Ekonomski Pokazatelji Poslovanja Preduzeća - Završni

  • View
    89

  • Download
    1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

EKONOMSKI POKAZATELJI POSLOVANJA PREDUZEĆA-Zavrsni rad-

Text of Ekonomski Pokazatelji Poslovanja Preduzeća - Završni

Ekonomski pokazatelji poslovanja preduzea Zavrni rad

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA AAK

ZAVRNI RAD

EKONOMSKI POKAZATELJI POSLOVANJA PREDUZEAMentor: Student:

Mr Milan Novovic Milanka Banda Br. indeksa 199-082-12Beograd, jul, 2104.

Sadraj :

1UVOD

1Analiza poslovanja preduzea31.1Stalna imovina preduzea81.1.1Analiza bilansa tokova gotovine111.1.2Analiza bilansa sopstvenog kapitala131.1.3Trina vrednost kompanije / neto dobit141.1.4Neto dobit / sopstveni kapital141.1.5Neto dobit / ukupna sredstva142Ekonomski pokazatelji poslovanja preduzea152.1Racio-analiza162.2Pokazatelji poslovanja na primeru preduzea252.2.1Vertikalna analiza analiza bilansa uspeha272.2.2Analiza likvidnosti pomou finansijskih pokazatelja282.2.3Pokazatelji poslovne aktivnosti312.2.4Pokazatelji finansijske strukture342.2.5Pokazatelji rentabilnosti352.2.6Pokazatelji novanih tokova362.2.7Finansijski leverage38ZAKLJUAK39LITERATURA40

UVOD Ekonomski principi poslovanja su odreene norme ili pravila koja se primenjuju u poslovanju i radu preduzea i drugih ekonomskih subjekata, u svrhu racionalnog ostvarivanja njihovih ekonomskih ciljeva. Ekonomski uspeno poslovanje se ostvaruje kada se tim poslovanjem postignu unapred definisani ekonomski ciljevi preduzea. Stepen uspenosti u ostvarivanju postavljenih ciljeva preduzea izraava efikasnost njegovog poslovanja. Principi i pravila organizovanja preduzea kao ekonomskih subjekata zasnivaju se na ekonomskim zakonitostima i principima poslovanja. Oni se ispoljavaju u mogunostima stvaranja vee proizvedene od utroene vrednosti. To znai da preduzea kao ekonomski subjekti svojim procesom rada i poslovanjem na tritu treba da ostvare vee rezultate od uloe nih vrednosti. U osnovi ekonomske efikasnosti preduzea je njegova tenja da svojom delatnou i poslovanjem ostvari maksimalni uinak uz minimalna ulaganja potrebnih komponenata, materije, energije i vremena. Efikasnost poslovanja svakog preduzea meri se kroz osnovni ekonomski princip: da su postignuti rezultati maksimalno mogui i da su ostvareni uz minimalna ulaganja i troenja raspoloivih faktora u procesu njegovog rada i poslovanja.

Ekonomski ciljevi i zadaci predstavljaju samo deo ukupnih ciljeva i zadataka preduzea. Zadaci se sastoje iz niza pojedinanih i kolektivnih zadataka koji proistiu iz tehnike podele rada i zahteva koji postavljaju tehnoloki procesi. Svaki lan kolektiva preduzea se pri izvrenju svog konkretnog zadatka mora pridravati za pravila i principe ijom primenom e se na optimalni na in izvriti njegov konkretni i kolektivni radni zadatak kao deo ukupnog zadatka preduzea. Efikasnost poslovanja preduzea je upravo proporcionalna njegovim ostvarenim rezultatima. Vei rezultati podrazumevaju i vei stepen efikasnosti, pod uslovom da su ulaganja za te rezultate ostala ista ili nisu poveana u veem obimu od obima rezultata.

Zbog nemogunosti sintetikog, zbirnog izraza efikasnosti poslovanja, koji bi obuhvatio sve uticajne faktore na strani rezultata i na strani ulaganja teorija i praksa ekonomije preduze a afirmiu odreena parcijalna merila i parcijalne ekonomske principe poslovanja preduzea. Najznaajniji parcijalni principi i merila efikasnosti su: produktivnost, ekonominost i rentabilnost. Stepen i nain ostvarivanja ovih ekonomskih princi funkcionisanja preduzea predstavlja izraz ekonomskog kvaliteta ekonomije svakog preduzea.

Da bi se utvrdili ekonomski pokzatelji poslovanja preduzea u celini, kao centralni kriterijumi na osnovu kojih se utvruje kvalitet preduzea uzimaju se:

1. Racio analiza likvidnosti2. Racio analiza solventnosti3. Racio analiza obrta4. Racio analiza rentabiliteta5. Racio analiza produktivnosti6. Racio analiza finansijske snage7. Racio analiza korporativne vrednosti8. Racio analiza rasta.

Racio likvidnosti, kao i racio solventnosti spadaju u grupu racia strukture. Sve ove kriterijume preduzee treba da posmatra integralno. Ukoliko dodje do situacije da se jedan od ovih kriterijuma nespuni to moe stvoriti potekoe u ocenjivanju poslovanja preduzea.

1 Analiza poslovanja preduzea

Analiza poslovanja ispituje unutranju vrednost (bonitet) poslovanja preduzea. Radi ispitivanja unutranje vrednosti poslovanja (boniteta), analiza polazi od onih podloga koje iskazuju celinu poslovanja preduzea a to su pre svega bilansi. Zbog toga bilansi, kao iskazi celine poslovanja preduzea, ine polaznu osnovu analize poslovanja. Usled korienja bilansa kao podloge analize, analiza poslovanja, ne retko, naziva se I analizom bilansa. Kao iskazi celine poslovanja preduzea, bilansi ine polaznu osnovu analize, a ne jedinu osnovu analize, zato to su bilansi ishodi tokova poslovanja, trenutna slika stanja poslovanja na odreeni dan. Analizi poslovanja, potrebni su, ne samo ishodi tokova poslovanja odnosno stanja poslovanja na odreeni dan, ve i ukupna poslovna kretanja u posmatranom periodu odreenog preduzea. Uz uporedno korienje ostalih znaajnih internih i eksternih podataka i informacija o radu i poslovanju, u analitikom posmatranju polazi se od celine ka delovima, i uz povratno dejstvo, dolazi se do potpunijih informacija i podataka za analizu. Upravo na taj nain se moe odgovoriti zahtevima analize poslovanja za posmatranjem poslovanja u kretanju a ne samo u stanju kao trenutne slike poslovanja. Time analiza poslovanja, koja je proistekla iz analize bilansa, postaje obuhvatnija i svestranija kako sa gledita predmeta i podruja ispitivanja a tako i sa gledita naina ispitivanja i korienja podataka i informacija za analizu.

Kompletne analize poslovanja preduzea crpe se iz podataka dostupnim u finansijskim izvetajima. Osnovni, bazini, finansijski izvetaji jesu bilans stanja i uspeha. Analiza finansijskih izvetaja usmerena je na vrednosne ili novane podatke i informacije, a moe se definisati kao proces primene razliitih analitikih sredstava i tehnika pomou kojih se podaci iz finansijskih izvetaja pretvaraju u korisne infomacije za donoenje odluka.Kompletna analiza i definisanje finansijskih izvetaja moe se podeliti u tri grupe: vertikalna analiza finansijskih izvetaja, horizontalna analiza, analiza pokazatelja finansijskih izvetaja.

Vertikalnom analizom se dobija uvid u strukturu finansijskih izvetaja, to znai da se posmatra udeo pojedinih delova imovine, kapitala i obaveza u ukupnoj aktivi, odnosno pasivi. Vertikalna anliza se provodi pomoi strukturnih finansijskih izvetaja. Ovi izvetaji se dobijaju tako to se ukupna aktiva, odnosno pasiva izjednai sa 100, a sve ostale stavke se razmatraju u odnosu na ukupnu aktivu (pasivu), te se tako apsolutne veliine zamjenjuju relativnim brojevima. Za bilans uspeha poslovni prihodi se izjednaavaju sa 100, a ostale pozicije razmatraju se u odnosu na te prihode i izraunava njihov udeo u strukturi prihoda. Uee pojedinih stavki bilansa stanja u ukupnoj aktivi (pasivi) zavisi najpre od vrste delatnosti. Naprimer, firma koja se bavi proizvodnjom mleka i mlenih proizvoda, najvei deo aktive imae u stalnoj imovini. Obrtna imovina bie najveim delom sainjena od potraivanja od kupaca, a zalihe e initi mali procenat aktive. U pasivi bilansa, firma bi trebala imati najvei deo dugoronih izvora. Firma koja se bavi trgovinom, trebala bi da ima najveu zastupljenost obrtne imovine i to zaliha trgovake robe i potraivanja od kupaca.

Horizonatalnom analizom dobijamo uvid u kretanje pojedinanih pozicija iz perioda u period. Svaki znaajniji porast odreene pozicije izmeu dva perioda posmatranja trebalo bi da bude predmet dodatnog ispitivanja. Na primer: veliki porast zaliha moe da krije nemogunost firme da proda svoje proizvode, veliki porast potraivanja od kupaca moe da ukazuje na probleme u naplati potraivanja, naglo smanjenje stalnih sredstava moe da ukazuje na prisilnu prodaju koja je prouzrokovana naplatom poverioca firme;

Analiza pokazatelja finansijskih izvetaja - Pokazatelj je racionalan ili odnosni broj, to podrazumeva da se jedna ekonomska veliina stavlja u odnos s drugom ekonomskom veliinom. Pokazatelje uobiajno posmatramo kao nosioce informacija koje su potrebne za upravljanje poslovanjem i razvojem preduzea. Na temelju bilansa staja i uspeha, najee se utvruju sledee grupe finansijskih pokazatelja: pokazatelji likvidnosti i solventnosti mere sposobnost preduzea da izmiri svoje dospele kratkorone obaveze; pokazatelji zaduenosti mere koliko se preduzee finansira iz tuih izvora sredstava; pokazatelji aktivnosti mere povrat uloenog kapitala, to je znaajno za upravljanje preduzeem; pokazatelji efikasnosti investiranja mere uspenost ulaganja u obine deonice.

Analizom finansijskih izvetaja zapravo sagledavamo poslovanje preduzea i njegovo finansijsko stanje. Kao iskazi celine poslovanja preduzea, bilansi ine polaznu osnovu analize, a ne jedinu osnovu analize. Zato? Zato to su bilansi ishodi tokova poslovanja, trenutna slika stanja poslovanja na odreeni dan. Analizi poslovanja, potrebni su, ne samo ishodi tokova poslovanja odnosno stanja poslovanja na odreeni dan, ve i ukupna poslovna kretanja u posmatranom periodu odreenog preduzea. Uz uporedo korienje ostalih znaajnih internih i eksternih podataka i informacija o radu i poslovanju, u analitikom posmatranju polazi se od celine ka delovima, i uz povratno dejstvo, dolazi se do potpunijih informacija i podataka za analizu. Upravo na taj nain se moe odgovoriti zahtevima analize poslovanja za posmatranjem poslovanja u kretanju a ne samo u stanju kao trenutne slike poslovanja. Time analiza poslovanja, koja je proistekla iz analize bilansa, postaje obuhvatnija i svestranija kako sa gledita predmeta i podruja ispitivanja tako i sa gledita naina ispitivanja i korienja podataka i informacija za analizu.U raunovodstvenoj teoriji i praksi, u zavisnosti od ciljeva bilansiranja, zastupljeno je vie merila (kriterijuma) za podjelu, odnosno grupisanje, bilansa po vrstama. Sledstveno tome ovde e se izneti nekoliko, najee zastupljenih, kriterija za podelu odnosno grupisanje bilansa. Prema optim informacionim potrebama irokog kruga korisnika za donoenje ekonomskih odluka, propisanih Meunarodnim standardima finansijskog izvetavanja (MSFI), koji se prema zakonskoj regulativi smatraju istovremeno i domaim standardima, razlikuju se sledee vrste bilansa:

- bilans stanja,

- bilans uspeha,

- bilans tokova gotovine ili izvetaj o tokovima gotovine i

- bilans sopstvenog kapitala ili izvetaj o promenama na kapitalu.

