NASTANAK I RAZVOJ NAUKE O FINANSIJAMA srednji vek novolatinska rec finare, financie odredjeno placanje - rec finansije prihvacena je kod vecine jezika sa istim znacenjem U pocetku finansije su oznacavale drzavne prihode i rashode, a tek kasnije su se prosirile na celokupno novcano poslovanje drzave. Pojava finansija vezana je za novac i novcana placanja za razliku od dotadasnjih naturalnih placanja. Nestankom robno novcanih odnosa, delovanjem zakona vrednosti nestace i finansije. - XV i XVI vek Nemacka i Francuska 1830. god. Malkus , prvi koristi pojam nauke o finansijama i odvaja je od politicke ekonomije 1832. god. Fon Rau , oblikuje finansije kao novu naucnu disciplinu. 1903. god. Bastejbl , prvi koristi pojam javne finansije. Pod javnim finansijama se podrazumevala aktivnost drzave na planu prikupljanja finansijskih sredstava i njihovog trosenja za zadovoljenje javnih potreba. 1936. god. - Kejnz fiskalna politika sredina 50- ih Hansen, Samuelson razvijaju fiskalnu politiku u smislu javnog trosenja, oporezivanja, javnog zaduzivanja i sl. 1951. god. Lernen funkcionalne finansije, koje pored poreza, zaduzivanja, obuhvataju emisiju novca za uravnotezenje platnog bilansa zemlje, eliminisanja nezaposlenosti, eliminisanja inflacije i privredne recesije. 30 ih u Jugoslaviji koristi se termin javne finansije, da bi se promenom drzavnog uredjenja 50-ih sve vise koristio termin drzavne finansije. pocetkom 60-ih koristi se termin drustvene finansije, da bi se 1974. ustalio termin fiskalna politika i termin sistem drustvenog finansiranja. PREDMET IZUCAVANJA NAUKE O FINANSIJAMA Nauka o finansijama predstavlja deo ekonomske nauke koja obuhvata mikro i makrofinansije. Mikrofinansije se pretezno bave izucavanjem strateskih finansijskih problema jednog privrednog subjekta, dok se makrofinansije bave izucavanjem problema finansiranja razvoja drzave kao celine. Savremene finansije obuhvataju ukupne novcane odnose, dakle sve poslovne aktivnosti koje se izucavaju putem novca. Finansije kao pojam znace novcanu stranu svakog privrednog posla i novcanu stranu svih tokova nacionalne privrede. Predmet izucavanja nauke o finansijama odnosi se na :

1. novcana placanja 2. kreditne odnose 3. politiku prikupljanja i ulaganja novcanih sredstava 4. emisiju novca 5. monetarno-kreditnu i deviznu politiku 6. drustvene ( fiskalne ) finansije 7. finansijsku politiku i planiranje novcanih tokova 8. organizaciju i aktivnost bankarskog poslovanja 9. finansijsko osiguranje itd. Nauka o finansijama u svom predmetu istrazivanja posebno posvecuje paznju blagovremenom pribavljanju novcanih sredstava za zadovoljenje opstedrustvenih i zajednickih potreba u delokrugu aktivnosti drzavnih organa i drzavnih delatnosti. Za finansije je karakteristicno da se izucavaju kao integralni privrednog sistema. 1. deo jednog

PODELA FINANSIJA, FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKI ODNOSI

Sa aspekta finansijske aktivnosti, finansije kao naucna disciplina se deli na : 1.2.

3. 4. 5. 6.

javne ( fiskalne ) finansije monetarne finansije bankarstvo poslovne finansije medjunarodne finansije osiguranje.

Sredinom 70-ih god. Termin fiskalnih finansija, javnih finansija , drustvenih finansija, zamenjuje se terminom sistem drustvenog finansiranja. Drustveno finansiranje se posmatra sa aspekta : zajednicke potrosnje, opste potrosnje i fondovske potrosnje. Svaki od ovih oblika potrosnje finansiran je iz posebnih izvora. Npr. Zajednicka potrosnja je finansirana na principima slobodne razmene rada, opsta potrosnja je finansirana fiskalnim ( poreskim ) instrumentima , carinama i taksama, a fondovska potrosnja sa zajmovima, kreditima, udruzenim sredstvima, namenskim porezima, doprinosima i taksama. Nauka o monetarno kreditnim finansijama izucava dve znacajne oblasti :

Monetarno kreditni sistem se odnosi na metode, nacela i instrumente putem kojih se kreira i ponistava novac. Monetarno-kreditna politika predstavlja skup mera i instrumenata za regulisanje obima, strukture i dinamike novcane mase, kreditnih plasmana i likvidnosti privrednih subjekata. Nauka o bankarstvu predstavlja deo nauke o finansijama i izucava : 1. 2. 3. 4. 5. 6. ciljeve i zadatke bankarskog sistema organizaciju bankarskog sistema i bankarskog poslovanja nacela bankarskog poslovanja snabdevenost poslovnih procesa kolicinom novca i kredita mobilicaciju i koncentraciju slobodnih kratkorocnih i dugorocnih sredstava organizaciju platnog prometa u zemlji i inostranstvu itd.

U domenu bankarskih organizacija posebno je naglasena uloga, znacaj i funkcija Centralne banke u emitovanju primarnog novca. Kreiranje primarnog novca je vezano za stvaranje monetarne baze i za kreiranje likvidnosti bankarskog sistema. Za pojam nauke o bankarstvu vezuju se poslovi : 1. 2. 3. 4. kreiranje novca prikupljanje depozita odobravanje kredita obavljanje platnog prometa.

Nauka o poslovnim finansijama izucava : 1. zadatke finansijske funkcije 2. oblike finansiranja 3. likvidnost i solventnost 4. strategiju finansiranja 5. upravljanje poslovnim finansijama 6. finansijsku ravnotezu i neravnotezu 7. planiranje novcanih tokova 8. planiranje i analizu obrtnih sredstava 9. instrumente i hov 10. bankarske finansije 11. korporativne finansije. Predmet njenog proucavanja su i finansijski odnosi izmedju privrednih subjekata u zemlji, u inostranstvu, bankarskih organizacija i drugh finansijskih institucija.

Medjunarodne finansije se bave problematikom : 1. 2. 3. 4. medjunarodnih finansijskih ugovora medjunarodnih finansijskih institucija medjunarodnih instrumenata i oblika placanja obezbedjenja medjunarodnih izvora finansiranja i sl.

Osiguranje svoja istrazivanja bazira na ulozenim sredstvima fizickih i pravnih lica u cilju zajednickog snosenja rizika, sprecavanja od moguceg nastanka steta, osiguranja akcionarske, javne, mesovite, privatne, kooperativne, zadruzne imovine i zivota lica. Poseban segment osiguranja je finansijsko osiguranje koje se bavi problematikom osiguranja kredita i drugim oblicima finansijskih plasmana. FINANSIJSKI SISTEM I FINANSIJSKI ODNOSI Finansijski sistem predstavlja sastavni deo privredno-ekonomskog sistema jedne zemlje. Njegov stepen razvoja je u direktnoj zavisnosti od razvoja proizvodnih snaga i stanja produkcionih odnosa u odredjenom privrednom i ekonomskom uredjenju zemlje. Finansijski sistem ine : finansijske mere i finansijski instrumenti putem kojih se regulie nain ponaanja u finansijskim organima i finansijskom poslovanju. Osnovu finansijskog sistema ine propisi sa kojima se regulie finansijski sistem. Finansijski organi i institucije nosioci su finansijske prakse. Poetkom 50-ih na finansijski sistem je imao zadatak da usmeri drutvenu akumulaciju u razvojne privredne grane i delatnosti. On je to uspevao raspodelom nacionalnog dohotka i prisustvom drave kao arbitra u tim odnosima. Karakteristike naeg finansijskog sistema su : obezbedjenje jedinstvenog nacionalnog trzista obezbedjenje sredstava za pokrice drzavnih i zajednikih potreba saglasno privrednim i finansijskim mogucnostima. U savremenim uslovima privredjivanja finansijski sistem pokazuje svu svoju sloenost zbog razliitosti finansijkih odnosa, obima svoje delatnosti i stepena obuhvatnosti finansija. Upravo , zbog sloenosti fin sistema, nauka o finansijama je decentralizovana ( razgraniena ) po oblastima od javnih preko poslovnih i monetarnih finansija do medjunarodnih finansija, bankarstva i osiguranja.1. 2.

Finansijski odnosi su nastajali po osnovu : prometa robe i usluga, isplate zarada, izdavanja akcija i obveznica, odobravanja kredita i sl. U okviru finansijskog sistema najesce se pojavljuju sledeci finansijski podstistemi :1.

budetski

2.

poreski

carinski 4. novani 5. devizni 6. bankarski 7. kreditni 8. poslovno-finansijski 9. sistem stednje i osiguranja 10. sistem platnog prometa 11. sistem drzavnih dugova i drzavnih zajmova.

3.

Savremeni finansijski sistem nase zemlje obuhvata : 1. finansijske institucije 2. finansijske tokove 3. finansijske mehanizme 4. finansijske instrumente u finansiranju privrednih i vanprivrednih potreba procesa reprodukcije. 2. GENEZA POSLOVNIH FINANSIJA PREDUZECA,

POSLOVNE FINANSIJE I DRUGE NAUCNE DISCIPLINE Poslovne finansije predstavljaju relativno mladu naucnu disciplinu. Njihov razvoj je bio neravnomeran, sa promenljivom dinamikom. Poslovne finansije se kao naucna disciplina javljaju pocetkom XX veka. U pocetku je naglasak stavljan na pravni ( juristicki ) pristup izucavanju poslovnih finansija. Naziva se i neupravljackim pristupom. Njime su obuhvacena pitanja oko eventualnih sporova u vezi sa emisijom hov , njihovim vlasnistvom, njihovom prodajom i zamenom. Isto tako, naglasak stavlja na tumacenje ugovorenih obaveza u vezi izdatih menica, akcija, obveznica i sl. Investitorski pristup stavlja naglasak na instrumente finansiranja ( akcije i obveznice ) sa aspekta njihove kupovine i prodaje na finansijskom trzistu. Svrha stvoriti ekonomske uslove za profitersko upravljanje investicijama. Konacan uspeh ili neuspeh ovog pristupa merio se stepenom oplodnje kapitala na finansijkom trzistu. Javni pristup stavlja naglasak na javnu kontrolu hov i to od momenta njihove pripreme za emisiju, preko emisije, pa sve do njihove prodaje i distribucije na finansijskom trzistu. Ukljucuje i kontrolu primene propisa o porezu na ostvarenu dobit ( fiskalne finansije ). Pocetkom 50-ih poslovne finansije su i dalje deskriptivna disciplina koja se usmerava ka analizi novcanih tokova, planiranju novcanih tokova, budzetiranju kapitala i unutrasnjoj kontroli preduzeca. Krajem 50-ih sve vise se koristi finansijski model zaliha, gotovine , potrazivanja i fiksnih ( osnovnih ) sredstava. Centralno pitanje cine odluke koje se donose unutar firme. Ovo je period upravljackog pristupa izucavanju poslovnih finansija. Ovaj pristup se naziva i internim pristupom jer posmatra sredstva sa gledista krajnjih korisnika novcanih sredstava. Karakteristika ovog pristupa je upravljanje finansijskim sredstvima u cilju sto veceg povecanja profita putem cirkulacije novcanih sredstava.

Pocetkom 60-ih u poslovne finansije se sve vise uplicu statisticki i ekonometrijski modeli. Dominira teorija portfelja i njena primena na finansijsko upravljanje. Naglasava se teorija poslovnih rizika i njihov uticaj na investitore i akcionare preduzeca. Tokom 70-ih se naglasava vrednovanje finansijskih potrazivanja uz primenu trzisnih opcija uz akcije putem kojih se eliminisao poslovni rizik. Tokom 80-ih poslovne finansije u velikoj meri primenjuju racunarsku tehnologiju pri donosenju poslovnih odluka. Buduci razvoj poslovnih finansija ce biti dinamican uz isticanje : 1. procesa donosenja finansijskih odluka 2. procesa upravljanja finansijama 3. procesa kupovine, prodaje, spajanja, razdvajanja preduzeca posredstvom berzanskih tokova 4. procesa zajednickih ulaganja sa inostranstvom 5. procesa primenljivosti poslovnih finansija na medjunarodne tokove preduzetnickog kapitala ( uz naglasavanje deviznih kurseva, rizika ulaganja i medjunarodnog bankarstva ).

