Click here to load reader

Ekonomika preduzeća

  • View
    88

  • Download
    0

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Ekonomika preduzeća. Četvrto predavanje doc. dr. Jasmin Halebić. Ekonomske funkcije preduzeća. Elementi preduzeća : kolektiv, sredstva i organiz. struk. - PowerPoint PPT Presentation

Text of Ekonomika preduzeća

  • Ekonomika preduzeaetvrto predavanjedoc. dr. Jasmin Halebi

  • Ekonomske funkcije preduzeaElementi preduzea: kolektiv, sredstva i organiz. struk.-Kolektiv preduzea: svi zaposleni bez obzira na kojem radnom mjestu bili rasporeeni i koje poslovne zadatke ispunjavali (od direktora do portira)Usklaenost kolektiva sa ciljevima preduzea:-Kvantitativna usklaenost: odnos broja zaposlenih i poslovnih zadataka i ciljeva preduzea-Kvalitativna usklaenost: kvalifikaciona struktura zaposlenih (kolektiva) i ciljeva preduzea-Vremenska usklaenost: promjena proizvodnih zadataka i ciljeva preduzea zahtjeva promjenu kvantitaivne i kvalitativne strukture.*Ekonomika preduzea

    Ekonomika preduzea

  • Ekonomske funkcije preduzeaSredstva preduzea mogu biti: stalna (osnovna) i obrtna. Usklaenost sredstava: -kvantitativna usklaenost: veliina sredstava vs. poslovni zadaci i ciljevi-kvalitativna usklaenost: odnos izmeu vrste sredstava (stalna i obrtna) vs. poslovni zadaci i ciljevi, kao i vrsta djelatnosti-vremenska usklaenost: promjena ciljeva i poslovnih zadataka zahtijeva usklaivanje sredstava.

    *Ekonomika preduzea

    Ekonomika preduzea

  • Ekonomske funkcije preduzeaOrganizaciona struktura preduzeaUkupni poslovni zadaci preduzea se dijele na zadatke zaposlenika, poblie definisane opisom radnog mjesta. Prema poslovnim zadacima se formiraju organizacione jedinice preduzea.-Proizvoa-pojedinac, obavlja sve faze p-dnje: pripremnu, tehnoloku i zavrnu-Proizvoa-kolektiv, sve faze se odvijaju unutar kolektiva a zadaci su rasporeeni na pojedince-Organizaciona jedinica od proizvoaa pojedinca ka proizvoau kolektivu

    *Ekonomika preduzea

    Ekonomika preduzea

  • Povezivanje preduzeaPoslovna praksa iziskuje povezivanje i zajedniko obavljanje poslova (konzorcij)Ciljevi povezivanja:-stvaranje monopola-kontrola trinih tokova (tr. mo)-sprjeavanje konkurencije-racionalizacija poslovanja-utede-vjerodostojnost

  • Povezivanje preduzeaPovezana preduzea: dva ili vie preduzea povezanih putem kapitala, ugovora ili mjeovito (kapital i ugovor)Najei oblik povezivanja su fuzije koje nastaju pripajanjem manjeg preduzea veem ili spajanjem vie isto (razno) rodnih preduzea, prilikom ega preduzee koje se pripaja gubi svoj identitet, pravnu i poslovnu sposobnost.

  • Povezivanje preduzeaU povezanim preduzeima dominantvo preduzee vri upravljanje podreenim, kontrolisanim, zavisnim preduzeima. To se postie stjecanjem kontrolnog paketa dionica u zavisnom preduzeu.Horizontalno povezivanje iz iste ili srodne djelatnostiVertikalno povezivanje u reprodukcionom lancu, p-a sirovina, finalnog pda i distributer.

  • Povezivanje preduzeaGrupacije preduzea: holding i koncernHolding: jedno preduzee stie kontrolni paket dionica u drugom ili vie zavisnih preduzea. Holding obavlja djelatnost upravljanja u zavisnim preduzeima, koja zadravaju poslovnu samostalnost ali se upravljake funkcije prenose.Koncern: dominantno preduzee pored funkcije upravljanja zavisnim preduz. ima i neku pretenu poslovnu djelatnost.

