Stečaj - kontrata.netkontrata.net/repository/docs/USAID_CLE_Training_Manual_Bankruptcy_SRB... · Stečaj se u Škotskoj naziva zaplenom. Uopšteno, u Ujedinjenom Kraljevstvu Stečajni

Jun 2014.

Stečaj

Priručnik za obuku:

Stečaj

DRICANJE OD ODGOVORNOSTI

Za sadržaj je odgovoran samo Checchi and Company Consulting, Inc. a stavovi autora ne odražavaju

neophodno stavove Agencije Sjedinjenih Država za međunarodni razvoj ili Vlade Sjedinjenih Država.

Ova publikacija se može reprodukovati, umnožavati ili prenositi elektronski, mehanički, fotokopirati,

snimati ili na drukčiji način, pod uslovom da su na svakom napravljenom i distribuiranom primerku

jasno naznačeni USAID i Program za izvršenje i privredno zakonodavstvo (CLE) USAID-a.

Sadržaj

MODUL 1: 6

OSNOVE O STEČAJU, LIKVIDACIJI I REORGANIZACIJI 6

1.1. Pregled 7

1.2. Ciljevi učenja 7

1.3. Stečaj, likvidacija i reorganizacija 7

1.4. Stečaj, likvidacija i reorganizacija u drugim državama 8

1.5. Vežba: Iskustva u stečaju 9

1.6. Zaključak 9

MODUL 2: 10

PREZENTACIJA ZAKONA O LIKVIDACIJI I REORGANIZACIJI PRAVNIH LICA U STEČAJU 10

2.1. Pregled 11

2.2. Cilj učenja 11

2.3. Svrha donošenja Zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju 11

2.4. Vežba 1: Svrhe Zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju 12

2.5. Svrha Zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju 12

2.6. Delokrug zakona 12

2.7. Glavni koncepti ovog Zakona 13

2.7.1. Definicija korišćenih izraza 13

2.7.2. Pitanja nadležnosti 14

2.7.3. Žalbe 14

2.8. Vežba 2: Povežite odgovore sa pitanjima 14

2.9. Zaključak 16

MODUL 3: 17

PODNOŠENJE STEČAJNOG ZAHTEVA 17

3.1. Pregled 18


3.3. Postupak za podnošenje stečajnog zahteva 18

3.4. Vežba 1: Hipotetički slučajevi i stečajni zahtevi 22

3.5. Zaključak 23

MODUL 4: 24

UPRAVNIK I ODBOR POVERILACA 24

4.1. Pregled 25


4.3. Upravnik slučaja 25

4.3.1. Imenovanje upravnika 25

4.3.2. Kvalifikacije, naknada i troškovi 26

4.3.3. Ovlašćenja upravnika 26

4.3.4. Izveštavanje upravnika i njegovi zadaci 27

4.3.5. Prigovor, žalba i prinudni zahtev 28

4.3.6. Razrešenje upravnika 28

4.4. Vežba 1: Sastavljanje izvršnih pravila 28

4.5. Odbor poverilaca 29

4.6. Zaključak 30

MODUL 5: 31

STEČAJNA IMOVINA 31

5.1. Pregled 32


5.3. Stečajna imovina 32

5.4. Prenos stečajne imovine 33

5.5. Vežba 1: Imovinska pitanja 34

5.6. Druga pitanja o stečajnoj imovine 34

5.6.1. Zaplena, plombiranje i uzimanje imovine dužnika 35

5.6.2. Inventar stečajne imovine 35

5.6.3. Imovina u tranzitu 35

5.6.4. Agent i imovina koja se drži na ime trećih lica 35

5.7. Vežba 2: Poređenje pitanja i odgovora 36

5.8. Zaključak 37

MODUL 6: 38

UPRAVNA VLAST 38

6.1. Pregled 39


6.3. Dela koja su obustavljena 39

6.4. Obaveze 41

6.5. Nađite tačne odgovore na pitanja 43

6.6. Zaključak 44

MODUL 7: 45

PODNOŠENJE ZAHTEVA 45

7.1. Pregled 46


7.3. Zahtevi 46

7.4. Dužnosti upravnika i suda u odnosu na zahteve 48

7.5. Poništenje prenosa 49

7.6. Vežba: Računanje zahteva 50

7.7. Zaključak 51

MODUL 8: 52

REORGANIZACIJA 52

8.1. Pregled 53


8.3. Reorganizacija 53

8.3.1. Prezentacija o reorganizaciji 53

8.3.2. Plan reorganizacije 54

8.3.3. Metode reorganizacije 54

8.3.4. Otkrivanje 55

8.3.5. Sadržaj plana reorganizacije 55

8.4. Vežba: Plan reorganizacije 56

8.5. Postupak i posledice koje se odnose na plan reorganizacije 57

8.5.1. Sednica reorganizacije 57

8.5.2. Glasanje 57

8.5.3. Potvrđivanje plana reorganizacije 58

8.6. Vežba računanje zahteva 59

8.7. Zaključak 60

MODUL 9: 61

LIKVIDACIJA I ZAKLJUČENJE SLUČAJA 61

9.1. Pregled 62


9.3. Likvidacija 62

9.3.1. Prodaja stečajne imovine 63

9.3.2. Raspodela prihoda od prodaje stečajne imovine 64

9.3.3. Ispunjenje zahteva 66

9.4. Vežba: Ispunjenje potraživanja 67

9.5. Konačni izveštaj i zaključenje slučaja 69

9.5.1. Konačni izveštaj upravnika 69

9.5.2. Zaključenje slučaja 69

9.5.3. Oslobađanje dužnosti upravnika 70

9.6. Vežba: Konačno izveštavanje 71

MODUL 10: 72

GRAĐANSKA I KRIVIČNA ODGOVORNOST 72

10.1. Uvod 73


10.3. Građanska i krivična odgovornost 73

10.4. Vežba: kazne 76

10.5. Zaključak 77

MODUL 11: 78

BUDUĆNOST STEČAJA 78

11.1. Uvod 79

11.2. Ciljevi učenja 79

11.3. Nedostaci ovog zakona 79

11.4. Izmene ili poboljšanja zakona 80

11.5. Vežba: Izmene 81

11.6. Zaključak 81

USAID-ov Program za izvršenje i privredno zakonodavsto na Kosovu 6

MODUL 1:

OSNOVE O STEČAJU, LIKVIDACIJI I

REORGANIZACIJI


OSNOVE O STEČAJU, LIKVIDACIJI I REORGANIZACIJI

1.1. Pregled

U ovom modulu se ukratko objašnjava stečaj, likvidacija i reorganizacija. Modul omogućava diskusiju

o opštem razumevanju ovih postupaka za preduzeće koje se nalazi u poteškoćama. Takođe, ovaj

modul sadrži i informacije o načinu tretiranja ovih postupaka izvan Kosova.

1.2. Ciljevi učenja

Na kraju ovog modula bićete u stanju da:

Uopšteno opišete šta znači stečaj, likvidacija i reorganizacija;

Objasnite kako se tretira stečaj, likvidacija i reorganizacija u drugim državama.

1.3. Stečaj, likvidacija i reorganizacija

Posebno tokom privrednih padova, trgovačka društva se često nalaze u finansijskim poteškoćama. U

nekim slučajevima preduzeća društva nisu u stanju da ispune svoje obaveze i nisu u stanju da u

potpunosti isplate svoja dugovanja. U tim slučajevima trgovačka društva su dužna da podnesu stečajni

zahtev.

Stečaj je zakonski postupak preko kojeg trgovačka društva, koja nisu u stanju da isplate svoja

dugovanja i ispune svoje obaveze, mogu imati nov i svež finansijski početak i dobiju zaštitu od

poverilaca. Neke od koristi podnošenja stečajnog zahteva su:

Eliminisanje zakonske obaveze isplate većine dugova ili svih dugova, najmanje na određeno

vreme;

Sprečavanje preuzimanja vlasništva nad imovinom;

Sprečavanje mera poverilaca za oduzimanjem novca (npr. uznemiravanje za naplatu dugova);

Davanje mogućnosti za pregovaranje o dugu;

Pružanje mogućnosti za reorganizaciju preduzeća i postavljanje iste na noge; itd.

Međutim, stečaj ne može rešiti svaki finansijski problem. Čak, nije najbolja mogućnost za svako

trgovačko društvo koje je u finansijskim poteškoćama1.

Postoje određeni problemi koji se ne mogu rešiti podnošenjem stečajnog zahteva. Na primer,

stečajem se između ostalog ne mogu sprečiti prava određenih osiguranih poverilaca, ne mogu se

zaštiti su-potpisnici dugova ili vratiti dugovanja koja su prouzrokovana nakon pokretanja stečaja.

U slučajevima kada se trgovačko društvo koje ima finansijskih poteškoća može povratiti, tokom

zaštite kroz stečaj, isto se organizuje na način kako bi se oslobodilo slabosti svojih struktura, koje su

1 Postoje i druge mogućnosti koje treba razmotriti pre stečaja. Trgovačka društva koja imaju finansijskih

poteškoća često vrše druge manevre kako bi prevazišla njihove finansijske prepreke, kao što su konsolidacija

budžeta, refinansiranje kredita, spajanje i/ili obavezivanja itd.


dovele trgovačko društvo u to stanje. Reorganizacija je restrukturiranje korporacije u cilju

nastavljanja delatnosti na efektivan način menjajući statut organizacije, model vlasništva, upravnu

strukturu itd. Velike korporacije nazivaju reorganizaciju poslovnog preduzeća kao „skidanje sala“.

Kao što i sam izraz označava, vlasnik treba da smanji troškove ne žrtvujući kvalitet proizvoda ili

integritet trgovačkog društva. I mala trgovačka društva mogu koristiti metode reorganizacije, ali iste

često imaju više poteškoća. Oblasti koje vlasnik treba otkloniti su manje vidljive. Osim navedenog,

mala trgovačka društva imaju manju šarolikost. Ukoliko vlasnik pogreši i otkloni pogrešne oblasti on

time može uništiti celo njegovo trgovačko društvo.

U najgorim slučajevima, trgovačka društva nisu u stanju da izađu iz njihovih poteškoća i nalaze se u

finansijskom uništenju. U tim slučajevima reorganizacija ne može pomoći trgovačkom društvu da

preživi i trgovačko društvo je dužno da stupi u likvidaciju. Zakonom, likvidacija podrazumeva

postupak kojim se trgovačko društvo (ili jedan njen deo) zatvara, pri čemu se imovina i vlasništvo iste

deli. Likvidacija se može podrazumevati i kao kraj ili raspuštanje, iako raspuštanje u tehničkom smislu

podrazumeva poslednju etapu likvidacije. Drugim rečima, likvidacija je proces za okončanje problema

trgovačkih društava, rešavajući na redovan način probleme trgovačkog društva, obavljajući određena

istraživanja i deleći na pravičan način imovinu trgovačkog društva poveriocima. Do ovoga dolazi zbog

toga što trgovačko društvo ne može platiti sva svoja dugovanja (npr. nesolventno) ili njeni članovi

žele da se njeno postojanje zaključi. Ovaj priručnik se usredsređuje na prvi element, većinom kada je

trgovačko nesolventno ili u stečaju.

1.4. Stečaj, likvidacija i reorganizacija u drugim državama

Različite države tretiraju stečaj u zavisnosti od države u kojoj trgovačko društvo deluje. Najveće

države koje imaju najveća trgovačka društva su prefinile zakonodavstvo koje se odnosi na stečaj,

reorganizaciju i likvidaciju, štaviše neke od navedenih razmatraju ova pitanja preko specijalizovanih

sudova.

U Evropi se stečaj tretira na centralnom nivou. Na primer, u Holandiji Stečajni zakon se upravlja

prema holandskom Zakoniku o stečaju („Faillissementswet“). Ovaj zakonik pokriva tri posebna

sudska postupka. Prvi je stečaj („Faillissement“). Svrha stečaja je likvidacija imovine trgovačkog

društva. Stečaj važi za pojedince i trgovačka društva. Drugi zakonski postupak u „Surseance“.

„Surseance“ važi samo za trgovačka društva. Svrha je postizanje sporazuma sa poveriocima

trgovačkog društva. Treći postupak je „Schuldsanering“. Ovaj postupak je stvoren samo za pojedince.

U Ujedinjenom Kraljevstvu stečaj (u striktnom pravnom smislu) se odnosi samo na pojedince i

partnerstva. Trgovačka društva i druge korporacije su predmet nesolventnog pravnog postupka koji

se drugačije naziva: likvidacija i upravljanje (nalog za upravljanje i kontrolisani upravnik). Međutim

izraz „stečaj“ se često koristi kada se društva spominju u medijima ili u opštem razgovoru. Stečaj se

u Škotskoj naziva zaplenom.

Uopšteno, u Ujedinjenom Kraljevstvu Stečajni zakon iz 1966. (za Komonvelt) je zakonodavstvo koje

uređuje stečaj u Australiji. Samo pojedinci mogu da odu u stečaju, dok nesolventna trgovačka društva

idu u likvidaciju i upravljanje.

Na osnovu švajcarskog zakona, stečaj može biti posledica nesolventnosti. U pitanju je oblik

procedura za obavezu izvršenja duga koji je naložio sud, koja uopšteno važi za registrovane privredne

subjekte. U stečaju, celokupna imovina dužnika se likvidira kroz upravu poverilaca, iako zakon


dozvoljava mogućnost restrukturiranja dugova na sličan način kao i u Poglavlju 11 Zakona SAD o

stečaju.

U Sjedinjenim Američkim Državama stečaj je stvar koja se uređuje federalnim zakonom. Postoje dve

vrste stečaja za koje se može podneti zahtev:

Poglavlje 7 – koje je poznato kao direktan stečaj ili likvidacija i kojim se od dužnika zahteva

da proda imovinu kako bi se isplatili poverioci;

Poglavlje 9 – koje je poznato kao opštinski stečaj;

Poglavlje 11 – poznato i kao reorganizacija, koju koriste preduzeća i određeni pojedinci sa

velikim dugovima;

Poglavlje 12 – rezervisano za porodične ratare; i

Poglavlje 13 – koje je poznato kao priklađivanje duga i kojim se od dužnika zahteva da dostavi

plan plaćanja njegovih dugova iz postojećih prihoda.

Jedna stvar koja se treba razmotriti u budućnosti je i međugranični stečaj. Povećanje globalnog

ulaganja i međunarodnih trgovačkih društava je dovelo do novog trenda: povećanje međunarodnih

stečaja. Štaviše, postoje trgovačka društva sa finansijskim obavezama u mnogim državama, koja su

oštećena globalnom ekonomskom krizom. Navedeno zahteva zakonske postupke različitih

jurisdikcija kada se proglasi stečaj.

1.5. Vežba: Iskustva u stečaju

Uputstva:

Ova vežba je diskusija u grupi. Molimo vas podelite se u grupe od pet (5) učesnika i napišite:

Listu slučajeva stečaja na kojima ste radili, čitali ili čuli;

Listu strategija kako bi se olakšale te postojeće poteškoće.

Na kraju, svaka grupa predstavlja drugoj strani učesnika njihovu listu i učesnici će komentarisati i

uporediti svoje sugestije.

1.6. Zaključak

Na kraju, ovaj modul je dao kratak opis stečaja, likvidacije i reorganizacije. U modulu je omogućena

diskusija u opštem shvatanju ovih procesa za preduzeće koje je u poteškoćama. Takođe, date su

informacije kako se ovi procesi rešavaju van Kosova.

U ovom modulu ste učili da:

Uopšteno objasnite šta se podrazumeva pod stečajem, likvidacijom i reorganizacijom;

Navedete kako se tretira stečaj, likvidacija i reorganizacija u drugim zemljama.


MODUL 2:

PREZENTACIJA ZAKONA O LIKVIDACIJI I

REORGANIZACIJI PRAVNIH LICA U

STEČAJU


Prezentacija zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju

2.1. Pregled

Ovaj modul daje kratak opis Zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju. Modul

obuhvata svrhu i delokrug navedenog zakona, vrste trgovačkih društava koje zakon obuhvata i glavne

koncepte istog.

2.2. Cilj učenja


Opišete svrhu Zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju;

Formulišete glavnu svrhu i delokrug zakona

Znate listu vrsta trgovačkih društava koje ovaj zakon pokriva; i

Opišete glavne koncepte ovog zakona.

2.3. Svrha donošenja Zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica

u stečaju

Dobri stečajni zakoni imaju istu važnost kao i zdrava privreda. Donošenje donošenja ovog zakona je

deo tendencija Republike Kosovo za usvajanje privrednog zakonodavstva, koje jača ambijent koji

omogućava obavljanje poslovanja.

Kosovska privreda je u tranziciji i jedan dobar stečajni zakon je od suštinske važnosti za pomoć

trgovačkim društvima i preduzetnicima u njihovim naporima, posebno tokom teških ekonomskih

perioda. Postojanje dobrog stečajnog zakona i funkcionalnog sistema za izvršenje istog (uključujući i

funkcionalne sudove) su od suštinske važnosti za pravilno funkcionisanje poslovne delatnosti u

tržišnoj ekonomiji. Istina, najbolji stečajni zakoni ohrabruju preduzetništvo, jer omogućavaju sigurnu

mrežu ljudima koji žele da posluju.

Sa druge strane, nedostatak stečajnih zakona ili ukoliko nisu funkcionalni može oštetiti privredu u

zemlji. Na primer, u Republici postoji trend nepodnošenja stečajnog zahteva, nego se umesto toga

zatvaraju vrata određenog trgovačkog društva i otvaranja novog pod drugim imenom, ne plaćajući

poveriocima nikakav iznos za dugovi za koje imaju obaveze. Mnogo ljudi kaže da zakon, koji se tretira

na ovakav način, ima potrebu za mnogo podzakonskih akata kako bi funkcionisao na odgovarajući

način. U njihovom nedostatku, primena istog će biti teška. Na ovaj način, u interesu je Kosova da

zaokruži zakonodavni okvir koji se odnosi na stečaj i počne se sa izvršenjem istog u sudovima i

drugim organima koji se bave privrednom delatnošću.


2.4. Vežba 1: Svrhe Zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u

stečaju

Uputstva:

Ova vežba je diskusija u grupi. Molimo vas da se podelite u grupe od pet (5) učesnika i napravite listu

ideja koje imate o svrhama Zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju. Diskutujte o

vašim idejama sa drugim učesnicima i nakon toga sastavite listu sa 4-5 svrha Zakona.

Na kraju, svaka grupa će drugim učesnicima predstaviti svoju listu i učesnici će komentirati i

diskutovati o svrhama Zakona.

2.5. Svrha Zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju

Zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju ima sledeće svrhe:

Promociju razvoja zdrave tržišne ekonomije na Kosovu;

Osiguranje da su zakonske odredbe i drugi pravni akti, koji uređuju postupke za likvidaciju i

reorganizaciju pravnih lica u stečaju utvrđene i stvorene u saglasnosti sa najnaprednijim i

najboljim iskustvima;

Ohrabrivanje preduzetništva; i

Privlačenje kako stranih tako i domaćih ulaganja

2.6. Delokrug zakona

Kao što stoji i u samom Zakonu, Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju „definiše

uslove i postupak likvidacije ili reorganizacije pravnih lica u stečaju i utvrđuje prava i obaveze stranaka

koje učestvuju ili su pod udar takvog postupka“2. Takođe, istim se daju određena uputstva u vezi

drugih akata koji se trebaju doneti kako bi ovaj zakon funkcionisao na odgovarajući način.

Međutim ovaj Zakon ima jedan veliki nedostatak. Najnejasniji deo Zakona o likvidaciji i reorganizaciji

pravnih lica u stečaju je član koji opisuje njegovu delatnost. Član 1.2 propisuje: „Ovaj zakon reguliše

stečaj pravnih lica koji obuhvata opšte partnerstvo, ograničeno partnerstvo, kompanije sa

zajedničkim zalihama i kompanije sa ograničenom odgovornošću“. Međutim Zakon o trgovačkim

društvima priznaje samo deoničarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću kao pravna

lica, dok kolektivna društva i komanditna društva ne smatra pravnim licima. Kao takav, član 1.2

Zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju je u direktnoj suprotnosti sa Zakonom o

trgovačkim društvima. U stvari, netačan je u njegovoj napomeni da izraz „pravno lice“ obuhvata

trgovačka društva, komanditna društva, deoničarska društva i društva sa ograničenom odgovornošću.

