of 19 /19
EKSPLOATACIONI POKAZATELJI EKSPLOATACIONI POKAZATELJI Saobraćajno opterećenje (postojeće i planirano) Saobraćajno opterećenje (postojeće i planirano) Propusna moć Propusna moć Nivo usluge Nivo usluge Računska brzina Računska brzina Merodavno vozilo Merodavno vozilo Saobraćajni i slobodni profil Saobraćajni i slobodni profil SAOBRAĆAJNO OPTEREĆENJE SAOBRAĆAJNO OPTEREĆENJE Broj vozila koji u odre Broj vozila koji u odre đ đ enom vremenu prolazi ili se očekuje da će enom vremenu prolazi ili se očekuje da će proći kroz određeni presek puta. Stohastička veličina. Vremenski proći kroz određeni presek puta. Stohastička veličina. Vremenski intervali: godina, mesec, nedelja, dan, sat, pet minuta. intervali: godina, mesec, nedelja, dan, sat, pet minuta. Za globalne analize koristi se kao merodavni pokazatelj prosečni Za globalne analize koristi se kao merodavni pokazatelj prosečni godišnji dnevni saobraćaj (PGDS). godišnji dnevni saobraćaj (PGDS). Od njih zavisi izbor i dimenzionisnje konstruktivnih elemenata p Od njih zavisi izbor i dimenzionisnje konstruktivnih elemenata p uta. uta.

3. EKSPLOATACIONI POKAZATELJI

Embed Size (px)

Text of 3. EKSPLOATACIONI POKAZATELJI

EKSPLOATACIONI POKAZATELJIOd njih zavisi izbor i dimenzionisnje konstruktivnih elemenata puta. Saobraajno optereenje (postojee i planirano) Propusna mo Nivo usluge Raunska brzina Merodavno vozilo Saobraajni i slobodni profil

SAOBRAAJNO OPTEREENJEBroj vozila koji u odre enom vremenu prolazi ili se oekuje da e proi kroz odre eni presek puta. Stohastika veliina. Vremenski intervali: godina, mesec, nedelja, dan, sat, pet minuta. Za globalne analize koristi se kao merodavni pokazatelj proseni godinji dnevni saobraaj (PGDS).

SAOBRAAJNO OPTEREENJE

FN =Omax 12 PMOmax

On 100 (12-16% PGDS) PGDS

FV =

(0,80-0,85)

Qmer = PGDS

FN 100

PROPUSNA MO PUTA Najvei broj vozila koji moe proi kroz odre eni presek puta u jedinici vremena. Najvie zavisi od: Elemenata i karakteristika puta (deterministiki karakter) Karakteristika i sastava saobraajnog toka (stohastiki karakter)

TEORIJSKA RAZMATRANJA: saobraajni tok homogen, vonja u koloni konstantnm brzinom:

N = G V (voz/h) G gustina toka izraena brojem vozila po 1km V brzina toka u km/h G = 1000[m/km]/lv[m/voz] lv virtuelna duina vozila N = 1000V/lv (voz/h)Za V =const, lv = f (V),

lv = aV2 + bV + c

PROPUSNA MO PUTAZAKLJUCI EKSPERIMENTALNIH ISTRAIVANJA: Brzina toka V: d 60 Vsr = n [km/h] t n broj opaanja d duina osmatrane deonice [km]

t izmereno vreme putovanja [min]Protok Q:[voz/h]

Gustina saobraaja G:

G=

1000 lv pros

[voz/km]

NIVO USLUGE Propusna mo puta predstavlja najvei broj vozila koji moe proi odre enom deonicom puta u toku 1 asa. Ova koliina saobraaja (Qmax) predstavlja ujedno i kapacitet puta.Vkrit = 48 56 km/h; Gkrit = 50 70 voz/km; Gmax = 150 160 voz/km;

Nivo usluge = f (Qi/N; Vsr); Usvojena je podela na 6 nivoa usluge (A, B, C, D, E, F) POJAM OSNOVNE BRZINE I RAUNSKE BRZINE

