UVOD: Vlasnika teorija poslovne firme:Vlasnika teorija firme - izvedena iz karaktera i ponaanja privatnog preduzea. Ukupna poslovna sredstva (fiksna i obrtna) smatraju se svojinom vlasnika, koji istupa istovremeno i u ulozi preduzetnika. Svi dugovi preduzea predstavljaju linu obavezu vlasnika (preduzetnika), za ije izmirenje on garantuje poslovnom i linom imovinom. Takva preduzea osnivaju se u obliku: 1. inokosnih firmi, 2. ortakih drutava. Finansijska struktura vlasnikog preduzea: 1. pozajmljeni kapital: a) kratkorone obaveze, b) dugorone obaveze; 2. sopstveni kapital: a) inokosni kapital vlasnika X, b) ortaki kapital vlasnika X, Y, Z,... Inokosno preduzee nalazi se u vlasnitvu jednog lica koje istovremeno javlja i u ulozi preduzetnika. Vlasnik ulae kapital u poslovnu imovinu (aktivu) sa namerom da obavljanjem aktivnosti maksimira dobitak kao prinos na sopstveni kapital. Periodino ostvareni dobitak se moe: 1. izuzeti iz preduzea za potrebe line potronje, ili 2. akumulirati i reinvestirati u preduzee. U pasivi bilansa stanja vrednost njegovog ulaganja u preduzee prikazuje se obino na linom raunu kapitala (Rn. vlasnika X). Ta vrednost se sastoji od iznosa poetnog ulaganja uveanog za periodini dobitak i umanjenog za periodini gubitak i povremena izuzimanja novanih sredstva za zadovoljenje linih potreba.1.

Kreditni bonitet preduzea odreuju: vrednost angaovanog sopstvenog kapitala, i ostvarena i perspektivna rentabilnost, s tim to za preuzete dugove (dugorone i kratkorone) odgovara iskljuivo vlasnik svojom ukupnom imovinom (poslovnom i linom). Ortako preduzee razlikuje se od inokosnog samo po tome to umesto jednog ima vie vlasnika. Ugovorom o ortakluku vlasnici utvruju: iznos poetnog ulaganja kapitala svakog od njih,2.

1

preduzetnike plate i druge naknade, nain raspodele neto dobitka i pokrie gubitka, i druge odnose koji mogu biti od znaaja za zajedniko voenje poslova. Na strani izvora finansiranja (u pasivi bilansa stanja) interesi svakog ortaka predstavljeni su posebnim pozicijama (Rn. ortaka X, Y, Z, ...), koje su gotovo identine raunu vlasnika u inokosnom preduzeu. Poto zajedniki dele rizik privreivanja (poslovni i finansijski), ortaci i za dugove svog preduzea odgovaraju solidarno, celokupnom svojom poslovnom i linom imovinom. Kod vlasnikog preduzea periodini rezultat javlja se kao iznos neto dobitka ili gubitka iz poslovanja. Okosnica strukture vlasnike teorije je koncept iste imovine ili "neto vrednosti". Osnovni motiv poslovanja treba traiti u bilansnoj jednaini: A - D = NW A ukupna sredstva vlasnika; D ukupni dugovi; NW neto vrednost u svakom trenutku Cilj vlasnika je da maksimira svoju neto vrednost. Unutar pozicije sopstvenog (vlasnikog) kapitala nije bilo i nema potreba da se pravi razlika izmeu poetnog ulaganja u preduzee i periodinog prirasta "neto vrednosti" iz poslovanja iz razloga to se kod vlasnikih preduzea ne pravi jasna razlika izmeu poslovne i line potronje, poslovnih sredstava i line imovine vlasnika s obzirom da su i jedna i druga podlone "izvrenju" u sluaju nelikvidnosti ili likvidacije. Razuman vlasnik u funkciji preduzetnika, treba svakako da vodi rauna o stepenu i strukturi zaduenosti preduzea. On mora odvojeno da bilansira i kontrolie kratkorone obaveze i dugorone dugove i njihov relativni odnos. Stepen ukupne zaduenosti preduzea zavisio bi od sklonosti vlasnika prema rentabilnosi i riziku odnosno likvidnosti i sigurnosti. Odnos kratkoronog i dugoronog duga mora da bude stavljen u zavisnost od ronosti ulaganja u poslovna sredstva ijem funkcionisanju su namenjena.

Teorija entiteta poslovne firme:Preduzea entiteti predstvaljaju osamostaljene privredno-pravne subjekte u kojima je dolo do podvajanja funkcije vlasnitva na sredstvima za proizvodnju (poslovnim sredstvima) od funkcije preduzetnitva, koja se ogleda u kompetenciji i odgovornosti za donoenje dobrih i racionalni poslovnih odluka2

(razvojnih i tekuih). Pojam entiteta poslovne firme vezuje se za nastanak korporacija kao prvobitnog oblika preduzea sa javnom odgovornou. Finansijska struktura korporacija (ukupna pasiva): 1. eksterni kapital: a) akcijski kapital: 1) preferencijalne akcije, 2) obine akcije; b) pozajmljeni kapital: 1) kratkoroni izvori, 2) dugoroni dugovi. 2. interni kapital: a) amortizacija, b) akumulirani dobitak. Korporativna preduzea nemaju u finansijskoj strukturi izvore sopstvenog kapitala u vlasnikom smislu, s obzirom da se njihovi vlasnicim (u teoriji) nalaze izvan njih u licu akcionara (preferencijalnih i obinih). Meutim, pojmovi "akcijski" i "sopstveni" kapital u finansijskoj strukturi preduzea entiteta se poistoveuju. Ipak, razlika izmeu tih pojmova postaje jasna i bitna u trenutku likvidacije preduzea, kada ono za poslovna ulaganja, posle podmirivanja interesa poverilaca mora da podnese raun eksternim vlasnicima kapitala. Emisijom akcija, obinih i preferencijalnih, formira se akcijski kapital kao trajni eksterni izvor finansiranja poslovnih sredstava preduzea. Poto akcije glase na donosioca, a ne na ime, svaki akcionar moe da proda akcije koje poseduje, a da time ne ugrozi kontinuitet korporacije kao privredne organizacije. Ako korporacija emituje akcije sa utvrenom nominalnom vrednou, akcijski kapital u pasivi bilansa stanja preduzea bie jednak nominalnoj vrednosti akcija u opticaju. Uobiajena je praksa da se nominalna vrednost akcija utvruje relativno nisko, a da se one prodaju po daleko veoj ceni, logino je da e akcijski kapital u pasivi biti vrednovan ispod realnog poveanja poslovnih sredstava u aktivi koje potie od stvarnog novanog priliva od prodatih akcija. Radi uravnoteenja aktive i pasive, akcijski kapital se bilansira na sledei nain: Akcijski kapital Nominalna vrednost kapitala Dodatno uplaeni kapital (aio) Argumenti atraktivnosti ovog oblika preduzea su: 1. ograniena odgovornost akcionara akcionar ne snosi linu odgovornost za dugove korporacije u koju ulae. Poverioci mogu traiti naplatu svojih potraivanja od preduzea kao samostalnog pravnog lica i ne mogu3

posegnuti za linom imovinom akcionara iznad iznosa legalno uplaenog dela akcijskog kapitala. Nepostojanje line odgovorosti smatra se vanim faktorom koji ohrabruje i male ulagae da kupuju akcije velikih i uspenih korporacija;2. prenosivost prava vlasnitva vlasnici akcija preduzea (pogotovo onih

koja su lanice berze HoV) mogu svoja ulaganja vrlo lako konvertovati u gotovinu ukoliko im je ona neophodno potrebna. Ako preduzee uspeno posluje i razvija se, trina vrednost njegovih akcija e tokom vremena rasti, to omoguuje vlasniku da njihovom kasnijom prodajom ostvari kapitalni dobitak kao razliku izmeu iznosa uplaenog dela akcijskog kapitala i trine vrednosti akcija u trenutku prodaje;3. kontinuitet poslovanja preduzea korporacija je samostalno pravno

lice sa neogranienim vekom trajanja, za razliku od njenih vlasnika (preferencijalnih i rezidualnih) iji je ivotni vek ogranien. Prenosivost prava vlasnitva omoguava da ulaganja postojeih vlasnika bez ikakvih tekoa preu u vlasnitvo njihovih naslednika;4. podvojenost funkcija upravljanja od vlasnitva privlaenjem kapitala

velikog broja eksternih ulagaa, i izborom organa upravljanja i menaderskog tima na bazi njihovih profesionalnih sposobnosti, korporacije su ostvarile znaajan nivo racionalne upotrebe kapitala koja se odraava i na efikasnost nacionalne privrede u celini. Teorija entiteta zasniva se na zakonskoj fikciji da je korporativno preduzee linost sa sopstvenim pravima. Sredstva i dugovi pripadaju korporativnom entitetu, a taj entitet odgovara akcionarima, poveriocima, zaposlenima i javnosti za resurse koji su joj povereni putem svojih finansijskih izvetaja o trokovima i prihodima, finansijskim transakcijama i raspodeli rezultata. Ne postoji pokuaj da se meri neto vrednost u smislu vlasnikog prava. Desna strana BS izraava obaveze korporacije u smislu zakonitih i pravinih na sredstva. Leva strana BS prikazuje sredstva izraena u trokovima, ne u trinim vrednostima. Dobitak kao razlika izmeu prihoda i rashoda je rezultat preduzea, a njegova raspodela je stvar korporacije u granicama potovanja zakonskih i pravednih interesa meu kojima su interesi obinih akcionara jedni od mnogih. Celokupna ideja o neto vrednosti stvarno je naputena, a raunovodstvena jednaina svodi se prosto na model izraunavanja odgovornosti po principu da su ukupna sredstva jednaka pravu na sredstva. Drugim reima:4

A = P gde je: A poslovna aktiva procenjena u visini trokova, P ukupna pasiva izraava nominalni iznos ulaganja poverilaca i vlasnika. Znaajan je koncept finansijskog rezultata i njegove determinante: prihodi i rashodi. Prihodi su prosto poveanje ukupnih poslovnih sredstava (u gotovini ili pravima na gotovinu) koje potiu od prodaje proizvoda i usluga iz svakodnevne poslovne aktivnosti preduzea. Rashodi su trokovi koji su prouzrokovani stvaranjem prihoda da bi se odreeni proizvodi i usluge proizvele i stavile na raspolaganje kupcima, u preduzeu neminovno moraju nastati izvesni trokovi proizvodnje, prodaje i administracije. Izvetavanje o poslovanju u skladu sa teorijom entiteta stavlja naglasak na periodini rezultat korporacije, izraen kroz razliku izmeu ostvarenih prihoda i nastalih rashoda. To je rezultat koji se ostvaruje u korist preduzea, a ne u korist akcionara ili vlasnika.

5

POGLAVLJE 1: OSNOVNI POKAZATELJI FINANSIJSKE STRUKTUREFinansijaska analiza prikuplja, vri selekciju, procenjuje, analizira i interpretira finansijske podatke i druge relevantne informacije u cilju ocene postojeeg finansijskog poloaja i poslovne aktivnosti preduzea kao i procene njegovih buduih performansi. Najvei deo podataka finansijska analiza koristi iz godinjih finansijskih izvetaja preduzea: 1. bilansa stanja, 2. bilansa uspeha, 3. izvetaja o novanim tokovima, 4. izvetaja o promenama na kapitalu, 5. iz napomena koje se daju uz finansijske izvetaje. Znaajan deo informacija moe se dobiti iz finansijske tampe i iz elektronskih medija. Finansijska analiza takoe koristi i informacije koje se odnose na ukupnu nacionalnu privredu. Veoma je vano dobro sagledati situaciju u privrednoj grani u kojoj preduzee posluje. Rezultati finansijske analize namenjeni su raznim korisnicima: vlasnicima, upravnom odboru, menaderima, kreditorima, dobavljaima, kupcima, drutvenoj zajednici itd. Finansijska analiza je u osnovi racio analiza, odnosno matematika relacija tj. relativni odnos dva kvantiteta. U finansijskim izvetajima ima veliki broj pozicija koje nam daju informacje o: sredstvima, izvorima sredstavama, prihodima, rashodima, razliitim oblicima rezultata, novanim tokovima i dr. Takoe, postoji i meuzavisnost, odnosno meusobna uslovljenost tih pozicija koju moemo izraziti odreenim raciom. Na osnovu tako uspostavljene veze procenjujemo neki od aspekata finansijskog poloaja i poslovne aktivnosti preduzea. Racio brojevi koji se koriste u finansijskoj analizi esto se tumae kao koeficijenti ili kao odgovarajue stope. Za ocenu kretanja neke pojave izraene odreenim raciom ne postoje unapred predvieni standardi, ve se racio brojevi mogu uporeivati sa: 1. racio brojevima iz prethodne godine ili niza prethodnih godina koji se odnose na preduzee, 2. prosenim pokazateljima u privrednoj grani u kojoj preduzee posluje, 3. planiranim pokazateljima (ukoliko postoji plan), 4. pojedinim konkurentima, 5. najboljim preduzeem u grani.

