolazilo i do sukoba, i vladike su bacale anatemu na graane i na cela mesta, a graani su godinama prekidali svaku vezu sa crkvom. To je davalo povoda dravnim vlastima da se meaju u unutranje poslove srpske crkve, na tetu same pravoslavne vere.

Ali, pri svem tom, oseao se stalan i znatan kulturni napredak u svima pravcima narodnoga ivota i u svima slojevima srpskoga naroda. Ako se plemstvo odroivalo, a vojnike stareine postajale nacionalno ravnodune, ostali stalei su napredovali i nacionalno i kulturno. Graanstvo se bogatilo, obrazovalo i civilizovalo, svetenstvo se moralizovalo, u narodnoj masi poeo se oseati uticaj kulturnijega ivota, sreenijih materijalnih prilika, kol i narodnih prosvetitelja. Izvesno, srpski preseljenici u Ugarskoj izostajali su iza starih naroda koje su tamo zatekli, ali su ulazili u modernu kulturu i postali najkulturniji deo srpskoga naroda, nosilac kulture u ostale zaputene krajeve srpske.



3) PROSVETNE USTANOVE

Moe se pretpostaviti da je kod balkanskih Srba na kraju XVII veka, bar u varoima, bilo izvesnih kola, otprilike onakvih kakve su bile kod Grka. Ali odmah po svome dolasku u kulturnu sredinu Srbi su uvideli potrebu kole i obrazovanja, i prvosvetenici i narodni sabori stalno su traili kole i prosvetne ustanove. Iz poetka srpske kole bile su samo po veim mestima, i one su bile sasvim po tipu grkih kola na Balkanu, gde se rad ograniavao na prostu pismenost i cela kola imala obredni i verski karakter. Prvi uitelji tih kola su ili svetenici bez parohija, ili islueni podoficiri, ili crkveni pevci, ije je sve znanje u itanju aslovca i psaltira i u pevanju crkvenih melodija. Oni su potpuno zavisni od svetenika, bedno plaeni, esto u naturi, u itu, u odelu i obui, u vosku, a obino su pored toga ili crkvenjaci ili zvonari. Nastava je primitivna: ui se itati i pisati na tablicama od voska ili krukovim daicama, napamet se ui aslovac i psaltir; da se naui itati i pisati treba po tri godine, i sve to lako i brzo se zaboravlja. Srpske kole su tako malo davale acima da graani koji su spremali svoju decu za trgovinu i javan ivot morali su slati decu u tuinske, naroito protestantske kole.

Srbi su se obraali na Be i na Rusiju da poprave svoje rave prosvetne prilike. Iz Bea se nerado gledalo na podizanje prosvete kod Srba, i ukoliko je i injeno pokuaja da se diu kole po srpskim krajevima, to je bilo iz razloga katolike propagande. Prva prosvetna pomo Srbima dola je iz Rusije. Mitropoliti su iz Rusije stali nabavljati i crkvene i kolske knjige i dovodili uitelje koji su stvarali strune kole i pripremali uiteljsko osoblje. U polovini XVIII veka prosvetni rad kod Srba se organizuje, ustanovljava se jedan narodni fond za izdravanje kola, i vea mesta srpska dobijaju svoje kole i uitelje. Od 1770. godine otpoeta je kolska reorganizacija u celoj Austriji, i tada su i srpske kole iz osnova preureene. kole prestaju biti iskljuivo verske, postaju vie svetovne i padaju pod dravni nadzor. Stare metre zamenili su novi magistri koji su proli kroz naroite pedagoke kurseve, bolje obezbeeni i nezavisniji od crkve; kole su dobile svetovniji karakter, u njima se pored aslovca i psaltira poeo uiti raun, zemljopis, istorija, i drugi svetovni predmeti; ne donose se vie bukvari i aslovci iz Rusije, no se pie i izdaje ceo jedan niz kolskih udbenika za crkvene i svetovne predmete; ustanovljava se struan nadzor nad kolama. Broj kola na kraju XVIII veka se poveao, ne samo po varoima no i po veim selima. U pogledu osnovne nastave Srbi su u XVIII veku uinili veliki napredak.



