Click here to load reader

PRESTANAK PREDUZEĆA - … preduzeca.doc · Web viewTema:PRESTANAK PREDUZEĆA Stečaj i likvidacija Reorganizacija Prestanak rada preduzeća- likvidacija i stečaj Sadržaj Uvod 1

  • View
    216

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of PRESTANAK PREDUZEĆA - … preduzeca.doc · Web viewTema:PRESTANAK PREDUZEĆA Stečaj i likvidacija...

PRESTANAK PREDUZEA

S E M I N A R S K I R A D

Tema:PRESTANAK PREDUZEA

1. Steaj i likvidacija

2. Reorganizacija

Prestanak rada preduzea- likvidacija i steaj

Sadraj

Uvod

1. Steaj i znaaj steajnog sistema

2. Osnovne karakteristike Zakona o steajnom postupku

3. Reorganizacija - savremen pristup steajnoj problematici

4. Reorganizacija u naem i zakonodavstvima zemalja u okruenju

5. Mere za realizaciju plana reorganizacije

Zakljuak

Spisak koriene literature

Zakonodavstvo

Korisni linkovi

http://www.maturski.org

Uvod

Ve due vreme u menunarodnim okvirima prisutan je trend koji za rezultat ima znatno izmenjen pristup problemu steaja. U vremenu snanog ekonomskog rasta i kreditne ekspanzije prisutno je bilo uverenje da celokupna funkcija steaja treba da se svodi na ienje trita od nekonkurentnih i neprofitabilnih subjekata. Njihovo mesto bi ubrzo preuzimali novi ili postojei akteri a sistem bi nastavljao nesmetano da funkcionie, uz jaanje kreditne aktivnosti sa jedne i poveanje zaduenosti privrednih subjekata, vidljivo kroz rast obaveza u pasivi bilansa stanja, sa druge strane. U takvim uslovima nije postojala svest o potrebi da se sagledaju i steaju daju i druge funkcije osim one da slui samo kao instrument naplate potraivanja od dunika nesposobnih da izvravaju svoje obaveze, i kao krajnji rezultat njihove likvidacije. Pogotovo nisu u obzir uzimane posledice koje steaj ima na socijalne prilike u drutvu, koje sigurno nisu zanemarljive. Generalno, nije se shvatala potreba za efikasnim steajnim sistemom ili je ona u velikoj meri bila ignorisana.

Istorijski pregled:Ustanova kolektivne likvidacije dunikove imovine postajala je jo u Rimsko pravu, ali su, uFrancuskoj tek u 18 veku konzularne sudije bile ovlaene, zajedno sa sudovima opteg prava, da sprovode zakon dunikove imovine, kad je on trgovac. Trgovaki zakonik od 1807. bio je dao steaju u sutini kaznenopopravni vid ; zakon od 28. maja 1838. znatno je ublaio strogosti Zakonika i iskljuivo nadlenost dodelio trgovakim sudovima. Godine 1889. bio je ustanovljen jedan ublaen postupak, samo za savesne dunike, pod nazivom sudske likvidacije, sciljem da odstrani beastee dejstvo steaja. Blagost se iri, praena zloupotrebama; zakonodavac je bio prinuen,u 20-om veku,da krene suprotnim pravcem; dekret od 20. marta 1955. oznaavao je u celini izvestan povratak ka strogosti u pogledu steaja u pravom smislu rei i izvesno pojaanje blagosti prema trgovcu koji se smatra savesnim i koji se od sada koristi prinudnom upravom, koja je zamenila sudsku likvidaciju. Kako reforma od 1955. nije dovela do oekivanih rezultata, 1959. nije dovelo do oekivanih rezultata, 1959, se zapoelo s etvrtom reformom i ova dovodi do zakona od 12. jula 1967. koji je stupio na snagu 1. januara 1968. Ordonansa od 28. septembra 1967. dopunila je tu reformu ustanovljavajui preventivno poravnjanje.

Bilo da je u pitanju preventivno poravnjanje, prinudna uprava ili likvidacija imovine, te, mere pogaaju iskljuivo preduzee posmatrano kao takvo. U sluaju preventivnog poravnjanja i prinudne uprave, preduzee i dalje postoji i radi, ali njegovom nosiocu pomau bilo staraoci ili upravnici; ako plan o ozdravljenju uspe ili ako poravnjanje bude prihvaeno, dunik ponovo stie pravo slobodnog raspolaganja svojom imovinom. U sluaju likvidacije imovine, naprotiv, preduzee se stavlja u likvidaciju i prestaje da postoji.

Dunik trgovac ili rukovodioci i lanovi uprave pravnih lica mogu, povrh toga, i lino biti pogoeni graanskim sankcijama pod nazivom linog steaja.

Danas, meutim ekonomski uslovi poslovanja u svetu su znatno izmenjeni. este finansijske krize uslovile su potrebu za radikalnom reformom steajne regulative. Inflacija, pad tranje, rast trokova poslovanja, energetske krize, finansijski lomovi na pojedinim tritima, otvaranje jednih a zatvaranje drugih ekonomskih podruja, znaajan pad kreditne aktivnosti, ubrzanje tehnolokih promena, promene preferencija potroaa i drugi faktori su doprineli da posledino mnogi privredni subjekti nisu vie u mogunosti da servisiraju svoje dugove. Primena zastarele i nefleksibilne steajne regulative samo je doprinosila produbljivanju krize.

Iako je potreba za izmenom propisa o steaju i njihovom prilagonavanju novim uslovima

sagledana odavno a uzroci koji su to zahtevali nisu doli naglo i neoekivano, ceo proces sa

institucionalnog aspekta je tekao dosta sporo. Tek su krajem 70-ih godina prolog veka nainjeni prvi znaajniji koraci u stvaranju kvalitativno boljeg steajnog zakonodavstva u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Tada je uveden institut reorganizacije steajnog dunika kao mera kojom se spreava njegovo bankrotstvo i gaenje. Sutina je u tome da se primenom razliitih mera ouva kontinuitet poslovanja a sa druge strane da poverioci naplate svoja potraivanja, i time istovremeno ispune dva cilja. Prvi je ouvanje finasijske discipline kroz sigurnost naplate potraivanja (koja moe ii putem likvidacije steajnog dunika ili kroz proces reorganizacije) i spreavanje daljeg propadanja privrednih subjekata za koje se zakljui da ih je mogue sauvati, odnosno da imaju perspektivu i svrhu daljeg postojanja.

U uslovima globalizacije i internacionalizacije poslovanja i finansijskih tokova, modernizacija steaja je dobila jo vie na znaaju. Ovom problemu sve veu panju pridaju i razne menunarodne institucije a polako dolazi i do ujednaavanja regulative menu zakonodavstvima u svetu. Znai steaj i steajna regulativa polako zauzimaju svoje mesto kao potpuno ravnopravni ostalim delovima trgovinskog (privrednog) prava, prevashodno u odnosu na kompanijsko (statusno) pravo. Tako su danas na celovit nain regulisani nastajanje, rad, prestanak, bankrotstvo i reorganizacija privrednih drutava. Steajna regulativa je danas postala znaajan regulator privrednih kretanja time to namee odgovorno ponaanje privrednih subjekata prema svojim obavezama (dugovima), uspostavlja sigurnost i izjednaava uslove poslovanja ali istovremeno prua ansu za oporavak. Takoe, steaj (odnosno reorganizacija u okviru steajnog postupka) poinje da vri i socijalnu funkciju pokuajem da se u najveem broju ouvaju postojea radna mesta.

Neophodnost donoenja novih propisa o steaju je pored ve nabrojanih faktora, kod nas u jo veoj meri bila neophodna kao deo ukupnih privrednih reformi, to je uostalom bio i sluaj u ostalim zemljama koje su prolazile kroz proces tranizicije. Meutim dok je u pogledu samog steajnog postupka trebalo otkloniti slabosti postojee regulative i uiniti ceo postupak brim i efikasnijim, dotle je reoganizacija postojala samo u rudimentarnom obliku (u vidu prinudnog poravnanja i preuzimanja duga) i zbog toga se moe rei da su upravo u tom segmentu izvrene najznaajnije izmene u naoj steajnoj regulativi.

Poglavlje broj 1 pored ostalog sadri: kratak prikaz istorijata steaja i steajnog zakonodavstva, definiciju steajnog postupka sa stanovita naih propisa, faktore i pitanja koja se postavljaju pri koncipiranju steajnog sistema kao i nemogunost stvaranja jedinstvenog modela steajnog zakona, glavne ciljeve steajne regulative i njene implikacije na ekonomski sistem u celini, praktine probleme u sprovonenju kao i osnovne preduslove za uspeni i efikasnu primenu, uzroke pojave suprostavljenih ciljeva uesnika u steajnom postupku, aspekte steaja u procesu tranzicije i dr. Sve ove teme su prikazivane u meri da zadovolje potrebe ovog rada, negde vie a negde manje detaljno i u sutini ovo poglavlje predstavljaju pravi uvod i okvir za razmatranje centralne teme ovog rada.

Poglavlje broj 2 pokuava da najkrae prikae neke od najvanijih karakteristika novog Zakona o steajnom postupku uz naglasak na one odredbe koje su pretrpele najvie izmena u odnosu na prethodne propise kao i one koje u najveoj meri unapreuju sprovoenje i poveavaju efikasnost steajnih postupaka. Ovo poglavlje je najkrae i ono nema za cilj da se dublje uputa u analizu sprovoenja steajnog postupka.

Poglavlje broj 3 prua prikaz karakteristika procesa reorganizacije sa stanovita meunarodne prakse. Takoe, ukazuje na prednosti i mane reoganizacije u odnosu na bankroststvo steajnog dunika i prodaju steajnog dunika kao celine (going concern value), odnose i osobine formalnih i neformalnih postupaka reorganizacije itd. Date su karakteristike i varijante razliitih procesnih radnji u okviru reorganizacije sa stanovita meunarodne prakse i modela zakona koje izranuju neke meunarodne institucije (UNCITRAL). Na kraju su ukratko predstavljeni modeli reorganizacije u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Francuskoj kao svojevrsnih predstavnika razliitih pristupa ovoj problematici.

Poglavlje broj 4 opisuje proceduru reorganizacije ustanovljenu zakonskim propisima kod nas, u Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj. Ukazano je neke od razlika koje postoje meu pomenutim zakonodavstvima u pogledu ovog pitanja. Znai prikazani su zakonski preduslovi za reorganizaciju, procesne radnje, ovlaeni predlagai plana reorganizacije odnosno steajnog plana u Republici Srpskoj i Hrvatskoj, uslovi koje plan mora da zadovolji, principi podele poverilaca u razliite klase (grupe), procedura obavetavanja i glasanja, neophodne veine za prihvatanje plana, odustvo ili neophodnost sudske potvrde plana, pravna dejstva usvojenog plana, zatita poverilaca, praenje primene plana i njegovo eventualno ponitenje itd. Takoe, u cilju porenenja na poetku ovog poglavlja dat je prikaz postupka prinudnog poravnanja koji se vie u tom obliku ne koristi kod nas i preuzimanja duga, koje sa druge strane zakonodavac zadrao kao jednu od opcija..

1. Steaj i znaaj steajnog sistema

Za steaj i steajnu regulativu bi se moglo rei da danas predstavljaju jedne od osnovnih

delova savremenih trinih sistema a samim tim i pravne regulative kojim se oni reguliu. Danas se ovoj materiji posveuje znaajna panja, pogotovo u svetlu reformi koje se vre u zemljama u tranziciji, a takone je ovo pitanje aktuelno u mnogim azijskim zemljama koje svoju regulativu prilagonavaju savremenim tendencijama u ovoj oblasti. Menutim mora se istai da problematika steajanog postupka (Insolvency proceedings) i u zemljama sa dugom trinom tradicijom predstavlja dinaminu oblast u kojoj se trae nova reenja koja e pratiti trend promena u menunarodnoj ekonomiji. Izuzetan doprinos po tom pitanju daju i brojne menunarodne i nadnacionalne institucije kao to su Svetska banka, Menunarodni monetarni fond, UNCITRAL, Evropska unija i dr.

Razvoj steajnog zakonodavstava, u dananjem smislu, zapoeo je jo u 16. veku u tada

najrazvijenijim trgovakim oblastima Evrope. Prva steajna pravila u formi Zakona o steaju su donele gradske vlasti Antverpena, u Holandiji, 1515. godine, koji je tada bio centar svetske trgovine, sa ciljem spreavanja bekstva dunika sa teritorije Holandije. Zakon koji je donet 1542. godine u Engleskoj prvi je uveo principe na kojima i danas poiva moderno steajno zakonodavstvo a to su:

kolektivno namirenje poverilaca i ravnomerna raspodela imovine dunika srazmerno potraivanjima poverilaca.