6

Najee se kao kriterijumi za klasifikaciju racia koriste nain njihovog konstruisanja i njihove opte karakteristike. Prema nainu konstruisanja racia se dele na: racio pokria, racio prenosa, racio obrta, i racio procentualnog uea. Sa stanovnitva optih karakteristika racio brojevi se grupiu na: 1. racio likvidnosti, 2. racio aktivnosti (efektivnosti korienja sredstava), 3. racio duga (leverida), tj. racio koji pokazuje finansijsku strukturu, 4. racio rentabilnosti (profitabilnosti), tj. racio prinosa na sredstva, 5. trina racia (racia vlasnitva); karakteristina za akcionarska pred.

Korporativni bilans stanja:AKTIVA Ukupna obrtna imovina Gotovina Plasmani u kratkorone HOV Kupci Zalihe Fiksna sredstva, sadanja vrednost Fiksna sredstva, nabavna vrednost Ispravka vrednosti fiksnih sredstava PASIVA Ukupne obaveze Dobavljai Ukalkulisane obaveze Kratkorini krediti Ukupne kratkorone obaveze Dugoroni dugovi Sopstveni kapital Obine akcije Kapitalni dobitak Akumulirani dobitak

Bilans uspeha:Bruto prihod od realizacije Naknadno odobreni popusti Vrednost vraenih proizvoda Neto prihodi od realizacije Cena kotanja realizovanih proizvoda Bruto dobitak Trokovi perioda: trokovi prodaje trokovi uprave i administracije trokovi amortizacije Poslovni dobitak Kamate na kredite Dobitak pre oporezivanja Porez na dobitak Neto dobitak Dividenda na obine akcije Akumulirani dobitak

I POKAZATELJI LIKVIDNOSTI:Likvidnost preduzea predstvalja njegovu sposobnost da na vreme izmiri (plati) svoje dospele kratkorone obaveze. Ako bismo potpunije hteli da definiemo likvidnost, onda bismo pored sposobnosti da se likvidiranje dospele kratkorone obaveze morali navesti da i posle toga preduzea mora da raspolae sa dovoljno obrtnih sredstava za nastavak tekue poslovne aktivnosti.

7

1. Opti racio likvidnosti (racio tekue likvidnosti):pokazuje sposobnost preduzea da sa ukupno raspoloivim obrtnim sredstvima izvri svoje kratkorone (tekue) obaveze. Razumljivo je da se tekue obaveze mogu likvidirati gotovinom, to podrazumeva konverziju pojedinih obrtnih sredstava u novani oblik. Ovaj racio se moe izraunati na sledei nain: Opti racio likvidnosti = Obrtna sredstva Kratkorone obaveze

Opti racio likvidnosti pokazuje sa koliko dinara obrtnih sredstava je pokriven svaki dinar kratkorinih obaveza. Opti racio likvidnoti bismo mogli analizirati tako to bismo ga poredili sa istim pokazateljem: u prethodnog godini ili nizom prethodnih godina u preduzeu, sa prosenim raciom u privrednoj grani u kojoj preduzee posluje, s planiranim raciom u preduzeu, sa raciom konkurentskih preduzea i sl. Kod detaljne analize opteg racia likvidnosti trebalo bi proveriti da li se potraivanja od kupaca naplauju u okviru kreditnog perioda, da li meu portaivanjima od kupaca ima sumljivih i spornih potraivanja ili eventualno nenaplativih potraivanja. Kada su u pitanju zalihe, treba ispitati da nije dolo do usporavanja njihovog obrta, da li imamo nekurentne ili neupotrebljive zalihe i sl. Takoe je veoma vano da je dospelost plaanja kratkoronih obaveza normalno rasporeeno. Prilikom analize ovog racia teko bismo mogli vriti poreenje izmeu razliitih privrednih grana (to vai i za veinu ostalih pokazatelja). kotski bankari jo u XVII veku zahtevali da obrtna sredstva moraju da stoje u direktnom odnosu sa kratkoronim obavezama, to je bio uslov za odobravanje kredita. Iz toga se kasnije u praksi bankarstva razvilo pravilo da bi opti racio likvidnosti trebalo da bude 2:1. Meutim, u savremenim trinim uslovima ne moe se insistirati na striktnoj primeni ovog pravila zbog znatno izmenjenih uslova. Naime, preduzea mogu pribavljati kapital iz velikog broja izvora i na razliite naine (ne samo putem bankarskih kredita), a i drugaija je njihova sposobnost kreiranja novanih tokova u odnosu na ranije periode.

8

2. Rigorozni racio likvidnosti:mnogo stroije procenjuje likvidnost preduzea u odnosu na opti (tekui) racio likvidnosti. Najmanje likvidna sredstva u okviru obrnih sredstava su zalihe koje se najsporije konvertuju u gotovinu. Zbog toga se one oduzimaju od obrtnih sredstava da bi se dobila, uslovno reeno, likvidna sredstva. Stavljanjem u relativni odnos likvidnih sredstava sa kratkoronim obavezama dobija se rigorozni racio likvidnosti. Rigorozni racio likvidnosti = Likvidna sredstva Kratkorone obaveze

Rigorozni racio likvidnosti pokazuje sa koliko dinara likvidnih sredstava je pokriven svaki dinar kratkoronih obaveza. Ovaj racio treba porediti sa racio iz prole godine ili niza prethodnih godina, sa prosenim raciom u privrednoj grani i slino. Takoe bi trebalo proveriti da li se redovno naplauju potraivanja od kupaca i kako je rasporeena dospelost kratkoronih obaveza.

3. Neto obrtna sredstva:je apsolutna mera likvidnosti i moe se izraunati kao razlika izmeu obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza. Neto obrtna sredstva = Obrtna sredstva Kratkorone obaveze

Neto obrtna sredstva pokazuju koliki deo obrtnih sredstava je pribavljen iz dugoronih izvora finansiranja. Prema horizontalnim pravilima finansiranja, posmatrano sa stanovnitva likvidnosti, iz dugoronih izvora finansiranja trebalo bi finansirati ulaganja u: 1. fiksna sredstva, i 2. trajno obrtna sredstva. Poveanje neto obrtnih sredstava pokazuje da je poboljana tekua likvidnost. Neto obrtna sredstava se mogu izraunati i kao razlika izmeu dugoronih izvora finansiranja (dugoroni dugovi + sopstveni kapital) i sadanje vrednosti fiksnih sredstava. Neto obrtna sredstva = Dugoroni izvori Sadanja vrednost

9

finansiranja

fiksnih sredstava

II POKAZATELJI POSLOVNE AKTIVNOSTI:Koeficijenti aktivnosti, odnosno racia aktivnosti pokazuju koliko efikasno preduzee koristi ulaganja u pojedina ili ukupna sredstva.

1. Koeficijent obrta kupaca:prihodi od realizacije (prodaje) proizvoda, usluga ili roba su najoptiji pokazatelj aktivnosti jednog preduzaa. Meutim, moemo govoriti o bruto prihodima od realizacije i neto prihodima od realizacije. Neto prihode od realizacije emo dobiti kada od bruto prihoda oduzmemo: 1. vrednost vraenih proizvoda, 2. naknadno odobrene popuste i sl. Neto prihodi od realizacije korespondiraju sa potraivanjima od kupaca, tako da se koeficijent obrta kupaca dobija na sledei nain: Koeficijen obrta kupaca = Neto prihod od realizacije Prosean saldo kupaca

Prosean saldo kupaca smo dobili sabiranjem salda kupaca na poetku i na kraju godine i deljenjem tog zbira sa 2. Ako nemamo saldo kupaca na poetku godine, onda koristimo krajnji saldo kupaca. Kada su velika kolebanja salda kupaca u toku godine i ako raspolaemo sa odgovarajuim podacima onda bi smo sabrali mesena saldo kupaca i taj zbir podelili sa 12. Koeficijent obrta kupaca pokazuje: 1. koliko se proseno godinje naplauju potraivanja od kupaca, 2. na koliko dinara neto prihoda od realizacije u toku jedne godine 1 dinara ostaje nenaplaen u saldu potraivanja od kupaca. Da bi smo lake procenili efikasnost naplate potraivanja od kupaca, izraunavamo prosean period naplate potraivanja od kupaca (proseno vreme trajanja jednog obrta kupaca ili prosenu starost kupaca): Prosean period naplate potraivanja od kupaca = Broj dana u godini Koeficijent obrta kupaca

Prosean period naplate potraivanja od kupaca pokazuje da od trenutka prodaje na kredit kupcima do trenutka naplate potraivanja proseno protekne X dana (uvek emo zaokruiti na ceo broj). Ovo vreme bi smo uporedili sa kreditnim periodom koji smo ugovorili sa kupcima. Ako je

10

ugovoreni kreditni period bio manji od izraunatog prosenog perioda naplate potraivanja od kupaca, to znai da kasne u plaanju svojih obaveza.

2. Koeficijent obrta zaliha:pokazuje koliko efikasno preduzee upravlja ukupnim zalihama. Ovaj koeficijent emo izraunati deljenjem cene kotanja realizovanih proizvoda sa prosenim saldom zaliha. Koeficijent obrta zaliha = Cena kotanja realizovanih proizvoda Prosean saldo zaliha

Ovaj koeficijent pokazuje: 1. koliko puta se proseno godinje obrnu zalihe, 2. na koliko dinara cene kotanja realizovanih proizvoda ostaje 1 dinar vezan u zalihama na kraju godine, 3. koliko je preduzee ostvarilo dinara cene kotanja realizovanih proizvoda investiranjem 1. dinara u zalihe. Mnogo ree se koeficijent obrta zaliha izraunava na taj nain to se u brojiocu koriste neto prihodi od realizacije. Inae, moe se izraunati i koeficijent obrta pojedinih zaliha: sirovina i materijala, nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda. Proseno vreme trajanja jednog obrta zaliha pokazuje koliko proseno dana protekne od trenutka nabavke sirovina i materijala do trenutka prodaje gotovih proizvoda, i dobija se na sledei nain: Proseno vreme trajanja jednog obrta zaliha = Broj dana u godini Koeficijent obrta zaliha

Cilj preduzea je da se ovo vreme skrati, a to se moe postii efikasnijim upravljanjem: zalihama sirovina i materijala, nedovrenom proizvodnjom i zalihama gotovih proizvoda.

3. Koeficijent obrta dobavljaa:Koeficijent obrta dobavljaa = Ukupne nabavke na kredit od dobavljaa Prosean saldo dobavljaa

Koeficijent obrta dobavljaa pokazuje koliko puta se proseno godinje plaanju obaveze prema dobavljaima.

11

Za razliku od ostalih koeficijenata obrta gde smo teili da se oni poveaju, kod ovog koeficijenta cilj bi bio da se odrava u okviru ugovorenog kreditnog perioda ili da se malo uspori, kada to posebni uslovi zahtevaju. Ukoliko imamo kratkorone probleme nelikvidnosti, mogli bismo uz saglasnost dobavljaa da prolongiramo za izvestan period plaanje dospelih kratkoronih obaveza. Proseno vreme plaanja obaveza prema dobavljaima pokazuje koliko proseno dana protekne od trenutka nabavke sirovina, materijala, usluga ili robe od dobavljaa do trenutka isplate obaveza prema dobavljaima, i dobija se na sledei nain: Proseno vreme plaanja obaveza prema dobavljaima = Broj dana u godini Koeficijent obrta dobavljaa

Ovo vreme bi trebalo uporediti sa odobrenim kreditnim periodom od dobavljaa da bismo utvrdili da li kasnimo ili na vreme plaamo nae dospele obaveze. Najvei deo priliva gotovine u preduzee dolazi od naplate potraivanja od kupaca, dok se gotovina u znatnoj meri odliva iz preduzea po osnovu plaanja obaveza prema dobavljaima. Zbog toga bi trebalo uskladiti proseno vreme plaanja obaveza prema dobavljaima sa prosenim periodom naplate potraivanja od kupaca.

4.

Koeficijent obrta fiksnih sredstava:Koeficijent obrta fisknih sredstava = Neto prihod od realizacije Prosena nabavna vrednost fiksnih sredstava

Ovaj koeficijent pokazuje koliko se dinara neto prihoda od realizacije ostvaruje na svaki dinar sredstava angaovanih u fiksna sredstva. U imeniocu se uzima prosena nabavna vrednost fiksnih sredstava zbog potrebe analize, odnosno mogunosti poreenja sa odgovarajuim standardima. Mogli bismo raunati i sa sadanjom vrednou fiksnih sredstava, ali bi smo morali voditi rauna o stepenju njihove otpisanosti. Trebalo bi raunati samo sa fiksnim sredstvima koja se nalaze u materijalnom obliku (maine, ureaji, oprema i dr.), jer je mnogo tee proceniti vrednost i efekte korienja nematerijalnih ulaganja (patenti, licence i dr.).

