27. novembar 2017. godine

Goša u stečaj – radnici u očaj

Nakon što je u Fabrici šinskih vozila „Goša“ proglašen stečaj, 320 radnika dobilo je otkaze. Ubeđeni da je

sve bila nameštaljka, najavljuju proteste – prvo u Smederevskoj Palanci, a potom i u Beogradu kod

Predsedništva.

Fabrika šinskih vozila „Goša" otišla je u stečaj. Time se završava višegodišnja agonija firme u kojoj radnici

plate nisu primili više od dve godine. Otkaze čekaju još samo na papiru, a svoje lične stvari već su odneli.

„Neverovatno je bilo... izlaze ljudi od šezdeset godina i plaču. Došao sam, kaže, za sedamnaest godina,

nisam počeo još da se brijem, a sad ovako izlazim", priča nekadašnji predsednik Štrajkačkog odbora Milan

Vujičić.

Na ulazu u fabriku stoji još samo nekoliko radnika obezbeđenja. Indisponirani, pobrajaju koja je to po redu

„Gošina" fabrika koja je otišla u stečaj. „Cela Goša nekada je imala 8.000 radnika. Fabrika alata i mašina,

Fabrika drumskih vozila, Fabrika elektroopreme, sve je otišlo, ostala je samo Fabrika opreme i mašina, to je

oko 1.100 radnika, ali priča se da će i tu posle Nove godine otpustiti oko 300 radnika kao tehnološki višak“,

pričaju radnici.

Pred vratima biroa

Posle punih šest meseci štrajka, tokom kojih su zahtevali isplatu zaostalih zarada, uplatu doprinosa i poreza

za četiri i po godine, povezivanje radnog staža i overu zdravstvenih knjižica, radnici će sada kratkih rukava

na biro. Stečajni upravnik Aca Mitić za DW kaže da će papirologija biti gotova za dvadesetak dana. „Ko ima

preko 25 godina staža, ima pravo da godinu dana prima minimalac, ali ko će da poveže radni staž za

prethodne četiri godine i ko će da plati dugovanja“, pita se Vujičić.

Milan Vujičić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) u Goši

Na to pitanje više niko ne daje odgovor. Oni koji su ga stalno zvali, na poruke i pozive, kaže, više mu ne

odgovaraju. „Živko Kulić iz Agencije za mirno rešavanje sporova, govorio je ranije da kad potpišemo

sporazum, on postaje kao izvršno sudsko rešenje. Mi smo u to verovali. Čak smo u desetoj tački napisali da

u slučaju da firma ode u stečaj, radnici prvi moraju da se naplate“, priča Vujičić.

Kad je do toga došlo, međutim, ispostavilo se da nije baš tako. „Pozvao sam zamenika te Agencije da pitam

da li ono što smo potpisali stoji kao izvršno rešenje, a on počne da priča formalno-pravno, ovako, onako... Ja

kažem, ja sam običan radik Goše, ja nisam pravnik, šta to znači – jeste ili nije. On kaže, reći ću Živku

Kuliću da ti se javi da objasni. Od tada je Živko Kulić na televiziji pričao u vezi sa Ustavom, Kosovom, o

svemu, ali o ovome nije, niti će, verovatno“, ogorčen je Vujičić.

Ako je tako, to je vrlo neodgovorna izjava Agencije, kaže stečajni upravnik, jer su redovi isplate previđeni

zakonom. „Prvi čine miminalne zarade radnika za poslednjih godinu dana i doprinosi za penziono osiguranje

za poslednje dve godine. U drugom dolaze potraživanja Poreske uprave za poslednja tri meseca, u trećem su

sva potraživanja, a u četvrtom potraživanja povezanih lica. Oni sada moraju da prijave svoja potraživanja

Privrednom sudu, a ja ću ceniti opravdanost njihovog potraživanja", objašnjava Mitić.

Prazna obećanja

Nemi su i u Opštinskoj upravi, nemi u centralama sindikata u Beogradu. Prvi su zaokupljeni postavljanjem

prinudne opštinske uprave, drugi ponavljaju „probaćemo“, a od 7.000 aktivista koji su iz Palanke i okoline

doli ispred „Goše“ kad je Aleksandar Vučić proletos dolazio u posetu, danas nema nikoga. Iz Vlade Srbije

sada poručuju: država ne može da pomogne.

Radnici su svesni da su nasamareni. „Ali nismo imali drugu opciju. Nismo imali od koga drugog da tražimo

pomoć nego od države.“ Vujičića najviše pogađa to što za nepravilnosti na koje su ukazivali, niko nije

mario. „Kad smo bili kod Kneževića, sve smo mu izneli. Imali smo obrtna postolja koja koštaju 50.000 evra

i trebalo je da izvozimo u Iran, ali naše rukovodstvo nađe nekog Iranca i njemu proda postolja za 20.000, a

on ih izveze za 50.000. Gde se gubi onih 30.000? Knežević nama kaže: to je kriminal da ne može da bude

veći, podnesite krivičnu prijavu. Mi smo podneli, ali evo četiri, pet meseci nam se niko nije javio“, priča

Vujičić.

Država, kaže, nema brige ni da li će naplatiti sopstveni dug od oko šest miliona evra. „Oni kažu da imaju

aparat kako će to naplatiti, pa sam se ja svađao s ministrom, jer oni imaju svoj aparat da naplate

potraživanja, gazda ima svoj, jedino radnici ovde nemaju aparat, a neko je svesno krao. Kaže on, nemoj ti

nas da optužuješ da smo mi krali. Nikoga ja ne optužujem, ali kada ovaj ovde iz prodavnice ne plati porez

jedan mesec, odmah počne da blinka crveno svetlo u Poreskoj i blokiraju im račun dok se ne namire“, kaže

Vujičić.