Zanimljiv je podatak kako je nastao izraz bankrot. U srednjovekovnoj Italiji trgovcima koji nisu plaali svoje dugove poverioci su unitavali klupe za trgovanje. Od italijanskog "banca rotta" ili unitena klupa (tezga) dolazi izraz bankrot ili steaj. Krajem 19. veka i tridesetih godina prolog veka usled velike depresije, umesto likvidacije steajnog dunika kao odgovora na loe ekonomske prilike, javila se ideja reorganizacije steajnog dunika koji bi pod odrenenim uslovima nastavljao sa poslovanjem. Najvei doprinos institucionalizaciji ovog instrumenta, steajne i uopte ekonomske politike, dao je Bancruptcy Reform Act donet 1978. godine, sa kasnijim izmenama, u Sjedinjenim Amerikim Dravama. Poglavlje broj 11. ovog zakona regulie postupak reorganizacije kao

ravnopravan postupku steajne likvidacije koji je regulisan u poglavlju broj 7. Ovaj zakonski akt dao je impuls i primeni i pravnom regulisanju reorganizacije u privrednim sistemima najveeg broja zemalja.

Za poetak bi na ovom mestu trebalo dati osnovne definicije steaja i reorganizacije.

Steaj se najee definie kao stanje u kome dunik ne moe da izvrava svoje obaveze prema poveriocima i, s druge strane, prinudno izvrenje potraivanja svih poverilaca nad imovinom dunika, to dovodi do gubljenja pravnog subjektiviteta steajnog dunika.

Materijalno- finansijski uslovi (insolventnost) koji za pravnu posledicu imaju otvaranje steajnog postupka (steajni razlozi, okidai) su u pravnim sistemima bili razliito definisani ali se vremenom vri i njihovo ujednaavanje. Takav je sluaj i sa naim zakonodavstvom. Steajni postupak je do sada bio regulisan Zakonom o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji, a od 2. februara 2005. godine primenjuje se Zakon o steajnom postupku i Zakon o agenciji za licenciranje steajnih upravnika.

Iako se u strunoj javnosti mogu uti i miljenja da su i ovi zakoni u pojedinim segmentima

nedoreeni i neprecizni oni svakako predstavljaju znaajan iskorak ka moderno ureenom steajnom zakonodavstvu.) odreuje pojmove steajnog postupka, bankrotstva i reorganizacije. Tako steajni postupak u smislu ovog zakona obuhvata bankrotstvo odnosno reorganizaciju. Pod bankrotstvom se podrazumeva namirenje poverilaca prodajom celokupne imovine steajnog dunika, a pod reorganizacijom se podrazumeva namirenje poverilaca, na nain i pod uslovima odrenenim planom reorganizacije. O osnovnim karakteristikama novog zakona kojim se regulie steajni postupak u naoj zemlji bie neto vie rei kasnije u toku ovog rada, ali je osnovni zakljuak da je jedna od njegovih najvanijih prednosti potpuno i savremeno regulisanje postupka reorganizacije steajnog dunika.

Na osnovu napred iznetih definicija ne bi se smelo zakljuiti kako je steajni postupak, i

uopte problem steaja, neto to pogaa samo parcijalne delove ekonomskog sistema jedne zemlje.

Naprotiv, ire imlikacije steaja na privredu jedne zemlje, zaposlenost, konkurentnost, socijalni poloaj stanovnitva, proces reformi, fiskalni aparat i sl. zahtevaju da se ovi faktori uzmu u obzir pri kreaciji okruenja i pravila pod kojima se on sprovodi. Organizovana drutva su vremenom spoznala potrebu da obezbede sistem pravila i procedura za regulisanje fenomena insolventnosti.10 Interesantno je zapaziti da se on javlja samo u kreditnom sistemu, to je karakteristika modernih trita, jer kada bi uesnici na tritu pribavljali dobra i usluge samo putem gotovine ili trampom tada ne bi postojao dug pa samim tim ni potreba za steajem. U dananjim uslovima ovo svakako nije sluaj. Znaaj steajnog zakonodavstva se stoga ne moe prevideti, niti se razmatranja koja naglaavaju njegov uticaj mogu smatrati preteranim. Postoje mnoga pitanja i nedoumice koje se javljaju u svetskoj praksi i strunim razmatranjima po pitanju konstrukcije i primene steajnog zakonodavstva. Na primer, da li bi zakon trebao da promovie disciplinu, da iz igre izbacuje neefikasne i nekompetentne, ili da bude tolerantniji i na taj nain podstie preduzetniki duh u smislu vee spremnosti da se preuzme rizik? Da li dejstvo zakona treba da ima ire socijalne i drutvene efekte ili mu je cilj samo racionalno razreenje pojedinanog sluaja? Da li da uzima u obzir efekte koje ima na zaposlenost? Da li da favorizuje van sudske (neformalne) aranmane ili formalne procese reorganizacije pod okriljem suda? Kako na najbolji nain izvriti balans izmenu procesa likvidacije i reorganizacije? Koliko treba da bude uee samih sudova u procesu (da nadgledaju zakonitost procesa ili da budu aktivan subjekat u postupku)? Kakva je uloga drave? Pitanja ima mnogo a faktora koji utiu na mogue pravilne odgovore jo vie.

Rezultat je mnotvo miljenja i nemogunost izrade i formulisanja jedinstvenog koncepta i modela steajnog zakona. U literaturi i strunim raspravama se esto pokree pitanje da li je odreneni steajni sistem vie naklonjen duniku ili poveriocima (pro-debtor ili pro-creditor), i pri tome se navode osnovne karakteristike jednog ili drugog sistema, na primer pitanje reorganizacije ili poloaja obezbeenih prava potraivanja privilegovanih poverilaca. Medutim ta rasprava gubi na znaaju jer dolazi polako do ujednaavanja regulative meu dravama a isto tako u praksi se retko javljaju ista reenja. Tako se na primer za zakonsko favorizovanje reorganizacije moe rei da predstavlja naklonost ka duniku ali odredbe koje odrenuju da plan reorganizacije usvajaju poverioci relativizuju tu konstataciju i uvode balans u ovoj oblasti.

Koji su generalni ciljevi steajne regulative? U prvom redu je to da uvede sigurnost na tritu

i kreditnom sistemu, odnosno da promovie strogu finansijsku disciplinu. Poverenje u institucije sistema koje se javlja kao rezultat uverenja da e sva potraivanja na kraju biti naplaena, bilo redovnim putem ili kroz neki od vidova steajnog postupka, je osnova normalnog funkcionisanja trita. Ali ne samo to, na ovaj nain se stvaraju uslovi za ekonomski rast, priliv investicija, funkcionisanje fiskalnog sistema i sl. Da bi se to postiglo steajni postupak mora biti efikasan i brz.

Takoe, mora da u najveoj meri sprei razne vrste zloupotreba i eliminie korupciju. Promovisanje principa neutralnosti, to znai da na isti nain tretira sve privredne subjekte (bez obzira na vrstu, veliinu i poreklo kapitala), mora biti ugraeno u osnove zakona kojim se regulie steajni postupak.

Da bi svi oni koji se nalaze na tritu ili su potencijalni ulagai mogli da znaju ta ih oekuje i u krajnjoj liniji mogli da predvide rizik koji nosi poslovanje, steajni postupak u tom smislu treba da bude predvidljiv i dosledno sprovonen, ali takone i u dovoljnoj meri fleksibilan. Fleksibilnost se ogleda u mogunosti izbora i dogovora ali i u pogledu broja mogunosti koje su dostupne stranama kada se u bilo kojoj ulozi nanu u steajnom procesu. Uvonenje mogunosti reorganizacije i mnotvo varijanti koje su u tom procesu dozvoljene je nain za postizanje tog cilja. Sve to u krajnjoj liniji dovodi do najvanijeg cilja a to je zatita i maksimiranje vrednosti. Moglo bi se takoe rei da steaj tako postaje jedan od bitnih faktora za razvoj korporativnog upravljanja.

Kod praktine primene propisa o steaju situacija se dodatno komlikuje. Od poetnog gledita da se na jednoj strani nalazi dunik a na drugoj poverioci, posmatranjem konkretnog sluaja u kome je steajni dunik jedno relativno veliko akcionarsko drutvo, broj ukljuenih i zainteresovanih strana se znaajno poveava. Na strani dunika se javlja menadment (uprava), akcionari (vlasnici) i zaposleni. Njihova gledita i oekivanja ne moraju obavezno da se razlikuju, ali je to sa obzirom na razliit poloaj i posledice koje mogu trpeti u toku steajnog postupka veoma mogue. Menadment eli da nastavi sa radom u istom sastavu, tako da je uglavnom zainteresovan za proces reorganizacije (pre neformalan nego formalan), koji nee zadirati u njihovu sadanju poziciju. Zaposleni ele da sauvaju radna mesta, tako da bilo koji vid procesa reorganizacije za njih nije podjednako dobar. Mere koje podrazumevaju znaajnu redukciju obima poslovanja i smanjenje broja zaposlenih svakako nisu u njihovom interesu. Svakako je znaajan faktor i sam poloaj zaposlenih prilikom formalnog otvaranja steajnog postupka. Neke zemlje su donele posebne zakonske propise koji reguliu ovu materiju. Pozicije akcionara mogu se dosta meusobno razlikovati u zavisnosti od njihove veliine (mali, veliki, veinski) i ukljuenosti u sam proces upravljanja privrednim drutvom. Na strani poverilaca razliitost interesa, elja i oekivanja moe biti jo vea i prisutnija. Oni se meusobno mogu razlikovati po veliini (finansijskoj moi), po tome da li su njihova potraivanja obezbeena ili ne, po visini potraivanja, kao i po tome na kom osnovu su potraivanja nastala. Razluni poverioci ija su potraivanja obezbeena (collateral) su uglavnom zainteresovani za njihovu to bru realizaciju, oni bez obezbenenja za likvidaciju (kroz steajni postupak) ili prodaju privrednog drutva kao celine (going concern value) ili moda za nastavak poslovanja kroz reorganizaciju ako e to dovesti do realizacije pune vrednosti njihovih potraivanja. Komercijalni poverioci (kupci i dobavljai), za razliku od na primer banaka, ee imaju interes da steajni dunik nastavi sa radom jer to moda u veoj meri utie na njihovo poslovanje nego sudbina pojedinanog potraivanja. Sledea zainteresovana strana je svakako drava koja delujui posredno kroz pravosudni sistem a neposredno kroz zakonodavnu aktivnost i regulatorna tela, iji je osniva (agencije), nastoji da ouva opti drutveni interes, stabilnost i sigurnost pravnog i ekonomskog sistema, ubrza razvoj i reforme, ostvari nesmetan priliv budetskih sredstava i sl. Takva tendencija postoji i kod nas, jer se izmenama Zakona o privatizaciji uvodi mogunost da Agencija za privatizaciju preuzme ulogu steajnog upravnika kod privrednih drutava sa veinskim drutvenim kapitalom. Na kraju ne treba zaboraviti ni interes lokalne samouprave u celom postupku (optine i regioni). est je sluaj uopte u zemljama u tranziciji, pogotovo u manjim lokalnim sredinama, da je jedno privredno drutvo (preduzee) glavni izvor zaposlenosti i budetskih prihoda.

Likvidacija i prestanak postojanja takvog privrednog subjekta moe da ima ogromne

socijalne posledice u toj sredini. Sve to je napred reeno dovoljno sugerie sa kakvom panjom treba pristupiti izgradnji steajne regulative. Po reima Joseph-a Stigliz-a ne postoji ni u ovoj oblasti tzv. Pareto optimum, termin poznat u ekonomskoj teoriji kao, najprostije reeno, stanje odnosno reenje koje bi bilo idealno i prihvatljivo za sve. Treba uzeti u obzir takone i tradiciju i osobine same sredine (kolektivizam ili individualizam) jer bi bukvalno prenoenje reenja i odredbi, koje se primenjuju na razvijenim tritima, bilo praktino nesprovodljivo ili bi izazvalo i vee tetne posledice.