Bilans stanja iskazuje finansijsku poziciju preduzea na odreeni dan, raspoloive odnosno neutroene ekonomske resurse za nastavak poslovanja u budunosti tj. visinu imovine u aktivi, a visinu osnovnog (sopstvenog) i zajmovnog kapitala kao i visinu obaveza u pasivi. Obzirom da je pozajmljeni kapital pozicija obaveza, a sopstveni kapital razlika imovine i ukupnih obaveza, bilans stanja kao bitan deo celine radi uspostavljanja svoje bilansne ravnotee, sadri i finansijski rezultat ime se ujedno uspostavlja i bilansna ravnotea bilansa uspeha. Ako je finansijski rezultat negativan - gubitak iskazuje se na strani aktive, a ako je pozitivan dobitak iskazuje se na strani pasive. Kada je u bilansu stanja iskazan gubitak, aktiva iskazuje ne samo raspoloivu imovinu ve i izgubljenu imovinu jer je gubitak izgubljena imovina i u sutini smanjenje (korektura na nie) sopstvenog kapitala iskazanog u pasivi. Kada je u bilansu stanja iskazan dobitak, pasiva moe ali ne mora da iskazuje poveanje ( korekturu na vie) sopstvenog kapitala, to zavisi od toga dali bilans uspeha iskazuje samo dobitak ili iskazuje i raspodelu dobitka.

Bilans uspeha ili raun dobitka i gubitka, iskazuje finansijski rezultat poslovanja u periodu za koji se bilans sastavlja. Finansijski rezultat kao razlika prihoda i rashoda moe biti pozitivan i negativan. Ako je finansijski rezultat pozitivan dobitak, iskazuje se na strani rashoda, a ako je negativan gubitak, iskazuje se na strani prihoda, ime se uspostavlja bilansna ravnotea. Bilans uspeha moe da iskazuje finansijski rezultat pre oporezivanja tj. pre odbitka poreza na dobitak i finansijski rezultat posle oporezivanja tj. poslije odbitka poreza na dobitak, i da se iskazuje finansijski rezultat u vidu neto dobitka i neto gubitaka. Neto dobitak iskazuje razliku dobitka pre oporezivanja i poreza na dobitak, a neto gubitak iskazuje razliku gubitka pre oporezivanja i dobitka pre oporezivanja sa porezom na dobitak. Ako bilans uspeha iskazuje pozitivan finansijski rezultat prije oporezivanja dobitak pre oporezivanja, kao i raspodelu dobitka u bilansu stanja na strani pasive po osnovu raspodele dobitka prvo e se smanjiti dospele obaveze a potom poveati neto sopstveni kapital za preostalu razliku dobitka i pokria dospelih obaveza. Ako bilans uspeha iskazuje negativan finansijski rezultat prije oporezivanja gubitak pre oporezivanja, kao i pokrie gubitka u bilansu stanja smanjie se prvo rezerve kao deo sopstvenog kapitala a potom i deo obaveza uz saglasnost poverilaca, a ako ni to nije dovoljno za pokrie gubitka, razlika e se iskazati kao nepokriveni gubitak na strani aktive, ili ako bilans uspeha iskazuje negativan finansijski rezultat pre oporezivanja gubitak pre oporezivanja, bez pokria gubitka celokupni gubitak se iskazuje na strani aktive bilansa stanja koji eka pokrie u narednoj godini.

Bilans tokova gotovine ili izvetaj o tokovima gotovine iskazuje prilive i odlive gotovine iz poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja u istom periodu za koji je sastavljen i bilans uspeha. Za preduzee je najbitnije da ukupan neto gotovinski tok bude pozitivan, a od aktivnosti na prvom mestu je da neto gotovinski tok iz poslovnih aktivnosti bude pozitivan, jer od poslovnih aktivnosti u najveoj meri zavisi trajnost buduih ulaganja.

Bilans sopstvenog kapitala ili izvetaj o promenama na kapitalu, iskazuje analitiki pregled promena na osnovnom kapitalu i rezervama do kojih je dolo u obraunskom periodu u visini sopstvenog kapitala preduzea.

Prema duini bilansnog perioda, odnosno vremenu sastavljanja, razlikuju se sledee vrste bilansa: poetni bilans, meubilans i godinji bilans.

Poetni bilans ili bilans otvaranja jeste onaj bilans koji se sastavlja na poetku poslovanja preduzea ili na poetku poslovne godine i njega ini bilans stanja. Poetni bilans za novoosnovano preduzee jeste bilans osnivanja, za preduzee koje nastaje spajanjem jeste bilans spajanja (fuzije), za preduzee koje nastaje razdvajanjem jeste bilans razdvajanja a za preduzee koje prestaje da radi jeste likvidacioni bilans.

Meubilans jeste onaj bilans koji se sastavlja u toku poslovne godine, najee za polugodinji period a moe se sastavljati i za krai period u zavisnosti od duine cilklusa poslovanja preduzea. Meubilans se sastavlja na osnovu knjigovodstvenih podataka i obuhvata bilans uspeha i bilans stanja.

Godinji bilans jeste onaj bilans koji se sastavlja na kraju poslovne godine i ujedno je poetni bilans za narednu poslovnu godinu. Godinji bilans se sastavlja na osnovu podataka iz popisa (inventurnih podataka) i potvrivanja salda (konfirmacije) dugovanja i potraivanja sa dunicima i poveriocima, odnosno pravnim licima sa kojima je preduzee poslovalo, usled ega su podaci godinjeg bilansa po tanosti ispred podataka meubilansa. Godinji bilans obuhvata vrste bilansa predviene odredbama zakonske regulative.

Prema tehnici sastavljanja, razlikuju se sledee vrste bilansa: bruto bilans i neto bilans. Bruto bilans jeste onaj bilans koji se sastavlja po bruto principu. Bruto princip sastoji se u tome da se pojedine pozicije bilansa meusobno ne prebijaju, (ne kompenziraju) odnosno ne iskazuju se u neto iznosu ili korienjem raunovodstvenih pojmova, ne iskazuju se u saldo iznosu. Po bruto principu sastavljaju se bilans stanja i bilans uspeha. Neto bilans jeste onaj bilans koji se sastavlja po neto principu. Neto princip, suprotno bruto principu, sastoji se u tome da se pojedine pozicije bilansa meusobno prebijaju kompenziraju) odnosno iskazuju se u neto iznosu ili korienjem raunovodstvenih pojmova, iskazuju se u saldo iznosu. Po neto principu sastavljaju se bilans stanja i bilans uspeha.

Prema podacima na osnovu kojih se sastavljaju, razlikuju se sledee vrste bilansa: planski bilans, knjigovodstveni bilans i inventarni bilans. Planski bilans, stanja i uspeha, je onaj bilans koji se sastavlja na osnovu planskih podataka. Na osnovu planskih podataka sastavljaju se planski bilans stanja, planski bilans uspeha i planski bilans tokova gotovine. Planski bilans je sastavni deo plana poslovanja (biznis plana) preduzea i dokumentaciona osnova za njegovu izradu u stvari je dokumentaciona osnova plana poslovanja. Planski bilans stanja iskazuje planirano stanje pozicija aktive i pozicija pasive na poslednji dan planskog perioda, odnosno iskazuje strukturu planiranog stanja imovine, kapitala i obaveza, na poslednji dan bilansnog perioda. Planski bilans uspeha se sastavlja na osnovu planiranih prihoda i rashoda i planiranog finansijskog rezultata kao razlike planiranih prihoda i rashoda, koji su projektovani da se ostvare u planskom periodu. Planski bilans tokova gotovine (cash flow) iskazuje planirane prilive i odlive gotovine preduzea iz poslovnih aktivnosti, aktivnosti investiranja i aktivnosti finansiranja za isti period za koji je sastavljen planski bilans uspeha i planski bilans stanja. Planski bilansi se sastavljaju po fazama izrade: u prvoj fazi izrade sastavljaju poetni planski bilansi stanja, uspeha i tokova gotovine; u drugoj fazi dolazi do izmjenjenog iskaza elemenata planskih bilansa, kao posledica analize ostvarivanja poslovnog plana, i u treoj fazi dolazi do konane varijante planskog bilansa stanja, planskog bilansa uspeha i planskog bilansa tokova gotovine. Knjigovodstveni bilans je onaj bilans koji se sastavlja na osnovu knjigovodstvenih podataka tj. evidentiranih kretanja i stanja poslovnih promena, odnosno promena na knjigovodstvenim raunima. Sastavljanjem knjigovodstvenih bilansa omoguuje se uvid u finansijski rezultat i finansijski poloaj preduzea, kao i nastale promene u toku perioda na koji se odnosi. U uslovima masovne primjene informatikih programa, zavisno od stepena obuhvatnosti u praenju poslovanja preduzea, knjigovodstveni bilans se moe sainiti u svako vreme s ciljem da se usmeri potrebna panja na poboljanje finansijskog rezultata i finansijskog poloaja preduzea. Knjigovodstveni bilans se naziva i probni bilans jer se sastavlja najee posle odreenih ciklusa u poslovanju preduzea. Knjigovodstveni bilans slui i za proveru tanosti evidentiranih promena na knjigovodstvenim raunima gde se zbir levih i desnih strana mora slagati, ime se otkrivaju greke u izvrenim knjienjima koje se mogu odmah nai i ispraviti jer se eim bilansiranjem suava polje greaka.

Inventarni bilans je onaj bilans koji se sastavlja na osnovu inventarnih podataka tj. posle izvrene inventure ili popisa, svoenjem knjigovodstvenog na stvarno stanje. Inventarisanjem ili popisom utvruje se stvarno stanje imovine materijalnih i novanih vrednosti kao i potvrivanje (konfirmacija) dugovanja i potraivanja sa poveriocima i dunicima, odnosno sa povezanim pravnim licima sa kojima je preduzee poslovalo. Nakon zavrenog popisa, knjigovodstveno stanje svodi se na stvarno stanje utvreno popisima a utvrene razlike knjigovodstvenog i popisanog tj. stvarnog stanja u zavisnosti od uzroka odstupanja, prebacuju se na raune prihoda i rashoda ili na teret odgovornih u preduzeu, posle ega se sastavlja bilans stanja i bilans uspeha. Na osnovu prednjeg, potpuno je jasno usled ega su podaci inventarnog bilansa vie tani od podataka knjigovodstvenog bilansa. Praktino gledano inventarni bilans je stvarni bilans. Teorijski gledano inventarni bilans, iako je taniji od knjigovodstvenog (probnog) bilansa, nije stvarni bilans. Dokazi se nalaze u pojavi latentnih rezervi i skrivenih gubitaka koji nastaju kod utvrivanja stvarnog stanja koje obuhvata ne samo koliinsko ve i vrednosno utvrivanje stvarnog stanja, a to ukazuje da inventarni bilans nije stvarni bilans. Da je inventarni bilans stvarni bilans ne bi bilo pojave latentnih rezervi i skrivenih gubitaka, usled ega je teorijski gledano stvarni bilans, bilans idealne tanosti. Na osnovu inventarnih podataka sastavlja se godinji bilans, bilans spajanja (fuzije), bilans razdvajanja i likvidacioni bilans.

Prema odnosu prihoda i rashoda, odnosno kakav finansijski rezultat iskazuje, razlikuju se sledee vrste bilansa: uspean bilans i neuspean bilans. Uspean bilans iskazuje pozitivan finansijski rezultat - dobitak tj. iskazuje vee ukupne prihode od ukupnih rashoda uz uslov da je po sastavu i poreklu ukupan pozitivni finansijski rezultat ukupni dobitak nastao iz rezultata redovnog poslovanja tj. pozitivne razlike zbira poslovnih i finansijskih prihoda i zbira poslovnih i finansijskih rashoda u odnosu na pozitivnu razliku vanrednih odnosno neposlovnih prihoda i vanrednih odnosno neposlovnih rashoda. Uspean bilans je bilans uspeha ije je poreklo i sastav ukupnog pozitivnog finansijskog rezultata ukupan dobitak nastao iz pozitivne razlike zbira poslovnih i finansijskih prihoda u odnosu na zbir poslovnih i finansijskih rashoda, a ne iz pozitivne razlike vanrednih odnosno neposlovnih prihoda u odnosu na vanredne odnosno neposlovne rashode.

Bilans uspeha koji nije nastao iz redovnog poslovanja ne moe se smatrati uspenim bilansom iji je ukupan pozitivan finansijski rezultat - dobitak nastao poreklom iz vee pozitivne razlike vanrednih odnosno neposlovnih prihoda i vanrednih odnosno neposlovnih rashoda, u odnosu na pozitivnu razliku zbira poslovnih i finansijskih prihoda i zbira poslovnih i finansijskih rashoda.