Period Pre 1930. god 1930. i 1940. god 1950. god 1960. god.

Geneza poslovnih finansija Predmet izucavanja poslovnih finansija deskriptivni naglasak na finansijskim trzistima i hov. Malo je paznje posveceno upravljanju sa sredstvima. dominantan javni pristup, reorganizacija firmi, bankrotstvo firmi, investiciona ulaganja upravljanje sa sredstvima, hov, zalihama, potrazivanjima i fiskalnim finansijama Aplikacija matematickih modela u upravljanju obrtnim sredstvima. Modeli vrednovanja firmi, primena teorije portfelja, upravljanje kapitalom i politikom dividende. Teorija merenja rizika i vrednovanje finansijskih potrazivanja. Razvoj finansijskih trzista ( novcano, devizno i trziste kapitala) i zajednicka ulaganja primena racunarske tehnologije pri donosenju finansijskih odluka. Efikasno upravljanje korporacijama. Fuzija, razdvajanje, stecaj i sanacija korporacija. informaciona tehnologija u funkciji upravljanja finansijskim tokovima. Razvoj akcionarsktva, primena hov, rad na finansijskoj berzi. Upravjanje korporativnim kapitalom

1970. god.

1980. god

1990. god

4. ZADACI FINANSIJSKE FUNKCIJE PREDUZECA 1. 2. 3. pribavljanje novcanih sredstava za normalan tok reprodukcije koriscenje novcanih sredstava

4. uskladjivanje dinamike priliva novcanih sredstava sa rokovima dospeca obaveza placanja prema njihovim izvorima. 5. 6. regulisanje novcanih tokova i pracenje finansijskih odnosa u preduzecu kontrola upotrebe novcanih sredstava u kruznom toku preduzeca.

I Pribavljanje novcanih sredstava polazi od zahteva da se obezbede novcana sredstva iz sopstvenih sredstava ( samofinansiranjem ) a da se samo dodatna sredstva obezbede iz tudjih izvora. Pri tome treba voditi racuna o :1. 2. 3. 4.

5. 6.

kolicini novcanih sredstava koja se pribavlja dinamici pribavljanja novcanih sredstava dinamici vracanja novcanih sredstava uslovima pribavljanja novcanih sredstava ( visina naknade ) potencijalnim izvorima vracanja novcanih sredstava izboru optimalno najpovoljnijih kombinacija izvora sredstava i sl.

II Koriscenje novcanih sredstava isplata se vrsi po osnovu : 1. 2. 3. 4. 5. 6. nabavke sredstava za proizvodnju isplata akontacije zarada isplate anuiteta na kredite za trajne potrebe devizna placanja kreditiranje kupaca orocavanje sredstava kod poslovnih banaka itd.

U preduzecu jedan deo sredstava moze ostati neiskoriscen ( preterana likvidnost, neutrosena sredstva izdvojena za investicije i sl. ) zadatak finansijske funkcije je da utvrdi : 1. 2. 3. 4. 5. obim raspolozivih viskova novcanih sredstava alternativne mogucnosti ulaganja tih novcanih sredstava stepen rizika ulaganja novcanih sredstava uslove ulaganja novcanih sredstava najpovoljniju kombinaciju ulaganja novcanih sredstava.

III Likvidnost prduzeca uspesnost rada finansijske funkcije meri se stepenom likvidnosti / nelikvidnosti preduzeca. Nelikvidnost se moze otkloniti sledecim merama : 1. ubrzanom cirkulacijom sredstava ( vecim koeficijentom obrta ) 2. prestruktuiranjem sredstava 3. kompenzacijom delova sredstava i obaveza prema izvorima ( kompenzacija potrazivanja od kupaca sa obavezama prema dobavljacima ) 4. promenom rokova dospeca placanja obaveza prema izvorima 5. ukljucivanje dodatnih novcanih sredstava u tokove reprodukcije. IV Regulisanje ( uspostavljanje ) finansijskih tokova i pracenje izvrsenja finansijskih odnosa u preduzecu - Finansijski odnosi su posledica kretanja robnih ili novcanih sredstaa. Ovaj zadatak se odnosi na : 1. 2. 3. ulaganje viska kratkorocnih i dugorocnih slobodnih novcanih sredstava podmirivanje kratkorocnih i dugorocnih potreba za novcanim sredstvima koriscenje sredstava iz zajednickih fondova formiranih na nivou preduzeca.

V Kontrola racionalne upotrebe novcanih sredstava naglasak treba staviti na sledece cinjenice : 1. da li se koriste novcana sredstva u poslovanju preduzeca u smislu zakonskih propisa i akata poslovne politike preduzeca 2. da li se koriste novcana sredstva racionalno u svim fazama procesa reprodukcije. Jovan Rodic, zadatke finansijske funkcije deli u dve osnovne grupe: 1. primarni zadaci Pribavljanje novcanih sredstava Upotreba ( ulaganje ) novcanih sredstava Uskladjivanje rokova imobilizacije sredstava i rokova raspolozivosti izvora 2. sekundarni zadaci Disponiranje novca Kontrola novcanih dokumenata i nadzor racionalne upotrebe novcanih sredstava Uvodjenje operatiivne evidencije Finansijsko planiranje Finansijska analiza Finansijsko informisanje. 5. i 6. FINANSIJSKI MENADZMENT PREDUZECA

Upravljanje finansijama preduzeca se odnosi na upravljanje: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. finansijskom politikom preduzeca finansijskim planiranjem preduzeca finansijskom organizacijom preduzeca finansijskom analizom preduzeca finansijskom politikom preduzeca finansijskom kontrolom preduzeca finansijskim informacijama preduzeca.

1. Finansijska politika svesno i stvaralacko odlucivanje o finansijskim ciljevima preduzeca. Nezamisliva je bez : finansijske strategije odnosi se na : dugorocne plasmane, dugorocne izvore sredstava, kratkorocna potrazivanja, kratkorocne izvore sredstava, zalihe, novcana sredstva i sl. finansijske strukture obuhvata kombinaciju sredstava iz sopstvenih izvora, udruzenih, tudjih sredstava i bespovratnih izvora finansiranja. Cilj finansijske politike preduzeca je jacanje njegove finansijske snage. Pod finansijskom snagom podrazumeva se :1. Trajna sposobnost placanja obaveza preduzeca - izmirenje obaveza u momentu

njihovog dospeca. 2. Trajna sposobnost finansiranja preduzeca sposobnost prikupljanja i ulaganja sopstvenog ulaganja. Prikupljanje sopstvenog kapitala vrsi se putem : akumuliranja netodobitka, emisijom akcija, pribavljanjem sredstava iz tudjih izvora. 3. Trajna sposobnost investiranja preduzeca efikasno i rentabilno ulaganje sredstava u reprodukcioni tok i razvoj ( rast ) preduzeca. 4. Trajna sposobnost povecanja imovine akcionara preduzeca prirast ( uvecanje ) kako vlasnika, tako i suvlasnika preduzeca. 5. Trajna sposobnost zadovoljavanja finansijskih interesa ucesnika doticnog preduzeca odnosi se na zadovoljavanje finansijskih interesa vlasnika preduzeca, menadzmenta preduzeca, radnika i poverilaca preduzeca. 2. Finansijsko planiranje preduzeca oblik iskazivanja raznih vrsta planova u vrednosnim pokazateljima. U okviru upravljanja finansijama preduzeca javljaju se kratkorocni finansijski planovi ( planovi likvidnosti ), srednjorocni finansijski planovi, dugorocni finansijski planovi ( planovi investiranja ). Putem finansijskog plana predvidja se uskladjivanje: priliva i odliva novcanih sredstava, neto tokova novca,

neto tokova obrtnog fonda i neto tokova ukupnih obrtnih sredstava.

3. Organizacija finansijske funkcije organizacioni oblik u kojem egzistira finansijska funkcija. Oblik organizacije finansijske funkcije zavisi od institucionalnog oblika privrednog subjekta, kao i njegove dalje organizacione povezanosti ( spojeno vise preduzeca u kompaniju ). Na organizovanje fin. funkcije uticu : vrsta delatnosti, struktura poslovnih programa preduzeca, raspolozivi izvori finansiranja, troskovi organizacije i rada finansijske funkcije, raspolozivi kadrovski i tehnicki potencijal preduzeca za obavljanje finansijskih poslova. 4. Finansijska evidencija odnosi se na novcano iskazivanje privrednih aktivnosti. Finansijski menadzment ima obavezu da brine o tacnosti i azurnosti fin. evidencije unutar preduzeca i o fin. odnosima sa drugim preduzecima. Evidencija se vodi preko : 1. tekucih racuna kod banaka privredni subjekt moze da ima vise tekucih racuna 2. internih racuna za rasclanjavanje platnog prometa ( uplate i isplate ), za interno kreditiranje izmedju preduzeca. 3. deviznog racuna je u f-ji platnog prometa sa inostranstvom i vodi se kod ovlascenih banaka. Na njemu se evidentiraju samo devizna sredstva ostvarena u inostranstvu. 4. racuna izdvojenih novcanih sredstava za evidentiranje sredstava sa posebnom namenom. 5. Finansijska analiza odnosi se na ispitivanje fin. rezultata i unutrasnjih rezervi u oblasti finansiranja preduzeca. Posebno je znacajna fin. analiza : strukture i rasporeda ukupnog prihoda rizika ostvarenja poslovnog i finansijskog rezultata 3. dugorocne i kratkorocne fin. ravnoteze 4. realnosti bilansa 5. reproduktivne sposobnosti 6. zaduzenosti preduzeca 7. sposobnosti odrzavanja realne vrednsoti vlastitih izvora sredstava ( vrednost neto aktive ). 1. 2.

Finansijska analiza predstavlja tzv. Racio analizu, putem koje se u obliku kvantitativne jednacine uspostavlja odnos izmedju jedne bilansne pozicije i neke druge bilansne pozicije. Znaci, racio brojevi predstavljaju fin. pokazatelje ( likvidnosti, rentabilnosti i sl. ) u vezi izmirenja dospelih novcanih obaveza i ocuvanja obima i strukture obrtnog kapitala. Najvazniji racio brojevi likvidnosti su :1.

opsta racio likvidnost ( odnos ukupnih obrtnih sredstava i ukupnih krat.

obaveza ) posebna racio likvidnost (gotovina + relativno likvidna sr. + potr. od kupaca + kratkorocni plasmani u hov / kratkorocne obaveze ) 3. neto obrtni fond (obrtna sredstva - kratkorocne obaveze ).2.

Pored pokazatelja likvidnosti znacajni su pokazatelji aktivnosti koji se odnose na :1. 2. 3. 4.

koeficijent obrta kupaca koeficijent obrta dobavljaca koeficijent obrta zaliha koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava.

Pokazatelji finansijske strukture sredstava obuhvataju : 1. 2. 3. odnos pozajmljenih sredstava prema ukupnim i sopstvenim izvorima koeficijent pokrica fiksnih rashoda po osnovu kamata koeficijent pokrica ukupnog duga.

Od pokazatelja rentabilnosti vazno je pomenuti :1. 2.

stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva.

Sa aspekta finansijskog menadzmeta vazno je pomenuti i finansijski leveridz, putem koga se procenjuju efekti poslovanja i kvantificiraju rizici u poslovanju preduzeca. Finansijski leveridz = poslovni dobitak / dobitak pre oporezivanja. Poslovni leveridz = % promena poslovnog dobitka / % promena obima prodaje. 6. Finansijska kontrola predstavlja planski i strucni pregled finansijskog poslovanja. Zadaci fin. Kontrole su :1.