Ova problematika se treba rešiti kroz izmenu zakona u budućnosti i izmenu delokruga istog, kako bi

se obuhvatila sva trgovačka društva koja su predviđena Zakonom o trgovačkim društvima.

2 Član 1.1.


Ipak, treba se imati u vidu da se Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju ne odnosi na:

Privatna preduzeća;

Osiguravajuće kuće;

Finansijske institucije (npr. banke);

Pružaoce penzija; i

Javna i društvena preduzeća, koja još nisu izmenjena u pravne subjekte.3

Izuzeće „privatnih preduzeća“ iz delokruga ovog zakona je još jedan deo koji stvara probleme jer taj

deo izbacuje možda sva trgovačka društva koja ima za cilj da pokrije ovaj zakon. Predviđanje je da

izuzećem „privatnih preduzeća“ ovim se zakonom teži da se izbace individualna preduzeća, koja su

propisana Zakonom o trgovačkim društvima. Iako je ovo jedan od mnogobrojnih nedostataka koji se

trebaju ispraviti kako bi ovaj zakon postao funkcionalan, mi ćemo nastaviti sa postojećom verzijom i

nadamo se da će kasnije izmene poboljšati navedene probleme.

2.7. Glavni koncepti ovog Zakona

Ovaj deo ovog modula sadrži osnovne koncepte koji su korišćenu u Zakonu o likvidaciji i

reorganizaciji pravnih lica u stečaju, nadležnosti i pitanjima koja se odnose na žalbe.

2.7.1. Definicija korišćenih izraza

Može vam izgledati da Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju koristi određene

koncepte i izraze koji mogu biti nepoznati za vas. Iako deo sa definicijama u Zakonu daje potpuna

objašnjenja, ispod su navedeni neki od glavnih izraza koji su od suštinske važnosti za shvatanje stečaja.

Sud – na osnovu ovog zakona nadležni sud za razmatranje stečajnih predmeta je Osnovni sud u

Prištini, privredno odeljenje.

Pravno lice – kao pravna lica su identifikovana kolektivna društva, komanditna društva, deoničarska

društva i društva sa ograničenim odgovornostima.

Osigurani poverioci – znači poverioce koji imaju osigurana potraživanja, drugim rečima podrazumeva

strane koje su dale dugovanja licu u stečaju , čija su dugovanja zagarantovana delom imovine strane u

stečaju.

Pravila izvršenja – na osnovu člana 3. ovog Zakona, ista obuhvataju stečajna pravila i postupak koji je

uspostavljen ovim Zakon kako bi se olakšala primena ovog člana. Do sada, Vlada još nije donela ta

pravila izvršenja4

3 Stečajni slučajevi koje pokrene ova grupa se pokrivaju Uredbom UNMIK-a br. 2005/48, koja se menja i

sastavlja kao kosovski zakon. 4 Pokušano je sastavljanje takvih pravila, odnosno nacrt Administrativnog uputstva za izvršna pravila Uredbe

UNMIK-a br. 2003 od 17. aprila 2003. kojom se proglašava Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u

stečaju je usvojen u Vladi (kopija ovog Administrativnog uputstva će biti dostavljena učesnicima za diskusiju).

Ipak, ovo Administrativno uputstvo još nije nigde objavljeno i veoma je teško doći do istog. Kao rezultat toga,

nejasno je da li su ova izvršna pravila na snazi.


Dužnik – dužnik je lice koje ima obaveze i dugove koje ne može da prevaziđe i dužan je da podnese

stečajni zahtev. Svi dužnici su identifikovani ovim zakonom kao pravna lica izuzev:

Vladinih agencija;

Društvenih ili javnih preduzeća;

Pružaoca penzija;

Osiguravajućeg društva ili posrednika u osiguranju;

Finansijskih institucija.

2.7.2. Pitanja nadležnosti

Stečaj može biti veoma složen i zahteva određeni nivo stručnosti od strane onih koji se bave

stečajnim slučajevima, uključujući sudije i administratore. Iz tih razloga nadležnost za stečajne

slučajeve je data Osnovnom sudu u Prištini – Privrednom odeljenju.

2.7.3. Žalbe

Mora se imati u vidu da se ne može uložiti žalba za svaki slučaj za koji je doneta odluka. U stvari, kao

što stoji u članu 6. samo pravosnažne sudske odluke koje se odnose na odlučujuća pitanja za

upravljanje stečajnim postupkom su predmet žalbe.

Još jedna stvar koja se mora naglasiti je da uopšteno žalba na odluku zasnovanu na ovom zakonu ne

sprečava upravljanje slučajem. Drugim rečima, nastavlja se sa radom na slučaju čak i ako dođe do

žalbe. Postoji izuzetak na ovo pravilo u slučajevima kada Vrhovni sud naloži obustavljanje stečajnog

postupka. Ukoliko do navedenog dođe onda se zaustavlja postupak i upravljanje slučajem u sudu dok

se ne donese odluka o pitanju za koje je uložena žalba.

2.8. Vežba 2: Povežite odgovore sa pitanjima

Uputstva:

Svaki učesnik treba da pročita pitanja koja su dole navedena i nakon toga pronađe tačan odgovor koji

se najbolje slaže sa postavljenim pitanjem. Molimo vas da ispod pitanja napišete broj tačnog

odgovora. Ima više odgovora nego pitanja; tako da određeni odgovori neće biti u saglasnosti sa

određenim odgovorom.


Pitanje Odgovori

1. Koja je svrha Zakona o likvidaciji i

reorganizaciji pravnih lica u stečaju?

2. Koja su trgovačka društva pokrivena ovim

zakonom?

3. Koji su subjekti izuzeti iz ovog zakona?

______

4. Da li dužnik može da uloži žalbu jer je

određena imovina koju poseduje ocenjena

pravosnažnom odlukom upravnika (stručnjaka

koje je angažovao upravnik) u iznosu od

543.000€ umesto iznosa od 548.000€, za koju

dužnik tvrdi da je prava vrednost?

5. Da li dužnik može podneti stečajni zahtev

Ustavnom sudu Republike Kosovo?

1. Ovaj zakon pokriva samo deoničarska

društva i društva sa ograničenom

odgovornošću jer su to jedina trgovačka

društva koja uživaju status „pravnog lica“.

2. Odgovor na pitanje broj 4 je da dužnik

može uložiti žalbu.

3. Svrha Zakona o likvidaciji i reorganizaciji

pravnih lica u stečaju je da se osigura da svako

trgovačko društvo ima mogućnost brisanja svih

dugovanja i svežeg početka.

4. Dužnik ne može da podnese stečajni zahtev

u Ustavni sud Republike Kosovo jer je

odgovarajući sud Osnovni sud u Prištini –

Privredno odeljenje?

5. Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih

lica u stečaju ne važi za individualna društva i

banke.

6. Dužnik ne može da podnese stečajni zahtev

u Ustavni sud Republike Kosovo zato što je

odgovarajući sud Osnovni sud u Prištini –

Privredno odeljenje?

7. Svrha Zakona o likvidaciji i reorganizaciji

pravnih lica u stečaju je osiguranje da su

zakonske odredbe i drugi pravni akti, koji

uređuju postupke za likvidaciju i reorganizaciju

pravnih lica u stečaju utvrđene i stvorene u

saglasnosti sa najnaprednijim i najboljim

iskustvima.

8. Odgovor na pitanje 4 je da dužnik ne može

da uloži žalbu.

9. Ovaj zakon obuhvata kolektivna društva,

komanditna društva, deoničarska društva i

društva sa ograničenim odgovornostima.

10. Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih

lica u stečaju ne odnosi na Privatna preduzeća;

osiguravajuće kuće; finansijske institucije (npr.

banke); pružaoce penzija; i javna i društvena

preduzeća, koja još nisu izmenjena u pravne

subjekte.


2.9. Zaključak

Da zaključimo, u ovom modulu je ukratko predstavljen Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica

u stečaju. U modulu se govori o svrsi i delokrugu navedenog Zakona, vrstama organizacija uređenih

istim kao i glavnim konceptima ovog Zakona.


Opišete svrhu Zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju;

Formulišete glavne svrhe i delokrug ovog Zakona;

Navedete vrste trgovačkih društava obuhvaćenih ovim Zakonom; i

Opišete glavne koncepte Zakona.


MODUL 3:

PODNOŠENJE STEČAJNOG ZAHTEVA


Podnošenje stečajnog zahteva

3.1. Pregled

Ovaj modul pokazuje neophodne korake za podnošenje stečajnog zahteva, uključujući i oblik i sadržaj

zahteva, potrebnu dokumentaciju i način osporavanja navedenog zahteva. Takođe, ovaj modul pruža

pregled posledica nedozvoljenog zahteva i primanja zahteva.

3.2. Cilj učenja


Opišete stečaji postupak;

Podnesete stečajni zahtev;

Objasnite posledice podnošenja nedozvoljenog zahteva.

3.3. Postupak za podnošenje stečajnog zahteva

Postoji broj procedura koje se zahtevaju za podnošenje i zaštitu stečajnog zahteva. Ovaj modul

govori o postupku predviđenim Zakonom o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju. Međutim,

najbolji način kako bi razumeli celokupni postupak za podnošenje zahteva je da odgovorim ona

određena pitanja.

Kako se podnosi stečajni zahtev?

Sa proceduralnog aspekta, podnošenje stečajnog zahteva je prosto: zahtev treba podneti Osnovnom

sudu u Prištini – Privrednom odeljenju.

Ko može podneti stečajni zahtev?

Stečajni zahtev mogu podneti dve različite strane: dužnik i poverilac(oci).

Kada može dužnik podneti stečajni zahtev?

Dužnik može podneti stečajni zahtev samo ukoliko:

Dobije saglasnost odbora direktora

Ispuni dolenavedene uslove

o Ne uspe da isplati dug kada je rok za isplatu istog istekao najmanje 60 dana;

Primer: HOST DOO je u velikim finansijskim problemima, ali do sada je bilo u

stanju da servisira sve svoje obaveze. Međutim, dana 1. juna 2008. je

imalo šest velikih dugova i HOST DOO nije uspelo da isplati sve obaveze.

HOST DOO nije u stanju da isplati obaveze i 1. jula 2008. želi da


podnese stečajni zahtev. Međutim kako bi HOST DOO podneo stečajni

zahtev mora da postoje kašnjenja u isplati dugovanja najmanje 60 dana

tako da prvi dan kada bude u stanju da podnese stečajni zahtev je 31. jul

2008. (prvi dan nakon isteka perioda od 60 dana).

o Ukupan iznos obaveza je veći od 5.000,00€, i

o Uopšteno ne plaća dugovana u određeno vreme.

Primer: HOST DOO je u određenim finansijskim problemima. Kasni u plaćanju tri

kredita za 40 dana. Međutim u roku od dve nedelje očekuje da dobije

kapital iz isplate dugovanja jednog dužnika, što mu pomaže da dođe u

korak sa isplatama u kojima kasni. Da li može HOST DOO da podnese

stečajni zahtev? HOST DOO ne može da podnese stečajni zahtev jer je u

privremenim finansijskim problemima.

Kada može jedan poverilac podneti stečajni zahtev?

Poverilac ili grupa poverilaca može podneti stečajni zahtev jednog dužnika ukoliko:

Navedeni dužnik je nezadovoljavajuće plaćao dugovanja dužniku za najmanje 60 dana;

Ukupni iznos dugovanja koji je trebao biti plaćen je najmanje €2.000.

Dug se u realnosti ne može osporiti;

Primer: BIG MONEY DD tvrdi da joj HOST DOO duguje više od €240.000, koji

se trebaju platiti u toku nedelje. HOST DOO može izvršiti uplatu tek

sledeće nedelje u iznosu od €180.000. Osim navedenog, HOST DOO

tvrdi da u stvari ne duguje €240.000 BIG MONEY DD, nego samo

€140.000. BIG MONEY DD želi da podnese stečajni zahtev protiv HOST

DOO. BIG MONEY DD ne može podneti stečajni zahtev jer je sporan dug

koji ne može biti naplaćen.

Dužnik uopšteno ne plaća dugovanja u određeno vreme.

Kada mogu poverioci povući svoj zahtev?

Kada grupa poverilaca podnese zahtev jedan od njih može povući njegov zahtev samo ukoliko svi

poverioci daju njihovu saglasnost. Zahtev se može povući samo pre nego što slučaj bude prihvaćen i

ukoliko sud utvrdi da povlačenje neće oštetiti imovinu.

Koja dokumenta se mogu podneti sudu?

Zahtevi;

Osporavanja zahteva;

Izjava dužnika o nameri reorganizacije;

Osporavanje izveštaja dužnika o nameri reorganizacije.

Kako teče postupak korak po korak?


Podnošenja zahteva

o Forma – zahtev se podnosi u pisanoj formi. Forma i sadržaj istog će biti određena

izvršnim pravilima.

o Dopunska dokumentacija – zahtevu treba biti priložena izjava u kojoj je navedeno da:

Se je odbor direktora ili upravni organ složio sa podnošenjem zahteva; i

Dužnik je insolventan

Objašnjenje: Dužnik je nesolventan kada njegove obaveze prevazilaze

celokupnu imovinu. Drugim rečima, dužnik je nesolventan kada

nije u stanju da plati dugovanja i obaveze. Na primer, dužnik je

nesolventan kada je vrednost njegove imovine €140.000 dok je

iznos obaveza €240.000. dužnik je nesolventan kada je njegov

novčani obrt €2.400 mesečno dok su mesečne isplate dugova u

vrednosti od €3,400.

o Ostala dokumentacija treba biti utvrđena izvršnim pravilima (izvršna pravila još nisu

sastavljena)

Sud:

o Obaveštava registar preduzeća i registar zaloga o pokretanju i zaključenju slučaja

o (izvršna pravila još nisu sastavljena)

o Registruje zahtev

o Donosi odluku o prihvatanju zahteva u cilju pokretanja slučaja

Zahtev dužnika se prihvata kada je:

Zahtev dužnika u saglasnosti sa zakonom;

Dužnik dostavio celokupnu dokumentaciju koja se traži.

Zahtev poverioca se prihvata kada:

Istekne rok za osporavanje zahteva od strane dužnika i nije izneto

nikakvo osporavanje; ili

Sud odbaci osporavanja dužnika.

o Ukoliko je zahtev manjkav:

Sud treba da obavesti stranu u roku od 3 dana o nedostacima i traži od iste

da ispravi nedostatke u roku od 7 dana od dana podnošenja zahteva;

Ukoliko se nedostaci ne isprave u roku od 7 dana, Sud može da:

Ponudi produženje roka (pre isteka sedmodnevnog roka)

Odbije zahtev.

Podnošenje osporavanja zahteva

o Sud dostavlja poveriocu obaveštenje i kopiju i zahtev dužnika u roku od jednog dana

od dana registracije slučaja;

o Poverilac može podneti zahtev za osporavanje u roku od 5 dana od primanja

obaveštenja o registraciji

o Sud održava ročište u roku od 7 dana od podnošenja osporavanja zahteva.

Kada može sud da ospori zahtev?

Sud može da ospori zahtev nakon ročišta ukoliko:

o Nije nadležan

Primer: Poverilac podnosi zahtev Vrhovnom sudu Republike Kosovo jer želi da

spreči bilo kakvu žalbu. Vrhovni sud će osporiti zahtev jer nije u njegovoj

nadležnosti.


o Nisu ispunjeni uslovi člana 4. ili člana 7.

o Nisu ispunjena izvršna pravila člana 8. ili 9.

o Dužnik je već bankrotirao;

Primer: Poverilac podnosi zahtev protiv dužnika i ispunjava sve uslove. Međutim

dužnik obaveštava sud da je već u stečaju. Sud osporava zahteva jer ne

može postojati više od jednog stečaja za jednog dužnika.

o Dužnik je ispunio zahteve poverioca pre ročišta

o Podnosilac zahteva nema kapacitet za delovanje; ili

o Podnosilac zahteva nije platio sve takse za podnošenje zahteva.

Sud donosi odluku o prihvatanju ili odbijanju zahteva u roku od 5 dana nakon ročišta.

Šta se dešava ukoliko se podnosi nedozvoljen zahtev?

Ukoliko dužnik podnosi nedozvoljen zahtev: Sud nalaže podnosiocu zahteva da isplati štetu

poveriocu

Ukoliko poverenik podnosi nedozvoljen zahtev: Sud kažnjava podnosioca zahteva u

saglasnosti sa poglavljem 1 ovog zakona

Šta se dešava ukoliko sud primi zahtev?

Kada sud prihvati zahtev, isti:

o Određuje upravnika;

Napomena: Funkcije upravnika će biti pokrivene sledećim poglavljima.

o Određuje prvi sastanak poverilaca u roku od 15 dana od prihvatanja slučaja;

o Daje obaveštenje o imenovanju upravnika i sastanku poverilaca (još nisu sastavljena

izvršna pravila o načinu davanja obaveštenja)

o Može odrediti preliminarnu sednicu u roku od 10 dana nakon sastanka poverilaca

(određuje status i razmatra rezultate sastanka poverilaca).

Šta ukoliko dužnik želi da se reorganizuje?

Dužnik podnosi izjavu o nameri reorganizacije („INR“)

o Dužnik podnosi INR u roku od 20 dana nakon podnošenja zahteva (bez obzira da li

je podnosilac zahteva)

o Dužnik podnosi INR u roku od 10 dana nakon podnošenja zahteva (u slučajevima

kada je poverilac podnosilac zahteva)

o Upravnik podnosi INR u roku od 5 dana nakon dana koji je određen za podnošenje

INR-a dužnika ali SAMO ukoliko upravnik oceni da je reorganizacija moguća.

o Dužnik/upravnik koji podnese izjavu mora dostaviti i plan reorganizacije u saglasnosti

sa poglavljem 8 ovog Zakona.

o Ukoliko nije podnet nikakv INR, onda počinje postupak likvidacije.

o Upravnik ostaje na dužnosti tokom reorganizacije.

o Nisu dozvoljena osporavanja IRN-a koje podnese upravnik.

Poverilac(i) podnose osporavanje na izjavu dužnika o nameri reorganizacije („IDNR“)

o Likvidacija počinje ukoliko

Dužnik ne može da potvrdi plan reorganizacije

Dužnik nije u stanju da se reorganizuje

o Dužnik, upravnik ili zainteresovana strana može podneti IDNR u pisanom obliku ne

kasnije od 15 dana nakon podnošenja DNR-a;

o (još nisu sastavljena izvršna pravila za donošenje odluke u vezi sa osporavanjem)


3.4. Vežba 1: Hipotetički slučajevi i stečajni zahtevi

Uputstva:

Molimo vas da ovu vežbu uradite u grupama sa 3 učesnika. Molimo vas da date najbolji mogući

odgovor za ova pitanja koja proizilaze iz hipotetičkih slučajeva koji su dati ispod.

Na kraju će odgovori na svako pitanje biti diskutovani sa svim učesnicima.

1. Jones Pharm DD je dužnik sa finansijskim poteškoćama. Tokom poslednjih 18 meseci je stalno s

kašnjenjem plaćalo svoje mesečne dugove; međutim periodički impulsi obrta novca su omogućili

društvu da sustigne korak u plaćanju dugova. Tokom poslednjih šest godina društvo duguje Big Bank

DD €3,000 koje nije platilo i kamatu u porastu. Sada je dug neplaćen za 6 meseci i Jones Pharm DD

nema dovoljno obrta gotovine kako bi platilo isti.

Da li može Jones Pharm DD da podnese stečajni zahtev?

Da/Ne Zašto? ______________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

A Big Bank DD; da li oni mogu podneti stečajni zahtev za Jones Pharm DD? Da / Ne Zašto?

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

2. Pllaka KDM (dužnik) je u dobrom finansijskom stanju i smatra da je isplatilo poslednju isplatu

svojem poveriocu, ProCredit Bank (poverilac) dana 31. oktobra 2008. Zbog male štamparske greške

Pllaka KDM. koja je u odličnom finansijskom stanju je napravilo grešku jer je poslednja uplata trebala

da bude izvršena dana 31. marta 2009. Pošto nije dobilo nikakvu uplatu već više od 60 dana

ProCredit Bank podnosi na odgovarajući način zahtev kojim se zahteva da se za Pllaka KDM pokrene

stečaj. Nakon isteka roka od 5 dana za podnošenje osporavanja zahteva Sud određuje upravnika za

stečaj slučaja Pllaka KDM. Zašto se ovaj slučaj ne može nastaviti dalje?