Nije se ostajalo samo na podizanju osnovne nastave. Jo od poetka XVIII veka Srbi su traili srednje i strune kole, za spremanje svetenstva i uitelja, ali kod dravnih vlasti nisu nikako nalazili odziva. Mitropoliti su na svoju ruku inili nekoliko pokuaja: takve su bile kole Maksima Suvorova u Karlovcima i u Beogradu 1726. Do 1729, Latinsko-slavenska kola u Karlovcima 1732, kola Emanuila Kozainskoga u istom mestu od 17331737, Duhovna kolegija u Novom Sadu 1740. do 1750(?).4 Ali sve su to bili samo pokuaji koji su se teko drali. Due je trajala Pokrovo-Bogorodiina kola, osnovana u Karlovcima 1749, koja je postojala nekih dvadeset godina. U svim tim improviziranim kolama uili su se poglavito crkveni predmeti, neto malo latinski jezik5 i svetovni predmeti, i u njima su se poglavito spremali svetenici. Ko je hteo da neto vie ui, morao je ii u tue kole, katolike i protestantske gimnazije, gde se predavalo na latinskom jeziku.

Ali potreba za viom nastavom i za strunim obrazovanjem svetenika i uitelja sve vie se oseala u srpskim redovima, i Srbi su navaljivali da im se najzad da dozvola za otvaranje pravih srednjih kola. Kada se na kraju XVIII veka, iz politikih razloga, stalo poputati prema Srbima, dobili su dozvolu za osnivanje svoje gimnazije i bogoslovije. 1791. osnovana je u Karlovcima gimnazija, prva srpska gimnazija, a 1794. i bogoslovija, prva srpska bogoslovija. To je bio veliki uspeh i znaajna kulturna tekovina. Najzad se dolo do kola gde su se mogli svetenici i uitelji obrazovati, i srpska deca mogla su na svom jeziku i u svojoj koli spremati se za vie studije.6 Broj obrazovanih ljudi otada stalno raste, i tako se stvara povoljno zemljite za razvoj narodne kulture i narodne knjievnosti.



4) TAMPARIJE I LISTOVI

tamparska vetina dola je Srbima vrlo rano, jo krajem hu veka, i to iz Italije, iz Mletaka. Srpske tamparije su u XV, huj i XVII veku postojale u zapadnim krajevima: u Mlecima, Skadru, u manastiru Mileevu, Goradu, kod Mrkine crkve u sadanjem uikom okrugu; samo jedna, i to vrlo kratko vreme, radila je u Beogradu. Docnije, od kraja XVI veka pa do polovine XVIII veka, srpske pravoslavne crkvene knjige tampane su u slovenskim tamparijama u Vlakoj. Kada su Srbi preli u Ugarsku, jedino u Rimniku, u Vlakoj, mogle su se tampati srpske knjige.

Srpski preseljenici su uviali veliku potrebu svoje tamparije, naroito otkako je rimska propaganda poela tampati knjige irilicom radi irenja unije meu pravoslavnima. I mitropoliti i narodni sabori u svima svojim molbama i predstavkama carskoj vlasti traili su pravo da u svojoj sredini diu jednu irilovsku tampariju. Oni su stalno i uestano isticali kako im je tamparija potrebna kao dua telu, radi vee slave boje i spasenija dui. Iz Bea su ih isto tako stalno odbijali, pod izgovorom da je jedna takva tamparija nepotrebna i suvina pored jezuitske irilovske tamparije u Trnavi. 1751. godine mitropolit Pavle Nenadovi je najzad izmolio pravo da u Oseku ili u Karlovcima digne srpsku tampariju, ali kada mu je postavljen uslov da se u toj tampariji moraju tampati i unijatske knjige, on se toga prava sam odrekao.