Neuspean bilans iskazuje negativan finansijski rezultat - gubitak tj.iskazuje vee ukupne rashode od ukupnih prihoda uz uslov da uzroci i visina gubitka ne vuku poreklo iz redovnog poslovanja tj.negativne razlike zbira poslovnih i finansijskih rashoda i zbira poslovnih i finansijskih prihoda u odnosu na negativnu razliku vanrednih odnosno neposlovnih rashoda i vanrednih odnosno neposlovnih prihoda. Neuspean bilans dakle jeste onaj bilans uspeha iji je uzrok i visina ukupnog negativnog finansijskog rezultata ukupnog gubitka nastao iz negativne razlike zbira poslovnih i finansijskih rashoda u odnosu na zbir poslovnih i finansijskih prihoda, a ne samo iz negativne razlike vanrednih odnosno neposlovnih rashoda u odnosu na vanredne odnosno neposlovne prihode1.1 Stalna imovina preduzea

Bilans stanja je stanje imovine, dugova i kapitala na odreeni dan. To je prikaz aktive i pasive preduzea u nekoj vremenskoj toki koja je obino kraj fiskalne godine preduzea. Aktiva je stalna imovina i tekua imovina. Stalnu imovinu ine nematerijalna, materijalna i financijska imovina, a tekuu imovinu ine zalihe, potraivanja, vrednosni papiri, ekovi, mjenice, blagajniki zapisi i novana sredstva. Pasivu, vlastiti i tui izvori imovine. Vlastiti izvori su kapital preduzea, a tui izvori imovine se sastoje iz dugoronih i kratkoronih obveza. Karakteristike stalne imovine su:

1. Koriste se dui vremenski period, a najmanje 1.god.2. Celom svojom upotrebnom supstancom ulaze u proces proizvodnje3. Ne troe se odjednom, nego postepeno u vie procesa reprodukcije4. Njihovo troenje predstavlja prenoenje vrednosti na proizvode

Stalna sredstva u obliku stvari su:1. Poseduju fiziku supstancu, opipljiv oblik 2. Stalna sredstva u obliku prava i dugoronih razgranienja3. Nematerijalna su; dugorona vek trajanja dui od jedne godine4. ekonomija investiranja i uticaj na uspenost poslovanja preduzea5. pokazatelji analize obima stalne imovine6. pokazatelji analize strukture stalne imovine7. faktori koji utiu na korienje kapaciteta preduzea.Vrste troenja su: Fiziko troenje nastaje usled fizike upotrebe tj.koritenja sredstva (amort.) (Sredstvo se istroilo, vie nije za upotrebu, ne moe se upotrebljavati) Ekonomsko troenje (rabaenje) zastarijevanje s.s. uslijed napretka nauke i tehnike (sredstvo je proizvodno sposobno, ali nam se ne isplati)

Pokazatelji stalne imovine su: Jedan od omiljenih i ujedno najvanijih alata analitiara jesu racio brojevi izvedeni iz bilansa uspeha. Pravi znaaj ovi racio brojevi dobijaju kada se stave u odnos sa trenutnom trinom cenom kompanije. P/E (price/earnings) stavlja u odnos trinu cenu kompanije i njene neto dobiti. Moe se tumaiti kao vremenski period za koji e firma iz neto dobiti isplatiti celokupnu trenutnu trinu vrednost. Ovaj racio treba da je to nii, odnosno da neto dobit ini to vei deo trine vrednosti. Primer 1. Kompanija vredi 1.000.000.000 dinara na berzi. Neto dobit za godinu dana iznosi 500.000.000 dinara. Vrednost racija P/E je 20. Ovakvim tempom investicija bi vam se isplatila za 20 godina.Bilans uspeha ili raun dobitka gubitka je pregled prihoda, rashoda i finansijskog rezultata kao razlke meu njima, ostvarenih u utvrenom obraunskom periodu. Po svojoj sutini, raun uspeha je drugi sastavni deo godinjeg zakljuka, ali za razliku od bilansa koji je orjentisan na prikazivanje imovine, njegova funkcija je utvrivanje ostvarenog uspeha po vrstama, visini i izvorima. Bilans uspeha je sjedinjavajui (sintetiki) jednostrani ili dvostrani pregled prihoda, rashoda i finansijskog rezultata kao razlike prihoda i rashoda.

Bilans uspeha u periodu od_______do_____

UKUPNI RASHODI u n.j. UKUPNI PRIHODI u n.j.

DOBITAK (Pozitivan finansijski rezultat)

GUBITAK (Negativan finansijski rezultat)

U literaturi se bilans uspeha esto naziva raun dobitka odnosno gubitka i pokazuje finansijski rezultat rada i poslovanja preduzea u odreenom obraunskom periodu. Bilans uspeha iskazuje vrednosno ukupno poveanje sopstvenog kapitala (prihodi) i ukupno smanjene sopstvenog kapitala (rashodi) u toku obraunskog perioda kao i finansijski rezultat kao razliku ukupnog poveanja i ukupnog smanjenja sopstvenog kapitala, koji se ukljuuje u bilans stanja kao neto poveanje sopstvenog kapitala (dobitak) ili neto smanjenje sopstvenog kapitala (gubitak). Po svom obliku ili formi, bilans uspeha se iskazuje u vidu dvostranog i jednostranog rauna. Ako se prikazuje u vidu dvostranog rauna na levoj strani se iskazuju rashodi i pozitivan finansijski rezultat dobitak, a na desnoj strani se iskazuju prihodi i negativan finansijski rezultat - gubitak. Ako ne iskazuje dobitak niti gubitak, to znai da su iskazani rashodi jednaki iskazanim prihodima i tada je ostvaren nulti finansijski rezultat. Ako se prikazuje u vidu jednostranog rauna, prvo se iskazuju prihodi a potom rashodi i na kraju finansijski rezultat kao njihova razlika, ako su prihodi vei od rashoda - dobitak, a ako su rashodi vei od prihoda gubitak, i nulti finansijski rezultat ako su prihodi jednaki rashodima.

Bilans uspeha moe se prikazati osnovnom bilansnom jednainom:

PRIHODIRASHODI=FINANSIJSKI REZULTAT, Pr-Rs = FR, ili FR=Pr-Rs,

gde su u zavisnosti od visine prihoda i rashoda mogua tri ishoda u odmeravanju finansijskog rezultata poslovanja: pozitivan finansijski rezultat - dobitak, negativan finansijski rezultat gubitak i nulti finansijski rezultat.

Vei prihodi - manji rashodi = pozitivan finans. rezultat (Dobitak) (Rs)=FR(D),

Vei rashodi-manji prihodi = negativan finans. rezultat (gubitak) (Pr)=FR(G)

Jednaki prihodi-Jednaki rashodi=Nulti finans. rezultat (nula) (=Pr)(=Rs)=FRnula(O).

Upotrebljeni simboli u zagradama znae: (< ) vei, (> ) manji i jednaki (= ). Bilans uspeha, po svom obliku ili formi , iskazuje se u vidu dvostranog i jednostranog pregleda. Elemente bilansa uspeha ine: prihodi i rashodi, gde se kao ishod prihoda i rashoda u vidu razlike pojavljuje finansijski rezultat kao merilo uspenosti. Prihodi su poveanja ekonomskih koristi u toku obraunskog perioda u obliku sticanja, odnosno poboljanja kvaliteta imovine ili smanjenja obaveza, koji imaju za rezultat poveanje vrednosti kapitala, ne raunajui poveanja do kojih je dolo uplatama kapitala od strane vlasnika.

Rashodi su smanjenja ekonomskih koristi u toku obraunskog perioda putem odliva, odnosno utroka imovine ili nastanka obaveza, koje imaju za rezultat smanjenje vrednosti kapitala, ne raunajui smanjenja nastala zbog raspodele vlasnicima. Struktura bilansa uspeha sastoji se od dva ukupna zbira (dva globalna agregata) odnosno dva elementa: prihoda i rashoda. Prihodi i rashodi kao dva ukupna zbira (dva globalna agregata) odnosno dva elementa bilansa uspeha nisu kategorije istorodnog znaenja, i grupiu se prema pojedinim agregatnim veliinama u zavisnosti od metoda po kojima je sainjen sadraj bilansa uspeha. U raunovodstvenoj teoriji i praksi koriste se dve metode za bilansiranje uspeha: metoda ukupnih trokova i metoda trokova prodatih uinaka. Sutina metode ukupnih trokova sastoji se u tome to se svi trokovi po vrstama smatraju rashodima obraunskog perioda koji se suprostavljaju ostvarenim prihodima tog obraunskog perioda, dok se sutina metode trokova prodatih uinaka sastoji se u tome da se ostvarenim prihodima u obraunskom periodu suprostave u vidu rashoda ne svi trokovi, ve samo trokovi koji se odnose na prodate uinke dodeljeni u tom obraunskom periodu.

1.1.1 Analiza bilansa tokova gotovine

Bilans tokova gotovine (cash flow) obuhvaen je MRS 7 - Izvetaj o tokovima gotovine.

Pojam gotovine obuhvata gotovinu u blagajni, i depozite po vienju. Gotovinu u blagajni ini gotov novac i moe biti u domaoj i ino valuti. Depozite po vienju takoe ine novac deponovan u domaoj i ino valuti na depozitnim raunima kod banaka. Po vienju znai da se njime moe raspolagati odmah po podnoenju zahteva. Gotovinski ekvivalenti su kratkorona, visoko likvidna ulaganja koja mogu brzo da se pretvore (konvertuju ) u poznate iznose gotovine, uz beznaajan rizik od promene vrednosti. Gotovinskim ekvivalentima smatraju se hartije od vrednosti koje se direktno mogu unoviti uz beznaajan rizik od promene vrednosti, kao na primer ek. Dre se za izmirenje kratkoronih gotovinskih obaveza, a na redi investiranja ili u druge svrhe.

Tokovi gotovine su prilivi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Tokovi gotovine kao prilivi i odlivi gotovine i gotovinskih ekvivalenata, grupisani su u tri vrste aktivnosti: tokove gotovine iz poslovnih aktivnosti, tokove gotovine iz aktivnosti investiranja i tokove gotovine iz aktivnosti finansiranja. Grupisanje tokova gotovine po vrstama aktivnosti omoguuje da se sagleda uticaj tih aktivnosti na finansijski poloaj preduzea i iznos gotovine i gotovinskih ekvivalenata sa kojima preduzee raspolae, kao i utvrivanje meusobne povezanosti samih aktivnosti. Jedna poslovna promena moe da obuhvati tokove gotovine u razliitim grupama aktivnosti. Primera radi, gotovinska otplata zajma obuhvata otplatu kamate i glavnice zajma, gde se oplata kamata grupie u tokove gotovine iz poslovnih aktivnosti, a otplata glavnice u tokove gotovine iz aktivnosti finansiranja.

Metode sainjavanja bilansa tokova gotovine Bilans tokova gotovine (cash flow) ili izvetaj o tokovima gotovine, moe se sainiti po direktnoj i indirektnoj metodi. Bilans tokova gotovine sainjen po direktnoj metodi, iskazuje glavne klase bruto priliva gotovine i bruto odliva gotovine u tri gotovinska toka: tokove gotovine iz poslovnih aktivnosti, tokove gotovine iz aktivnosti investiranja i tokove gotovine iz aktivnosti finansiranja, na jedan od sledeih naina: iz raunovodstvenih evidencija preduzea, ili usklaivanjem prodaje, trokova prodatih proizvoda (prihodi od kamate i slini prihodi i rashodi kamata i sline naknade za finansijske institucije) i drugih stavki bilansa uspeha za: promene u stanju zaliha i poslovnih potraivanja i obaveza u toku perioda, druge negotovinske stavke, i ostale stavke, gde uinci gotovine predstavljaju tokove gotovine iz aktivnosti investiranja ili finansiranja. Sainjavanjem bilansa tokova gotovine po direktnoj metodi, dobijaju se informacije koje mogu da poslue u procjeni buduih tokova gotovine, to nije mogue obezbediti putem indirektne metode. Bilans tokova gotovine sainjen po indirektnoj metodi, iskazuje neto tok gotovine iz poslovnih aktivnosti po dve mogunosti: prva mogunost, usklaivanjem dobitka ili gubitka za uinke (efekte):

1. promena u stanju zaliha i poslovnih potraivanja i obaveza tokom perioda,2. negotovinskih stavki, kao to je amortizacija, rezervisanja, odloeni porezi, nerealizovani dobici i gubici u stranoj valuti, nerasporeena dobit pridruenih preduzea i manjinski interesi, i3. svih ostalih stavki, gde uinci gotovine predstavljaju tokove gotovine iz aktivnosti investiranja ili finansiranja, i druga mogunost, da neto tok gotovine iz poslovnih aktivnosti moe biti prikazan po indirektnoj metodi, iskazivanjem prihoda i rashoda objavljenih u bilansu uspeha, kao i promena u stanju zaliha i poslovnih potraivanja i obaveza iz poslovanja, tokom perioda.

Prva mogunost, kod iskazivanja tokova gotovine iz poslovnih aktivnosti, polazi od bruto dobitka ili gubitka a posle sledi ispravka na vie i na nie, da bi se dobio neto tok gotovine iz poslovnih aktivnosti na dan bilansiranja.

