Click here to load reader

međunarodne finansije

  • View
    288

  • Download
    8

Embed Size (px)

Text of međunarodne finansije

1. PLATNI BILANSUVOD U savremenim meunarodnim ekonomskim odnosima ne postoji samo jedno meunarodno plateno sredstvo. Umjesto toga, u svijetu su se formirali autonomni valutni sistemi u kojima kao zakonsko sredstvo plaanja slue nacionalne valute. Obaveze iz meunarodnih ugovora domai uvoznik moe izvriti na dva naina i to: Moe izvriti isplatu u valutnoj jedinici spoljnotrgovinskog partnera; Moe podmiriti svoje obaveze u domaoj valuti uz uslov da strani artner ima mogunost da potraivanje u domaoj valuti konvertuje u svoju nacionalnu valutu ili valutu koja njemu odgovara. POJAM PLATNOG BILANSA Sve ekonomske transakcije koje rezidenti izvre sa nerezidentima u toku odreenog vremenskog perioda registruju se na sistematizovan nain u platnom bilansu zemlje. Prema tome platni bilans predstavlja sistematizovan pregled ekonomskih transakcija izmeu rezidenata i nerezidenata za odreeni vremenski period. Pri tome, pod rezidentima se podrazumijevaju pravna lica koja imaju svoje sjedite, odnosno fizika lica koja imaju svoje prebivalite u dotinoj zemlji. Plazni bilans predstavlja pregled transakcija nacionalne privrede sa inostranstvom za period od godinu dana.tradicionalno i konvencionalno bilans efektivnih meunarodnih plaanja i primanja izmeu rezidenata i nerezidenata nazivamo deviznim bilansom. Devizni bilans ini dio rauna finansijskih tokova u privredi. STRUKTURA PLATNOG BILANSA Ekonomske transakcije rezidenata sa nerezidentima registruju se u platnom bilansu kao debitne i kreditne stavke. Pri tome se kreditne stavke odnose na transakcije koje utiu na sticanje i formiranje kupovne snage zemlje u inostranstvu, odnosno one stavke koje formiraju ukuonu ponudu deviza. Kreditne transakcije znae priliv deviza. U transakcije koje doprinose prilivu deviza ili sticanju kupovne snage u inostranstvu spadaju: Izvoz robe, Izvoz usluga, Jednostrani transferi, Uvoz kapitala, Izvoz monetarnog zlata.

U transakcije koje djeluju na smanjenje kupovne snage zemlje u inostranstvu, odnosno koje vode odlivu deviza spadaju: Uvoz robe, Uvoz usluga Jednostrani transferi, Izvoz kapitala,