Za to vreme, u prvoj polovini XVIII veka, razne srpske knjige ili su tampane u Rimniku, ili su na bakru rezane, kao to je radio Hristifor efarovi sa svojim delima od 1741. do 1748. godine. U najveem broju knjige su donoene iz Rusije, i ruski trgovci su sa tovarima knjiga dolazili na srpske vaare, ili, kada je unoenje knjiga iz Rusije zabranjeno, prosto su krijumarili. 1758. jedan Grk iz Janjine, Dimitrije Teodosi, poslovo u jednoj grkoj tampariji u Mlecima, nabavio je slova i tipografa iz Moskve i osnovao u Mlecima Novu tipografiju greko-pravoslavnu, u kojoj e se od 1761.7 do 1810. tampati na 70 srpskih knjiga, crkvene i svetovne sadrine, meu ostalim i pojedina dela Zaharije Orfelina, Jovana Rajia, Pavla ulinca, Dositeja Obradovia i Pavla Solaria. Teodosi je naroito tampao crkvene knjige, ali stavjljajui na koricama da su tampane u Rusiji, jer pogonjeni pravoslavni Srbi nisu verovali knjigama iz drugih zemalja.

Neuspeh Pavla Nenadovia nije obeshrabrio Srbe, i oni su u svakoj prilici traili tampariju u svojoj sredini. U Beu se najzad uvidelo da se mora poputati tolikim



navaljivanjima i uvidelo da osnivanje jedne srpske tamparije u monarhiji znai prekidanje duhovne veze izmeu pravoslavnih Srba i Rusije i spreavanje da znatne sume novaca izdavane za knjige ne odu na stranu. Zatim, nikakva kolska reforma, koja se zapoinjala na irokoj osnovici, nije se mogla zamisliti bez jedne tamparije koja bi tampala udbenike. Iz svih tih razloga beki univerzitetski knjiar Josif Lorenc fon Kurcbek dobije nalog da se sa munkakim unijatskim biskupom sporazume o podizanju jedne ilirske tamparije u Beu. 1769. bude doneta odluka da se u Beu, pod neposrednim nadzorom Ilirske dvorske deputacije, osnuje tamparija za tampanje srpskih, rumunskih i grkih knjiga, da se tamparska privilegija za dvadeset godina izda Kurcbeku i da se u isto vreme sasvim zabrani svaki uvoz knjiga iz Rusije. Kurcbek je dobio monopol za tampanje pravoslavnih knjiga, sve crkvene knjige morale su se tampati u toj tampariji, ali tek po pregledu i odobrenju karlovakoga mitropolita.

Odmah poto je dobio pravo, Kurcbek je otpoeo rad 1771. U njegovoj tampariji su tampani dosta mnogobrojni kolski udbenici kao i izvestan broj crkvenih knjiga. Isto tako tampano je u njoj prilino dela svetovne sadrine, od Pavla ulinca, Jovana Rajia, Zaharije Orfelina, Aleksija Vezilia i Jovana Mukatirovia. Zbog te tamparije Be postaje duhovni centar srpski, Vindobona astljiva Musama, kako je docnije pevao Lukijan Muicki.

Srbi nisu bili zadovoljni Kurcbekovom tamparijom. Stari strah od unije bio je uvek veliki i sa krajnjim nepoverenjem primane su crkvene knjige tampane u inovernom Beu, u jednoj katolikoj i tuinskoj tampariji, dok je strogo bilo zabranjeno da se takve knjige donose iz Rusije. To nepoverenje je naroito poraslo od 1785, kada je car Josif II doneo odluku da se irilica moe upotrebljavavati samo u obrednim knjigama, a da se svi ostali udbenici i knjige svetovne sadrine moraju tampati latinicom. Zatim, Kurcbekov tamparski rad je bio nesolidan: hartija je bila slaba, slova rava, slog pogrean, rad spor, cena knjiga velika. I sa srpske strane navaljivalo se neprestano da tamparija pree u srpske ruke, ili da se prenese u srpsku sredinu, gde bi knjige bile tampane bolje, tanije i jevtinije, ili bar da se digne zabrana uvoza crkvenih knjiga iz Rusije. Sve te molbe ostajale su bez ikakva odziva i 1783. Kurcbek je dobio produenje svoje privilegije jo za est godina.

