Skripta - Me‘unarodne finansije

  • View
    1.661

  • Download
    22

Embed Size (px)

Text of Skripta - Me‘unarodne finansije

Devizno trite direktna i indirektna kotacija deviznog kursa Trite na kome se trguje stranim valutama i devizama naziva se devizno trite. Brojni subjekti, kako na strani ponude tako i na strani tranje, uestvuju u kupovini i prodaji stranih valuta i deviza na deviznom tritu. Kao rezultat sueljavanja ponude i tranje, formira se devizni kurs. Devizni kurs emo iskazivati preko direktne kotacije, prema kojoj se devizni kurs iskazuje kao broj jedinica domae valute koji je potreban da bismo kupili jednu jedinicu inostrane valute. Na primer, devizni kurs dinara u odnosu na evro je 1 = 100 dinara, to znai da nam je potrebno 100 dinara da bismo kupili jedan evro. Evro u ovom sluaju predstavlja robu koja se na domaem tritu moe kupiti po ceni od 100 dinara za jedan evro. Valuta koja predstavlja robu, odnosno valuta koja se kupuje (u gornjem primeru evro), naziva se osnovnom ili referentnom valutom (base currency, reference currency), dok se valuta u kojoj se iskazuje cena referentne valute (u gornjem primeru dinar) naziva valutom kotacije (quoting currency). Prema konvenciji, devizni kurs u gornjem primeru bi se, prema direktnoj kotaciji, iskazao kao RSD/EUR 100. Indirektna kotacija po kojoj se devizni kurs iskazuje kao broj jedinica inostrane valute koji se moe kupiti sa jedom jedinicom domae valute. Devizno trite, za razliku od berze i trita fjuersa, nije organizovano trite. Devizno trite zapravo predstavlja neformalnu mreu od oko 500 banaka i valutnih brokera, koji trguju meusobno i sa velikim korporacijama. Sve do sredine 1990-ih godina, meubankarska devizna trgovine se odvijala putem telefona, razgovori su se snimali na traku, a kasnije su potvrivani pomou pote, teleksa i faksa. Rojters (Reuters) sa svojim informacionim ekranima i Elektronski brokerski servis (Electronic Broking Services EBS) su izgradili raunarsku mreu koja omoguuje direktnu trgovinu. Ova mrea je u velikoj meri zamenila telefonsko trite. Korienje raunarskog sistema zavisi od od toga koju ulogu banka eli da preuzme. Moe se napraviti razlika izmeu devizne trgovine koju obavljaju: (1) market mejkeri, (2) aukcione platforme, ili (3) brokeri. 1. Uesnici na deviznom tritu Glavni uesnici na deviznom tritu su : 1.Komercijalne banke Svako preduzee koje uestvuje u meunarodnoj trgovini ima raun kod neke komercijalne banke.One se javljaju kao subjekti deviznog trita u cilju zadovoljenja potreba njihovih klijenata. Banke takoe mogu da stupe u deviznu trgovinu sa drugim bankama na meubankarskom deviznom tritu. Najmanji iznos u meubankarskoj trgovini je milion $ za veinu transakcija.