Stečaj s planom

Zbog svih okolnosti, sumnjaju da je stečaj izrežiran. Predlog je podnela tek osnovana firma „AA Kapital

konsalting 2017” iz Zemuna, koja je otkupila dug od 400.000 evra od ŽOS Zvolen, na koju je bivši vlasnik

ŽOS Trnava preneo ta potraživanja. „Nisu to uradili sve dok nismo pokazali ugovor od 25 miliona evra i

predugovore za 55 i 18 miliona da radimo tramvaje sa Irancima", primećuje Vujičić. „Pri tom, mi smo

gurnuti u stečaj u četvrtak, već u ponedeljak je krenuo oglas za Želvoz u Smederevu. Javili su se da hoće da

preuzmu sve proizvodne radnike, vrti se oglas na TV Jasenici da će oni da preuzmu poslove."

Da su ih namerno gurnuli u stečaj, kako bi neko drugi preuzeo „Gošine" poslove, sumnja i bivši generalni

direktor Milutin Šćepanović. On je smenjen nedelju dana nakon što je podnet predlog za pokretanje stečaja,

a na njegovo mesto je postavljen Radiša Savić, kog radnici pre toga nisu poznavali. Ni jedan, ni drugi, nisu

odgovarali na naše pozive.

Šćepanović je i dalje vlasnik ćerke firme Goša RSC, osnovane kako bi „Goša" mogla da posluje tokom

blokade. Upravo je ta firma sklopila nove poslove sa iranskim kompanijama. „Imamo dogovor s njim da ta

firma zakupi deo pogona, pa da dođe neki deo radnika da završe te poslove, ali to je sve posao za 30-40

radnika, a šta sa ostalima“, pita se Vujičić.

I protesti i Strazbur

Pred Gošom se sada nalaze dva puta – da se usvoji plan o reorganizaciji ili proglasi bankrot, objašnjava

stečajni upravnik Aca Mitić. Šta je od te dve opcije izvesnije, kaže, bilo bi neodgovorno prognozirati. U

međuvremenu, i direktor i radnici su uložili žalbu na stečaj. „Kažu da nemamo pravo, jer radnici ne dobijaju

rešenje o stečaju, a ja kažem – da je bilo sve po zakonu, mi ne bismo ni bili u ovoj situaciji“, priča Vujičić.

Štrajk će sada zameniti protestima. Prvi najavljuju ovih dana u Palanci. „Imamo ponudu od opozicionih

partija da idemo za Beograd, oni će da plate put. Onda pojedini iz Opštine i SNS-a kažu, ako se zakačite za

opoziciju – gubite sve. A ja im kažem, a šta smo mi sad dobili. Sve smo izgubili."

Vujičić i dalje svakog dana odlazi u fabriku. Zovu ga direktor, stečajni upravnik, pa i obezbeđenje kad neko

uđe u fabriku bez dozvole. „Imam još snage da se borim. Ja sam u fabrici trideset godina i mnogo mi je žao

da na ovaj način izađem i to sad kad smo imali za 80-90 miliona evra predugovor i ugovor“, dodaje Vujičić

na kraju. „Ne znam za moje kolege, ali ja ću da ih ganjam i teraću Srbiju do Strazbura ako treba!"

FAP ozdravio i radi za Vojsku

Završen sveobuhvatni postupak reorganizacije pribojske fabrike uz pomoć Vlade..Država dugove od oko 8,7

milijardi konvertovala u akcije preduzeća

DRŽAVA je, uz potrebe Vojske Srbije,

omogućila da pribojski FAP dobije šansu za

novi početak.

Posle kompleksnog i više puta prolongiranog

završetka okončanja postupka Unapred

pripremljenog plana reorganizacije (UPPR),

odlukom Apelacionog suda u Beogradu ovaj

postupak je okončan potvrdom

pravosnažnosti. Svi dugovi FAP-a, u iznosu

od oko 8,7 milijardi dinara, konvertovani su u akcije ovog nekadašnjeg giganta, čime su se stekli uslovi da

preduzeće na zdravim osnovama započne svoj povratak na tržište, kao deo odbrambene industrije Srbije.

U sveobuhvatnom postupku reorganizacije uz pomoć Vlade Srbije, najveći poverioci koji su činili uglavnom

državni fondovi prihvatili su konverziju potraživanja, a država je uspela da izmiri oko 100 miliona evra

duga.

- FAP, a samim tim i Priboj, dobio je šansu za novi početak na održivim i realnim osnovama. Država će uz

pomoć Vojske Srbije, namenske industrije, Mašinskog i drugih fakulteta i instituta, imati opet svoj vrhunski

kamion i srpski proizvod - kazao je prvi čovek opštine Priboj Lazar Rvović.

Prema njegovim rečima, posle višedecenijskog ciljanog uništavanja srpske privrede, čija je jedna od

posledica i sunovrat FAP, država je dala primer odgovornog pristupa prema našim preduzećima ali i

građanima.

U toku postupka reorganizacije Vlada je uložila i 2,5 miliona evra u opremu i mašine kako bi FAP mogao da

obavlja remont i proizvodi vozila za Vojsku Srbije, do okončanja postupka i planiranog uključenja fabrike u

odbrambenu industriju Srbije u sledećoj godini.

- Trenutno se radi o 20 kamiona za Vojsku Srbije, a prvih 10 vozila biće završeno i predato VS u prvoj

nedelji decembra. Preostalih deset kamiona biće završeno do kraja ove godine - ističe savetnik direktora

FAP Srbo Kaličanin.