Zakonsko regulisanje steajnog postupka, meutim, nije samo po sebi dovoljno da razrei sve navedene protivurenosti i da obezbedi nesmetano funkcionisanje privrednih kretanja u jednoj zemlji. Potreban je institucionalni i regulatorni okvir da bi sistem bio efikasan. Neke od zemalja koje su dosta poodmakle u sprovonenju ekonomskih reformi, na primer eka, uviaju potrebu da unaprenuju ne samo zakon o steajnom postupku nego i svu ostale regulativu, instucije, registre, trite kapitala i sl. kako bi prevazili probleme koji se u praksi javljaju. Na prvom mestu neophodan je snaan, nezavisan i efikasan pravosudni aparat. Takone, ne treba izgubiti iz vida da je steajna regulativa samo jedan od elemenata pravnog sistema koji utie na poslovanje preduzea.

Zbog toga je neophodna primena novih zakonskih reenja iz oblasti statusnog prava (Zakon o privrednim drutvima), materiju koja regulie registraciju privrednih subjekata, trite hartija od vrednosti, privatizaciju, platni promet, zakonsko regulisanje primene meunarodnih raunovodstvenih standarda (MRS), zalono pravo, dovonenje u red zemljinih knjiga i dr. Isto tako neophodna je izrada novih propisa kojima se reguliu izvrni i parnini postupak. Na steajni postupak se, inae, shodno primenju propisi kojima se regulie parnini postupak. Primena novih propisa zahteva i ljude koji bi ih sprovodili, te je stoga preko neophodna profesionalizacija kadrova koji bi se bavili poslom steajnih upravnika. To je kod nas uinjeno uporednim donoenjem Zakona o steajnom postupku i Zakona o agenciji za licenciranje steajnih upravnika. Naravno da donoenje samog zakona ne reava samo po sebi problem ve je neophodna i njihova dosledna primena.

Finansijski poloaj preduzea u mnogome je odreen merama drave u oblasti monetarne i fiskalne politike. One u velikoj meri mogu da olakaju ili oteaju poslovanje preduzea. Naravno, ne sme se izgubiti iz vida da se prilagonavanje ovih mera ne sme vriti zbog dnevnih ili kratkoronih potreba, ve one treba da budu rezultat dugorone strategije ekonomskog razvoja. Samo jedan primer je dovoljan za to. Politika kamatnih stopa, kojom upravlja centralna monetarna institucija utie na obim zaduivanja privrednih subjekata. Ako su one u jednom periodu odravane na relativno niskom nivou rezultat je vee finansiranje iz kreditnih izvora, ali ako posle toga done do velikog skoka kamatnih stopa (a najee se pri tom menjaju i kamatne stope na postojei dug) dolazi do prezaduenosti koja na poetku nije mogla biti predviena. Kao posledica toga, u inae tekim ekonomskim uslovima, insolventnost a samim tim i steaj postaju realna pretnja. Svakako ne sme se izgubiti iz vida i uticaj inflacije na vrednost i aktive i pasive u bilansu, mogue stvaranje pogrene slike o finansijskom poloaju preduzea kao i direktan uticaj na sam steajni postupak.

Svi napred nabrojani faktori i elementi utiu na efikasnu primenu steajnog zakonodavstva sa naravno najveim akcentom na sam steajni zakon. Menutim, nije svaki model steajnog zakona podjednako dobar u svim drutveno-ekonomskim uslovima. I kada se donese nov zakon o steaju sa svim ostalim zakonima, odnosno kada se u najveoj meri uspostavi pravna regulativa i institucionalni okvir to opet ne znai da e primena tih propisa biti efikasna i u krajnjoj liniji imati pozitivne posledice. Potrebno je uzeti u obzir u kolikoj meri su kretanja u ekonomiji jedne zemlje u skladu sa modernim trinim ponaanjem, jer primena zakonskih reenja po uzoru na razvijene zemlje, u uslovima kada ne postoje trina svest i ponaanje, moe imati veoma negativne efekte. Impulsi koje novi zakoni i ostali propisi daju kao i njihov preventivan uticaj u takvom okruenju bie deformisani.

Takoe, kada se nalazimo u situaciji kada je najvei deo kapitala dravnog (drutvenog) porekla i kada postoje ogromni nagomilani dugovi menu preduzeima i prema dravi tada bi striktna primena steajnih propisa u jednom momentu ugasila najvei deo privrede. Nije potrebno naglaavati kakav bi to efekat imalo na zaposlene i na socijalni aspekt uopte. Neophodno je dakle ubrzano sprovoditi proces svojinske transformacije, kako bi kapital dobio titulara, a drava sa druge strane treba da pristupi sanaciji i reorganizaciji velikih sistema, reprogramiranju ili otpisivanju dugova i sl.

Mnoge drave su sprovodile takve posebne programe koji su na prvi pogled u suprotnosti sa osnovnim principima savremene privrede ali su neophodan preduslov da se subjekti privrenivanja osposobe za trinu utakmicu.Tek tada e primena novih propisa imati svoju svrhu i dati oekivane rezultate.

Kada privatizacija putem prodaje nije mogua, to je est sluaj kada su preduzea odavno izgubila trite i poslovnu perspektivu, tada se skoro jedini izlaz nalazi u steaju. To je nain da se zarobljena aktiva, barem ono to je preostalo, upotrebi na produktivniji nain to jest kao osnova za nove poslovne poduhvate. Steaj se esto pogreno shvata kao definitivan kraj, to je pogreno, jer ponekad se samo tim putem moe doi do novog vlasnika, sveeg kapitala, novog proizvodnog programa i anse za oporavak Sa tim u vezi treba polako menjati usaene poglede i svest koje ljudi imaju o steaju. On se u velikoj meri doivljava kao sramota, kao iskljuiva krivica menadmenta a ponekad i kao krivino delo. Neki autori govore stoga o potrebi za destigmatizacijom steaja.

Same zakonske posledice koje se javljaju otvaranjem steajnog postupka treba da budu dovoljan podstrek da se on izbegne, ako je to mogue, ili une u proces reorganizacije sa svim aspektima i mogunostima koje ona nudi.

Na kraju ovog dela rada treba rei koja su danas aktuelna pitanja u svetu u ovoj oblasti. Zemlje u procesu tranzicije razliitom brzinom prilagonavaju svoje propise o steaju svetskim trendovima i reenjima. O generalnim aspektima tog procesa je bilo rei. Na podruju Evropske Unije danas se uglavnom bave problemom steaja privrednih subjekata koji svoje poslovanje vre na teritoriji vie zemalja lanica unije kao i van nje (cross-border insolvency proceedings). Tu se postavljaju pitanja tzv. primarnih i sekundarnih steajnih postupaka, zatim odrenivanje centra glavnih interesa kao mesta gde privredno drutvo obavlja najvei deo svojih aktivnosti, nadlenosti nacionalnih sudova i menusobnog odnosa razliitih nacionalnih pravnih sistema. Tim pitanjem se posebno bavi Pravilo saveta 1346/2000/EZ o steajnom postupku, ali i druge institucije (UNCITRAL). U SAD-u se trenutno razmilja o modernizaciji poglavlja broj 11. kojim se regulie reorganizacija kako bi se poveao nezadovoljavajue mali broj uspenih postupaka i bolje regulisali tzv. pre-pakovani (neformalni, vansudski) procesi. Moe se rei da je problematika steajnih postupaka i steajne regulative danas postala ponovo aktuelna kako u zemljama u traniziciji tako i zemljama sa tradicionalno razvijenim trinim sistemom. Razlozi za to su razliiti, faktori od uticaja isto tako ali se moe rei da je cilj jedinstven.

2. Osnovne karakteristike Zakona o steajnom postupku

Steajno zakonodavstvo u naoj zemlji je, uostalom kao i celokupno trgovinsko (privredno) pravo, bilo je u direktnoj vezi sa karakteristikama vaeih drutveno-ekonomskih odnosa. Od Drugog svetskog rata pa do danas bilo je vie promena u sferi steajne regulative koje su pre svega bile izraz specifinosti i uslova koji su vladali u naoj privredi. Do 2004. godine na snazi je bio Zakon o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji. Zbog neophodnosti boljeg i savremenijeg regulisanja steajnog postupka, a u okviru procesa reformi u naoj zemlji, donet je novi zakon koji sada nosi naziv Zakon o steajnom postupku.

Ve je bilo rei o znaaju koji ima steajna regulativa u pravnom sistemu jedne zemlje ali i o potrebi da ona bude prilagonena reenjima koja vladaju u savremenim trinim privredama. Direktno polazite za novi zakon o steaju kod nas bio je nemaki zakon o steaju iz 1999. godine koji je i sam radikalno izmenio nemako steajno zakonodavstvo. Karakteristike novog zakona su takve da je naa regulativa iz ove oblasti sada u velikoj meri u skladu sa modernim svetskim reenjima mada se i na ovaj zakon mogu uti primedbe (vie proceduralne nego sutinske prirode).

Po reima predlagaa cilj ovog zakona je da obezbedi delotvorno, jednostavno i fleksibillno upravljane postupkom, sa precizno odreenim rokovima i jasnim posledicama preduzetih radnji.

Glavne odlike Zakona o steajnom postupku su:

- preciznije definisanje razloga za pokretanje steajnog postupka,

- skraenje rokova vonenja postupka,

- bolja zatita poverilaca i na drugaiji nain regulisanje postupka reorganizacije steajnog dunika.

Takoe, moe se navesti i to da je uloga suda sada da donosi sudske odluke pre nego poslovne, da je data vea samostalnost i odgovornost steajnim upravnicima (profesionalizacija i licenciranje), ne dolazi do automatskih otkaza zaposlenima, precizirana je procedura unovenja imovine,precizno regulisanje steaja sa elementima inostranosti i dr. to se tie uslova za pokretanje steajnog postupka oni su regulisani odredbama lanova 2. i 3. Zakona. Predvieno je da se bankrotstvo ili reorganizacija sprovode nad steajnim dunikom koji:

(1) ne moe odgovoriti svojim obavezama u roku od 45 dana od dana dospelosti obaveze,

(2) je u potpunosti obustavio svoja plaanja u periodu od 30 dana i

(3) uini verovatnim da svoje ve postojee obaveze nee moi da ispuni po dospeu-pretea nesposobnost za plaanje.

lan 3. Zakona regulie pokretanje postupka u sluaju da poverilac u poreskom ili sudskom postupku nije mogao namiriti svoje potraivanje. Zakon predvina da se steajni postupak pokree na predlog dunika ili poverilaca a izuzetno na predlog javnog tuioca ili Poreske uprave. Karakteristika ovog zakona je odustajanje od pokuaja zakljuenja prinudnog poravnanja i oporavka dunika pre otvaranja steaja.

Rokovi za sprovoenje svih faza steajnog postupka, zakazivanje roita, prijava potraivanja, rokovi za radnje steajnog upravnika i sl. su striktno odreeni i skraeni tako da se time postie neophodna brzina samog postupka. Istina neki rokovi se odlukom sudskog vea mogu produiti ali uz odreene sankcije. Ima primedbi da su predvieni rokovi suvie kratki i samim tim nerealni imajui u vidu tehniku i kadrovsku opremljenost sudova, stanja u raunovodstvima preduzea, najee i najvee poverioce (radnici, drava, javna preduzea) i dr. Meutim, ako se uzme u obzir da kod nas postoje sluajevi gde se steajni postupci vode i pet do deset godina onda ovakve odredbe treba pozdraviti. U praksi treba pratiti kako se izvravaju i eventualno izvriti neophodne korekcije.

Po ranijem zakonu organi u steajnom postupku su bili obavezni (steajno vee, steajni sudija, steajni upravnik) i fakultativni (odbor poverilaca). U praksi su se deavale brojne uzurpacije ovlaenja pojedinih organa najee od strane steajnog vea (predsednika). Na taj nain ceo postupak je stvarno bio u nadlenosti predsednika steajnog vea, dok se uloga lanova vea svodila samo na puko zadovoljavanje zakonom propisane forme o sastavu steajnog vea. Po novom zakonu odbor poverilaca postaje obavezan organ a takoe se uvodi novi, kao obavezan, a to je skuptina poverilaca (ako postoji vie od pet poverilaca). Takoe, ustanovljen je nov odnos izmenu pojedinih organa u steajnom postupku. Tako je skuptini poverilaca dodeljeno pravo da odluuje (pored drugih poslova) o tome da li e se steajni postupak sprovoditi u cilju nastavka rada i reorganizacije ili e on voditi bankrotstvu, drugim reima funkcija organa poverilaca vie nije samo savetodavna. Ustanovljena je lina i imovinska odgovornost steajnog upravnika za tetu koju nanese bilo kom uesniku steajnog postupka a propisani znatno su stroiji uslovi za njihovo postavljenje.