12

Ako je ovaj koeficijent znatno manji u odnosu na proseni koeficijent u privrednoj grani u kojoj preduzee posluje, to znai da se nedovoljno koriste instalirani kapaciteti ili da su oni predimenzionirani.

5.

Koeficijent obrta ukupnih sredstava:

najoptiji pokazatelj efikasnosti korienja sredstava u preduzeu. On je sintetiki pokazatelj i njegova veliina zavisi od efikasnosti korienja pojedinih sredstava, kako obrtnih tako i fiksnih. Koeficijen obrta ukupnih sredstava = Neto prihod od realizacije Prosena ukupna sredstva

On pokazuje: 1. koliko puta godinje se proseno obrnu ukupna poslovna sredstava preduzea, 2. koliko se dinara neto prihoda od realizacije ostvari na 1 dinar ukupno angaovanih poslovnih sredstava. Ako dolazi do njegovog smanjenja, to nije dobro, treba preispitati (jer je u pitanju sintetiki pokazatelj) ta se deava sa deava sa efikasnou upravljanja pojedinim sredstvima.

6. Koeficijent obrta sopstvenih sredstava:U aktivi bilansa stanja sadrana su ukupna sredstava preduzea grupisana najee prema njihovoj funkcionalnoj nameni. U pasivi bilansa stanja prikazani su izvori tih sredstava, odnosno nain njihovog finansiranja. Jedna od mogunosti grupisanja tih izvora je podela na sopstvene izvore i na pozajmljene izvore. Bez obzira na nain finansiranja sredstava ona istovremeno (zajedno) funkcioniu u preduzeu i praktino je nemogue uvrditi da moemo ispitivati efikasnost korienja sredstava koja smo finansirali sopstvenim kapitalom. Meutim, za analitike potrebe moemo utvrditi koeficijent obrta sopsvenih sredstava. Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = Neto prihod od realizacije Prosena sopstvena sredstva13

Ovaj koeficijent pokazuje koliko je ostvareno dinara neto prihoda od realizacije na 1 dinar sredstava koja su finansirana iz sopstvenih izvora. Ovaj koeficijent ima poseban znaaj kod utvrivanja stope prinosa na sopstvena sredstva, kada se ova stopa izraunava u analitikoj formi.

III POKAZATELJI UPRAVLJANJA DUGOM:Pokazatelji upravljanja dugom, odnosno racia duga pokazuju izloenost preduzea finansijskom riziku. Pored poslovnog rizika (nastalog prisustvom fiksnih trokova poslovanja u ukupnim trokovima), preduzea su izloena i finansijskom riziku, kada u izvorima finansiranja imaju i pozajmljene izvore, tj. dugove. Taj rizik se javlja zbog ugovorene obaveze plaanja kamate kao i vraanja glavnice duga u njihovom roku dospea.

1. Racio ukupnog duga prema ukupnim sredstvima:dobija se podelom ukupnih obaveza preduzea sa njegovim ukupnim poslovnim sredstvima. Racio ukupnog duga prema ukupnim sredstvima = Ukupne obaveze Ukupna poslovna sredstva

Radi se o pokazatelju strukture, i pokazuje koliki se procenat ukupnih poslovnih sredstava finansira iz dugova, odnosno sredstvima kreditora i drugih poverilaca. Ostala razlika se finansira iz sopstvenih izvora odnosno sopstvenim kapitalom. Preduzea sa velikim ueem dugova u strukturi izvora finansiranja izloena su veem finansijskom riziku. Ako je u finansijskoj strukturi manje uee duga tada kaemo da preduzee ima vei kapacitet zaduivanja, to znai da e se u budunosti moi lake da zadui i pod povoljnijim uslovima.

2. Racio dugoronog duga prema ukupnim sredstvima:pokazatelj finansijske strukture preduzea i dobija se na sledei nain: Racio dugoronog duga prema ukupnim sredstvima = Dugoroni dugovi Ukupna poslovna sredstva14

Pokazuje koliko je uee dugoronih dugova u finansiranju ukupnih poslovnih sredstava. Ovaj racio je korisno utvrditi jer su dugoroni i kratkoroni dugovi razliitog kvaliteta s obzirom na rok dospea, cenu, nain pribavljanja i dr. Kratkoroni dugovi dospevaju za plaanje u roku kraem od jedne godine, dok dugoroni dugovi mogu imati znatno due rokove dospea i razliit raspored vraanja glavnice duga. U okviru kratkoronih dugova se nalaze obaveze prema dobavljaima i obaveze za ukalkulisane trokove koje su besplatne, a i kamatne stope na kratkorone kredite trebalo bi da budu nie od kamata na dugorone kredite s obzirom na manji rizik ulaganja koji trpe kratkoroni poverioci.

3.

Racio dugoronog duga prema sopstvenom kapitalu:

pokazatelj finansijske strukture kapitala, odnosno dugoronog aspekta finansiranja preduzea, i dobija se na sledei nain: Racio dugoronog duga prema sopstvenom kapitalu = Dugoroni dugovi Sopstveni kapital

Pokazuje koliko je dinara dugoronog duga angaovano na 1 dinar sopstvenog kapitala. Bilo bi korisno izraunati navedeni racio korienjem trine vrednosti sopstvenog kapitala (koji je inae realniji pokazatelj iznosa sopstvenog kapitala u odnosu na knjigovodstvenu vrednost sopstvenog kapitala). To bismo mogli uraditi pod uslovom da se akcije (obine i preferencijalne) kotiraju na berzi, odnosno ako raspolaemo sa njihovim trinim vrednostima.Racio dugoronog duga prema = trinoj vrednosti sopstvenog kapitala Dugoroni dugovi Trina vrednost sopstvenog kapitala

Racio dugoronog duga prema trinoj vrednosti sopstvenog kapitala pokazuje koliko je na 1 dinar trine vrednosti sopstvenog kapitala angaovano dinara dugoronog duga.

15

4. Koeficijent pokria kamate:kamata je rashod koji se plaa iz dobitka pre oporezivanja, odnosno poslovnog dobitka, to znai da ima utedu na porezu, s obzirom da kamata umanjuje osnovicu poreza na dobitak preduzea. Koeficijent pokria kamate = Poslovni dobitak Kamate na kredite

Ovaj koeficijent pokazuje: 1. sa koliko je dinara poslovnog dobitka pokriven svaki dinar rashoda na ime kamate, 2. koliko je puta poslovni dobitak vei od rashoda na ime kamate. Posmatrano sa stanovnitva preduzea, vei koeficijent znai da je manji rizik da ono nee moi da plati svoje obaveze po osnovu kamate, odnosno da je manji rizik da upadne u finansijske neprilike. I za poverioce je vazno da ovaj koeficijent bude vei, jer su tada njihova potraivanja izloena manjem riziku naplate.

5. Koeficijent pokria ukupnog duga:pored plaanja kamate na dug prema ugovorenoj kamatnoj stopi i ugovorenim rokovima plaanja, preduzee mora vriti otplatu glavnice duga takoe prema unapred ugovorenom rasporedu. Mogue je da se otplata glavnice duga vri polugodinje, godinje ili na kraju dospea duga (zbog ega se formira amortizacioni fond za ove svrhe). Za razliku od kamate koja se plaa pre poreza na dobitak, otplata glavnice se vri posle oporezivanja zbog ega se to fiksno plaanje mora prevesti na ekvivalent pre oporezivanja, tako da dobijamo sledeu formulu:Koeficijent pokria ukupnod duga Poslovni dobitak Glavnica duga Kamate na kredite + (1 - stopa poreza na dobitak)

=

Ovaj koeficijent pokazuje sa koliko dinara poslovnog dobitka je pokriven svaki dinar obaveza po osnovu kamate i glavnice duga. Dunik i poverilac su u boljem poloaju kada je ovaj koeficijent vei. Meutim, pored ovih preduzee moe imati i druga fiksna plaanja kao to su: plaanja po osnovu lizinga (zakupnine) i fiksne preferencijalne dividende. Dok se zakupnina plaa pre poreza, preferencijalne dividende se16

plaaju posle oporezivanja pa bi se koeficijent pokria ukupnih fiksnih plaanja mogao izraunati na sledei nain:Koeficijent pokria ukupnih fiksnih plaanja

=

Poslovni dobitak + Zakupnina Glavnica Preferencijale + Kamate duga dividende na + Zakupnina + (1 - stopa poreza na dobitak) kredite

Ovaj koeficijent pokazuje sa koliko dinara poslovnog dobitka je pokriven svaki dinar ukupnih fiksnih plaanja (kamata na kredit, glavnica duga, zakupnina i preferencijalna dividenda). Vei koeficijent znai veu sigurnost za: a) poverioce da e naplatiti kamatu i glavnicu duga, b) lizing kompanije da e naplatiti lizing naknade, c) preferencijalne akcionare da e im biti isplaen unapred ugovoren iznos dividende. Poto se tokovi prihoda, rashoda i rezultata ne poklapaju sa novanim tokovima, bilo bi korisno utvrditi da li raspolaemo sa dovoljno gotovine za pokrie rashoda na ime kamate. Koeficijent pokria rashoda na ime kamate gotovinom dobili bismo tako to bismo na neto novani tok iz poslovne aktivnosti (koji je utvren posle kamate i poreza na dobitak) dodali iznos kamate i iznos poreza, i taj zbir podelili sa rashodima na ime kamate.Neto novani tok iz Kamata Koeficijent + + poslovne aktivnosti na kredite pokria rashoda = na ime kamate Kamate gotovinom na kredite Porez na dobitak

IV POKAZATELJI RENTABILNOSTI: 1. Stopa bruto dobitka:Stopa bruto dobitka = =

Bruto dobitak Neto prihod od realizacije

Neto prihod od realizacije Cena kotanja realizovanih proizvoda Bruto dobitak

17

Ova stopa pokazuje koliko dinara bruto dobitka se ostvaruje na 1 dinar neto prihoda od realizacije. Na poveanje stope bruto dobitka moemo uticati: 1. poveanjem obima prodaje, 2. poveanjem prodajnih cena, 3. smanjenjem pojedinanih i ukupnih trokova u strukturi cene kotanja. Poveanje obima prodaje i promena cena zavisi u najveoj meri od tranje na tritu proizvoda i usluga. Meutim, kada se radi o smanjenju trokova esto postoji mogunost izvesnih uteda: smanjenje karta i loma materijala, nabavka materijala po niim nabavnim cenama, zamena jedne vrste materijala drugim materijalom i sl.

2.

Stopa poslovnog dobitka:

pored cene kotanja realizovanih proizvoda u strukturi ukupnih trokova postoje i drugi trokovi: 1. trokovi prodaje, 2. trokovi uprave, 3. trokovi administracije i sl., koji su u stvari trokovi perioda. Kada se ovi trokovi oduzmu od bruto dobitka dobija se poslovni dobitak, odnosno dobitak pre kamate i poreza. Stavljanjem u odnos poslovnog dobitka i neto prihoda od realizacije dobijamo stopu poslovnog dobitka. Stopa poslovnog dobitka = Poslovni dobitak Neto prihod od realizacije

Ova stopa pokazuje koliko dinara poslovnog dobitka se ostvaruje na 1 dinar neto prihoda od realizacije. Ova stopa zavisi od sledeih faktora: 1. obima prodaje, 2. prodajne cene, 3. efikasnog upravljanja trokovima sadranim u ceni kotanja realizovanih proizvoda, 4. efikasnog upravljanja trokovima perioda. Verovatno su i kod pojedinih i kod ukupnih trokova perioda mogue utede.

18

3. Stopa neto dobitka:Faktori koji uitu na visinu stope bruto dobitka i stope poslovnog dobitka uglavnom se vezani za poslovnu aktivnost preduzea. Ako hoemo da ispitamo kako se finansijska aktivnost odraava na stopu dobitka, onda izraunavamo stopu neto dobitka. Stopa neto dobitka = Neto dobitak Neto prihod od realizacije

Stopa neto dobitka pokazuje uee neto dobitka u neto prihodu od realizacije, odnosno koliko se na 1 dinar neto prihoda od realizacije ostvaruje dinara neto dobitka. Ova stopa zavisi od sledeih faktora: 1. obima prodaje, 2. prodajne cene, 3. efikasnog upravljanja trokovima sadranim u ceni kotanja realizovanih proizvoda, 4. efikasnog upravljanja trokovima perioda, 5. rashoda na ime kamate. Ako u finansijskoj strukturi imamo znaajno uee dugova pribavljenih uz visoke kamatne stope, onda i pored velikog iznosa poslovnog dobitka moemo imati mali neto dobitak ili ak gubitak.