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

3. Dužnik LAKA KDM priprema ponudu za jedan novi veliku vladin ugovor (imaće dobit od

€45.000), koja će je spasiti od teškog finansijskog stanja u kojem je bila u poslednje vreme. Jedan od

njenih zajmodavaca, BETA DD, kojoj LAKA KDM plaća dugove s kašnjenjem takođe priprema

ponudu za taj projekat. BETA DD zna da bez obzira na finansijske poteškoće LAKA KDM nije

stečajni materijal. Međutim, ona takođe zna da Vlada ne sklapa ugovore sa trgovačkim društvima u

stečaju. Kako bi eliminisala svojeg konkurenta BETA DD podnosi stečajni zahtev protiv LAKA KDM i

LAKA KDM gubi vladin ugovor (o čemu Vlada kasnije obaveštava LAKA KDM da bi ugovor bio dat

LAKA KDM da BETA DD nije podnela stečajni zahtev). Jedan dan nakon što je BETA DD dobila


vladin ugovor ona podnosi zahtev sudu za povlačenje njenog stečajnog zahteva za LAKA KDM. U

međuvremenu sud dolazi do saznanja o nedozvoljenom razlogu BETA DD za podnošenje zahteva. Šta

može učiniti sud kako bi tretirao ovaj nedozvoljeni podnesak?

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

3.5. Zaključak

Da zaključimo, u ovom modulu su pokazani neophodni koraci za podnošenje stečajnog zahteva,

uključujući i formu i sadržaj zahteva, traženu dokumentaciju kao i kako se taj zahtev može osporiti.

Takođe, u ovom modulu je iznet pregled posledica nedozvoljenih zahteva i prihvatanja slučajeva.


Opišete stečajni postupak;

Podnesete stečajni zahtev;

Objasnite posledice podnošenja nedozvoljenog zahteva.


MODUL 4:

UPRAVNIK I ODBOR POVERILACA


Upravnik i od bor poverilaca

4.1. Pregled

U ovom modulu se govori o dva veoma važna subjekta u slučaju stečaja. Prvo, tretira se uloga i

ovlašćenja upravnika slučaja. Nakon toga se u modulu govori o ulozi odbora poverilaca.

4.2. Cilj učenja


Opišete ulogu i ovlašćenja upravnika;

Razmotrite ulogu odbora direktora.

4.3. Upravnik slučaja

Nakon podnošenja stečajnog zahteva određuje se upravnik. On nije sudija u slučaju nego lice kojoj se

daje zadatak upravljanja slučajem. U ovom delu se govori o kvalifikacijama upravnika, naknadi i

troškovima, ovlašćenjima i drugim zadacima koji se od upravnika zahtevaju. Ali glavna tema je da je

pored sudije u slučaju upravnik slučaja najvažnija osoba u stečajnom postupku koja ima velika

ovlašćenja za način upravljanja i procesiranja slučaja.

4.3.1. Imenovanje upravnika

Upravnik se imenuje u roku od dva (2) dana nakon primanja slučaja. Njega imenuje sud. Postoji

mogućnost imenovanja privremenog upravnika ali ovo je primenjivo samo na hitne slučajeve,

većinom kada:

Postoji hitna potreba za zaštitu imovine od oštećenja ili bacanje;

Napomena: Do ovoga dolazi kada je dužnik primoran da ode u stečaj i postoji

mogućnost da on baci ili sakrije svoju imovinu pre nego se upravnik

pozabavi istima. U ovom slučaju, umesto čekanja do dva dana za

imenovanje upravnika se imenuje odmah privremeni upravnik.

Postoje druge hitne okolnosti koje iziskuju takvo imenovanje.

Ukoliko više od 60% dela neisplaćenog duga dužnika pripada jednom poveriocu on/ona može podneti

sudu zahtev za zamenu upravnika na osnovu njegovog/njenog izbora, uz uslov da je kandidat kojeg

predloži poverilac kvalifikovan kao što je propisano ovim Zakonom. Sud vrši navedenu izmenu u

roku od dva dana nakon podnošenja zahteva poverioca5.

5 Član 17. Razlog postojanja takve odredbe je da se poveriocu koji ima toliko veliki udeo kod dužnika treba

dozvoliti da ima osobu, u koju ima puno poverenje, za upravljanje slučajem. Kao što se vidi ovo se dozvoljava

samo u retkim slučajevima kada više od 60% duga dužnika pripada poveriocu.


4.3.2. Kvalifikacije, naknada i troškovi

Kako sada stoje stvari Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju određuje samo

minimalne kvalifikacije upravnika u slučaju stečaja, koje nisu mnogo striktne. Ovo je još jedan primer

u kojem se zakonom upućuje na sastavljanje izvršnih pravila za određivanje posebnih kvalifikacija i

postupka licenciranja.

Saglasno sa postojećom verzijom zakona dovoljno je da upravnik slučaja bude: „kompetentna, čestita

osoba bez sukoba interesa“6. Ovo je veoma nizak prag za osobu kojoj je dodeljeno upravljanje

celokupnim stečajnim postupkom , uključujući reorganizaciju ili likvidaciju određenih trgovačkih

društava koja su stvarno zamršena. Postoji potreba za dodatnim uslovima kojima bi se dozvolilo

samo najsposobnijim pravnicima da postanu stečajni upravnici. Tako da postoji hitna potreba za

kvalifikacijama i licenciranjem pre nego što stečajni slučajevi počnu da se prosleđuju sudu.

Odmah nakon imenovanja upravnika, njegov dohodak i troškovi se isplaćuju iz gotovine dužnika ili

prodajom imovine dužnika. Kada dužnik nema gotovine na raspolaganju, upravnik se plaća iz

posebnog fonda koji se osniva samo za ovu svrhu. Navedeno se treba rešiti izvršnim pravilima, za

koje moramo naglasiti da nedostaju. Uopšteno, upravnik treba biti plaćen na zadovoljavajući način

kako bi ta plata privukla kompetentne osobe. Međutim, postupka ili tačan iznos će biti određeni

izvršnim pravilima koja će biti sastavljena u budućnosti.

4.3.3. Ovlašćenja upravnika

Kao što smo naveli iznad, ovlašćenja upravnika su velika. Međutim tačna ovlašćenja upravnika i

njegovi specifični zadaci još nisu u potpunosti poznati jer se zakonom navodi da će dopunska prava i

obaveze upravnika biti određene izvršnim pravilima koja treba sastaviti. Za sada, upravnici imaju

nekoliko nadležnosti, prava i obaveza kao što:

Odmah uzima u posed imovinu dužnika;

Saziva sednice poverilaca i predsedava tim sednicama;

Pokreće i nastavlja sudske i administrativne postupke koji su u vezi sa realizacijom prava

dužnika;

Služi kao ovlašćeni službeni predstavnik dužnikove imovine;

Uz sudsko odobrenje,zapošljava i vrši nadzor nad radom i zaposlenima, svojih podređenih i

potrebnih stručnjaka za propisno upravljanje slučajem;

Zatvaranje bankarskih računa dužnika i da otvori poseban stečajni račun u banci uz

odobrenje suda;

Vrši isplatu poveriocima na računima odobrenih potraživanja; i

Nalaže dužniku ili njegovom službenom nadzorniku da bude prisutan i da pomaže prilikom

preuzimanja inventara imovine dužnika.

Dodatno, upravnik je dužan da poveća vrednost imovine, da održava i zaštiti svojinu te imovine, da

razreši na uverljiv način i brzo slučaj, i, gde je to moguće, da rukovodi poslovanjem imovine.

Kao što se može videti, biti upravnik može biti veoma jak i važan položaj od velike odgovornosti.

Gorenavedene nadležnosti samo naglašavaju potrebu da upravnik bude kvalifikovana osoba i ima

školsku spremu iz prava i/ili ekonomije.

6 Član 18.


Napomena: Uobičajene kvalifikacije za složene stečajne slučajeve zahtevaju diplomu iz

prava, ekonomije ili računovođu, dugo iskustvo stručnog rada (najmanje

10 godina) itd.

4.3.4. Izveštavanje upravnika i njegovi zadaci

Upravnik ima za zadatak da izveštava upravu o upravljanju slučajem. Obično postoje dve vrste

izveštaja koje upravnik treba da pripremi:

Izveštaj o razlozima – u roku do 30 dana od imenovanja upravnik je dužan da podnese kratak

izveštaj sudu dostavljajući a) glavne razloge koji su uticali da dužnik bude u finansijskim

poteškoćama i b) pokaže da li postoji mogućnost reorganizacije;

Napomena: Ovo nije formalan zakonski izveštaj. Većinom predstavlja

pregled onoga to je prouzrokovalo da trgovačko društvo bude u

finansijskim poteškoćama.

Mesečni izveštaji – upravnik je dužan da sudu dostavi mesečni izveštaj, međutim tačan sadržaj

tog izveštaja treba biti određen posebnim izvršnim pravilima, koja još nisu sastavljena.

Na isti način kao i direktori deoničarskog društva, ovim Zakonom se utvrđuju odgovarajući zadaci

koje ima svaki stečajni upravnik. Ti zadaci su:

Mora biti nezavisan;

Napomena: Iako „nezavisnost“ nije utvrđena, ovaj izraz obično znači da

upravnik neće imati udela u ovom slučaju i nije u ličnom ili profesionalnom

odnosu sa poveriocima ili dužnikom.

Mora biti imenovan strane suda;

Može biti tužiti u svoje ime;

Dužan je obrati odgovarajuću pažnju i obaveze dobrog ekonomiste u obavljanju svojih

zadataka pravovremeno;

Napomena: „pažnju i obaveze dobrog ekonomiste u obavljanju svojih

zadataka pravovremeno“ obično podrazumeva da upravnik treba

obavljati svoje zadatke na vreme i treba delovati kao razumna osoba na

osnovu okolnosti.

U roku od dva dana od imenovanja, upravnik će u sudu deponovati određeni iznos ili će

izdati obveznicu u istom iznosu, što će poslužiti kao jemstvo za pravilno izvršavanje zadataka

(iznos će biti određen izvršnim pravilima).

Treba se imati u vidu da upravnik NIJE lično odgovoran za gubitke koje je prouzrokovao dužnik,

poverilac, jedan od deoničara ili partner, imovina ili treća strana, za posledice ili štetu koja je rezultat

odluka koje su donete ili nisu donete, ili za dela koja su izvršena ili nisu izvršena u okviru delatnosti

njegovih dužnosti UKOLIKO je on obratio pažnju i uz dužnost dobrog ekonomiste u obavljanju

svojih zadataka pravovremeno.

Napomena: Ovo znači da poverilac nije lično odgovoran ukoliko on postupi

oprezno tokom obavljanja njegovih zadataka kao upravnika i ukoliko

nešto krene naopako. Drugim rečima, nema odgovornosti upravnika

ukoliko on postupi kao razumna osoba ali se imovina ošteti zbog

određenih okolnosti kao što su loša sreća, nekontrolisana dela trećih

strana itd.


4.3.5. Prigovor, žalba i prinudni zahtev

Postoji nekoliko osoba koje imaju interesa u slučaju stečaja, uključujući dužnika, poverioca ili

određeno pravno ili fizičko lice s zakonitim interesom ili udelom u odgovarajućem upravljanju i

rešavanju stečaja. Svi oni imaju pravo da podnesu:

Prigovor na svaku meru upravnika (ali ne uobičajene mere); ILI

Napomena: Prigovor se može podneti za velike mere, kao što su prodaja imovine.

Međutim nije dozvoljeno podnošenje prigovora za uobičajene mere, kao

što su angažovanje stručnjaka jer oni mogu postati teški i ometaju stečajni

postupak ukoliko bi se dozvolilo podnošenje.

Zahtev kojim se potražuje prinudno izvršenje određene mere.

Odluke za ove podneske se moraju doneti na osnovu izvršnih pravila, koja još nisu sastavljena.

4.3.6. Razrešenje upravnika

Isto kako se može imenovati, upravnik može biti i razrešen. Jedan upravnik može biti razrešen i

zamenjen drugim upravnikom u slučajevima kada navedeni iznesu dovoljno razloga u pisanom obliku:

Sud;

Dužnik;

Poverilac; ili

Upravnik.

Razrešeni upravnik je dužan da sarađuje sa novim upravnikom u dostavljanju registara, prenosu

računa i drugim aspektima primopredaje.

Međutim postoji jedan veoma veliki nedostatak u određivanju onoga šta se podrazumeva pod frazom

„dovoljno razloga“. Zakon navodi da će izvršna pravila odrediti gorenavedenu frazu i kako sada stoje

stvari nejasno je kada upravnik može biti razrešen. Uopšteno, opravdani razlog u pisanom obliku

postoji klada je upravnik pristrasan, zloupotrebljava slučaj, postoji sukob interesa itd.

4.4. Vežba 1: Sastavljanje izvršnih pravila

Uputstva:

Molimo vas da ovu vežbu uradite u grupama sa 3 učesnika. Molimo vas da date najbolji mogući

odgovor na dolenavedena pitanja.

Na kraju će odgovori na svako pitanje biti diskutovani sa svim učesnicima.

1. U sastavljanju izvršnih pravila za posebne kvalifikacije i postupak licenciranja, šta bi vi tražili da

mogući kandidati imaju (iskustvo, obrazovanje itd)?

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________


2. U sastavljanju izvršnih pravila za mesečne izveštaje, koje je upravnik dužan da podnese, koji bi bio

sadržaj koji bi vi tražili da bude stavljen u ovaj izveštaj (navedite delove izveštaja).

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

3. Ukoliko bi vi sastavili izvršna pravila, kako bi definisali „dovoljno razloga“ za razrešenje upravnika?

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

4.5. Odbor poverilaca

Prosto rečeno, odbor poverilaca je organ koji štiti interese poverilaca ili dužnika i prati upravljanje

stečajem. Odbor je sastavljen od najmanje 3, ali ne više od 5 članova.

Članovi odbora poverilaca su poverioci koji imaju najveći udeo u neosiguranim ili delimično

osiguranim potraživanjima i koji žele da služe u istom. Međutim, pošto poverioci imaju inter u

odgovarajućem upravljanju slučajem, većina njih želi da bude u odbor poverilaca jer su na taj način

direktno uključeni u odvijanje slučaja. Ukoliko postoje situacije u kojima manje od tri poverioca koji

žele da budu uključeni u odbor, onda se odbor ne osniva.

Odbor poverilaca ima određena prava i obaveze, kao što su:

da primi kopiju mesečnog izveštaja od upravnika u isto vreme kao i sud;

da prima informacije o predlozima i zahtevima za preduzete radnje suda koji bi mogli bitno

da utiču na prava poverilaca;

da pozove dužnika ili njegovog opunomoćenika da odgovori na pitanja koja su u vezi sa

dužnikom;

da preduzima radnje za poništavanje transakcija u skladu sa članom 50. ovog zakona;

da raspodeli prispele informacije drugim poveriocima koji nisu članovi odbora; i

i druga prava i odgovornosti koja su izričito propisana ili koja se podrazumevaju ovim

zakonom ili na osnovu zakonodavstva donetih na osnovu ovog zakona.

Zakonom se propisuje sastavljanje izvršnih pravila za određivanje postupka za sednice poverilaca ili

odbora poverilaca.


4.6. Zaključak

Da zaključimo, u ovom modulu se je govorilo o dva najvažnija subjekta u slučaju stečaja. Prvo,

modulom je obrađena uloga i ovlašćenja upravnika slučaja. Nakon toga je razmotrena uloga odbora

direktora.


Opišete ulogu i ovlašćenja upravnika;

Opišete ulogu odbora direktora.


MODUL 5:

STEČAJNA IMOVINA


Stečajna imovina

5.1. Pregled

Ovaj modul sadrži razjašnjenje onoga šta predstavlja stečajnu imovinu u stečajnom slučaju, daje

informacije o ograničenjima u prenosu stečajne imovine i pokriva mnogo drugih stvari koje se

odnose na stečajnu imovinu.

5.2. Cilj učenja


Objasnite ono što se naziva stečajna imovina;

Odredite ograničenja u prenosu stečajne imovine;

Ocenite ostala pitanja koja se odnose na stečajnu imovinu.

5.3. Stečajna imovina

Svako trgovačko društvo koje podnese stečajni zahtev kože posedovati imovinu, bez obzira na

finansijske poteškoće i možda čak i preveliki dug. U zavisnosti od veličine trgovačkog društva imovina

može obuhvatiti zgrade, zemljište, vozila, nameštaj i kancelarijski materijal, kao i mnogo druge

imovine. Kao što je navedeno u prethodnom modulu, čim počne stečajni postupak i imenuje

upravnik celokupna imovna prelazi na upravljanje upravnika i trgovačko društvo u stečaju nema

nikakvo pravo u upravljanju svojom imovinom.

Imovina trgovačkog društva u stečaju se naziva „stečajnom imovinom“. Registrovanje zahteva stvara

stečajnu imovinu i ona je sastavljena od celokupne imovine dužnika od dana podnošenja zahteva, kao

i celokupne imovine koju upravnik prikupi u ime dužnika tokom postupka ili normalnog toka

poslovanja. Stečajna imovina obuhvata, ali nije ograničena na:

svu pokretnu,nepokretnu,materijalnu ili nematerijalnu svojinu, bez obzira gde se nalazi i da li

se o njoj stara dužnik ili treće lice;

potraživanjima i pravnim radnjama dužnika prema trećim licima;

dobitak kroz radnje koji uključuje prihod naplaćen nepoštenim ili povlašćenim transferima;

nasledstvo, i drugi fondovi koji su primljeni u razmaku od šest (6) meseci od dana

podnošenja zahteva;

zakupninu, prihode i zarade koja proizilaze od korišćenja svojine imovine ili poslovne

aktivnosti dužnika; i

ugovorna prava, licence, ili druga prava propisana odredbama na snazi.

Međutim, stečajna imovina obuhvata „penziona sredstva“ ili „stečena prava“, kao što je definisano

UNMIK-ovom Uredbom br. 2001/35 „o penzijama na Kosovu“.

Napomena: „Penziona sredstva“ označava: (a) kod Kosovskog penzionog štednog

fonda, sva sredstva koja su prikupljena kao doprinosi u ime službenika i

bilo koji prihod od investiranja tog fonda; (b) kod Fonda za penzije

utvrđenog doprinosa i Kosovskog štednog penzionog fonda, sva penziona

sredstva koja su na individualnim računima učesnika; (c) kod Fonda za


penzije utvrđenog iznosa, sva sredstva koja su na raspolaganju za

ispunjavanje obaveza prema učesnicima i uživaocima, kako je utvrđeno

ranije u statističkim procenama, i (d) kod Dopunske individualne penzije

sve doprinose koje su dali pojedinci i bilo koji prihod od investiranja

ostvaren od tada

„Stečena prava“ označava prava učesnika ili uživaoca Dopunske

penzije koju obezbeđuje poslodavac ili Dopunske individualne penzije,

koja ne mogu da budu izgubljena. Stečena prava ne mogu da budu

založena, menjana, dodeljena, stavljena pod hipoteku ili otuđena na neki

drugi način. Neće biti predmet kazne, neće biti deo vlasništva u slučaju

bankrota učesnika i na njih neće imati uticaj bilo koja procedura

poravnanja i bilo koji pokušaj da se tako nešto učini biće ništavan.

Ograničavanje u pogledu otuđivanja ili kažnjavanja važiće za stečena

prava koja ne prelaze sto hiljada evra (100.000) po učesniku. Samo

stečena prava koja prevazilaze taj iznos mogu da budu pridodata ili

otuđena7.

5.4. Prenos stečajne imovine

Prenos stečajne imovine je OGRANIČEN. Pošto je trgovačko društvo u stečaju društvo sa

finansijskim poteškoćama i može se desiti da nije u stanju da ispuni sve svoje obaveze, postoji

potreba za zaštitom imovine tog trgovačkog društva od prenosa kako se ne bi još više oštetili

interesi poverilaca. Stog postoji nekoliko ograničenja u prenosu stečajne imovine kako bi se zaštitili

poverioci.