Bruto dobitak se poveava a gubitak smanjuje po sledeim osnovama: amortizacije jer nije direktno povezana sa gotovinskim izdacima, trokova rezervisanja, jer takoe nisu direktno povezani sa gotovinskim izdacima, smanjenje zaliha prodajom po zakljunom bilansu u odnosu na zalihe po bilansu otvaranja, predstavlja priliv gotovine, smanjenje potraivanja iz poslovanja po zakljunom bilansu u odnosu na potraivanja iz poslovanja po bilansu otvaranja, predstavlja priliv gotovine, poveanje obaveza iz poslovanja po zakljunom bilansu u odnosu na obaveze iz poslovanja po bilansu otvaranja, predstavlja smanjenje odliva gotovine i povraaj poreza na rezultat, predstavlja priliv gotovine.

Bruto dobitak se smanjuje, a gubitak poveava po osnovu: poveanje zaliha po zakljunom bilansu u odnosu na zalihe po bilansu otvaranja, predstavlja ulaganje - odliv gotovine; poveanja potraivanja iz poslovanja po zakljunom bilansu u odnosu na potraivanja po bilansu otvaranja, predstavlja takoe ulaganje - odliv gotovine; smanjenje obaveza iz poslovanja po zakljunom bilansu u odnosu na obaveze iz poslovanja po bilansu otvaranja, predstavlja odliv gotovine; plaeni porez na rezultat, predstavlja odliv gotovine. Na osnovu prednjeg neto tok gotovine iz poslovne aktivnosti po indirektnoj metodi, izgleda:

INDIREKTNI METOD TOKOVA GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI

I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 7)

1. Bruto dobitak

2. Amortizacija

3. Trokovi rezervisanja

4. Smanjenje zaliha

5. Smanjenje potraivanja iz poslovanja

6. Poveanje obaveza iz poslovanja

7. Povraaj poreza na rezultat

II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti (1 do 4)

1. Poveanje zaliha

2. Poveanje potraivanja iz poslovanja

3. Smanjenje obaveza iz poslovanja

4. Plaeni porez na rezultat

III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (I II)

IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti (II I)

1.1.2 Analiza bilansa sopstvenog kapitalaBilans sopstvenog kapitala ili izvetaj o promenama na kapitalu iskazuje ukupno poveanje i ukupno smanjenje kao i krajnje stanje svake sastavnice (komponente) sopstvenog kapitala u prethodnoj i tekuoj godini. Poveanje kapitala iskazuje po kom osnovu su poveane, a smanjenje kapitala iskazuje po kom osnovu su smanjene svaka sastavnica (komponenta) sopstvenog kapitala u prethodnoj i tekuoj godini tj. izmeu dva uzastopna bilansa, zakljunog bilansa i bilansa otvaranja prethodne godine I dva uzastopna bilansa, zakljunog bilansa i bilansa otvaranja tekue godine. Prema standardima, sopstveni kapital za ekonomsko bie (ekonomski entitet), je ostatak (reziduum) imovine koji pripada vlasnicima kada se odbiju sve obaveze. Sopstveni kapital ini imovina preduzea umanjena za ukupne obaveze (sopstveni kapital = imovina preduzea obaveze). U bilansu sopstvenog kapitala ili izvetaju o promenama na kapitalu, sopstveni kapital je sloena pozicija koja se sastoji od sledeih sastavnica (komponenti):

Osnovni kapital obuhvata: akcijski kapital, udeli drutva sa ogranienom odgovornou, ulozi, dravni kapital, drutveni kapital, zadruni kapital i ostali osnovni kapital, Neuplaeni upisani kapital obuhvata:neuplaene upisane akcije i neuplaeni upisani udeli

Napred navedene sastavnice ukazuju da je osnovni kapital podeljen na dva dela (segmenta): uplaeni upisani deo i neuplaeni upisani deo, to predstavlja novinu u odnosu na raunovodstveni tretman kapitala. Vrednost akcijskog kapitala se iskazuje umnokom broja akcija i nominalne vrednosti akcija (akcijski kapital = broj akcija x nominalna vrednost akcija). U skladu sa MRS 33 Zarada po akciji, knjigovodstveni raun 300 Akcijski kapital, sadri samo akcije koje su u opticaju, a neuplaene akcije se vode na posebnom knjigovodstvenom raunu 310 - Neuplaene upisane akcije. Rezerve obuhvataju: emisionu premiju, zakonske rezerve i statutarne i druge rezerve. Emisiona premija se pojavljuje kao:posledica promene kursa ino valute, ako je ugovorena devizna klauzula i posledica revalorizacije ako je ugovorena uplata upisanog kapitala u revalorizacionom iznosu

Revalorizacione rezerve se formiraju po osnovu porasta potene (fer) vrednosti nekretnina, postrojenja i opreme, nematerijalnih ulaganja, uea u kapitalu u ino valuti i sl. U skladu sa MRS 36 - Obezvreenje imovine, na teret revalorizacionih rezervi se pokriva pad potene vrednosti, kao i obezvreenje imovine. Nerasporeeni dobitak obuhvata: nerasporeeni dobitak ranijih godina i nerasporeeni dobitak tekue godine. Gubitak obuhvata: gubitak ranijih godina i gubitak tekue godine. Gubitak predstavlja ispravku vrednosti sopstvenog kapitala. U zavisnosti od veliine gubitka, ispravka se obavlja na dva naina. Gubitak se moe iskazati u aktivi ili u pasivi u zavisnosti od visine gubitka, to takoe predstavlja novinu u odnosu na raunovodstveni tretman kapitala. U okviru sopstvenog kapitala odvijaju se tri vrste poslovnih promena:

1. Emitovanje akcija koje obuhvata: prodaju akcija za gotovinu, zamena akcija za imovinu, usluge ili konvertibilni kredit i izdavanje akcija za zamenu akcija;2. Otkup sopstvenih akcija koje obuhvata:ponovni otkup akcija i gaenje akcija.;3. Plaanje dividendi koje obuhvata: isplatu dividendi u gotovini ili izdavanje novih akcija po osnovu raspodele ostvarenih dividendi.

1.1.3 Trina vrednost kompanije / neto dobitROE (Return on equity) Stavlja u odnos neto dobit i vrednost sopstvenog kapitala. Pokazuje koliko jedinica sopstvenog kapitala je potrebno da bi kompanija odbacila jednu jedinicu neto dobiti. Drugim reima prinos na sopstveni kapital. Ovaj racio treba da je to vie, odnosno da kompanija to je vie mogue neto dobiti odbaci na osnovu sopstvenog kapitala. Ovaj racio naziva se i racio efikasnosti menadmenta. Dakle, pokazuje koliko efikasno menadment upotrebljava akcionarski kapital. Primer 2. Neto dobit kompanije iznosi kao u prethodnom primeru 500.000.000 dinara. Sopstveni kapital iznosi 2.000.000.000. dinara. Vrednost ROE je 25%. Svake 4 jedinice sopstvenog kapitala odbace jednu jedinicu neto dobiti.1.1.4 Neto dobit / sopstveni kapitalROA (Return on assets) - Predstavlja odnos neto dobiti i ukupnih sredstava kompanije. Slino prethodnom treba da je to vei odnosno da se ukupna sredstva (sopstvena + tudja) upotrebljavaju to efikasnije, da ukupna sredstva odbace to vei procjenat neto dobiti. Ukoliko prethodna firma poseduje 4.000.000.000 ukupnih sredstava racio broj ROA iznosie 12.5%. Dakle, 8 jedinica ukupnih sredstava potrebno je da bi se stvorila 1 jedinica neto dobiti.1.1.5 Neto dobit / ukupna sredstvaEPS (Earnings per share) Predstavlja neto dobitak po akciji. Vrlo jednostavno svaka kompanija koja eli da zaradi poverenje investitora, kupaca i javnosti treba da ima to je mogue veu neto dobit po akciji. Prethodna kompnija poseduje 1.000.000 akcija. EPS iznosi 500 dinara po akciji.2 Ekonomski pokazatelji poslovanja preduzeaFinansijska analiza bavi se istraivanjem funkcionalnih odnosa koji postoje izmeu odreenih pozicija u bilansu stanja i bilansu uspeha, da bi se omoguila verodostojna ocena finansijskog poloaja i aktivnosti preduzea. Za analizu finansijskog stanja koriste se odreena pravila finansiranja izraena u vidu racija, koeficijenata i drugih pokazatelja poslovanja, kojima se sumiraju finansijski podaci o stanju poslovanja. Informacije iz bilansa uspeha, iznos prihoda, rashoda i dobit, i informacije iz bilansa stanja, o vrednosti imovine, obavezama, i neto vrednosti imovine u odreenom periodu, osnova su za izraunavanje finansijskih racija koji se odnose na ostvarene rezultate i ukazuju na nivo rizika u poslovanju. Izraunavanjem finansijskih racija meri se i ocenjuje svaki rizik u poslovanju.Imajui u vidu da finansijski izvetaji sadre veliki broj podataka, ovi podaci grupiu se radi finansijske analize da bi se dobio jasan i pregledan uvid u finansijsko stanje i da bi se mogli koristiti za izraunavanje racija ili pokazatelja poslovanja. Koriste se samo oni podaci koji su bitni za izraunavanje kljunih finansijskih racija. Kada preduzee, na primer, trai kredit od banke, za oekivati je da e banku da interesuju pokazatelji zaduenosti i sposobnosti preduzea da vraa dug i plaa kamatu.Finansijska analiza je, u osnovi, racio analiza izraena u prostoj matematikoj formuli kroz odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj. Odnose izmeu bilansnih pozicija koji se izraavaju racio brojevima korisno je stalno proveravati pomou unapred postavljenih normi ili standarda da bi se izvrila ocena o finansijskom stanju preduzea i buduim tendencijama. Pri analitikoj interpretaciji racio brojeva nekog preduzea, analitiaru obino stoje na raspolaganju jedan ili vie od sledeih standarda, koje moe koristiti alternativno ili komplementarno:

racio brojevi zasnovani na poslovnoj prolosti svakog pojedinanog preduzea,

racio brojevi utvreni na bazi informacija iz tekueg operativno-finansijskog plana preduzea, koji odraavaju proteklo iskustvo preduzea korigovano za oekivane promene u nastupajuem planskom periodu,

racio brojevi privredne grane kojoj pripada preduzee.()

Zavisno od toga emu treba da slue, svi racio brojevi mogu se klasifikovati u sledeih nekoliko grupa pokazatelja poslovanja ili finansijskih pokazatelja:

pokazatelji likvidnosti,

pokazatelji aktivnosti,

pokazatelji finansijske strukture,

pokazatelji rentabilnosti,

pokazatelji prinosa po akciji,

finansijski leverid,

Dipon sistem analize.()

Navedeni pokazatelji nisu jedini i njihov redosled nije nepromenljiv. Na primer, kod kreditne analize na prvom mestu su svakako racija finansijskog leverida. Meutim, veina autora na prvo mesto stavlja pokazatelje likvidnosti, pre svega zato to su pokazatelji likvidnosti kriterijum ne samo primarne sigurnosti i zatite poverioca, ve opstanka preduzea.

Primer:

Prilikom razmatranja odluke o kratkoronom kreditiranju, poslovna banka je zainteresovana da najpre sazna pokazatelje likvidnosti preduzea. Banka na toj osnovi ocenjuje mogui stepen rizika ulaganja svojih sredstava. Da li e preduzeu odobriti traeni kredit ili ne, zavisi ne samo od tekueg racija likvidnosti, nego i od procene neto obrtnog kapitala, koji je kao izvor finansiranja izvesna garancija za zatitu interesa kratkoronih poverilaca.