4. Stopa prinosa na ukupna sredstva:Poslovni dobitak Stopa prinosa na = ukupna sredstva Prosena ukupna poslovna sredstvaOva stopa je osnovni pokazatelj prinosa tj. rentabilnosti u poslovnoj aktivnosti. Pokazuje koliko je dinara poslovnog dobitka ostvarno na 1 dinar angaovanih poslovnih sredstava. Moe se izraunati i u analitikoj formi, kao proizvod stope poslovnog dobitka i koeficijenta obrta ukupnih sredstava. Stopa prinosa na ukupna sredstva Stopa prinosa na ukupna sredstva = = Poslovni dobitak Neto prihod od Stopa poslovnog dobitka x x Koeficijent obrta ukupnih sredstava Neto prihod od realizacije Prosena ukupna19

realizacije sredstva Smisao ralanjivanja ove stope je u tome da uoimo koji sve faktori utiu na njenu visinu: 1. na stopu poslovnog dobitka utiu sledei faktori: obim prodaje, prodajne cene, efikasno upravljanja trokovima sadranim u ceni kotanja realizovanih proizvoda, i efikasno upravljanja trokovima perioda; 2. koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava najoptiji pokazatelj efikasnosti korienja ukupnih poslovnih sredstava. Delovanjem na pojedine ili sve navedene faktore moe se poveati rentabilnost, odnosno spreiti njen pad.

5. Stopa prinosa na sopstvena sredstva:Kada elimo da u obraun rentabilnosti ukljuimo nain finansiranja, tada raunamo stopu (neto) prinosa na sopstvena sredstva. Stopa prinosa na sopstvena sredstva = Neto dobitak Prosena sopstvena poslovna sredstva

Ova stopa pokazuje koliko je dinara neto dobitka ostvareno na 1 dinar angaovanog sopstvenog kapitala. Moe se izraunati i kao proizvod stope neto dobitka i koeficijenta obrta sopstvenih sredstava. Stopa prinosa na sopstvena sredstva Stopa prinosa na sopstvena sredstva = Stopa neto dobitka Neto dobitak Neto prihod od realizacije x Koeficijent obrta sopstvenih sredstava

=

Neto prihod od realizacije x Prosena sopstvenih sredstva

Visina ove stope zavisi od istih faktora kao i visina stope prinosa na ukupna sredstva, ali i od naina finansiranja, odnosno od uea duga u strukturi kapitala i cene tog duga.

V DU PONT SISTEM ANALIZE:Sistem analize koga finansijski menaderi esto koriste prilikom: 1. ocene finansijske situacije preduzea u prethodnom periodu, 2. pri donoenju finansijskih odluka za budue vremenske periode.20

1.

Osnovna Du Pont formula (ROI):

dovodi u vezu stopu neto dobitka sa koeficijentom obrta ukupnih poslovnih sredstava, i proizvod ove dve veliine daje stopu neto prinosa na ukupna sredstva (ROI). Koeficijent obrta Stopa neto prinosa na Stopa neto = x ukupnih poslovnih ukupna sredstva dobitka sredstava Stopa neto prinosa na = ukupna sredstva Stopa neto prinosa na = ukupna sredstva Neto dobitak Neto prihod od realizacije x Neto prihod od realizacije Prosena ukupna poslovna sredstva

Neto dobitak Prosena ukupna poslovna sredstva

Stopa neto prinosa na ukupna sredstva je jedan od optih pokazatelja rentabilnosti. Ona pokazuje koliko je dinara neto dobitka ostvareno na 1 dinar ukupno angaovanih poslovnih sredstava. Ova stopa mogla bi se ocenjivati tako to bi se poredila sa: a) prosenom stopom u privrednoj grani u kojoj preduzee posluje, b) stopom osvarenom u preduzeu u prethodnoj godini ili u nizu prethodnih godina, c) planiranom stopom. Stopa neto dobitka pokazuje sa koliko procenata neto dobitak uestvuje u neto prihodima od realizacije, dok se ostatak odnosi na pojedine i ukupne trokove, tako da je uee neto dobitka u neto prihodima od realizacije mogue poveati sniavanjem pojedinanih i ukupnih trokova. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava je najoptiji pokazatelj efikasnosti korienja ukupnih poslovnih sredstava, i pokazuje koliko je dinara preduzee ostvarilo neto prihoda od realizacije na 1 dinar uloen u ukupna poslovna sredstva. Preduzee moe poveati stopu neto prinosa na ukupna sredstva, tj. poveati rentabilnost: 1. poveanjem stope neto dobitka, odnosno sniavanjem trokova, i

21

2. poveanjem koeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstava,

odnosno efikasnijim korienjem pojedinih i ukupnih poslovnih sredstava. Moemo rei da ova stopa pokazuje do kog stepena se moe sniavati stopa neto dobitka i smanjivati efikasnost korienja ukupnih poslovnih sredstava, a da preduzee ne ue u zonu gubitka. Karakteristino je da preduzea koja ostvaruju nisku stopu neto dobitka imaju veliki koeficijent obrta, dok preduzea koja imaju visoku stopu neto dobitka po pravilu imaju mali koeficijent obrta.

2.

Proirena Du Pont formula (ROE):

dovodi u vezu stopu neto prinosa na ukupna sredstva (ROI) sa stopom prinosa na sopstvena sredstva (ROE), kao jo jednim optim pokazateljem rentabilnosti. Ova stopa dobija se na sledei nain: Stopa prinosa na sopstvena sredstva = Stopa neto prinosa na ukupna sredstva x Multiplikator sopstvenih sredstava

Multiplikator sopstvenih sredstava polazi od toga da sopstvena sredstva ine akcijski kapital (uvean za kapitalni dobitak ili umanjen za kapitalni gubitak) i akumulirani dobita. Dobija se na sledei nain: Multiplikator = sopstvenih sredstava Prosena ukupna poslovna sredstva Proseni sopstveni kapital

Multiplikator pokazuje koliko je na 1 dinar sopstvenog kapitala angaovano ukupnih poslovnih sredstava. Moe se izraunati i kao:1 1 racio duga 1 ukupni dugovi ukupna poslovna sredstva

= 1

pri emu je racio duga uee duga u ukupnim izvorima finansiranja. Proirena Du Pont formula ukljuuje u analizu rentabilnosti finansijsku strukturu (finansijski leverid), koji se definie kao odnos duga i sopstvenog kapitala. Stopa neto prinosa na = sopstvena sredstva x Neto dobitak Prosena ukupna poslovna sredstva22

Prosena ukupna poslovna sredstva Stopa neto prinosa na sopstvena sredstva =

Proseni sopstveni kapital

Neto dobitak Proseni sopstveni kapital

Stopa neto prinosa na sopstven sredstva pokazuje koliko je dinara neto dobitka ostvareno na 1 dinar angaovanog sopstvenog kapitala.Stopa neto prinosa Stopa na sopstvena = neto x sredstva dobitka Koeficijent obrta ukupnih sredstava x Multiplikator sopstvenih sredstava

Izraunavanje ove stope u analitikoj formi kao proizvod: 1. stope neto dobitka, 2. koeficijenta obrta ukupnih poslovnih sredstava, i 3. multiplikatora sopstvenih sredstava, prua znatno vee mogunosti analize, tj. ispitivanje uticaja: 1. efikasnosti upravljanja trokovima, 2. efikasnosti korienja ukupnih poslovnih sredstava, i 3. efekta finansijskog leverida na rentabilnost poslovanja preduzea, odnosno na stopu prinosa na sopstvena sredstva. Poveanje uea duga u ukupnim izvorima finansiranja poveava multiplikator sopstveih sredstava, to e do odreenog stepena uticati na poveanje stope prinosa na sopstvena sredstva, uz izvestan stepen poveanja finansijskog rizika. Pozitivan uticaj finansijskog leverida na stopu prinosa na sopstvena sredstva bie sve dok je stopa prinosa na ukupna sredstva (ROI) vie od prosene cene pozajmljenih sredstava (ki), dok bi u suprotnom sluaju efekat finansijskog leverida bio negativan i dolo bi do sniavanja stope prinosa na sopstvena sredstva.

23

3. analize:

Grafika ilustracija Du Pont sistema

Iz grafikona se moe zakljuiti da se za analizu koriste podaci iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Stavljanjem u relativni odnos pojedinih relevantnih podataka iz ova dva izvetaja dobijeni su, u analitikoj formi: 1. stope neto prinosa na ukupna sredstva, 2. stopa prinosa na sopstvena sredstva. Iz grafikona se moe lako sagledati meuzavisnost pojedinih veliina. Ukoliko bi se na istom grafikonu izraunale ove stope za vie godina, moglo bi se veoma lako uoiti ta je uticalo na njihovo poveanje ili smanjenje u odreenim vremenskim periodima. Analiza bi se mogla vriti i tako da se izrauna do kog stepena bi se mogla: 1. smanjivati stopa neto dobitka, 2. usporavati koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava, 3. poveavati finansijski leverid, a da to ne dovede do negativne stope neto prinosa na sopstvena sredstva.

VI POKAZATELJI TRINE VREDNOSTI:Nazivaju se i pokazatelji vlasnitva. Karakteristini su za akcionarsko preduzee.

24

1. Neto dobitak po akciji (EPS):izraunava se kao relativni odnos neto dobitka ostvarenog u toku poslovne godine i ukupnog broja izdatih obinih akcija. Neto dobitak Neto dobitak po akciji = Broj izdatih obinih akcija Ovaj pokazatelj meri rentabilnost po jednoj obinoj akciji, odnosno pokazuje raspoloivi neto dobitak po akciji, koji se moe raspodeliti akcionarima u obliku dividende i delom akumulirati, to e zavisiti od: 1. veliine ostvarenog neto dobitka, 2. politike njegove raspodele. Broj izdatih obinih akcija odnosi se samo na emitovane i prodate akcije, to znai da se emitovane i neprodate akcije ne uzimaju u obzir, kao i emitovane i prodate akcije koje su kasnije otkupljene (trezorske akcije). Ukoliko preduzee u strukturi izvora finansiranja ima i preferencijalne akcije, onda se pre utvrivanja ovog pokazatelja preferencijalna dividenda (koja se unapred utvruje u fiksnom iznosu) oduzima od neto dobitka, kako bi se dobio neto dobitak koji pripada obinim akcijama. Neto dobitak po akciji je pouzdan pokazatelj uspeha preduzea za: 1. upravu preduzea, 2. postojee akcionare, 3. potencijalne ulagae koji nameravaju da investiraju svoj kapital.

2. Odnos trine cene po akciji i neto dobitka po akciji (P/E):Odnos trine cene po akciji i neto dobitak po akciji = Trina cena po akciji Neto dobitak po akcija

Veoma vaan racio za budue ulagae kapitala u preduzee. Pokazuje koliko su oni spremni dinara da plate da bi svake godine ostvarili 1 dinar neto dobitka po akciji. Vei racio ukazuje na vei budui rast neto dobitka po akciji, to znai da e ulagai imati vie poverenja u takvo preduzee kao i u njegovu budunost.

25

Obrnuto, manji racio e ukazivati na manja oekivanja od preduzea u budunosti. Na osnovu ovog racia mogue je: 1. utvrditi oekivanu trinu vrednost obinih akcija preduzea u poreenju racia dva preduzea, preduzee koje ima vei racio sigurno je da e imati i veu oekivanu trinu vrednost akcija; 2. proceniti buduu trinu vrednost akcija preduzea za vie godina ovaj racio emo pomnoiti sa oekivanim neto dobitkom po akciji na kraju te neke n-te godine; 3. koristiti se za procenu trine vrednosti akcija preduzea ije se akcije ne prodaju javno u tom sluaju se ostvareni neto dobitak po akciji pomnoi sa raciom koji je utvren za prosek privredne grane u kojoj preduzee posluje; 4. reciprona vrednost ovog racia predstavlja stopu kapitalizacije akcijskog kapitala na osnovu ove stope ulagai e se opredeliti koji prinos su spremni da prihvate. Ukoliko ulagai ne zahtevaju izraunatu stopu (nego manju stopu), odnosno spemni su da plate vie od trine cene akcije, doi e do pada trine stope kapitalizacije obinih akcija.

3. Racio plaanja dividendi (DPS/EPS):dobija se iz relativnog odnosa isplaene dividende po akciji i neto dobitka po akciji. Racio plaanja dividendi = Isplaena dividenda po akciji Neto dobitak po akciji

Pokazuje koliko procenata neto dobitka je isplaeno akcionarima u obliku dividende, dok je ostatak do 100% akumuliran. Raspodela neto dobitka na dividendu i akumulirani dobitak je predmet razmatranja dividendne politike, koja je determinisana nizom faktora kao to su: pravni propisi, likvidnost, otplata kredita, ogranienja u ugovorima o kreditima, stabilnost neto dobitka, pristup tritu kapitala, poreska pozicija akcionara,....