1. Tekue transakcije platnog bilansa Bilans tekuih transakcija obuhvata dva podbilansa: podbilans izvoza i podbilans uvoza robe, koji nazivamo trgovinski bilans i odbilans izvoza i uvoza usluga koji nazivamo i nevidljivim stavkama platnog bilansa. I dok je platni bilans u neposrednoj vezi sa raunom drutvenog proizvoda, trgovinski bilans se u sistemu privrednih bilansa povezuje sa matricom meusektorskih tokova. On obuhvata izvoz i uvoz robe. Izvoz robe predstavlja dio ukupne finalne potronje nacionalne privrede. 2. Bilans usluga Osnovne pozicije bilansa usluga ili nevidljivih transakcija tekueg platnog bilansa sainjavaju:turizam, transport i osiguranje, te stavke tzv.faktorskih usluga u koje spadaju: kamate, dividende, rojaliteti.. 3. Jednostrani transferi Bilans jednostranih transfera ili unilateralnih plaanja obuhvata transakcije koje nemaju kontrastavku. Najei oblik jednostranih transfera su pokloni. Jednostrani transferi mogu biti zvanini i privatni. Zvanini jednostrani transferi inicirani su od drave i obuhvataju, npr.penzije, reparacije, dravnu pomo jedne zemlje drugoj zemlji. Privatni transferi obuhvataju poklone, doznake i sl. 4. Kapitalne transakcije Meunarodno kretanje kapitala predstavlja transfer kupovne snage izmeiu rezidenata i nerezidenata. U skladu sa tim, bilans kapitalnih transakcija predstavlja pregled neto-promjena dugovanja i potraivanja zemlje prema inostranstvu u odreenom vremenskom periodu. Sa stanovita vremenske dimenzije meunarodno kretanje kapitala moe se posmatrati kao kretanje dugoronog kapitala i kretanje kratkoronog kapitala. Meunarodno kreatnje kapitala do 1 godinu predstavlja kratkoroni kapital. O dugoronom kretanju kapitala govorimo ako se radi o meunarodnom kretanju kapitala na tok dui od 1 godine. Osnovni oblici meunarodnog kretanja dugoronog kapitala su direktne investicije i portfolio investicije. Direktne investicije predstavljaju meunarodno kretanje dugoronog kapitala koje je motivisano profitom i uz to sticanjem prava vlasnitva, kontrole i upravljanja nad privrednim subjektom u inostranstvu. Portfolio investicije predstavljaju meunarodno kretanje dugoronog kapitala koje nije povezano sa interesom efektivne kontrole nad privrednim subjektom u inostranstvu. Portfolio investitor ulae u kapitalu razliite forme vrjedonosnih papira u inostranstvu koje mu donose odreeni prihod-dividende. U portfolio investicije ubraja se i dugoroni kredit za finansiranje spoljnotrgovinskih transakcija.

5. Kratkoroni kapital Meunarodno kretanje kratkoronog kapitala moe biti autonomno i kompenzirajue. O autonomnom kretanju kratkoronog kapitala govorimo onda kada se kratkoroni kapital pokree u meunarodnim razmjerama motivisan odredenim prihodom. U takva kretanja kratkoronog kapitala spadaju: spoljnotrgovinski krediti, poslovi arbitrae i pekulativno kretanje kapitala. Spoljnotrgovinski krediti povezani su sa uvozom i izvozom robe. U okviru arbitranih poslova radi se o takvom kretanju kratkoronog kapitala koje je motivisano razlikom kamatnih stopa od jedne do druge nacionalne privrede. Podsticaji za arbitrane poslove postoji sve dotle dok je razlika kamatnih stopa vea od razlike izmeu promptnog i terminskog deviznog kursa valute zemlje plasmana. O pekulativnom kretanju kratkoronog kapitala govorimo onda kada je kretanje kratkoronog kapitala motivisano oekivanjem promjene deviznih kursova pojedinih valuta. pekulant tei da svoj kapital preseli u valutu skolnu revalvaciji isto tako kao to eli da pobjegne iz valute sklone devalvaciji. Plaanje lead i lag povezani su sa oekivanjem promjene deviznih kursova, ali su praktino u vezi sa spoljnotrgovinskim operacijama. O lead plaanju ili plaanju unaprijed govorimo onda kada rezident oekuje revalvaciju valute zemlje spoljnotrgovinskog partnera i zbog toga ubrzava plaanje. O lag plaanju, odnosno odlaganju plaanja govorimo onda kada rezident odlae plaanje oekujui devalvaciju valute zemlje partnera. Kompenzirajua kretanja kratkoronog kapitala nemaju poslovni motiv. Kompenzirajui kapital ima za cilj da pokrije deficit platnog bilansa, odnosno da izravna aktivne i pasivne stavke platnog bilansa. Jedan od najeih oblika kompenzirajueg kretanja kratkoronog kapitala su swap poslovi. Swap aranmani zakljuuju se izmeu centralnih banaka dviju zemalja. Kos swap posla praktino se radi o pozajmljivanju inostrane kupovne snage na odreeno vrijeme uz obavezu zajmoprimca da kredit vrati i zemlju porijeka u odreenom, dogovorenom roku. 6. Bilans monetarnih rezervi Monetarne rezerve predstavljaju jedan od izvora meunarodne likvidnosti nacionalne privrede. Pod meunarodnom likvidnou podrazumijevamo sposobnost zemlje da finansira kratkorone obaveze prema inostranstvu, odnosno da finansira deficit platnog bilansa i podrava devizni kurs nacionalne valute vlastitim monetarnim rezervama ili kratkoronim zaduenjem u inostranstvu. Monetarne rezerve sainjavaju: zlato, devize, spacijalna prava vuenja i rezervna pozicija zemlje kod Meunarodnog monetarnog fonda. Bilans monetarnih rezervi u finkcionalnoj je vezi sa stanjem platnog bilansa. U principu suficit tekueg platnog bilansa oznaava da su primanja iz inostranstva vea od plaanja inostranstvu. Tada dolazi do porasta monetarnih rezervi zemlje. U sluaju deficita tekueg platnog bilansa plaanja prema inostranstvu su vea od primanja inostranstva. Monetarne rezerve tada imaju funkciju finansiranja deficita platnog bilansa. 7. Greke i popusti