KAMIONI I ZA STRANCE

PREMA ranijim izjavama direktora Ranka Vukovića, u FAP se trenutno radi i 40 kamiona za domaće i

strane kupce. Takođe, u toku su ozbiljni pregovori sa kupcima iz Alžira i Egipta. Na ovim poslovima u

fabrici je angažovano oko 270 radnika, a posle povećanja obima posla biće zaposleni i novi radnici po

ugovoru o delu.

RTV VOJVODINA

Srbi za život i rad biraju Nemačku

Savezna Republika Nemačka je popularna destinacija za život ne samo lica sa stranim državljanstvom iz

zemalja članica Evropske unije, već i za državljane Zapadnog Balkana, ali i migrante. Prema podacima

Saveznog zavoda za statistiku, u Nemačkoj boravi 10 miliona ljudi sa stranim državljanstvom. Novi

useljenici najviše potiču iz ratom zahvaćenih zemalja Bliskog Istoka, odnosno Sirije, Avganistana i Iraka,

pokazuju statistički podaci.

Kada je reč o građanima Srbije, oni svoje mesto za život

pronalaze uglavnom u industrijski moćnim pokrajinama -

Severnoj Rajni-Vestfaliji, Bavarskoj, Baden-Virtembergu,

Hesenu, Berlinu, Hamburgu... Građani Srbije, takođe, važe za

dobro integrisane građane Nemačke, čija deca posećuju redovno

škole, a oni ne žive od socijalne pomoći ili izolovano, u getu, već

svoju egzistenciju temelje, uglavnom, na radu i to u manjim

firmama, često u oblasti turizma i ugostiteljstva, ali i u zdravstvu,

metalnoj industriji, proizvodnji, poljoprivredi...

Jedan od ključnih nalaza istraživanja "Kojem bi se carstvu priklonila- Srbija između Istoka i Zapada",

pokazuje da se najčešće kao zemlja u kojoj bi ispitanici voleli da žive, navodi Nemačka (11 odsto),

Švajcarska (7 odsto), Austrija, Italija, Švedska (po 5 odsto)...

Pomenuto istraživanje pokazuje da najmlađi ispitanici više od ostalih preferiraju Nemačku kao zemlju u

kojoj bi voleli da žive – tako misli svaki šesti ispitanik među onima koji imaju između 18 i 25 godina, a u

proseku Nemačku preferira svaki deseti ispitanik. Ispitanici do 45 godina starosti manje od ostalih se

izjašnjavaju da ne bi menjali Srbiju ni zašta, a pogotovo oni najmlađi. Najstariji ispitanici (75 i više godina)

samo u 2odszo slučajeva biraju Nemačku, dok je za Srbiju vezano 32 odsto (za razliku od proseka – 17

odsto).

ISTRAŽIVANJE O ŽENAMA I MUŠKARCIMA

Žena ima više i među DIPLOMCIMA i među

DOKTORIMA NAUKA, a i dalje su plaćene 8,7

odsto MANJE

Pripadnici "jačeg pola" žive kraće, češće obolevaju i dižu ruku na sebe, više stradaju u tinejdžerskom

periodu i češće umiru od fatalnih bolesti. Za razliku od njih žene u Srbiji, duže žive, obrazovanije su, više

koriste internet, ali zato dvostruko više rade u kući i poslednjih godina drastično manje kuvaju.

Ovo je analiza, koju je uradio Republički zavod za statistiku (RZS), u okviru publikacije "Žene i muškarci",

koja je usmerena na otklanjanje nejednakosti među polovima i unapređenje jednakih mogućnosti za sve.

Podaci koji su objavljeni su raznovrsni i tiču se raznih oblasti, kao što je zdravstvo, prosveta, donošenje

odluka, zaposlenost, zarade i ovo su neki od tih podataka.

Podaci iz Popisa iz 2011. godine pokazuju da žene čine 51,3 odsto od ukupnog broja stanovnika. Prosečna

starost žena je 43,5 godina, a muškaraca 40,8 godina. Posmatrano po starosti, kod sredovečnog i starog

stanovništva veći je broj žena, dok su kod mlađeg stanovništva muškarci brojčano dominantniji.

Žene dvostruko više rade u kući nego muškaraci

Istraživanja o korišćenju vremena iz 2010. i 2015.

godine potvrdila su stereotipe koji važe na našim

prostorima. Bez obzira na to da li su zaposlene ili ne,

žene, u odnosu na muškarce, dvostruko više vremena

rade u kući, a upola manje vremena provode na

plaćenim poslovima. Za zaposlene žene, rad u kući

postaje druga smena. Najveće razlike u vremenu su kod

aktivnosti koje se odnose na lične potrebe i slobodno

vreme. I žene i muškarci u 2015. godini manje vremena

su proveli u zadovoljavanju ličnih potreba, tako da je

razlika u vremenu "nadoknađena" u korist aktivnosti tokom slobodnog vremena.

U kućnim poslovima žene provode četiri, a muškarci dva sata

Žene, bez obzira na stepen obrazovanja, više rade u ukupnim poslovima od muškaraca. Što su obrazovanije,

više vremena provode na plaćenim poslovima, kao i muškarci. Bez obzira na obrazovanje, na kućnim

poslovima žene provode oko četiri i po sata, a muškarci oko dva sata.

Duže trajanje neplaćenih aktivnosti u 2015. godini žene su ostvarile kod aktivnosti brige o drugim licima i o

sopstvenoj maloletnoj deci, a muškarci u održavanju stana i domaćinstva i u brizi o sopstvenoj deci. Za pet

godina, došlo je do smanjenja vremena provedenog u kuvanju i spremanju hrane kod oba pola, s tim što je

kod žena ovo smanjenje drastičnije. Kada bi se rad u domaćinstvu plaćao po minimalnoj ceni sata, za rad u

domaćinstvu koje su žene starosti 15 i više godina obavljale 2010. godine trebalo je da se izdvoji 116 evra

mesečno, a u 2015. godini 138 evra, što na godišnjem nivou iznosi 1.390 evra, odnosno 1.650 evra.