Većinom postoje dva glavna ograničenja:

Od dana podnošenja zahteva pa sve do imenovanja upravnika, prodaja, raspolaganje, otuđenje ili

davanje pod zakup imovine, u celini ili delimično, uključujući i prenose u svrhu ispunjenja

postojećih obaveza ili konstituisanje založnih prava ili hipoteka prema imovini dužnika, ne mogu

se izvršiti bez sudske odluke i

Razjašnjenje: Ovo pruža zaštitu od svake vrste prenosa stečajne imovine od

momenta podnošenja zahteva do imenovanja upravnika.

Uopšteno, ovime se osigurava da se nikakva imovina ne prenosi

tokom ovog osetljivog perioda tokom kojeg se može uraditi toliko

mnogo na štetu poverilaca.

Od i nakon imenovanja upravnika, prodaja, raspolaganje, otuđenje ili davanje u zakup

imovine, u celini ili delimično, uključujući i prenose u svrhu ispunjenja postojećih obaveza

ili konstituisanje založnih prava ili hipoteka prema imovini dužnika,ne može se izvršiti bez

sudskog naloga, osim za prodaju ili prenos imovine u cilju obavljanja redovne delatnosti

dužnika, u slučajevima kada poslovanje nastavlja da funkcioniše.

Razjašnjenje: Imajući u vidu poverioce, ovo ograničenje pruža zaštitu od

prenosa stečajne imovine na svaki način koji bi oštetio poverioce.

Tako da se za svaki prenos imovine zahteva da sud da dozvolu.

7 Uredba UNMIK-a 2001/35.


5.5. Vežba 1: Imovinska pitanja

Uputstva:

Ova vežba je individualna. Molimo vas analizirajte ovaj hipotetički slučaj ispod i odredite koja imovina

je stečajna imovina. Osim navedenog molim vas da odlučite koji prenosi stečajne imovine su

nedozvoljeni.

Na kraju će se u grupi diskutovati o rezultatima.

Hipotetički slučaj: Nakon poslednjeg sastanka između najviših službenika i vlasnika Gjoka DOO je

očigledno da je Gjoka DOO pred finansijskim krahom. Dana 7. marta se održava sledeći sastanak i

donosi odluka da Gjoka DOO podnese stečajni zahtev.

Gjoka DOO odlučuje da se treba pripremiti neophodna dokumentacija za podnošenje stečajnog

zahteva dana 15. marta. Tako se je i desilo. Dana 15. marta Gjoka DOO je imala sledeću imovinu u

posedu:

10 vozila koja su korišćena za distribuciju proizvoda (3 vozila su data na kredit i oni ih još

nisu otplatili);

Inventar;

Kamion koji je u vlasništvu strica jednog od vlasnika ali je uzet u zakup i koristi se od

strane Gjoka DOO za distribuciju;

€23.000 očekivanih potraživanja;

Jedna zgrada;

Tri ugovora za dugoročno snabdevanje robom;

Inventar jedne druge kompanije koji čuva Gjoka DOO;

Dva velika krana koji su u suvlasništvu sa jednom drugom kompanijom;

Bankarski račun na kojem se drže penzije zaposlenih;

Od 15. do 17. marta kada je imenovan upravnik slučaja Gjoka DOO je nastavilo sa prodajom svojeg

inventara. Dana 16. marta Gjoka DOO je vratilo kamion koji je bio uzet u zakup od strica vlasnika.

Istoga dana vlasnici su pregovarali sa osobama koje su im bile dužne €23.000 i prihvatili su ponudu

od €13.000 ako im plate odmah, što su oni učinili i vlasnici su uzeli taj novac i deponovali na svoje

bankovne račune. Takođe, 16. marta su 3 od 10 vozila koja su bila finansirana vraćena u posed od

strane banke jer Gjoka DOO nije izvršilo nikakvu isplatu za njih u poslednja tri meseca.

5.6. Druga pitanja o stečajnoj imovine

Postoji još mnogo pitanja koja se odnose na stečajnu imovinu koja se trebaju obraditi. Neka od tih

pitanja obuhvataju zaplenu, plombiranje uzimanje imovine dužnika; inventar stečajne imovine; imovina

u tranzitu i imovina koja se drži u ime trećih lica.


5.6.1. Zaplena, plombiranje i uzimanje imovine dužnika

Kao što se vidi trgovačko društvo može imati veliku imovinu u raznim oblicima. Zakon obavezuje

upravnika da pronađe, zapleni, plombira i zaštiti celu imovinu koja se identifikuje kao stečajna

imovina. Takođe, od njega se očekuje da održava stečajnu imovinu.

Dalje, upravnik je dužan da proda lako kvarljivu robu, ovlašćen je da proda imovinu čije je održavanje

preskupo, treba da odredi kada je prikladno da se vrati imovina koja je pod upravljanjem treće strane

a o imovini koja se nalazi van Kosova upravnik je dužan da podnese zahtev nadležnim sudovima s

obaveštenjem o zapleni, plombiranju i preuzimanju takve imovine.

Drugim rečima, jedan od najvažnijih zadataka upravnika je da vrši svoja ovlašćenja za svaki deo

imovine koja je u vlasništvu trgovačkog društva u stečaju. Kao što se vidi, u zavisnosti od složenosti

trgovačkog društva u stečaju ova ovlašćenja mogu podrazumevati značajan napor.

5.6.2. Inventar stečajne imovine

Upravnik klasifikuje i fizički inventarizuje imovinu ne kasnije od četrdeset i pet (45) dana od njegovog

imenovanja. Ovo znači da upravnik ima četrdeset pet dana da nakon njegovog imenovanja sastavi

listu svakog dela imovine koja se smatra da je stečajna imovina, koja će kasnije biti na raspolaganju za

potrebe suda i poverilaca.

Zakon dozvoljava mogućnost da upravnik traži produženje roka u slučajevima kada je stečajni slučaj

veoma komplikovan.

Treba se uzeti u obzir da je ovo još jedna oblast za koju su potrebna izvršna pravila jer ne postoje

nikakva uputstva u ovom Zakonu o načinu pripreme liste inventara.

5.6.3. Imovina u tranzitu

Često se dešava da pre podnošenja stečajnog zahteva trgovačko društvo u stečaju poruči robu koja

se može očekivati da stigne i isplata izvrši nakon što trgovačko društvo podnese stečajni zahtev. U

ovim slučajevima roba je na putu ka odredištu, većinom ka trgovačkom društvu ali još nije u

vlasništvu trgovačkog društva u stečaju. Zakon se je pozabavio i ovim fenomenom i uređuje da

ukoliko je roba koja prodata dužniku u tranzitu pri podnošenju stečajnog zahteva i dužnik još nije u

posedu te robe prodavac može tražiti povraćaj robe uz uslov da prodavac snosi sve odgovarajuće

troškove koji se odnose na povraćaj i brzo vrati svaku avansnu isplatu od strane dužnika. Sa druge

strane, upravnik može preuzeti pošiljku robe i u tom slučaju iz imovine se isplaćuje celokupni iznos

duga.

5.6.4. Agent i imovina koja se drži na ime trećih lica

U prvoj vežbi u ovom modulu je spomenuta imovina koja se čuva u prostorijama trgovačkog društva

u stečaju. Postoje i drugi slučajevi kada je dužnik agent ili posrednik treće strane, koji je ovlašćen da

prima ili prodaje imovinu koja pripada trećoj strani. U ovom slučaju treća strana može odstupiti od


ugovora sa agencijom i tražiti povraćaj imovine kojom upravlja dužnik, podnoseći pisani zahtev

upravniku.

Ukoliko je povraćaj trećoj strani nemoguć, treća strana ima pravo da uloži žalbu prema ugovornoj

ceni. Ovo će značiti da ukoliko se imovina ne može vratiti trećoj strani onda treća strana ima pravo

da primi uplati za robu prema ugovornoj ceni, isto kao da je robu dužnik prodao.

5.7. Vežba 2: Poređenje pitanja i odgovora

Uputstva:

Ova vežba je individualna. Molimo vas odgovorite na ova hipotetička pitanja. Odgovori će biti

diskutovani u grupi.

1. Dužnik ima veliku količinu inventara, čiji rok trajanja se brzo približava. Šta treba upravnik da učini

sa tim inventarom i zašto?

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

2. Dužnik u vlasništvu ima teren na kojem se igra golf, čije održavanje košta otprilike €50.000

mesečno. Šta treba učiniti upravnik povodom ovoga i zašto?

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

3. Zhitia DD je poručilo vozilo iz Sjedinjenih Američkih Država u vrednosti od €25.000 i vozilo je na

putu za Kosovo. Zhitia DD će isplati vozilo po dostavi i u tom momentu će vlasništvo nad vozilom

biti preneto na Zhitia DD. Potrebno je još mesec dana da vozilo stigne i u međuvremenu Zhitia DD

je podneo stečajni zahtev u vremenu kada je vozilo bilo na bordu dolazeći preko Atlantskog okeana.

Koje mogućnosti ima na raspolaganju prodavac u ovom slučaju? Šta može učiniti upravnik?

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________


5.8. Zaključak

Da zaključimo, u ovom modulu je ponuđen odgovor onoga što predstavlja stečajnu imovinu u slučaju

stečaja, date su informacije o ograničenjima prenosa imovine i ocenjena odgovarajuća pitanja za

stečajnu imovinu.


Objasnite šta predstavlja stečajna imovina;

Odredite ograničenja prenosa imovine;

Ocenite ostala pitanja koja se odnose na stečajnu imovinu.


MODUL 6:

UPRAVNA VLAST


Upravna vlast

6.1. Pregled

Ovaj modul sadrži pregled administrativnih pitanja koja se odnose na trgovačka društva u stečaju pri

podnošenju stečajnog zahteva. Neka od ovih pitanja su obrađena delima i prikupljenim računima kao i

ugovorima i postojećim obavezama za izvršenje obaveza i saradnju.

6.2. Cilj učenja


Odredite šta se dešava sa delima ili računima koji su obustavljeni;

Razmotrite zajedničko delovanje ugovora i postojećih obaveza za izvršenje obaveza i

saradnju.

6.3. Dela koja su obustavljena

Jasno je da trgovačko društvo koje je u stečaju, na dan podnošenja stečajnog zahteva može imati

određena dela koja su obustavljena i koja čekaju na rešenje. Pošto dužnik u stvari nije u stanju da

izvrši većinu finansijskih obaveza postoji potreba za tretiranjem ovih dela. Zakon u stvari tretira

navedenu stvar na način kao što je izloženo ispod.

Čim se podnese stečajni zahtev svi zahtevi, postupci i akti svake vrste kojima se teži ispunjavanje

zahteva protiv dužnika se obustavljaju. Drugim rečima, uspostavlja se moratorijum za ovu vrstu

zahteva. Dalje, svi periodi ograničenja sudskih postupaka protiv dužnika koji su zaustavljeni tokom

moratorijuma se obustavljaju tokom moratorijuma i nastavljaju samo nakon podizanja istog. Drugim

rečima, podnošenje stečajnog zahteva dovodi do pauze u vremenu što se tiče nekih zahteva,

postupaka i akata:

Ovaj moratorijum se postavlja na određeni broj zahteva, postupaka i dela, uključujući:

Sve radnje, uključujući i sudske postupke, u cilju sakupljanja ili zahteva za povraćaj dugova,

poreza, taksi, kazni ili bilo kojih obaveza koje su nastale pre podnošenja zahteva, izuzev

postupka za prijavljivanje potraživanja propisana u poglavlju 9 ovog zakona;

Napomena: Navedeno obuhvata sve zahteve kojima se traži nadoknada u

novcu za dugovanja koje dužnik ima prema trećim stranama

(poveriocima), dugovanja koja su nastala pre podnošenja stečajnog

zahteva.

Sve radnje u cilju konstituisanja, promene, povećanja, dovršenja, registracije ili osnaženja

hipoteke ili založnih prava u svojini imovine ili protiv dužnika; i

Napomena: Ovo su većinom zahtevi kojima se postavlja zalog nad svom

imovinom koju dužnik ima u vlasništvu.

Sve radnje u cilju sticanja, oduzimanja ili prodaje bilo koje svojine iz imovine dužnika koja je

založena ili stavljena pod hipoteku ili vršenje kontrole nad njegovom imovinom.

Napomena: Ovo zabranjuje poveriocima koji su dali kredit dužniku da

uđu i vrate u posed imovinu koja je ostavljena u zalog ili pod hipoteku

nakon dobijanja informacije da je dužnik podneo stečajni zahtev.


Međutim, treba se imati u vidu da ovaj moratorijum ne važi za:

Radnje usmerene protiv trećih lica ili jemaca koji nisu dužnici;

Aktivnosti uperene protiv učesnika sa neograničenim odgovornostima,kada je dužnik

udruženje sa ograničenim i neograničenim odgovornostima i kada postupci nisu upereni

protiv svojine obuhvaćene u imovinu dužnika;

Kompenzacije u smislu člana 49 ovog zakona;

Krivične postupke protiv dužnika,njegovih upravnih organa, službenika ili rukovodstva;

Regulatorna pravila ili radnje u pogledu sprečavanja ili ispravku prekršaja vezanih za

zdravstvenu zaštitu, bezbednost i životnu sredinu;

Uvid i zahteve za vršenje nadzora od strane držaoca registrovanih hipoteka ili savršenih

zaloga.

Kao što se može videti iz prethodne liste, moratorijum ne pokriva zahteve koji se ne odnose na

novac ili imovinu koju dužnik duguje nekom ili je njemu duguju. Prosto rečeno, ovaj moratorijum se

uspostavlja na zahteve koji na neki način se dotiču prava poverilaca.

Zaštita imovine pod hipotekom. Iako treće strane koje drže registrovanu hipoteku nekretnina koje su

predmet ovog moratorijuma, Zakon je osigurao da su one u potpunosti zaštićene od pada vrednosti

njihove imovine pod hipotekom. Drugim rečima, Zakon garantuje njima adekvatnu zaštitu interesa

osiguranog nad stečajnom imovinom kako bi se sačuvali uslovi i vrednost te imovine na isti način kao

što je bila na dan podnošenja stečajnog zahteva.

U slučajevima kada imovina ne dobije adekvatnu zaštitu, osigurani poverilac može podneti pismeni

zahtev sudu za odluku koja daje dodatnu zaštitu. Ovaj zahtev može zahtevati prekid moratorijuma.

Sud ima 20 dana da odluči o zahtevu za dopunsku zaštitu. Ukoliko sud ne donese odluku o zahtevu

onda se smatra da se moratorijum prekida do neophodne mere kako bi osigurani poverilac izvršio

svoja prava u osiguranoj imovini.

Napomena: Ova odredba se odnosi na slučajeve kada dužnik nema sredstva za

održavanje imovine pod hipotekom i interes poverioca osiguranog

imovinom se šteti preko neodržavanja ili zaštite imovine pod hipotekom.

U tom slučaju osiguranom poveriocu se dozvoljava da traži zaštitu svojih

ulaganja i ukoliko zaštitu ne može da obezbedi dužnik ili sud onda se

osiguranom poveriocu pruža mogućnost da oživi svoj zahtev.

Ovaj zakon daje sudu ovlašćenja da naloži olakšice kao adekvatnu zaštitu:

Nadoknadu putem gotovinskih novčanih isplata osiguranom poveriocu čiji je iznos jednak

opadajućoj vrednosti svojine ili nadoknadu za sadašnje ili predviđene gubitke;

Isporuka dodatne osigurane imovine, koja je dovoljna da nadoknadi opadanje vrednosti

imovine ili za nadoknadu gubitaka;

Isporuka prihoda ostvarenih putem prodaje,korišćenjem,ili otuđenjem

kolaterala obezbeđenom poveriocu do visine njegovog osiguranog potraživanja;

Popravku,održavanje,osigurana pokrivenost ili fizičko obezbeđenje,ako je neophodno radi

razrešenja problema; ili

Druge zaštitne ili kompenzacione mere koje sud smatra pogodnim da bi se zaštitila vrednost

osigurane svojine poverioca.

Napomena: Kao što se može videti sa liste, Zakon daje sudu široka ovlašćenja da

ovlasti svaku vrstu nadoknade za dovoljnu zaštitu osiguranih

poverilaca, koji drže pod hipotekom imovinu dužnika. Zakon

omogućava sud da ima slobodne ruke u osiguranju da se vrednost

imovine ne smanji tokom stečajnog postupka.


Obustavljanje moratorijuma: Nakon pismenog zahteva poverioca za osiguranje, sud u roku od 20 dana

nakon podnošenja zahteva, kao poslednje sredstvo može naložiti obustavljanje moratorijuma u dva

veoma retka slučaja: Prvo, može se obustaviti moratorijum ukoliko interes osiguranog poverioca ne

može biti zaštićen na zadovoljavajući način. Drugo, sud može obustaviti moratorijum kada je

vrednost imovine manja od zajedničkog iznosa osiguranih interesa, zaloga ili zabrana zaloga i

navedena imovina nije od važnosti za reorganizaciju. Ukoliko sud ne donese nikakvu odluku na zahtev

u roku od 20 datih dana onda se moratorijum obustavlja do one neophodne mere kako bi poverilac

mogao da vrši svoja prava nad osiguranom imovinom.

Javne službe: Druga grupa poverilaca koji uživaju određeni nivo zaštite su pružaoci javnih usluga. Ali i

oni imaju određene obaveze.

Preduzećima javnih službi je zabranjeno da odbiju ili prekinu pružanje svojih usluga za imovinu pod

stečajem zbog stečajnog postupka ili ukoliko dužnik nije platio za usluge pre podnošenja stečajnog

zahteva. Međutim upravnik će platiti za pružene usluge nakon datuma podnošenja stečajnog zahteva.

Međutim, preduzeće javnih usluga može da zahteva od poverioca da uspostavi odredbu osiguranja u

komercijalnoj banci (približni troškovi za jedan mesec) kao uslovljavanje obaveze javnog preduzeća za

nastavak pružanja usluga tokom stečajnog postupka. Ovime se osigurava da preduzeće javnih usluga

ima određenu masu zaštite da će dužnik platiti za usluge koje će u budućnosti biti pružene.

Primer: Labi DOO podnosi stečajni zahtev 5. juna. Dana 5. juna dug Labi

DOO za javne usluge je €12.000 (iznos neplaćenih dugova za

poslednjih deset meseci). Pošto su čuli o stečajnom zahtevu Labi

DOO preduzeće za javne usluge ne može da prekine svoje

usluge za Labi DOO bez obzira na dugove. Najviše što može da

učini Labi DOO je da stupi u kontakt sa upravnikom i zahteva da

se u jednoj komercijalnoj banci deponuje iznos usluga za jedan

mesec ili €1.200. ukoliko se ovo desi preduzeće za javne usluge

treba da nastavi sa pružanjem usluga za Labi DOO. Međutim

sada je upravnik onaj koji treba da vrši mesečne isplate za

pružene usluge.

6.4. Obaveze

Stečajni postupak može da zatekne dužnika sa određenim obavezama koje su obustavljene i za koje

se očekuje izvršenje. Sigurno da ovo može prouzrokovati dodatne obaveze dužniku.

Dužnik, koji je u stečajnom postupku je prema ovom zakonu obavezan da sarađuje u potpunosti sa

upravnikom i pruži mu potpuni pristup celokupnoj dokumentaciji i informacije o aktivnostima i

resursima dužnika. Štaviše, ova informacija treba obuhvatiti sve informacije o troškovima, prenosima,

otuđenjima imovine koja su obavljena u toku godine pre datuma podnošenja stečajnog zahteva i sve

isplate, prenose i poslovne aktivnosti koje su obavljene sa upravom dužnika, upravnim organom,

članovima porodice ili internim zaposlenima.

Napomena: Ovo se radi u cilju pružanja dovoljnih informacija upravniku kako bi se

napravila analiza da li je došlo do prenosa ili sporazuma između dužnika,

planirajući stečaj i na uštrb nezadovoljnih poverilaca.


Neizvršeni ugovori: Neke od ovih informacija koje se pružaju upravniku mogu sadržavati ugovore

između dužnika i trećih strana, koje nijedna strana nije ispunila. Ukoliko je tako onda upravnik ima

ovlašćenja da ugovore prihvati ili ospori.

Napomena: Ovo se odnosi na ugovore koji se trebaju izvršiti u budućnosti, koji ni

dužnik ni treća strana nisu počeli da izvršavaju. Upravnik je ovlašćen da

prihvati ili odbije celokupni ugovor. Međutim, u momentu kada ugovor

izvrši jedna od strana onda su ove odredbe neizvršive i upravnik nije

ovlašćen da prihvati ili odbije.