2.1 Racio-analizaRacio analiza je jedan od najee korienih instrumenata finansijske analize. Konkretno, upotreba ove metode u praksi podrazumeva, pre svega, poznavanje osnovnih teoretskih-metodolokih postavki na kojima je ista izgraena kao celovit i zaokruen sistem za analitiko ispitivanje finansijskog i rentabilitetnog poloaja preduzea. S obzirom na injenicu da analitiaru stoje na raspolaganju brojni racio pokazatelji, znaajno je pitanje njihovog izbora, grupisanja i utvrivanja adekvatnog redosleda. Od istog znaaja je i pravilna analitika interpretacija kvantificiranih racio veliina. Danas, na osnovu masovnog korienja u praksi i iroke rasprostranjenosti u literaturi, s pravom se moe tvrditi da se radi o znaajnoj metodi finansijske analize. S tim u vezi, neki autori gotovo da poistoveuju finansijsku analizu i racio analizu. To treba shvatiti vie kao isticanje znaaja ove metode, a manje kao iskljuivo tvrdnju. Osnovne pretpostavke, na kojima poiva koncept racio analize, su sledee generalne tvrdnje:

svaki od odabranih racio brojeva mora biti relevantan indikator za ocenu finansijskog poloaja i rentabilnosti poslovanja,

u koliinama oba elementa (i brojitelj i imenitelj) imaju jednaku vanost. Zato je neophodno analizirati uticaj i jednog i drugog elementa na veliinu racio broja,

uporedivost racio brojeva u vremenu predstavlja sadrinsku nepromenljivost brojitelja i imenitelja u svim analiziranim godinama,

pojedini racio brojevi su zavisni od veliine i promene drugih racia. Pri njihovoj interpretaciji neophodno je razmatrati tu meuzavisnost,

izabrani racio brojevi uvijek se prezentuju u obliku tabelarnog pregleda u kome su grupisani u ue i ire homogene grupe pokazatelja, u skladu sa ciljevima i zahtevima analize,

kvantificiranje racio brojeva treba analizirati u odnosu na unapred postavljene standarde (norme, pravila, odnosno kriterijume), da bi se moglo oceniti u kojoj meri njihova veliina odrava povoljna ili nepovoljna stanja i tendencije.

Racio analiza bazira se na odreenim komponentama bilansa stanja i bilansa uspeha i sraunata je na identifikovanje i ocenu finansijskog poloaja (likvidnosti, sigurnosti i aktivnosti) i rentabiliteta poslovanja preduzea. Imajui u vidu ciljeve racio-analize, razlikujemo sledee vrste: likvidnosti, sigurnosti, upravljanja i rentabiliteta.

Racio likvidnosti se dobija na bazi podataka iz bilansa stanja i koristi se kao inicijalni pokazatelj sposobnosti preduzea da likvidira svoje obaveze o roku dospelosti. Prema tome, racio likvidnosti je usmeren na utvrivanje i ocenu finansijskog poloaja preduzea na kratak rok. Razlikuju se 3 racia ili testa likvidnosti preduzea, i to: opti racio likvidnosti, racio reducirane likvidnosti i racio novane likvidnosti. Opti racio likvidnosti je nastao kao refleks aplikacije bilansnog pravila u uem smislu, koje zahteva da osnovna sredstva budu finansirana sopstvenim ili bar permanentnim kapitalom, a obrtna sredstva da budu pokrivena kratkoronim izvorima finansiranja. Ovaj racio se utvruje na sledei nain:

Opti racio likvidnosti = Kao i sve ostale racio brojeve, opti racio likvidnosti posebno (zbog neidentifikovane strukture njegovog brojioca i imenioca) treba krajnje oprezno interpretirati i koristititi. Ipak, moe se rei da opti racio likvidnosti manji od 1 pokazuje nezadovoljavajuu likvidnost (kratkoroni kapital je korien za finansiranje osnovnih sredstava), opti racio likvidnosti koji je jednak 1, predstavlja donju granicu, tj. realizaciju zahteva bilansnog pravila u uem smislu i opti racio likvidnosti koji je jednak 2 predstavlja standardnu relaciju, tj. ostvaruje zahteve pravila finansiranja 2:1.

Racio reducirane likvidnosti predstavlja rigorozniji zahtev u pogledu ocene likvidnosti preduzea i nastao je kao aplikacija pravila finansiranja 1:1, koje trai da osnovna sredstva i zalihe budu finansirani dugoronim izvorima finansiranja. Ovaj racio likvidnosti se utvruje iz sledeeg odnosa:

Racio reducirane likvidnosti = Ipak, kada je re o oceni finansijskog poloaja preduzea na kratak rok na bazi racio-reducirane likvidnosti, po pravilu stoji konstatacija da iznos ovog racia iznad 1 pokazuje povoljnu i esto poeljnu finansijsku strukturu preduzea.

Racio novane likvidnosti predstavlja jo stroi test likvidnosti preduzea. Ovaj racio se utvruje na sledei nain:

Racio novane likvidnosti = Racio sigurnosti ili solventnosti se, takoe, dobija na osnovu podataka iz bilansa stanja, ali slui za identifikovanje i ocenu finansijskog poloaja (strukture) preduzea na dugi rok. U strunoj literaturi i privrednoj praksi se razmatra i primjenjuje vie racia sigurnosti ili solventnosti. Najvaniji su racio strukture izvora finansiranja (kapitala), racio uea pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) u ukupnim korienim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu) ili racio doprinosa pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) pokriu aktive i racio uea pozajmljenih dugoronih izvora finansiranja (pozajmljenog dugoronog kapitala), tj. dugoronih kredita u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu). Racio strukture izvora finansiranja (kapitala) utvruje se na sledei nain:

Racio strukture izvora finansiranja (kapitala) = U strunoj literaturi je najvie zastupljeno shvatanje prema kome iznos ovog racia sigurnosti ili solventnosti ispod 1 pokazuje nedovoljnu sigurnost, a iznad 1 sigurnost koja je iznad normale. To znai da preduzea koja imaju izrazito neizvesne i slabije uslove privreivanja moraju imati znatniji iznos sopstvenog izvora finansiranja (sopstvenog) kapitala, tj. moraju obezbjediti racio strukture izvora finansiranja (kapitala) iznad 1.

Racio uea pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) u ukupnim korienim izvorima finansiranja (ukupnom kapitalu) ili racio doprinosa pozajmljenih izvora finansiranja (pozajmljenog kapitala) pokriu aktive obino se izraava u procentima i izraunava na sledei nain:

Racio doprinosa pozajmljenih izvora finan. pokr. aktive = 100

Racio uea pozajmljenih dugoronih izvora finansiranja, tj. dugoronih kredita u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu) se, po pravilu, iskazuje u procentima i izraunava na sledei nain:

Racio uea pozajmljenih dug.izvora fin. u ukupnom =

permanentnom finansiranju

Racio uea pozajmljenih dugoronih izvora finansiranja (pozajmljenog dugoronog kapitala) u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu).Ako poemo od pretpostavke da dugoroni krediti iznose 50.000 eura, a permanentni kapital 80.000 eura, onda racio uea pozajmljenih dugoronih izvora finansiranja (pozajmljenog dugoronog kapitala) u ukupnim permanentnim izvorima finansiranja (permanentnom kapitalu) iznosi 50%, to znai da 50% permanentnog kapitala predstavljaju dugoroni krediti (znai 50% permanentnog kapitala ini sopstveni kapital). Da li je to dovoljno, malo ili mnogo zavisi, takoe, od konkretnog preduzea i to, pre svega, od strukture poslovnih sredstava datog preduzea.

Racio upravljanja ili pokazatelji aktivnosti se dobijaju na bazi podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha, a izraavaju se u formi koeficijenata ili broja dana zadravanja poslovnih sredstava u konkretnom obliku (zalihe, potraivanja od kupaca, obaveze prema dobavljaima i sl.). Ima vie racia upravljanja ili pokazatelja aktivnosti, ali emo se zadrati na sledea tri: racio obrta zaliha, racio regulisanja potraivanja od kupaca i racio regulisanja obaveza prema dobavljaima. U okviru racia obrta zaliha od posebnog su znaaja koeficijent obrta zaliha i pokazatelj prosenog vremena zadravanja zaliha u preduzeu. Koeficijent obrta zaliha utvruje se na sledei nain:

Koeficijent obrta zaliha = Proseno vreme zadravanja zaliha u preduzeu se identifikuje na sledei nain:

Proseno vreme zadravanja zaliha u preduzeu = Za praktine analitike potrebe, koeficijent obrta zaliha i proseno vreme zadravanja zaliha u preduzeu mogu se utvrivati i za pojedine oblike zaliha: materijal, nedovrenu proizvodnju, gotove proizvode, robu i sl. Kada je re o raciu regulisanja potraivanja od kupaca, takoe, izdvajamo koeficijent obrta kupaca i pokazatelj prosenog vremena naplate potraivanja od kupaca. Koeficijent obrta kupaca se utvruje na sledei nain:

Koeficijent obrta kupca = Ukoliko u posmatranom obraunskom periodu prihodi od realizacije proizvoda iznose 90.000 eura, a prosean saldo kupaca 15.000 eura (saldo kupaca na poetku obraunskog perioda je 14.000 eura, a na kraju obraunskog perioda 16.000 eura), koeficijent obrta kupaca iznosi 6,00, a to znai da se potraivanja od kupaca u odnosnom obraunskom periodu naplauju proseno 6 puta. Takoe, izraunati koeficijent obrta kupaca od 6 pokazuje da prihodi od realizacije proizvoda u posmatranom obraunskom periodu iznose 600% u odnosu na prosean saldo kupaca. Proseno vreme naplate potraivanja od kupaca se identifikuje na sledei nain:

Proseno vreme naplate potraivanja od kupaca = U naem pretpostavljenom primeru proseno vreme naplate potraivanja od kupaca iznosi priblino 60 dana (360 dana/6), to znai da je potrebno da proe proseno 60 dana od momenta prodaje proizvoda kupcima do trenutka naplate potraivanja od kupaca. Kada je re o raciju regulisanja obaveza prema dobavljaima zadraemo se na dva najvanija pokazatelja, i to: koeficijentu obrta dobavljaa i pokazatelju prosenog vremena plaanja obaveza prema dobavljaima. Koeficijent obrta dobavljaa se utvruje na sledei nain:

Koeficijent obrta dobavljaa = Proseno vreme plaanja obaveza prema dobavljaima se meri na sledei nain:

Proseno vrmene plaanja obaveza prema dobav.=Racio rentabiliteta, kao i acio upravljanja ili pokazatelji aktivnosti, koriste podatke iz bilansa stanja i bilansa uspeha s ciljem da identifikuju uspenost poslovanja preduzea, tj utvrde njegovu zaraivaku sposobnost u relevantnom vremenskom periodu.

U ekonomskoj literaturi rentabilitet se, po pravilu, ne shvata kao apsolutna veliina i ne meri samo visinom ostvarenog periodinog (poslovnog) rezultata kao razlike ukupnih (odnosno poslovnih) prihoda i rashoda. Za ekonomistu, adekvatno merilo uspenosti poslovanja preduzea je relativan odnos periodinog rezultata i angaovanih sredstava u realizaciji tog rezultata. Otuda, kao pokazatelji rentabiliteta poslovanja trino orijentisanog privrednog subjekta, pa i naeg preduzea, pojavljuju se: stopa poslovnog dobitka, stopa neto-dobitka, stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva.

Stopa poslovnog dobitka i stopa neto-dobitka spadaju u parcijalne pokazatelje rentabiliteta poslovanja preduzea i fundirani su na podacima iz bilansa uspeha. Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva predstvaljaju globalne pokazatelje rentabiliteta poslovanja preduzea i baziraju se na podacima iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Stopa poslovnog dobitka se utvruje na sledei nain:

Stopa poslovnog dobitka = 100

Ako pretpostavimo da u posmatranom obraunskom periodu poslovni dobitak (kao razlika izmeu ukupnih poslovnih prihoda sa jedne strane, i fiksnih trokova perioda i varijabilnih trokova sadranih u realizovanim proizvodima, sa druge strane) iznosi 7.500 eura, a prihodi od realizacije proizvoda 70.000 eura, stopa poslovnog dobitka e biti 10,7%. To znai da je preduzee u odnosnom obraunskom periodu na svakih 100 eura prihoda od realizacije proizvoda proseno ostvarilo 10,7 eura poslovnog dobitka.

Stopa neto dobitka se izraunava na sledei nain:

Stopa neto-dobitka = 100

Pod uslovom da u analiziranom obraunskom periodu neto dobitak (kao razlika izmeu poslovnog dobitka i plaenih kamata i poreza na dobitak) iznosi 6.000 eura, a prihodi od realizacije proizvoda 70.000 eura, stopa neto dobitka e biti 8,6%. To znai da je preduzee u analiziranom obraunskom periodu na svakih 100 eura prihoda od realizacije proizvoda proseno ostvarilo 8,6 eura neto dobitka, tj. da je proseno platilo 2,1 eura na ime kamata i poreza na dobitak.

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva predstavlja relativan odnos poslovnog dobitka i prosenih poslovnih sredstava preduzea angaovanih u posmatranom periodu ili proizvod stope poslovnog dobitka i koeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstava (koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava je kolinik izmeu prihoda od realizacije proizvoda i prosenih poslovnih sredstava preduzea angaovanih u posmatranom obraunskom periodu):

Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = 100

Pod pretpostavkom da u analiziranom obraunskom periodu poslovni dobitak iznosi 7.500 eura, prosena poslovna sredstva 90.000 eura (ukupna poslovna sredstva na poetku obraunskog perioda 80.000 eura, a na kraju obraunskog perioda 100.000 eura) i prihodi od realizacije proizvoda 70.000 eura, stopa poslovnog dobitka e biti 10,7% (7.500/70.000), koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava 0,78 (70.000/90.000), a stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva 8,3% (7.500/90.000 ili 10,7% 0,78). Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva pokazuje procenat periodinog prirasta ukupnih poslovnih sredstava preduzea i njome se meri efikasnost korienja ukupnih poslovnih sredstava. Konkretno, u ovom hipotetikom primeru, na svakih 100 eura proseno uloenih sredstava preduzee je u posmatranom obraunskom periodu ostvarilo prirast tih sredstava za 8,3 eura.