Knjievnik Emanuil Jankovi je bio nabavio tampariju, doneo je u Novi Sad 1790. godine, i uzalud traio tamparsko pravo. Posle smrti Kurcbekove, njegova tamparija je prela u srpske ruke. Poetkom 1792. godine Stefan Novakovi, bivi sekretar mitropolije u Karlovcima i tada srpski pridvorni agent u Beu, kupio je Kurcbekovu tampariju za 25.000 forinata, zajedno sa svim materijalom i stovaritem knjiga. Aprila 1793. dobio je produene privilegije jo za petnaest godina sa tim da ne sme tampati nita to bi kritikovalo stanje u zemlji ili davalo povoda ma kakvoj tubi. Novakovi, pun dobre volje i namera, otpone rad u prilino velikim razmerama. Prelaenje Kurcbekove tamparije u srpske ruke pozdravljeno je kao jedan nacionalni uspeh i Novakovieva Slaveno-serbska, valahijska i vostonih jazikov tipografija naila je na dobar odziv. Tu su se tampale Slavenno-serbsk vgomosti (1792. do 1794), Sobrane raznh nravouitelnh vee Dositej Obradovia (1793), velika istorija Jovana Rajia (1794. do 1795), kao i druge manje vane srpske knjige.

Iako je radio mnogo bole i savesnije no Kurcbek, iako je Srbima bio i verski i nacionalno pouzdan, Stefan Novakovi u materijalnom pogledu nije imao uspeha, i njegovo preduzee ubrzo je dolo u krizu. Pokuaji da se sastavi jedno srpsko akcionarsko drutvo i da ono kupi tampariju, ostali su bez uspeha. 1796. tamparija bude prodata maarskoj



univerzitetskoj tampariji i preneta u Budim, gde e se otada pa sve do tridesetih godina XIX veka tampati najvei broj srpskih knjiga.

Pored Rimnika, Mletaka, Bea i Pete, srpske knjige su manjim delom tampane jo u Rusiji i u Nemakoj. U Moskvi je 1754. vladika Vasilije Petrovi tampao svoju Istor o erno Gor, a u Lajpcigu, u tampariji Johana Gotloba Brajtkopfa, od 1783. tampale su se srpske knjige, meu ostalima i najvanija dela Dositeja Obradovia ivot i priklen (1783) i Basne (1788). Takoe u Lajpcigu, u tampariji Tajbela, tampao je Emanuilo Jankovi svoje knjige: Tergovci (1787) i Blagodarn sn (1789).

Sa srpskim tamparijama u XVIII veku u tesnoj vezi je i pokretanje prvih srpskih listova. 1791. grki tampar i patriot u Beu Markides Puljo, u drutvu sa nekoliko srpskih trgovaca u Beu, krenuo je prvi srpski list Serbsk povsednevn novin, koji se docnije krae zvao Serbsk novin. List, koji je izlazio dva puta nedeljno, imao je sasvim informativan karakter; to je u stvari bio politiki bilten, u kome se malo govorilo o specijalno srpskim stvarima. List je inae bio pisan ruskoslovenskim jezikom i tampan crkvenim slovima. Kako nisu nale odziva, Serbsk novin prestale su izlaziti u toku 1792. godine. Ali time nije propala i ideja o jednom srpskom listu. Stefan Novakovi, kupivi Kurcbekovu tampariju, poeo je od februara 1792. izdavati Slavenno-serbsk vdomosti, posvjaene rodu i svjaenstvu. One su bile ureivane po ugledu na beke informativne politike listove, i najvie govorile o spoljnjoj politici i donosile izvetaje sa bojnoga polja. List je bio pisan boljim, narodnijim jezikom no Serbsk novin, tampan je bio graanskom azbukom i vie se osvrtao na srpske stvari. Pretplatnika je imao malo, do 190, i to mahom po ugarskim varoima gde je bilo srpskoga sveta, i list je bio u stalnim novanim neprilikama. Sve molbe i rtve Novakovieve nisu imale uspeha, i Slavenno-serbsk vdomosti prestale su izlaziti 1794. godine. I tek 1813. javlja se nov srpski list.



SRPSKOSLOVENSKI PISCI

Poslednji izdanci stare srpske knjievnosti dopiru do samoga kraja XVIII veka. U drugoj polovini toga veka piu se nekoliko karakteristinih rodoslova srpskih, vrdniki iz 1764, peki iz istoga doba, tronoki iz 1791, u kojima je narodna knjevnost nala materijala za svoja razvijanja. Jezik stare srpske knjievnosti iveo je jo u poetku XVIII veka, i u Ugarskoj se javljaju nekoliko pisaca koji su pokuavali prilagoavanje stare, kaluerske srpske pismenosti novom dobu.