Trogodišnje škole više završavaju dečaci

Trogodišnje srednje stručne škole završava skoro tri puta više dečaka nego devojčica. Devojčice su brojnije

kada je reč o tekstilstvu i kožarstvu, ličnim uslugama i zdravstvu i socijalnoj zaštiti. Među učenicima koji

završavaju gimnaziju više je devojčica (58 odsto) nego dečaka (42 odsto). Takođe, devojčice su u većini

među učenicima koji završavaju srednje stručne četvorogodišnje škole (53 odsto devojčica prema 47 odsto

dečaka). Dečaci su brojniji kada je reč o elektrotehnici, mašinstvu, geodeziji i građevinarstvu, saobraćaju,

šumarstvu i obradi drveta i geologiji i rudarstvu.

Žene više upisuju i završavaju fakultete

Visoke škole i fakultete više upisuju i završavaju žene. Među upisanim studentima žena je 56 odsto, a među

diplomiranim 58 odsto (podaci za 2016. godinu). Među diplomiranim studentima u 2016. godini, žene čine

više od polovine, dok su muškarci dominantni u informatici i komunikacionim tehnologijama (74 odsto) i

inženjerstvu, proizvodnji i građevinarstvu (63 odsto). U uslugama su izjednačena oba pola (50 odsto).

Doktorira više žena

U 2016. godini doktoriralo je više žena (57 odsto) nego muškaraca (43 odsto). Žene čine većinu u mnogim

područjima obrazovanja, a muškarci su brojniji u inženjerstvu, proizvodnji i građevinarstvu (57 odsto) i

uslugama (69 odsto).

Uprkos tome, među članovima SANU dominiraju muškarci. U 2016. godini preko 90 odsto svih članova su

muškarci. U Odeljenju društvenih nauka nema nijedne žene.

Žene kompjuterski pismenije

Među zaposlenima na poslovima istraživanja i razvoja u

2016. godini muškaraca ima 4 odsto više nego žena, a sličan

odnos je i među istraživačima. Najveće učešće žena

istraživača je u medicinskim naukama, skoro 60 odsto, a

najmanje u inženjeringu i tehnologiji (37 odsto). U većini

starosnih grupa kompjuterski su pismenije žene nego

muškarci. U starijim starosnim grupama, među korisnicima

računara brojniji su muškarci. Većina korisnika interneta su,

takođe, žene.

Žene duže žive, muškarci češće oboljevaju

Očekivano trajanje života, prema podacima vitalne statistike za 2016. godinu, za žene iznosi 78, a za

muškarce 73. godine. Prema podacima iz 2016. godine, 85 odsto žena i 86 odsto muškaraca nije posetilo

lekara u poslednjih godinu dana, iako su imali zdravstvenih problema. Kao glavne razloge naveli su da nisu

mogli finansijski da priušte posetu lekaru (26 odsto), da su očekivali da će im se zdravstveno stanje

stabilizovati (24 odsto) i postojanje liste čekanja na

pregled (14 odsto).

Muškarci su zbog bolesti više bili u bolnici u odnosu na

žene, tačnije u periodu 2006–2016. godine broj dana

hospitalizacije povećao se za milion kod žena odnosno

za 1,2 miliona kod muškaraca. Najčešći uzroci

hospitalizacije žena su spontani porođaj i porođaj

carskim rezom kod jednoplodne trudnoće, a kod

muškaraca razlog je preponska kila odnosno angina

pektoris. Prema podacima iz 2016. godine, skoro dva

puta je više muškaraca nego žena koji umru u starosnoj

dobi od 30 do 59 godina, i to uglavnom od bolesti krvotoka i tumora. Četiri puta više muškaraca nego žena

umire usled saobraćajnih povreda. Prema podacima za 2016. godinu, tri puta više muškaraca nego žena

izvršilo je samoubistvo

Najviše nezaposlene mlade žene

Stopa zaposlenosti žena iznosi 38,1 odsto, a muškaraca (52,8 odsto). Kada je reč o ženama i muškarcima

koji su u braku, rodni jaz je znatno manji, i to u korist žena. Stopa zaposlenosti kod udatih žena iznosi 68

odsto, a kod oženjenih muškaraca 64 odsto. Nezaposlenost je najprisutnija kod mladih žena, uzrasta 15–24

godine, gde stopa nezaposlenosti dostiže 39,5 odsto. Ni mladi muškarci nisu u mnogo boljem položaju kada

je reč o nezaposlenosti. Kod njih je stopa nezaposlenosti 32,2 odsto.

Žene su manje plaćene

Platni jaz između žena i muškaraca za 2014. godinu iznosio je

8,7 odsto, što znači da su žene bile manje plaćene od

muškaraca. Ovaj podatak svrstava Srbiju među zemalje sa

najnižim platnim jazom u Evropi. Međutim, ako se zarade

posmatraju prema stepenu obrazovanja ili zanimanjima,

razlike u zaradama između žena i muškaraca su znatno veće

od prosečnog platnog jaza, najčešće u korist muškaraca.

Dečaci više kradu od devojčica

U 2016. godini, 93 odsto svih maloletnika kojima su izrečene krivične sankcije su dečaci. Najbrojnije

krivično delo za koje je maloletnicima izrečena krivična sankcija je teška krađa: 20 devojčica i 525 dečaka.