4. Dividendna stopa (DPS/MkPr):dobija se kao relativni odnos dividende po akciji i trine cene po akciji.26

Dividendna stopa =

Dividenda po akciji Trina cena po akciji

Ova stopa pokazuje tekui prinos koji akcionari ostvaruju u procentu u odnosu na trinu vrednost akcije koju poseduju. I ova stopa se moe analizirati u odnosu na stopu iz prethodne godine, ili iz niza prethodnih godina, kao i u odnosu na prosenu stopu u privrednoj grani u kojoj preduzee posluje. Predstavlja znaajan pokazatelj za budue ulagae, naroito za one koji preferiraju isplatu dividendi u odnosu na poveanje kapitalnog dobitka. Dividendna stopa se najee kree od 0% do 10% ili 12%: 1. 0% javlja se kod preduzea koja nisu deklarisala dividendu, 2. 2-3% preduzea sa izraenim rastom i razvojem, 3. 7-8% zrela preduzea, 4. 10-12% preduzea ija je trina cena akcija depresirana.

5. Knjigovodstvena vrednost po akciji:dobija se deljenjem sopstvenog kapitala sa brojem izdatih obinih akcija. Knjigovodstvena vrednost po akciji = Ukupni sopstveni kapital Broj izdatih obinih akcija

Sopstveni kapital obuhvata: akcijski kapital (uvean za kapitalni dobitak i umanjen za kapitalni gubitak) i akumulirani dobitak Ukoliko bi dolo do likvidacije preduzea i prodaje njegovih sredstava po knjigovodstvenoj vrednosti, sve obaveze preduzea ukljuujui i preferencijalne akcije mogle bi se nadoknaditi u ukupnoj vrednosti, a obini akcionari bi za svaku akciju koju poseduju primili iznos jednak ovom raciu. Metod knjigovodstvene vrednosti podlean je kritici, jer: 1. polazi od bilansa stanja koji se zasniva na istorijskim podacima, 2. ignorie potencijalne dobitke koji bi se mogli ostvariti korienjem sredstava, 3. ne razmatra meuzavisnost sa trinom vrednou preduzea. Meutim, knjigovodstvena vrednost po akciji moe se koristiti za utvrivanje likvidacione vrednosti, koja predstavlja stvarni iznos koji e primiti obini27

akcionari po jednoj akciji ako doe do likvidacije preduzea i prodaje njegove vrednosti. Likvidaciona vrednost po akciji je realniji pokazatelj od knjigovodstvene vrednosti, ali i ova vrednost ne vodi rauna o prinosima koji se mogu oekivati korienjem sredstava preduzea.

POGLAVLJE 2: POSLOVNI I FINANSIJSKI RIZIK I DEJSTVO LEVERIDASa promenom obima prodaje treba oekivati da se poslovni dobitak menja brim intezitetom od promene tog obima. To e se desiti zbog prisustva fiksnih trokova u strukturi ukupnih trokova koji su ve pokriveni na postojeem obimu prodaje. Dodatni obim prodaje uslovie samo poveanje varijabilnih trokova. Taj efekat poslovanja se fiksnim trokovima moe se analizirati preko faktora poslovnog leverida. Ukoliko preduzee u strukturi izvora finansiranja ima i pozajmljene izvore, ono posluje u uslovima finansijskog rizika. Iz poslovnog dobitka moraju se pokriti nastali rashodi na ime kamate, koji su fiksni na postojeem obimu prodaje. Usled intezivnije promene poslovnog dobitka zbog promene obima prodaje, treba oekivati veu promenu dobitka pre oporezivanja i neto dobitka nego to je promena poslovnog dobitka. Ta promena se meri preko faktora finansijskog leverida.

Poslovni rizik i poslovni leverid:Posmatranjem promene obima prodaje i veliine poslovnog dobitka moe se zapaziti da se poslovni dobitak menja bre nego to se menja obim prodaje. To se objanjava injenicom da u strukturi ukupnih trokova postoje fiksni trokovi, koji u ukupnoj masi ostaju nepromenjeni, ali se po jedinici proizvoda smanjuju zbog poveanja obima prodaje, i obrnuto. Poto se fiksni trokovi po jedinici proizvoda smanjuju s poveanjem obima prodaje, to e dovesti do znatno breg porasta poslovnog dobitka, jer su ukupni fiksni trokovi ve pokriveni pri postojeem obimu prodaje. Sa poveanjem obima prodaje poveavae se samo varijabilni trokovi, a zbog pretpostavke da se neto prihodi od realizacije poveavaju proporcionalno s poveanjem obima prodaje, sasvim je jasno da e poslovni dobitak rasti bre od

28

porasta prodaje. Koliko e bre rasti zavisi od veliine fiksnih trokova. Relativni odnos u intenzitetu tih promena meri se poslovnim leveridom. Poslovni leverid pokazuje odnos procentualne promene poslovnog dobitka koja nastaje na bazi procentualne promene obima prodaje. Dejstvo poslovnog leverida utvruje se preko faktora poslovnog leverida, koji se moe izraunati na dva naina: Faktor poslovnog leverida = Faktor poslovnog leverida =Neto prihod od realizacije Varijabilni trokovi Marginalni dobitak Fiksni trokovi Poslovni dobitak Kamate na dugove Neto dobitak (pre oporezivanja)

% promene poslovnog dobitka % promene obima prodaje Marginalni dobitak Poslovni dobitak

Faktor poslovnog leverida ostaje nepromenjen za sve promene obima prodaje, jer su linearne funkcije prihoda i trokova. Poslovno leverid se moe analizirati i u kontekstu grafikona rentabinosti: ukoliko je prelomna taka rentabilnosti na grafikonu locirana visoko (znaajno uee fiksnih trokova u strukturi ukupnih trokova), male oscilacije u obimu prodaje mogu znaajno uticati na promenu poslovnog dobitka; ukoliko preduzee posluje ispod prelomne take rentabilnosti, faktor poslovnog leverida je negativan i njegovi efekti se smanjuju sa sve veim smanjenjem obima prodaje. Na kraju bi ostali samo neiskorieni fiksni trokovi; ako bi preduzee poslovalo iznad prelomne take rentabilnosti, a da u meuvremenu poraste prodajna cena i opadnu proseni varijabilni trokovi, faktor poslovnog leverida bi se smanjio (i obrnuto). Ovo se javlja zbog toga to bi marginalni dobitak bre rastao u odnosu na neto prihode od realizacije, a sporije u odnosu na poslovni dobitak (i obrnuto).

Finansijski rizik i finansijski leverid:

29

Finansijski leverid moe se definisati na vie naina, i to kao: 1. odnos duga i sopstvenih izvora; 2. relativni odnos trine vrednosti istog duga i trine vrednosti ukupnog kapitala; 3. relativni odnos efektivnih rashoda na ime kamate i poslovnog dobitka koji preduzee ostvaruje angaovanjem i korienjem ukupnih poslovnih sredstava. Ukoliko u strukturi izvora finansiranja uestvuje i dug, treba oekivati da e stopa prinosa na sopstvena sredstva biti via od stope prinosa na ukupno angaovana sredstva, tj. treba oekivati pozitivne efekte finansiranja iz pozajmljenih izvora. Ovi pozitivni efekti e se pojaviti samo u sluaju ako je kamatna stopa na pozajmljena sredstva nia od stope prinosa na ukupno angaovana sredstva. Dakle radi se o fiksnim finansijskim rashodima na ime kamate na dugove koji aktiviraju dejstvo finansijskog leverida. Dejstvo finansijskog leverida izraava se u vidu koeficijenta ili faktora: Faktor finansijskog leverida = gde je: Pd poslovni dobita, I kamata. Faktor finansijskog leverida = % promene neto dobitka % promene poslovnog dobitka Pd Pd - I

Faktor finansijskog leverida moe se definisati kao relativni odnos procentualne promene neto dobitka (ili dobitka pre oporezivanja ako u analizu uvedemo i porez na dobitak preduzea) i procentualne promene poslovnog dobitka. Npr. faktor finansijskog leverida od 2 pokazuje da e se neto dobitak promeniti za 2 % ako se poslovni dobitak promeni za 1 %. Koliko e biti poveanje neto dobitka, tj. koliko e iznositi efekat finansijskog leverida u odnosu na poslovni dobitak, zavisi od: a) strukture izvora finansiranja, odnosno od veliine duga, b) apsolutne razlike izmeu kamatne stope i stope prinosa na ukupno angaovana poslovna sredstva. Obraun efekta finansijskog leverida:30

Stopa prinosa na ukupna sredstva Stopa prinosa na sopstvena sredstva1)

= =

Poslovni dobitak Prosena ukupna poslovna sredstva Neto dobitak Prosena sopstvena poslovna sredstvaukupna sopstvena sredstva ukupna sopstvena sredstvax

Prinos na sopstvena sredstva + Efekat finansijskog leverida = Neto dobitak

stopa prinosa na ukupna sredstva razlika izmeu stope prinosa na soptvena sred. i stope prinosa na ukupna sredstva

x

2)

Prinos na pozajmljena sredstva Kamata na dugove = Efekat finansijskog leverida

ukupna pozajmnljena sredstva ukupna pozajmnljena sredstva

x

stopa prinosa na ukupna sredstva stopa kamate na dugove

x

Dobija se isti efekat finansijskog leverida, koji ako je pozitivan znai da smo za taj iznos poveali neto dobitak korienjem pozajmljenih izvora po nioj kamatnoj stopi nego to je ostvarena stopa prinosa na ukupna sredstva. Meutim, mogu se javiti i negativni efekti finansiranja iz duga u sluaju kada je poslovni dobitak manji od rashoda na ime kamate. Ukoliko se javi poslovni gubitak onda se faktor finansijskog leverida ne moe utvrditi. Ako bi stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva bila jednaka prosenoj kamatnoj stopi na pozajmljena sredstva (dugove), tada bi preduzee ostvarilo taku indiferencije finansiranja, tj. ne bi bilo ni pozitivnih ni negativnih efekata finansijskog leverida.

Totalni rizik i kombinovani leverid:Faktor poslovnog leverida se izraava kao odnos izmeu procentualne promene poslovnog dobitka i procentualne promene obima prodaje, a faktor finansijskog leverida kao odnos procentualne promene neto dobitka i procentualne promene poslovnog dobitka. Iz ovoga proizilazi da oba faktora dejstvuju zajedniki u istom pravcu, tj. da oba deluju na poveanje stope prinosa na sopstvena sredstva. Zbog toga e proizvod ova dva faktora izraavati kombinovano (sloeno) dejstvo leverida.31

Faktor Faktor Faktor kombinovanog = poslovnog x finansijskog leverida leverida leverida Faktor kombinovanog leverida pokazuje kako procentualna promena obima prodaje utie na procentualnu promenu neto dobitka. Faktor kombinovanog leverida = % promene neto dobitka % promene obima prodaje

Faktor kombinovanog leverida se takoe moe analizirati u kontekstu grafikona rentabilnosti. Ako je prelomna taka visoko locirana, to znai veliko uee fiksnih u ukupnim trokovima, odnosno veliki faktor poslovnog leverida, treba biti oprezan prilikom daljeg zaduivanja. Dodatni trokovi kamate su fiksni finansijski rashod i pri visokom faktoru kombinovanog leverida malo smanjenje obima prodaje dovee do toga da preduzee posluje sa gubitkom. Poveanje stope prinosa na sopstvena sredstva dobie se kao proizvod procenta poveanja obima prodaje i faktora kombinovanog leverida. Poveanje stope prinosa na sopstvena sredstva = % promena obima prodaje x Faktor kombinovanog leverida

32

GLAVA 3: IZVETAJ O NOVANIM TOKOVIMA:Bilans stanja i bilans uspeha su tradicionalni raunovodstveni izvetaji koji se dobijaju direktno iz raunskog okvira dvojnog knjigovodstva. Bilans stanja prua informacije o sredstvima (aktivi) i njihovim izvorima (pasivi) u jednom odreenom trenutku (na jedan odreeni dan). Bilans uspeha sadri prihode, rashode i razliite oblike finansijskog rezultata u jednom obraunskom periodu (najee godinu dana). Ovi izvetaji su dugo vremena bili jedini finansijski izvetaji, da bi se krajem 60ih godina prolog veka pojavili drugi izvetaji, meu kojima se posebno istiu izvetaji o novanim tokovima. Oni su izvedeni finansijski izvetaji i osnovu za njihovo sastavljanje predstavljaju bilans stanja na poetku poslovne godine, bilans stanja sa kraja obraunskog perioda (najee godine), i bilans uspeha za tekuu godinu. U njima se rekonstruiu novani tokovi izmeu dva sukcesivna perioda, odnosno prikazuju izvori (primanja) i upotreba (izdavanja) gotovine u tom periodu. Izuzetno velika upotrebna vrednost analize izvetaja o novanim tokovima proizilazi iz mogunosti da se na osnovu informacija koje se u njemu nalaze drugaije, pouzdanije posmatraju ostvarenja preduzea. Vanost novanih tokova proizilazi iz injenice da se obaveze prema dobavljaima za nabavljeni materijal, prema kreditorima za kamate, dravi za poreze, vlasnicima za novane dividende i sl. ne izmiruju iz dobitka, ve iz raspoloivih novanih sredstava. Nabavka nove opreme, vraanje duga i otkup sopstvenih akcija takoe podrazumevaju raspoloiv cash flow. Problem je oigledno u tome to visok dobitak za datu godinu ne znai da preduzee raspolae istim ili slinim iznosom gotovine. Naprotiv, dobitak ne odraava iznos novca u banci ili blagajni, ve on moe biti vezan za zalihe, potraivanja ili druge imovinske delove. Tokovi prihoda i rashoda koji odreuju dobitak definitivno se razlikuju od priliva i odliva novca koji odreuju novane tokove istog perioda. Razlika izmeu dobitka i neto novanog toka prouzrokovana je vremenskom nepodudarnou izmeu priznavanja tokova prihoda i rashoda na temelju prihvaenih raunovodstvenih naela (naela realizacije, impariteta i korelacije) i

