Click here to load reader

Porez na dobit preduzeća - seminarski Porez na dobit preduzeća

  • View
    96

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Porez na dobit preduzeća - seminarskiPorez na dobit preduzeća

Text of Porez na dobit preduzeća - seminarski Porez na dobit preduzeća

Porez na dobit preduzea - seminarskiPorez na dobit preduzeaVid oporezivanja prihoda jeste oporezivanje dobiti korporacija (drutava kapitala).Elementi sistema poreza na dobit korporacijaa) Poreski obveznikPostoje dve osnovne grupe trgovakih drutava:1) drutva lica i2) drutva kapitala.U drutvima lica, zbog naglaenih personalnih svojstava, postoji neograniena odgovornost lanova za obaveze tog drutva, dobit se raspodeljuje saglasno ueu svakoga od lanova, pripisuje se njegovim drugim prihodima i oporezuje porezom na dohodak gradjana. Znai, drutva lica su obveznici poreza na dohodak gradjana.U drutvima kapitala je potisnut lini element, te pravo na podelu dobitka odnosno obaveza snoenja gubitka postoji samo do visine uloga. U drutvima kapitala, koja imaju status pravnog lica, ekonomska snaga je nezavisna od ekonomske snage njenih lanova, pa se zato oporezuje posebnim porezom - porezom na dobit preduzea. Praktino, obveznik poreza na dobit preduzea je drutvo kapitala (korporacija) koje obuhvata:1) deoniko drutvo,2) drutvo sa ogranienom odgovornou i3) komanditno drutvo na deonice.Drugi bitan elemenat za definisanje obveznika na dobit preduzea jeste rasprostiranje poreske obaveze. I ovde se susreemo sa potrebom da se definiu odluujue injenice koje predivdja medjunarodno poresko pravo kod utvrdjivanja poreske jurisdikcije odredjene drave. Zapravo, radi se o utvrdjivanju dve odluujue injenice:1) rezidentstva i2) izvora dohotka.Rezident se moe utvrditi na osnovu mesta registracije, odnosno na osnovu mesta iz koga se obavlja efektivna kontrola i uprava korporacije, poreskog obveznika. Ovu injenicu za odredjivanje svojstva rezidenta koristi najvei broj zemalja. Medjutim, preduzea ne rezidentuje takodje obveznik ovoga poreza, ali samo za onaj deo dobiti koji ostvari u zemlji u kojoj ima svojstvo nerezidenta.b) Koncepti oporezivanja dobiti preduzeaUprimeni su praktino dva mogua koncepta oporezivanja dobiti preduzea:1) klasini (apsolutni) sistem i2) sistem poreske integracije.U klasinom sistemu oporezivanja dobiti preduzea nije ostvarena integracija (veza) sa oporezivanjem dohotka gradjana, pa se dividende (kao deo raspodeljene dobiti) dvostruko, u punom iznosu, oporezuju jednom kao deo dobiti korporacije porezom na dobit korporacije i drugi put, kada se nadju u rukama akcionara (prihod od kapitala), porezom na dohodak gradjana. Nerasporedjeni deo dobiti korporacije se oporezuje samo porezom na dobit preduzea. Ovaj klasini koncept oporezivanja dobiti preduzea radja sistem dvostrukog ekonomskog oporezivanja. Prema tome, dvostruko ekonomsko oporezivanje postoji kada se istovremeno uvodi isti ili istovrsni porez na isti poreski objekt, pri emu poreski obveznici nisu u pravnom smislu ista lica, ali u ekonomskom smislu jesu, ili su bar povezana.Klasini sistem oporezivanja dobiti je u primeni u jednom relativno malom broju savremenih drava.Za savremene poreske sisteme je uobiajenija primena koncepta poreske integracije. Dosta je razloga alokativne i redistribitivne prirode posebno koji govore u prilog prihvatanja i primenjivanja metoda poreske integracije. Mehanizmi poreske integracije podrazumevaju skup mera koje se preduzimaju na nivou preduzea ili na nivou akcionara, kako bi se smanjilo ili otklonilo dvostruko ekonomsko oporezivanje.Na nivou preduzea se mogu preduzeti dvojake mere radi eliminisanja (umanjenja) dvostrukog ekonomskog oporezivanja i to:1) sistem odbijanja dividendi i2) sistem dvojnih stopa.Sistem odbijanja dividendi, kao jedan od metoda eliminisanja dvostrukog oporezivanja na nivou preduzea, je u primeni samo na Islandu. Preduzee ima pravo da prilikom utvrdjivanja oporezive dobiti odbije isplaene dividende. Iznos dobiti koji ostaje po isplati dividendi se oporezuje porezom na dobit.Sistem dvojnih stopa (sistem "split rate") je takodje u primeni samo u jednoj zemlji, u Nemakoj, i to u kombinaciji sa sistemom pune imputacije (sistemom koji se realizije na nivou akcionara). Raspodeljena dobit se oporezuje niom poreskom stopom, a dobit koja se akumulie se oporezuje viom poreskom stopom. Jasno je, da je korporacija (akcionari) zainteresovana da to vie ostvarene dobiti raspodeli u vidu dividendi kako bi profit izloila niem poreskom optereenju. Osnovne mane ovog sistema su u njegovoj sloenosti ali i u mogunosti da filijale inostranih kompanija izbegnu primenu viih poreskih stopa ukoliko bi u zemlji u kojoj obavljaju poslovnu aktivnost, najpre ceo iznos profita raspodele akcionarima, ime bi se on podvrgao nioj poreskoj stopi, a zatim ga repatrirale u inostranstvo, gde se dobit moe reinvestirati.Na nivou akcionara postoje takodje dve varijante poreske integracije:1) sistem imputacije ( puna ili delimina) i2) sistem delimine olakice za akcionare.Sistem imputacije se realizuje u tri faze. U prvoj fazi se, na nivou preduzea, uvodi porez na ukupnu dobit preduzea. U drugoj fazi, koja se sprovodi na nivou akcionara, prihodi od dividendi se ukljuuju u dohodak koji podlee oporezivanju po zakonu o porezu na dohodak gradjana. Naime, akcionar je u obavezi da porez na dobit preduzea u celini (puna imputacija tj. puno pripisivanje), odnosno u odredjenom procentu (delimina imputacija) imputira na primljene dividende i da zatim tako dobijene bruto dividende ukljui u svoj oporezivi dohodak. U treoj fazi, akcionar primenom progresivnih stopa utvrdjuje svoj porez na dohodak gradjana. On istovremeno dobija poreski kredit na ime poreza na dobit preduzea, koji je prethodno imputirao (pripisao) na svoje neto primljene dividende. Pri tome se polazi od pretpostavke da je deo poreza koji je naplaen na nivou preduzea, u sutini, naplaen po odbitku na raun akcionara. Zbog toga poreski kredit najee odgovara delu poreza na dobit preduzea.Drugi sistem poreske integracije na nivou akcionara jeste sistem delimine olakice za akcionare i on je danas u upotrebi u Austriji, Kanadi, Portugalu, Spaniji,Danskoj i Japanu. Ukupna dobit se oporezuje kako je to predvidjeno zakonom, a zatim se akcionarima prua poreska olakica. Akcionaru je pruena mogunost da primljene dividende ukljui u poresku osnovicu poreza na dohodak gradjana u procentu koji je manji od 100%. Ovaj metod je dosta jednostavan za primenu, ali unosi odredjene socijalno-politike distorzije. Osim toga, teko je odrediti iznos umanjenja odnosno olakice.