Posebnim zakonom se osniva Agencija za licenciranje steajnih upravnika koja e izdavati licence to sve vodi profesionalizaciji posla steajnog upravnika. Rokovi i obaveze koji su propisani steajnim upravnicima u toku obavljanja dunosti trebalo bi da garantuju efikasnost postupka i sigurnost poveriocima. Postoje izvesne primedbe na nepreciznost odredbi koje reguliu konstituisanje pojedinih organa, kao to je na primer skuptina poverilaca. to se tie pozicije zaposlenih oni, kako je ve reeno ne dobijaju automatski otkaz pokretanjem steajnog postupka a njihova potraivanja po osnovu neisplaenih neto zarada, za poslednjih godinu dana, kao i neisplaeni doprinosi za penzijsko i invalidsko osiguranje, za poslednje dve godine, se svrstavaju u drugi isplatni red.

Zakon je zadrao institut preuzimanja duga i pored regulisanog procesa reorganizacije.

Uveden je steaj privatnih preduzetnika, a predvien je poseban sluaj steajnog postupaka male vrednosti kada je knjigovodstvena vrednost imovine steajnog dunika manja od pet miliona dinara.

Ovo su samo osnovni aspekti nove steajne regulative kod nas. Zakon sadri niz procesnih radnji i odredbi koje reguliu poloaj razlunih (obezbeenih, privilegovanih) i izlunih poverilaca, zatezne kamate, steaj sa elementima inostranosti, mere obezbenenja, pobijanje pravnih radnji steajnog dunika, unovenje i deobu steajne mase i dr. koje bi mogle biti uzete u obzir prilikom ire interpretacije ovog pravnog akta. Sam proces steajnog postupka nije, meutim, u centru panje ovog rada ve su to, u ovom sluaju, mere pomou kojih bi se bankrotstvo steajnog dunika spreilo.

Nesporno je da je novi Zakon o steajnom postupku u velikoj meri u skladu sa reenjima koja postoje u zemljama razvijene trine privrede. Da li e ispuniti ulogu koja mu je namenjena zavisi od naina na koji se bude sprovodio, kadrova, institucionalnog i regulatornog okvira i dr. kao i od prevazilaenja odrenenih nedoreenosti i nepreciznosti koje sadri, koje ipak nisu takve da zadiru u njegovu sutinu.

3. Reorganizacija - savremen pristup steajnoj problematici

U ovom delu bie rei o optim karakteristikama procesa reorganizacije kao dela steajne

procedure, znaaju, meunarodnim iskustvima i reenjima kao i o problemima i nedoumicama koji se javljaju u praktinoj primeni ovog instrumenta. O samoj proceduri i merama koje se sprovode u procesu reorganizacije, kod nas i u zemljama u okruenju, bie vie rei u narednim delovima.

Pitanje reorganizacije, kao i celokupno steajno zakonodavstvo, je danas veoma aktuelno kako u praktinoj primeni, zatim kao pitanje kojim se bave razne meunarodne institucije, pa sve do brojnih teorijskih rasprava na ovu temu. Moe se sa pravom zakljuiti da se znaaj reorganizacije izuzetno poveava sa sve eim i snanijim finansijskim krizama u svetu, a posebno se moe naglasiti uloga reorganizacije u privredama zemalja u tranziciji.Na poetku ovog rada data je definicija reorganizacije sa stanovita nove steajne regulative kod nas (namirenje poverilaca prema planu) ali se iz nje ne moe sagledati sama sutina i ciljevi koje ona ima u ekonomskom sistemu jedne zemlje. Kao prvo treba rei da reorganizacija predstavlja pokuaj da se sprei bankrotstvo odnosno likvidacija subjekta a koji je dospeo u stanje insolventnosti, odnosno u stanje kada ne moe da izvrava svoje obaveze. Pitanje, kada se dolazi u stanje insolventnosti nije na jedinstven nain regulisano u svetskoj praksi tj. kriterijumi pomou kojih se utvrnuje insolvetnost, postojanje steajnih razloga i otvaranje steajnog postupka, se razlikuju menu zakonodavstvima razliitih zemalja. ak ni meunarodne institucije koje se bave trgovinskim pravom, i okviru toga steajnom regulativom, nemaju jasan stav koji od pokazatelja insolventnosti je najprimereniji za praktinu primenu. Kao neki od njih se navode na, primer, test bilansa stanja (balance sheet test), gde se u obzir uzima odnos ukupne vrednosti pasive i srednje trine vrednosti aktive, zatim ke-flou (cashflow) test kao i mogunost da se utvrdi postojanje potencijalne (prospective) insolventnosti. Takoe su pri razmatranju ovog pitanja uzimaju u obzir obaveze u stranoj valuti (u sluaju depresijacije), uslovne obaveze i sl. Prednosti i mane svakog od napred navedenih kriterijuma moraju biti uzete u obzir prilikom izrade propisa o steajnom posupku. Kao primer moe se navesti to da je Nemaka suspendovala primenu testa bilansa stanja na privredne subjekte u bivoj Istonoj Nemakoj, koji su u vlasnitvu agencije za privatizaciju, sve dotle dok odnos kapitala i duga ne dovedu na nivo koji je standard u zapadnim ekonomijama. Sva ova pitanja su u uskoj vezi sa pitanjem primene i anse za uspeh procesa reorganizacije. Ako se nadoveemo na optu konstataciju da je reorganizacija pokuaj da se sprei bankrotstvo i to putem finansijskog ozdravljenja steajnog dunika, koji treba da nastavi da radi, vrati dugove (u punom ili smanjenom iznosu) i na kraju postane solventan i profitabilan subjekt privrenivanja, onda se ne sme zanemariti trenutak i stanje koje dovodi do formalnog otvaranja steajnog postupka. Finansijski poloaj u kom se nalazi steajni dunik u trenutku otvaranja steajnog postupka direktno e uticati na krajnji ishod reorganizacije ako ona tada uopte bude bila mogua. Zakonski kriterijumi koji definiu insolventnost i ulazak u steaj u velikoj meri e uticati na samo ponaanje privrednih subjekata, i njihov odnos prema sopstvenim dugovima, i uopte kreirati nivo finansijske discipline u ekonomskom sistemu. Pravilan pristup ovom pitanju kao i neki drugi bitni faktori, mogu da predstavljaju i dobar podstrek i da prue osnovu za uspenu reorganizaciju.

Umesto termina reorganizacija neka zakonodavstva upotrebljavaju termine kao to surehabilitacija, pomirenje, administriranje, prekompozicija, restruktuiranje, preureenje i sl. ali svi oni predstavljaju ono to se u naem zakonodavstvu naziva reorganizacija.

Zajedniko za sve ove postupke je to da se eli postii bolji ekonomski efekat reorganizacijom poslova steajnog dunika nego to bi se to postiglo njegovom likvidacijom i gaenjem. Meutim to ne znai automatski da e steajni dunik svoje poslovanje nastaviti na isti nain kao i da e uesnici u steajnom postupku, kao to su na primer vlasnici i poverioci, posle zavrenog postupka reorganizacije biti u istom pravnom i ekonomskom poloaju kao i pre otvaranja steajnog postupka.

Kao posledica mnogih spoljnih i unutranjih faktora, proces reorganizacije moe da bude veoma dinamian i turbulentan i samim tim dovede do mnogobrojnih promena u vlasnikim i duniko poverilakim odnosima, poloaju zaposlenih i postojeeg menadmenta, sferi i obimu poslovanja steajnog dunika, organizacionoj strukturi itd. Najvaniji kriterijum za kretanje kroz steajni postupak i vonenje postupka reorganizacije treba da bude maksimiranje vrednosti za sve uesnike i ekonomski sistem u celini. Reorganizacija steajnog dunika nije uvek mogua ali isto tako nije ni najbolje reenje u svakoj situaciji.

Samo povran prikaz nekih mogunosti a za svaku konkretnu situaciju potrebna je mnogo dublja analiza i procena da li je postupak reorganizacije sprovodljiv i da li uopte ima svrhe zapoinjati ga.

Treba spomenuti i jo neke sluajeve kod kojih reorganizacija ima daleko vee prednosti nad prodajom imovine steajnim postupkom i likvidacijom. Jedan od dobrih primera su steajni postupci nad preduzeima koja poseduju visok nivo tzv. neopipljive aktive (goodwill).

U poslednje vreme se esto mogu videti sluajevi da su nekad veoma uspene kompanije, zbog promenjenih uslova na svetskom tritu (pad tranje, rast trokova, nemogunost korienja ekonomije obima),zapale u finansijsku krizu i u opasnost da budu ugaene ali da jo uvek poseduju prepoznatljivu robnu marku i visok nivo kvaliteta svojih proizvoda (Bentli, Rols Rojs). Jasno je da bi u ovim sluajevima prosta prodaja imovine i likvidacija bili izuzetno nepraktino i tetno reenje a da su prednosti prodaje steajnog dunika kao celine ili reorganizacije vie nego oigledne. Jo jedan primer su i manje kompanije koje se bave uslugama novijeg tipa (Internet) kod kojih najvei deo poslovnog potencijala ine strunost, znanje, sposobnost i ideje zaposlenih dok na drugog strani one poseduju osnovna stredstva i opremu relativno male ukupne vrednosti koja ubrzano zastareva (raunari i ostala

elektronska oprema). Postavlja se pitanje da li bi se prodajom ove imovine kroz steajni postupak poverioci uopte mogli namiriti u iznosu koji bi za njih bio prihvatljiv.

Pravila koja reguliu likvidaciju kroz steajni postupak (kod nas bankrotstvo), takoe u dobroj meri mogu da podstaknu strane u steajnom postupku da krenu u postupak reorganizacije.

Kada je postupak likvidacije efikasan, brz, izvestan i pristupaan to na neki nain daje podstrek odluci, pogotovo steajnog dunika, da saini i predloi plan i krene sa postupkom reorganizacije. On moe biti formalan, u toku samog steajnog postupka, ili neformalan, pre otvaranja steajnog postupka ili ak pre nastanka samih zakonskih uslova kojima se definie insloventnost, ako je izvesno da e ona nastupiti u bliskoj budunosti.Takoe, mogunost lakog prelaska iz reima reorganizacije u postupak bankrotstva, (takozvani jedninstveni procesi) spreava zloupotrebu postupka reorganizacije pomou koje bi se dobilo na vremenu. U uporednom pravu postoje primeri da se postupci likvidacije i reorganizacije reguliu odvojeno (razliitim zakonima) pa se samim tim javlja mogunost da se u reorganizaciju ulazi olako, bez stvarne namere da se ceo postupak okona na pravi nain. Na ovaj nain celokupno voenje procesa je skuplje, zahteva vie vremena, uglavnom je neefiksanije i u velikoj meri spreava da se u praksi pokau sve prednosti koje nudi proces reorganizacije.U poslednje vreme se zbog tih razloga u svetu i vre izmene regulative kako bi ceo postupak bio regulisan na jednom mestu i otklonile pomenute slabosti.

Neto ranije je reeno da se prodaja privrednog subjekta kao celine (going concern) u toku steajnog postupka, moe posmatrati kao jedan oblik reorganizacije. To je delimino tano jer se na taj nain, barem u tom trenutku, spreava likvidacija i gaenje steajnog dunika. On nastavlja sa radom sa novim vlasnikom (vlasnicima) dok se poverioci isplauju iz sume steene prodajom.

Moemo dakle videti da u praksi moe postojati veliki broj razliitih mogunosti i opcija u situaciji kada se jedno preduzee nae u finansijskoj krizi i kada mu preti steaj. Meutim sve one su u tesnoj vezi i direktno pod uticajem steajnog zakona i procesa reorganizacije kao njegovog sastavnog dela. Primena i uspenost svih neformalnih pregovora o reorganizaciji najvie zavise od toga na koji nain je steajni zakon uredio proces reorganizacije u formalnom smislu, kakve su prepreke i podsticaji za njegovo sprovoenje, dostupnost i jednostavnost procesa kao i anse za uspeh.

Steajni zakon treba u da bude u dovoljnoj meri fleksibilan u regulisanju reorganizacije, kako bi se na taj nain u najveoj meri uveale anse za oporavak dunika, i u tom smislu ne bi smeo da: zabranjuje otpis dugova, propisuje minimume za procentualni iznos duga koji mora biti vraen, spreava konverziju duga u vlasnitvo i sl.