33

stvarnog kretanja priliva i odliva novca. Odlivi mogu nastati pre rashoda, prilivi mogu nastajati posle prihoda, dok neke transakcije koje nisu prihodi i rashodi mogu da budu prilivi i odlivi. 1. Obraunske razlike izmeu dobitka i neto novanog toka nastaju kao posledica injenice da se raunovodstvo zasniva na obraunskoj osnovi, to znai da se shodno principu ralizacije, prihodi i rashodi priznaju u trenutku prodaje, a ne u trenutku priliva i odliva gotovine. Do odstupanja dolazi uvek kada isporuka i fakturisanje proizvoda ne prati gotovinska uplata. Drugi mogui razlog neslaganja proizilazi iz injenice da raunovodstvo u procesu obrauna dobitka i gubitka ne priznaje u celini kapitalne rashode u godini njihovog nastanka, ve periodino, tokom veka trajanja, optereuje dobitke odgovarajuim iznosom trokova amortizacije.2.

Dobitka podrazumeva promene na kapitalu, dok neto novani tok (razlika izmeu novanih priliva i odliva) odraava promene u gotovini izmeu dva obraunska perioda.3.

Izvetaj o novanim tokovima otkriva koji su to dogaaji uticali na promene gotovine i gotovinskih ekvivalenata, pruajui na taj nain korisnicima mogunost da procenjuju sposobnost preduzea da generie gotovinu i gotovinske ekvivalente, potrebe za ovim vrstom imovine, kao i kakav je njen vremenski raspored. Ovaj izvetaj treba da poslui da se sagledaju promene u finansijskom poloaju preduzea, kao i uticaj tih promena na izloenost preduzea kratkorinim (likvidnost) i dugoronim (solventnost) rizicima.

Klasifikacija novanih tokova:Novani tokovi se odnose na izvore gotovine i upotrebu gotovine. Prema Meunarodnom raunovodstvenom standardu 7 iz 1977. i 1992. godine oni se klasifikuju na: 1. novane tokove iz poslovne aktivnosti, 2. novane tokove iz investicione aktivnosti, 3. novane tokove iz finansijske aktivnosti.1. Novani tokovi iz poslovne aktivnosti obuhvataju transakcije koje su

povezane sa proizvodnjom i prodajom proizvoda i usluga. Neto novani tok je odreen pozicijama koje: a) determiniu neto dobitak, tangirajui BU,

34

b) odreuju neto obrtnu imovinu, tanije promena na obrtnoj imovini

(izmirujui kratkorone plasmane i govotivu) i kratkoronim obavezama (izmirujui kratkorone kredite). Primeri primanja gotovine iz poslovne aktivnosti potiu iz prodaje za gotovo robe, gotovih proizvoda i usluga, naplate potraivanja od kupaca, itd., dok se izdavanja gotovine javljaju po osnovu isplate zarade, plaanja kamate, poreza i sl.2. Novani tokovi iz investicionih aktivnosti se odnosi na ulaganja od kojih

se efekti oekuju u periodu duem od jedne godine. U primanja gotovine po osnovu investicione aktivnosti spadaju: prodaja osnovnih sredstava, prodaja obveznica i akcija drugih preduzea..., dok izdavanja po ovom osnovu ine: nabavka osnovnih sredstava, kupovina obveznica i akcija drugih preduzaa, i sl.3. Novani tokovi iz finansijske aktivnosti nastaju kao posledica: a) promene visine i strukture kapitala, b) zaduivanja i razduivanja preduzea.

Novani prilivi i odlivi nastaju iz odnosa preduzea sa: a) vlasnicima (akcionari, inokosni vlasnici, ortaci i dr.), b) poveriocima (kratkorinim i dugoronim). Ovi tokovi po pravilu ne tangiraju BU. Primanja nastaju po osnovu prodaje akcija, obveznica, zaduenja po osnovu kratkorinih kredita itd., dok se izdavanja gotovine odnose na isplatu dividende, plaanja glavnice na dugorone kredite i otplatu kratkoronih kredita itd. Gotovina i utrive kratkorone HoV (gotovinski ekvivalenti) zajedno predstavljaju rezervoar likvidnosti u koga se ulivaju novani tokovi iz poslovanja, investicione i finansijske aktivnosti, i iz koga novac u navedene tri aktivnosti otie. Gotovina koja se nalazi u blagajni preduzea ili kao depozit po vienju na tekuem raunu kod poslovne banke je u svakom trenutku sposobna za plaanje ili ulaganje.1.

Gotovinski ekvivalenti predstavljaju kratkorone, visoko likvidne HoV koje se brzo mogu pretvoriti u poznati iznos gotovine, bez znaajnog rizika od promene vrednosti. Primarna svrha dranja ekvivalenata gotovine je izmirenje dospelih obaveza. Motiv vezan za prinose svakako postiji, ali je on podreen likvidnosti. Otuda i zahtev da ekvivalenti govotine ne budu pod rizikom promene vrednosti, i da takve hartije imaju rok dospea 3 meseca i krai. Ulaganje u gotovinske ekvivalene je sastavni2. 35

deo upravljanja gotovinom, a tek onda upravljanjem profitabilnou. Tipian primer gotovinskih ekvivalenata su dravne obveznice i dravni blagajniki zapisi sa rokom dospea do 3 meseca.

Priprema podataka za sastavljanje izvetaja o novanima tokovima:Svrha izvetaja o novanim tokovima je da u izabranom obraunskom periodu prikae sve novane prilive i odlive koji objanjavaju zato je dolo do promene na raunu gotovine i gotovinskih ekvivalenata u tom periodu. Da bi se sastavio izvetaj o novanim tokovima neophodno je raspolagati sa 2 sukcesivna bilansa stanja, odnosno BS preduzea sa poetka i BS sa kraja obraunskog perioda (godine). Takoe je potreban bilans uspeha koji se odnosi na taj obraunski period. Za analizu i ocenu dobijenog izvetaja o novanim tokovima koriste se i drugi podaci sa kojima preduzee raspolae ili ih moe pribaviti.

1. Izvetaj o novanim tokovima prema direktnom metodu:Direktna metoda izvetaja o novanim tokovima iskazuje glavne vrste bruto primanja (priliva) i izdavanja (odliva) gotovine. Da bi smo sastavili ovaj izvetaj potrebno je izraunati razliku pozicija dva sukcesivna bilansa stanja oduzimanjem od iznosa iskazanih 31.12. tekue godine iznose na poetku godine odnosno 01.01. tekue godine, i iskazaemo ih u koloni Razlika. Takoe emo obeleiti pojedine pozicije BS prema aktivnostima na koju se odnose u koloni Oznaka aktivnosti sa slovima P, I ili F. Bie neophodni i podaci iz bilansa uspeha, tj. morae da se izvri i korekcija BU. Izvetaj o tokovima gotovine prema ovoj metodi prikazuje se na sledei nain: Korekcija BU:Naziv pozicije Neto prihodi od realizacije Cena kotanja realizovanih proizvoda Bruto dobitak Trokovi perioda Trokovi amortizacije Poslovni dobitak Kamata na dugove Dobitak pre oporezivanja Iznos Korekcija (iz BS) + Novani tok

stalno ovde

36

Porez na dobitak Neto dobitak Neto novani tok iz poslovne aktivnosti

Izvetaj o novanim tokovima prema direktnom metodu:A. Novani tok iz poslovne aktivnosti naplata potraivanja od kupaca isplate po osnovu cene kotanja realizovanih proizvoda i trokova perioda isplate po osnovu kamate isplate po osnovu poreza 1. Neto novani tok iz poslovne aktivnosti B. Novani tok iz investicione aktivnosti poveanje osnovnih sredstava, nabavna vrednost 2. Neto novani tok iz investicione aktivnosti C. Novani tok iz finansijske aktivnosti poveanje kratkoronih kredita poveanje dugorunih dugova isplate gotovinskih dividendi 3. Neto novani tok iz finansijske aktivosti I Neto poveanje gotovine i gotovniskih ekvivalenata (1+2+3) II Gotovina i gotovinski ekvivalenti na poetku godine III Gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju godine (I+II) + = = + + =

Novani tokovi iz poslovne aktivnosti: 1. Naplata potraivanja od kupaca dobija se kada se od neto prihoda od realizacije (iz BU) oduzme poveanje salda kupaca (suprotno bi bilo da se saldo kupaca smanjio, tj. sabrao bi se sa neto prihodom od realizacije); to e predstavljati priliv gotovine. 2. Isplate po osnovu cene kotanja realizovanih proizvoda i trokova perioda na cenu kotanja realizovanih proizvoda iz BU uticae promene u pozicijama obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza iz BS: a) poveanje salda zaliha uticae na njeno poveanje, b) poveanje salda dobavljaa i poveanje salda ukalkulisanih obaveza uticae na njeno smanjenje. Trokovi perioda obuhvataju trokove prodaje, trokove uprave i trokove administracije. i bie dodati na cenu kotanja realizovanih proizvoda; ukupno predstavljaju izdavanje gotovine. 3. Isplate po osnovu kamate obuhvata kamate na dugove iz BU koje su poveane za smanjenje obaveza za kamatu iz BS; izdavanje gotovine.

37

Isplate po osnovu poreza obuhvata porez na dobitak iz BU koji je smanjen za poveanje obaveza za porez na dobitak iz BS; izdavanje gotovine. Neto novani tok iz ivesticione aktivnosti: 5. Poveanje osnovnih sredstava, nabavna vrednost izdavanje gotovine. Neto novani tok iz finansijske aktivnosti: 6. Poveanje kratkoronih kredita priliv gotovine; podatak iz BS. 7. Poveanje dugoronih dugova priliv gotovine; podataka iz BS. 8. Isplata gotovinskih dividendi odliv gotovine; podatak iz BU. Sabiranje ova tri novana toka (iz poslovne, investicione i finansijske aktivnosi) dobie se neto poveanje (smanjenje) gotovine i gotovinskih ekvivalenata. Ovaj iznos mora odgovarati zbiru promena salda pozicije gotovina i pozicije plasmani u kratkorone HoV (rok dospelosti 3 meseca), koje se nalaze u BS.4.

Izvetaj o novanim tokovima je znaajan za: 1. tekue poslovno odluivanje, 2. planiranje i kontrolu budue poslovne aktivnosti. On daje informacije o sposobnosti preduzea da u odreenom vremenskom periodu stvara (proizvodi) gotovinu, a naroito u okviru poslovne aktivnosti. Na osnovu njega moemo zakljuiti da li je preduzee uspelo da uskladi: 1. ukupna primanja i izdavanja gotovine, 2. tokove gotovine izmeu pojedinih aktivnosti. Veoma vano je proveriti da li je: 1. ouvana likvidnost pomou odgovarajuih pokazatelja likvidnosti, 2. postoje odgovarajui vikovi gotovine koji se mogu rentabilno upotrebiti. Uporeivanjem rokova ulaganja u pojedine oblike sredstava kao i rokova dospea izvora finansiranja moe se sagledati da li smo uspeli da poboljamo svoju finansijsku strukturu i strukturu kapitala. Celokupna analiza bi se odnosila na sledee: 1. koliko iznosi neto novani tok, i posebno neto novani tok iz poslovne aktivnosti, 2. koliki se deo neto novanog toka iz poslovne aktivnosti isplauje u vidu dividendi, 3. koliki procenat ostatak neto novanog toka iz poslovne aktivnosti (posle isplaene dividende) moe pokriti nova kapitalna ulaganja,

38

4. da li se moe iskoristiti pozitivan efekat finansijskog leverida, tj. da li je kamatna stopa na obveznice manja od stope prinosa na ukupno angaovana poslovna sredstva, 5. utvrivanje racia likvidsnoti (opteg racia likvidnosti, rigoroznog racia likvidnosti i neto obrtnih sredstava) i njihovu poreenje (znai sa poetka i sa kraja obraunskog perioda), 6. utvrivanje za koliko su se poveala neto obrtna sredstva i ukupna obrtna sredstva, kao i utvrivanje odnosa izmeu tih veliina (da bi smo videli koliki deo tog poveanja neto obrtnih sredstava se finansira iz dugoronih izvora, tj. da li je zadovoljeno horizontalno pravilo finansiranja). Da bi prethodne ocene bile potpunije i pouzdanije, trebalo bi porediti dobijene zakljuke sa pokazateljima koji se odnose na prosek privredne grane u kojoj preduzee posluje kao i planiranim veliinama. Takoe bi trebalo vriti poreenja sa novanim tokovima u prethodnim godinama. Ukoliko bi preduzee ostvarivalo negativan neto novani tok iz poslovne aktivnosti, morali bi smo ispitati uzroke takvog stanja i preduzeti mere da se ti uzroci otklone. Ako je npr. znaajno povean saldo kupaca treba preispitati kreditnu politiku i politiku naplate potraivanja od kupaca. Naglo poveanje zaliha moe nastati zbog poveanja zaliha materijala, nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda. Preduzee sa pogoranom finansijskom strukturom moralo bi da vodi restriktivnu politiku raspodele itd.