Zakon zahteva da postupak odbijanja ili prihvatanja ugovora treba da se izvede iz izvršnih pravila, koja

još nisu sastavljena. Ovo prouzrokuje velike probleme jer može dovesti ozbiljnih pravnih problema i

ostavi mnogobrojne ugovorne strane bez obeštećenja ukoliko metode upravnika za prihvatanje ili

odbijanje ugovora nisu transparentne.

Ugovori za stručne ili lične usluge: U slučajevima kada je dužnik pružalac ličnih usluga koje zahtevaju

ličnu kvalifikaciju, sposobnost ili jedinstvenu veštinu, treća strana koja prima navedene usluge može u

pisanom obliku zahtevati i primiti zamenjujuće izvršenje od strane upravnika ili ovlašćenog zastupnika

(zastupnik treba imati neophodne sposobnosti i kvalifikacije).

Napomena: Ovo su ugovori kojima se zahtevaju jedinstvene lične usluge. Ove usluge

mogu obuhvatati pravne savete, arhitektonske savete ili projekte,

umetničke slike. Projekte itd.

Ukoliko treća strana ne želi zamenjujuću uslugu ili upravnik nije u stanju da istu obezbedi, treća

strana može podneti zahtev za obeštećenje.

Kredit: Stečajnom upravniku je dozvoljeno da traži i uzme kredit u ime dužnika bez sudskog

odobrenja samo za ciljeve reorganizacije. Dug treba biti neosiguran dug u običnom toku poslovne

delatnosti dužnika. Dug se smatra upravnim troškom (saglasno članu 66(b)(4)).

Primer: Frutat DOO je trgovačko društvo koje je podnelo stečajni zahtev.

Ima za cilj reorganizaciju zbog velikih finansijskih poteškoća koje

je prouzrokovala „force major“ i postoji mogućnost da se povrati

nakon ponovnog pregovaranja svojih dugova. Uobičajena

poslovna delatnost je prodaja voća, koje uzima na poček od

strane dobavljača i kasnije ih plaća. Upravnik može sklopiti

sporazum o kreditu sa snabdevačem i nastavi da uzima na

poček voće i nakon podnošenja stečajnog zahteva jer je prodaja

voća normalna delatnost Frutat DOO. Upravnik nema potrebu za

sudskim odobrenjem za navedeno.

Takođe, upravnik može da uzme kredit izvan normalne poslovne delatnosti dužnika uz uslov da

gorenavedeni kredit nije na raspolaganju i poverioci kao i banka daju odgovarajuće saglasnosti za

takav sporazum. Kao i u mnogo delova ovog zakona, problem u navedenom je da trebaju postojati

izvršna pravila koja upućuju sud na odobrenje takvih sporazuma o kreditu.

Primer: Zamislimo da u gorenavedenom primeru upravnik želi da traži kredit koji će se koristiti od

strane Frutat DOO za zajedničku delatnost u drugom poslu, koje će u razmenu, dati njoj gotovinu da se

izvuče iz stečaja. Ukoliko je to slučaj onda upravnik treba da dobije odobrenje poverilaca i suda.


6.5. Nađite tačne odgovore na pitanja

Uputstva:

Svaki učesnik treba da pročita pitanja koja su dole navedena i nakon toga pronađe tačan odgovor koji

se najbolje slaže sa postavljenim pitanjem. Molimo vas da pored pitanja napišete broj tačnog

odgovora. Ima više odgovora nego pitanja; tako da određeni odgovori neće biti u saglasnosti sa

određenim odgovorom.

Pitanja Odgovori

1. Da li je moratorijum na zahteve primenjiv na

arbitražu koju Vlada Kosova ima protiv Energy-

Soft DOO u vezi tvrdnji za oštećenje

podzemnog jezera?

______

2. Da li može sud da naloži isplatu od €1.300

za održavanje zgrade dužnika, koja je pod

hipotekom i koja se urušava zbog

neodržavanja.

______

3. Forca DOO je prodala jednu svoju imovinu

11 meseci pre podnošenja stečajnog zahteva.

Da li se upravniku trebaju dati informacije koje

se odnose na tu transakciju?

______

1. Kako bi dobio kredit na ime dužnika za

projekat koji je izvan uobičajene poslovne

delatnosti dužnika, upravnik treba da pronađe

banku koja je spremna da da kredit na

neosiguran dug.

2. Forca DOO NE treba da upravniku da bilo

kakve informacije o prodaji imovine.

3. Moratorijum za zahteve NE važi i na

arbitražu koju Vlada Kosova ima protiv Energy-


podzemnog jezera.

4. Kako bi se dobio kredit na ime dužnika za

projekat koji je izvan uobičajene delatnosti

dužnika, upravnik je dužan da dobije odobrenje

poverilaca i suda.

5. Moratorijum na žalbe je validan na arbitražu

koju je Vlada Kosova sprovela protiv Energy-


podzemnog jezera.

6. Forca DOO TREBA da upravniku da sve

kakve informacije o prodaji imovine.


4. Šta treba učini upravnik kako bi dobio kredit

u ime dužnika za projekat koji je izvan

uobičajene delatnosti dužnika?

______

7. Sud može da naloži isplatu od €1.300 za

održavanje zgrade dužnika, koja je pod

hipotekom i koja se urušava zbog

neodržavanja.

8. Sud nema nadležnost da naloži isplatu od

€1.300 za održavanje zgrade dužnika, koja je

pod hipotekom i koja se urušava zbog

neodržavanja.

6.6. Zaključak

Da zaključimo, u ovom je iznet pregled administrativnih pitanja koja se odnose na trgovačka društva

u stečaju pri podnošenju stečajnog zahteva. Neka od obrađenih pitanja su se odnosila na dela i

obustavljene račune kao i ugovore i postojeće obaveze za saradnju.


Odredite šta se dešava sa delima ili računima koji su obustavljeni;

Razmotrite zajedničko delovanje ugovora i postojećih obaveza za izvršenje obaveza ili

saradnju.


MODUL 7:

PODNOŠENJE ZAHTEVA


Podnošenje zahteva

7.1. Pregled

U ovom modulu se govori o podnošenju zahteva nakon podnošenja stečajnog zahteva. Ovaj modul

se većinom bavi zahtevima koje podnesu poverioci i određuje redosled postupaka za način

podnošenja zahteva, njihovog računanja, validnosti i njihovog okončanja, a na kraju se u modulu

govori o načinu poništenja određenih prenosa na koje bi ti zahtevi uticali.

7.2. Cilj učenja


Podnesete zahtev;

Izračunate zahtev;

Napravite razliku između uslovljenih., osiguranih i neosiguranih zahteva;

Ocenite i zaključite zahteve;

Tražite poništenje prenosa.

7.3. Zahtevi

Zahteve podnose zvanično poverioci kako bi od dužnika tražili vraćanje celog duga ili dela istog, koji

im se duguje. U stvari, čim određeni dužnik ode u stečaj jedini način za poverioca da traži bilo kakvu

isplatu duga koji mu dužnik duguje je da podnese zahtev na osnovu Zakona o likvidaciji i

reorganizaciji pravnih lica u stečaju.

Najbolji način za pristup shvatanja postupka koji se odnosi na zahteve poverilaca je da govorimo o

seriji koraka, koji su u ovom modulu predstavljeni kao odgovora na seriju pitanja.

Kako se registruje zahtev?

Nakon datuma primanja slučaja svi poverioci imaju 60 dana na raspolaganju da podnesu dokaz

zahteva. Ukoliko postoje zahtevi koji su podneti ranije u saglasnosti sa službenim postupkom

registracije zahteva za preduzeća, isti se smatraju validnim, a kasnije ukoliko je informacija koja se

nalazi u tom zahtevu u suštini u saglasnosti sa informacijom koja se zakonom potražuje, onda je

zahtev validan.

Na žalost, izvršna pravila koja se predviđaju za određivanje minimuma informacija koje se traže za

dokazivanje zahteva, postupak primanja i registracije u sudu i stvaranje registra zahteva još nisu

sastavljena.

Kako se zahtev računa?

Zahtev se računa na sledeći način:

Zahtev = Glavni dug + Zbir ugovorene kamate + Troškovi zahteva + Ugovorena oštećenja


Primer: Andi DOO je podneo stečajni zahtev dana 10. marta 2009. i

između ostalog duguje DanBank DD €15.000. Izračunata

kamata glavnog duga do podnošenja zahteva je €1.300.

DanBank DD je platila advokata u iznosu od €350 za

podnošenje zahteva za isplatu duga. Dakle DanBank DD računa

zahtev na dolenavedeni način:

Zahtev = €15.000 + €1.300 + €350

Zahtev = €16.650

Postupak za obračun zahteva se određuje izvršnim pravilima.

Kako funkcioniše kamata i dospeće potraživanja?

Neosigurani zahtevi: Kada se podnese zahtev prestaje se sa obračunom zatezna kamata i sličnim

penalima za sve neosigurane zahteve.

Osigurani zahtevi: Ugovorena kamata za osigurane zahteve nastavlja da se obračunava do nivoa

vrednosti osigurane imovine.

Kamata nastavlja da se obračunava nakon dana podnošenja zahteva ukoliko postoje raspoloživa

sredstva za raspodelu nakon ispunjenja svih drugih zahteva. Zahtevi koji nisu dospeli na dan primanja

slučaja se smatraju dospelim u cilju podnošenja zahteva.

Primer: Andi DOO je podneo stečajni zahtev dana 10. marta 2009. i

između ostalog duguje DanBank DD €15.000 za dug koji ima

dospeće 11. decembra 2009. Podnošenjem stečajnog zahteva

dana 10. marta 2009. dug prema DanBank DD dospeva bez

obzira na činjenicu što je dan dospeća 11. decembar 2009.

Koje vrste zahteva može da podnese poverilac?

Mora se naglasiti da će sredstva iz stečajne imovine biti podeljena za ispunjenje predviđenih ili

uslovljenih obaveza ukoliko postoji razlog da se smatra da će ti zahtevi biti validni. Postupak za

podelu i raspodelu tih sredstava će biti određen izvršnim pravilima.

Postoje dve vrste zahteva:

Osigurani zahtevi: Ovo su zahtevi o dugu koji je osiguran kolateralom.


Neosigurani zahtevi: Ovo su zahtevi o dugu koji je osiguran kolateralom. Štaviše, ukoliko stvoreni

prihodi ili prihodi koji se predviđaju da budu stvoreni prodajom ili prenosom osigurane imovine nisu

dovoljni za potpuno ispunjenje odgovarajućih osiguranih zahteva, deo koji je predviđen da ostane

neispunjen ocenjuje se da su neosigurani zahtevi.

7.4. Dužnosti upravnika i suda u odnosu na zahteve

Postoji nekoliko koraka koje jedan stečajni upravnik treba preduzeti za registraciju zahteva podnetih

na odgovarajući način. Ovo je važno kako bi se osigurao zadovoljavajuće ispunjenje duga koji

poverioci potražuju.

Prvo, upravnik treba da oceni zahteve

U roku od 10 dana upravnik je dužan da od suda preuzme registar zahteva. Registar zahteva je

registar koji sadrži listu svih zahteva koji su podneti sudu, bez obzira na njihovu validnost ili

prioritete.

U roku od 30 dana nakon poslednje datuma za podnošenje zahteva upravnik je dužan da oceni

validnost, nastavak i prioritete zahteva koji su podneti protiv dužnika i svaki celokupni odgovarajući

zalog ili registrovanu hipoteku i uloži osporavanje kada postoje opravdani razlozi za to.

Napomena: Ovo je važan korak za odstranjivanje neistinitih, nevažećih i nedozvoljenih

zahteva. Upravnik obavlja neophodna istraživanja kako bi se osigurao da

su svi zahtevi u registru urađeni na odgovarajući način.

Zalozi i hipoteke će biti validne kada su potpune ili registrovane u saglasnosti sa primenjivim

zakonom8.

Zahtevi koji su podneti pre datuma podnošenja: smatraju se validnim i prihvaćenim kada nije podneto

osporavanje u sudu ili kasnije od (30) dana nakon poslednjeg dana za zahteve.

Dužnik, poverioci i zainteresovane strane imaju pravo da imaju pristup registru zahteva.

Napomena: Ovo pravo ne može biti onemogućeno nijednom dužniku, povereniku ili

zainteresovanoj strani, međutim pristup se treba obaviti u opravdano

vreme (npr. tokom radnog vremena i radnim danima) i strana koja traži

da vidi isto treba platiti za kopiju registra koji zahteva.

Drugo, sud se bavi osporavanjem zahteva.

Osporavanje zahteva: Ukoliko postoji osporavanje zahteva sud obaveštava dotičnog poverioca i

određuje ročište koje se mora održati u roku od 10 dana nakon podnošenja osporavanja. Sud donosi

odluku o osporavanju u roku od 2 dana nakon ročišta. Ukoliko se odluka ne donese smatra se da je

osporavanje odbijeno.

8 Vidi Uredbe UNMIK-a br. 2001/32 i 2002/21, o zalogu i hipoteci.


Napomena: Osporavanja na ovaj zahtev mogu uložiti upravnik, dužnik, ostali poverioci

ili zainteresovane strane. Obično do osporavanja dolazi zbog spora da li je

do duga ikada došlo, iznosu duga, obračunanoj kamati ili da li je isti

osiguran ili je neosiguran. Zahtev može biti osporen i po drugim osnovama

međutim ove koje smo naveli su glavne.

Treće, upravnik sastavlja konačnu listu zahteva.

U roku od 10 dana nakon rešavanja svih osporavanja zahteva, upravnik sastavlja konačnu listu zahteva

i istu podnosi sudu, navodeći njihov iznos i status u saglasnosti sa kategorijama utvrđenim članom 66.

Ovog zakona. Nakon toga se ova lista prosleđuje dužnicima i odboru poverilaca (ili vlasnicima 10

najvećih neosiguranih zahteva ukoliko postoji saglasnost odbora direktora).

Četvrto, zahtevi se obeštećuju.

Obeštećenje međusobnih zahteva je dozvoljeno u određenim slučajevima. Međusobni zahtevi, kada

su oba bila na snazi u roku od šest meseci pre podnošenja zahteva će biti obeštećeni i neće biti

uključeni u stečajnu imovinu ili proces registrovanja zahteva, uz uslov da se obaveštenje o

obeštećenju u pisanom obliku pošalje sudu ili procesu registrovanja zahteva. Zahtevi koji su podneti

pre datuma podnošenja zahteva neće biti obeštećeni naspram drugih zahteva koji su podneti nakon

datuma podnošenja zahteva.

7.5. Poništenje prenosa

U određenim slučajevima sud je ovlašćen da poništi prenose koje je izvršio dužnik. Definicija prenosa

obuhvata svaki, direktan ili indirektan, način prenosa, prodaje, razmene, poklanjanja, prebacivanja

sredstava, raspolaganja, davanja zaloga ili hipoteke, ili drugih prava.

Sud ovlašćuje poništenje prenosa kada su ti prenosi:

Izvršeni ispod pravične cene;

Smanjili opštu aktivu imovine dužnika;

Preduzeti u cilju oštećenja interesa poverilaca; ili

Izvršeni pre datuma podnošenja zahteva ali pre imenovanja upravnika.

Napomena: Poslednji slučaj se dešava u vremenskom periodu između podnošenja

zahteva i imenovanja upravnika. Uopšteno, napor je vlasnika dužnika da

se oslobodi određenih finansijskih ulaganja kako ista ne bi pala u ruke

poverilaca. Zakon ne dozvoljava takva kretanja kako bi se zaštitili

poverioci.

Potrebna su izvršna pravila za stvaranje postupka za poništenje prenosa.


7.6. Vežba: Računanje zahteva

Uputstva:

Ovo je individualna vežba. Molim vas pročitajte dolenavedeni hipotetički slučaj i izračunajte zahtev

koji poverilac treba podneti sudu. Takođe identifikujte svaki nedozvoljeni prenos koji sud može da

poništi.

Hipotetički slučaj: Dris DD je podneo stečajni zahtev dana 20. marta 2009. i neće imati finansijskih

mogućnosti da ispuni sve zahteve poverilaca. Iako ima mnogo poverilaca koji su zainteresovani da

podnesu zahteve, jedan od najvećih poverilaca je Jona DD.

Jona DD je dala dva kredita Dris DD. Prvi put Jona DD je dala kredit Drisu koji je prispeo u iznosu

€23.000. Obračunata kamata na glavni dug do podnošenja zahteva je bio €3.200. drugi put Jona je

dala kredit Dris DD u iznosu od €59.000, kamata na koji još nije prikupljena u iznosu od €1.100, ali

taj dug ne prispeva još 12 meseci.

Tokom priprema za podnošenje zahteva Jona DD je potrošila €1.000 na advokatske troškove. Osim

navedenog, potrošeno je i €3.500 na osposobljavanje njenog kadra za praćenje njenih dužnika koji

mogu podneti stečajni zahtev.

Pošto je Jona DD podnela svoj zahtev(e) 2. aprila 2009, dužnik je podneo osporavanje na zahtev od

€59.000 i 6. aprila 2009. je održano sudsko ročište. Sud nije doneo nikakvu odluku o ovom

osporavanju.

Imajući u vidu da finansijske poteškoće neće proći ni za sledeći kratak period i da je stečaj neizbežan,

11. decembra 2008. Dris DD je prodao zgradu jednom rođaku vlasnika u iznosu od 40% stvarne

tržišne vrednosti, ali novac koji je dobijen je omogućio Dris DD da sustigne korak i da s kašnjenjem

isplati deo duga.

Molimo vas odredite zahtev(e) koji su dozvoljeni da Jona DD podnese i iznos tih zahteva. Takođe,

molimo vas da utvrdite da li postoji neki prenos koji se možda može poništiti.

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________


7.7. Zaključak

Da zaključimo, u ovom modulu je iznet pregled o podnošenju zahteva kada određeni slučaj ode u

stečaj. Ovaj modul se je većinom bavio zahtevima koje podnesu poverioci i naveden je redosled

postupaka za način podnošenja zahteva, njihovog računanja, razlika između raznih vrsta zahteva,

validnosti i njihovog okončanja, a na kraju i o načinu poništenja određenih prenosa na koje bi ti

zahtevi uticali.


Podnesete zahtev;

Izračunate zahtev;

Napravite razliku između uslovljenih., osiguranih i neosiguranih zahteva;

Ocenite i zaključite zahteve;

Tražite poništenje prenosa.


MODUL 8:

REORGANIZACIJA


Reorganizacija

8.1. Pregled

U ovom modulu je iznet pregled procesa reorganizacije. Između ostalog, modulom je obuhvaćeno

sastavljanje i podnošenje plana reorganizacije, potvrđivanje reorganizacije i preobraćanje u likvidaciju.

8.2. Cilj učenja


Sastavite plan reorganizacije i podnesete ga na odgovarajući način;

Opišete proces glasanja reorganizacije i potvrđivanja istog;

Napišete posledice potvrđivanja reorganizacije;

Preobratite reorganizaciju u likvidaciju.

8.3. Reorganizacija

Ne mora da znači da je svako trgovačko društvo koje podnese zahtev za reorganizaciju osuđeno na

zatvaranje. U stvari postoje slučajevi kada je odgovarajuća reorganizacija izvela trgovačko društvo iz

stečaja jačim nego što je ranije bilo. Međutim, realnost je da mnogo trgovačkih društava nikada ne

može da se izvuče iz stečaja, nego idu u likvidaciju.

8.3.1. Prezentacija o reorganizaciji

Reorganizacija za one koji su još finansijski stabilni predstavlja dobru mogućnost. Korporativne

reorganizacije zavise od snaga koje donose orkestrirane odluke. One imaju snagu prosleđivanja

slučaja sa dugom u sud kako bi se pronašao najbolji način reorganizacije neisplaćenog dela duga za

kredit. Proces reorganizacije počinje podnošenjem plana reorganizacije u sud od strane društva. Sud

nadgleda reorganizaciju duga slušajući slučaj iz ugla trgovačkog društva, poverilaca i prodavca. Može

biti veoma dug proces ali obično je u interesu navedenog trgovačkog društva.

Korporativna reorganizacija može biti složena i teška da se prevaziđe. Postoji mnogo trgovačkih

društava koja hrane strah i neznanje korporativne reorganizacije, počevši od pravnika do poreskih

službenika. Međutim, trgovačko društvo se može suočiti sa procesom ukoliko ima odgovarajuće

informacije, odgovarajuće ljude i odgovarajuću perspektivu na svojoj strani.