2. 3.

kontrola fin. poslovanja kontrola materijalnog poslovanja kontrola nabavke

4. 5. 6.

kontrola prodaje kontrola osnovnih sredstava kontrola sredstava zajednicke potrosnje.

Da bi se ostvarili ovi zadaci, neophodno je izvrsiti i kontrolu : zavrsnog racuna i periodicnog racuna kontrolu sredstava i izvora sredstava kontrolu blagajnickog poslovanja kontrolu placanja ( zakonskih i ugovornih obaveza, zarada, obaveza prema dobavljacima i sl. ) Fin. Kontrola moze biti : 1. 2. 3. 4. 5. unutrasnja i spoljasnja kontrola po ucestalosti i intenzitetu ( stalna i permanentna ) kontrola zakonitosti poslovanja kontrola zavrsnog racuna prethodna i naknadna.

7. Finansijske informacije mogu se selektirati : prema poreklu ( od koga poticu u preduzecu , od koga poticu izvan preduzeca ) prema funkciji ( koji je rang dostavljaca, koji je rang primaoca informacije ) prema sadrzini (sta je njena sadrzina, kada je poslata, iz kog podrucja potice informacija ) Sa aspekta finansijskog menadzmenta govori se o informacijama koje su u funkciji : o: 1. privrednoj sposobnosti preduzeca koje zeli zameniti ili prosiriti kapacitet ( udeo sopstvenih i tudjih izvora sredstava ) 2. apsorbcionoj moci trzista ( mogucnosti plasmana povecanog obima proizvodnje ) 3. finansijskim efektima koji se ocekuju od nove investicije ( stopa dobiti ) finansiranja poslovnog procesa reprodukcije finansiranja razvoja preduzeca

Finansijske informacije koje se odnose na razvoj preduzeca treba da daju odgovor

4. 5.

koeficijentu obrta koji se ocekuje od nove investicije vremenu dospeca i velicini anuiteta i sl.

Sadrzina finansijskog menadzmenta je nedeljiva sa oblicima finansiranja pocev od samofinansiranja ( dobiti i akumulacije ) pa preko kreditiranja ( razlicitih vrsta kredita i kamata ), bespovratnog i medjusobnog finansiranja ( regresa, premija, dotacija, orocavanja sredstava ), zajednickih ulaganja sa stranim licima, pa sve do specificnih oblika finansiranja ( autonomnih izvora, lizinga i faktoringa kao oblika finansiranja ). 7. FINANSIJSKI MARKETING PREDUZECA Preko fin. marketinga vrsi se prikupljanje ( mobilizacija ), koncentracija i distribucija novcanih sredstava. Treba ga shvatiti kao integralni deo fin. funkcije preduzeca. Dobro organizovan finansijski marketing pored iznalazenja jeftinijih izvora sredstava iz okruzenja usredsredjen je na iznalazenje sopstvenih izvora sredstava vecom realizacijom zaliha gotovih proizvoda, smanjenjem ulaganja putem smanjenja nedovrsene proizvodnje i poluproizvodnje. Od uspostavljenog odnosa izmedju sopstvenih i tudjih izvora finansiranja u velikoj meri zavisi i realizacija ciljeva fin. Politike preduzeca, politika likvidnosti i strategija dugorocnog razvoja preduzeca. U nestabilnim uslovima privredjivanja fin. marketing treba da ima respekta ka tudjim izvorima sredstava, iz razloga sto se ista tesko pribavljaju, sto je doticni sa vremenskim rokom raspolaganja limitiran i sto se izdaju pod visokim kamatama. U cilju eliminisanja preduzetnickog rizika, fin. marketing ima zadatak : institucije. stvaranja rezervnog fonda za pokrice rizika, pretvaranje rizika u troskove poslovanja i prevodjenje rizika ( placanjem premije osiguranja ) na osiguravajuce

U uslovima restriktivne monetarno-kreditne politike ( smanjene ponude novca na trzistu ), finansijski marketing ima zadatak : 1. 2. 3. uskladjivanja tokova nabavke i prodaje uskladjivanja priliva i odliva novcanih sredstava uskladjivanja robnih i finansijskih tokova preduzeca.

Fin. marketing treba da stavi naglasak na kontrolu upravljanja zalihama, racionalno vodjenje politike nabavke u cilju obezbedjenja ekonomije sredstava i

kontinuiteta procesa proizvodnje. U tom smislu, fin. marketing treba da se bavi analizom : izvora sredstava ( trajni kapital, krediti za obrtna sredstva, devizni krediti ) postojecih obaveza ( obaveze po izdatim menicama, obaveze prema inostranim partnerima ) postojecih potrazivanja (ziro-racun, cekovi, menice, kupci, ostala potrazivanja ) zalihama ( materijal, sirovine, poluproizvodnja, gotovi proizvodi i sl. ). Na osnovu ovih analiza fin. marketing se suprotstavlja pojavama : da raspoloziva i koriscena obrtna sredstva ne dostignu nivo ukupnog prihoda da kratkorocni krediti ne budu dominantan oblik angazovanja sredstava da se izlaz iz nelikvidnosti ostvaruje permanentnim nekontrolisanim zaduzivanjem. Za fin. marketing je karakteristicno da prati nove metode kupovine, prodaje i finansiranja. Finanskijskom marketingu ne odgovara decentralizovani model fin. menadzmenta, vec centralizovani model sa:

izrazajnom koncentracijom fin. sredstava, visokim koeficijentom obrta novcanih sredstava, niskim troskovima finansiranja i smanjenim finansijskim rizikom.

Ovakvom pristupu fin. marketingu potrebni su savremeni finansijski kadrovi u vidu tzv. fin. menadzera. 8. POJAM I KLASIFIKACIJA FINANSIJSKE POLITIKE Fin. politka predstavlja... koncipiranje i utvrdjivanje strategije i taktike upravljanja finansijama u preduzecu.1 Pod fin. politikom se podrazumeva finansijska aktivnost preduzeca ... na iznalazenju najpovoljnijih finansijskih rezultata u ukupnom poslovanju preduzeca. 2 Pod fin. politikom se podrazumeva .. odlucivanje o osnovnim fin. ciljevima; izboru strategije i taktike i pravaca akcije s namerom da se ostvare osnovni fin. ciljevi; uspostave i odrzavaju optimalni fin. odnosi u strukturi sredstava ( aktiva ) i izvora1 2

Dr Vojislav Zeremski Mr Milos Simovic

sredstava ( pasiva ) kao i optimalni odnosi medju delovima sredstava i delovima obaveza, kao i nacela finansijskog odlucivanja pri ostvarivanju osnovnih fin. ciljeva.3 Neki autori finansijske politike polaze od njene decentralizacije na uze parcijalne segmenta ( parcijalne politike ). Pod parcijalnim finansijskim politikama se podrazumeva : 1. 2. 3. 4. 5. politika pribavljanja finansijskih sredstava politika finansiranja ( ulaganja ) tokova reprodukcije politika plasmana viska finansijskih sredstava politika finansiranja investicija politika zajednickih ulaganja i sl.

Ciljevi finansijske politike preduzeca proizilaze iz ciljeva poslovne politike preduzeca. Osnovni ciljevi svake finansijske politike treba da se odnose na : 1. 2. 3. 4. pribavljanje i koriscenje finansijskih sredstava finansijsku stabilnost likvidnost preduzeca ostvarivanje najpovoljnijih finansijskih rezultata u konkretnom preduzecu.

Finansijska politika predstavlja sastavni deo poslovne politike preduzeca te je bez segmenta finansijske politike nezamislivo realizovati poslovnu politiku preduzeca. Prema tome, finansijska politika predstavlja samo novcani izraz poslovne politike preduzeca. U odredjenim slucajevima finansijska situacija odstupa od poslovne situacije sto ima direktan uticaj na fin. pogorsanje ili poboljsanje procesa poslovanja. Klasifikacija sa dinamickog aspekta, segmenti finansijske politike su : 1. osnovna finansijska politika 1.1. politika osnovnih nacela finansijskog poslovanja ( likvidnost, rentabilnost, racionalnost, sigurnost finansiranja ) 1.2. politika finansijske snage ( strukture finansijskih sredstava i izvora i njihove efikasnosti ) 1.3. Politika upravljanja finansijskim sredstvima ( struktura finansijskog odlucivanja ) 2. poslovna ( tekuca ) finansijska politika 2.1. politika tekuceg finansiranja ( likvidnost ) 2.2. politika raspolaganja sredstvima i izvorima sredstava3

Dr Janko Kralj

2.3. aspekta

politika sticanja prihoda , dobiti i njihove raspodele s finansijskog

3. razvojna finansijska politika 3.1. politika akumuliranja i mobilizacije finansijskih sredstava 3.2. politika finansiranja trzisnog razvoja 3.3. politika finansiranja tehnickog razvoja 3.4. politika finansiranja kadrovskog razvoja 3.5. politika investicionog ulaganja. Zajednicka karakteristika vecine modela klasifikacije finansijske politike odnosi se na nacela finansiranja. 9. i 10. NACELA FINANSIJSKE POLITIKE - Usmerena su ka ostvarivanju ciljeva finansijske snage preduzeca. - Nacela se mogu klasifikovati kao : nacelo finansijske stabilnosti 2. nacelo rentabilnosti 3. nacelo likvidnosti 4. nacelo finansijske elasticnosti 5. nacelo nezavisnosti 6. nacelo finansijske snage ( racionalnog-ekonomicnog finansiranja, finansijalnosti, akumulacije i mobilizacije sredstava ). Zajednicka karakteristika svih nacela je da su medjusobno povezana, uz cinjenicu da ona medjusobno konkurisu, te da je prioritetni zadatak finansijske politike njihovo optimalno usaglasavanje. 9. NACELO FINANSIJSKE STABILNOSTI polazi od odnosa izmedju dugorocno vezanih sredstava i sopstvenog kapitala uvecanog za tudji ( dugorocno pozajmljen kapital ). Taj odnos treba da je najvise 1 ili manje od 1. Ako se ovaj odnos krece na relaciji 1 to znaci da su dugornocno vezana sredstva pokrivena sopstvenim i tudjim kapitalom ( egzistira dugorocna fin. ) Ako je odnos manji od 1 to znaci da su dugorocno vezana sredstva manja od sopstvenog i tudjeg kapitala, te da je dugorocna fin. Ravnoteza pomerena ka izvorima sredstava sa cim je stvorena i sigurnost za odrzavanje likvidnosti preduzeca u oblasti finansiranja i obrnuto.

1.

Sigurnost za odrzavanje likvidnosti je prisutna iz razloga sto se visak dugorocnih izvora ( sopstvenih i tudjih ) nad dugorocnim sredstvima upotrebljava za finansiranje kratkorocno vezanih sredstava. Taj dugorocni izvor ce vremenski biti duze raspoloziv nego sto je duzina vremena mobilizacije kratkorocno vezanih sredstava u gotovini. Npr. ako bi mobilizacija kratkorocno vezanih sredstava bila jednaka dospelim kratkorocnim obavezama i po roku i po obimu, tada bi visak dugornocnih izvora nad dugorocno vezanim sredstvima predstavljao likvidnu rezervu. Likvidna rezerva se moze upotrebiti za placanje obaveza preduzeca, u slucaju kada mobilizacija kratkorocno vezanih sredstava ne bi odgovarala dospelim kratkorocnim obavezama po roku i po obimu. Da bi se uspostavila fin. ravnoteza u preduzecu neophodno je : 1. definisati dugorocno vezana sredstva 2. definisati odnos izmedju sopstvenog i tudjeg kapitala. Dugorocno vezana sredstva obuhvataju : 1. osnovna sredstva ( materijalna ulaganja ) 2. dugorocne plasmane ( finansijska ulaganja ) 3. trajno vezana sredstva : trajna obrtna sredstva, zemljiste jer se ne amortizuje, trajne uloge trecih lica, kupljene akcije drugih preduzeca . Finansijsku stabilnost je lakse odrzati ako su trajno vezana sredstva pokrivena trajnim ( sopstvenim ) kapitalom. Ako su trajno vezana sredstva pokrivena tudjim ( dugorocno pozajmljenim ) kapitalom , odrzavanje fin. Stabilnosti je jedino moguce pod uslovom da se dospela glavnica dugorocno pozajmljenog kapitala u potpunosti pokrije ( supstituise ) prirastom sopstvenog kapitala iz fin. rezultata preduzeca. Kada su u pitanju osnovna sredstva i dugorocni plasmani ( ulaganja ) treba istaci da se isti obnavljaju ili istekom njihovog veka trajanja ili ako su nastali po osnovu prodaja robe na kredit ( brodogradnja, masinogradnja i sl. ). Rokovi mobilizacije osnovnih sredstava i dugorocnih plasmana = rokovi raspolozivosti dugorocnog pozajmljenog kapitala finansijska stabilnost u preduzecu je odrziva. Medjutim, veoma cesto su rokovi dugorocno pozajmljenog kapitala kraci od rokova dugorocno vezanih sredstava, sto izaziva finansijsku nestabilnost preduzeca ili pak stabilnost uz supstituciju pozajmljenog kapitala sa prirastom sopstvenog kapitala.