Za privrednog subjekta robnog proizvoaa, jaanje rentabiliteta upotrebe ukupnih poslovnih sredstava, tj. maksimiranje stope prinosa na ukupna poslovna sredstva znai realizaciju sledeih imperativa: poveanje uea poslovnog dobitka u prihodima od realizacije proizvoda (maksimiranje stope poslovnog dobitka) i smanjenje vremena obrta ukupnih poslovnih sredstava (maksimiranje koeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstava).

Stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva je relativan odnos neto-dobitka i prosenih sopstvenih poslovnih sredstava preduzea angaovanih u posmatranom periodu (misli se na poslovna sredstva finansirana iz sopstvenih izvora finansiranja) ili proizvod stope neto dobitka i koeficijenta obrta sopstvenih poslovnih sredstava (koeficijent obrta sopstvenih poslovnih sredstava je kolinik izmeu prihoda od realizacije proizvoda i prosenih sopstvenih poslovnih sredstava preduzea angaovanih u posmatranom obraunskom periodu).

Stopa prinosa na sopstvena posl. sredstva = 100 =

= 100 = 100

Ako pretpostavimo da u posmatranom obraunskom periodu neto-dobitak iznosi 6.000 eura, prosena sopstvena poslovna sredstva 50.000 eura (sopstvena poslovna sredstva na poetku obraunskog perioda 40.000 eura, a na kraju obraunskog perioda 60.000 eura) i prihodi od realizacije proizvoda 70.000 eura, stopa neto dobitka e biti 8,6% (6.000/70.000), koeficijent obrta sopstvenih poslovnih sredstava e biti 1,4, tj. 70.000/50.000, a stopa prinosa na sopstvena poslovna sredstva pokazuje relativan (procentualni) periodini prirast onog dela poslovnih sredstava koji je finansiran iz sopstvenih izvora finansiranja i njome se meri efikasnost upotrebe sopstvenih sredstava angaovanih u poslovanje preduzea. U naem pretpostavljenom preduzeu, na svakih 100 eura proseno angaovanih sopstvenih poslovnih sredstava u posmatranom obraunskom periodu, ostvaruje se prirast tih sredstava za 12 eura.

Maksmiziranje stope prinosa na sopstvena poslovna sredstva, tj. jaanje efikasnosti korienja sopstvenih poslovnih sredstava podrazumeva poveanje uea neto-dobitka u prihodima od realizacije proizvoda (maksimiranje stope neto-dobitka) i smanjenje vremena obrta sopstvenih poslovnih sredstava (maksimiranje koeficijenta obrta sopstvenih poslovnih sredstava).

Vizuelna analiza

Vizuelna analiza bilansa ili metoda vizuelne analize je, po pravilu inicijalni postupak koji se primjenjuje u analizi bilansa. Ova metoda je, zbog jednostavnosti i brzine primjene naroito pogodna za potrebe eksterne analize sraunate na sticanje globalne predstave o finansijskom poloaju i rentabilitetu poslovanja preduzea. Postupak vizuelne analize bilansa se sastoji u posmatranju bilansa stanja i bilansa uspeha (izraenih u apsolutnim i relativnim brojevima, a posebno u vidu grafikona) i donoenju optih ocena ili konstatacija o stepenu likvidnosti preduzea, rentabilitetu poslovanja preduzea, itd.() Vizuelna analiza bilansa se moe koristiti kao poetna metoda , kako za potrebe statike analize finansijskog poloaja i rentabiliteta poslovanja preduzea, tako i za potrebe dinamike analize finansijske strukture i poslovnih rezultata preduzea (analiza bilansa stanja i bilansa uspeha preduzea veeg broja sukcesivnih obraunskih perioda poslovnih godina).

Analiza pomou rauna pokria

Metoda analiza bilansa pomou rauna pokria tangira samo bilans stanja, ali se dopunjava sa ostalim postupcima analize koji istrauju i efikasnost poslovanja preduzea. Kao i metoda vizuelne analize bilansa, i ova metoda se koristi za potrebe statike i dinamike analize finansijskog poloaja (strukture) preduzea. Sutina ove jednostavne metode sastoji se u utvrivanju sledeih relacija, izraenih u apsolutnim i relativnim brojevima: strukture poslovne imovine, sredstava preduzea (kao odnosa osnovnih prema obrtnim sredstvima preduzea), strukture kapitala (kao odnosa sopstvenih i pozajmljenih izvora finansiranja poslovnih sredstava preduzea) i pokria osnovnih sredstava sopstvenim kapitalom (kao odnosa sopstvenog kapitala, tj. poslovnog i rezervnog fonda prema osnovnim sredstvima preduzea).

Analiza bilansa pomou neto-obrtnog fonda

Analiza bilansa pomou neto-obrtnog fonda polazi od celine bilansa stanja i uglavnom slui za potrebe dinamike analize. Neto-obrtni fond (NOF) ili neto-obrtna sredstva (NOS) predstavljaju deo obrtnih sredstava koji je finansiran dugoronim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom i dugoronim kreditima). Neto-obrtni fond je jednak razlici izmeu dugoronog kapitala i osnovnih sredstava. Neto-obrtna sredstva predstavljaju razliku izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza ili kredita.

Kao to je ve reeno neto-obrtni fond se koristi uglavnom za potrebe analize razvoja na bazi sukcesivnih bilansa stanja veeg broja uzastopnih perioda. Jer, mada se visina neto obrtnog fonda uzima kao jedan od parametara za ocenu kreditne sposobnosti preduzea, nema jedinstvenog miljenja i univerzalnog pravila o visini neophodnog neto-obrtnog fonda. To je, zapravo, uslovljeno delatnou, vrstom, rentabilitetom poslovanja preduzea, njegovom strukturom kapitala, itd. Ali, kao opti zahtev za visinu neto-obrtnog fonda moe se izrei konstatacija prema kojoj stalno potrebna obrtna sredstva treba da budu finansirana dugoronim izvorima finansiranja (sopstvenim kapitalom i dugoronim kreditima) to je i zahtev bilansnog pravila u irem smislu, koje je uglavnom opte prihvaeno.

Pri praenju dinamike ili razvoja neto-obrtnih sredstava (NOS) ili neto-obrtnog fonda (NOF) treba imati u vidu da do njihovog poveanja dolazi usled prodaje osnovnih sredstava, poveanja sopstvenog kapitala (iz poslovanja akumulirani dobici, pokloni, dotacije i sl.) i poveanja dugoronih kredita (dobijanje novih dugoronih kredita ili konverzija kratkoronih u dugorone kredite), a do smanjenja zbog nabavke osnovnih sredstava, smanjenja sopstvenog kapitala (iz poslovanja pokrie gubitka, preteranom raspodelom i sl.) i smanjenjem dugoronih kredita.

Cash Flow analiza

Cash Flow analiza polazi od podataka iz bilansa stanja i bilansa uspeha i koristi se za potrebe procene zaraivake sposobnosti i finansijske situacije preduzea. U ovom sluaju etimologija rei ne upuuje potpuno na sutinu pojma koji oznaava. Cash flow se moe prevesti kao tok gotovine ili novani tok, a shvata se u upotrebljava dvojako, i to kao bruti Cash Flow (tok primanja i izdavanja novca) i kao neto Cash Flow (razlika primanja i izdavanja novca). Neto Cash Flow je indikator obima raspoloivih novanih sredstava za samofinansiranje ili za otplatu dospelih obaveza i identian je zbiru poslovnog dobitka, rezervi i amortizacije (esto se naziva raunovodstvenom neto-gotovinom). Osnovna svrha izvetaja o novanom toku jesu informacije o novanim prilikama i novanim izdacima u toku nekog raunovodstvenog perioda. Izvetaj ujedno daje informacije o kompletnim investicionim i finansijskim aktivnostima preduzea.

Novani tokovi se u izvetaju grupiu u tri glavne kategorije: poslovne aktivnosti, investicione aktivnosti i finansijske aktivnosti. Novani tokovi iz poslovnih aktivnosti ukljuuju:

novane primitke (prilive): priliv od prodaje roba i usluga, primljene kamate i dividende, ostali primici iz poslovanja (na primer primitak na osnovu reenja sudskog spora),

novane izdatke: izdaci za trgovinsku robu i usluge (ukljuujui plate zaposlenima), plaanje kamata, plaanje poreza, ostali izdaci vezani za poslovanje (npr. isplate na osnovu sudskog reenja).

Primici i isplate kamata svrstavaju se u poslovne aktivnosti. Investicione aktivnosti ukljuuju:

novane primitke prilive: novani primici od prodaje HOV ili postrojenja, od naplate glavnice kredita,

novane izdatke: izdaci za kupovinu HOV ili postrojenja, iznosi dati zajmoprimicima.

Finansijske aktivnosti ukljuuju:

novane prilive: prilivi od kratkoronih i dugoronih pozajmica, novac primljen od vlasnika (npr. od emisije deonica),

novane izdatke: otplate posuenih iznosa bez kamata, isplate vlasnicima, novane dividende.Kritina vanost novanog toka iz poslovnih aktivnosti sastoji se, pre svega, u injenici da na dui rok preduzee mora imati pozitivan novani tok iz svojih poslovnih aktivnosti, ako eli opstati. Preduzee sa negativnim novanim tokom iz poslovnih aktivnosti nee moi stalno prikupljati novac iz drugih izvora. Sposobnost preduzea da pribavi novac finansijskim aktivnostima zavisi od njegovih sposobnosti da generie novac iz svojih redovnih delatnosti. Ni kreditori, ni deoniari, ni investitori nee rado investirati u preduzee koje nema dovoljno novca iz poslovnih aktivnosti za promptno plaanje dospelih obaveza, kamata i dividendi.

Izvetaj o novanim tokovima obuhvata novane transakcije u okviru nekog obraunskog perioda, a u raunovodstvu se glavna knjiga vodi na obraunskoj osnovi. Kod pripreme izvetaja o novanim tokovima moraju se pojedine stavke raunovodstvenog izvetaja korigovati, iz sutinskih razloga nastale poslovne promene. Na primer, evidentiranje troka amortizacije ne zahteva isplatu novca, a evidentira se u korist poslovnih rashoda, znai poveava rashode, a ne znai izdatak. Vie je takvih stavki koje utiu na krajnju razliku izmeu neto-dobiti i neto-novanog toka iz poslovnih aktivnosti. Ove stavke se mogu grupisati u nenovane rashode, u vremenske razlike i neposlovne dobitke i gubitke.

Izvetavanje o novanom toku moe se prikazati pomoi direktne i indirektne metode. Direktna metoda prikazuje pojedine novane prilive i odlive koji su obuhvaeni poslovnom aktivnou preduzea, a indirektna metoda poinje sa neto-dobiti, sa razliitim korekcijama, da bi se uskladila neto dobit sa neto novanim tokom iz poslovnih aktivnosti.

Novani tokovi neophodan su instrument samog preduzea za izradu finansijske strategije. Strategija novanih sredstava direktno zavisi od likvidnosti i finansiranja, a indirektno zavisi od rentabilnosti poslovanja. To znai da se raspoloivim novanim sredstvima prvo moraju obezbjediti likvidnost, zatim ulaganja (finansiranje), a tek potom ona utiu na poveanje ili smanjenje finansijskog rezultata u preduzeu. Svaka finansijska strategija novanih sredstava treba da se odnosi na:

rokove raspoloivosti novanih sredstava,

potrebnu koliinu novanih sredstava za odravanje likvidnosti

upotrebu vika novanih sredstava

Funds Flow analiza

Funds Flow analiza poiva na bilansima stanja dveju ili vie sukcesivnih obraunskih perioda. Sam termin Funds Flow se moe prevesti kao tok izvora sredstava ili kao finansijski tok. Funds Flow analizom se identifikuju i prate neto razlike (poveanje ili smanjenje) bilansnih pozicija ili segmenta dveju ili vie sukcesivnih bilansa i neminovno se dopunjava analizom bilansa uspeha i Cash Flow analizom.2.2 Pokazatelji poslovanja na primeru preduzeaupa aleksandrovaka ili Aleksandrovac upski, izgovorili jedno ili drugo, uvek se misli na isto. Ova dva izraza su vie od obinih sinonima. Trei sinonim koji ima isto znaenje kao i prva dva je "Vino upa". etvrti sinonim je dobro vino.