IZVOD IZ ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEA

PORESKI OBVEZNIKVrste poreskih obveznikalan 1Poreski obveznik poreza na dobit preduzea (u daljem tekstu: poreski obveznik) jepreduzee organizovano u jednom od sledeih oblika:1) akcionarsko drutvo;2) drutvo sa ogranienom odgovornou;3) ortako drutvo;4) komanditno drutvo;5) drutveno preduzee;6) javno preduzee.Poreski obveznik je i zadruga koja ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tritu ilivrenjem usluga uz naknadu.Poreski obveznik je, u skladu sa zakonom, i drugo pravno lice koje nije organizovano usmislu st. 1. i 2. ovog lana, ako ostvaruje prihode prodajom proizvoda na tritu ilivrenjem usluga uz naknadu.Rezidenti i nerezidentilan 2Poreski obveznik iz lana 1. ovog zakona je rezident Republike Srbije (u daljem tekstu:rezidentni obveznik) koji podlee oporezivanju dobiti koju ostvari na teritoriji RepublikeSrbije (u daljem tekstu: Republika) i izvan nje.Rezidentni obveznik je, u smislu ovog zakona, pravno lice koje je osnovano ili imasedite stvarne uprave i kontrole na teritoriji Republike.lan 3Nerezident Republike (u daljem tekstu: nerezidentni obveznik) podlee oporezivanjudobiti koju ostvari poslovanjem preko stalne poslovne jedinice koja se nalazi na teritorijiRepublike.Nerezidentni obveznik je, u smislu ovog zakona, pravno lice koje je osnovano i imasedite stvarne uprave i kontrole van teritorije Republike.lan 4Stalna poslovna jedinica je svako stalno mesto poslovanja preko kojeg nerezidentniobveznik obavlja delatnost, a naroito:1. ogranak;2. pogon;3. predstavnitvo;4. mesto proizvodnje, fabrika ili radionica;5. rudnik, kamenolom ili drugo mesto eksploatacije prirodnog bogatstva.Stalnu poslovnu jedinicu ine i stalno ili pokretno gradilite, graevinski ili montaniradovi, ako traju due od est meseci, i to:a) jedna od vie izgradnji ili montaa koje se uporedno obavljaju, ilib) nekoliko izgradnji ili montaa koje se obavljaju bez prekida jedna za drugom.Ako lice, zastupajui nerezidentnog obveznika, ima i vri ovlaenje da zakljuujeugovore u ime tog obveznika, smatra se da nerezidentni obveznik ima stalnu poslovnujedinicu u pogledu poslova koje zastupnik vri u ime obveznika.Ne postoji stalna poslovna jedinica ako nerezidentni obveznik obavlja delatnost prekokomisionara, brokera ili bilo kog drugog lica koje, u okviru vlastite delatnosti, posluje usvoje ime, a za raun obveznika.Stalnu poslovnu jedinicu ne ini ni:1. dranje zaliha robe ili materijala koji pripadaju nerezidentnom obvezniku iskljuivo usvrhu skladitenja, prikazivanja ili isporuke, kao ni korienje prostorija iskljuivo za tonamenjenih;2. dranje zaliha robe ili materijala koji pripadaju nerezidentnom obvezniku iskljuivo usvrhu prerade u drugom preduzeu ili od strane preduzetnika;3. dranje stalnog mesta poslovanja iskljuivo u svrhu nabavljanja robe ili prikupljanjainformacija za potrebe nerezidentnog obveznika, kao ni u svrhu obavljanja bilo kojedruge aktivnosti pripremnog ili pomonog karaktera za potrebe nerezidentnog obveznika.lan 5Nerezidentni obveznik vodi u stalnoj poslovnoj jedinici evidenciju kojom se obuhvatajusvi podaci o prihodima i rashodima, kao i drugi podaci za utvrivanje dobiti koju tajedinica ostvaruje poslovanjem na teritoriji Republike.Nain voenja evidencije iz stava 1. ovog lana propisuje ministar finansija.

c)Poreska osnovicaOstvarena dobit predstavlja osnovicu poreza na dobit preduzea i ista se utvrdjuje u poreskom bilansu. Poreski bilans ima za cilj da za poreske svrhe izvri, na osnovu normi iskazanih u poreskim propisima, korekciju dobiti iskazanu u bilansu uspeha korporacije. Korekcije se vre kako na strani prihoda, tako i na strani rashoda.Korekcije prihodakoje se vre u poreskom bilansu imaju najpre za cilj da izvre proveru cena koje su koriene u izvetajnom bilansu. Namera je da se iskljui primena tzv. cena izmedju povezanih lica. Druga korekcija koja se vri na strani prihoda se odnosi na iskazivanje zaliha, budui da se priznaju samo one koje se odnose na posmatrani period.Mnogo su znaajnije i obimnije korekcije rashoda. Za potrebe izvetajnog bi-lansa, trokovi poslovanja se mogu iskazivati korisenjem razliitih metoda utvrdjivanja cena (metode FIFO, LIFO, planske i prosene cene), ali za svrhe oporezivanja priznaje se samo obraun po prosenim cenama. Druga korekcija na strani rashoda se odnosi na izraunavanje amortizacije. Za obraun oporezive dobiti se mogu koristiti svi poznati metodi amortizacije, osim progresivne, ali je obavezna stalnost primene na poetku odabrane metode amortizacije do konanog amortizovanja vrednosti pojedinanog sredstva ili grupe sredstava.Poreska osnovica iz redovnog poslovanja se, takodje, koriguje za evetualno postojee kapitalne gubitke odnosno dobitke. Dodavanjem dobitka (oduzimanjem gubitka) poreska osnovica se poveava (smanjuje). Konano, poreski propisi dozvoljavaju da se poreska osnovica moe korigovati (umanjiti) za iznos poslovnih gubitaka iz tekue ili neke prethodne godine. Prenoenje gubitaka iz redovnog poslovanja je inae mogue i unapred i unazad.