1

JPMorgan es,Doje Banka i Barkli imaju dominantnu ulogu na deviznom tritu. Banke klijentima mogu da omogue kupovinu i prodaju stranih retkih valuta pod povoljnijim uslovima negoto bi to bio sluaj da kompanija koja kupuje tu valutu sama traga za drugom kompanijom koja prodaje istu valutu. 2.Transnacionalne kompanije(TNK) Savremene TNK imaju razgranato poslovanje u vie zemalja,tako da su plaanja i uplate u razliitim valutama prirodna posledica njihovog prisustva u razliitim zemljama. 3.Nebankarske finansijske institucije Liberizacija finansijskog trita je doprinela jaanju konkurencije izmeu nebankarskih fin.institucija.Oni se utrkuju ko e ponuditi klijentima raznovrsnije usluge,a pri tome se neretko radi o uslugama koje se neznatno razlikuju od bankarskih usluga. 4. Brokeri Speciajlizovani subjekti,koji esto posredjuju izmeu komercijalnih banaka u realizaciji poslova kupoprodaje deviza.Zbog estog kontakta s bankama,brokeri su u prilici da prate kretanje deviznih kurseva i o tome obaveste zainteresovane banke. Za usluge naplauju proviziju. 5. Centralne Banke Interveniu na deviznom tritu u cilju odravanja deviznog kursa na eljenom nivou.U reimu slobodnog fluktuiranja mogu da interveniu ime poveavaju ili smanjuju svoje devizne rezerve. 2. Karakteristike deviznog trita Zahvaljujui uvoenju elektronskog poslovanja i interneta,transakcije se obavljaju 24h bez prekida. Vodei finansijski centar je i dalje London,a prate ga Njujork,Frankfurt,Tokio i Singapur.Najvee devizno trite na svetu je u V.Britaniji,zatim slede SAD,vajcarska,Japan i Singapur. Mogunost ostavrivanja zarade putem arbitrae je gotovo eliminisana zahvaljujui el.vezama. Dolar je i dalje glavna nosea valuta. Konvertibilne valute Njima se slobodno trguje na deviznom tritu,zovu se i vrste valute. (doalr,evro,britanska funta,japanski jen,vedska kruna,vajcarski franak, i kanadski dolar) Nekonvertibilne valute Ne trguje se sa njima zbog zabrane domaeg zakonodavstva ili jer stranci ne ele da ih dre,tzv.meke valute. 3. Formiranje ravnotenog deviznog kursa. Formiranje deviznog kursa izmeu amerikog dolara i britanske funte na amerikom deviznom tritu.Ponuda i tranja britanskih funti odreuje devizni kurs izmeu dolara i funte na amerikom deviznom tritu.Krive se seku u taki A,to znai da se pri tom kursu izjednaavaju ponuda i tranja.Pojava vika ili manjka tranje za funtama dovodi do depresijacije ili apresijacije dolara,tj.do formiranja novog ravnotenog kursa.

2

4. Mehanizam kotacije valuta na promptnom tritu Promptne transakcije su najei tip trgovanja na deviznom tritu koje se odvijaju na promptnom tritu.Devizni kurs koji se formira na promptnom tritu je promptni devizni kurs.Isplata valuta se vri odmah,dok se obraun plaanja i naplate sredstava odvija u roku od dva dana od momenta realizovane trgovine. Devizni kursevi se objavljuju svakodnevno u finansijskoj tampi. Direktna kotacija kada se devizni kurs iskazuje kao broj jedinica domae valute potreban da bi kupili jednu jedinicu strane valute. 5. Apresijacija i depresijacija, revalvacija i devalvacija valute Depresijacija slabljenje valute,koje se odvija automatski,pod uticajem odnosa ponude i tranje na deviznom tritu u reimu fleksibilnog deviznog kursa. Devalvacija slabljenje valute,i to je jednokratni in nosilaca ekonomske politike Apresijacija jaanje valute, koje se odvija automatski,pod uticajem odnosa ponude i tranje na deviznom tritu u reimu fleksibilnog deviznog kursa. Revalvacija jaanje valute, i to je jednokratni in nosilaca ekonomske politike 6. Ukrteni devizni kursevi PR. Ako nas interesuje ukrteni kurs izmeu funte i evra,prvo emo podeliti dolarski kurs evra sa dolarskim kursom funte,i konani rezultat daje potreban iznos britanskih funti za jedan evro,odnosno ukrteni