2. Izvetaj o novanim tokovima prema indirektnom metodu:Prema ovom metodu neto dobitak pre poreza prilagoava se za: 1. trokove koji ne pretpostavljaju izdavanje gotovine (amortizacija), 2. promene obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza koje tangiraju BU (potraivanja od kupaca, zalihe, obaveze prema dobavljaima, i obaveze za ukalkulisane trokove), 3. isplate po osnovu kamate i poreza na dobitak. Izvetaj o novanim tokovima prema indirektnom metodu:A. Novani tokovi iz poslovne aktivnosti dobitak pre oporezivanja trokovi amortizacije kamata na dugove Poslovni dobitak (uvean za trokove amortizacije i kamate na dugove) pre promena na obrtnim sredstvima i kratkoronim obavezama poveanje potraivanja od kupaca + + +

39

poveanje zaliha poveanje obaveza prema dobavljaima smanjenje obaveza za kamatu poveanje obaveza za porez na dobitak poveanje ostalih ukalkulisanih obaveza isplate po osnovu kamate isplate po osnovu poreza na dobitak 1. Neto novani tok iz poslovne aktivnosti B. Novani tokovi iz investicione aktivnosti poveanje osnovnih sredstava, nabavna vrednost 2. Neto novani tok iz investicione aktivnosti C. Novani tokovi iz finansijske aktivnosti poveanje kratkoronih kredita poveanje dugoronih dugova isplata gotovinskih dividendi 3. Neto novani tok iz finansijske aktivnosti I Neto poveanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata (1+2+3) II Gotovina i gotovinski ekvivalenti na poetku godine III Gotovina i gotovisnki ekvivalenti na kraju godine (I+II)

+ + + = = + + =

Analiza ovog izvetaja sa stanovita usklaivanja novanih tokova (primanja i izdavanja), ostvarivanja neto novanog toka u okviru pojedinih aktivnosti, likvidnosti, pravila finansiranja i sl., vri se na isti slian nain kao i kod analize neto novanog toka po direktnoj metodi. Ako pretpostavimo da su: ukupno ostvareni prihodi u preduzeu u jednoj godini jednaki primanjima gotovine, ukupni trokovi (bez amortizacije) i rashodi plaeni, onda bi neto novani tok bio jednak zbiru neto dobitka i amortizacije. Meutim, poto je stvarno kretanje prihoda, trokova, rashoda, primanja i odliva gotovine razliito od prethodno navedenog, moralo se izvriti prilagoavanje neto dobitka (pre poreza) kao to je uraeno u ovom izvetaju. Promene salda pozicija u aktivi i salda pozicija u pasivi BS drugaije e se odraziti na neto novani tok. Kod aktive, poveanje salda odreene pozicije izazvae smanjenje neto novanog toka, i obrnuto. Kod pasive, poveanje salda odreene pozicije izazvae poveanje neto novanog toka, i obrnuto. Amortizacija troak koji ne zahteva izdavanje gotovine Trokovi rezervisanja troak koji ne zahteva izdavanje gotovine

40

Pozicije aktive: Poveanje potraivanja od kupaca manje primanje gotovine nego to iznose prihodi od prodaje Poveanje zaliha vee izdavanje gotovine nego to iznosi cena kotanja realizovanih proizvoda i trokova perioda Pozicije pasive: Poveanje dobavljaa poveanje priliva gotovine Poveanje ukalkulisanih obaveza poveanje priliva gotovine Smanjenje obaveza za kamatu znai vee izdavanje gotovine po osnovu kamate od tekuih rashoda na ime kamate Poveanje obaveze za porez pokazuje manje plaen porez nego to su tekue obaveze

POGLAVLJE 4: PLANIRANJE NOVANIH TOKOVANovane tokove je vano unapred planirati kako bi se njima moglo upravljati, odnosno da bi se mogli kontrolisati. Plan novanih tokova (plan gotovine) je verovatno najznaajniji segment kratkoronog finansijskog planiranja. On mora sadrati: 1. planirana primanja (prilive) gotovine po svim osnovama, i 2. planirana izdavanja (odlive) gotovine po svim osnovama. Prilivi gotovine nastaju po sledeim osnovama: naplata potraivanja od kupaca ili prodaja za gotovo najvei deo priliva gotovine, prodaja emitovanih obinih akcija, preferencijalnih akcija i obveznica preduzea, razliiti oblici kredita od finansijskih organizacija, prodaja osnovnih sredstava, prihodi od kamata i dividendi,.... Odlivi gotovine nastaju: plaanjem obaveza dobavljaima, isplatom bruto zarada, plaanjem poreza i doprinosa, plaanjem kamata, isplatama dividendi, plaanjem obaveza dobavljaima za osnovna sredstva, otkupom sopstvenih akcija,... I ovde se novani tokovi klasifikuju na novane tokove iz: 1. poslovne aktivnosti,

41

2.

3.

investicione aktivnosti, finansijske aktivnosti.

Na osnovu plana saznajemo u kojim periodima emo imati manjkove (deficit) gotovine i vikove (suficit) gotovine. To e nam omoguiti da u sluaju deficita na vreme i pod povoljnijim uslovima pribavimo gotovinu iz dodatnih izvora, kao to su bankarski krediti i emisija komercijalnih zapisa. Kada se u pojedinim periodima pojavi suficit gotovine moi emo da ga plasiramo pod povoljnijim uslovima npr. u utrive kratkorone HoV, kako bi smo ostvarili prinos u vidu kamate, a istovremeno izbegli problem nelikvidnosti, ili da vratimo neke dugove. Plan gotovine nam omoguava da mnogo lake i efikasnije donosimo odluke o kratkoronom finansiranju i kratkoronom investiranju. Uobiajeno je da se plan gotovine sastavlja za godinu dana, s tim to se u okviru te godine gotovina planira za krae vremenske intervale. Broj tih intervala zavisi od karaktera poslovne aktivnosti preduzea: 1. ako je poslovna aktivnost izloena velikim oscilacijama u toku godine odnosno znaajnim sezonskim kolebanjima, broj intervala bie vei i tada se gotovina planira najee za pojedine mesece, 2. ako je poslovna aktivnost ujednaena u toku godine onda se gotovina moe planirati za tu godinu ili pola godine, 3. ako bi sezonska kolebanja aktivnosti bila usklaena sa pojedinim kvartalima u toku godine, tada bi ona bila planirana kvartalno.

1. Dinamiki plan gotovine:Osnovna pretpostavka za donoenje plana novanih tokova je prethodno predvianje obima i dinamike prodaje gotovih proizvoda, roba ili usluga. Na osnovu tih podataka dobie se podaci o oekivanim prihodima od prodaje u toku godine i u okviru pojedinih vremenskih intervala. Na predvieni obim i prihode od prodaje uticae niz internih i eksternih faktora. U eksterne faktore spadaju: 1. nivo bruto drutvenog proizvoda, 2. nivo raspoloivih dohodaka kupaca, 3. poverenje kupaca u kvalitet naih proizvoda, 4. konkurencija u privrednoj grani, 5. osnivanje novih preduzea u grani, i sl. U interne faktore spadaju:42

1. efikasnost kanala prodaje, 2. kvalitet proizvoda, 3. stepen korienja kapaciteta, i sl. Plan prodaje predstavlja osnovu za predvianje: obima i dinamike nabavki od dobavljaa, nivoa zaliha sirovina i materijala, nedovrenih proizvoda i gotovih proizvoda, trokova zarada, i sl. Sva ta predvianja povezana su sa tokovima novca i koriste se za sastavljanje plana gotovine. Za izradu ovog plana koriste se i drugi podaci i informacije sa kojima preduzee raspolae: pokazatelji finansijske analize iz prethodnog vremena, plan kapitalnog ulaganja, ugovori o kreditima, plan amortizacije kredita, informacije o dividendnoj politici,....

Plan gotovine preduzea:OPISPRIMANJA GOTOVINE:1. 2. 3. 4. 5. 6. I Planirani neto prihodi od realizacije Naplaeno u mesecu prodaje od mesene prodaje Naplaeno u prvom mesecu posle prodaje Naplaeno u drugom mesecu posle prodaje Ukupno naplaeno od kupaca (1+2+3) Prodaja osnovnih sredstava Naplata dividende MeseciXI XII I II III IV V VI

UKUPNA PRIMANJA GOTOVINE (4+5+6)Planirane nabavke od dobavljaa Isplata dobavljaa u mesecu nabavke Isplata dobavljaa od prethodnog meseca Ukupno isplaeno dobavljaima (7+8) Isplate bruto zarada Isplate za trokove uprave, prodaje i administracije Isplate po osnovu kamate Isplate po osnovu poreza Isplate dividendi Nabavke osnovnih sredstava Otkup sopstvenih akcija

IZDAVANJA GOTOVINE:7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. II

UKUPNA IZDAVANJA GOTOVINE (9+10+11+12+13+14+15+16) OBRAUN SUFICITA (DEFICITA) GOTOVINE:A. Neto novani tok u toku meseca (+ ili gotovine) I II

43

B. C. D. III

Saldo gotovine na poetku meseca Kumulativni saldo gotovine (A+B) Minimalni saldo gotovine

KUMULATIVNI SUFICIT (DEFICIT) GOTOVINE (CD)

Podaci o planiranim nabavkama osnovnih sredstava i dinamici plaanja obaveza za ova sredstva preuzimaju se iz plana kapitalnih ulaganja. 1. Kada se od ukupno oekivanih primanja gotovine u svakom mesecu (I) oduzmu ukupno oekivana izdavanja (II) dobie se neto novani tok svakog meseca (A), koji moe biti pozitivan (+) ili negativan (). 2. Na dobijeni neto novani tok (A) dodajemo poetni saldo gotovine, odnosno saldo prethodnog meseca (B), tako da emo dobiti kumulativni saldo gotovine (C). 3. Poslednji red u planu gotovine nam daje informacije o planiranom viku (suficitu) i manjku (deficitu) gotovine po pojedinim mesecima. U mesecima u kojima imamo suficit taj iznos moemo iskoristiti za kupovinu utrivih kratkoronih HoV na koje emo ostvariti prinos po osnovu kamate u periodima njihovog dranja. U sluaju da se javi potreba za gotovinom ove hartije se lako mogu prodati, tako da neemo imati problema sa nelikvidnou. U sluaju da imamo deficit u pojedinim mesecima, moraemo da emitujemo komercijalne zapise ili da traimo kratkoroni kredit od komercijalne banke. Na osnovu ovoga se mora napraviti pregled oekivanih salda gotovine, kratkoronih plasmana i kratkoronih zaduenja.OPIS Gotovina (min. saldo) Kratkoroni plasmani Kratkorona zaduenja Saldo na kraju mesecaI II III IV V VI

Preduzee ne moe imati u istom mesecu i kratkorone plasmane i kratkorona zaduenja. U sluaju deficita gotovine preduzee prodaje ranije kupljene utrive kratkorone HoV kako bi smanjilo i izbeglo deficit gotovine (imae kratkorona zaduenja), dok u sluaju suficita gotovine preduzee otkupljuje sopstvene emitovane komercijalne zapise ili vraa ranije uzete kratkorone bankarske kredite (imae kratkorone plasmane). S obzirom da je planiranje povezano sa izvesnim stepenom rizika (neizvesnou) da e se pojedine pozicije ostvariti u planiranom iznosu, trebalo bi izvriti senzitivnu analizu. Ova analiza pretpostavlja da utvrdimo najrealniju varijantu, a zatim pesimistiku i optimistiku, i da se u skladu sa tim predvianjima sastavimo tri varijante plana gotovine.