Najveći procenat maloletnih počinilaca krivičnih dela kojima su izrečene krivične sankcije u istoj godini (31

odsto) jesu devojčice od 16 i dečaci od 17 godina. Za najteža krivična dela, ubistvo i teško ubistvo, u 2016.

godini osuđeno je 10 žena i 156 muškaraca. U istoj godini, za krivično delo nasilje u porodici osuđeno je

100 žena i 1.965 muškaraca. Za isto delo, na kaznu uslovnog zatvora osuđeno je 71 odsto žena i 63 odsto

muškaraca. Oštećeni (žrtve) za nasilje u porodici su 77 odsto žene a 23 odsto muškarci.

Samo šest odsto gradonačelnika su žene

Samo 6,6 odsto gradonačelnika ili predsednika opština su žene, a među odbornicima ih je 31,2 odsto.

U svim javnim tužilaštvima u 2016. godini je 40 odsto žena javnih tužilaca a 60 odsto muškaraca. Žene su

najmanje zastupljene u višim javnim tužilaštvima (32 odsto). Od ukupnog broja zamenika javnih tužilaca, 55

odsto su žene a 45 odsto muškarci. Žene zamenici javnih tužilaca su u najnižem procentu zastupljene u

Tužilaštvu za organizovani kriminal (30 odsto), dok su muškarci u najnižem procentu zastupljeni u

osnovnim javnim tužilaštvima (42 odsto).

U sudovima opšte nadležnosti u 2016. godini je 68 odsto žena sudija, a 32 odsto muškaraca. Najviše žena

sudija radi u osnovnim sudovima (70%). Najviši procenat žena je u Prekršajnom apelacionom sudu (82

odsto), dok je u istom sudu procenat muškaraca najniži (18 odsto).

Oktobarska prosečna plata 46.879 dinara

Prosečna neto zarada u Srbiji isplaćena u oktobru 2017. godine iznosila je 46.879 dinara (393 evra), što je

nominalno manje za 2,8 procenata, a realno manje za 3,0 odsto u odnosu na septembar, objavio je

Republički zavod za statistiku.

Oktobarska prosečna neto plata je u odnosu na isti mesec prošle godine veća za 3,5 posto nominalno,

odnosno za 0,7 procenata realno.

Bruto zarada isplaćena u oktobru je iznosila 64.602 dinara, i takođe je na mesečnom nivou manja za 2,8

odsto nominalno, a realno za 3,0 posto, dok je na godišnjem nivou nominalno veća za 3,5 procenata,

odnosno za 0,7 odsto realno.

Republički zavod za statistiku je najavio da će počev od 2018. godine prosečne zarade računati na osnovu

podataka Poreske uprave.

Ne može se zanemariti incijativa za doživotnu

robiju

Ministarka pravde Nela Kuburović kaže da ne može da se zanemari inicijativa za uvođenje kazne

doživotnog zatvora za ubice dece, za koju je prikupljeno više od 150.000 potpisa, piše današnji "Blic".

"Ministarstvo ne može da ostane imuno na veliki broj zahteva građana jer se više od 150.000 svojim

potpisima izjasnilo da je za doživotne robije za ubice dece", navodi "Blic" izjavu Kuburovićeve.

Kako dodaje, ona je podsetila da je ministarstvo još 2015. predložilo uvođenje kazne doživotne robije, ali je

navela da u tom trenutku stručna javnost nije bila zainteresovana za tu temu.

"Nakon dostavljanja više od 150.000 potpisa, ponovo pokrećemo javnu raspravu", rekla je Kuburović,

navodi beogradski list.

Peticijom Fondacije "Tijana Jurić" i "Blica" traži se da se sadašnja kazna od 30 do 40 godina za najteža

krivična dela, kao što su ubistvo deteta, maloletnika i trudne žene, zameni doživotnim zatvorom bez

mogućnosti uslovnog otpusta.

Uvođenje doživotnog zatvora, zajedno sa "Blicem" inicirao je osnivač Fondacije "Tijana Jurić" Igor Jurić,

kome je mesar Dragan Đurić 2014. ubio kćerku Tijanu, jer, kako je rekao, "ne možemo da čekamo da se desi

nova tragedija pa da se pitamo da li smo mogli nešto da uradimo".

"Ministarka Kuburović nam je rekla da ne može i da neće da zanemari mišljenje građana koji su se izjasnili

u ovako velikom broju. Stičemo utisak da većina podržava izmene i da možemo da očekujemo njihovu

implementaciju", rekao je Jurić.

Prema njegovim rečima, fondacija "Tijana Jurić" i "Blic' su napravili prvi korak, a sledeći je na vlastima.

"Najiskrenije verujemo da će njihova odluka biti takva da zadovolji mišljenje i volju velikog broja građana.

Očekujemo da Vlada neće zanemariti značaj bezbednosti dece", poručio je Jurić za "Blic".

On je ocenio da to što je prošle nedelje održan okrugli sto u Ministarstvu pravde o ovoj temi predstavlja

potvrdu da je država ozbiljno shvatila inicijativu.

"Izmena akta kakav je Krivični zakonik nije jednostavna stvar, a da ne govorimo o tome koliko je teško

ujediniti stavove stručne javnosti. Mi smo organizovali narodnu inicijativu, a li naglašavam da nismo

nastrojeni niti ucenjivački niti agresivno, već ćemo čekati i budno pratiti sve radnje koje se preduzimaju po

pitanju naše inicijative. Svestan sam da ovakva pitanja ne mogu da se reše preko noći", rekao je Jurić.

Tabaković: Ja premijer? Ne bih da budem

neskromna...