Korporativna reorganizacija duga se vrši iz jasnih razloga, kako bi se pomoglo u skidanju s bremena

određenog duga. Sudovi će oceniti društvo tokom stečajnog postupka kako bi zaključili koji je plan za

transformaciju nedostataka u njihovom poslovanju. Obično, trgovačko društvo koje ima poteškoća je

dužno da raspolaže sa sredstvima za pokrivanje dugova, inače će službenici ili vlasnici videti njihovo

trgovačko društvo u rukama njihovih poverilaca. Korporativna reorganizacija štiti trgovačko društvo

od svake dalje štete i daje nadu da će se poboljšati mogućnosti oživljavanja tržišta i dobiti.


Mnogobrojna trgovačka društva tokom celog vremena prolaze kroz proces korporativne

reorganizacije i kasnije kada izađu iz tog procesa su na vrhu tržišta. Stečaj ne podrazumeva gubljenje

daha trgovačkog društva, nego treba pomoći u smanjenju dugova i njenom upravljanju ka uspehu.

Korporativna reorganizacija duga daje mogućnost trgovačkom društvu da pronađe način za računanje

sledećih pogrešnih koraka i preduzimanje novog pristupa prema poslovanju, uz nadu da će na kraju

doći do dobitka novca i izlaza iz dubina finansijskog uništenja. Ukoliko trgovačko društvo ne poznaje

mehanizme za proces reorganizacije onda korporativna reorganizacija može biti bolan napor. S

odgovarajućim informacijama i podrškom, korporativna reorganizacija može dovesti do promena u

finansijskom izgledu trgovačkog društva9.

8.3.2. Plan reorganizacije

Plan reorganizacije (PR) je pisani dokument koji sadrži informacije koje su zakonom propisane. PR

može podneti dužnik, upravnik, poverioci koji drže najmanje trideset (30) odsto osiguranih zahteva,

poverioci koji drže najmanje trideset (30) odsto neosiguranih zahteva ili osobe koje imaju najmanje

trideset (30) odsto kapitala u vlasništvu dužnika u obliku deonica ili nekog sličnog oblika.

Plan za reorganizaciju podnosi se sudu na usvajanje ne kasnije od šesdeset (60) dana od dana

prihvatanja slučaja. Zadnji rok za podnošenje plana, može biti produžen od strane suda za dodatnih

trideset (30) dana kada za to postoje odgovarajuće okolnosti. Svako produženje roka za podnošenje

PR-a mora imati jednoglasno odobrenje obezbeđenih poverilaca ili Odbora Poverilaca, ili ako odbor

Poverilaca ne postoji, poverioci koji imaju deset (10) najvećih neosiguranih potraživanja.

Troškovi: Troškovi podnošenja predloženog PR-a od svake, strane osim upravnika ili dužnika, snosiće

ista osoba koja predloži PR. Dok se troškovi u slučaju podnošenja PR-a od strane dužnika ili

upravnika pokrivaju iz imovine.

Napomena: Sastavljanje i podnošenje PR-a može biti veoma skup proces. U zavisnosti

od veličine trgovačkog društva ovaj proces može zahtevati intenzivan rad

nekoliko stručnjaka (pravnika, ekonomista, računovođa). U pitanju je

dokument sa mnogim detaljima, koji obuhvata dovoljno informacija za

oživljavanje trgovačkog društva u poteškoćama.

8.3.3. Metode reorganizacije

U drugim zemljama kao EU ili u SAD-u uopšteno, država gustim pravilima pokriva ovu oblast.

Zakonom se obično određuju dozvoljeni način za reorganizaciju i pružaju detaljni uslovi za

dozvoljavanje takve procedure.

Na žalost, ovim zakonom nije određena nijedna metoda reorganizacije jer je ovo ostavljeno da se

pokrije izvršnim pravilima, koja još nisu sastavljena. Neuspeh stvaranja ovih metoda reorganizacije

onemogućava trgovačkim društvima u stečaju da se reorganizuju i iskoriste mogućnost reorganizacije

i sprečava mogućnost reorganizacije za mnogobrojne dužnike pod rizikom, koji bi se inače uključili u

ovaj postupak.

9 Vidi://www.corporatereorganization.net/


8.3.4. Otkrivanje

PR treba da sadrži dovoljno informacija u onoj meri koja omogućava običnom čoveku da na osnovu

tih informacija odlučuje da li da glasa za ili protiv PR-a.

Napomena: Zakon ne određuje značaj „običnog čoveka“. Znajući da stečajni zakoni u

suštini, između ostalog, teže zaštiti prava poverilaca, običan čovek može

biti običan poverilac. Tako da se Zakonom zahteva da PR budu sastavljeni

u tom obliku da običan poverilac bude u stanju da razume plan.

Od velike je važnosti da se navede da se zakonom propisuje da PR na prostom i razumljivom jeziku

navede kada i kako će biti ispunjeni zahtevi.

Napomena: I izraz „razumljivom jeziku“ ne određuje, iako je verovatno da je cilj

navedenog da se izbegne ekonomski i pravni žargon, koji bi doveo dao

zabune kod poverilaca da li se njihovi zahtevi trebaju ispuniti i na koji

način.

8.3.5. Sadržaj plana reorganizacije

Sadržaj PR je veoma važan za odgovarajuće informisanje svih zainteresovanih strana, uspešno

izvlačenje dužnika iz stečaja i podizanja na svoje noge. Dolenavedena lista pokazuje jasno sadržaj PR-

a. Sadržaj PR-a koji je izrađen na odgovarajući način je:

Uvod: kratak uvod u kojem se uopšteno opisuje aktivnost poslovanja dužnika i okolnosti koje su

dovele do finansijskih poteškoća;

Metode i sredstva: opis metoda i načina za realizaciju plana, uz detaljan opis mera koje

se nameravaju preduzeti, uz detaljan opis kako će se reorganizacija sprovesti, uključujući svaki

finansijski projekat na kojem će se osnovati provođenje plana;

Postojeća likvidnost na raspolaganju: kratku diskusiju novčanih iznosa koji će biti dostupni

poveriocima ako bi preduzeće dužnika palo pod stečaj umesto da se reorganizuje kao što

je predloženo u planu za reorganizaciju i opisom kako bi se raspodelio taj novac;

Ispunjenje uslova: izjavu novčanih iznosa ili svojine koja je predložena za prenos na ime

potpunog ili delimičnog izmirenja potraživanja po klasama poverioca, kao i postupak za izmirenje

potraživanja i vremensku dinamiku tih plaćanja;

Postupak za prodaju imovine: opis postupaka koji će se primeniti za prodaju bilo koje aktive,

navodeći aktivu koja će se prodati, bilo sa ili bez produženja svake zaloge ili hipoteke,

i predviđenu upotrebu prihodi od takve prodaje;

Vremenski period reorganizacije: izjavu o vremenskom periodu za izvršenje plana,i šemu za

implementaciju glavnih komponenti plana;

Uprava i naknade: izjavu o spisku članova organa upravljanja i koji će biti iznos njihovih naknada;

Stručnjaci i naknade: izjava o tome za šta će biti korišćeni stručnjaci koji su zaposleni i visina

naknada za njihov rad, kao i koliki će biti iznos naknade za rad upravnika;

Datum reorganizacije: datum kada će plan stupiti na snagu.

PR je dozvoljeno da podeli poverioce na dve ili više kategorija, uz uslov da poverioci iste kategorije

budu duboko slične prirode. Međutim osigurani i neosigurani zahtevi se ne mogu postaviti u istu

kategoriju.


Moramo naglasiti da se u PR ne može promeniti prioritet koji treba dati poveriocima i ispunjenju

njihovih zahteva. Drugim rečima, poveriocu koji ima manji prioritet se ne može vratiti dug pre

vraćanja duga poveriocu koji ima viši prioritet.

Primer: Joe DOO je u stečaju i PR pokazuje da se zahtevi mogu

delimično ispuniti. Među poveriocima Joe DOO je i Lumi DD koji

je Joe DOO dao osiguran zajam i LamaBank DD, koja je Joe

DOO dala neosiguran zajam. PR ne može odrediti izvršenje

obaveza prema LamaBank DD pre izvršenja duga prema Lumi

DD jer je zahtev Lumi DD s velikim prioritetom.

I na kraju, u svakom PR-u nijedan član veće kategorije ne može dobiti nikakvu raspodelu koja

prevazilazi potpuno ispunjenje njihovih zahteva, osim ukoliko su manje kategorije u potpunosti

ispunjene ili su i one glasale za ovaj plan.

Primer: Ovo znači da se nijednom poveriocu neće ispuniti zahtevi više od samog

zahteva, osim ukoliko su namireni svi poverioci malog prioriteta ili oni nisu

zadovoljni PR-om, ali su isti odobrili.

8.4. Vežba: Plan reorganizacije

Uputstva:

Ovo je vežba u grupi. Molimo vas prodiskutujte sa članovima grupe i napišite moguće metode

reorganizacije, uključujući ali se ne ograničavajući samo na osoblje, zakonodavstvo, računovodstvo i

druge oblasti koje se odnose na korporativno oživljavanje. Napravite predlog kako se može

reorganizovati trgovačko društvo koje je u stečaju.

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________


__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

8.5. Postupak i posledice koje se odnose na plan reorganizacije

Osim sastavljanja i podnošenja PR-a sudu, postoje određene procedure koje se trebaju ispoštovati

kako bi se omogućila pravilna reorganizacija.

8.5.1. Sednica reorganizacije

Sednica reorganizacije je mogućnost izlagača PR-a i zainteresovanih strana da se sastanu i obrade PR.

Osim navedenog, sud određuje ovu sednicu kako bi poverioci glasali da li usvajaju PR.

Sednica se mora odrediti u roku od trideset (30) dana od podnošenja PR-a.

Proceduru za ovu sednicu uređuju izvršna pravila, koja još nisu sastavljena.

8.5.2. Glasanje

Prvo glasa: Svi osigurani i neosigurani poverioci koji imaju validne zahteve od dužnika imaju pravo

glasa da li usvajaju PR ili ne. Tokom sednice oni mogu glasati lično tokom sednice ili mogu poslati

poštom ili dostavom pre sednice.

Glasački listići: Kada je glasanje pre sednice, svi glasački listići moraju biti potpisani i primljeni u

sudu najmanje dva (2) dana pre sednice na kojoj se glasa. Od suda se zahteva da obavesti se učesnike

sednice o rezultatima glasačkih listića koji su podneti pre sednice.

Napomena: Sud može obavestiti poverioce koji su prisutni na sednici o broju podnetih

glasačkih listića kojima je potvrđen PR i broj onih koji su odbacili da

potvrde PR. Ovo daje mogućnost prisutnim poveriocima da odrede koje je

bilo mišljenje onih koji odsustvuju što se tiče potvrde PR-a.

Mnogobrojni PR-i: Ako se podnese više od jednog PR-a onda se na istoj sednici glasa o svim

podnetim PR-ima. U slučaju da više od jednog PR-a dobije pravo potvrde, onda sud određuje koji se

plan potvrđuje na osnovu preferencija koje izraze poverioci.


8.5.3. Potvrđivanje plana reorganizacije

Potvrđivanje PR-a: PR koji se predstavi zainteresovanim stranama se usvaja prostom većinom, što

znači da se isti potvrđuje ukoliko je više od polovine glasova za PR: plan se potvrđuje ukoliko sve

kategorije poverilaca koji imaju pravo glasa glasaju za PR i prihvate isti.

Posledice potvrđivanja PR-a: Nakon potvrđivanja PR-a, PR se smatra novim ugovorom za

ispunjenje zahteva navedenih u istom. Nakon potvrđivanja PR-a, sva potraživanja i prava poverilaca i

drugih zainteresovanih stranaka i obaveze dužnika specifikovane planom, preinačuju se i upravljaće se

prema uslovima preciziranim u planu. Drugim rečima, ovo znači da PR postaje Kuran i Biblija

stečajnog postupka i u potpunoj meri upravlja odnose između suda, upravnika, dužnika i poverilaca.

Međutim, trebate imati u vidu da na nijedan način PR ne preovladava nad ovim zakonom.

Ovo su posledice potvrđivanja PR-a:

Imovina se gasi i cela svojina se vraća ponovo reorganizovanom dužniku;

Dužnik se slaže da će se prilagoditi i primeniti PR;

Uprava dužnika je dužna da preduzme sve mere koje su utvrđene PR-om;

Napomena: Na osnovu PR od uprave se može tražiti smanjenje zaposlenih,

poboljšanje računovodstvenih praksi, promena naknade za upravu i

zaposlene itd.

Upravnik prati izvršenje PR-a;

U slučajevima kada je dužnik kolektivno društvo ili društvo sa partnerstvom sa ograničenom

odgovornostima10, potvrđivanje PR-a ni u kom slučaju neće ograničavati prava poverioca da

zatraže ispunjenje svojih potraživanja naspram njihovih opštih za postotak njihovih zahteva, koji

nisu izvršeni nakon okončanja PR-a.

Napomena: Ovo je tipičan slučaj kada poverilac ima zahteve koji su delimično

ispunjeni potvrđivanjem PR-a. U tom slučaju zahtev poverioca se izvršava

delimično iz sredstava dužnika i poverilac ima pravo da tuži opšte

partnere za ispunjenje ostalog dela zahteva. Na primer, ukoliko je PR

ispunio 60% zahteva, poverilac može tužiti opšte partnere dužnika da

ispune preostali deo od 40% njegovog zahteva.

Kršenje potvrđenog PR-a: U slučaju da dužnik ne uspe da se pridržava odredbi PR-a i prekrši jednu

ili više odredi PR-a, svaki poverilac ili drugo dotaknuto lice može podneti sudu obaveštenje o kršenju

PR-a. Sud prosleđuje obaveštenje dužniku i upravniku ne kasnije od pet (5) dana od prijema

podneska, i zakazuje ročište o saslušavanju o ovom pitanju ne kasnije od deset (10) dana nakon

podnošenja obaveštenja.

Nakon što zaključi da je došlo do kršenja plana, sud:

Donosi odluku kojom se nalaže ispravka kršenja u jasno određenom roku, i ako se to ne učini

onda se slučaj pretvara u stečaj;

Napomena: Ovo se obično dešava u slučajevima kada postoje manja kršenja koja se

mogu ispraviti i ne prouzrokuje nikakva materijalna šteta prema jednoj od

zainteresovanih strana.

10 Postoji mogućnost da je izraz „partnerstvo sa ograničenom odgovornošću“ korišćen pogrešno u zakonu. Na

osnovu Zakona o trgovačkim društvima, jedine vrste društava u Republici Kosovo su: individualna preduzeća,

kolektivna društva, komanditna društva, društva sa ograničenom odgovornošću i deoničarska društva. Imajući u

vidu činjenicu da samo kolektivna društva i komanditna društva imaju opšte partnere, uz reči zakona,

pretpostavlja se da se zakonom u ovoj odredbi teže obuhvatiti komanditna društva, umesto društava sa

ograničenim odgovornostima, koja ne postoje.


Donosi odluku o pretvaranju slučaja u stečaj;

Napomena: Do ovoga obično dolazi kada postoje teška/materijalna kršenja PR-a i ne

može se učiniti ništa za održavanje reorganizacije dužnika.

Dozvoljava dužniku da podnese amandmane na plan, čije usvajanje će se regulisati u skladu sa

uslovima o usvajanju plana na osnovu ovog zakona; ili

Napomena: Prosto, ovo znači da nakon kršenja poveriocu usvajaju novi PR.

Donosi bilo koju drugu odluku u cilju izbegavanja kršenja plana u skladu sa ovim zakonom,

drugim važećim zakonima, i najboljim interesima poverioca i imovine.

Pretvaranje u likvidaciju: U određenim okolnostima sud može naložiti pokretanje likvidacije

dužnika. Iako ćemo o likvidaciji govoriti u sledećim modulima mora se naglasiti da se do preobražaja

u likvidaciju dolazi kada:

Se ne podnese PR;

Na kraju sednice ne odobri nijedan PR;

Dužnik prekrši PR i ne ispuni zakonsko sredstvo koje je sud naložio;

Dužnik u roku ne podnese izjavu svrhe za reorganizaciju; i

Dužnik zahteva da se pokrene likvidacija i nijedna strana ne dostavi PR.

Preobražajem u likvidaciju se skida moratorijum nad pravima osiguranih poverilaca u vezi sa

uživanjem njihovih prava nad osiguranom imovinom.

8.6. Vežba računanje zahteva

Uputstva:

Ovo je individualna vežba. Molimo vas razmotrite dolenavedeni hipotetičan slučaj i savetujte vašeg

klijenta koje mere treba preduzeti kako bi ispunio svoj zahtev.

Hipotetičan slučaj: Hasani i sinovi DKM je trgovačko društvo u stečaju i sastoji se od tri opšta

partnera (Hasan Gashi, Premtim Gashi i Luan Gashi) i jednog ograničenog partnera (Andris DD).

Hasani i sinovi DKM je podneo PR kojim se predviđa izvršenje svih osiguranih zahteva u iznosu od

70% početnog duga. Jedan od poverilaca Hasani i sinovi DKM je i ProCredit Bank DD koja je vaš

klijent i koja je od vas tražila da vidite da li će se na osnovu potvrđenog PR-a ponovo uzeti celokupni

osigurani zahtev u iznosu od €250.000,00. Ukoliko ne, ProCredit Bank DD je od vas tražilo da

pronađete koja će biti vrednost ispunjenja njihovog zahteva i koja će biti vrednost koju će ona dobiti

ukoliko dođe do neispunjenog procenta zahteva.

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________


__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

8.7. Zaključak

Da zaključimo, u ovom modulu je iznet pregled procesa reorganizacije. Između ostalog, modulom je

obuhvaćeno i sastavljanje i podnošenje plana reorganizacije, potvrđivanje reorganizacije i

preobraćanje u likvidaciju.


Sastavite plan reorganizacije i podnesete ga na odgovarajući način;

Opišete proces glasanja reorganizacije i potvrđivanja istog;

Napišete posledice potvrđivanja reorganizacije;

Preobratite reorganizaciju u likvidaciju.


MODUL 9:

LIKVIDACIJA I ZAKLJUČENJE SLUČAJA


Likvidacija i zaključenje slučaja

9.1. Pregled

U ovom modulu je iznet pregled poslednja dva koraka stečajnog postupka: likvidacija i zaključivanje

slučaja. Prvo, u ovom modulu je obrađena prodaja stečajne imovine, raspodela prihoda u saglasnosti

sa prioritetima i na kraju, izveštavanje. Nakon toga u modulu se govori o zaključenju slučaja i zahtevi

koji proizađu iz zaključenja.

9.2. Cilj učenja


Prodate stečajnu imovnu;

Raspodelite prihode od prodaje na osnovu prioriteta zahteva;

Sastavite konačni izveštaj;

Zaključite slučaj.

9.3. Likvidacija

Kada zakažu sve stvari i trgovačko društvo (dužnik) ne može da nađe način za oživljavanje istog,

dužnik treba da ide u likvidaciju. Likvidacija je poslednji korak pre raspuštanja dužnika, pri čemu

trgovačko društvo prestaje da postoji. Uopšteno, likvidacija podrazumeva postupka preko kojeg se

trgovačko društvo (ili jedan njen deo) zatvara, dok se imovina i svojina dele dalje. Likvidacija se

takođe može nazvati i okončanjem ili raspuštanjem iako tehnički raspuštanje podrazumeva poslednju

etapu likvidacije. Većinom postoje dve vrste likvidacije: dobrovoljna i obavezna.

Dobrovoljna likvidacija se vrši kada vlasnici trgovačkog društva odluče da okončaju postojanje

trgovačkog društva, prodaju imovinu istog i između sebe raspodele prihode od prodaje imovine. Ipak,

treba se imati u vidu činjenica da se dobrovoljna likvidacija trgovačkog društva može izvršiti samo

nakon vraćanja svih dugovanja i obaveza istog.

Međutim, tema ovog modula je druga vrsta likvidacije, obavezna likvidacija ili likvidacija koju je

naložio sud, koja je uređena članovima 60-68. ovog Zakona. Kao što smo i ranije u poslednjem

modulu naveli, postoje različite osnove na osnovu kojih sud može naložiti dužniku da ode u

likvidaciju, većinom kada:

Se ne podnese PR;

Na kraju sednice ne odobri nijedan PR;

Dužnik prekrši PR i ne ispuni zakonsko sredstvo koje je sud naložio;

Dužnik u roku ne podnese izjavu svrhe za reorganizaciju; i

Dužnik zahteva da se pokrene likvidacija i nijedna strana ne dostavi PR.