Vra = Vo + 20 [km/h]

RAUNSKA BRZINANa brzinu vonje utiu: Geometrijski elementi puta i stanje kolovoza Dinamike karakteristike motornog vozila Psihofizike osobine i obuenost vozaa Karakteristike saobraajnog toka Raunska brzina je merodavna za odre ivanje graninih geometrijskih elemenata koji se mogu koristiti u trasiranju i oblikovanju odre enog putnog pravca. Ima znaenje najvee bezbedne brzine vonje u najotrijim uslovima puta. Ona, prema propisima, moe imati jednu od sledeih vrednosti: PRETHODNE BRZINE OEKIVANE BRZINE VONJE 80km/h za autoputeve 60 (40) km/h za magistralne puteve

Raunska brzina ne moe biti manja od:

PRETHODNA BRZINAZa puteve 3., 4. i 5. razreda prethodna brzina predstavlja raunsku brzinu. Za autoputeve, puteve 1. i 2. razreda, prethodna brzina predstavlja brzinu na osnovu koje se odre uju elementi situacionog plana trase u prvoj fazi izrade Idejnog projekta puta.

OEKIVANA BRZINAOekivana brzina se utvr uje na osnovu krivinske karakteristike i irine kolovoza:i=n

K= L

K=

Lki i =1 Ri

j = n L 63,7 + j j =1 2 R j L

63,7 (g / km)

OEKIVANA BRZINAPrincipi za izbor merodavne brzine za dimenzionisanje primenjenih elemenata: a) Ako je Vo - Vp < 0, za raunsku brzinu se usvaja vrednost Vp.

b) Ako je Vo - Vp < 20 km/h, za dimenzionisanje poprenog nagiba kolovoza u krivini q, proraun preglednosti pri koenju P i tsl., usvaja se vrednost Vo zaokruena na celih deset kilometara. c) Ako je Vo - Vp > 20 km/h, potrebno je proveriti da li se izmenama trase moe ostvariti smanjenje trokova gra enja koje bi opravdavalo zadravanje Vp kao raunske brzine. U protivnom se raunska brzina usvaja veliine Vo. Raunska brzina prelazne deonice je jednaka aritmetikoj sredini brzina susednih deonica, a njena minimalna duina iznosi: za Vr = 80 - 120 km/h, - 1000 m, za Vr < 80 km/h, - 500 m.

MERODAVNO VOZILO GEOMETRIJSKI PODACI OPTEREENJE PO OSOVINI GEOMETRIJSKI PODACI o vozilima su: Maksimalni gabariti Prosene dimenzije Kritine dimenzije

Gabaritne (A) i prosene (B) dimenzije vozila

MERODAVNO VOZILOKritine dimenzijeKlirens Visina oka vozaa i geometrija farova.

Prema naim propisima visina oka vozaa iznosi 1,20 m.

MERODAVNO VOZILO OPTEREENJE PO OSOVINI Za dimenzionisanje kolovozne konstrukcije merodavna su teretna vozila.Broj prelazaka osovine date teine koji izazivaju isti uticaj na fleksibilnu ko-ko:

Doputeno osovinsko optereenje i bruto teina vozila:

VOZA VOZILO - PUTVOZA (PSIHOFIZIKI INIOCI):Sa gledita bezbednosti saobraaja i udobnosti vonje izdvajaju se tri psihofizika faktora: 1.) Vidno polje, tj. sposobnost vizuelne percepcije vozaa

2.) Reakcija vozaa na iznenadnu smetnju 3.) Granine vrednosti fiziolokih nadraaja u vonji 1) Vidno polje je prostor sagledljivjednim usmerenim pogledom.