IZVOD IZ ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEA

PORESKA OSNOVICAOporeziva dobitlan 6Osnovica poreza na dobit preduzea je oporeziva dobit.Oporeziva dobit utvruje se u poreskom bilansu usklaivanjem dobiti obveznika iskazaneu bilansu uspeha, koji je sainjen u skladu sa meunarodnim raunovodstvenimstandardima (u daljem tekstu: MRS) i propisima kojima se ureuje raunovodstvo, nanain utvren ovim zakonom.Usklaivanje rashodalan 7Za utvrivanje oporezive dobiti priznaju se rashodi u iznosima utvrenim bilansomuspeha, u skladu sa MRS i propisima kojima se ureuje raunovodstvo, osim rashoda zakoje je ovim zakonom propisan drugi nain utvrivanja.lan 7aNa teret rashoda ne priznaju se:1) trokovi koji se ne mogu dokumentovati;2) ispravke vrednosti pojedinanih potraivanja od lica kojima se istovremeno duguje;3) pokloni i prilozi dati politikim organizacijama;4) pokloni i drugi rashodi propagande koji nisu dokumentovani ili je primalac povezanolice u smislu lana 59. ovog zakona;5) kamate zbog neblagovremeno plaenih poreza, doprinosa i drugih javnih dabina;6) novane kazne i penali;7) primanja zaposlenih ili drugih lica po osnovu udela u dobiti;8) trokovi koji nisu nastali u svrhu obavljanja poslovne delatnosti, ako ovim zakonomnije drukije ureeno.lan 8Trokovi materijala i nabavna vrednost prodate robe priznaju se u iznosima obraunatimprimenom metode prosene cene ili FIFO metode.U pogledu nabavne cene materijala i vrednosti robe nabavljenih od povezanih licaprimenjuju se odredbe lana 61. ovog zakona.lan 9Trokovi zarada, odnosno plata, priznaju se u iznosu obraunatom na teret poslovnihrashoda.lan 9aObraunate a neisplaene otpremnine i novane naknade zaposlenom po osnovu odlaskau penziju ili prestanka radnog odnosa po drugom osnovu, ne priznaju se kao rashod uporeskom bilansu.lan 10Amortizacija stalnih sredstava priznaje se kao rashod u iznosu i na nain utvren ovimzakonom.Stalna sredstva iz stava 1. ovog lana obuhvataju materijalna sredstva iji je vek trajanjadui od jedne godine i ija je pojedinana nabavna cena u vreme nabavke vea odprosene bruto zarade po zaposlenom u Republici, prema poslednjem objavljenompodatku republikog organa nadlenog za poslove statistike, kao i nematerijalna sredstva.Sredstva iz stava 2. ovog lana razvrstavaju se u pet grupa sa sledeim amortizacionimstopama:1) I grupa 2,5%;2) II grupa 10%;3) III grupa 15%;4) IV grupa 20%;5) V grupa 30%.Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u I grupu utvruje se primenomproporcionalne metode, na osnovicu koju ini nabavna vrednost sredstva, za svako stalnosredstvo posebno.Amortizacija za stalna sredstva razvrstana u grupe II-V utvruje se primenom degresivnemetode na vrednost sredstava razvrstanih po grupama.Osnovicu za amortizaciju iz stava 5. ovog lana u prvoj godini ini nabavna vrednost, a unarednim periodima neotpisana vrednost.Stalna sredstva razvrstana u I grupu jesu nepokretnosti.Ministar finansija blie ureuje nain razvrstavanja stalnih sredstava po grupama i nainutvrivanja amortizacije.lan 15Izdaci za zdravstvene, kulturne, obrazovne, naune, humanitarne, verske, zatituovekove sredine i sportske namene, priznaju se kao rashod u iznosu najvie do 3,5% odukupnog prihoda.Izdaci za humanitarne namene priznaju se samo ako su izvreni preko humanitarnihorganizacija registrovanih za te namene.Izdaci za ulaganja u oblasti kulture priznaju se kao rashod u iznosu najvie do 1,5% odukupnog prihoda.lanarine komorama, savezima i udruenjima priznaju se kao rashod u poreskom bilansunajvie do 0,1% ukupnog prihoda.lanarine ija je visina propisana zakonom priznaju se kao rashod u iznosu koji jepropisan zakonom.Izdaci za reklamu, propagandu i reprezentaciju priznaju se kao rashod u iznosu do 3% odukupnog prihoda.Kao rashodi propagande u poreskom bilansu se priznaju samo oni pokloni i drugi rashodikoji slue promociji poslovanja poreskog obveznika.Blie propise o tome ta se u smislu ovog zakona smatra ulaganjem u oblasti kulturedonosi ministar nadlean za poslove kulture, po pribavljenom miljenju ministrafinansija.lan 16Na teret rashoda priznaje se otpis vrednosti pojedinanih potraivanja, osim potraivanjaiz lana 7a taka 2) ovog zakona, pod uslovom:1) da se nesumnjivo dokae da su ta potraivanja prethodno bila ukljuena u prihodeobveznika;2) da je to potraivanje u knjigama poreskog obveznika otpisano kao nenaplativo;3) da poreski obveznik prui dokaze o neuspeloj naplati tih potraivanja sudskim putem.Na teret rashoda priznaje se ispravka vrednosti pojedinanih potraivanja ako je od rokaza njihovu naplatu prolo najmanje 60 dana.Sva otpisana, ispravljena i druga potraivanja koja su priznata kao rashod, a koja sekasnije naplate, u momentu naplate ulaze u prihode poreskog obveznika.lan 19Na teret rashoda u poreskom bilansu priznaju se ukupno obraunate kamate, izuzevkamata zbog neblagovremeno plaenih poreza, doprinosa i drugih javnih dabina.U sluaju kredita od povezanih lica, obraunata kamata umanjie se na nain predvien ulanu 62. ovog zakona.lan 20Kamata i pripadajui trokovi po osnovu zajma odobrenog stalnoj poslovnoj jedinici izlana 4. ovog zakona od strane njene nerezidentne centrale ne priznaju se kao rashod uporeskom bilansu stalne poslovne jedinice.Naknada po osnovu autorskog prava i prava industrijske svojine (u daljem tekstu:autorska naknada), koju stalna poslovna jedinica iz lana 4. ovog zakona isplauje svojojnerezidentnoj centrali, ne priznaje se kao rashod u poreskom bilansu stalne poslovnejedinice.lan 22Na teret rashoda u poreskom bilansu priznaju se i plaeni porezi na imovinu, doprinosi zaobavezno socijalno osiguranje koje plaa poslodavac, takse i druge javne dabine koje nezavise od rezultata poslovanja.lan 22aNa teret rashoda u poreskom bilansu banaka i drugih finansijskih organizacija priznaje seuveanje opte ispravke vrednosti, utvrene u skladu sa propisima Narodne banke Srbije,kao razlika iznosa ove ispravke na kraju i na poetku poreske godine, odnosno u perioduizrade poreskog bilansa.lan 22bNa teret rashoda priznaju se izvrena dugorona rezervisanja za obnavljanje prirodnihbogatstava, za trokove u garantnom roku i zadrane kaucije i depozite.lan 22vNa teret rashoda u poreskom bilansu ne priznaju se rashodi nastali po osnovuobezvreenja imovine, koje se utvruje kao razlika izmeu nabavne cene imovineutvrene u skladu sa ovim zakonom i njene procenjene nadoknadive vrednosti, osim usluaju oteenja usled vie sile.Usklaivanje prihodalan 23Za utvrivanje oporezive dobiti priznaju se prihodi u iznosima utvrenim bilansomuspeha, u skladu sa MRS i propisima kojima se ureuje raunovodstvo, osim prihoda zakoje je ovim