Sledee pitanje od znaaja je ko sve ima pravo da predloi plan reorganizacije. Neka zakonodavstva to pravo daju iskljuivo duniku dok su druge fleksibilnija po tom pitanju i to pravo daju svim stranama. Mogu se sresti sluajevi gde jedino dunik ima pravo podnoenja plana pre ili simultano sa otvaranjem steajnog postupka dok nakon toga i poverioci mogu da to uine. Takoe, postoje odredbe koje obavezuju dunika da sarauje na izradi plana zajedno sa poveriocima, kao i to postoje postoje sluajevi kada je steajni upravnik jedino ovlaen da u ime dunika podnosi plan.

Kao i u drugim situacijama fleksibilnost postupka je i ovde od velikog znaaja jer kada jedino dunik ima pravo da saini i podnese plan reorganizacije postoji velika verovatnoa da on nee biti usvojen od strane poverilaca. Balans izmenu brzine i efikasnosti sa jedne i fleksibilnosti sa druge strane neophodno je postii, kao to je ve reeno, i po pitanju vremenskih rokova koji se tiu podnoenja i usvajanja plana. Suvie kratki rokovi onemoguavaju da se pronane najbolje (ili bar adekvatno) reenje dok sa druge strane dui vremenski rokovi i okviri mogu da omogue zloupotrebe i namerno odugovlaenje postupka. Po pitanju sadrine samog plana, postoje razliita reenja kojima se regulie

minimum onoga to plan treba da sadri. Dok zapadna zakonodavstva ovo pitanje uglavnom

preputaju tritu u zemljama u razvoju jo uvek postoji potreba da se zakonom navedu barem neke od mogunosti koje stoje na raspolaganju stranama ukljuenim u proces reorganizacije. Ovo je bitno zbog toga to na tritima u razvoju nije razvijena tzv. rescue culture ili zato to savremene tehnike neophodne za reorganizaciju nisu poznate lokalnim uesnicima. Pri tome je veoma bitno u kakvom odnosu se nalazi steajni zakon i ostali zakoni u pravnom sistemu po pitanju dozvoljenih instrumenata koji se mogu koristiti u procesu reorganizacije. Ogranienja ovakve vrste mogu znatno da suze prostor za uspeno ozdravljenje steajnog dunika.

Mnoge okolnosti mogu da dovedu do transformacije celog postupka u likvidaciju steajnog dunika. To su: izostanak validnog predloga plana, nemogunost predlaganja neophodnih modifikacija plana kada su one zahtevane, ne dobijanje potrebna sudske potvrde (ako je ona neophodna), prihvaena alba na plan koji je usvojen ili potvrnen, veinska odluka poverilaca da se prekine izvrenje plana (gde je takva mogunost dozvoljena), bitna povreda i nemogunost dunika da izvri neke od odredbi plana, nemogunost ispunjenja plana iz nekog drugog razloga i dr.U sluajevima kada je oigledno da se plan reorganizacije ne moe izvriti na odgovarajui nain i pri tome dunik u toku poslovanja nastavi da stvara gubitke ili vre zloupotrebe u toku samog procesa (zadrava informacije, ne saranuje sa ovlaenim licima za nadzor), treba takoe predvideti mogunost da se sudskom odlukom prekine sa izvrenjem plana i krene u postupak likvidacije.Na ovom mestu nisu mogla biti navedena i objanjena sva proceduralna pitanja koja su vezana za reorganizaciju ali je cilj bio da se predstave neke od varijanti i problema koji se u praksi javljaju i koji mogu da poslue za izgradnju to efikasnije steajne regulative.

4. Reorganizacija u naem i zakonodavstvima zemalja u okruenju

Institut reorganizacije postojao je i do sada u naem zakonodavstvu, ali znatno drugaije regulisan i kvalitativno odrenen nego sadanjim Zakonom o steajnom postupku. Reorganizacija dunika odnosno mere za spreavanje steaja, prema Zakonu o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji sprovodile su se putem postupka prinudnog poravnanja i preuzimanjem duga u prethodnom postupku. Ovde e ukratko biti predstavljena ova dva metoda jer su sve do nedavno u naoj praksi predstavljali jedine formalne mogunosti za speavanje steaja.

Prinudno poravnanje ima zajedniku ciljnu funkciju sa sanacijom-spreavanje prestanka privrednog drutva. Njegov smisao se ogleda u sporazumu, koji se zakljuuje pred steajnim veem, po kome poverioci oprataju deo duga steajnom duniku a ostatak se otplauje u odrenenom vremenskom periodu. Postupak prinudnog poravnanja sprovodi sud (trgovinski) u veu trojice sudija (vee poravnanja) od kojih je jedan predsednik vea (lan13). Vee poravnanja moe zakljukom odrediti upravnika poravnanja (lan14). Predsednik vea poravnanja obavlja sam ili preko upravnika poravnanja odrenene radnje i poslove u vezi sa pripremanjem roita, odnosno odluka vea prinudnog poravnanja. Postupak prinudnog poravnanja se pokree na predlog dunika kod koga su steeni uslovi za pokretanje steajnog postupka. Moe se pokrenuti i na predlog poverilaca ako se dunik sa tim saglasi. Postupak prinudnog poravnanja se moe pokrenuti i pre i u toku trajanja steajnog postupka sa tim da on ne moe biti pokrenut dok se ne okona pokrenuti postupak

prinudnog poravnanja. Sutina postupka prinudnog poravnanja je u samom nainu i rokovima isplate poverilaca, a koji ine sastavni deo predloga.Poveriocima moe biti ponunena i isplata u manjem iznosu i tada se obavezno uz predlog dostavlja i procentualni iznos odnosno deo potraivanja koji e biti isplaen. O tome da li ima osnova za otvaranje postupka prinudnog poravnanja odluuje vee poravnanja. Ako zakljui da je dunik nesposoban da bez prinudnog poravnanja isplati potraivanja prema poveriocima,vee donosi reenje o otvaranju postupka i zakazuje roite za prinudno pravnanje.

lan 29. Zakona o prinudnom poravnanju, steaju i likvidaciji precizira sluajeve kada vee poravnanja moe da obustavi postupak.Takoe, ako oceni da je dunik u stanju da izvri svoje obaveze bez prinudnog poravnanja vee e odbaciti podneti predlog. Od momenta otvaranja postupka dunik postaje ogranieno poslovno sposoban, odnosno moe da vri samo tekue poslove iz svoje delatnosti. Na roitu predstavnici dunika obrazlau predlog za prinudno poravnanje, o njemu se izjanjavaju predstavnik nosioca platnog prometa i upravnik prinudnog poravnanja, ispituju se prijavljena potraivanja o kojima se posebno izjanjava dunik. Poverioci na roitu glasanjem prihvataju ili odbacuju predloeno prinudno poravnanje a predlog je prihvaen ako su za njega glasali poverioci sa vie od polovine ukupnog iznosa potraivanja onih poverilaca koji imaju pravo glasa i ako ga posle toga reenjem odobri vee poravnanja. U sluaju da predlog za prinudno poravnanje ne bude prihvaen, a dunik ne dostavi novi predlog, vee poravnanja otvara steajni postupak po slubenoj dunosti. Izglasano i odobreno prinudno poravnanje deluje prema svim poveriocima, i onima koji nisu glasali (osim prema privilegovanim poveriocima, potraivanjima zaposlenih kod dunika po osnovu minimalnih zarada i potraivanjima po osnovu naknada nastalih u vezi sa povredama na radu), pa stoga i ima atribut prinudno. Reenje o odobrenju prinudnog poravnanja ima snagu izvrne isprave za sve poverioce ija su potraivanja utvrnena, a dunik se oslobana obaveze da poveriocima isplati vei iznos od iznosa procenta potraivanja prihvaenog u postupku prinudnog poravnanja. Takoe se i rokovi plaanja odlau u skladu sa usvojenim prinudnim poravnanjem. Postoje razliita shvatanja o pravnoj pririodi prinudnog poravnanja. Po nekima re je ugovoru, po drugom stanovitu u pitanju je sudska odluka a tree shvatanje (prihvaeno kod nas) je kombinacija prethodna dva, odnosno da je re o sudski odobrenom ugovoru.

Dunik nije u obavezi ali moe da isplati i vei procenat potraivanja, od onog koji je usvojen, ali ako ga dobrovoljno plati ne moe traiti povraaj sredstava. Prinudno poravnanje se moe staviti van snage i to u dva sluaja:

1) raskidom sporazuma o prinudnom poravnanju kada vee ocenjuje ekonomske razloge odnosno mogunost da je dunik sposoban da izmiri potraivanja u veem iznosu i da se pri tom ne dovodi u pitanje ispunjavanje obaveza prema poveriocima,

2) tubom od strane poverilaca i ponitenjem prinudnog poravnanja ako je do njega dolo na prevaran nain.

Ovde je dat samo najosnovniji prikaz postupka prinudnog poravnanja, jer kao takav ne postoji vie u naem pravu ali je dugo bio osnovni metod reorganizacije kod nas i moe da poslui kao dobar primer za uporeivanje sa novim reenjima u naem zakonodavstvu.

Moe se videti da je ovakav nain reorganizacije u velikoj meri nefleksibilan i da ne prua dovoljno mogunosti za uspenu reorganizaciju steajnog dunika jer se set korienih instrumenata svodi samo na modifikaciju visine i rokova isplate potraivanja, a u i tom sluaju postoje relativno kruta i netrina ogranienja.

Drugi instrument vezan za reorganizaciju u naem zakonodavstvu je bio preuzimanje duga u prethodnom postupku. I nova steajna regulativa je zadrala ovu mogunost, pa e preuzimanje duga biti kratko predstavljeno na nain kako je regulisano Zakonom o steajnom postupku. lan 52. ovog Zakona regulie mogunost davanja izjave o preuzimanju duga u prethodnom steajnom postupku. Ako je odreeno roite radi izjanjavanja o pokretanju steajnog postupka, pre donoenja reenja moe se dati izjava o preuzimanju duga steajnog dunika. Steajno vee ocenie datu izjavu, proveriti i zatraiti odgovarajue jemstvo (stav 1). Davalac izjave e odgovarati za prouzrokovanu tetu i trokove postupka ako je izjava bez valjanog pokria ili ako se ne poloi jemstvo u odreenom roku. U sluaju da steajno vee odobri preuzimanje duga, davalac izjave i njegovi jemci, solidarno sa steajnim dunikom, odgovaraju za njegove obaveze nastale do davanja izjave, a u emu je i sutina celog postupka. Kada reenje kojim se odobrava preuzimanje duga postane pravosnano, steajno vee e reenjem obustaviti (steajni) postupak (stav 5). Izjava se moe dati i u sluaju da nije zakazano roite za izjanjavanje o pokretanju steajnog postupka. To se moe uiniti na roitu na kom se raspravlja o razlozima za pokretanje steajnog postupka (lan 52. stav 6. i lan 54. stav 4).

Donoenjem novog Zakona o steajnom postupku kod nas je uveden institut reorganizacije u pravom smislu te rei, jer se sada na celovit nain pristupa oporavku steajnog dunika, reorganizaciji njegovog poslovanja i finansijskoj konsolidaciji. Tek sada su zakonski sankcionisane sve mogunosti i mere koje stoje na raspologanju steajnom duniku da bi se izbegao steaj odnosno bankrotstvo. Zemlje bive Jugoslavije su ranije takoe usvojile nova zakonska reenja kojima se uvodi reorganizacija steajnog dunika, sa tim to se moe primetiti da su Steajni zakon Republike Hrvatske i Zakon o steajnom postupku Republike Srpske u delu reorganizacije skoro potpuno identini, dok su to sa druge strane na i Zakon o insolventnosti privrednih drutava Republike Crne Gore.