Odnos izmedju sopstvenog i dugorocno pozajmljenog kapitala treba definisati u pravcu dominacije sopstvenog kapitala u izvorima preduzeca. Za sopstveni kapital je karakteristicno da je trajno raspoloziv, sem u slucajevima kada preduzece iskazuje gubitak. 9. NACELO LIKVIDNOSTI - sposobnost preduzeca da u svakom momentu izmiri dospele obaveze. Izmedju nacela likvidnosti i nacela fin. stabilnosti postoji medjusobna uslovljenost. Ako je koef. fin. stabilnosti preduzeca jednak 1, likvidnost preduzeca ( uvecana za KVS i kratkorocne obaveze ) jednaka je 1 ( 1 : 1 ). U takvim okolnostima odrzavanje likvidnosti ne zavisi samo od fin. Stabilnosti preduzeca, vec od uskladjenosti rokova vezivanja kratkorocno vezanih sredstava i rokova raspolozivosti kratkorocnih obaveza. Kada je koef. finansijske stabilnosti jednak 1, a preduzece se nalazi u nelikvidnosti ( nema likvidne rezerve ), preduzece moze da stvori likvidnu rezervu u sferi kratk. finansiranja, ako postigne da rokovi KVS budu kraci od rokova raspolozivosti kratk. obaveza. Kada je koef. finansijske stabilnosti manji od 1, proporcija izmedju likvidnih , KVS ( s jedne strane ) i kratkorocnih obaveza ( s druge strane ) bice pomerena u korist prve strane. ( KVS > K.O. ) Ako su rokovi vezivanja KVS jednaki rokovima raspolozivosti krat. Obaveza, tada ce se pojaviti i likvidna rezerva koja potice iz sopstvenog i tudjeg kapitala. Likvidna rezerva predstavlja razliku izmedju sopstvenog kapitala uvecanog za dugorocno pozajmljeni kapital i dugorocno vezana sredstva ( razlika izmedju priliva i odliva na kraju radnog dana doticnog preduzeca ). Kada je koef. finansijske stabilnosti veci od 1, DVS > sopstvenog kapitala + dugorocno pozajmljeni kapital. Proporcija izmedju likvidnosti i kratkorocno vezanih sredstava ( s jedne strane ) i kratkorocnih obaveza ( s druge strane ) pomerena je u korist kraktorocnih obaveza, cime je direktno ugrozena likvidnost preduzeca ( osim ako su rokovi vezivanja kratkorocno vezanih sredstava manji od rokova raspolozivosti kratkorocnih obaveza ). Iako se likvidnom rezervom ( s jedne strane ) stvara uslov za sigurnost u odrzavanju likvidnosti preduzeca, ona ( s druge strane ) umanjuje rentabilnost preduzeca jer ne donosi kamatu po osnovu sredstava po vidjenju. 9. NACELO RENTABILNOSTI

- polazi od maksimiranja dobitka u kracem i duzem roku poslovanja preduzeca. Maksimiranje dobitka u duzem roku, nije moguce ostvariti ako se ne maksimizira dobitak u kracem vremenskom roku. - pored maksimiranja stope prinosa na sopstveni kapital, zahteva i jacanje dugorocno pozajmljenog kapitala. Ovi zahtevi se posebno favorizuju kada je prosecna kamatna stopa niza od prinosa na ukupni kapital. Opasnost u prenaglasavanju znacaja ovog nacela jeste u cinjenici, da stopa prinosa na ukupni kapital bude niza od kamatne stope, pri cemu ce i stopa prinosa na sopstveni kapital i neto dobitak preduzeca biti manji uz prisustvo u znacajnom obimu pozajmljenog dugorocnog kapitala ( tudjih izvora ). U ovakvoj situaciji preduzece tezi prevremenoj otplati pozajmljenog kapitala. 10 NACELO FINANSIJSKE ELASTICNOSTI - Polazi od pretpostavke da preduzece u fin. poslovanju treba da pribavlja dopunske izvore finansiranja ( tudji kapital ) i treba da prevremeno otplacuje pozajmljeni kapital, u uslovima kada nije vise potreban u procesu finansiranja ili u uslovima kada isti postaje isuvise skup za doticno preduzece. Elasticnost menadzmenta preduzeca upravo je na ralaciji sposobnosti iznalazenja jeftinih izvora u pravo vreme, u potrebnom obimu i njihovom povratu kreditorima, bez kratkorocnih ili dugorocnih posledica na likvidnost i kontinuirano poslovanje preduzeca. Mogucnost pribavljanja dopunskih izvora finansiranja zavisi od: 1. stanja ponude i traznje kapitala na finansijskom trzistu 2. kreditne sposobnosti preduzeca. U uslovima dominantne ponude nad traznjom, cena ( kamata ) dopunskim izvorima pada . Ocena kreditne sposobnosti zavisi od finansijskog polozaja, rentabilnosti, buduce likvidnosti preduzeca, njegove konkurentnosti sa preduzecima u istoj delatnosti i sl. Ocenom kreditne sposobnosti treba utvrditi : da svako dodatno zaduzenje treba da odbacuje povecani neto dobitak jer u protivnom nema nikakvog ekonomskog osnova da se odbobri dodatno ulaganje ( kredit ) i preduzece proglasi kreditno sposobnim. S obzirom da kreditori obezbedjuju svoje potrazivanje putem upisa hipoteke na nekretnine, putem lombarda na pokretne stvari, to u velikoj meri umanjuje elasticnost menadzmenta preduzeca jer taj deo imovine ne moze da se otudji dok se dodatno ulaganje ( kredit ) ne otplati.

10. NACELO FINANSIJSKE NEZAVISNOSTI Nacelo polazi od zahteva da menadzment preduzeca bude ( sto je moguce u vecoj meri ) nezavisan od svojih poverilaca. Nacelo nezavisnosti je u direktnoj sprezi sa nacelom fin. Stabilnosti, rentabilnosti, likvidnosti, strukture kapitala i elasticnosti vodjenja finansijske politike. Njihova veca medjuzavisnost ima kao rezultat vecu nezavisnost menadzmenta preduzeca i obrnuto. U takvim uslovima se i poverioci preduzeca opredeljuju da se ne uplicu u poslovnu i finansijsku politiku duznika. Razlog ovakvog ponasanja poverilaca ( banke ) je u tome da je rizik naplate potrazivanja sveden na minimum. Situacija je drugacija kod preduzeca koje se finansira na osnovu ucesca u raspodeli neto dobitka: 1. na temelju akcionarskog kapitala i 2. na temelju uloga trecih lica. U ovim slucajevima nezavisnost menadzmenta zavisi od velicine otvorenih i skrivenih rezervi u preduzecu. Sto je velicina otvorenih i skrivenih rezervi u preduzecu veca, to je i nezavisnost odlucivanja menadzmenta preduzeca veca. Pri proceni skrivenih rezervi preduzece polazi od : 1. rezervnog kapitala preduzeca 2. dugorocnog rezervisanja u preduzecu 3. stepena potcenjenosti aktive ( veci otpis zaliha, procena zaliha po nizim cenama i sl. ) Nezavisnost menadzmenta preduzeca zavisi i od: nacina dobijanja kredita i instrumenata obezbedjenja istog obaveza preduzeca prema dobavljacima. 10. NACELO FINANSIJSKE SNAGE - predstavlja skup nacela :1. racionalnog ( ekonomicnog ) finansiranja polazi od najpovoljnije kombinacije

izvora finansiranja i ubrzane cirkulacije ( koef. Obrta ) finansijskih sredstava.2. rentabilnosti predstavlja znak uspesnog poslovnog preduzeca i optimalne

kombinacije njegovog finansijskog ulaganja sa izrazajnom sigurnoscu povrata ulozenih sredstava i ostvarenim pozitivnim finansijskim efektima.

3. finansijalnosti polazi od ostvarenog pozitivnog rezultata koji se temelji na

smanjenim finansijskim troskovima i koriscenju najpovoljnije kombinacije fin. Izvora.4. akumulacije i mobilizacije sredstava izvodi se iz nacela racionalnog

finansiranja, rentabilnosti i finansijalnosti te predstavlja teznju povecanja sopstvenih nad tudjim izvorima sredstava putem : povecane stope akumulacije, veceg koef. Obrta sredstava, veceg udruzivanja sredsava i veceg obima zajednickih domacih i inostranih ulaganja. - nastoji da se unutar preduzeca obezbede optimalna potrebna novcana sredstva za izmirenje dospelih obaveza.6. sigurnosti poslovanja obezbedjuje u odredjenom vremenskom periodu 5. likvidnosti

nesmetano finansijsko poslovanje preduzeca. Pociva na izdvojenim finansijskim sredstvima u obliku finansijskih rezervi i smanjenom riziku finansijskih ulaganja. 11. FAKTORI FINANSIJSKE POLITIKE PREDUZECA 1. spoljni - faktori na koje preuzece ne moze direktno uticati 2. unutrasnji ona dejstva koja su izazvana u okviru preduzeca. Spoljni faktori :1. 2.

Trzisni uslovi privredjivanja privredno finansijski sistem ( monetarni, kreditni i fiskalni )

Stabilnost fin. Politike preduzeca je u direktnoj zavisnosti od od postojanosti i stabilnosti mera privredno-finansijskog sistema. Njihove ceste i znacajne promene negativno uticu na odrzavanje trajnije i stabilnije finansijske politike preduzeca. Npr. Restriktivna politika kreditiranja ima za posledicu sasvim drugacije finansiranje nego sto je to slucaj u uslovima ofanzivne politike kreditiranja. Unutrasnji faktori se grupisu kao : 1. 2. faktori izazvani poslovnom politikom faktori izazvani organizacionom strukturom

12. POJAM, PREDMET I METODE FINANSIJSKOG PLANIRANJA Finansijsko planiranje jeste oblik iskazivanja raznih vrsta planova putem finansijskih pokazatelja. Ti planovi se odnose na : funkciju nabavke, funkciju

proizvodnje, funkciju prodaje i razvojnu funkciju. Ove funkcije treba da su medjusobno povezane uz vrednosno iskazivanje njihove povezanosti. Finansijskim planom kao instrumentom finansijske politike preduzeca neophodno je pored planiranja finansijskih tokova i strukture sredstava i izvora sredstava , predvideti i dinamiku nabavke finansijskih sredstava, dinamiku usmeravanja i rasporedjivanja raspolozivih novcanih sredstava kao i dinamiku vracanja tih sredstava njihovim izvorima. Finansijsko planiranje poslovnog procesa u preduzecu nezamislivo je bez sagledavanja sledecih elemenata : 1. 2. 3. 4. plana bilansa uspeha plana bilansa stanja plana novcanih tokova plana dugorocnih ulaganja.