zakonom propisan drugi nain utvrivanja.lan 24Kod potraivanja od dunika sa statusom povezanog lica iz lana 59. ovog zakona ilikredita koji obveznik daje duniku sa statusom povezanog lica, kamata i pripadajuitrokovi koji ulaze u prihode u poreskom bilansu ne mogu biti manji od onih koji bi seostvarili da je to potraivanje ugovoreno na tritu, odnosno da je odobren kredit natritu u poreskom periodu.lan 25Prihod koji rezidentni obveznik ostvari po osnovu dividendi i udela u dobiti od drugogrezidentnog obveznika, ne ulazi u poresku osnovicu.Ministar finansija blie ureuje nain izuzimanja prihoda iz stava 1. ovog lana izporeske osnovice.lan 25aPrihodi i rashodi koji zbog fundamentalne greke ili promene raunovodstvene politikenisu iskazani u finansijskim izvetajima u periodu u kojem su nastali, ne ukljuuju se udobit ili gubitak tekueg perioda, ve se naknadno ustanovljene greke i efekti promeneraunovodstvene politike ispravljaju u finansijskim izvetajima za godinu u kojoj sunastale.Fundamentalnom grekom iz stava 1. ovog lana smatra se greka definisana na nain uMRS, ako za vie od 2% menja oporezivu dobit, odnosno gubitak iskazan u poreskombilansu.lan 26U vrednost zaliha nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i gotovih proizvoda, zaobraun oporezive dobiti priznaju se trokovi proizvodnje u skladu sa zakonom kojim seureuje raunovodstvo.U sluajevima dugog proizvodnog ciklusa i naglaenog sezonskog uticaja na obimaktivnosti, doputeno je da se u vrednost zaliha iz stava 1. ovog lana ukljui ipripadajui deo optih trokova upravljanja i prodaje i trokova finansiranja.Vrednost zaliha obraunata saglasno st. 1. i 2. ovog lana ne moe biti vea od njihoveprodajne vrednosti na dan podnoenja poreskog bilansa.Kapitalni dobici i gubicilan 27Kapitalnim dobitkom smatra se prihod koji obveznik ostvari prodajom, odnosno drugimprenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):1) nepokretnosti;2) prava industrijske svojine;3) udela u imovini pravnih lica i akcija i ostalih hartija od vrednosti, osim obveznicaizdatih u skladu sa propisima kojima se ureuje izmirenje obaveze Republike po osnovuzajma za privredni razvoj i devizne tednje graana, dravnih zapisa Republike i zapisaNarodne banke Srbije.Kapitalni dobitak predstavlja razliku izmeu prodajne cene imovine iz stava 1. ovoglana (u daljem tekstu: imovina) i njene nabavne cene, usklaene prema odredbama ovogzakona.Ako je razlika iz stava 2. ovog lana negativna, u pitanju je kapitalni gubitak.lan 28Za svrhu odreivanja kapitalnog dobitka, u smislu ovog zakona, prodajnom cenom sesmatra ugovorena cena, odnosno trina cena koju utvruje nadleni poreski organ, akooceni da je ugovorena cena nia od trine.Kao ugovorena, odnosno trina cena iz stava 1. ovog lana uzima se cena bez poreza naprenos apsolutnih prava.Kod prenosa prava putem razmene za drugo pravo, prodajnom cenom se smatra trinacena prava koje se dobija u naknadu, utvrena na nain iz stava 1. ovog lana, korigovanaza eventualno primljenu ili plaenu razliku u novcu.lan 29Za svrhu odreivanja kapitalnog dobitka, nabavna cena, u smislu ovog zakona, jeste cenapo kojoj je obveznik stekao imovinu, umanjena po osnovu amortizacije.Ako cena po kojoj je imovina nabavljena nije iskazana u poslovnim knjigama obveznika,ili nije iskazana u skladu sa stavom 1. ovog lana, nabavna cena za svrhu odreivanjakapitalnog dobitka jeste trina cena na dan nabavke, koju utvrdi nadleni poreski organ,na nain propisan u stavu 1. ovog lana.Kod prodaje nepokretnosti u izgradnji, nabavnu cenu iz stava 1. ovog lana ini iznostrokova izgradnje koji su do dana prodaje iskazani u skladu sa propisima kojima seureuje raunovodstvo.Kod hartija od vrednosti koje su kotirane na berzi, nabavna cena jeste cena koju obveznikdokumentuje kao stvarno plaenu, a ako to ne uini - najnia zabeleena kotizacija uvremenu od godinu dana koje prethodi prodaji hartije od vrednosti.Kod hartije od vrednosti koje se ne kotiraju na berzi, nabavna cena jeste cena kojuobveznik dokumentuje kao stvarno plaenu, a ako to ne uini - njena nominalna vrednost.lan 30Kapitalni dobitak ukljuuje se u oporezivu dobit u iznosu odreenom na nain iz l. 27-29. ovog zakona.Kapitalni gubitak ostvaren pri prodaji jednog prava iz imovine moe se prebiti sakapitalnim dobitkom ostvarenim pri prodaji drugog prava iz imovine u istoj godini.Ako se i posle prebijanja iz stava 1. ovog lana iskae kapitalni gubitak, doputeno jenjegovo prebijanje na raun buduih kapitalnih dobitaka u narednih deset godina.lan 31Pripajanje, spajanje ili podela pravnog lica dovodi do odlaganja nastanka poreskeobaveze po osnovu kapitalnih dobitaka.Poreska obaveza po osnovu kapitalnih dobitaka iz stava 1. ovog lana nastae u trenutkukad pravno lice koje je nastalo statusnom promenom izvri prodaju imovine preuzete poosnovu te statusne promene.Kapitalni dobitak iz stava 2. ovog lana obraunava se kao razlika izmeu prodajne ceneimovine i njene nabavne cene koju je platilo pravno lice koje je tu imovinu unelo upravno lice nastalo statusnom promenom, usklaene na nain iz lana 29. ovog zakona oddana nabavke do dana prodaje.Pravo na odlaganje plaanja poreza na dobit preduzea za kapitalne dobitke ostvarene nanain iz stava 1. ovog lana stie se ako je vlasnik pravnog lica koje je izvrilo prenosimovine prilikom pripajanja, spajanja ili podele dobio naknadu u obliku akcija ili udela upravnom licu na koje je prenos imovine izvren, kao i eventualnu gotovinsku naknadu,iji iznos ne prelazi 10% nominalne vrednosti dobijenih akcija, odnosno udela.Ako gotovinska naknada iz stava 4. ovog lana prelazi 10% nominalne vrednostidobijenih akcija, odnosno udela, poreska obaveza po osnovu kapitalnog dobitka nastaje umomentu statusne promene, a kapitalni dobitak se obraunava kao razlika izmeu cenepo kojoj bi se imovina mogla prodati na tritu i nabavne cene iz lana 29. ovog zakona.Poreski tretman poslovnih gubitakalan 32Gubici ostvareni iz poslovnih, finansijskih i neposlovnih transakcija, utvreni u poreskombilansu, izuzev onih iz kojih proizlaze kapitalni dobici i gubici utvreni u skladu sa ovimzakonom, mogu se preneti na raun dobiti utvrene u godinjem poreskom bilansu izbuduih obraunskih perioda, ali ne due od deset godina.lan 33Korienje poreske pogodnosti iz lana 32. ovog zakona ne prestaje u sluaju statusnihpromena po osnovu spajanja i pripajanja, kao ni u sluajevima organizovanja drutvenogpreduzea u akcionarsko drutvo ili drutvo sa ogranienom odgovornou, niti u drugimsluajevima organizovanja obveznika.U sluaju podele, pogodnost iz lana 32. ovog zakona srazmerno se deli i o tome seobavetava nadleni poreski organ.