Guverner Narodne banke Jorgovanka Tabaković je u intervjuu za "Politiku" na pitanje da li je rezultati

preporučuju za premijera Srbije odgovorila kontrapitanjem ko bi onda bio guverner i dodala da posao koji

obavlja zahteva kontinuirane napore.

- Rizikujući da budem shvaćena neskromno ili preskromno, na takva pitanja odgovaram kontrapitanjem: A

ko bi u tom slučaju bio guverner NBS - rekla je ona.

- Iako možda ponekad tako deluje, ovo nije posao koji se radi sam od sebe i za koji možete da kažete da ste

ga konačno završili, već u njega morate da ulazete svakodnevne, kontinuirane napore - dodala je Tabaković.

POSLOVNI DNEVNIK

Hrvatska zove još 17.000 stranih radnika

Hrvatsko udruženje poslodavaca podržava Predlog odluke o utvrđivanju godišnje kvote dozvola za

zapošljavanje stranaca za kalendarsku 2018. godinu.

Donošenje predložene odluke uveliko će olakšati

zapošljavanje u granama koje su u visokoj ekspanziji kao što

su građevinarstvo i turizam.

Predložena kvota iznosi ukupno 29.000 radnih dozvola, od

čega za novo zapošljavanje 17.810, za produženje već izdatih

dozvola 9.000 i 1.940 dozvola za sezonsko zapošljavanje

(1.400 turizam i 540 poljoprivreda).

Iako su zadovoljni predloženom kvotom, iz HUP upozoravaju

da sadašnji kvotni sistem nije nikakvo trajno rešenje, on

predstavlja vatrogasnu meru kojom se pokušava premostiti problem nedostatka kvalifikovane radne snage.

Na hrvatskom tržištu rada 180.000 nezaposlenih osoba, imajući u vidu njihovu strukturu, nije u mogućnosti

da zadovolji potrebe privrede, pa su hrvatski preduzetnici prisiljeni da se okrenu se stranim radnicima.

Uz reformu obrazovanja, trebalo bi sprovesti i niz mera koje će u narednim godinama omogućiti da se

potrebe za radnom snagom mogu zadovoljiti zapošljavanjem domaćih radnika, tvre u HUP.

Привредници 140 дана морају да јуре зарађено

Домаћа привреда муку мучи с наплатом потраживања, та слика не мења се већ годинама, а ни

доношење закона који је регулисао ту област није много помогло.

По слову закона, плаћања између самих привредника не би смела да пређу рок од 60 дана, а држава

би морала да буде још ажурнија и привреди измири

обавезе у року од 45 дана. Међутим, код нас се на

новац чека много дуже – већина привредника и

предузетника мора да се стрпи 140 дана да би

добила своје, а најдужа чекања достижу 219 дана.

Последице такве лежерости су погубне.

Истраживање које је недавно урадила Мрежа за

пословну подршку говори да свака просечна

компанија има два пута више дугова од укупне своте

с којом је почела рад. То говори о томе да је ризик

од банкротства фирми које послују на нашем

тржишту екстремно висок и посебно угрожава мала

и средња предузећа.

Мрежа за пословну подршку је истраживање о наплати потаживања радила током прошлог и овог

месеца. Анкета је спроведена у 25 општина и градова у Србији, а анкетирана су 424 привредна актера

– 88 предузетника, 243 мале компаније, 57 средњих предузећа и 45 великих. Предузећа која након

више од стотину дана и успеју да наплате потраживање треба да буду задовољна јер подаци

истраживања показују да се 7,6 одсто потраживања уопште не наплати пошто дужници којима је

роба испоручена уђу у блокаду или оду у стечај и никада не измире дуговања.

У Србији се на наплату најдуже чека у грађевинарству – 219 дана, а најмање у банкарству – 13 дана

Најдуже се на наплату чека у области радова у електроенергетици и на гасним постројењима – чак

219 дана. Просечан период реализације испостављене фактуре код грађевинских радова износи 203

дана. Испод двеста дана чекају на наплату производи прехрамбене индустрије – 64, а само дан мање

текстилни производи, колико прође док се не плате услуге одржавања и чишћења. Услуге штампања,

односно израда маркетиншког материјала, наплати се након 154 дана, а дан краће потребно је за

плаћање намештаја. Следе грађевински материјал и услуге маркетинга и рекламе, који се плаћају

након 151 и 150 дана. Код хемијских производа и беле технике и кућних апарата, период чекања на

наплату је 148 и 145 дана. За консултантске услуга и услуге у области финансија на плаћање се чека

143 дана. Код фармацеутских производа и производа од гуме рокови плаћања достижу 129, односно

127 дана. У производњи и промету пластике чека се 119 дана. Озбиљан бизнис се данас не може

замислити без рачунара, али и ИТ стручњаци морају да се стрпе, и то 112 дана. Најбоље пролазе

банкари јер они на плаћање чекају 13 дана, и туристички посленици – 53 дана.

Далеко је још Унија

Приближавање Европској унији требало би да донесе скраћање рокова плаћања. У најразвијенијим

земљама ЕУ рокови су 30 дана. Новије чланице ЕУ нису тако ревносне па се, рецимо, у Пољској

испоручено наплати за 45 дана. Најновија чланица ЕУ, Хрватска, има још дужи рок – 60 дана.

Упркос разликама, мора се признати да су одступања десетак дана, док код нас рокови плаћања

премашују стотине дана.

У структури дуговања банке нису више оне којима се највише дугује. Листу дуговања предводе

парафискални намети – 29,4 одсто, а банкари су на другом месту – 28,4 одсто анкетираних, а следе

пословни партнери и добављачи – 21,5 проценат. Компаније и предузетници који су учествовали у

анкети дугују држави за порезе, царине и акцизе – њих 11,3 одсто, а све друго је заступљено с 9,1

одсто.