  • KorporacijeKorporacije su najei oblik organizacije velikih poslovnih sistema. U svakoj razvijenoj privredi one preovlauju po vrijednosti pdnje i prodaje. Korporacije su velika preduzea, MNK i TNKTo su dugotrajna i stabilna preduzeaPrednosti korporacija: ograniena odgovornost (vlasnici nisu odgovorni, nego korporacija kao subjekt poslovanja). Vlasnici odgovornost snose samo u visini vrijednosti dionica koje posjeduju. U sluaju steaja i likvidacije vlasnici gube samo dioniki kapital.

  • KorporacijePrednosti korporacija: jednostavna promjena vlasnitva. Lica koja posjeduju dionice mogu ih prodati svim sudionicima na tritu kapitala. Kupoprodaja dionica se vri putem berze i brokera.Prednosti korporacija: mogunost prikupljanja fin sredstava velikog obima putem emisije dionica. Time nastaju korporacije sa milionskim brojem dioniara.

  • K-ke korporacije kao sloenih organizacijaSutinski to su dionika drutva, koja kapital (osnivaki, poetni, naknadno steeni) pribavljaju emisijom dionica. Korporacija je jedinstvena cjelina u poslovnom i vlasnikom pogledu. Ima status pravnog lica pa moe stupati u pravni promet sa drugim preduzeima. Posjeduje sopstvenu imovinu. Dijelovi korporacije nemaju sopstvenu imovinu, kapital, niti upravljake organe. Menaderi provode odluke na raznim nivoima i dijelovima korporacije.

  • Unutranja organizacija korporacijeKorporacije su uglavnom decentralizovane, posjeduju poslovne jedinice, kao zaokruene poslovno-trine cjeline. Ui segmenti poslovanja korporacija se javljaju kao trokovni centri koji rezultat poslovanja iskazuju u veliini trokova a ne u ostvarenom profitu. (ekonominost)Profitni centri gotovo kao zasebna preduzea, sa vlastitim R&D, planiranjem, marketingom.

  • Upravljanje korporacijamaKorporacije su jedinstveni upravljaki sistemi, u vlasnikom i poslovnom smislu, kontrolisana sa vrha.Menadment emituje i prodaje dionice, odreuje politiku dividendi, strategiju i planove razvoja. Upravljaki organi: grupa dioniara, upravni i nadzorni odbor. Menaderi provode odluke.

  • Holding preduzeaHolding posjeduje dionice ili udjele zavisnih preduzea. Upravljako preduzee je matica (majka) a zavisna su kerke. Holding ne funkcionie kao jedinstveno preduzee, za razliku od korporacija. lanice holdinga su autonomne u poslovanju, njihov rad se ne upravlja iz holdinga. Holding vlasniki objedinjuje zavisna preduzea (lanice) imajui udio u osnovnom kapitalu od 51% do 100% lanica holdinga.Upravljaka dominacija se ostvaruje putem predstavnika holdinga u upravljakim organima zavisnih preduzea.

  • Holding preduzeaOsnovni motiv formiranja holdinga je uspostavljanje vlasnike prevlasti nad postojeim i buduim lanicama. Ukljuivanje drugih preduzea u holding se vri najee kada ona zapadnu u finansijske potekoe. lanice holdinga gube svoju upravljaku autonomiju (predstavnik holdinga je u upravljakim organima) ali ne i poslovnu (i dalje nastavljaju poslovanje kao samostalni poslovni subjekti, posluju za svoj raun, stupaju u pravni i poslovni promet).