d) Poreske stopePoreske stope kod ovog poreza su po definiciji proporcionalne i jednoobrazne. Uvodjenje jedinstvene stope za sva drutva kapitala, bez obzira na njhovu veliinu i obim poslovanja, ukazuje na stav da se ovim poreskim oblikom eli voditi alokativno neutralna poreska politika

IZVOD IZ ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEA

PORESKA STOPAlan 39Stopa poreza na dobit preduzea je proporcionalna i jednoobrazna.Stopa poreza na dobit preduzea iznosi 10%.lan 40Na prihode koje ostvari nerezidentni obveznik od rezidentnog obveznika po osnovudividendi i udela u dobiti u pravnom licu, autorskih naknada, kamata, kapitalnih dobitakai naknada po osnovu zakupa nepokretnosti i pokretnih stvari, obraunava se i plaa porezpo odbitku po stopi od 20%, ako meunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukogoporezivanja nije drukije ureeno.Porez po odbitku ne obraunava se i ne plaa ako se prihod iz stava 1. ovog lanaisplauje stalnoj poslovnoj jedinici nerezidentnog obveznika iz lana 4. ovog zakona.lan 40aKod obrauna poreza po odbitku na prihode nerezidenta, isplatilac prihoda primenjujeodredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pod uslovom da nerezidentdokae status rezidenta drave sa kojom je dravna zajednica Srbija i Crna Gorazakljuila ugovor o izbegavanju dvostrukog oporezivanja i da je nerezident stvarnivlasnik prihoda.Status rezidenta drave sa kojom je zakljuen ugovor o izbegavanju dvostrukogoporezivanja u smislu stava 1. ovog lana, nerezident dokazuje kod isplatioca prihodapotvrdom ili drugim odgovarajuim dokumentom overenim od nadlenog organa drugedrave ugovornice iji je rezident.Ako isplatilac prihoda primeni odredbe ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja,a nisu ispunjeni uslovi iz st. 1. i 2. ovog lana, to za posledicu ima manje plaeni iznosporeza, duan je da plati razliku izmeu plaenog poreza i dugovanog poreza po ovomzakonu.Nadleni poreski organ, na zahtev nerezidenta, duan je da izda potvrdu o porezuplaenom u Republici.

e) Poreski posticajiPorez na dobit preduzea je poreski oblik kome je u velikoj meri namenjena uloga realizatora brojnih razvojnih ciljeva ukupne makroekonomske politike. U tom smislu, u mnogim zemljama je veoma razvijen sistem poreskih podsticaja instrumentima ovog poreza. No, u skladu sa jaanjem koncepta o neutralnosti poreskih struktura, u mnogim zemljama su uoene tendencije restrikcija postojeih poreskih podsticaja. Postoje dve grupe poreskih podsticaja: 1) oni kojima se umanjuje porez i 2) oni kojima se utie na poresku osnovicu.Medju poreskim podsticajima kojima se umanjuje porez, najznaajniji je svakako investicioni poreski kredit. U praksi je mogue nekoliko situacija. Prvo, umanjenje poreza licima koja su ostvarila dobit u novoosnovanoj jedinici u nedovoljno razvijenom ili prigraninom podruju za jedan odredjeni vremenski period i uz ispunjenje odredjenih uslova. Drugo, umanjenje koje se daje po osnovu ulaganja stranog kapitala. Tree, umanjenje koje se moe dati po osnovu novog zapoljavanja.Medju podsticajima koji se daju u vidu uticanja na poresku osnovicu treba razlikovati sledea dva:1) podsticaji koji odlau poresku obavezu i2) podsticaji koji definitivno umanjuju poresku obavezu.U okviru prve grupe radi se najpre o ubrzanoj amortizaciji, zatim o odlaganju poreske obaveze po osnovu izdvajanja neoporezive investicione rezerve i konano po osnovu prenoenja poslovnih gubitaka. Kada je re o definitivnom umanjivanju poreske obaveze onda se radi o investicionom odobravanju odnosno o potpunom ili deliminom poreskom oslobodjenju za novoosnovana lica uz ispunjenje odredjenih, mahom formalnih, uslova (poslovanje odredjeni vremenski period po prestanku oslobodjenja, stalnost statusnog organizovanja i slino).