У односу на исту анкету рађену пошле године, највише су се смањила дуговања за акцизе: с 20,8

одсто на 11,3. Највише се повећао број комапнија које дугују за парафискалне намете, где је скок чак

7,5 одсто, док је код добављача тај проценат 4,9. То говори о томе да држава ефикасније наплаћује

царине, порезе и акцизе.

Док чекају да наплате испоручено, а да би могли да наставе пословање и исплате плате и измире

обавезе држави, привредници су принуђени на то да се задужују. Проблем се најчешће превазилази

узмањем краткорочних кредита уз камату до 10 до 13 одсто годишње, што је цена за финансијску

недисциплину.

Nova izborna pravila sindikata EPS-a

Ko će dobiti budžet od milijardu dinara?

Na izborima za Sindikat Elektroprivrede Srbije (EPS) i 18 sindikalnih organizacija mogu učestvovati samo

jedinstvene izborne liste, a svi kandidati moraju da potpišu svojevrsne blanko ostavke, piše portal

Vojvođanskog istraživačko-analitičkog centra (VOICE).

Prema navodima VOICE, sindikati ODS Beograd i ODS

Elektrovojvodina nisu prihvatili nova izborna pravila. A ko

pobedi na sindikalnim izborima, smeši mu se godišnji

budžet od milijardu dinara!

Sindikat radnika EPS usvojio je krajem septembra nova

Izborna pravila koja predviđaju da se na decembarskim izborima mogu kandidovati isključivo jedinstvene

izborne liste. To će nosiocu pobedničke liste omogućiti da po sopstvenom nahođenju smenjuje sve izabrane

kandidate i na njihova mesta imenuje nove.

U dokumentu, u čiji posed je došao VOICE, najsporniji je deo u kojem piše "da nosilac liste potpisuje

sporazum sa svakim od kandidata kojim se određuje tačan naziv, nosilac i redosled kandidata na

jedinstvenoj listi". Prema objašnjenju VOICE, to praktično znači da svaki kandidat sa nosiocem jedinstvene

liste potpisuje svojevrsnu blanko ostavku.

U dokumentu se navodi da je sporazum obavezujući i da ga moraju potpisati svi kandidati sa jedinstvene

liste. Sagovornici VOICE smatraju da je zbog toga i sporan, jer daje mogućnost nosiocu liste da u bilo

kojem momentu pokrene postupak opoziva bilo kog izabranog kandidata sa jedinstvene

izborne liste.

Odobreno preuzimanje Galenike

Kompanija „Elius” osnovana je 29. septembra ove godine u Luksemburgu, a deoničari su brazilska i

italijanska društva

Kompanija „Elius” iz Luksemburga postaće novi vlasnik

„Galenike” ne samo zato što je ispunila uslove iz tendera, već i

zato što je Komisija za zaštitu konkurencije dala zeleno svetlo

na ovu transakciju. Prilikom ocene efekata koncentracije

komisija je konstatovala da podnosilac prijave nije bio prisutan

na definisanim relevantnim tržištima proizvoda na teritoriji

Republike Srbije. Zaključeno je da realizacija predmetne

koncentracije neće izazvati negativne efekte na definisanim

relevantnim tržištima, a novi vlasnik steći će postojeći tržišni

udeo društva.

Kako je navedeno u rešenju komisije, kojim je odobrena koncentracija, preduzeće „Elius” osnovano je 29.

septembra ove godine u Luksemburgu s ciljem kupovine „Galenike”. Jedini član podnosioca prijave je

društvo „Glob farma” koje je registrovano u privrednom registru Luksemburga. Članovi društva „Glob

farma” su društvo „Gronin farma”, koje je registrovano u privrednom registru Brazila i društvo „Montesrč”

koje je registrovano u Italiji. Društvo „Montesrč” je u vlasništvu društva EMS SA iz Brazila.

Preko društva EMS SA podnosilac prijave dokazao je ispunjenost kvalifikacionih uslova predviđenih u

uputstvu za ponuđače u postupku prodaje društva „Galenika”. Društvo EMS SA je najveći brazilski

proizvođač lekova, medicinskih sredstava i drugih preparata. Prema navodima u prijavi, podnosilac prijave i

društvo EMS SA nisu ostvarili direktne, kao ni indirektne prihode na tržištu Republike Srbije u 2016.

godini.

Prema podacima Agencije za lekove i medicinska sredstva Republike Srbije, na dan 30. 4. 2017. godine

ukupan broj registrovanih lekova iznosio je 6.850. Prema podacima društva IMS za 2016. godinu, a koje je

objavila Privredna komora Srbije, promet na tržištu lekova u Srbiji prema ATC klasifikaciji iznosio je

782,44 miliona evra. Učešće farmaceutskih proizvoda, koji se mogu kupiti samo uz lekarski recept, iznosilo

je 87,81 odsto, a bez lekarskog recepta 12,19 odsto u odnosu na ukupni promet lekova. Ukoliko se

posmatraju kanali prodaje, apoteke su imale učešće od 82 odsto prometa dok se 18 odsto prometa odnosilo

na bolnice. U strukturi prometa prema poreklu lekova, 62 odsto činili su lekovi iz uvoza, dok se 38 odsto

prometa odnosilo na domaće lekove. Najveći promet imali su sledeći proizvođači lekova sa tržišnim

učešćima: „Hemofarm” (12,8 odsto), „Farmasvis” (7,18 odsto), „Galenika” (5,5 odsto), „Aktavis” (4,8

odsto), „Novo Nordisk” (4,6 odsto), „Roš” (3,5 odsto), „Alkaloid” (tri odsto), „Glakso Smit Klajn” (tri

odsto), „Fajzer” (tri odsto), „Sanofi” (2,9 odsto). Najvećih 10 proizvođača lekova, koji svoje proizvode

plasiraju na tržištu Republike Srbije, u 2016. godini realizovalo je 50,2 odsto od ukupnog prometa lekova

prema ATC klasifikaciji. Iako komisiji nisu bili dostupni podaci o tržišnim učešćima svih proizvođača

lekova, na osnovu niskih tržišnih učešća 10 najvećih proizvođača lekova, komisija je zaključila da je ovo

relevantno tržište nisko koncentrisano.