Kod nas je reorganizacija definisana kao namirenje poverilaca na nain i pod uslovima odreenim planom reorganizacije (lan 1. stav 4).Reorganizacija se sprovodi prema planu

reorganizacije koji se podnosi u pismenoj formi steajnom sudiji, najkasnije 90 dana od dana pokretanja steajnog postupka (lan 130. stav 1) a moe se podneti istovremeno sa podnoenjem predloga za pokretanje steajnog postupka (tzv. prethodni-paket plan-uglavnom dunik ili vlasnici). Menutim nije najjasnije od kog tano trenutka tee ovaj rok (pogledati lan 40. stav 1, lan 55. stav 1, i lan 59. Zakona o steajnom postupku). Plan reorganizacije mogu podneti steajni dunik, steajni upravnik (koji se imenuje sa otvaranjem steajnog postupka, faktiki ne moe biti predlaga prethodnog-paketa plana), poverioci koji imaju najmanje trideset procenata obezbenenih potraivanja, poverioci koji imaju najmanje trideset procenata neobezbenenih potraivanja i lica koja su vlasnici najmanje trideset procenata kapitala steajnog dunika(ovlaeni predlagai) (lan129.stav 1). Prema propisima Republike Srpske i Hrvatske steajni plan (plan reorganizacije) moe podneti dunik zajedno sa predlogom za pokretanje steajnog postupka a nakon otvaranja postupka steajni upravnik i steajni dunik. U ovome se sastoji i jedna od bitnijih razlika izmenu dva sistema. Po naem zakonu i poverioci i akcionari mogu podneti plan reorganizacije to prua znatno ire mogunosti ovim stranama da maksimalno zatite sopstvene interese. U svakom sluaju poverioci (barem veina njih) ne mogu biti oteeni planom reorganizacije jer ga oni svojim glasovima prihvataju ili odbacuju ali ovde postoji mogunost da se steajni dunik posredno primora da ue u proces reorganizacije. Menadment steajnog dunika moe doi u opasnost da poverioci predloe i usvoje plan koji moe biti veoma nepovoljan po njih pa zbog toga moraju da aktivno uestvuju u procesu, ne zloupotrebljavaju ga i da predloe plan u sopstvenom interesu. Moe se takoe rei da je ovakav sistem vie u skladu sa ekonomskom i trinom logikom jer ne ograniava i ne sputava iznalaenje najefikasnijeg reenja pri reavanju pitanja dalje sudbine steajnog dunika.

Predlozi koje poverioci mogu da ponude ponekad su i jedini realni i izvodljivi u datoj situaciji, ali nije verovatno da e menadment steajnog dunika na njih uvek gledati blagonaklono. Drugo je pitanje koliko su poverioci spremni i imaju kapaciteta i interesa da predloe sopstvena reenja po pitanju reorganizacije.

Plan reorganizacije mora da ispunjava odrenenu formu i da sadri elemente propisane zakonom. Po naem i zakonu Crne Gore sadraj plana reorganizacije ine:

kratak uvod, ne dui od jedne stranice, u kojem su uopteno objanjeni delatnost koju steajni dunik obavlja i okolnosti koje su dovele do finansijskih tekoa;

popis mera i sredstava za realizaciju plana, kao i detaljan opis mera koje je potrebno preduzeti i nain na koji e se reorganizacija sprovesti;

visinu novanih iznosa ili imovinu koja e sluiti za potpuno ili delimino namirenje prema isplatnom redu, ukljuujui i obezbeene i neobezbeene poverioce, kao i postupak za izmirenje potraivanja i vremensku dinamiku tih plaanja;

opis postupka prodaje imovine, uz navoenje imovine koja e se prodavati sa zalonim pravom ili bez njega i namenu prihoda od takve prodaje;

rokove za izvrenje plana reorganizacije i rokove za realizaciju glavnih elemenata plana reorganizacije, ako ih je mogue odrediti;

spisak lanova organa upravljanja i iznos njihovih naknada; spisak strunjaka koji e biti

angaovani i iznos naknada za njihov rad, kao i iznos naknade za rad steajnog upravnika;

godinje finansijske izvetaje za prethodnih pet godina; finansijske projekcije, ukljuujui projektovani bilans uspeha, bilans stanja i izvetaj o novanim tokovima za narednih pet godina; procenu novanog iznosa koji se oekuje posle prodaje imovine u steajnom postupku, ukoliko je privredno drutvo u steaju;

datum poetka primene plana reorganizacije.110 Prema propisima Republike Srpske i

Hrvatske plan (steajni) se sastoji iz pripremne osnove i osnove za sprovonenje a takoe se uz njega prilau i odrenene isprave (izmenu ostalog treba priloiti i izjave lica koja prema odredbama plana preuzimaju odreena prava ili obaveze i dr.).

Pripremne osnove sadre mere koje su preduzete pre otvaranja steajnog postupka i mere koje jo trebaju da se preduzmu kao i i sve ostale podatke o osnovama i posledicama plana a od znaaja su za donoenje odluke poverilaca o planu i njegovu sudsku potvrdu. Osnova za sprovonenje sadri odredbe kako e se planom izmeniti poloaj steajnog dunika i ostalih uesnika. Moe se primetiti da je na zakon ovde, ali i u drugim sluajevima, manje detaljan i da sadri manje imperativnih normi po pitanju sadraja samog plana reorganizacije. Da li je to bolje i efikasnije reenje pokazae sama praktina primena oba sistema u konkretnim sluajevima.

Sutinski deo predloga plana reoganizacije ine mere za njegovu realizaciju. To su metode (mere) statusnih promena ili organizacione promene steajnog dunika i metode obligacionog sadraja. Zakoni nabrajaju mere koje se mogu sprovesti pojedinano i kolektivno sa tim to to nabrajanje nije taksativno, jer se doputa da se mogu sprovesti i druge mere ukoliko su od znaaja za realizaciju plana reorganizacije i ako nisu u suprotnosti sa zakonom. U narednom poglavlju e biti predstavljen spisak predloenih mera i objanjene najvanije od njih. Roite za razmatranje i usvajanje plana reoganizacije zakazuje steajni sudija, u roku od 20 dana od podnoenja plana. Obavetenje o glasanju kao i plan reorganizacije se dostavljaju steajnom upravniku, steajnom duniku, svim poveriocima (koji su poznati sudu mada obaveza navoenja tih lica u planu nije izriito navedena to moe stvoriti probleme pri obavetavanju poverilaca i zloupotrebe od strane dunika) i svim vlasnicima najkasnije 10 dana pre odravanja roita ili im se omoguava dostupnost planu. Sud izdaje obavetenje o glasanju koje se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije (lan 131. Zakona o steajnom postupku). Sa druge strane, u Republici Srpskoj i Hrvatskoj, steajni sud e zatraiti (ukoliko nije prethodno odbacio plan po slubenoj dunosti) da se o planu u roku od 30 dana izjasne odbor poverilaca (ako je osnovan), dunik (ako je plan podneo steajni upravnik) i steajni upravnik (ako je plan podneo dunik) (lan 157. stav 1. Zakona Republike Srpske).

Pre roita za odluivanje odnosno glasanje o planu treba odrediti ko ima pravo glasa.

Na zakon to pravo daje svim poveriocima(lan 132. stav 1),dakle ne samo steajnim poveriocima. Zakon precizira (lanovi 37. i 38.), da izluni i razluni poverioci nisu steajni poverioci sa tim to razluni poverioci to mogu postati ako se pismeno odreknu svog statusa (lan 38. stav 6), meutim u ovom sluaju svi poverioci mogu da glasaju o planu reorganizacije srazmerno visini njihovih potraivanja (u sluaju da je potraivanje osporeno steajni sudija moe izvriti procenu visine potraivanja u svrhu glasanja a ovo je veoma bitno zbog spreavanja eventualnih zloupotreba od strane steajnog dunika). Pravo glasa razlunih poverilaca se moe videti i iz odredbe po kojoj se glasanje vri u okviru klasa poverilaca koje se formiraju na osnovu razlunih prava i prava prioriteta potraivanja poverilaca (lan 132. stav 4). Klase su iri pojam od isplatnih redova kojima se

utvruje prioritet namirenja steajnih poverilaca (npr. isplatni red moe biti jedna klasa, ali on moe biti podeljen na vie klasa ukoliko za tim postoji potreba). Steajni sudija moe odobriti formiranje jedne ili vie dodatnih klasa u sluajevima:

1) ako su stvarne i sutinske karakteristike potraivanja takve da je opravdano formiranje posebne klase i

2) ako su sva potraivanja u okviru predloene posebne klase u znaajnoj meri slina(lan 132. stav 4).

Posebna klasa moe biti formirana iz administrativnih razloga a njena potraivanja, po dobijanju sudskog odobrenja, mogu biti izmirena po ubrzanoj proceduri ako je potrebno umanjiti administrativno optereenje koje je svojstveno velikom broju malih potraivanja. Meutim, ovde su uvedene automatske pretpostavke o tome kako e pojedine klase poverilaca glasati kako bi se ubrzao i pojednostavio ceo proces, a o kojima je ve bilo rei u toku ovog rada (poglavlje 3). lanom 132. stav 8. Zakona o steajnom postupku predvieno je da klasa poverilaca ija potraivanja treba da budu u potpunosti izmirena ne glasa za plan reorganizacije, odnosno smatra se da je plan reorganizacije u toj klasi usvojen. Ovakva odredba je logina i prati reenja u svetskoj praksi, jer ne ograniava mogunost da se modifikuju prava razlunih poverilaca (ukoliko je to neophodno), titi razlune poverioce od usvajanja po njih nepovoljnih reenja (imaju pravo glasa) ali istovremeno pojednostavljuje i ubrzava ceo postupak.

U Republici Srpskoj i Hrvatskoj uesnici u steajnom planu razvrstavaju se u grupe, a u

skladu sa njihovim razliitim pravnim poloajem. Pri tome se razlikuju:

1) steajni poverioci s pravom odvojenog namirenja, ako plan zadire i u njihova prava,

2) steajni poverioci koji nisu nieg isplatnog reda i

3) steajni poverioci pojedinih niih isplatnih redova, ako njihova potraivanja ne

prestaju prema zakonu.

Poverioci istog pravnog poloaja se mogu svrstavati u grupe prema istovrsnosti privrednih interesa, a u planu se navode kriterijumi za razvrstavanje. Posebnu grupu ine zaposleni ako u postupku uestvuju kao steajni poverioci sa potraivanjima koja nisu neznatna, a takoe posebne grupe se mogu obrazovati i od poverilaca sa malim potraivanjima (Zakon o steajnom postupku R. Srpske, lan 147). Propisano je naelo jednakog postupanja prema svim uesnicima odnosno grupama (lan 151). Opte je pravilo da poverioci na ija potraivanja plan ne deluje, nemaju pravo glasa. Tako razluni poverici po pravilu nemaju pravo glasa osim ako im je steajni dunik i lino odgovoran, ako se odreknu prava na odvojeno namirenje ili ne budu odvojeno namireni. Takoe, ukoliko se planom utvruje i menja poloaj razlunih poverilaca (to se mora izriito navesti i precizirati) i pod uslovom da njihova potraivanja nisu osporena, oni imaju pravo glasa. Ve je dosta bilo rei o potrebi da se razluni poverioci ukljue u ceo proces kao i o pruanju mogunosti da se planom reguliu njihova potraivanja. Steajni sud moe odrediti posebno roite na kome e se obaviti glasanje a vremenski period izmenu njega i roita za raspravljanje ne moe biti dui od 30 dana. U tom sluaju dozvoljeno je i pismeno glasanje (u odsustvu). Ovakav nain glasanja mogu je i kod nas uz obavezu da glasaki listii budu overeni peatom pravnog lica ili sudski overeni u sluaju da glasaju subjekti koji nemaju svojstvo pravnog lica i fizika lica (lan 132).

Pre poetka glasanja na roitu se svi prisutni obavetavaju o rezultatima glasanja poverilaca koji su glasali putem pisma. Kao to je ve reeno glasanje se vri u okviru klasa poverilaca, a plan je usvojen u jednoj klasi ako su za njega glasali poverioci koji imaju obinu veinu

potraivanja u odnosu na ukupna potraivanja poverilaca u toj klasi (lan 132. stav 7). Ovo je takozvani imovinski princip za odrenivanje kvalifikovane veine poverilaca. Plan je usvojen ako su ga na propisan nain usvojile sve klase i ako je u skladu sa odredbama zakona (nije precizirano ko je ovlaen da to proceni, najverovatnije sud pred kojim se vodi postupak ali je pitanje koji organ steajno vee ili steajni sudija). Zakon Crne Gore doputa da plan bude potvren i ako ga ne prihvate jedna ili najvie dve klase poverilaca, ako je plan u svemu drugom saglasan sa ostalim odredbama zakona. U sluaju da se izglasa vie od jednog plana reorganizacije, steajni sudija usvaja plan koji je predloio steajni dunik. Ovakav nain prihvatanja plana ini da on u sebi sadri dva suprotna pojma: pojam sporazuma kao voljnog akta kvalifikovane veine poverilaca i steajnog dunika i pojam prinude za one poverioce koji nisu glasali za plan ili se nisu izjanjavali.