  • Holding kao preduzee ili grupaBudui da uestvuje u kapitalu drugih, zavisnih, preduzea, holding uestvuje u raspodjeli ostvarene dobiti. Hoding nije poslovno udruenje, jer ono nema svojstvo pravnog lica, niti mogunost upravljanja preduzeima lanicama. Poslovno udruenje, za razliku od holdinga, nastaje radi zadovoljenja poslovnih interesa lanica a ne radi stjecanja profita. Holding nekada funkcionie kao grupa preduzea. U tom sluaju grupacija nije pravno lice, ne vodi zasebne poslovne knjige niti predstavlja obraunsku jedinicu.

  • Holding kao preduzee ili grupaHolding posjeduje veinu glasova u organima upravljanja zavisnih preduzea i time odluuje o poslovnoj politici i prisvaja dio dobiti (zbog uea u vlasnitvu) ali i snosi rizik poslovanja u vidu gubitka uloenog kapitala (udruenje ne). Zavisna (supsidijarna) drutva nisu upravljaki autonomna, ali uivaju punu poslovnu autonomiju.

  • Vrste holding preduzeeist holding iskljuivo se bavi upravljakim aktivnostimaMjeoviti holding pored upravljakih, obavlja i druge vrste poslova.

  • Tranzicija i restrukturiranje preduzeaU prolosti privreda BiH se razvijala u uslovima drutvene i dravne svojine SzP, te nepostojanja trinih kriterija poslovanja u veem dijelu privrednih sektora. Trina konkurencija nije bila dovoljna a drava je bila odluujui ekonomski regulator.Poetkom 90-ih javljaju se zahtijevi za trinim kriterijima efikasnosti i efektivnosti. to znai, pored ostalog, uee privatne svojine u vlastnitvu preduzea, promjene u organizaciji i uvoenje savremenog menadmenta u poslovanje.

  • Tranzicija i restrukturiranje preduzRestrukturiranje preduzea obuhvata promjene u: vlasnitvu, organizaciji i nainu upravljanja.Tranzicija je proces prelaska preduzea i nekadanjih socijalistikih zemalja na trine uslove i kriterije poslovanja sa ciljem postizanja vee efikasnosti u koritenju raspoloivih ljudskih i materijalnih resursa i u poslovanju preduzea kao trinog subjekta.

  • Tranzicija i restrukturiranje preduzPotreba restrukturiranja nastala je injenice da poslovanje preduzea nije bilo u skladu sa trinim kriterijima. Organizacionim restrukturiranjem se eli postii ubrzana cirkulacija kapitala u procesu reprodukcije, odnosno poveati koeficijent obrta kapitala (sredstava), zbog oskudice kapitala.

  • Oblici upravljakog restrukturiranja preduzRazmjena paketa dionica ili udjela zainteresovanih preduzeaPreuzimanje menadmenta uspjenih preduzea na odreeno vrijemeDavanje u zakup pojedinih dijelova opremeIzdavanje opreme na koritenje uz oroenu otplatuProdaja MSP menadmentu i radnicima na kredit ili otplatu.

  • Uslovi restrukturiranja preduzStalno je potrebno razvijati nove institucionalne kategorije i zakonska rjeenja radi podsticanja i unaprjeenja oblika upravljakog (vs. vlasniko) restrukturiranja.Izgradnja friendly poslovnog ambijenta Interna orjentacija strukturnih promjena (vlasniko, upravljako, organizaciono ili finansijsko restrukturiranje)Eksterna orjentacija strukturnih promjena (stepen konkurentnosti nacionalne privrede)

    Kvantitativna: ne moe se sa malim i nedovoljnim broje zaposlenika ostvarivati visoki ciljevi i obavljati sloeni poslovni zadaciKvalitativna: ne moe se privatni univerzitet osnovati i uspjeno poslovati sa nedovoljnim brojem profesora. UNZE je otvorio politehniki fakultet, za takvo to je potrebno imati vei kvantitet i kvalitet kolektiva.

    *Na primjeru UNZE, stalna sredstva su zgrade, laboratorije; obrtna: kreda, stolice, spuve,*Prilikom sklapanja poslova (ugovora) precizira se da li je isporuilac posla pojedinac ili kolektiv (preduzee)*