Nakon nalaganja likvidacije postoji nekoliko koraka koji se trebaju izvršiti pre okončanja likvidacije.

Prvo, treba prodati stečajnu imovinu. Drugo, zahtevi prema dužniku se trebaju izvršiti u saglasnosti

sa njihovim prioritetima.


Nakon okončanja likvidacije dužnika, upravnik podnosi svoj konačni izveštaj, njega/nju sud oslobađa

dužnosti i sud zaključuje slučaj.

9.3.1. Prodaja stečajne imovine

Kada sud donese odluku da naloži dužniku da ode u likvidaciju, upravnik treba da izvrši prodaju

stečajne imovine. Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju određuje dužnost upravnika

da izvrši prodaju dela ili celokupne stečajne imovine. Upravniku se dozvoljava da ovu dužnost

prenese na lice koje on imenuje ili zaposlenog stručnjaka, ali je on dužan da blisko prati prodaju.

Uopšteno, prodaja se vrši aukcijom ili direktnim pregovorima, međutim sud može ovlastiti neki

drugu metodu na zahtev upravnika.

Likvidacija nakon reorganizacije: Kada je procedura likvidacije pokrenuta usled preobraćanja iz

procedure reorganizacije, upravnik ima pravo da proda samo osiguranu imovinu uz pismenu

saglasnost poverilaca, čiji je zahtev osiguran imovinom.

Direktna likvidacija:

U vezi postupaka likvidacije koja je pokrenuta direktno, upravnik ima ekskluzivno pravo prodaje

osigurane nepokretne imovine tokom vremenskog perioda od devedeset (90) nakon primanja slučaja

i a za osiguranu pokretnu svojinu šesdeset (60) od primanja slučaja. Sledstveno, prekida se

moratorijum na prava osiguranih poverilaca za vršenje svojih prava na osiguranu svojinu, utvrđen

članom 33, bez potrebe za sudskom odlukom. Prodaja osigurane imovine od strane upravnika nakon

skidanja moratorijuma se dešava samo nakon pismene saglasnosti poverioca čiji je zahtev osiguran

imovinom.

Zakon navodi da se procedure prodaje uređuje izvršnim pravilima, koja još nisu sastavljena.

Sastavljanje ovih pravila je od važnosti jer se istim određuju parametri kako bi se izbegla zloupotreba

i nedozvoljena prodaja stečajne imovine. Dakle, sastavljanje ovih pravila je od iste važnosti kao i sam

funkcionalni proces prodaje stečajne imovine dužnika u likvidaciji.

Otpisivanje imovine: Upravnik može da otpiše određenu imovinu dužnika, uz uslov da pre toga

dobije saglasnost suda za tu aktivnost. Upravnik može da otpiše imovinu ukoliko:

Je vrednost imovine beznačajna; ili

Napomena: Teško je odrediti šta se podrazumeva pod „beznačajnom vrednošću“.

Međutim, pretpostavlja se da imovina „beznačajne vrednosti“ znači

imovinu čije je održavanje ili prodaja skuplja od samog otpisivanja.

Imovina predstavlja veliki teret za stečajnu imovinu.

Napomena: Ovaj zakon ne razjašnjava šta se podrazumeva pod „veliki teret“;

međutim izgleda da navedeno obuhvata imovinu za koju nema

zainteresovanih kupaca i održavanje je preskupo. U takvim slučajevima

bilo bi pametnije od strane upravnika da otpiše imovinu nego da je

održava i prouzrokuje velike troškove održavanja.

Nakon otpisivanja imovina prestaje da bude deo stečajne imovine i osigurani poverioci mogu

realizovati preko obaveze svoja prava nad imovinom.


Obaveštenje i mogućnost osporavanja otpisivanja će biti uređena određenim postupkom prodaje

preko direktnih pregovora. Otpisivanje je pravosnažno nakon odluke suda o odobrenju iste.

Vanredna prodaja imovine: Ovim zakonom je dozvoljena vanredna i brza prodaja pod posebnim

okolnostima. Ova vrsta prodaje se može izvršiti samo nakon zahteva i odobrenja suda. Ovaj zakon

dozvoljava vanrednu prodaju imovine od strane upravnika u dva slučaja:

Lako kvarljiva roba – Upravniku je dozvoljena vanredna prodaja robe koja se lako kvari ukoliko

ima dozvolu suda. Upravnik je dužan da jednostrano, ex parte sudu pošalje „Hitno obaveštenje o

predloženoj prodaji brzo kvarljive robe“ i sud ima 2 dana da odluči o tom pitanju. Ukoliko sud ne

odgovori onda upravnik može da nastavi s prodajom.

Napomena: Ova vrsta imovine je obično roba koja ima kratak radni vek ili se kvari u

brzom roku. Takvi primeri su voće i povrće ili roba koja je pri kraju roka

upotrebe..

Imovina koja zahteva skupo održavanje – vanredna prodaja imovine koja zahteva skupo

održavanje je dozvoljena upravniku ukoliko postoji sudska dozvola. Upravnik je dužan da

jednostrano, ex parte sudu pošalje „Hitno obaveštenje o predloženoj prodaji brzo kvarljive robe“

i sud ima 2 dana da odluči o tom pitanju. Ukoliko sud ne odgovori onda upravnik može da

nastavi s prodajom.

Napomena: Ova vrsta imovine obično zahteva skupo održavanje i time se šteti

stečajna imovina. Postoje kupci koji su spremni da je kupe kako bi se

olakšali troškovi koje treba pokriti iz stečajne imovine.

Treba se uzeti u obzir da ovo ne bi trebale biti metode koje se često koriste jer se preskače redovan

stečajni postupak. Iz tih razloga trebaju se razumeti onako kako jesu, većinom kao vanredne mere

kojima se teži sprečavanje velikih gubitaka stečajne imovine.

Prihodi od prodaje ili korišćenje imovine: Prihodi dobijeni od prodaje ili korišćenja stečajne

imovine su takođe u vlasništvu imovine i njih čuva i računa upravnik. Svako pravo na takvu dobit koja

proizilazi iz zaloga, zadržavanja zaloga, hipoteke ili druge osigurane kamate će biti poštovana u

saglasnosti sa zakonima na snazi.

Troškovi prodaje: Postoje troškovi koji se odnose na prodaju stečajne imovine koji se trebaju

namiriti pre izvršenja bilo kojeg zahteva. Troškovi prodaje se isplaćuju na ovaj način:

Prihodi od prodaje svojine koja podleže osiguranom interesu: Prihodi od prodaje imovine koja ne podleže

osiguranom interesu će se prvo koristiti za pokrivanje troškova prodaje. Ukoliko

ostane još novca će se podeliti na osnovu člana 65 ovog zakona;

Prihodi od prodaje svojine koja ne podleže osiguranom interesu: Prihodi od prodaje imovine koja podleže

osiguranom interesu će se prvo koristiti za pokrivanje troškova prodaje, nakon

toga za namirenje zahteva osiguranih zahteva prema njihovim prioritetima.

Preostala sredstva će se podeliti na osnovu člana 65 ovog zakona.

9.3.2. Raspodela prihoda od prodaje stečajne imovine

Na kraju prodaje stečajne imovine upravnik će raspodeliti prihode od te prodaje u saglasnosti prema

kategorijama prioriteta. Prioritet kategorije zahteva se utvrđuje ovim zakonom i treba biti u

saglasnosti sa istim kako bi se omogućila mekša raspodela prihoda. Raspodela prihoda se vrši prema

sledećem rasporedu:


Osigurani zahtevi bez neopravdanih troškova prodaje u saglasnosti sa članom 64. stavom 2;

Napomena: Ova grupa poverilaca obuhvata sve one koji su na jedan ili drugi način

osigurali svoje zahteve na način propisan zakonima na snazi. Ovo

obuhvata imovinu hipoteke, zadržanog zaloga ili neki drugi namet.

Odmah nakon likvidacije te imovine prihodi dobijeni iz iste se prvo koriste

za plaćanje troškova koji se odnose na njihovu prodaju a ostali deo se

koristi za namirenje zahteva podnosilaca osiguranih zahteva.

Prioritetne zahteve, uključujući:

Sudske troškove;

Napomena: Ovde je uključena sudska taksa i svi ostali troškovi koji se odnose na

odgovarajući način na rad na jednom stečajnom predmetu u sudu.

Troškove upravnika;

Naknadu upravnika;

Napomena: Ovde je obuhvaćena plata upravnika i sve druge vrste naknada (npr.

dnevnice).

Administrativni troškovi potrebni za održavanje i zaštitu imovine, uključujući troškove koji su

prouzrokovani zbog nastavka delatnosti dužnika nakon podnošenja zahteva;

Napomena: Između ostalog postoje troškovi i rashodi koji se odnose na delatnost

dužnika i troškovi koji se odnose na zaštitu i održavanje stečajne imovine

nakon datuma podnošenja

Troškovi reorganizacije (u slučajevima neuspelih reorganizacija);

Finansiranje reorganizacije i kredit (u slučajevima neuspelih

reorganizacija);

Napomena: Ovde su uključeni troškovi za dobijanje finansija i kredita kada dužnik

stupi u proces reorganizacije (npr. kamata, stavke itd)

Svi troškovi za osoblje u toku upravljanja sa slučajem;

Napomena: Ovde su obuhvaćene isplate za stručnjake i ostale službenike koji su

potrebni za odgovarajućim upravljanjem stečaja.

Troškovi odbora poverilaca;

Potraživanja na ime neisplaćenih zarada radnika pre podnošenja stečajnog zahteva (sa

ograničenjem do dvomesečne plate ili dnevnice po osobi);

Neosigurana potraživanja, uključujući potraživanja za plate koje nisu predmet tretmana

visokog prioriteta; i

Napomena: Ovde su obuhvaćeni držaoci zahteva koji nisu osigurani kolateralom.

Primer navedenog mogu biti banke koje drže dugove kreditnih kartica il

ione koji imaju linije kredita.

Potraživanja vlasnika – npr. zahtevi vlasnika dužnika, deoničara, osnivača, učesnika ili

partnera.

Napomena: Kao što se može videti vlasnici dužnika dobijaju isplate samo ukoliko

nakon prodaje imovine i namirenja svih zahteva ostane još neko sredstvo.

U većini slučajeva vlasnici NE DOBIJAJU NIŠTA.

U svakoj kategoriji, osigurana potraživanja će se ispuniti u skladu sa njihovim prioritetima na osnovu

primenjivog zakona a neosigurana potraživanja će se ispuniti na osnovu pro-rata.


9.3.3. Ispunjenje zahteva

Zahtevi se ispunjavaju u saglasnosti sa gorenavedenom listom prioriteta. Ispunjenje zahteva niže

kategorije se vrši samo nakon potpunog namirenja zahteva više kategorije.

Primer: Imovina dužnika Pako DD je likvidirana. Neto vrednost prihoda od prodaje imovine je

€240.500,00. Osigurani zahtevi prema Pako DD su u vrednosti od €195.500,00.

Osim navedenog €5.000 za plate i dnevnice upravnika iz ranijeg perioda, koje još nije

dobio; €50.000 su zahtevi deoničara Pako DD; €4.000 za plaćanje stručnjaka kojeg je

angažovao upravnik tokom upravljanja slučajem; i €5.000 dugovi za bankarske

kartice; €15.000 za troškove upravnika; €15.000 za troškove održavanja pre

likvidacije stečajne imovine; €10.000 za sudske troškove..

Ovi zahtevi se namiruju kao što sledi: Ostatak

1. Osigurani zahtevi = €195.500 €45.000

2. Sudski troškovi €10.000 €35.000

3. Troškovi upravnika €15.000 €20.000

4. Naknada upravnika €5.000 €15.000

5. Troškovi održavanja €15.000 € 0

6. Isplate stručnjaka € 4.000 Neisplaćeno

7. Dug kreditne kartice €5.000 Neisplaćeno

8. Potraživanja deoničara €50.000 Neisplaćeno

Kada sredstva nisu dovoljna za potpuno namirenje svih zahteva određene kategorije, zahtevi te

kategorije se namiruju u srazmeri sa iznosom svakog zahteva.

Primer: Nakon namirenja gorenavedenih zahteva visokog prioriteta ostaje €5.000 za

namirenje kategorije neosiguranih zahteva:

Zahtev 1 = €4.000 44,4% ukupnog iznosa neosiguranih zahteva



Zahtev 4 = € 500 5,6% ukupnog iznosa neosiguranih zahteva

Zahtev 5 = € 500 5,6% ukupnog iznosa neosiguranih zahteva

Ukupno =€9.000 100% ukupnog iznosa neosiguranih zahteva


Zahtevi se namiruju kao što sledi:

Zahtev 1 dobija €5.000 x 0,444 = €2.220

Zahtev 2 dobija €5.000 x 0,333 = €1.665

Zahtev 3 dobija €5.000 x 0,111 = € 555

Zahtev 4 dobija €5.000 x 0,056 = € 280

Zahtev 5 dobija €5.000 x 0,056 = € 280

Ukupno €5.000

Na žalost postupak isplate zahteva je ostavljen da se utvrdi izvršnim pravilima, koja se trebaju

sastaviti u budućnosti. Bez postupka za isplatu zahteva postupak namirenja zahteva ostaje blokiran.

Namirenje zahteva podnetih s zakašnjenjem: Kada postoji razumno obrazloženje za zadocnelo

potraživanje, potraživanja podneta nakon propisanog roka se mogu namiriti nakon izmirenja svih

potraživanja koje su na vreme prijavljene.

Rezervni fondovi: Fond ili druga imovina može biti odvojena u poseban fond koji osnuje sud ili

dodeljen pravnom zastupniku ili staratelju radi izmirenja zahteva u sledećim okolnostima:

Potraživanja čiji je spor u toku i o kojima sud još nije odlučio;

Potraživanja na iznose koji su predmet plaćanja ili ponovne kupovine, kada je potrebno podneti

potvrde kamate i dividendi, kao što su zamenljive hartije od vrednosti, obveznice na donosioca ili

slični instrumenti;

Budući troškovi u vezi sa održavanjem određene imovine; i

Buduća potraživanja koja će zasigurno nastati, ali je neizvesno vreme njihove predložene raspodele ili

potvrđivanja plana.

9.4. Vežba: Ispunjenje potraživanja

Uputstva:

Ovo je teška vežba koju treba uraditi u grupi sa tri učesnika. Molimo vas razmotrite dolenavedeni

hipotetički slučaj i uradite ono što se od vas traži.

Hipotetički slučaj: Nakon izveštavanja o velikim gubicima u sedam poslednjih tromesečja, Sandaman

DD je podneo stečajni zahtev. Sud vas je imenovao za upravnika slučaja. Niko nije podneo plan za

reorganizaciju i vi ste završili likvidaciju Sandaman DD. Likvidacija , Sandaman DD je donela prihod

od €2.456.000,00. Sud je naložio namirenje svih potraživanja na osnovu prioriteta.

Slede potraživanja koja su dostavljena u slučaju stečaja Sandaman DD: neplaćeni troškovi za

održavanje proizvodne opreme Sandamana, koji su u iznosu od €322.000; neisplaćene plate za 10

meseci za 5 radnika (€1.000 mesečno) što ukupno predstavlja €50.000; troškovi prvog sastanka


Odbora poverilaca u iznosu od €6,000; kreditna linija u iznosu od €242.000, koja je u potpunosti

potrošena; službeni troškovi putovanja avionom i odsedanja u hotelu uz vrednosti od €39,000;

troškovi upravnika u iznosu od €42,700; troškovi drugog sastanka odbora direktora u iznosu od

€9,000; krediti za vozila i kamione za poslovanje u vrednosti od €687,000; zahtevi vlasnika u iznosu

od €42,000; troškovi trećeg sastanka odbora direktora u iznosu od €7,000; hipoteka za kancelarijski

objekat €1.123.754; troškovi imenovanog, koji se je bavio prodajom imovinom stečajne imovine u

iznosu od €13.500; dug za izvršne troškove kreditne kartice u iznosu od €57,000; sudski troškovi i

troškovi podnošenja stečajnog zahteva u iznosu od €15.400; troškovi stručnjaka koje je angažovao

upravnik u vrednosti od €23,000; dug kreditne kartice zaposlenih €7,540; neisplaćeni troškovi

održavanja stadiona Sandamana za golf u iznosu od €92,000; neosigurani krediti HallallBank DD u

iznosu od €24,000; kao i plate upravnika za poslednji mesec u iznosu od €7,000.

Molimo vas napravite listu redosleda na osnovu kategorije i koliko će od ovih potraživanja biti

namireno. Pokažite tačne iznose potraživanja koje treba namiriti i ukoliko postoji potraživanje koje

neće biti namireno, molimo vas navedite koje je to.

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________


9.5. Konačni izveštaj i zaključenje slučaja

Nakon prodaje celokupne stečajne imovine i namirenja svih potraživanja do mere koju dozvoljavaju

prihodi od prodaje imovine postoji još nekoliko poslednjih koraka koji se trebaju preduzeti kako bi

se okončao stečaj. Prvo, treba se dostaviti konačni izveštaj. Drugo, zaključuje se stečaj. I na kraju,

upravnika sud oslobađa dužnosti. Okončanjem ovih koraka se ocenjuje da je stečaj okončan. Ispod je

opisan svaki korak.

9.5.1. Konačni izveštaj upravnika

Stečajni upravnik je dužan da sudu podnese konačni izveštaj. Ovaj izveštaj se podnosi kada:

Je PR zaključen uspešno; ili

U slučaju likvidacije, zahtevi su plaćeni u saglasnosti sa predloženom i odobrenom podelom.

Na žalost, sadržaj konačnog izveštaja i postupak za rešavanje sporova su ostavljeni da budu uređeni

izvršnim pravilima, koja još nisu sastavljena.

9.5.2. Zaključenje slučaja

Sud može naložiti zaključenje slučaja u određenim slučajevima:

Slučaj likvidacije – U likvidaciji upravnik podnosi sudu zahtev za okončanje slučaja nakon okončanja ili

nakon okončanja najvećeg dela podela kao i nakon odobrenja konačnog izveštaja u

sudu.

Slučaj reorganizacije – U reorganizaciji nakon primene odredbi plana reorganizacije ili nakon primene

najvećeg dela odredbi istog plana i odobrenja konačnog izveštaja u sudu sud

zaključuje slučaj na zahtev upravnika ili predlagača plana.

Slučaj nedovoljnih sredstava – Na zahtev upravnika, u svakoj etapi postupka, kada se utvrdi da

sredstva iz imovine nisu dovoljna za pokrivanje osnovnih troškova, kao što je

propisano članom 65. Zakona, upravnik može odmah podneti konačni izveštaj i

nakon odobrenja istog sud donosi odluku o zaključenju slučaja.

Nedostatak zahteva – Kada nijedan poverilac ne podnese zahtev u roku propisanom članom 42. ovog

Zakona, upravnik može odmah podneti konačni izveštaj i nakon odobrenja istog

sud donosi odluku o zaključenju slučaja.

Posledice zaključenja slučaja: Zaključenje stečaja povlači određene posledice, u zavisnosti od

postupka kroz koju je prošao dužnik: likvidaciju ili reorganizaciju.

Kada dužnik prođe kroz likvidaciju, posledice zaključenja slučaja su sledeće:

U roku od pet (5) dana Sud donosi obaveštenje o zaključenju i okončanju slučaja; i

Sud može takođe doneti odluku o brisanju naziva raspuštene kompanije iz registra aktivnih

preduzeća

Napomena: Sud uvek treba da donese odluku o brisanju naziva raspuštenog

trgovačkog preduzeća iz registra aktivnih preduzeća jer većina likvidiranih

trgovačkih društava nikada ne obavesti registar preduzeća u Ministarstvu


trgovine i industrije i njihov naziv ostaje na listi aktivnih trgovačkih

društava i na taj način predstavlja pogrešnu sliku važnih statistika.

Kada dužnik prođe kroz reorganizaciju, posledice zaključenja slučaja su sledeće:

Trgovačko društvo se ocenjuje da se je finansijski oporavilo; i

Trgovačko društvo može da nastavi sa svojom delatnošću bez ikakvih ograničenja i nadzora.