Neizglasavanje ili neka druga zakonska manjkavost plana dovodi u opasnost steajnog dunika da se pokrene postupak bankrotsva. To e se dogoditi ukoliko se u roku od 30 dana, koji odobrava steajni sudija, ne podnese i usvoji izmenjeni plan reorganizacije. Usvojeni plan se moe menjati pod istim uslovima i na isti nain na koji je i donet (lan 132. stav 12).

Ni na ni zakon Crne Gore ne govore o tome da li je za potvrivanje plana reorganizacije

potrebna saglasnost steajnog dunika. Takoe, ne postoje odredbe kojima se u ovoj fazi daje pravo steajnom sudiji ili veu da eventualno odbaci plan koji je dobio potrebnu veinu glasova poverilaca (ne postoji ni obaveza steajnog sudije da donosi posebno reenje o proglaenju plana). Obustava plana je mogua, u toku njegove primene ako se steajni dunik ne pridrava odredbi plana ili je izdejstvovao njegovo usvajanje na prevaran ili nezakonit nain, kao i u drugim sluajevima. U sutini sud nema pravo da vri bilo kakve izmene plana, da naredi njegovu izradu niti da prisili bilo koga da se saglasi sa planom. Sud ima jedino pravo da vodi rauna da plan bude usaglaen sa zakonom i prihvaen na nain kako je zakonom odreneno.

Propisi Republike Sprske i Hrvatske na neto drugaiji nain reguliu pitanje kvalifikovane

veine za usvajanje plana. Pre svega neophodno je da za plan u svakoj poverilakoj grupi glasa veina poverilaca (personalni princip). Sledei uslov je da zbir potraivanja (imovinski princip) poverilaca koji su glasali za plan nadmauje (Republika Srpska) ili da je dvostruko vei (Hrvatska) od zbira potraivanja poverilaca koji su glasali protiv plana. Zabranjena je opstrukcija usvajanju steajnogplana i zato e se smatrati da je glasaka grupa prihvatila plan (i ako nije postignuta potrebna veina) ako:

1) poverioci te grupe steajnim planom nisu stavljeni u lo poloaj od onog u kojem bi bili da plana nema,

2) primereno sudeluju u privrednim koristima koje bi uesnicima

trebale pripasti na osnovu steajnog plana,

3) ako je veina glasakih grupa plan prihvatila s potrebnom veinom(Zakon R. Srpske, lan 170). Naredni lan zakona regulie pitanje pristanka poverilaca niih isplatnih redova na steajni plan, a u treim stavom ovog lana predvineno je da ukoliko glasanju ne prisustvuje ni jedan poverilac pojedine grupe smatra se da je ta grupa glasala za plan. Za potvrdu plana neophodna je saglasnost dunika a smatrae se da je dao saglasnost ako ne prigovori najkasnije na roitu za glasanje pismeno ili usmeno na zapisnik. Prigovor sa druge strane nee biti uzet u obzir ako dunik nije planom stavljen u loiji poloaj od onoga u kojem bi bio da plana nema i ako ni jedan poverilac ne dobija korist koja prevazilazi pun iznos potraivanja (Zakon R. Srpske, lan 172). Ukoliko prigovora na plan nije bilo sud odluuje o tome da li e ga potvrditi. Pre toga e biti sasluano miljenje steajnog upravnika, odbora poverilaca (ako postoji) i steajnog dunika. Reenje kojim se steajni plan potvrnuje ili kojim se potvrda uskrauje proglaava se na roitu za glasanje ili na posebnom roitu koje e se odrati u roku od petnaest dana (Zakon R. Srpske, lan 177. stav 1). Protiv reenja o potvrdi ili uskraivanju potvrde poverioci i steajni dunik imaju pravo albe.

Pravne posledice plana reorganizacije (steajnog plana) nastaju njegovim usvajanjem odnosno potvrivanjem. Usvojeni plan reorganizacije ima snagu izvrne isprave i smatra se novim ugovorom za izmirenje potraivanja koja su u njemu navedena. To znai da se posle usvajanja plana reorganizacije, sva potraivanja i prava poverilaca i drugih lica i obaveze steajnog dunika odreene planom reorganizacije urenuju prema uslovima iz plana (lan 133. stav 1). Plan ima dejstvo prema svim uesnicima, to znai prema duniku, poveriocima, akcionarima i drugim licima koja imaju udele u pravnom licu, kao i prema poveriocima koji nisu prijavili potraivanja i onima koji su mu prigovorili. Na osnovu opteg dejstva potvrnenog steajnog plana smatra se da su sve izjave volje uesnika u donoenju plana date u propisanom obliku, a te izjave imaju neposredno pravno dejstvo pa nije potrebni preduzimati neke dodatne pravne radnje. Predvieno je da steajni upravnik vri

nadzor nad primenom plana i ima pravo prigovora sudu i obavetavanja suda i poverilaca o

postupanjima suprotnim odredbama plana (u Republici Srpskoj i Hrvatskoj upravnik ima obavezu da jednom godinje izvesti sud i odbor poverilca o ispunjenju plana u sluaju da je predvien nadzor).Svaki poverilac ili drugo lice koje ima pravni interes moe takoe podneti sudu obavetenje o neprimenjivanju plana od strane steajnog dunika. U sluaju da sud utvrdi da dunik ne postupa po odredbama plana, mere koje sud moe naloiti se kreu od toga da duniku da rok da postupi po planu i otkloni posledice prethodnog nepostupanja, preko toga da ovlasti steajnog upravnika da preuzme kontrolu nad steajnim dunikom, pa do odluke o nastavku bankrotstva steajnog dunika (Zakon o steajnom postupku, lan 138. stav 2).

Tokom sprovoenja usvojenog plana reorganizacije prava zaposlenih se ostvaruju u skladu

sa propisima koji reguliu radne odnose (lan 133. stav 4). Usvajanjem plana reorganizacije u firmi odnosno nazivu steajnog dunika brie se oznaka "u steaju".

Zakon o steajnom postupku Republike Srpske izriito precizira da steajni dunik ponovo

stie pravo slobodnog raspolaganja steajnom masom (debtor in possesion) donoenjem reenja o zakljuenju steajnog postupka (lan 184. stav 1).

U toku sprovoenja plana mora se potovati prioritet klasa poverilaca pri namirenju

njihovih potraivanja. Ve je u toku ovog rada bilo rei o zatiti prava odreenih klasa (grupa) poverilaca i pri tome je navedena i jedna od odredbi naeg zakona kojom se to ini. Ona glasi: Po svakom planu reorganizacije, poverioci iz nie klase mogu primiti sredstva iz deobne mase, odnosno zadrati odrenena prava, samo ako su sva potraivanja poverilaca iz vie klase u potpunosti izmirena ili ako su ti poverioci glasali, u skladu sa planom reorganizacije, da se tretiraju kao da su poverioci nie klase (lan 134). Ovo pravilo se u stranoj literaturi i zakonodavstvima naziva first priority rule (apsolutni prioritet - Zakon C. Gore). Postoji i zatita poverilaca niih klasa, tako da poverioci vie klase mogu primiti sredstva iji iznos premauje nominalni iznos njhovih potraivanja samo u sluaju da su poverioci niih klasa u potpunosti namireni (ili su glasali za drugaiji tretman) (lan 135. stav 2), kao i zatita poverilaca koji nisu glasali za plan (minimalna zatita - Zakon C. Gore).

Usvojeni plan reorganizacije (potvren steajni plan) nema uticaj odnosno ne menja prava

poverilaca prema dunikovom saduniku i njegovim jemcima. Meutim dunik se na osnovu reenja o potvrdi plana oslobaa obaveze prema svojim sadunicima, jemcima ili drugim regresnim ovlatenicima na isti nain kao i prema svojim poveriocima. (Zakon o steajnom postupku R. Srpske, lan 179. stav 2).

Potvrda plana prestaje da vai prema onim poveriocima prema kojim steajni dunik znatno zakasni u ispunjavanju svojih obaveza, i tada takvi poverioci imaju pravo na prinudno ostvarenje svojih potraivanja iz steajnog plana. Smatrae se da je steajni dunik znatno

zakasnio sa ispunjenjem plana ako nije platio dospelu obavezu,iako ga je poverilac pismeno

opomenuo i pritom mu odredio naknadni rok u trajanju od najmanje 15 dana (Zakon o steajnom postupku R. Srpske, lan 180. stav 1). Otvaranje novog steajnog postupka u toku sprovonenja plana, odnosno pre njegovog ispunjenja, dovodi do prestanka njegovog dejstva prema svim poveriocima. Sva odlaganja i otpusti dugova u tom sluaju vie nisu na snazi. Steajni poverioci e se nalaziti u isplatnom redu iza poverilaca sa potraivanjima po osnovu kredita odobrenih tokom trajanja nadzora a u sluaju otvaranja novog steajnog postupka pre ukidanja nadzora (Zakon o steajnom postupku R. Srpske, lan 189. stav 1). Steajni poverioci namirivae se samo iza onih poverilaca s kojima je dogovoreno da e se i u kojoj visini kredit koji su odobrili s obzirom na glavno potraivanje, kamate i trokove nalaziti unutar kreditnoga okvira, i kojima je steajni upravnik takav dogovor pismeno potvrdio (Zakon o steajnom postupku R. Srpske, lan 189. stav 2). Takoe, i potraivanja iz ugovornih odnosa nastalih tokom trajanja nadzora namiruju iza potraivanja po osnovu kredita. Na zakon predvina etiri razloga zbog kojih se moe obustaviti primena plana reorganizacije i nastaviti steajni postupak putem bankrotstva steajnog dunika. Ako sud utvrdi da steajni dunik:

1) primenjuje plan reorganizacije ije je usvajanje izdejstvovao na prevaran ili nezakonit nain;

2) postupa suprotno uslovima iz usvojenog plana, a nisu predloene

zadovoljavajue mere u cilju otklanjanja posledica predmetnog nepostupanja po planu;

3) ne sarauje sa steajnim upravnikom, odborom poverilaca ili sudom radi ispunjavanja objektivnih zahteva za podacima i obavetenjima i

4) ne ispunjava naloge steajnog sudije ili steajnog vea, steajni sudija e po pribavljenom miljenju odbora poverilaca doneti reenje o zapoinjanju bankrotstva (Zakon o steajnom postupku R. Srbije, lan 139). Drugi razlog je ve regulisan lanom 138. Zakona o steajnom postupku koji se odnosi na sluajeve nepostupanja po usvojenom planu reorganizacije.

ini se da jedino prvi razlog moe da dovede do obustave plana. Jer ako dunik postupa u skladu sa planom trei i etvrti razlog bi teko mogli da se pojave kao smislen i racionalan osnov za obustavu plana, niti se u tom sluaju realno moe oekivati da e se poverioci ija je uloga presudna za usvajanje plana, sa tim saglasiti i da e imati interesa da do obustave doe. Kada steajni dunik ispuni sve obaveze iz plana smatra se da je plan izvren i tada vlasnici akcijskog kapitala steajnog dunika ponovo stiu vlasnika prava na kapitalu i prestaju sva potraivanja poverilaca iz steajnog postupka. U okviru ovog poglavlja predstavljena je i praena samo zakonska procedura kojom se regulie postupak reoganizacije steajnog dunika.

5. Mere za realizaciju plana reorganizacije

Na Zakon o steajnom postupku u lanu 128. nabraja 21 meru koje se mogu koristiti za

realizaciju plana reorganizacije.

Predloene su sledee mere:

1) zadravanje celokupne imovine iz steajne mase ili njenog dela;

2) prodaja imovine iz steajne mase, sa zalonim pravom ili bez njega ili prenos takve imovine na ime namirenja potraivanja;

3) zatvaranje neprofitabilnih pogona ili promena delatnosti;

4) raskid ili izmena optereenih ili nepovoljnih ugovora ili zakupa;

5) odlaganje otplate dugova ili obezbenivanje otplate u ratama;

6) izmena rokova dospelosti, kamatnih stopa ili drugih uslova zajma

7) oprost dugova u celini ili delimino;

8) izvrenje ili izmena zalonog prava;

9) pretvaranje neobezbenenih zajmova u obezbenene zajmove;

10) davanje u zalog neoptereene imovine;

11) pretvaranje duga u akcijski kapital;

12) uzimanje novog kredita;

13)pribavljanje nove investicije;

14) osporavanje i ponitenje potraivanja koja nisu pravno valjana;

15)namirenje dospelih potraivanja;

16) otputanje zaposlenih;

17) ustupanje neoptereene imovine na ime namirenja potraivanja;

18) izmene i dopune statuta, optih akata privrednog drutva steajnog dunika i drugih dokumenata o osnivanju ili upravljanju;

19) spajanje ili pripajanje dva ili vie pravnih lica;

20) prenos dela ili celokupne imovine na jednog ili vie postojeih subjekata;

21) ponitavanje ili izdavanje novih hartija od vrednosti od strane steajnog dunika, ili

bilo kog novoformiranog subjekta;

22) druge mere od znaaja za realizaciju plana reorganizacije (Zakon o steajnom postupku R. Srbije, lan 128). Zakon Republike Srpske predvina 13 mera (Hrvatski 11, Crnogorski 21) ali glavni razlog za razlike u broju mera je uglavnom u njihovom razliitom grupisanju, tako da se moe sainiti jedinstven prikaz mera za sva spomenuta zakonodavstva.