3

kurs.Ukoliko dolarsku cenu funte podelimo sa dolarskom cenom evra dobijamo iznos evra koji je potreban za kupovinu jedne britanske funte,odnosno ukrteni kurs. 7. Mara u deviznoj trgovini U trgovini sa klijentima,banke inostranu valutu prodaju po neto veoj ceni nego u meubankraskoj trgovini (ask rate),ili svojim klijentima plaaju neto manje kada od njih kupuju inostranu valutu (bid price).To znai da je razlika izmeu prodajnog i kupovnog kursa,odnosno provizija,neto vea u trgovini na malo nego u meubankarskoj trgovini. Na promptnom tritu,banke kotiraju svoj prodajni i kupovni kurs za inostranu valutu.Cena koju je banka voljna d aplati za jednu jedinicu inostrane valute naziva se bid price,a cena po kojoj je banka voljna da proda jedinicu inostrane valute naziva se ask price. Da bi banka ostvarila profit,potrebno je da prodajna cena inostrane valute bude vea od kupovne cene te valute. Ta razlika se zove mara,ona je izvor prihoda banaka koje plaaju njeni klijenti,i predstavlja nagradu banke za za preuzimanje rizika u deviznoj trgovini. Zbog toga je potrebno praviti razliku izmedju kupovnog i prodajnog kursa. I ma koliko te razlike izgledale beznaajno,one utiu na prinose investitora u kratkom roku,jer to je period investiranja krai,uticaj mare na prinos investitora je vei. Trgovinska mara = (prodajna cena kupovna cena)/(prodajna cena x 100) 8. Arbitraa Devizni kurs izmeu dve valute u svim centrima devizne trgovine je isti zbog mogunosti arbitrae. Jedan vid arbitrae je izmeu dva trita.Javlja se kad trgovac devizama moe u istom trenutku kupiti jednu valutu u finansijskom centru gde je ona jeftinija i odmah je prodati u finansijskom centru gde je ona skuplja.Time se trenutno stie zarada bez rizika.Ali to stanje nije odrivo u dugom roku jer e porast tranje za tom valutom u fin.centru gde je ona jeftinija podii njenu cenu,a smanjenje tranje za tom valutom u fin.centru gde je ona skuplja smanjiti njenu cenu.I taj istovremeni proces e dovesti do izjednaavnja deviznih kurseva u oba finansijska centra. 9. Triangularna arbitraa Ukoliko devizni kursevi izmeu vie valuta nisu pravilno ukrteni postoji mogunost arbitrae izmeu vie fin.centara,tj.javlja se mogunost triangularne arbitrae. Ona je mogua u praksi samo ako uesnik ima trenutni pristup kotaciji i izvrenju,a tu privilegiju uglavnom imaju samo trgovci devizama.Ali imajui u vidu brzinu prenosa informacija u realnom vremenu,trgovcima nije ostavljen veliki prostor za arbitrane transakcije izmeu trita. 4

10. Terminski devizni kurs Terminsko trite slui za smanjivanje rizika promene deviznog kursa u poslovima uvoza i izvoza,kao i prilikom investiranja u strane zemlje i valute.Na ovom tritu se formira terminski devizni kurs, koji u osnovi predstavlja sporazum o odloenoj razmeni valuta do odreenog trenutka u budunosti.Kurs budue razmene je poznat u momentu sklapanja ovog ugovora. U praksi dominiraju terminski poslovi sa dospeem od 7 dana ili krae. Terminski valutni ugovori se uglavnom sklapaju izmeu banaka, ili banaka i njihovih klijenata.Ne postoji neko centralno trite na kojem se trguje terminskim ugovorima,ve oni nastaju u neposrednoj komunikaciji banaka i brokera koji su povezani internetom,SWIFTom i klirinkom kuom.Dan razmene vrednosti je dan u budunosti kad e se izvriti razmena valuta.Ugovor se moe obnoviti u trenutku dospea,a isplata se obavlja nakon dospea. Na terminskom deviznom tritu se formira terminski devizni kurs,koji se formira u preseku krivih ponuda i tranje za stranom valutom sa isporukom na odreeni dan u budunosti. Ugovorne strane definiu taan iznos aktive koja odgovara obema stranama,i nema zah