Rubrika greke i popusti pojavljuju se u platnom bilansu zbog problema oko registracije spoljnotrgovinskih transakcija. Jedan dio ovih transakcija zaobilazi normalne kanale prometa (carinu) pa ostaje neregistrovan u datoj kalendarskoj godini i sl. BILANS NETO-IMOVINSKE POZICIJE Ovaj bilans predstavlja pregled stanja ukupnih dugovanja i potraivanja zemlje prema inostranstvu. On je posljedica kumulativnih deficita-suficita tekueg platnog bilansa i daje pravu sliku spoljnofinansijske zaduenosti zemlje prema inostranstvu. Bilans neto-imovinske pozicije je rezultat poslovanja nacionalne privrede sa inostranstvom u prethodnim periodima. MULTIPLIKATOR U ZATVORENOJ EKONOMIJI Izmeu investicija i proizvodnje postoji korelativna veza. Porast investicija dovodi do porasta proizvodnje. To je prva relevantna postavka od koje polazimo u analizi multiplikatora u zatvorenoj privredi. Druga relevantna postavka je da investicije ne zavise od visine dohotka. Logika druge postavke sastoji se u tome da samo nove investicije mogu doprinijeti porastu proizvodnje i dohotka, a ne i one investicije koje su ve formirale postojei dohodak. Trea postavka od koje polazimo sastoji se u tome da je potronja funkcija dohotka, odnosno da potronja zavisi od dohotka. Pitanje multiplikatora u zatvorenoj ekonomiji svodi se na pitanje u kojoj mjeri (koliko) jedna jedinica investicija dovodi do porasta dohotka. Multiplikator investicija pokazuje da e porast dohotka iznositi toliko koliko iznosi proizvod prirasta investicija i reciprone vrijednosti granine skolonosti tednji. Sutina multiplikatora investicija sastoji se u sljedeem: porast investicija dovodi do porasta dohotka. Uveani dohodak se rasporeuje na potronju i tednju. tednja je dejekcija dohotka. Potronja je impuls (injekcija) razvoja. U skladu s tim, ukoliko je tednja manja, a potronja vea, podsticaj rastu dohotka koji dolazi do investicija bie vei, i obratno, to je tednja vea, a potronja manja multiplikativno dejstvo investicija na dohodak bie manje. OTVORENA EKONOMIJA Ukoliko se domaa apsorpcija kree u okvirima domae proizvodnje kree u okvirima domae proizvodnje i raspoloivih mogunosti, platni bilans e biti uravnoteen.deficit platnog bilansa pokazuje da zemlja troi vie od vlastitih raspoloivih resursa, tj.da ivi iznad svojih mogunosti. Kada je apsorpcija manja od vlastite proizvodnje, zemlja ima suficit platnog bilansa koji moe plasirati u inostranstvo- nacionalna privreda tada izvozi kapital. Zemlja ima defi

Search related