Mora se jo jednom, na ovom mestu, naglasiti sutina celog procesa reoganizacije.

Definicija koja je data u zakonu namirenje poverilaca, na nain i pod uslovima odreenim planom reorganizacije, ne prikazuje sve ciljeve koji se reorganizacijom ele postii. Poverioci se u svakom sluaju mogu namiriti (moda ne u istom iznosu) kroz steajni postupak prodajom imovine steajnog dunika. Njihov interes (barem na kratak rok) je da kroz reorganizaciju realizuju svoja potraivanja pod povoljnijim uslovima nego u sluaju bankrotstva steajnog dunika.Sa druge strane reorganizacija omoguava steajnom duniku finansijsko i poslovno ozdravljenje i nastavak rada u daleko povoljnijim uslovima. Ba iz tog razloga je set predloenih mera veoma raznovrstan i ne ograniava se samo na izmenu duniko-poverilakih odnosa, i to je upravo ono to je sutinska razlika izmenu reorganizacije i postupka prinudnog poravnanja.

Navedene mere za realizaciju plana reorganizacije mogu se najoptije podeliti na metode

statusnih promena ili organizacione promene steajnog dunika i metode obilgacionog sadraja. Metode organizacionih promena dunika ostvaruju se pravilima zakona koji ureuju pravni poloaj preduzea (Zakon o privrednim drutvima), a sadraji obligacionog karaktera ureuju se Zakonom o obligacionim odnosima. Tu dolaze u obzir za upotrebu i drugi zakoni, zavisno od vrste odnosa koji se ureuju planom. Tako, pitanja vezana za radne odnose urenuju se Zakonom o radu; prava i obaveze dunika i drugih subjekata iz oblasti industrijske svojine zakonima koji urenuju tu materiju; svojinskopravni odnosi reguliu se Zakonom o osnovama svojinskopravnih odnosa, itd. Mogua je i opta podela sa stanovita vremenskog okvira dejstva pojedinih mera na one koje deluju na dug i na kratak rok. Takoe mere moemo podeliti i na one koje deluju direktno na materijalno-finansijski

poloaj steajnog dunika (poveanje likvidnosti, smanjenje obaveza i sl.) i sa druge strane mere koje utiu na organizaciju, proizvodni program, delatnost i uopte na poslovnu aktivnost. Ove podele su uslovne jer se za veliki broj razliitih mera moe rei da spadaju u obe kategorije.Naravno, mere se najdirektnije mogu podeliti u zavisnosti o kom konkretnom pravnom ili ekonomskom poslu je re (izmena duniko-poverilakih odnosa, upravljanje imovinom, kapitalom, poloaj zaposlenih, investicije, razvoj, proizvodni program itd.). Grupisanja mera u odreene kategorije moe dobro da poslui u cilju njihove lake i jednostavnije prezentacije i sagledavanja irine podruja koju proces reorganizacije obuhvata, ali sutina i glavna prednost reorganizacije ogleda se u velikoj mogunosti

kombinovanja pojedninanih mera kako bi se dobio najbolji rezultat. Retko kada e se koristiti samo jedna mera ili ak vrsta mera, ali to pre svega zavisi od konkretne situacije u kojoj se nalazi steajni dunik i od uzroka koji su doveli do otvaranja steajnog postupka.

Zadravanje celokupne imovine iz steajne mase ili njenog dela je u sutini mera kojom

se duniku ostavlja sva njegova imovina ili njen deo radi nastavljanja poslovanja. Moe se rei da to predstavlja osnovu procesa reoganizacije kakav danas postoji u svetu i da se time pravi jasna razlika u odnosu na upravljanje od strane steajnih upravnika u toku steajnog postupka, a koje za krajnji cilj ima likvidaciju dunika. U nekim sluajevima (R. Srpska) kada je predvien nadzor nad sprovoenjem plana, dunik je ogranieno poslovno sposoban jer se za neke pravne poslove planom moe predvideti prethodna saglasnost steajnog upravnika.Naravno, upravljanje imovinom od strane dunika mora biti u skladu sa usvojenim planom reorganizacije i u cilju njegove realizacije, pa se i na taj nain posredno ograniava dunikova samostalnost. Pretpostavka da upravljanje imovinom od strane steajnog dunika da rezultat je da su uzroci koji su doveli do insolventnosti i otvaranja steajnog postupka objektivne prirode, a ne rezultat subjektivnih slabosti u voenju preduzea. To to se govori o upravi nad imovinom od strane steajnog dunika ne mora da znai da e u tome uestvovati ista lica koja su vodila privredno drutvo pre otvaranja steajnog postupka. U sluaju veih akcionarskih drutava esto moe doi do smene menadmenta kao najodgovornijeg za probleme u koje je drutvo (akcionarsko) dospelo. Samostalna primena ove mere u principu nema mnogo smisla jer bez bilo kakvih drugih promena, odnosno primene i kombinacije drugih mera, nee biti otklonjeni uzroci steaja i ostvareno poslovno i finansijsko ozdravljenje. Smislena kombinacija mera u planu reorganizacije treba da omogui da poverioci namire svoja potraivanja iz prihoda koje dunik pone da ostvaruje u toku sprovonenja plana. Podrazumeva se da je neophodno veoma ozbiljno planiranje i to tanija procena prihoda i rashoda i efekata koje e pojedine mere dati, a sve to i ini obavezan i sastavni deo predloga plana reorganizacije.

Sledei segment mera odnosi se na regulisanje odnosa steajnog dunika sa poveriocima.

Najvei deo mera se upravo i odnosi na regulisanje dugova odnosno ienjepasive bilansa stanja. Prestanak plaanja (izvravanja obaveza) je i osnov otvaranja steajnog postupka pa je to i razlog zbog ega se tom pitanju posveuje posebna panja. Regulisanje dugovanja, koje je mogue sprovesti na razliite naine, je prvi pokazatelj popravljanja finansijske situacije steajnog dunika.

Takoe, visok nivo obaveza (prezaduenost) i u toku redovnog poslovanja (van steajnog postupka) u veliko meri spreava jedno preduzee (privredno druvo) da se razvija, investira, pronalazi strateke partnere i sl. i u krajnoj liniji ispunjava svoje ugovorne obaveze. To moe dalje da pogora situaciju i izazove bekstvoi nespremnost za dalju saradnju klijenata (kupaca i dobavljaa) a ne treba ni spominjati poslovinu opreznost banaka koje su jo bolje u stanju da procene finansijski poloaj takvog preduzea. U naem sluaju prisustvo nagomilanih dugova spreava privatizaciju, pogotovo nekadanjih velikih sistema. Poslednjim izmenama zakon o privatizaciji se pokuava otkloniti taj problem tako to se dravnim poveriocima (javna preduzea, Poreska uprava, fondovi osigurnja i dr.) nalae da subjektu privatizacije u procesu restruktuiranja, otpuste dugove u celini a da svoja potraivnja naknadno namire iz sredstava ostvarenih prodajom kapitala ili imovine subjekta

privatizacije. Agencija za privatizaciju donosi odluku o restruktuiranju subjekta privatizacije. Regulisanje dugovanja moe da se izvri na vie naina, to se moe i videti na osnovu broja predloenih mera koje se odnose na taj deo reorganizacije. Mere pod brojevima 5. i 7. najvie podseaju na institut prinudnog poravnanja. Sanacija steajnog dunika se vri sredstvima poverilaca koji se obavezuju da e oprostiti dugovanja u celini ili delimino, odloiti rokove plaanja ili omoguiti otplatu u ratama. Kao i u sluaju prinudnog poravnanja ono je prinudno za one poverioce koji nisu glasali za usvajanje plana reorganizacije. Smanjenjem dela duga poravnanjem poverilaca sa steajnim dunikom on se oslobaa izvrenja tog dela svojih obaveza. Postavlja se pitanje pravne prirode tog dela duga od kojeg je dunik osloboen plaanja (oprotaj duga ili poklon, novacija obligacije ili neto drugo). Poklon nije jer ne postoji volja za poklanjanje (poverioce je na to naterala

vanredna situacija), novacija takoe nije jer novacijom obligacije prestaje dotadanja i zasniva se nova. Ovde se vri preinaenje sadraja obligacije jer dunik i dalje duguje prema prvobitnoj obligaciji ali u smanjenom iznosu.On vie ne moe biti pravno nateran na ispunjenje dela duga od kojeg je osloboen plaanja a obligacija se za taj deo duga pretvara iz utuive grananske u neutuivu prirodnu (moralnu) obligaciju.

Moe biti predviena i isplata dospelih potraivanja u punom iznosu iz tekuih prihoda a

svakako da vei obim ovakvog namirenja poverilaca govori o oporavku i boljem poslovanju

steajnog dunika.Meutim nije najjasnije ta se podrazumeva pod dospelim potraivanjima, jer se danom pokretanja steajnog postupka, sva potraivanja poverilaca prema steajnom duniku, koja nisu dospela, smatraju dospelim (Zakon o steajnom postupku, lan 67), a ve je utvreno stanovite po kome (barem u naem zakonodavstvu) postupak steaja traje sve do potpunog izvrenja plana reorganizacije.Takoe, neka od potraivanja mogu se osporavati i eventualno ponititi i tako smanjiti ukupna masa dugovanja, a predloena je i mogunost raskida nepovoljnih ugovora (raskid ugovora usled promenjenih okolnosti) i zakupa za objekte koje steajni dunik u tom trenutku nije sposoban da rentabilno koristi.

U skladu sa principom raspolaganja imovinom, planom reorganizacije moe biti predvieno namirenje poverilaca pomou imovine steajnog dunika, odnosno njenom prodajom, prenosom ili ustupanjem. Imovina moe biti neoptereena ili optereena zalonim pravom. Imovina moe biti preneta na ime namirenja potraivanja ili prodata a iz sume ostvarene prodajom e biti namirena pojedinana potraivanja.Kod ovakvog nainanamirenja poverilaca moraju biti uzete u obzir planirane aktivnosti i delatnosti kojima steajni dunik namerava da se bavi u periodu tokom i nakon sprovedene reorganizacije. U sluaju planiranog smanjenja obima poslovanja i naputanja ili promene nekih sporednih delatnosti moe biti prodata ili ustupljena oprema, pogoni, poslovni prostor, zemljite i druga pokretna ili nepokretna imovina. Isto tako mogu se prodavati finansijski plasmani (uea u kapitalu drugih pravnih lica, dugorone i kratkorone hartije od vrednosti i dr.) i delovi vanposlovne aktive tzv. sredstva zajednike potronje, zalihe nedovrenih i gotovih proizvoda i vriti cesija dunikovih potraivanja. U principu je daleko bolje izdvajati neposlovnu imovinu koja je u znatnoj meri prisutna u aktivi naih preduzea i nije direktno vezana za osnovnu delatnost, a sauvati imovinu pomou koje se moe ostvariti prinos i koja ini osnovu glavne delatnosti ili moe to da postane u sluaju njene promene.

NOF Neto obrtni fond

Veoma je vano da se u toku upravljanja imovinom uzima u obzir optimalna struktura

aktive sa stanovita odnosa osnovnih i obrtnih sredstava. Takoe neophodno je usvojiti principe menadmenta aktive i pasive (asset and liability management) kao koncepta upravljanja celinom bilansa stanja, kako bi se odravao optimalan nivo neto-obrtnog fonda. Neto-obrtni fond raunski predstavlja razliku izmenu dugoronog kapitala (sopstvenog i pozajmljenog) i osnovnih sredstava (neto imobilizacija) ili razliku izmenu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza. To u stvari znai da je neto-obrtni fond deo obrtnih sredstava koji je finansiran dugoronim izvorima (ako su kratkorone obaveza vee od obrtnih sredstava, neto-obrtni fond e biti negativan). Ova veliina se koristi za ocenu kreditne sposobnosti preduzea i za potrebe dinamike analiz