Izotrena vizura preglednosti: La = ta V [m] ta = 12 14 sec La = 4 V

Podruje izotrene vidljivosti

Podruje periferne vidljivosti

VOZA VOZILO - PUT2) Reakcija vozaa na iznenadnu smetnju: Proces reagovanja vozaa na iznenadno nastale situacije sastoji se iz niza doga aja: Percepcija Identifikacija Procena Sprovo enje Vreme percepcije i reakcije (prelazno vreme). Merenja u USA, 95% < 1,6 sec

NORMIRANE VREDNOSTI AASHTO propisi USA tp = 2,5 sec VSS norme vajcarska 2,0 sec RALL preporuke Nemaka 2,0 sec Srbija (i biva Jugoslavija) 1,5 sec

VOZA VOZILO - PUT3) Prihvatljivo usporenje i ubrzanje: Vozai mogu da prihvate boni potisak od 2 3 m/sec2. Kod vertikalnih krivina 0,5 1,0 m/sec2. Za usporenje u opasnim okolnostima u = g fmax , na granici bezbednosti. U sluaju kada su na promenu brzine upuena sva vozila: Prilago avanje elementima trase, ubrzanje 0,5 m/sec2, usporenje 1,0 m/sec2, proseno 0,8 m/sec2. Koenja u okviru raskrsnica, petlji, naplate putarine, 1,0 2,0 m/sec2. Javni saobraaj, 1,0 m/sec2. Prihvatljiv poduni i boni udar: Udar je prirataj ubrzanja u jedinici vremena. Smatra se da je 0,8 m/sec3 granica do koje voza ne osea smetnje. Po naim propisima: Poduni udar 1,0 m/sec3. Boni udar od 0,23 do 0,78 m/sec3, u zavisnosti od brzine.

VOZILO-

VOZA VOZILO - PUTVuna sila vozila na obimu toka:Ft = Mo rd

Veliine ubrzanja i usporenja zavise od:

Karakteristika motora Otpora kretanju Karakteristika tokova Kolovoza

rd = dinamiki poluprenik toka

Efektivna snaga motora: n Pe = M m = M m m 9,55Mm = efektivni obrtni moment motora [Nm] = ugaona brzina nm = broj obrtaja radilice [o/min]

Obrtni moment na tokovima:

M o = M m i m io im = prenosni odnos menjaa io = prenosni odnos glavnog prenosnika = stepen korisnog dejstva transmisijeOdnos vune sile i sile trenja

VOZA VOZILO - PUTZa analizu kretanja znaajni su sledei poluprenici: 1. Osnovni poluprenik, ro = a/2+b 2. Statiki poluprenik, (rs) 3. Dinamiki poluprennik (rd) 4. Fiktivni poluprenik (rf)

Kretanje toka i vozila: 1. isto kotrljanje, L = 2 rd 2. Proklizavanje, L < 2 rd 3. isto klizanje, L = 0Ft > Gt f - realno kretanje, sluaj 2. f 0, V = 0 - isto klizanje, sluaj 3.

VOZA VOZILO - PUTOTPORI KRETANJU: 1. Otpor kotrljanja, Rk 2. Otpor vazduha, Rv 3. Otpor od uspona, Ru

Otpor kotrljanja:Savladjivanje unutranjeg trenja nastalog pri deformisanju pneumatika - Proklizavanja - Neravnog kolovoza - Otpora u leajevima Zavisi praktino od: - Karakteristika i stanja kolovozne povrine - Karakteristika i stanja pneumatika. Iznosi od 0,5 do 3% teine vozila. -

VOZA VOZILO - PUTOtpor vazduha: Rv = 0,077 Cv A (VVv)2 / 2Cv A V Vv - aerodinamiki koeficijent - zapreminska masa vazduha (kg/m3)- projekcija eone povrine vozila (m2) - brzina vozila (km/h)

CvPutnika vozila Autobusi Teretna vozila 0,3-0,6 0,6-0,7 0,8-1,0

A1,50-2,50 6,00-8,00 4,00-8,00

- brzina vetra (km/h) Moe se raunati i prema izrazu:

Rv = 0,05 Cv A (VVv)2

Otpor od uspona: (rad) sin tg i

Ru = G iZa i = 15%, greka iznosi oko 1%