Planom bilansa uspeha treba definisati ocekivani rentabilitet u poslovanju preduzeca, kao i cinioce ocuvanja i uvecanja imovine preduzeca, odrzavanja njegove tekuce i perspektivne likvidnosti. Planom bilansa stanja neophodno je obuhvatiti obim i strukturu sredstava kao i njihove izvore. Planom novcanih tokova definisu se investiciona ulaganja, izvori i uslovi finansiranja kao i rentabiliteta procesa ulaganja. Finansijskim planom se : Programiraju i kvantificiraju potrebna fin. sredstva po strukturi Utvrdjuju novcani tokovi primanja i izdavanja Kreiraju novcani tokovi u preduzecu Definisu raspoloziva sredstva, potrebna dodatna sredstva i prenosenje sredstava drugim preduzecima. Metode : Klasicne : metodi indukcije polaze od analitickih predracuna pojedinih kategorija finansijskog plana, te se uvazavanjem optimalnih ciljeva vrsi izrada i donosenje finansijskih planova od pojedinacnog ka opstem. 2. metodi dedukcije polazi od opsteg ka pojedinacnom definisanju finansijskih tokova i transakcija. 1.

Ekonometrijske :

bilansni metod osnovni metod finansijskog planiranja jer se zasniva na cinjenicama da se svi prihodi i rashodi, primanja i izdavanja, investiciona sredstva i kreditni poslovi medjusobno usaglasavaju i bilansiraju. 2. metod trenda (metod ekstrapolacije trenda ) pri predvidjanju dugorocnih i srednjorocni finansijskih tokova i finansijskih transakcija . sustina metoda je u tome da se na osnovu finansijskih promena u prethodnom periodu determinisu buduca kretanja. 3. metod visestruke korelacije i regresije koristi se u uslovima kada su bilansne stavke medjusobno zavisne u fin. Planiranju. 4. mrezno planiranje 5. komparativni metod koristi se za uporedno sagledavanje ostvarenih i planiranih rezultata dobijenih na osnovu prethodnih metoda.1.

13. PRINCIPI I METODOLOGIJA IZRADE FINANSIJSKOG PLANA Pri izradi fin. plana neophodno je voditi racuna o medjusobnoj povezanosti naturalnih planova i finansijskog plana preduzeca. U postupku izrade fin. Plana treba sastaviti neophodne predracune dinamike kretanja direktnih i opstih troskova, nakon cega se pristupa sastavljanju planiskih kalkulacija po vrstama proizvoda, po organizacionim jedinicama i za preduzece kao celinu. Na osnovu predracuna troskova planskih kalkulacija utvrdjuje se planska cena kostanja i prodajna cena odredjenog proizvoda. Na osnovu prethodnih finansijsko planskih velicina sastavlja se plan realizacije, plan raspodele ukupnog prihoda, bruto dobiti i neto-dobiti preduzeca. Planom nabavke treba predvideti za celu poslovnu godinu sve elemente koji ce se ugraditi u proizvodni proces. Proizvodna f-ja planira obim proizvodnje u fizickim jedinicama, potrebnu poluproizvodnju i to iskazuje putem mesecnih planova i zbirno za celu poslovnu godinu.. Prometna funkcija planira u fizickim jedinicama obim realizacije, planira realizaciju na domacem i inostranom trzistu da bi kvantitativni obim prometa prevela u vrednosne jedinice. Sluzba za investicije planira nuznu kupovinu osnovnih sredstava da bi se ostvarila planirana proizvodnja, izgradili i dogradili proizvodni pogoni. Kadrovska sluzba putem plana iskazuje neophodan broj radnika za izvrsenje planirane proizvodnje i realizacije, pocevsi od proizvodnih radnika preko radnika u komercijali, radnika u pripremi proizvodnje, pa do broja radnika u sluzbama racunovodstva, finansija, plana i analize, opstih i pravnih poslova.

Finansijska sluzba iskazuje plansku potrebu za neophodnim obrtnim sredstvima kako bi se izvrsili postavljeni planski zadaci, iskazale potrebe za stranim sredstvima placanja, uz naglasavanje znacaja koeficijenta obrta novca, i dana vezivanja novca u svim fazama reprodukcije. Posto dobije planske velicine od svih poslovnih f-ja, sluzba plana i analize:

prevodi planirane velicine na vrednosne velicine, i utvrdjuje velicinu planiranih prihoda, rashoda, planiranog dobitka ili gubitka,iskazano mesecno i za celu poslovnu godinu. Plan treba da predstavlja vodilju menadzmentu preduzeca u vodjenju konkretne poslovne politike. Finansijski plan preduzeca se sastavlja da bi se osigurala likvidnost poslovnog sistema. On treba da proizilazi iz parcijalnih planova celokupnog poslovnog sistema. Osnovni principi izrade finansijskog plana se temelje na : 1. naucnoj osnovi plan se zasniva na svestrano proucenim podacima i dokumentaciji 2. direktivnosti plana plan treba da bude direktivan i svesno stavljen u odredjene okvire, s unapred projektovanim konkretnim zadacima. 3. sveobuhvatnosti ( kompleksnosti ) plana polazi od obuhvatanja svih faktora koji uslovljavaju odredjenu privrednu aktivnost u preduzecu. 4. konkrentosti plana polazi od preciziranja prava i duznosti subjekata planiranja koji su njime obuhvaceni. 5. realnosti finansijskog plana zasniva se na izvrsavanju planiranih zadataka iz prethodnog perioda.

Em t l ei e n pn l a a

fnniso i as k g j p dz c r uea e

Pn l a lki ns i v ot d i , s l et ot o n s v n i i nvai t kv ooa 14.oc nFINANSIJSKIH PLANOVA VRSTEh

Pn l a sc n t aj i a r s o dv n apr j aj ei a

i

Najcesca je podela prema : 1. Nacinu sastavljanja a. Izolovani podrazumevaju planiranje obima primanja i izdavanja b. Kombinovani obuhvataju tokove primanja i izdavanja koji proizilaze iz bilansa uspeha c. Pojedinacni donose se za preduzeca i u njima se planira njihova ukupna finansijska aktivnost d. Svodni donose se za kompanije na osnovu pojedinacnih planova njihovih clanica. 2. Stepenu vaznosti a. Primarni kada je teziste na finansijskom planu prodaje, odnosno nabavke b. Sekundarni ostali 3. Redovnosti sastavljanja a. Tekuci : i. redovni vrsi se predvidjanje novcanih tokova u odredjenom vremenskom periodu s ciljem odrzavanja finansijske likvidnosti preduzeca. ii. vanredni - dugorocnog su karaktera u kojima se prikazuju uslovi finansiranja tekucih investicija i nacin njihovog odrzavanja. b. Specijalni ( jednokratni ) izradjuju se neredovno, samo u posebnim prilikama i posebnim zadacima ( osnivanje preduzeca, integracija, dezintegracija, likvidacija i poslovanje s gubitkom ). 4. Duzini vremenskog perioda a. Kratkorocni i mesecni njima se kvalitativno kontrolise likvidnost planova. Donose se na osnovu godisnjeg plana i sadrze : i. Stanje gotovine na kraju prethodnog meseca ii. Plan uplata po mesecima iii. Plan isplata po istim mesecima iv. Stanje novcanih srestava na kraju planskog perioda. b. Srednjorocni preko jedne godine, na osnovu njih se mogu pouzdano pratiti sve ocekivane promene po osnovu primanja i izdavanja u preduzecu. c. Dugorocni - sagledavaju se potrebna dugorocna novcana sredstva i nacin njhovog obezbedjivanja. Sadrzi : i. Plan priliva po elementima finansijskog plana ii. Plan odliva po elementima sa minimalnim rezervama

iii.

Stanje na kraju planskog intervala.

5. Ritmu finansijskog poslovanja a. Osnovni sastoje se s jedne strane od ukupnog prihoda i rashoda, a s druge strane od dobiti i raspodele dobiti. b. Operativni sastavlja se u cilju se sa sto manje finansijskih sredstava i uz sto vecu njihovu cirkulaciju izvrse planski zadaci. Obuhvata sva primanja i izdavanja i to najcesce mesecno iskazano. 15. Karakteristike elemenata biznis plana (naslovna strana, rezime, profil firme, analiza trzista, proizvodni, prodajni i marketing plan ). Biznis plan predstavlja napisani rezime proslih, sadasnjih i buducih biznis aktivnosti doticnog preduzeca, firme, kompanije, odnosno korporacije. Njime se trasira put : kako iz proslosti, preko sadasnjosti stici do zeljene buducnosti uz promene performansi doticnog preduzeca. Postupak izrade biznis plana predstavlja razvojni proces koji evoluira od biznis ideje, preko realnih biznis sansi u okruzenju i sveobuhvatne projekcije ostvarenja biznis plana. Elementi biznis plana: 1. naslovna strana, 2. rezime, 3. profil firme, 4. analiza trzista, 5. proizvodni, 6. prodajni 7. 8.9.

10. 11.

marketing biznis plan finansijski, razvojni plan plan kadrova dodatak biznis plana.

Naslovna strana biznis plana treba da sadrzi : 1. 2. 3. 4. naziv firme blizi naziv biznis plana vremenski period na koji se donosi biznis plan autora i konsultante biznis plana.

Rezime biznis plana se sastavlja na kraju izrade plana, mada ga treba staviti na sam pocetak plana kako bi se bolje mogli uociti kljucni rezultati projektovani u biznis planu. Rezime treba da je : pregledan, jasan, sazet i razumljiv, sa obimom najvise do dve strane.

Znacajan elemenat rezimea su kljucni detalji koji se odnose na proizvodni proces i finansijske konstrukcije. U rezimeu je posebno vazno istaci kljucne detalje u vezi : 1. predloga programa i programske delatnosti 2. tehnologije, opreme i proizvodnog procesa 3. konkurentnosti proizvoda ili usluga na trzistu 4. trzisnog prostora i potencijalnih marketing aktivnosti 5. finansijskih konstrukcija radi sagledavanja obima i dinamike potrebnih ulaganja, nacina i vremenskog roka povrata investicionih sredstava. U okviriu opisa ( profila ) preduzeca ( firme ) treba navesti osnovne informacije o: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. poslovnom sedistu preduzeca ( firme ) obliku organizovanja preduzeca vlasnistvu preduzeca ( akcionarska, ortacka, drzavna preduzeca ) strukturi i visini kapitala preduzeca raspolozivim sredstvima i obavezama preduzeca poslovnim referencama ( prednostima ) preduzeca kadrovskom potencijalu i rukovodnom menadzmentu preduzeca.

Analiza trzista se odnosi na opis sopstvenih proizvoda ili usluga, zbog kojih je i projektovan biznis plan. Projektovani proizvod se posmatra sa aspekta : 1. ukupne proizvodnje u zemlji i na nivou regiona 2. obima prodaje i trendova rasta prodaje 3. postojece konkurencije, i prednosti biznis plana u odnosu na postojecu konkurenciju 4. karakteristikama funkcionalnosti, kvaliteta, inovativnosti i cenovnog rangiranja. Proizvodni ( operativni ) deo biznis plana treba da obuhvati : 1. identifikovanje proizvodnog programa ( glavne karakteristike ) 2. identifikovanje objekata, opreme i lokacije za realizaciju programa 3. identifikovanje potencijalnih dobavljaca 4. identifikovanje samostalnog ili kooperativnog obavljanja proizvodnog programa 5. identifikovanje troskova proizvodnog programa 6. identifikovanje potencijalnih investicionih ulaganja u tehnologiju i opremu.