Ne kae se uludo "dobro vino - upsko vino", "dobro je - iz upe je". upa je u poetku istorijske epohe bila podruje na kome su se dodirivale civilizacije prvih istorijski poznatih etnikih grupa, Ilira, Traana i Dardanaca, a kasnije i Kelta.

Pod vlast Rima, upa dolazi 29 g.p.n.e. Prvi pisani tragovi o upi potiu iz 1196. godine kada Stefan Nemanja svojom ktitorskom poveljom obavezuje mnoga sela i seljake u upi da za potrebe manastira Studenica rade na proizvodnji vina dan i no. Tri najvea i najslavnija srpska manastira, Hilandar, Studenica i ia kroz itav srednji vek imali su vinograde u upi. Padom u tursko ropstvo proizvodnja groa i vina nije prestajala, mada je bila znatno manja. Sauvani su spahijski tefteri, desetka u vinu koji su upljani u vinskom motu bili obavezni da daju Turcima. Posle oslobaanja od Turaka 1833. god. vinogradarstvo ponovo uzima veliki zamah, ali najezda filoksere od 1882. do 1886. god. potpuno je opustoila vinograde u upi. O istoriji vinarstva i vinogradarstva u upi mnogo govore i svojevrsni spomenici, vinogradarsko vinarska naselja tzv "poljane".

Poljane su naselja smetena u vinogradima u kojima su vinogradari iveli u vreme vinogradarskih radova. U poljanama su se gradili i vinarski podrumi gde su pravljena i negovana vina koja su se spremala za isporuku tritu. Veina poljana su danas kulturno istorijski spomenici koji su pod zatitom drave. Meu najznaajnijima su Crvena jabuka, Pokrep, itd. Izmeu dva rata javljaju se i veliki vinarski trgovci, koji grade moderne podrume i plasiraju upska vina po svetu. Posle rata u tadanjem socijalistikom duhu u upi nastaju zemljoradnike zadruge ija je osnovna delatnost vinogradarstvo i vinarstvo. Iz jedne, tako duge i bogate, tradicije vinogradarstva i proizvodnje vina kao neto sasvim logino, nastala je Vino upa. Danas je fiziki obim proizvodnje 10 puta vei nego to je bio u najuspenijoj godini postojanja preduzea (1981.) pre privatizacije. Savremena Fabrika vonih sokova, koncentrata i aseptik kaa, velikih preradnih kapaciteta definiu Vino upu kao velikog proizvoaa za ijim proizvodima i poluproizvodima postoji interesovanje u velikom broju kako evropskih, tako i prekookeanskih zemalja. Brend vonih sokova i nektara La Vita je ve godinama prepoznatljiv na tritima vie zemalja.

Tabela 1 konsolidovani prikaz promena na bilansu stanja preduzea Vino upaAktiva20112010Razlika%2011razlika%

Stalna imovina1138987410090669-1299205-11,41105989895083205,04

Nekretnine, postrojenja i oprema66343676725458910911,3771933164678586,96

Ostali dugoroni fin. plasmani324588250200-74388-22,92215517-34683-13,86

Odloena poreska sredstva3384740353650619,2227864-12489-30,95

Obrtna imovina41890565210693102163724,3956975794868869,34

Zalihe1386732206198067524848,691193525-868455-42,12

Potraivanja od kupaca1923571217428125071013,03290084672656533,42

Imovina namenjena prodaji53519076719023235557,38535-190232-99,72

Ukupna aktiva1561277715341715-271062-1,74163244329827176,41

Pasiva 20112010razlika%2011razlika%

Kapital1561277715341715-271062-1,74163244329827176,41

Osnovni kapital101691059016961-1152144-11,3393373273203663,55

Dugorocne obaveze19736733278872130519966,132565175-713697-21,77

Dugorocne finansijske obaveze101397425948691580895155,912225010-369859-14,25

Dugorocna razervisanja 3752134270-3251-8,66343711010,29

Ostale dugorocne obaveze959699684003-275696-28,73340165-343838-50,27

Kratkorocne obaveze34324783011612-420866-12,264387559137594745,69

Kratkorocne fin. obaveze1117039639729-477310-42,731334811695082108,65

Obaveze prema dobavljacima20293042076687473832,3322680101913239,21

Obaveze na porez na dobit18760365791781994,9810599-25980-71,02

Ostalo kratkorocne obaveze9602675555-20471-21,32978792232429,55

Ukupna pasiva1561277715341715-271062-1,74163244329,8056,41

Ako pogledamo tabelu, moemo da primetimo da znaajnih promena na pozicijama aktive (odnosno pasive) nije bilo. Kroz trogodinji period je dolo do manjih oscilacija, to je ultimativno kulminiralo poveanjem od 6,4% u 2011. godini.

Kada posmatramo 2010. godinu u odnosu na 2011., prvo to uoavamo jeste poveanje dugoronih obaveza za preko 60%, uz poveanje dugoronih kredita za ak 155%. Iz ovoga se moe zakljuiti da se kompanija zaduuje na dui rok, to se moe uzeti u obzir kao negativni fkator. Dalje, dolo je do smanjenja kratkoronih obaveza, a do poveanja obrtne imovine, iz ega sledi da je kompanija imala dovoljno sredstava za sevisiranje tekuih obaveza. U prilog tome ide i injenica da su se kratkoroni krediti smanjili za 42%. Zbog poveane dobiti moemo primeti da su se i poreske obaveze po osnovu generisane dobiti poveale za ak 94,98%, ali kada se pogleda apsolutni iznos, onda ovaj podatak nikako ne sme da brine. Ono to se moe uzeti kao negativna strana jeste i poveanje zaliha 48,49%.

Neto drugaija je situacija kada poredimo 2011 godinu u odnosu na 2010. Ovde se uoava da je dolo do poveanja kratkoronih obaveza od 45% i poveanja kratkoronih kredita od 108%, to moe malo da zabrine sobzirom na injenicu malog poveanja obrtih sredstava (9%), a da pritom dodamo poveanje potraivanja od kupaca za 33%. Ako bi se ovaj trend nastavio, javlja se potencijalni problem sa kratkoronom likvidnou i dovodi se u pitanje mogunost Imleka da uredno servisira obaveze ovog tipa. Pozitivna slika je to je dolo do smanjenja kod dugoronih obaveza (21%), dugoronih kredita (14%) i ostalih dugoronih obaveza (50%), tako da iz ovog moze videti da kompanija otplauje dugorone obaveze, a ne zaduuje se dalje kao to je to bio sluaj predhodne godine. 2.2.1 Vertikalna analiza analiza bilansa uspeha

Kao vodea kompanija za proizvodnju alkohololnih pia u Srbiji, Vino upa je u periodu od 2011. do 2010. ostvarila porast od preko 40% u ukupnim poslovnim prihodima. Imajui u vidu delatnost kojom se kompanija bavi, logino je da je najvei deo istih doao upravo iz prihoda od prodaje, kao i kroz poveanje vrednosti zaliha uinaka (skoro desetostruko). Poslovni rashodi su shodno poveani, sa rastom trokova materijala i manjim porastom trokova isplaenih zarada, dok je stavka nabavna vrednost prodate robe zabeleila smanjenje u 2010. Ipak, znaajno je uveana stavka ostalih poslovnih rashoda.

U 2011., beleimo neto nii poslovni prihod, ali uz poveanje prihoda od prodaje i obezvreivanje, odnosno smanjenje vrednosti zaliha uinaka za skoro 850 miliona eura. Ovde se ve uviaju posledice globalne krize na poslovanje preduzea, kao i svih drugih privrednih subjekata. Nabavna vrednost prodate robe je duplirana, a trokovi materijala smanjeni, dok su trokovi zarada bili na proseku 2011. i 2010. Finansijski rashodi prate opadajui trend u 2011., to je pozitivan pokazatelj.

Kompanija je kroz sve tri godine beleila poslovni dobitak, koji je porastao za 100% sa 2011. na 2010. godinu, a zatim za 50% na 2011. Ukupan poslovni dobitak na kraju 2011. je iznosio neto preko 1,8 milijardi eura. Nakon umanjivanja usled stanja na stavkama finansijskih i ostalih rashoda, dobit iz redovnog poslovanja pre oporezivanja je iznosila oko 9.4 miliona eura, a nakon oporezivanja oko 8.60 miliona eura.

Dakle, ak i u uslovima krize, kompanija Vino upa ostvaruje veoma dobre poslovne rezultate i posluje sa dobitkom, to u odreenoj meri ipak duguje monopolistikom poloaju na domaem tritu.

2.2.2 Analiza likvidnosti pomou finansijskih pokazateljaPokazatelji likvidnosti su:Racio opte likvidnosti se rauna kao : Obrtna sredstva/Kratkorone obaveze

Tabela 2 Racio opte likvidnosti

Opta likvidnost

GodinaObrtna imovinaKratkorone obavezeRacio

20114,189,0563,432,4781.22

20105,210,6933,011,6121.73

20115,697,5794,387,5591.30

Standard koji se uzima kao preporuen za ovaj pokazatelj ima vrednost 2:1, te stoga moemo zakljuiti da Vino upa u 2011. ima neto slabiji stepen likvidnosti, a razlog se jasno vidi uveanje kratkoronih obaveza za preko 30% u roku od godinu dana, naspram uveanja obrtne imovine od samo 9%.Slika 1. Grafiki prikaz odnosa obrtne imovine i kratkoronih obaveza

Ako se ovaj trend nastavi, preduzee Vino upa bi moglo zavriti u problemima vezanim za izmirivanje svojih tekuih obaveza, to bi eventualno moglo dovesti do dodatnog zaduivanja i stvaranja finansijskih obaveza po osnovu kamate (koje e se prenositi na sledee godine).

Racio redukovane likvidnosti = Likvidna sredstva (kratkorona potraivanja, gotovina, kratkoroni plasmani)/Kratkorone obaveze

Tabela 3 Prikaz redukovane likvidnosti

Redukovana likvidnost

GodinaLikvidna sredstvaKratkorone obavezeRacio

20112,801,7893,432,4780.82

20102,957,9463,011,6120.98

20114,503,5194,387,5591.03

Racio redukovane likvidnosti ima za cilj prikazivanje mogunosti kompanije da odgovori na svoje tekue obaveze, ali ne uzima u obzir zalihe koje firma poseduje, ve samo visokolikvidne stavke gotovine, kratkoronih potraivanja i kratkoronih plasmana. Vrednost od 1,03 ukazuje na mogunost preduzea Vino upa da efektivno podmiri ove obaveze, to dovodi do jo jednog posledinog zakljuka vezanog za prvi racio likvidnosti njegova neto nia vrednost je oigledno posledica drastinog smanjenja vrednosti zaliha kompanije u 2011.Slika 2 Grafiki prikaz racia redukovane likvidnosti

Uvia se da je preduzee Vino upa korelisano sa podizanjem neto profita kroz godine, uspeno popravljao i racio redukovane likvidnosti i uredno izmirivao kratkorone obaveze.Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva (obrtna imovina) Kratkorone obaveze

Tabela 4 Suma i uee neto obrtnih sredstava

Neto obrtna sredstva

GodinaObrtna imovinaKratkorone obavezeNeto obrtna sredstvaUee u obrtnoj imovini

20114,189,0563,432,478756,57818.06%

20105,210,6933,011,6122,199,08142.20%

20115,697,5794,387,5591,310,02022.99%

Slika 3 Grafiki prikaz promene stanja obrtne imovine, kratkoronih obaveza i neto obrtnih sredstava.