Na kraju XVII veka preao je u Ugarsku, sa ostalim narodom, prilian broj kaluera, meu kojima je bilo i prepisaa crkvenih knjiga. Oko 1700. pominje se i ceo jedan niz kaluera prepisaa crkvenih knjiga, koji svi nose naziv Raani: Kiprijan Raanin, Jerotej Raanin, Hristifor Raanin, Simeon Raanin, irjak Raanin, Teodor Raanin, Gavrilo Stefanovi Venclovi Raanin. Oni su se tako nazivali po manastiru Rai u Srbiji, kraj Drine, koji je bio jedan od retkih zaostalih rasadnika srpske pismenosti, i u kome su se kalueri naroito bavili pripisivanjem crkvenih knjiga. Jedan deo Raana preao je u Ugarsku, i u novoj domovini oni su produili svoj stari prepisaki posao. Iz reda tih Raana, koji su tako nastavljali staru srpsku pismenost, javilo se nekoliko pisaca koji ine prelaz ka novoj pismenosti.



KIPRIJAN RAANIN

Jedan od najglavnijih Raana bio je jeromonah Kiprijan Raanin. U svojoj kaluerskoj skromnosti on o sebi malo govori. Kada pominje sebe naziva se: mnogogreni, nepotrebni, ludi, skudoumni, krije svoje poreklo i mesto roenja, i pie: oteestvo mi zemlja, mati e grob. Kada je pisao svoja dela bio je v starosti glubocej.

Preavi u Ugarsku on je doneo veliki broj rukopisa i starih tampanih knjiga, srbulja. Prvo se zadrao u Sremu, potom je sa patrijarhom Arsenijem III otiao u Sentandreju, gde je bio obi duhovnik. Tu je prikupio oko sebe nekoliko dobro pismenih kaluera i otpoeo v velicej buri i meteu prepisivati knjige za oskudne srpske crkve, u isti mah pouavajui mlae kaluere u pismenosti. Od njega je sauvan veliki broj prepisa najrazlinijih crkvenih knjiga.

Ali je najznaajniji njegov posao: Bukvar ili nauka detem i nom, pisan 1717. godine po ugledu na starije ruske bukvare iz XVII veka. U bukvaru se nalazi raznovrsno crkveno tivo, poune izreke i prvi pokuaj srpske metrike. Tu su data osnovna prav

Jovan Skerlić - Istorija nove srpske knjizevnosti

Text of Jovan Skerlić - Istorija nove srpske knjizevnosti

7710370 Jovan Deretic Istorija Srpske Knjizevnosti

1 Priroda Knjizevnosti i Proucavanje Knjizevnosti

Predavanja Iz Knjizevnosti

Moc Knjizevnosti

Jovan Deretic - Kratka Istorija Srpske Knjizevnosti

Teorija Knjizevnosti M Solar

Orjentalske knjizevnosti

Silabus Knjizevnosti Naroda Bih

9 Metodologija Proucavanja Knjizevnosti

teorija knjizevnosti

Skripta iz Srednjevekovne knjizevnosti

JOVAN SKERLIC - Istorija Nove Srpske Knjizevnosti

Pregled Opste Knjizevnosti III

Skerlić Jovan Istorija nove srpske književnosti

92677348 JOVAN SKERLIC Istorija Nove Srpske Knjizevnosti

historija bosnjacke knjizevnosti

teorija knjizevnosti 11

Jovan Skerlić - Ante Starčević

Skripta renesansne knjizevnosti

Skerlić - Laza Lazarević (Pisci i Knjige)

o Knjizevnosti

Zak Ransijer Politika Knjizevnosti

putevi vizantijske knjizevnosti

SKRIPTA - METODIKA KNJIZEVNOSTI 2

Opsa Knjizevnosti II Skripta

Jovan Deretic - Istorija srpske knjizevnosti

teorija knjizevnosti genologija

teorija knjizevnosti 6

Skripta renesansne knjizevnosti (2)

Metodika nastave knjizevnosti

Documents

Jovan Skerlić - Istorija nove srpske knjizevnosti

Text of Jovan Skerlić - Istorija nove srpske knjizevnosti