Prodajni deo biznis plana polazi od analize prodaje koji je moguce ostvariti u narednom vremenskom periodu. U ovom delu biznis plana treba dati odgovore koji se odnose na: 1. prodajnu mrezu preduzeca 2. nivo zaliha i stanje asortimana u prodaji 3. kvalitet dostave i isporuke robe 4. pokrivenost trzista i kupaca na trzistu 5. instrumente prodaje 6. cenovnu politiku 7. projekciju prodaje sa vise mogucih scenarija ( maloprodaja, veleprodaja, domace, inotrziste i sl. ). Marketinski deo biznis plana je od posebne vaznosti da bi se realizovala poslovna ideja u buducem vremenu. U prvom redu treba dati odgovore na sledeca pitanja : 1. ko su buduci potrosaci vasih proizvoda 2. kako cete izvrsiti promociju vasih proizvoda 3. kakvu cete marketing strategiju zauzeti u postupku oglasavanja 4. koje cete instrumente koristiti pri javnom oglasavanju ( licni kontakt, faks poruke, pisma, katalozi, plakate, bilbordove, oglase u novinama, na radiju i televiziji, sajamske nastupe, sponzorstva i sl. ) 5. koliki su troskovi primene predlozene marketing strategije. 16. Karakteristike elemenata biznis plana (finansijski, razvojni plan i plan kadrova ) Finansijski deo biznis plana predstavlja najznacajniji i najslozeniji deo projektovanog plana. Putem njega se pokazuje finansijska opravdanost ulaska u doticni biznis projekat. Treba da obuhvati sve potrebe za finansiranjem u preduzecu, zatim odnos izmedju sopstvenih i tudjih izvora sredstava ( kapital ) i dividendnu politiku preduzeca. Pociva na analizi :1) 2) 3) 4) 5)

bilansa uspeha preduzeca bilansu stanja preduzeca bilansu tokova sredstava preduzeca stanju kredita ( zaduzenosti ) preduzeca finansijskih indikatora poslovanja preduzeca.

Bilans uspeha preduzeca treba iskazati po sledecim pozicijama :

poslovni prihodi ( prihodi od prodaje, ostali prihodi ) poslovni rashodi ( materijal za izradu, gorivo i energija, nabavna vrednost prodate robe, zarade i naknade zarada, amortizacija, proizvodne usluge ), 3. poslovni dobitak ( gubitak ) 4. finansijski prihodi ( kamate po osnovu orocavanja sredstava i sl. ), 5. finansijski rashodi ( kamate po dugorocnim i kratkorocnim kreditima, kamate po kreditu za invsticioni projekat), 6. finansijski dobitiak ( gubitak) 7. neposlovni i vanredni prihodi 8. neposlovni i vanredni rashodi 9. neposlovni i vanredni dobitak ( gubitak ) 10. dobitak ( gubitak ) ( 3 6 9 ) 11. porezi i doprinosi iz dobitka 12. neto dobitak ( gubitak ).1. 2.

Bilans stanja preduzeca treba iskazati po sledecim pozicijama : neuplaceni upisani kapital stalna sredstva ( nematerijalna ulaganja, osnovna sredstva, dugorocni finansijski plasmani ) 3. obrtna sredstva ( zalihe, kratkorocna potrazivanja i plasmani, gotovina ) 4. aktvina vremenska razgranicenja 5. poslovna sredstva 6. gubitak 7. poslovna aktiva 8. vanposlovna aktiva 9. ukupna aktiva 10. kapital ( akcijski kapital, rezerve, nerasporedjeni dobitak ) 11. dugorocna rezervisanja 12. dugorocne obaveze 13. kratkorocne obaveze 14. pasivna vremenska razgranicenja 15. nerasporedjena dobit 16. poslovna pasiva 17. vanposlovna pasiva 18. ukupna pasiva.1. 2.

Neto novcani tok preduzeca ( projektovan po kvartalima i godisnje ) treba da prikaze sledece pozicije:

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14.

neto dobitak ( + ) ili gubitak ( - ) amortizacija (+) zalihe : smanjenje ( + ) , povecanje (-) potrazivanje od kupaca : smanjenje ( + ) , povecanje (-) obaveze prema dobavljacima : povecanje ( +), smanjenje (-) ostale obaveze iz poslovanja : povecanje ( +), smanjenje (-) I Novcani tok iz poslovnih aktivnosti ( 1+2+3+4+5+6 ) prodaja osnovnih sredstava ( + ) povecanje obaveza ( kratkorocne i dugorocne ) ( + ) emitovanje akcija, povecanje udela ( + ) II Ukupni priliv iz aktivnosti investiranja i finansiranja ( 7+8+9 )

nabavka osnovnog sredstva ( - ) otplata kredita ( kratkorocni, dugorocni ) ( - ) isplacena dividenda ( - ) III Ukupni odlivi iz aktivnosti investiranja i finansiranja ( 10+11+12 ) IV Neto novcani tok ( I+II+III ) Pri izradi finansijskog dela biznis plana posebno treba naglasiti finansijske indikatore koji se odnose na :1.

likvidnost ( naplatu potrazivanja i izmirenje obaveza, koeficijenti

likvidnosti ) profitabilnost ( bruto i neto marza, stopa povrata na sopstveni kapital i stopa povrata na ukupna sredstva ) 3. koeficijenti obrta novcanih sredstava 4. vreme vezivanja novcanih sredstava ( dani vezivanja ) 5. koeficijent obrta zaliha.2.

Da bi se kreditor ubedio u ispravnost svog investicionog ulaganja potrebno je prikazati ( projektovati ) sledece pokazatelje : opsta likvidnost ( obrtna sredstva/ kratkorocne obaveze ) > 1 neto obrtni fond ( obrtna sredstva - kratkorocne obaveze ) > 0 finansijska sigurnost ( trajni kapital / ukupna pasiva ) > 0.5 koeficijent obrta sredstava ( ukupni prihodi / obrtna sredstva ) > 3 rentabilnost ( bruto dobit / ukupna pasiva ) > 10 % ekonomicnost ( ukupni prihod / ukupni rashod ) > 1 pokrice stalnih sredstava sopstvenim kapitalom ( trajni kapital / stalna sredstva ) > 11. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

pokrice osnovni sredstava i zaliha dugorocnim kapitalom ( trajni kapital + dugorocne obaveze/osnovna sredstva + zalihe ) 18.

Razvojni biznis plan treba da ukaze na osnovne ciljeve i pravce razvoja firme u narednom periodu. Ovaj deo je povezan sa ostalim delovima biznis plana. Treba da sadrzi plan investicija, vodeci pri tome racuna da se investicione potrebe ( obnavljanje osnovnih sredstava ) finansiraju iz planirane amortizacije. Kadrovski biznis plan treba da se odnosi na definisanje kadrovske politike preduzeca u delu realizacije predlozenog biznis plana. U ovom delu biznis plana neophodno je definisati : obim izvrsilaca ( broj kadrova ) strucnost ( kvalifikaciju ) izvrsilaca biznis plana menadzment tim biznis plana ( najvisi menadzment i ostale nivoe rukovodjenja ) 4. obuku kadrova za realizaciju biznis plana 5. strucne kadrove 6. medjusobnu povezanost kadrova predvidjenih za realizaciju biznis plana ( timski rad ) 7. stimulativnu naknadu za kvalitetno i efikasno izvrsenje postavljenog biznis plana ( zarada sa mogucim posebnim stimulacijama ).1. 2. 3.

17. Karakteristike elemenata biznis plana ( dodatak plana, realizacija plana, revizija plana ) Dodatak biznis plana obuhvata sve neophodne materijale i dokumentaciju do koje se doslo u postupku izrade biznis plana. U toku izrade biznis plana neophodno je ukljuciti sto vise saradnika kako bi se krajnje kriticno odnosili prema ideji postavljenoj i razradjenoj u biznis planu. Veci deo biznis planova podleze reviziji od strane investitora kako bi se izbegli :1. 2. 3.

suvise ambiciozno postavljeni ciljevi nedovoljno jasno obradjene stavke u biznis planu propusti u metodologiji pri izradi biznis plana i sl.

Uspesnu realizaciju biznis plana podrazumeva da se isti ne daje kompletno svim potencijalnim partnerima u toku vodjenja pregovora. Proces realizacije treba sprovoditi putem tri faze.

U prvoj fazi potencijalnim partnerima treba dostaviti rezime biznis plana sa pismom o namerma. U drugoj fazi se biznis plan dostavlja samo selektivno, odabranim zainteresovanim potencijalnim partnerima ili kreditorima. U trecoj fazi se dostavlja dodatak uz biznis plan i to samo onim eksternim partnerima koji su usli u zavrsnu fazu pregovora i koji su izrazili spremnost da udju u realizaciju ponudjenog biznis plana. Velicina biznis plana se krece od 30- 60 strana stampanog materijala, sa konciznim i jasno napisanim elementima. Naziv biznis plan se najcesce koristi kod preduzetnickih poslovnih aktivnosti koje ne zahtevaju velika investiciona ulaganja. Karakteristicno je , da formu i sadrzaj biznis plana definisu kreditori ( banke, fondovi, vece kompanije ) i to prema svom nahodjenju. Ukoliko se investitor unapred obraca poznatom kreditoru, tada bi on trebao da uvazi i njegovu metodologiju pri izradi biznis plana. Zakonom nije propisano ko moze, odnosno ko ne moze da radi biznis plan. Zato bisnis planove treba da rade strucne konsultantske kuce koje imaju strucne ljude iz oblasti finansija, knjigovodstva, ekonomike, trgovine, proizvodnje, organizacije rada i sl. Na osnovu biznis plana, preduzetnik ( investitor) moze da sazna : da li treba realizovati doticnu poslovnu ideju i krenuti ili ne krenuti u doticni biznis. Ako je poslovna banka kreditor, tada ona obicno ima nameru da sazna sledece informacije o biznis planu : 1) koliki je promet preduzetnik ostvario preko racuna u prethodne 3 godine 2) da li ce preduzetnik biti u likvidnom stanju da vraca doticni kredit 3) koliki ce biti promet preduzetnika preko racuna nakon realizacije doticnog biznis plana 4) sta preduzetnik nudi kao garanciju za odobreni kredit. Ako se potencijalni kreditor ( banka ) opredeli za poslovnu saradnju sa preduzetnikom, tada je isti duzan da podnese : biznis plan, blanko menice sa ovlascenjem za popunu, da po odobrenju kredita osigura nekretninu i vinkulira polisu osiguranja u korist doticne banke. Biznis plan treba shvatiti kao metodolosku obradu poslovne ideje sa kojom se dokazuje opravdanost realizacije doticne ideje. 18. Nacela i faktori organizacije finansijske funkcije

U globalu posmatrano moze se govoriti o : 1) centralizovanom, 2) decentralizovanom i 3) kombinovanom nacelu organizovanja finansijske funkcije. Nacelo centralizacije ima sledece specificnosti : 1) samo jedna finansijska sluzba izvrsava zadatke finansijske funkcije 2) finansijska sluzba deluje na jednom mestu za sva preduzeca 3) vodi se jedinstvena finansijska politika prema poslovnim bankama, i poslovnim partnerima 4) vrsi se nivo specijalizacije unutar finansijske funkcije 5) vrsi se nivo kadrovskog objedinjavanja 6) vrsi se nivo centralizacije finansijskih sredstava i ostala oprema 7) efikasnije i racionalnije se izvrsavaju finansijski zadaci 8) visi je stepen uvida nad izvrsavanjem zadataka finansijske funkcije ( likvidnost, rentabilnost, cirkulacija novcanih sredstava ) 9) manji je broj administrativnog aparata u finansijskoj funkciji 10) na visem nivou je poslovna saradnja sa drugim poslovnim funkcijama 11) efikasnija je saradnja u delu razvojne politike i pokrica gubitka ( solidarna odgovornost ) i sl. Nacelo decentralizacije ima sledece specificnosti : 1) veci je broj finansijkih odeljenja ili sluzbi koji obavlja zadatke finansijske funkcije za jednog privrednog subjekta. 2) Izvrsavanje finansijskog zadatka rasporedjuje se na veci broj finansijskih odeljenja pa se tako postize i efikasnost u radu ( izvrsavaju se finansijski zadaci na licu mesta ) 3) Uprosceno je izvrsavanje postavljenih finansijskih zadataka 4) Prisutan je veci broj nezavisnih ( samostalnih ) finansijskih rukovodilaca 5) Prisutan je veci stepen individualne odgovornosti u izvrsavanju finansijskog zadatka ( zbog decentralizacije poslova i zadataka ) 6) Visi administrativni troskovi ( decentralizacija poslova ) 7) Nerealna konkurencija izmedju izvrsioca finansijskih zadataka ( dupliraju se isti poslovi ). Kombinovani nacin organizovanja finansijske funkcije predstavalja spoj centralizovanog i decentralizovanog nacina organizovanja a primena istog zavisi od postojecih privrednih okolnosti.