IZVOD IZ ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEA

PORESKI PODSTICAJIlan 41Radi ostvarivanja ciljeva ekonomske politike u pogledu stimulisanja privrednog rasta,razvoja malih preduzea, koncesionih ulaganja, zapoljavanja radnika i poboljanjaekoloke situacije, obveznicima se pruaju poreski podsticaji.Poreski podsticaji u odnosu na porez na dobit preduzea utvruju se samo ovimzakonom.Ubrzana amortizacijalan 42Obveznik ima pravo na ubrzanu amortizaciju stalnih sredstava pod uslovima predvienimovim zakonom.Ubrzana amortizacija sprovodi se na nain predvien u lanu 10. ovog zakona, postopama koje mogu biti do 25% vie od propisanih.lan 43Pravo na ubrzanu amortizaciju obveznik ima u odnosu na stalna sredstva koja slue za:1) spreavanje zagaivanja vazduha, vode i zemljita, ublaavanje buke, utede energije,poumljavanje, prikupljanje i korienje otpadaka kao industrijskih sirovina ilienergetskih goriva;2) naunoistraivaki rad;3) kolovanje i obuku kadrova.Pravo na ubrzanu amortizaciju obveznik ima i u odnosu na raunarsku opremu.Poreska osloboenjalan 44Oslobaa se plaanja poreza na dobit preduzea obveznik iz lana 1. stav 3. ovog zakona(u daljem tekstu: nedobitna organizacija) koji u godini za koju se odobrava pravo naosloboenje ostvari viak prihoda nad rashodima do 300.000 dinara, pod sledeimuslovima:1) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje tako ostvareni viak svojim osnivaima,lanovima, direktorima, zaposlenima ili sa njima povezanim licima;2) da lina primanja koja nedobitna organizacija isplauje zaposlenima, direktorima i sanjima povezanim licima ne prelazi iznos dvostrukog proseka za delatnost u kojoj jenedobitna organizacija razvrstana;3) da nedobitna organizacija ne raspodeljuje imovinu u korist svojih osnivaa, lanova,direktora, zaposlenih ili sa njima povezanih lica.Pravo na osloboenje nema nedobitna organizacija koja ostvari viak prihoda nadrashodima vei od 300.000 dinara, kao ni nedobitna organizacija koja ima monopolski ilidominantan poloaj na tritu u smislu zakona kojim se ureuje suzbijanje monopolskogili dominantnog poloaja.Nedobitna organizacija duna je da u poreskom bilansu posebno iskae prihode ostvarenena tritu i sa njima povezane rashode.Povezanim licima se smatra lice iz lana 59. ovog zakona.Sadraj poreskog bilansa iz stava 3. ovog lana propisuje ministar finansija.lan 45U sluaju koncesionog ulaganja, koncesiono preduzee odnosno koncesionar koji imaregistrovano preduzee za obavljanje koncesione delatnosti oslobaa se plaanja porezana dobit ostvarenu po osnovu prihoda od predmeta koncesije na rok do pet godina oddana ugovorenog zavretka koncesionog ulaganja u celini.Ukoliko koncesiono preduzee, odnosno koncesionar iz stava 1. ovog lana ostvarujedobit pre zavretka koncesionog ulaganja, oslobaa se plaanja poreza na dobit.Duinu roka iz st. 1. i 2. ovog lana utvruje Vlada Republike Srbije koncesionim aktom,odnosno ugovorom o koncesiji, u zavisnosti od vremena potrebnog za poetak korienjapredmeta koncesije.Koncesionar koji saglasno zakonu kojim se ureuju koncesije nije duan da osnujekoncesiono preduzee, radi ostvarivanja prava na osloboenje od plaanja poreza nadobit, posebno obraunava i utvruje dobit ostvarenu po osnovu prihoda od predmetakoncesije u skladu sa zakonom.Ministar finansija blie ureuje nain iskazivanja prihoda i rashoda koncesionara iz stava4. ovog lana.lan 46Oslobaa se plaanja poreza na dobit preduzea preduzee za radno osposobljavanje,profesionalnu rehabilitaciju i zapoljavanje invalidnih lica, srazmerno ueu tih lica uukupnom broju zaposlenih.Poreski kreditilan 47Obvezniku koji je ostvario dobit u novoosnovanoj poslovnoj jedinici u nedovoljnorazvijenim podrujima umanjuje se porez na dobit preduzea u trajanju od dve godine,srazmerno ueu tako ostvarene dobiti u ukupnoj dobiti preduzea.Uslov za ostvarivanje olakice u obliku umanjenja obraunatog poreza (u daljem tekstu:poreski kredit) iz stava 1. ovog lana je odvojeno evidentiranje poslovanja takve jedinice.lan 48Obvezniku koji izvri ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnostipriznaje se pravo na poreski kredit u visini od 20% izvrenog ulaganja, s tim to ne moebiti vei od 50% obraunatog poreza u godini u kojoj je izvreno ulaganje.Izuzetno od stava 1. ovog lana, obvezniku koji je prema zakonu kojim se ureujeraunovodstvo razvrstan u malo preduzee priznaje se pravo na poreski kredit u visini od40% izvrenog ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti, s timto ne moe biti vei od 70% obraunatog poreza u godini u kojoj je izvreno ulaganje.Neiskorieni deo poreskog kredita moe se preneti na raun poreza na dobit iz buduihobraunskih perioda, najvie do limita iz st. 1. i 2. ovog lana, ali ne due od desetgodina.U svakoj od godina perioda iz stava 3. ovog lana prvo se primenjuje poreski kredit poosnovu ulaganja iz te godine, a zatim se, do limita iz st. 1. i 2. ovog lana, primenjujupreneti poreski krediti po redosledu ulaganja.Osnovnim sredstvima iz st. 1. i 2. ovog lana ne smatraju se: putniki automobili, osimautomobila za taksi prevoz, rent-a-car, obuku vozaa i specijalnih putnikih automobilasa ugraenim ureajima za bolesnike; nametaj, osim nametaja za opremanje hotela,motela, restorana, omladinskih, deijih i radnikih odmaralita; tepisi; umetnika delalikovne i primenjene umetnosti i ukrasni predmeti za ureenje prostora, kao ni alat iinventar sa kalkulativnim otpisom.U sluaju otuenja osnovnih sredstava iz st. 1. i 2. ovog lana pre isteka roka od trigodine od dana nabavke, poreski obveznik gubi pravo na poreski kredit iz st. 1. i 2. ovoglana i duan je da plati neplaeni porez, koji se indeksira stopom rasta cena na maloprema podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike.U sluaju iz stava 6. ovog lana, poreski obveznik je duan da otuenje osnovnihsredstava prijavi nadlenom poreskom organu u roku od pet dana od dana otuenja tihsredstava.lan 48aIzuzetno od lana 48. st. 1. i 2. ovog zakona, obvezniku se priznaje pravo na poreskikredit iz tog lana u visini od 80% od ulaganja izvrenog u toj godini u osnovna sredstvaza obavljanje delatnosti, pod uslovom da je, u skladu sa zakonom kojim se ureujeklasifikacija delatnosti i registar jedinica razvrstavanja, razvrstan u jednu od sledeihdelatnosti:01 - poljoprivreda;05 - ribarstvo;17 - proizvodnja tekstilnih prediva i tkanina;18 - proizvodnja odevnih predmeta, dorada i bojenje krzna;19 - prerada koe i proizvodnja predmeta od koe;27 - proizvodnja osnovnih metala;28 - proizvodnja standardnih metalnih proizvoda;29 - proizvodnja maina i ureaja;30 - proizvodnja kancelarijskih i raunskih maina;31 - proizvodnja elektrinih maina i aparata;32 - proizvodnja radio, tv i komunikacione opreme;33 - proizvodnja medicinskih, preciznih i optikih instrumenata;34 - proizvodnja motornih vozila, prikolica i poluprikolica;35 - proizvodnja ostalih saobraajnih sredstava;37 - reciklaa;92 - grupa 9211 - kinematografska i video proizvodnja.Obvezniku koji je razvrstan u smislu stava 1. ovog lana priznaje se pravo na poreskikredit za sve delatnosti iz tog stava za ije obavljanje je registrovan.Obvezniku iz st. 1. i 2. ovog lana poreski kredit se priznaje bez ogranienja u odnosu naobraunati porez u godini u kojoj je izvreno ulaganje i u narednih 10 godina u koje semoe preneti neiskorieni deo poreskog kredita.Kod ostvarivanja poreskog kredita iz st. 1-3. ovog lana primenjuju se odredbe lana 48.st. 5-7. ovog zakona.lan 49Obvezniku koji na neodreeno vreme zaposli nove radnike, obraunati porez na dobitpreduzea umanjuje se u poreskom periodu za iznos jednak iznosu koji ini 100% brutozarada, odnosno plata, isplaenih tim zaposlenima, uveanih za pripadajue javne prihodeplaene na teret poslodavca.Poreski kredit iz stava 1. ovog lana priznaje se i u sluaju kad poreski obveznik raskineugovor o radu sa jednim brojem zaposlenih, ako u istom poreskom periodu zaposli vielica na neodreeno vreme nego to je broj zaposlenih sa kojima je raskinut ugovor o radu.U sluaju iz stava 2. ovog lana, obraunati porez umanjuje se za pozitivnu razlikuizmeu zarada, odnosno plata, uveanih za pripadajue javne prihode na teret poslodavca,isplaenih novozaposlenim licima i zarada, odnosno plata, uveanih za pripadajue javneprihode na teret poslodavca, koje bi od dana raskida ugovora o radu do kraja poreskogperioda primili radnici sa kojima je raskinut ugovor o radu.Podsticaji kod ulaganjalan 50aPoreski obveznik koji uloi u svoja osnovna sredstva, odnosno u ija osnovna sredstvadrugo lice uloi vie od 600 miliona dinara, koji ta sredstva koristi u registrovanojdelatnosti u Republici i u periodu ulaganja dodatno zaposli na neodreeno vremenajmanje 100 lica, oslobaa se plaanja poreza na dobit preduzea u periodu od desetgodina srazmerno tom ulaganju.Poresko osloboenje primenjuje se po ispunjenju uslova iz stava 1. ovog lana, od prvegodine u kojoj je ostvarena oporeziva dobit.Novozaposlenim licima u smislu stava 1. ovog lana ne smatraju se lica koja su bilazaposlena u, posredno ili neposredno, zavisnom preduzeu ulagaa.lan 50bPoreski obveznik koji, prema propisima kojima se ureuje podsticanje ulaganja uprivredu Republike, obavlja delatnost na podruju od posebnog interesa za Republiku,oslobaa se plaanja poreza na dobit preduzea za period od pet godina, pod sledeimuslovima:1) da je uloio u svoja osnovna sredstva, odnosno u ija osnovna sredstva je drugo liceuloilo iznos vei od est miliona dinara;2) da koristi 80% vrednosti osnovnih sredstava u registrovanoj delatnosti na podruju odposebnog interesa za Republiku;3) da u periodu ulaganja obveznik dodatno zaposli na neodreeno vreme najmanje petlica;4) da najmanje 80% zaposlenih na neodreeno vreme ima prebivalite i boravite napodruju od posebnog interesa za Republiku.Poresko osloboenje iz stava 1. ovog lana ostvaruje se srazmerno ulaganju.Poresko osloboenje primenjuje se po ispunjenju uslova iz stava 1. ovog lana, od prvegodine u kojoj je ostvarena oporeziva dobit.Zaposlenim na neodreeno vreme na podruju od posebnog interesa za Republiku, kodobveznika iz stava 1. ovog lana, smatra se zaposleni koji je kod tog obveznika proveo uradnom odnosu i imao prebivalite i boravite na podruju od posebnog interesa zaRepubliku, najmanje devet meseci u kalendarskoj godini.Novozaposlenim licima, u smislu stava 1. taka 3. ovog lana, ne smatraju se lica koja subila zaposlena u, posredno ili neposredno, zavisnom preduzeu ulagaa.lan 50vAko obveznik iz l. 50a i 50b ovog zakona, smanji broj zaposlenih ispod broja utvrenogu lanu 50a stav 1. i lanu 50b stav 1. taka 3), ili smanji procenat utvren u lanu 50bstav 1. taka 4), gubi pravo na poresko osloboenje za celi period korienja poreskogosloboenja i duan je da plati porez koji se valorizuje primenom stope rasta cena namalo prema podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike.lan 50gAko pre isteka perioda poreskog osloboenja obveznik iz l. 50a i 50b ovog zakonaprekine sa poslovanjem, prestane da koristi ili otui sredstva iz lana 50a stav 1. i lana50b stav 1, a u nova osnovna sredstva ne uloi iznos jednak trinoj ceni otuenihsredstava, duan je da plati porez koji se valorizuje primenom stope rasta cena na maloprema podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike.lan 50dU iznos ulaganja u osnovna sredstva iz l. 50a i 50b ovog zakona ne uraunava sevrednost opreme koja je ve u upotrebi u Republici.lan 50Ukoliko obveznik iz l. 50a i 50b ovog zakona stekne imovinu spajanjem, pripajanjem ilipodelom, uz odlaganje kapitalnog dobitka u skladu sa lanom 31. ovog zakona, u perioduod tri godine koje prethode ispunjenju uslova i tokom perioda poreskog osloboenja iz l.50a i 50b, duan je da plati porez na ostvarenu dobit, srazmerno ovako steenoj imovini.lan 50eSrazmera iz l. 50a i 50b ovog zakona utvruje se na nain koji blie ureuje ministarfinansija.lan 50Ministar finansija blie ureuje nain voenja knjigovodstvene evidencije poslovanja zakorisnike poreskih podsticaja iz l. 50a i 50b ovog zakona.lan 50zNadlena organizaciona jedinica Poreske uprave utvruje ispunjenost uslova zakorienje poreskih podsticaja iz l. 50a i 50b ovog zakona.lan 50iAko se posebnim zakonom utvrdi opti interes za stimulisanje razvoja odreenedelatnosti, Vlada Republike Srbije moe propisati dodatne poreske podsticaje zastimulisanje razvoja te delatnosti.