Pozicija obrtne imovine je konstantno rasla u posmatranom periodu, dok su kratkorone obaveze zabeleile nii pad u 2010., ali posle toga i rast od preko 40%. Time se u 2011. godini donekle naruila krajnja vrednost pozicije neto obrtnih sredstava, kao i njen udeo u ukupnoj obrtnoj imovini. Ovi pokazatelji prevashodno dotiu kratkorone poverioce kompanije, kroz mehanizam balansiranja kratkoronih obaveza i imovine koja je utriva na kratki rok (ovde raunajui i vrednost zaliha Vino upa).Neto obrtni fond = Dugoroni izvori finansiranja Stalna imovina

Tabela 5. Suma neto obrtnog fonda

Neto obrtni fond

GodinaDugoroni izvori finansiranjaStalna imovinaNeto obrtni fond

201112,142,77811,389,874752,904

201012,295,83310,090,6692,205,164

201111,902,50210,598,9891,303,513

Kroz posmatranje neto obrtnog fonda stie se uvid u mehanizam kojim preduzee finansira svoje obaveze, a bazira se na zlatnom pravilu bilansiranja stalna imovina mora biti finansirana iz dugoronih sredstava. Na neki nain, ova pozicija je ekvivalent poziciji neto obrtnih sredstava, s tim to se posmatra iz perspektive pasive. Niska vrednost pozicije u 2011.godini je uzrokovana niim iznosom dugoronih kredita, stavke koja se u narednoj godini uveala za 150%, a u 2011. bila skoro identina tom iznosu. U meuvremenu je dolo do smanjenja kapitala od oko 10%, a usled drastinog pada pozicije revalorizacionih rezervi. Razlika u poslednjoj analiziranoj godini se ogleda u manjem poveanju pozicije stalne imovine (nekretnine, postrojenja, oprema) i istovremenim smanjenjem dugoronih obaveza. Napomenuli bismo i da znaajan udeo u ukupnoj stalnoj imovini preduzea Vino upa ine uea u kapitalu, odnosno dugoroni finansijski plasmani ( oko 30%).2.2.3 Pokazatelji poslovne aktivnosti

Koeficijent obrta kupaca = Prihodi od prodaje/Prosean saldo kupaca

Prosean saldo kupaca = (Kupci u tekuem + kupci u prethodnom periodu)/2

Tabela 6. Koeficijent obrta kupaca i period naplate

GodinaPrihodi od prodajeProsean saldo kupacaKoeficijent obrta kupacaProsean period naplate

201112.378.162795.12215.5723.45

201016.910.9242.048.9268.2544.25

201117.196.1202.537.5636.6854.64

Koeficijent obrta dobavljaa = Nabavna vrednost prodate robe / Prosean saldo dobavljaa

Prosean saldo dobavljaa = (Dobavljai u tekuem periodu + Dobavljai u prolom periodu)/2

Tabela 7. Koeficijent obrta dobavljaa i period plaanja

GodinaNabavna vrednost prodate robeProsean saldo dobavljaaKoeficijent obrta dobavljaaProsean period plaanja

20118.052.6411.777.2874.5380.57

201011.614.7662.052.9965.6664.49

20119.764.7652.172.3494.5081.12

Prosean period naplate je 41 dan, to je kao i prosean period plaanja, koji iznosi 76 dana, kratak vremenski period, pa moemo zakljuiti da kompanija naplauje svoja potraivanja i odgovara na svoje obaveze velikom brzinom u odnosu na firme na domaem tritu. Ipak, moemo uoiti i trend kanjenja u plaanju kupaca, to moe predstavljati potencijalni problem ako se isti nastavi time bi se i preduzee Vino upa dovelo u nezavidnu poziciju prilikom izmirivanja svojih obaveza i ovo ide u prilog prethodno analiziranim pokazateljima koji ukazuju na mogue probleme sa likvidnou.

Koeficijent obrta poslovnih sredstava = Prihodi od prodaje / Proseno angaovana poslovna sredstva

Tabela 8. Koeficijent obrta poslovnih sredstava

GodinaPrihodi od prodajeProseno angaovana poslovna sredstvaKoeficijent obrta poslovnih sredstava

201112.378.16212,510,3860.99

201016.910.92415,477,2461.09

201117.196.12015,833,0731.09

Slika 4. - Odnos prihoda od prodaje i proseno angaovanih poslovnih sredstava

Vino upa je uspelo da ostvari znaajan rast prihoda od prodaje u posmatranom periodu, ali uz adekvatno poveanje korienih sredstava. Ipak, obrt poslovnih sredstava je poboljan za oko 10% i uz poveanje stope neto dobitka slui kao mehanizam maksimiziranja prinosa kompanije.

Koeficijent obrta zaliha = Nabavna vrednost prodate robe / Prosean saldo zaliha robe

Prosean saldo zaliha robe = ( Saldo zaliha robe na poetku godine + saldo zaliha robe na kraju godine )/2

Tabela 9 Koeficijent obrta zaliha i period obrta

GodinaNabavna vrednost prodate robeProsean saldo zaliha robeKoeficijent obrta robeProsean period

20118.052.6411.113.2037.2350.49

201011.614.7661.724.3716.7454.15

20119.764.7651.627.7526.0060.84

O znaaju zaliha u proizvodnim preduzeima se konstantno mora voditi rauna, jer su, shodno delatnosti, veoma bitne. Metod vrednovanja zaliha takoe moe predstavljati mehanizam uticanja na krajnje rezultate preduzea i promene bilansnih pozicija (FIFO, LIFO, proseni ponderisani troak). Moemo samo dodati da je situacija za kompaniju odlina, jer ista velikom brzinom pretvara svoje zalihe u gotovinu.2.2.4 Pokazatelji finansijske strukture Odnos pozajmljenih prema ukupnim izvorima finansiranja = Pozajmljeni izvori ( dugorone i kratkorone obaveze)/ Ukupna pasiva

Tabela 10. Odnos pozajmljenih i ukupnih izvora finansiranja

GodinaPozajmljeni izvoriUkupna pasivaOdnos

20118.876.15015.612.7770.56

20109.336.36615.341.7150.61

201111.374.66416.324.4320.70

Slika 5. - Odnos pozajmljenih izvora i ukupne pasive

S obzirom da ne postoji standard koji predvia preferirani odnos pozajmljenih izvora i ukupne pasive, moemo samo primetiti da kompanija odrava svoj nivo zaduenosti na priblino istoj poziciji bez preteranih promena.

Tabela 11. Debt to equity ratio

GodinaDugorone obaveze i rezervisanjaSopstveni kapitalOdnos

20115.443.6725.732.9060.95

20106.324.7545.725.2351.10

20116.987.1055.468.5621.28

Odnos obaveza i sopstvenog kapitala (debt to equity ratio) = Dugorone obaveze i rezervisanja / Sopstveni kapital

Moemo videti da je kompanija imala pozitivnu stopu prinosa na sopstveni kapital u 2011. godini, ali u poslednje dve godine odlikuje je negativna stopa, sa sve veom razlikom. Ovo predstavlja trend koji preduzee Vino upa mora da preokrene, kako bi se obezbedio prostor za dalji rast kompanije, ali ne preko zaduivanja.

2.2.5 Pokazatelji rentabilnosti

Ovi pokazatelji nam daju uvid u stopu prinosa koje generie kompanija, a u relaciji sa uloenim poslovnim sredstvima i sopstvenim kapitalom.

Stopa prinosa na poslovna sredstva (ROA) = Neto dobit / Prosena poslovna aktiva

Tabela 12. Prinos na aktivu

Return on assets

GodinaNeto dobitakProsena poslovna aktivaROA%

2011413,26112,510,3860.033.30%

2010900,88915,477,2460.065.82%

2011867,81515,833,0730.055.48%

Racio prinosa na aktivu, odnosno poslovna sredstva, nam govori da je Vino upa podiglo svoju sposobnost generisanja profita u odnosu na 2011. godinu, ali je ipak ekonomska kriza doprinela deliminom smanjenju ovog racia u 2011. Ipak, poto je smanjenje svega 0.34%, moemo rei da je kretanje pokazatelja prinosa na aktivu trenutno u niskim fluktuacijama i da kompanija belei uspeh. Drugi vaan indikator jeste stopa prinosa na sopstveni kapital.

Stopa prinosa na sopstveni kapital (ROE) = Neto dobit / Proseni sopstveni kapital

Tabela 13. Prinos na sopstveni kapital

Return on equity

GodinaNeto dobitakProseni sopstveni kapitalROE%

2011413,2615,492,1080.087.52%

2010900,8895,729,0700.1615.72%

2011867,8155,596,8980.1615.51%

Trend rasta ovog pokazatelja je u direktnoj korelaciji sa porastom neto dobitka od preko 100% u periodu izmeu 2011. i 2010., kao i u skoro podjednako jakoj poziciji neto dobitka u 2011. Kao to smo ranije napomenuli, preduzee uiva status monopoliste na tritu i to je iskorieno u svrhu generisanja dobrih poslovnih rezultata uz relativno niske cene kotanja proizvoda.

2.2.6 Pokazatelji novanih tokova

Odnos neto novanog toka i neto dobitka = Neto novani tok iz poslovne aktivnosti/Neto dobitak

Tabela 14. Odnos NNT i neto dobitka

GodinaNNT iz poslovne aktivnostiNeto dobitakOdnos

2011661.311413.2611.6

20101.894.586900.8892.1

20112.532.764867.8152.9

Odnos neto novanih tokova iz poslovnih aktivnosti i neto dobitka pokazuje sposobnost preduzea da ekstrahuje gotovinu iz poslovnih delatnosti. Pokazatelji u nizu posmatranih godina pokazuju jak i stabilan rast to indikuje da je Imlek sposoban da generie neto novane tokove iz poslovne aktivnosti i to ini sa poveanom stopom uspeha iz godine u godinu.Tabela 15. Kretanje novanih tokova

Kretanje novanih tokova

20112010Poveanje ili smanjenje

Novani tokovi iz poslovne aktivnosti2,469,362661,3111,808,051

Novani tokovi iz investicione aktivnosti1,739,838160,5661,579,272

Novani tokovi iz finansijske aktivnosti876,597473,480403,117

Poveanje ili smanjenje gotovine-133,73644,123-177,859

Kroz kretanje novanih tokova belei se rast poslovne, investicione i finansijske aktivnosti, s tim to se prvi odnosi na poveane prihode od prodaje, drugi na odliv kroz kupovinu sredstava, a trei na odliv po plaanju dividendi akcionarima.

Uee neto novanog toka u prihodima od prodaje=Neto novani tok iz poslovne aktivnosti/Neto prihodi od prodajeTabela 16. NNT i Prihodi od prodaje

GodinaNNT iz poslovne aktivnostiPrihod od prodajeOdnos

2011661.31112.378.1620.05

20101.894.58616.910.9240.11

20112.532.76417.196.1200.15

Sposobnost preduzea da iz aktivnosti prodaje generie novane tokove pokazuje stabilan trend rasta posmatrajui dati period. Tako je 2011. godine preduzee na svaki euro prihoda od prodaje generisalo 0.05 eura, sledee godine 0.11, i konano 2011. 0.15 eura.

Odnos neto novanog toka i sredstava preduzea = Neto novani tok iz poslovne aktivnosti/prosena stalna sredstva preduzea

Tabela 17. NNT i Prosena ukupna sredstva

GodinaNNT iz poslovne aktivnostiProsena stalna sredstvaOdnos

2011661.3118.320.1610.08

20101.894.58610.740.2710.18

20112.532.76410.344.8290.25

Iz datog odnosa neto novanog toka i prosenih sredstava, (koji prikazuje mogunost preduzea da ostvaruje neto novane tokove iz poslovnih aktivnosti na svaki euro uloen u stalna sredstva), vidimo da je dolo do stabilnog rasta u posmatranom periodu, koji efektivno korelira sa porastom prihoda od prodaje i ostvarenog profita.2.2.7 Finansijski leverage

Finansijski leverage = Ukupna poslovna aktiva/sopstveni kapital

Tabela 18. Finansijski leverid

GodinaUkupna poslovna aktivaSopstveni kapitalOdnos

201115.612.7775.732.9062.7

201015.341.7155.725.2352.7

201116.324.4325.468.5623

Rast leverida pokazuje nam da raste zaduenost preduzea, s obzirom da sopstveni kapital u finansiranju sopstvenih sredstava uestvuje sve manje. Kada kompanija sredstva finansira iz obaveza vie nego iz sopstvenog kapitala, moe ugroziti svoju likvidnosti i solventnost. Ipak, prethodno obraeni raciji pokazuju uspeno izmirivanje obaveza i potovanje zlatnog pravila, gde preduzee Vino upa dugorona sredstva finansira iz dugoronih obaveza.

ZAKLJUAK

Paljivim analitikim pristupom smo ralanili poslovanje preduzea Vino upa u periodu od 2011. do kraja 2011. godine i na osnovnu prethodno navedenih faktora, moemo zakljuiti da je u pitanju jaka proizvodna kompanija, koja svojom dominacijom i monopolistikom ulogom ini lidera na regionalnom tritu alkoholnih pia.

U posmatranom periodu, kompanija belei rastuu stopu neto dobiti (koja na kraju 2011. iznosi skoro 850 miliona evra) i uiva lidersku poziciju na tritu. Indikatori rentabilnosti su rastui i povoljniji iz godine u godinu, to se odnosi na ROA, ROE i EPS. Vrednosti pozicija aktive i pasive rastu, a u njima su glavne stavke poveanje prihoda od prodaje (kao osnovnog generatora sredstava, uzimajui u obzir vrstu, odnosno delatnost kompanije), obrtne imovine, ali i kratkoronih potraivanja i finansijskih plasmana sa jedne, a kratkoronih obaveza sa dru