Npr, na centralizovan nacin se obavljaju zadaci od opsteg interesa za vise preduzeca, dok se ostali zadaci obavljaju decentralizovano po pojedinim preduzecima. Faktori od kojih zavisi organizovanje finansijske funkcije su : 1) Pristustvo profitnih centara u preduzecu,, velicina preduzeca, slozenost posla i dislociranost uzih organizacionih delova preduzeca ( stovarista, predstavnistva ) 2) Privredna delatnost kao i struktura programa doticnog preduzeca ( trgovinsko, industrijsko, poljoprivredno... ) 3) Finansijski zadaci koji se stavljaju p red preduzece 4) Povezanost preduzeca u zemlji ili sa preduzecima u inostranstvu 5) Vazeci zakonski propisi koje usmeravaju aktivnost finansijske funkcije 6) Troskovi rada i organizovanja nove finansijske funkcije 7) Raspolozivi strucni potencijal 8) Nivo tehnicke opremljenosti projektovane organizacije finansijske funkcije 9) Postojeci izvori sopstvenih sredstava i zastupljenost tudjih izvora sredstava u poslovanju preduzeca. 19. Finansijsko odeljenje kao oblik organizovanja finansijske funkcije Oblik organizovanja finansijske funkcije zavisi od niza organizaciono tehnickih i ekonomsko finansijskih faktora konkretnog preduzeca. U uslovima gde nisu razvijeni finansijski odnosi nije ni razvijena finansijska sluzba, odnosno njene referade. Ukoliko je organizacija finansijske funkcije postavljena na principima finansijskog odeljenja tada ona najcesce broji pet referada :

Finansijsko odeljenje

1. Referada pribavljanja I ulaganja finansijskih sredstava 2. Referada likvidature finansijske dokumentacije 3. Referada bezgotovinskog placanja ( poslovnih tekucih racuna ) 4. Referada gotovinskog placanja ( blagajna ) 5. Referada finansijskog planiranja, analize, evidencije , kontrole I informisanja

U referadi pribavljanja I ulaganja finansijskih sredstava obavljaju se poslovi koji se odnose na nabavku finansijskih sredstava i ulaganje finansijskih sredstava. Karakteristicni poslovi za ovu referadu su : 1. ispitivanje finansijskih mogucnosti preduzeca iz finansijskog okruzenja 2. sastavljanje predloga o pribavljanju i ulaganju finansijskih sredstava ( finansijske konstrukcije ) 3. sastavljanje i podnosenje kreditnih zahteva ( kratkorocni, dugorocni kredit ) 4. zakljucivanje ugovora o kreditu sa bankom 5. obracun dobiti ( raspodela dobiti i isplata dividende ) 6. obracun kreditnih anuiteta i kamata po dugorocnim i kratkorocnim kreditima, kao i njihova kontrola 7. zatvaranje kreditnog odnosa ( povrat kredita putem anuiteta ili u celini ). Referada likvidature finansijske dokumentacije obuhvata poslove kontrole dokumenata sa kojima se vrsi bezgotovinsko ili gotovinsko placanje. Ta kontrola se obavlja u obliku sustinske, racunske i formalne kontrole. Kontrola se sprovodi na nacin sto se dokumenta pre uplate i isplate pregledaju. Dokumenta koja se koriste pri finansijskom poslovanju i radu finansijskog odeljenja su : 1. ulazne fakture, 2. putni nalozi, 3. dokumenta u vezi obracuna zarada, 4. dokumenta u vezi obracuna doprinosa, poreza, carina i sl. Referada bezgotovinskog placanja obavlja sve poslove koji se odnose na platni promet, a to su poslovi u vezi placanja obaveza i naplate potrazivanja. U ovoj referadi se obavljaju sledeci poslovi :

1. kontrola izvoda tekucih racuna i drugih poslovnih racuna 2. ispostavljanje naloga za isplatu 3. ispostavljanje instrumenata placanja 4. dostavljanje dokumenata o izvrsenim placanjima sluzbi racunovodstva na knjizenje 5. vodjenje evidencije o izdatim instrumentima placanja ( dobavljacima, bankama i sl. ) 6. naplata potrazivanja od kupaca 7. ispostavljanje opomena duznicima 8. prijem instrumenata placanja od kupaca 9. obracun zateznih kamata duznicima i sl. Referada gotovinskog placanja ( blagajne ) obavlja poslove koji se odnose na gotovinske isplate i uplate. Ti poslovi su: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. isplata putnih akontacija isplata putnih naloga isplata zarada obustave zarada po osnovu administrativnih i sudskih zabrana prijem uplata od duznika povrat neutrosenih putnih akontacija ispostavljanje gotovinskih cekova podizanje gotovine sa tekuceg racuna povrat gotovine na tekuci racun ( na kraju radnog dana )

Referada finansijskog planiranja, analize, evidencije , kontrole i informisanja obavlja poslove vezane za podrsku finansijskog poslovanja prduzeca. U ovoj referadi se obavljaju sledeci poslovi : 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. izrada finansijskog plana, bilansa stanja, bilansa uspeha izrada plana tokova novcanih sredstava ( cash flow) izrada plana likvidnosti i finansijskih konstrukcija analiza finansijske situacije preduzeca analiza izvrenja finansijskih planova analiza finansijske evidencije ( izmirenje obaveza i naplata potrazivanja ) kontrola finansijskog poslovanja izrada informacija o finansijskom poslovanju preduzeca i sl. 20. Finansijska sluzba kao oblik organizovanja finansijske funkcije

Organizacioni oblik finansijske sluzbe nalazi se u neposrednoj funkciji zahteva i zadataka koji se postavljaju pred finansijsku sluzbu. Stoga su zahtevi znacajni za oblik organizovanja finansijske sluzbe i odnose se na njihovu : 1. 2. 3. 4. prilagodjenost poslovanju racionalnost ( ekonomicnost ) u poslovanju jednostavnost u poslovanju efikasnost ( profitabilnost ) u poslovanju.

Organizaciona struktura finansijske sluzbe nije u svim preduzecima ista, ona zavisi od velicine preduzeca, vrste delatnosti preduzeca, nacina finansiranja i obima poslovanja preduzeca. I Odeljenje pribavljanja i ulaganja finansijskih sredstava obavlja poslove koji se odnose na : 1. 2. 3. 4. Ovaj politike. pribavljanje finansijskih sredstava odrzavanje likvidnosti povrat finansijskih sredstava njihovim izvorima ulaganje viska slobodnih finansijskih sredstava. odsek se najcesce zaduzuje u preduzecu za kreiranje i realizaciju finansijske

U okviru referade finansiranja i finansijskih konstrukcija obavljaju se sledeci poslovi : 1. iznalazenje oblika finansiranja ( direktno finansiranje, zajednicka ulaganja ) 2. iznalazenje potencijalnih izvora finansiranja ( samofinansiranje, kreditiranje ) 3. izrada predloga ugovora o ulaganju finansijskih sredstava ( obrtna i osnovna sredstva ) 4. predlaganje prioriteta finansiranja ( zalihe sirovina, poluproizvodnja, gotovi proizvodi ) 5. predlaganje kombinacija izvora finansiranja ( tzv. Finansijske konstrukcije sopstvenih i tudjih izvora finansiranja ) 6. predlaganje mera za odrzavanje likvidnosti, obavljanje poslova upotrebom sredstava rezerve i sredstava zajednicke potrosnje. U okviru referade dugorocnih i kratkorocnih kredita obavljaju se sledeci poslovi : 1. 2. 3. 4. sastavljanje zahteva za dugorocne i kratkorocne kredite podnosenje kreditnog zahteva banci i drugim kreditorima zakljucivanje ugovora o dugorocnim kreditima sa kreditorima realizacija kredita za osnovna i obrtna sredstva na osnovu dokumentacije

5. kontrola obracuna anuiteta i kamata ( dugorocni krediti ), obracuna kamata ( kratkorocni krediti ) 6. ispostavljanje naloga za placanje dospelih anuiteta po dugorocnim kreditima 7. evidencija dugorocnih i kratkorocnih kredita 8. povrat kratkorocnih i dugorocnih kredita o roku njihovog dospeca 9. izrada izvestaja i dokumenata koji sluze za knjizenje kreditia, kamata i sl. U okviru referade osiguranja sredstava i lizing aranzmana obavljaju se sledeci poslovi : 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. osiguranje osnovnih, obrtnih sredstava i sredstava zajednicke namene analiza uslova osiguranja i formiranje predloga o vrsti i obimu osiguranja obracun i placanje premije po zakljucenom osiguranju podnosenje odstetnog zahteva osiguravajucem drustvu naplata nastale stete analiza ponudjenih oblika lizing aranzmana zakljucivanje ugovora u vezi lizing aranzmana obracun i placanje lizing aranzmana donosenje odluke o produzenju, povratu ili otkupu lizing aranzmana.

Referada ulaganja u osnovna i obrtna sredstva : 1. analiza obima i oblika ulaganja u obrtna i osnovna sredstva 2. izrada elaborata o investicionom ulaganju ( osnovna sredstva ) 3. dinamika ulaganja u obrtna sredstva 4. izrada i ocena projekcije profitabilnosti ulaganja u obrtna i osnovna sr. 5. kontrola finansijskog ulaganja u obrtna i osnovna sr. II Odeljenje platnog prometa obavlja sve fin. poslove koji se odnose na placanja ( dinarska ili devizna ) radi izmirenja obaveza na vreme, saglasno ugovorenim rokovima i uslovima placanja. 1. referada poslovnih ( tekucih ) racuna i drugih racuna sredstava - poslovi : 1. 2. 3. obaveza 4. sredstava 5. 6. prijem dnevnih izvoda tekucih racuna i drugih poslovnih racuna sastavljanje izvestaja o prometu i stanjima na poslovnim racunima kontrola naplacenih i nenaplacenih potrazivanja, izmirenih i neizmirenih kontrola dokumentacije uz izvode poslovnog racuna i drugih racuna pracenje izvrsenja plana likvidnosti ( tekuce, buduce i optimalne ) sastavljanje izvestaja za potrebe knjizenja i sl.

2. referada likvidature duznickih i poverilackih odnosa - poslovi : 1. likvidiranje dospelih obaveza i naplate potrazivanja od duznika 2. dostavljanje naloga za placanje poslovnim bankama 3. kontrola obracunatih kamata od strane poverilaca 4. primanje instrumenata placanja od strane duznika 5. ispostavljanje opomena duznicima 6. obracunavanje zateznih kamata duznicima 7. pripremanje dokumenata za prinudnu naplatu dospelih potrazivanja od strane duznika. 8. odlaganje izmirenja obaveza prema poveriocima 9. vodjenje operativne evidencije o izdatim i primljenim instrumentima placanja itd. 3. referada likvidature finansijske dokumentacije - poslovi : 1. primanje, evidentiranje i kompletiranje potrebnih dokumenata za placanja, 2. rasporedjivanje i likvidiranje svih ulaznih i izlaznoh racuna 3. dostavljanje navedenih dokumenata na knjizenje knjigovodstva 4. likvidatura putnih naloga 5. ispostavljanje naloga za gotovinske isplate i uplate 6. evidentiranje isplacenih akontacija po putnim nalozima 7. vodjenje racuna o ispravnosti finansijskih dokumenata ( zakonitosti, racunska ispravnost, formalna ispravnost i kompletnost dokumentacije ) 4. Referada blagajne: 1. zaprimanje gotovine 2. gotovinske isplate 3. ispostavljanje cekova ( gotovinskih i bariranih ) 4. cuvanje hartija od vrednosti i polisa osiguranja 5. vodjenje blagajnickog dnevnika 6. povrat viska gotovine na poslovni racun 7. odrzavanje propisanog blagajnickog maksimuma. 5. Referada trgovanja sa hartijama od vrednosti obavlja poslove : 1. 2. 3. 4. vodjenje portfelja hartija od vrednosti priprema hartija od vrednosti za trgovanje na berzi brokersko dilerske poslove u vezi hartija od vrednosti pripremu dokumentacija za knjizenje u racunovodstvu.