Grupno oporezivanjeGrupu kompanija u smislu poreskog zakonodavstva ine matina kompanija i njene filijale. U zakonodavstvima savremenih drava su veoma razliito odredjeni uslovi koji moraju da se ispune da bi se moglo govoriti o grupi kompanija. U zakonodavstvu Srbije je, na primer, odredjeno da grupa kompanija postoji ako izmedju matine kompanije i njenih filijala postoji neposredna ili posredna kontrola nad najmanje 75% deonica, odnosno udela.Grupa kompanija ima pravo da zahteva da se vrsi tzv. grupno oporezivanje i poreskokonsolidovanje. Grupa kompanija ima pravo na poresko konsolidovanje pod uslovom da su sve kompanije u grupi rezidenti Republike Srbije. Ovaj zahtev podnosi matina kompanija nadlenom poreskom organu.Transferne ceneU pitanju se cene faktora proizvodnje odnosno sredstava i usluga koje se ostvaruju u transakcijama izmedju povezanih lica. Prema tome, u najveem broju sluajeva radi se o cenama koje su razliite od onih koje bi se ostvarile na tritu (princip "van dohvata ruke").U finansijskoj teoriji se cenom "van dohvata ruke" smatra cena koja bi se ostvarila na otvorenom tritu za iste ili sline poslovne transakcije izmedju nepovezanih lica. Postojanje transfernih cena, cena medju povezanim licima (cena na "dohvat ruke") sa poreske take gledita, ima za cilj smanjivanje poreskog tereta kod svih povezanih lica. Naravno, cena "van dohvata ruke" nije uvedena samo da sprei neodgovarajue odredjivanje cena sredstava i usluga u transakcijama izmedju povezanih lica i na taj nain smanjivanje poreskih obaveza, ve i da bi se izbegao uticaj na transfer tehnologije, korienje prava intelektualne svojine, pruanje tehnike pomoi i drugo.Sa aspekta poreskog zakonodavstva, ali ne samo njega, povezanim licem se smatra svako lice (preduzee) koje na posredan ili neposredan nain uestvuje u upravijanju, kontroli ili kapitalu drugog preduzea (lica), odnosno ima znaajnijeg utiaja na poslovne odluke.