Otpisivanje dugova: Nakon zaključenja slučaja, svi dospeli dugovi dužnika koji su nastali pre

podnošenja zahteva za pokretanje stečajnog postupka otpisuju se po sili zakona i svaka radnja u cilju

naplate tako otpisanih dugova se zabranjuje, osim ako sud izda nalog u vezi sa dugovima koji još nisu

izmireni u skladu sa planom o reorganizaciji koji nisu još izmireni.

Napomena: Prosto, ovo znači da se brišu sva potraživanja koja su proizašla pre

podnošenja stečajnog zahteva. Jedini dugovi koji ostaju nakon zaključenja

slučaja su oni koje sud naloži.

Međutim, ova odredba se uopšte ne odnosi na obaveze koje proizilaze iz ugovora o zalogu između

dužnika i trećih strana, ili učesnika opštih organa dužnika u slučajevima kada je dužnik kolektivno

društvo ili partnerstvo sa ograničenom odgovornošću11.

Napomena: Ova odredba pokazuje da se ne brišu ugovori o zalogu između dužnika i

trećih strana. Takođe, istim se ukazuje da ništa u ovom zakonu ne

ograničava neograničene lične obaveze opštih partnera u kolektivnom

društvu ili komanditnom društvu.

9.5.3. Oslobađanje dužnosti upravnika

Oslobađanje dužnosti upravnika je jedan od poslednjih koraka u stečaju. Iako sud oslobađa upravnika

na kraju stečaja, on i dalje snosi ličnu odgovornost za sva nezakonita dela ili nedelovanja, koja su

izvršena tokom perioda dok je on bio upravnik.

Nakon usvajanja konačnog izveštaja koji upravnik podnosi sudu, sud donosi odluku o oslobađanju

upravnika od dužnosti, većinom:

o oslobađanju upravnika od svih daljih dužnosti u vezi sa predmetnim slučajem, sa izuzetkom

izvršenja neke konačne deobe koja nije još obavljena od strane upravnika;

o odobravanju konačne isplate svih administrativnih taksi ili troškova gde je to neophodno; i

o oslobađanju od bilo kojeg jemstva ili depozita zadržanog za obezbeđenje izvršavanja obaveza.

Napomena: Ako se sećate, od upravnika se traži da dostavi uplatu ili menicu nakon

njegovog imenovanja.

11 Postoji mogućnost da je izraz „partnerstvo sa ograničenom odgovornošću“ korišćen pogrešno u zakonu. Na

osnovu Zakona o trgovačkim društvima, jedine vrste društava u Republici Kosovo su: individualna preduzeća,

kolektivna društva, komanditna društva, društva sa ograničenom odgovornošću i deoničarska društva. Imajući u

vidu činjenicu da samo kolektivna društva i komanditna društva imaju opšte partnere, uz reči zakona,

pretpostavlja se da se zakonom u ovoj odredbi teže obuhvatiti komanditna društva, umesto društava sa

ograničenim odgovornostima, koja ne postoje.


Izvršenjem ova tri koraka se ZAVRŠAVA stečaj koji je pokrenut pre nekoliko modula. Međutim,

moramo da obradimo i građansku i krivičnu odgovornost za nedozvoljena dela ili nedelovanje od

strane raznih strana u stečaju, kao i budućnost stečajnih zakona na Kosovu. Ova dva pitanja će biti

obrađena u dva sledeća modula.

9.6. Vežba: Konačno izveštavanje

Uputstva:

Ovo je vežba u grupi. Molimo vas diskutujte sa članovima ekipe i napišite moguće delove konačnog

izveštaja, koji upravnik podnosi sudu. Napravite prostu skicu kako može izgledati konačni izveštaj.

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________


MODUL 10:

GRAĐANSKA I KRIVIČNA ODGOVORNOST


Građanska i krivična odgovornost

10.1. Uvod

U ovom modulu je iznet pregled svih građanskih i krivičnih odgovornosti za delovanje ili nedelovanje

lica uključenih u stečajni postupak.

10.2. Cilj učenja


Opišete krivičnu odgovornost za različita dela;

Navedete dela koja prouzrokuju da jedno lice bude pozvano na odgovornost.

10.3. Građanska i krivična odgovornost

Stečaj predstavlja veoma težak i naporan proces. Finansijski rezultat dužnika i mnogo drugih

zainteresovanih strana zavise od načina kako se stečaj obradi. U svakoj situaciji kada se govori o

velikim iznosima očekuje se da će se pojaviti strane koje će pokušati da dobiju po svaku cenu. Mora

se naglasiti da za te strane, koje žele da imaju korist preskačući ili ignorišući zakone na snazi, ova

zakon predviđa građansku i krivičnu odgovornost za takva dela ili neuspeh (nedelovanje).

Takođe i Krivični zakonik Republike Kosovo br. 04/L-082, u poglavlju XXV određuje krivična dela

protiv ekonomije, odnosno u članu 285. Krivičnog zakonika se propisuje krivična odgovornost lica

koje, namerno kršeći zakon ili druge odredbe vezane za poslovne aktivnosti, ili se ponaša u

suprotnosti sa uobičajenom poslovnom praksom i time izazove značajnu imovinsku štetu poslovnom

udruženju ili pravnom licu, kazniće se novčano ili kaznom zatvora u trajanju do tri (3) godine i

propisuje krivičnu odgovornost lica koja na nezakonit način prouzrokuju stečaj ili prouzrokuju lažni

stečaj,

286 Izazivanje stečaja

287 Izazivanje lažnog stečaja

288 Prevara u postupku stečaja

289 Prevara ili oštećenje poverilaca ili dužnika

Najbolji način da obradimo ovu materiju je da razmotrimo sledeću tabelu u kojoj je predstavljena

građanska i/ili krivična odgovornost za dela ili nedelovanje koje je propisano ovim zakonom.

Krivični zakonik Republike Kosovo br. … propisuje krivičnu odgovornost za lice koje, namerno

kršeći zakon ili druge odredbe vezane za poslovne aktivnosti, ili se ponaša u suprotnosti sa

uobičajenom poslovnom praksom i time izazove značajnu imovinsku štetu poslovnom udruženju ili

pravnom licu, kazniće se novčano ili kaznom zatvora u trajanju do tri (3) godine. Dok, za delo iz

stava 1. ovog člana koje je izazvalo proglašenje likvidacije ili stečaja te poslovne organizacije ili

pravnog lica, izvršilac će se kazniti kaznom zatvora u trajanju od šest (6) meseci do pet (5) godina.

Članom 286. Krivičnog zakonika Republike Kosovo iz 2012, je propisano … svako lice koje se, sa

znanjem o preteranoj zaduženosti ili trenutnoj ili trajnoj nesolventnosti,

upusti u jednu ili više sledećih delatnosti:


Delo ili nedelovanje Krivična

odgovornost

Građanska

odgovornost

Kada dužnik, član odbora direktora ili najviši upravni organ

dužnika, jedan od vlasnika ili drugo lice koje postupa u ime

dužnika (npr. advokat) predstavi ili dostavi dokumenta koja

su namerno lažna ili varljiva

Može biti kažnjen

zatvorom

Do €5.000 za

svaki slučaj

Kada fizičko ili pravno lice svesno podnese lažan zahtev ili

lažnu dokumentaciju ili lažno deponuje dokumentom koji

je podnet sudu u vezi sa predmetom

Može biti kažnjen

zatvorom

Do €5.000 za

svaki slučaj

kada dužnik likvidira samog sebe prema drugim

odredbama, drugačijim od onih koje su ovim zakonom

propisane;

kada takav službenik ili direktor dobije stvarno ili tačno

obaveštenje12 da je dužniku vrednost opala ispod

vrednosti obaveza dužnika i ne preduzme odgovarajuće

mere ili postupak likvidacije prema ovom zakonu ili

izvršnim pravilima u roku od trideset (30) dana od

dana dobijanja takvog obaveštenja.

Postoji lična

odgovornost za

obeštećenjem

poverilaca koji

ostaju

neisplaćeni

nakon raspodele

dobiti od

likvidacije13.

12 Uopšteno tačno obaveštenje je pravni izraz koji se koristi kao u zakonu tako i u građanskom kako bi se

pokazalo da se pretpostavlja da je zakonski određena osoba ili subjekat upoznata sa jednom stvari čak i u

slučaju da nema nikakvih faktičkih saznanja o njoj. Ovo se u navedenom zakonu opisuje kao „opravdani razlog

da vrednuje okolnosti koje dovode svake od gorenavedenih dešavanja“.

13 Obavezujuća mera zavisi od nivoa kontrole nad dužnikom i nivoa uključivanja istih u upravljanje.


Nastavak:

Delo ili nedelovanje Krivična

odgovornost

Građanska

odgovornost

pre datuma podnošenja zahteva kada je takav transfer

(i) manji od pravične realne

vrednosti, i (ii) urađen kada direktor ili službenik ima

tačno obaveštenje da je

vrednost prihoda imovine dužnika pala ispod njegovih

rashoda; ili

nakon datuma podnošenja zahteva kršeći tako član 28,

stav 1 ovog zakona.

Direktori ili

službenici dužnika

obavezni su da

nadoknade

prouzrokovanu štetu

imovine

dužnika kao rezultat

transfera svojine

urađenog14.

Kada jedno lice sa predumišljajem da lažnu zakletvu ili da

lažnu izjavu tokom sudskog ročišta ili drugih postupaka

Može biti

kažnjen

zatvorom

Do €25.000 za svaki

slučaj

Svako lice koje svesno ili na obmanljiv način prenese, krije

ili bezuspešno ne preda svu imovinu i dokumentaciju

upravniku ili licu koje deluje u svojstvu upravnika ili suda,

sa ciljem da bi izbegao postupku ili postupcima ovog

zakona (ili primenjivih pravila)

Može biti

kažnjen

zatvorom

Do 5.000 za svaki

slučaj

Kada lice koje svesno i na obmanljiv način da, nudi, primi ili

pokušava da primi bilo koji novčani iznos, svojinu, nagradu,

nadoknadu, poklon, neku korist ili obećanje za neki

zabranjeni postupak radi sticanja neke koristi ili prednosti u

slučaju koji se vodi na osnovu ovog zakona

Može biti

kažnjen

zatvorom do

pet (5) godina


slučaj

Ko svesno krši neke od odredaba ovog zakona


slučaj

Ako dužnik, upravnik, lice koje deluje u svojstvu upravnika,

ili lice angažovano za rad pod nadzorom dužnika ili

upravnika, smišljeno ukrade, prisvoji, uništi, oskrnavi ili

kupi, neposredno ili posredno, bilo kakva dokumenta ili

svojinu iz imovine za ličnu upotrebu ili za upotrebu od

strane članova najuže porodice

Može biti

kažnjen

zatvorom do

pet (5) godina


slučaj

14 Obavezujuća mera zavisi od nivoa kontrole nad dužnikom i nivoa uključivanja istih u upravljanje.


10.4. Vežba: kazne

Uputstva: Ovo je individualna vežba. Molimo vas da razmotrite sledeće hipotetičke slučajeve i/ili

pitanja i odgovorite sa kojom odgovornošću se suočava odgovarajuća osoba.

1. Znajući da njegovo trgovačko društvo ide ka stečaju, Patrik Gjoni, direktor dužnika, 3

meseca pre podnošenja stečajnog zahteva je prodao imovinu dužnika koja ima vrednost

od €2.000.000 za €900.000 njegovom rođaku. Sa kojom odgovornošću se suočava Patrik

Gjoni u ovom slučaju?

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

2. Lum Tara, računovođa dužnika DD Andi, deponuje izjavu na sudskom ročištu u vezi sa

stečajem DD Andi pri čemu svesno daje lažnu izjavu tvrdeći da je knjigovodstvo

računovodstva za DD Andi bilo u saglasnosti sa načelima računovodstva i u saglasnosti sa

zakonima na snazi. Sa kojom odgovornošću se suočava Lum Tara u ovom slučaju?

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

3. Upravnik stečaja DOO Lama obaveštava tri njegova rođaka da će veliki deo imovine DOO

Lama biti prodat na aukciji 10. marta 2009. Nakon tajnog sastanka sa rođacima upravnik ne

obaveštava na regularan način sve zainteresovane strane o navedenoj aukciji i jedan od

rođaka uspeva da kupi imovinu za mnogo manju vrednost nego koliko bi imovina koštala da

su bi bile obaveštene sve strane na odgovarajući način i da je učestvovalo više strana na

aukciji. Sa kojom odgovornošću se suočava upravnik u ovom slučaju?

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

4. Pashë Veseli je gospodin lopov. On stiče prateći stečajne predmete u sudu, podnoseći lažna

potraživanja protiv dužnika i podmićujući upravnika kako bi mu namirio potraživanja. Nešto

tako se dešava u stečaju DOO Lata, pri čemu podnosi zahtev od €50.000 i nakon toga nudi

upravniku €5.000 za zatvaranje oči pred nedostacima dokaza koji podržavaju potraživanja i

kako bi favorizovao njegov „osigurani zahtev“. Sa kojom odgovornošću se suočava Pashë

Veseli u ovom slučaju?

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________


10.5. Zaključak

Da zaključimo, u ovom modulu je iznet pregled svih građanskih i krivičnih odgovornosti za dela ili

nedelovanje od strane lica uključenih u stečajni postupak.


Opišete krivičnu odgovornost za različita dela;

Navedete dela koja prouzrokuju da jedno lice bude pozvano na odgovornost.


MODUL 11:

BUDUĆNOST STEČAJA


Budućnost stečaja

11.1. Uvod

U ovom modulu je iznet pregled glavnih nedostataka koji štete ovom nesprovodivom zakonu i

opisuje moguće modifikacije ili poboljšanja koja treba uraditi na zakonu u budućnosti.

11.2. Ciljevi učenja


Opišete glavne nedostatke koji štete ovom nesprovodivom zakonu;

Navedete moguće modifikacije ili poboljšanja koja treba uraditi na zakonu.

11.3. Nedostaci ovog zakona

Kao što je slučaj sa mnogim drugim zakonima koji su na snazi i Zakon o likvidaciji i reorganizaciji

pravnih lica u stečaju ima svoje nedostatke. Neki bi mogli da tvrde da su ovi nedostaci toliko veliki da

mogu da učine ovaj zakon nesprovodljivim. Drugi bi mogli da tvrde da ovaj zakon može biti

funkcionalan ukoliko se nađe u rukama kreativnog suda. Ovo ostaje da se vidi.

Neke od ovih slabosti su navedene ispod:

Nedostatak izvršnih pravila. Kao što je tokom celog zakona i modula pokrivenih ovim kursom

naglašavano postoje desetine izvršnih pravila koja se propisuju ovim zakonom ali

koja i dalje nisu sastavljena i usvojena. Ovim zakonom se nalaže Vladi Republike

Kosovo da sastavi sva neophodna pravila u roku od 45 dana od proglašenja ovog

zakona. Već je dugo vremena prošlo od ovog roka i ova izvršna pravila još nisu na

odgovarajući način sastavljena i usvojena.

Uloženi su napori da se sastave takva pravila, odnosno nacrt Administrativnog

uputstva o izvršnim pravilima Uredbe UNMIK-a br.. 2003/7 od 14. aprila 2003,

kojom je proglašen Zakon o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u stečaju je

usvojen u Vladi15. Međutim ovo Administrativno uputstvo još nije nigde objavljeno i

veoma je teško doći do istog. Sledstveno, nejasno je da li su ova izvršna pravila na

snazi i u stvarnosti. Ovo Administrativno uputstvo možemo zajedno razmotriti i

prodiskutovati.

Nedostatak konsolidacije stečajnog zakona za društvena preduzeća. Postoje i drugi zakoni

i postupci o stečaju, likvidaciji i reorganizaciji društvenih preduzeća (DP). Iako su

DP posebna vrsta poslovnih društava, ne postoji nikakv razlog zašto da se ne

konsoliduju svi zakoni o stečaju. Nešto kao navedeno bi stvorilo mnogobrojne

prednosti, uključujući između ostalog: olakšice i razumevanju i korišćenju od strane

sudija, upravnika i advokata; uprošćavanje zakonodavnog okvira o stečaju za sve

zainteresovane strane; odgovarajuća organizacija postupka i logistike stečaja kao i

mnogo drugih.

15 Kopija ovog Administrativnog uputstva o izvršnim pravilima Zakona o likvidaciji i reorganizaciji pravnih lica u

stečaju će vam biti dostavljena za diskusiju..


Nedostatak izvršenja. NA kraju, postoji nedostatak u primeni ovog zakona. Većina poslovnih

društava na Kosovu, koja dožive finansijske poteškoće, umesto da podnesu stečajni

zahtev ona prosto zatvaraju vrata i ne poštuju nikakav zakonom propisan

postupak. U ovim slučajevima poverioci ostaju bez nadoknade dok vlasnici

neuspelih preduzeća prosto otvaraju neko drugo društvo sa svom imovinom

društva koje je bankrotiralo prenose na novo trgovačko društvo, bez straha od

posledica. Ocenjeno je da nijedno trgovačko društvo nije pokrenulo stečajni

postupak na osnovu ovog zakona, što je prosto neprihvatljivo.

11.4. Izmene ili poboljšanja zakona

Opis u sledećem delu, što se tiče primene stečajnog postupka u Republici Kosovo je uveliko

obeshrabrujuć. Potreba za reformom celokupnog postupka je nesporna. Najbolji način za tretiranje

problema koji su nabrojani ispod je restrukturiranje celokupnog stečajnog postupka.

Prvo, dobar način kako tretirati probleme koji se odnose na ovaj zakon je pokretanje sastavljanja

Stečajnog zakonika. Nešto tako bi konsolidovalo celokupni stečajni postupak za sve vrste trgovačkih

društava u Republici Kosovo, bilo da su ona u privatnom, društvenom ili javnom vlasništvu. Kao što

smo naveli iznad, izrada Stečajnog zakonika bi uprostila stečajni postupak i učinila ga doslednim.

Štaviše, ovim Zakonikom se mogu obuhvatiti i izvršna pravila, čije sastavljanje je ovim zakonom

ostavljeno Vladi Republike Kosovo. U stvari, izvršna pravila koja bi postala deo navedenog Zakonika

bi trebala biti sastavljena od strane zakonodavca, kao deo ovog važnog zakonodavnog okvira i

sudovima bi bilo jasnije šta se traži od svake strane uključene u stečajni postupak.

Drugo, pošto bi ovaj Zakonik i procedure propisane istim bile veoma složene, bilo bi neophodno

osnivanje specijalnog Stečajnog suda, koji bi bio nadležan samo za stečajne predmete. Ovaj sud, pošto

bi razmatrao samo stečajne predmete, bi bio specijalizovan za ove postupke i sledstveno bi bio u

stanju da obavlja ovu funkciju veoma brzo i efikasno. Nešto tako bi promovisalo privredni razvoj jer

bi potraživanja poverilaca bila razmotrena na odgovarajući način i brzo te poverioci ne bi ostali bez

nadoknade, što se sada dešava veoma često.

Ovim se ne podrazumeva da se okončava lista sa načinima kako bi se ovaj zakon mogao poboljšati.

Postoji još mnogo drugih načina i puteva koji bi mogli da urede stečajni postupak. Međutim, prvi

korak ostaje na snagama koje donose odluke da odluče da naprave ove izmene.


11.5. Vežba: Izmene

Uputstva:

Ovo je vežba koja se treba uraditi u grupama od 2 do 3 učesnika. Nakon što smo pokrili neke od

modula i stekli dublja saznanja o ovom Zakonu, molimo vas da sastavite listu sa predlozima kako bi

se mogao poboljšati sadašnji zakon i u stvari celokupni stečajni postupak u Republici Kosovo.

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

__________________________________________________________________________

11.6. Zaključak

Da zaključimo, u ovom modulu je iznet pregled glavnih nedostataka koji čine ovaj zakon

nesprovodivom i da opišete neke od mogućih modifikacija ili poboljšanja koja treba uraditi na zakonu

u budućnosti.


Opišete glavne nedostatke koji čine ovaj zakon nesprovodivim;

Navedete moguće modifikacije ili poboljšanja koja treba uraditi na zakonu;

Documents

Stečaj - kontrata.netkontrata.net/repository/docs/USAID_CLE_Training_Manual_Bankruptcy_SRB... · Stečaj se u Škotskoj naziva zaplenom. Uopšteno, u Ujedinjenom Kraljevstvu Stečajni