44

Plan koji smo sastavili predstavlja stanja pojedinih pozicija na kraju meseca. Ako bi u toku meseca imali ujednaene prilive i odlive gotovine tada bi taj plan bio sasvim dovoljan i postojala bi mala verovatnoa da neemo moi da platimo neke dospele obaveze. Meutim, ako se oekuju znaajnije oscilacije u primanjima i izdavanjima gotovine, onda bi se mogli javiti problemi u vezi sa plaanjem obaveza.

2. Bilansni metod planiranja gotovine:Kada su tokovi gotovine (primanja, izdavanja i rezultat) izloeni kolebanjima iz perioda u period, planiramo ih za ue vremenske intervale putem dinamikog plana gotovine. Meutim, ako su tokovi gotovine bili ujednaeni u toku prethodne godine i ako se ne oekuju znaajnije promene, onda se za period od godinu dana sastavljaju planirani BU i planirani BS, na osnovu koji se moe napraviti i plan novanih tokova za tu godinu, a takoe analizirati budui finansijski poloaj i aktivnosti preduzea. I kod ovog metoda planiranja mora se poi od predvienog obima i prihoda od prodaje, pri emu treba respekovati interne i eksterne faktore koji na nju utiu. Takoe moramo imati: 1. BU za prethodnu godinu, 2. poetni BS, 3. informacije o ugovorima o kreditima, 4. plan kapitalnih ulaganja, 5. pokazatelje finansijske analize iz prethodnog perioda (racio analiza),...

Planiranje bilansa uspeha:Prilikom planiranja BU za narednu godinu polazimo od BU za prethodnu godinu i pretpostvku da se relativni odnosi pojedinih rashoda i trokova u odnosu na neto prihode od realizacije nee znaajnije menjati u narednoj godini. Takoe, moramo imati podatke od predvienom obimu prodaje kao i prihode od prodaje za sledeu godinu. Koristi se Metod procenta prodaje, koji spada u jednostavnije i najee koriene metode. On polazi od toga da se prvo izraunava procentualno uee pojedinih rashoda i trokova u neto prihodima od realizacije. Prilikom sastavljanja BU, u cilju dobijanja to realnijeg planiranog neto dobitka, treba voditi rauna o tome da e se poveati samo varijabilni trokovi, dok e fiksni trokovi ostati nepromenjeni. Jedino postoji mogunost da se poveaju fiksni trokovi amortizacije usled nabavke novih osnovnih sredstava.45

Relativno poveanje obima proizvodnje i prodaje pretpostavie jo vee relatnivno poveanje neto dobitka. To je omogueno efektom leverida.

Planirani bilans stanja:Bilans stanja za naredni vremenski period moemo planirati korienjem razliitih metoda. Metod procenta prodaje najjednostavniji metod, koji polazi od toga da se utvrdi relativni odnos svake pozicije poetnog BS i neto prihoda od realizacije u toj godini, a zatim bi se izraunati procenti primenili na planirane neto prihode od ralizacije u narednoj godini, kako bi se dobio planirani bilans stanja za narednu godinu. Metod projektovanog BS najee korieni metod, koji polazi od poetnog BS, planiranog BU za narednu godinu i niza drugih dateljnih informacija sa kojim raspolae preduzee. Prilikom sastavljanja BS moraju se navesti i pretpostavke, kao na primer sledee: 1. koliko iznosi saldo gotovine; on predstavlja minimalni saldo utvren nekom metodom za izraunavanje minimalnog salda, 2. koliko iznose kratkorone utrive HoV kao gotovisni ekvivalent, 3. potraivanja od kupaca se naplauju istom dinamikom kao i u prethodnom periodu (nepromenjen koeficijent obrta kupaca); dobijaju se kao relativni odnos planiranog neto prihod od realizacije i koeficijenta obrta kupaca iz prethodnog perioda, 4. zalihe pretpostavljaju nepromenjen koeficijent obrta zaliha u odnosu na prethodnu godinu; dobijaju se kao relativno odnos planirane cene kotanja realizovanih proizvoda i koeficijenta obrta zaliha, 5. nabavka novih osnovnih sredstava prema planu kapitalnih ulaganja, 6. ispravka vrednosti osnovnih sredstava je u visini trokova amortizacije, 7. saldo dobavljaa polazi od planiranih ukupnih nabavki na kredit od dobavljaa; izraunava se kao ralativni odnos planiranih nabavki na kredit od dobavljaa i koeficijenta obrta dobavljaa iz prethodne godine, 8. obaveze poreza na dobit i ostale ukalkulisane obaveze, 9. raspodela neto dobitka (odnos dela koji e se akumulirati i dela koji e se raspodeliti akcionarima u vidu dividende na obine akcije), 10. ostale pozicije (gotovina, utrive kratkorone HoV, obaveze za kamate, komercijalni zapisi, dugoroni dugovi i akcijski kapital) pretpostavlja se da su nepromenjene. Bilans stanja bi se mogao prikazati u obliku etiri kolone:46

1. naziv pozicije, 2. poetni bilans, 3. projektovani bilans, i 4. razlika salda pojedinih pozicija koja e se kasnije koristiti za sastvljanje plana novanih tokova. Posle planiranja svake bilansne pozicije, mogua su odreena odstupanja ukupne aktive projektovanog BS u odnosu na pasivu projektovanog BS: 1. planirana aktiva vea od planirane pasive za predvieni nivo aktivnosti treba planirati dodatni kapital. Kako e se taj kapital pribaviti zavisi e od situacije na finansijskom tritu kao i od nae politike komponovanja finansijske strukture. Potreban kapital mogao bi se pribaviti emisijom obveznica, preferencijalnih i obinih akcija. Takoe bi se mogla preispitati i dividendan politika, tako da se vei deo neto dobitka akumulira, odnosno da se smanje dividende na obine akcije; 2. iznos pasive vei od iznosa aktive moda imamo vie angaovanih sredstava nego to je potrebno za planirani obim aktivnosti. U tom sluaju bi smo na tritu kapitala mogli otkupiti sopstvene akcije ili obveznice. Takoe bi smo mogli odluiti da poveamo iznos dividende koju nameravano da isplatimo akcionarima.

Plan novanih tokova:Planirani BU i projektovani BS mogu se koristiti za sastavljanje plana novanih tokova. Taj plan bi trebao biti sastavljen na isti nain kao i izvetaj o novanim tokovima, kako bi se oni mogli lako meusobno uporeivati i analizirati. Da bi smo sastavili ovaj plan prema direktom metodu, mora se raspolagati i sa jo nekim pretpostavkama, kao to su npr.: kako e se pribaviti nedostajui kapital u pasivi projektovanog BS, obaveze prema dobavljaima i zalihe odnose se u celini na cenu kotanja realizovanih proizvoda, a ostale ukalkulisane obaveze na trokove perioda. Kao i kod izvetaja o novanim tokovima, na bazi direktnog metoda, prvo e se izvriti korekcija planiranog BU:Naziv pozicije Neto prihodi od realizacije Cena kotanja realizovanih proizvoda Bruto dobitak Trokovi perioda Trokovi amortizacije Iznos Korekcija + Novani tok

47

Poslovni dobitak Kamata na dugove Dobitak pre oporezivanja Porez na dobitak Neto dobitak Planirani neto novani tok iz poslovne aktivnosti

Prevoenjem planiranih prihoda i rashoda na planirane novane tokove dobija se planirani neto novani tok iz poslovne aktivnosti. Zatim plan novanih tokova putem direktne metode se sastavlja na sledei nain:

A. Planirani novani tok iz poslovne aktivnosti naplata potraivanja od kupaca isplate po osnovu cene kotanja realizovanih proizvoda i trokova perioda isplate po osnovu kamate isplate po osnovu poreza 1. Planirani neto novani tok iz poslovne aktivnosti B. Planirani novani tok iz investicione aktivnosti poveanje osnovnih sredstava, nabavna vrednost 2. Planirani neto novani tok iz investicione aktivnosti C. Planirani novani tok iz finansijske aktivnosti poveanje kratkoronih kredita poveanje dugorunih dugova isplate gotovinskih dividendi 3. Planirani neto novani tok iz finansijske aktivosti Planirano neto poveanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata (1+2+3) Gotovina i gotovinski ekvivalenti na poetku godine Planirana gotovina i gotovinski ekvivalenti na kraju godine

+ = = + + =

Na osnovu plana moemo zakljuiti da li preduzee ima sposobnost da stvara gotovinu u narednom periodu. Za ocenu planirane likvidnosti preduzea izraunae se: opti racio likvidnosti, rigorozni racio likvidnosti i neto obrtna sredstva. Prilikom analize planiranih neto obrtnih sredstava moe se zakljuiti sledee ukoliko imamo njihovo planirano poveanje: 1. preduzee planira da dodatna ulaganja u osnovnih sredstava finansirana iz dugovornih izvora to je u skladu sa horizontalnim pravilima finansiranja, 2. isto tako planira da poveanje dodatnih obrtnih sredstava jednim delom finansira iz dugoronih izvora. Taj procenat e se utvrditi kao relativni48

odnos poveanja neto obrnih sredstava i poveanja ukupnih obrtnih sredstava. I to je takoe u skladu sa horizontalinim pravilima finansiranja, koja zahtevaju da se trajna obrtna sredstava finansiraju iz dugoronih izvora. Ovo je predstavljalo prvu varijantu, odnosno prvu iteraciju planiranja BU, planiranja BS i planiranja novnaih tokova. U praksi bie vie pokuaja kako bi se dolo do konanih planova. Ako bi smo u prvoj iteraciji konstatovali da neemo moi pribaviti dodatna sredstva u odgovarajuem vremenskom periodu i pod povoljnim uslovima, doi e do pogoranja likvidnosti i da e nastati znaajni poremeaji u finansijskoj strukturi i sl., pa je potrebno preispitati pojedine delove planova, kao to su: da li je obim prodaje realno planiran, da li su prodajne cene realno utvrene, da li se pojedini trokovi mogu smanjiti, da li su kreditni standardi, kreditni uslovi i politika naplate potraivana od kupaca zadovoljavajui, da li treba menjati dividendnu politiku,...

POGLAVLJE 5: METODE FINANSIRANJA OBRTNIH SREDSTAVAU obrtna sredstva spadaju: gotovina, plasmani u utrive kratkorone HoV, potraivanja od kupaca, zalihe (sirovina i materijala, nedovrene proizvodnje, gotovih proizvoda i roba) i unapred plaeni trokovi. Ova sredstva imaju koeficijent obrta vei od jedan, i ona se reprodukuju vie puta u toku godine, odnosno najdue u periodu od jedne godine. Veliina obrtnih sredstava je prevashodno odreena vrstom i obimom poslovne akitvnosi kojoj se preduzee bavi. Preduzee mora da vodi rauna o ukupnom nivou, kao i o veliini pojedinih vrsta obrtnih sredstava. U uslovima izvesnosti, kada se sa velikom verovatnoom mogu predvideti obim prodaje, pojedine vrste i ukupni trokovi, period naplate potraivanja, period isplate obaveza prema dobavljaima i sl., preduzee moe drati minimalni iznos obrtnih sredstava. U uslovima neizvesnosti mnogo je tee planirati ulaganja u obrtna sredstva, i u takvoj situaciji moraju se drati znatno vea obrtna sredstva, odnosno dre i sigurnosne zalihe, vei saldo gotovine, vre znatno vea ulaganja u utrive kratkorone HoV itd.

Osnovna karakteristika obrtnih sredstava i kratkorinih obaveza:Obrtna sredstva se mogu podeliti na:

49

1. stalna (permanentna) obrtna sredstva minimalno potrebna obrtna

sredstva za odravanje nekog normalnog (prosenog) nivoa poslovne aktivnosti. Primer su potraivanja od kupaca, koja dospevaju proseno u roku od X dana i ako budu naplaena u tom periodu, to nee znaiti smanjenje prosenog ulaganja u ova potraivanja, jer e u normalnom toku poslovne aktivnosti ponovo doi do prodaje na kredit. To znai da obrtna sredstva praktino nikad nee pasti na nulu; 2. povremena (sezonska) obrtna sredstva. Veoma je bitno da se odredi osetljivost (senzitivnost) obrtnih sredstava u odnosu na promene obima prodaje u sluaju ubrzavanja poslovne aktivnosti: 1. poveae se ulaganja u trajna obrtna sredstva, jer e morati da se odrava vii proseni nivo poslovne aktivnosti, 2. poveae se potrebna za sezonskim obrtnim sredstvima u skladu sa sezonskim kolebanjima. Obrnuto e biti u sluaju usporavanja ekonomske aktivnosti. Kratkorone obaveze su izvor kratkoronog finansiranja preduzea. One dospevaju, odnosno moraju se platiti u roku od godinu dana ili kraem periodu. Tu spadaju: 1. kratkoroni krediti (osigurani i neosigurani) od komercijalnih banaka ili drugih finansijskih organizacija, 2. kratkoroni krediti od kupaca i dobavljaa, 3. emisija i prodaja kom