IZVOD IZ ZAKONA O POREZU NA DOBIT PREDUZEA

GRUPNO OPOREZIVANJE I TRANSFERNE CENEPoresko konsolidovanjelan 55Matino preduzee i zavisna preduzea, u smislu ovog zakona, ine grupu povezanihpreduzea ako meu njima postoji neposredna ili posredna kontrola nad najmanje 75%akcija ili udela.Povezana preduzea imaju pravo da trae poresko konsolidovanje pod uslovom da su svapovezana preduzea rezidenti Republike.Zahtev za poreskim konsolidovanjem matino preduzee podnosi nadlenom poreskomorganu.lan 56Svaki lan grupe povezanih preduzea duan je da podnese svoj poreski bilans, a matinopreduzee podnosi konsolidovani poreski bilans za grupu povezanih preduzea.U konsolidovanom poreskom bilansu gubici jednog ili vie povezanih preduzeaprebijaju se na raun dobiti ostalih povezanih preduzea u grupi.Za obraunati porez po konsolidovanom bilansu obveznici su pojedinana povezanapreduzea iz grupe, srazmerno oporezivoj dobiti iz pojedinanog poreskog bilansa.Ministar finansija blie ureuje nain spreavanja dvostrukog osloboenja ili dvostrukogoporezivanja pojedinih pozicija u konsolidovanom poreskom bilansu.lan 57Jednom odobreno poresko konsolidovanje primenjuje se najmanje pet godina.Ako se pre isteka roka iz stava 1. ovog lana izmene uslovi iz lana 55. st. 1. i 2. ovogzakona, ili se jedno preduzee, vie povezanih preduzea, ili sva povezana preduzea ugrupi naknadno opredele za pojedinano oporezivanje pre isteka roka iz stava 1. ovoglana, sva povezana preduzea su duna da srazmerno plate razliku na ime poreskeprivilegije koju su iskoristili.Transferne cenelan 59Transfernom cenom smatra se cena nastala u vezi sa transakcijama sredstvima ilistvaranjem obaveza meu povezanim licima.Licem povezanim sa obveznikom smatra se ono fiziko ili pravno lice u ijim seodnosima sa obveznikom javlja mogunost kontrole ili znaajnijeg uticaja na poslovneodluke.Posedovanje vie od 50% ili pojedinano najveeg dela akcija ili udela smatra seomoguenom kontrolom nad obveznikom.Uticaj na poslovne odluke obveznika postoji, pored sluaja predvienog u stavu 3. ovoglana, i kada lice povezano sa obveznikom poseduje vie od 50% ili pojedinano najveibroj glasova u obveznikovim organima upravljanja.Licem povezanim sa obveznikom smatra se i ono pravno lice u kome, kao i kodobveznika, ista fizika ili pravna lica neposredno ili posredno uestvuju u upravljanju,kontroli ili kapitalu, na nain predvien u st. 3. i 4. ovog lana.lan 60Obveznik je duan da transakcije iz lana 59. stav 1. ovog zakona posebno prikae usvom poreskom bilansu.Obveznik je duan da, zajedno sa transakcijama iz lana 59. stav 1. ovog zakona, uporeskom bilansu posebno prikae vrednost istih transakcija po cenama koje bi seostvarile na tritu takvih ili slinih transakcija da se nije radilo o povezanim licima(princip "van dohvata ruke").Obaveze iz st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na transakcije izmeu stalne poslovnejedinice iz lana 4. ovog zakona i njene nerezidentne centrale.lan 61Razlika izmeu cene utvrene primenom principa "van dohvata ruke" i obveznikovetransferne cene ukljuuje se u poresku osnovicu.Kod utvrivanja cene transakcije po principu "van dohvata ruke", koriste se uporedivecene na tritu, a kad to nije mogue, metoda kotanja uveana za uobiajenu zaradu ilimetoda preprodajne cene.Ministar finansija blie ureuje nain primene metoda iz stava 2. ovog lana.Kamata "van dohvata ruke" i spreavanje utanjene kapitalizacijelan 62Kod duga prema poveriocu sa statusom povezanog lica iz lana 59. ovog zakona,poreskom obvezniku, izuzev banci ili drugoj finansijskoj organizaciji, ne priznaju se kaorashod u poreskom bilansu kamata i pripadajui trokovi iznad nivoa jednakog proizvoduetvorostruke vrednosti obveznikovog sopstvenog kapitala i,1) u sluaju zajma denominovanog u dinarima, 110% kamatne stope koju Narodna bankaJugoslavije primenjuje na zajmove koje odobrava komercijalnim bankama na dan 31.decembra prethodne godine; odnosno,2) u sluaju deviznog zajma, 110% kamatne stope koju centralna banka drave ija jevaluta u pitanju primenjuje na zajmove koje odobrava komercijalnim bankama na dan 31.decembra prethodne godine.Sopstveni kapital, u smislu ovog zakona, jednak je razlici izmeu aktive na osnovu kojeobveznik ostvaruje dohodak, koji se ukljuuje u ukupan prihod, i dugova sa njompovezanih, s tim to su i aktiva i dugovi uproseeni za stanje na dan 1. januara i 31.decembra tekue godine.Kamata i pripadajui trokovi iznad nivoa predvienog u stavu 1. ovog lana mogu sepreneti kao rashod u poreskom bilansu za narednu godinu.Za banke i druge finansijske organizacije limit iz stava 1. ovog lana jednak je proizvodudesetostruke vrednosti sopstvenog kapitala i kamatne stope predviene u taki 1, odnosnou taki 2. toga stava.Ministar finansija blie ureuje primenu kamate "van dohvata ruke" i nain spreavanjautanjene kapitalizacije.

Literatura: OSNOVE JAVNIH FINANSIJA, Prof. dr Ljubinka Joksimovi ZAKON O POREZU NA DOBIT PREDUZEA ("Sl. glasnik RS", br. 25/2001, 80/2002, 43/2003 i 84/2004)