„Galenika” je registrovala 177 proizvoda, i to 163 koji se izdaju na lekarski recept i 14 koji se nalaze u tzv.

„slobodnoj” prodaji i koji se mogu izdavati bez lekarskog recepta.

Svi direktori velikih gubitaša i dalje u foteljama,

štiti ih partija

Najveći problem srpskim finansijama predstavljaju veliki gubitaši, javna preduzeća koja godinama žive na

račun pomoći države. Do sada se nebrojano puta moglo čuti da će taj problem biti rešen.

Jedno od njih bila je i smena neuspešnih direktora, ali se otkako je najavljena ništa nije dogodilo.

Zašto loše rukovodstvo, kako ga vide i u Vladi Srbije, opstaje i koliku štetu nanosi državi?

Gubici koje prave pojedina javna preduzeća ogroman su teret za budžet. Na to je sve vreme upozoravao i

MMF koji je na kraju trogodišnjeg aranžmana poručio da je očekivao više uspeha u rašćišćavanju situacije u

tim preduzećima, ali toga su bili svesni i u Vladi.

Tadašnji premijer krajem prošle godine, kada je utvrdio da pojedina preduzeća lažiraju podatke koje

dostavljaju Vladi, uveravao je da zna kada će i kako svemu stati na put.

Vučić obećao njihove smene, ali od toga ništa već godinama

"Zašto niko od tih ljudi nije smenjen? Biće. Kada? Gotovo svi, veoma brzo, sve pre Nove godine", govorio

je Vučić.

Međutim, kako stvari sada stoje, i 2018. dočekaće u svojim foteljama.

Na listi top pet najvećih gubitaša uglavom su godinama ista preduzeća u kojima se rukovodstvo

godinama unazad nije menjalo.

- Blagoje Spasovski, direktor RTB Bor od 2008.

- Dušan Bajatović, direktor Srbijagasa od 2008.

- Zoran Drobnjak, na čelu Puteva Srbije od 2007.

- Miljan Đurović, dugogodišnji zamenik direktora i direktor Azotare Pančevo - nedavno priveden

- Mirko Latinović, v.d. direktora MSK Kikinda od 2015.

Politizacija upravljanja preduzećima najveći problem

Politizacija upravljanja tim preduzećima najveći je problem, poručuju iz Transparentnosti Srbija. Za

početak, neophodno je obezbediti uslove za uvođenje profesionalnog menadžmenta u ta preduzeća.

"Imate preduzeća koja imaju dugove koji se potom otpisuju, ali državi odgovara da ti ljudi, koje ona

kontroliše, koje plaši najavama smena ili dovođenja profeesionalnog menadžmenta, ostanu tamo. I ti ljudi

verovatno posle završavaju neke druge stvari za državu ili što je još gore, za političke partije koje ih

kontrolišu. I to su uglavnom oni koji sa promenom na vrhu menjaju i partiju", kaže Zlatko Minić iz

Transparentnosti Srbija.

Izostalo rekonstruiranje preduzeća

Od smene direktora, ekonomiste više brine izostanak restrukturiranja preduzeća jer, kako kažu, pojedu sve

što država uštedi. Prema rečima savetnika za strana ulaganja Mahmuta Bušatlije, teško je tačno izmeriti

štetu, ali je svakako velika.

"Pribegava se tome da se održavaju ta preduzeća u životu. Održavaju se na taj način što mi svi plaćamo to na

razne načine, a iz budžeta oni dobijaju pare za to loše poslovanje. Svaka šteta koja nastane unutar tih

preduzeća preliva se na javne finansije", kaže Bušatlija.

Da se stvari pomeraju s mrtve tačke poverovalo se krajem 2016, kada je raspisan tender za izbor

profesionalnog menadžmenta za RTB Bor, ali je on do sada samo nekoliko puta produžavan. Stručnjaci su

saglasni - dok je politika u rukovodstvu, tim kompanija se ne piše dobro.

Za RTB Bor zainteresovane kompanije iz Rusije,

Kine i Kanade

Ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić izjavio je danas da je više rudarskih kompanija iz Rusije,

Kine i Kanade ozbiljno zainteresovano za strateško partnerstvo sa Srbijom za Rudarsko-topioničarski basen

u Boru.

Antić je za televiziju Pink rekao da se razgovara sa svima i da će strateški partner biti onaj ko Srbiji ponudi

najbolje uslove i viziju koja odgovara planovima Vlade za njegov razvoj.

„Nama treba partner koji će investirati preko pola milijarde dolara u razvoj rudarskog posla. Tamo treba da

se otvore novi rudnici, da se otvori novi rudnik Cerovo. Nije logično da država bude jedini investitor u

rudarski sektor. Treba nam novi investitor”, rekao je on.

Antić je potvrdio ranije najave da tender za prodaju RTB-a bude raspisan u prvom tromesečju iduće godine.

Prema pisanju beogradskih medija, jedan od najvećih ruskih proizvođača bakra „Rašn koper kompani”

zainteresovan je za privatizaciju RTB Bora i svoje namere su zvanično obrazložili u pismima upućenim

resornim ministarstvima.