III Odeljenje finansijskog planiranja, finansijske analize, evidencije, finansijske kontrole i informisanja obavlja poslove vezane za finansijsko poslovanje preduzeca posmatrano kao celinu. Radi sagledavanja celine finansijskog poslovanja preduzeca, odeljenje se deli na pet referada. 1. Referada finansijskog planiranja : 1. sastavljaju se planovi priliva i odliva novcanih sredstava sa poslovnog racuna i novcanih sredstava izdvojenih za posebne namene ( izrada finansijskog plana ) 2. sastavljaju se planovi izvora sredstava namenjenih za finansiranje 3. sastavljaju se planovi finansijske stabilnosti ( planski bilans stanja ), finansijske profitabilnosti ( bilans uspeha ) i finansijske likvidnosti ( plan likvidnosti, plan cash flowa ). 2. Referada finansijske evidencije : 1. evidencija priliva i odliva finansijskih sredstava 2. evidencija naplate potrazivanja od kupaca 3. evidencija kreditne zaduzenosti 4. evidencija izmirenja obaveza prema dobavljacima, bankama i drugim kreditorima 5. evidencija izdatih i primljenih instrumenata placanja i obezbedjenja placanja 6. evidencija gotovinskog placanja i gotovinske naplate ( preko maloprodajnih objekata ) 3. Referada finansijske analize: 1. analiza bilansa stanja i bilansa uspeha 2. analiza finansijske stabilnosti i likvidnosti 3. analiza stepena zaduzenosti 4. analiza brzine obrta novcanih sredstava 5. analiza novcanog toka 6. analiza realizacije biznis plana 7. analiza finansijskih pokazatelja poslovanja preduzeca. 4. Referada finansijske kontrole: 1. kontrola racionalnosti pribavljanja i upotrebe novcanih sredstava 2. kontrola raspodele dobiti i izmirenja dividende akcionarima preduzeca 3. prethodna, tekuca i naknadna interna i eksterna kontrola finansijskog poslovanja.

5. Referada finansijskog izvestavanja i informisanja: 1. sastavljanje izvetaja i informacija o finansiranju i finansijskom poslovanju preduzeca 2. dostvljanje finansijskih informacija korisnicima 3. sastavljanje izvestaja i informacija o finansijskoj situaciji u preduzecu 4. sastavljanje internih finansijskih izvestaja za menadzment 5. sastavljanje ekosternih finansijskih izvestaja za drzavne organe i finansijske organizacije ( poslovne banke ). Finansijska sluzbaOdeljenje finansijskog planiranja, evidencije, analize, kontrole i informisanja

Odeljenje pribavljanja i ulaganja fin. sredstava

Odeljenje platnog prometa

Finansiranje i finansijske konstrukcije Pribavljanje dugorocnih i kratkorocnih kredita Osiguranje sredstava i lizing aranzmani Ulaganje u obrtna sredstvaUlaganje u osnovna sredstva

Poslovni racuni ( dinarski, devizni )

Finansijsko planiranje

Finansijska evidencija Likvidatura duznickih i poverilackih odnosa Likvidature fin. dokumenata blagajnaTrgovina sa HOV Finansijsko izvestavanje i informisanje

Finansijska analiza

Finansijska kontrola

21. KARAKTERISTIKE BILANSA STANJA I BILANSA USPEHA PREDUZECA

Bilans stanja predstavlja trenutnu sliku velicine i strukture sredstava i velicine i strukture izvora sredstava. U svakom preduzecu struktura sredstava ukazuje na materijalno stanje, a struktura izvora sredstava na finansijsko stanje doticnog preduzeca. Ukoliko postoji optimalna struktura sredstava u preduzecu tada to znaci da obrtna sredstva omogucavaju optimalno iskoriscavanje instaliranih kapaciteta ( osnovnih sredstava ). Ukoliko postoji optimalna struktura izvora sredstava u preduzecu, tada to znaci da su u finansiranju preduzeca prisutni sopstveni izvori sredstava.

Bilans stanja sredstava se iskazuje na levoj strani u aktivi, a izvori sredstava na desnoj strani u pasivi. U aktivi su sredstva grupisana prema funkciji koju vrse u poslovnom procesu. U okviru svake grupe sredstva se iskazuju prema pojavnim oblicima, odnosno vrstama. Bilans stanja = sredstva ( aktiva ) + izvori sredstava ( pasiva )Nematerijalna ulaganja ( zasticena i nezasticena )

U k u p n a Poslovna aktiva a k t i Uv ka u p n a Poslovna sredstva

Materijalna ulaganja ( osnovna sredstva )

Stalna sredstva

Dugorocna fin. ulaganja Obavezna dugorocna ulaganja Zalihe ( sirovine, poluproizvodi, gotovi proizvodi ) Kratkorocna fin. ulaganja

Obrtna sredstva

Kratkor. potraz. Iz poslovanja ( kupci) Ostala kratkor. potrazivanja Nominirani kapital ( akcije , ulozi )

Vanposlovna Sredstva zajednicke sredstva Dugorocna rezervisanja Ostala vanposlovna potrosnje sredstva Dugorocne obaveze

Trajni kapital HOV i novcana sredstva ( trajni izvori sred. ) Nenominirani kapital ( rezerve ) Aktivna vremenska razgranicenja

Kratkorocne obaveze iz poslovanja ( dobavljaci )

Poslovna pasiva p a s i v a

Kratkorocne obaveze

Kratkorocne fin. Obaveze ( banke ) Ostale kratkor. obaveze

Pasivna vremenska razgranicenja Nerasporedjena dobit tekuce godine Vanposlovni izvori sredstava Izvori sredstava zajednicke potrosnje Izvori ostalih vanposlovnih sredstava

Bilans uspeha : Prihodi Rashodi Poslovni rezultat Prihodi > Rashodi = bruto dobit poslovne godine Rashodi > Prihoda = gubitak poslovne godine

Prihodi i rashodi : Poslovni Finansijski Vanredni

U momentu bilansiranja preduzeca, bilans stanja ukazuje na kvantitet sredstava i izvora sredstava ( putem zbira aktive i pasive ) i kvalitet sredstava i izvora sredstava ( putem strukture aktive i pasive ). Aktiva i pasiva bilansa stanja treba da su u ravnotezi. Ukoliko je zbir pozicija aktive veci od zbira pozicija pasive, tada njihova razlika predstavlja neobezbedjene izvore finansiranja preduzeca. Ukoliko je zbir pozicija pasive veci od zbira pozicija aktive, tada njihova razlika predstavlja visak likvidnih sredstava u preduzecu.

Bilans uspeha ( racun gubitka i dobitka ) predstavlja dvostrani pregled rashoda i prihoda koji su nastali u odredjenom obracunskom periodu. Suceljavanjem prihoda i rashoda definise se finansijski rezultat preduzeca. Ukoliko je fin. rezultat pozitivan ( prihodi veci od rashoda) tada su povecani i sopstveni izvori sredstava. Ukoliko je fin. Rezultat negativan (rashodi veci od prihoda ), tada su sopstveni izvori smanjeni. Razlika izmedju ukupnih prihoda i ukupnih rashoda ( prihodi veci od rashoda ) predstavlja bruto dobit poslovne godine datog preduzeca. Razlika izmedju ukupnih rashoda i ukupnih prihoda ( rashodi veci od prihoda ) predstavlja gubitak poslovne godine datog preduzeca.

Mate

Nem rashodi

Poslovni rashodi

Uka

Pove proiz

Ukupni

Nab

Poslovni prihodiKomponente svakog bilansa uspeha preduzeca jesu : 1.prihodi , 2. rashodi i 3. poslovni rezultat. Prihodi i rashodi po svom svom karakteru se mogu deliti na : 1. poslovne rezultat osnovne delatnosti; stalnog su karaktera; postoji uzajamna veza izmedju prihoda i rashoda ( povecanje poslovnih rashoda ima kao rezultat povecanje poslovnih prihoda ) 2. finansijske promenljivog su karaktera; nastaju kao rezultat finansijskih transakcija preduzeca sa okruzenjem; ne postoji uzajamna veza kao kod poslovnih. 3. vanredne prihode i rashode rezultat vanrednih aktivnosti preduzeca; promenljivog su karaktera Ukupni prihodi - U realnim uslovima trzisnog privredjivanja udeo poslovnih prihoda u ukupnim prihodima treba da bude dominantan. Ako je ujednacen nivo njihovog ostvarenja, onda je to znak stabilnosti poslovanja preduzeca. Ako je neujednacen nivo njihovog ostvarenja, onda je to znak nestabilnosti poslovanja preduzeca. Poslovni prihodi Formiraju se na osnovu realizacije proizvoda i usluga. Njihov obracun se vrsi ili po osnovu fakturisane ili po osnovu naplacene realizacije. Faktori koji odredjuju svaki poslovni prihod su :1. kolicina proizvoda i 2. prodajna cena. Pp=Q*Pc Faktori koji opredeljuju obim proizvodnje jesu : 1. velicina proizvodnog kapaciteta, 2. broj zaposlenih radnika i 3. stepen iskoriscenja proizvodnog kapaciteta.

U kupan prihod

( oro

( naplacena

Faktori realizacije gotovih proizvoda odredjeni su :1. kvalitetom proizvoda, 2. cenom proizvoda, 3. saobracajnim uslovima ( transportni trosak i sl. ). Finansijski prihodi Njihov udeo u ukupnom prihodu treba da se planira u skromnom iznosu jer se transakcijama novca obavljaju osnovne poslovne aktivnosti, ciji je rezultat poslovni prihod a ne rashod od finansiranja. Rast prihoda od finansiranja je rezultat rada finansijske funkcije i njene umesnosti da uveca slobodni kapital po najvisoj mogucoj ceni. Vanredni prihodi promenljivi karakter, rezultat su vanrednih aktivnosti preduzeca ili neurednog poslovanja preduzeca ( preneseni naknadno utvrdjeni prihodi ). Njih treba planirati na izuzetno niskom nivou. Analiza ukupnih rashoda treba da pokaze ucesce pojedinih vrsta rashoda u ukupnim rahodima preduzeca. Smanjenje ucesca poslovnih rashoda u ukupnim rashodima jeste znak ekonomicnosti poslovanja preduzeca. Poseban naglasak kod planiranja poslovnih rashoda treba staviti na rashode po osnovu materijalnih troskova, amortizacije, zarada i ostalih kalkulativnih troskova ( poreza, doprinosa, clanarina i sl. ). Plan finansijskih rashoda zavisice od stepena zaduzenosti preduzeca, visine cene kapitala ( kamate ), potrebe za dodatnim sredstvima i novim investicionim ulaganjima. Veci stepen zaduzenosti imace za posledicu veci planirani finansijski rashod i obrnuto. Posto se moze izvrsiti komparacija finansijskih rashoda koji nastaju po osnovu pasivnih kamatnih stopa ( mi placamo ) , sa finansijskim rashodima koji nastaju po osnovu aktivnih kamatnih stopa ( mi naplacujemo ), finansijskim planom treba izvesti saldo finansiranja koji moze biti pozitivan, odnosno negativan. Finansijskim planom treba predvideti ucesce vanrednih rahoda u ukupnim rashodima preduzeca. Svodjenje vanrednih rashoda na nulu predstavlja znak pozitivnog trenda u ekonomiji doticnog preduzeca. Analiza finansijskog rezulata preduzeca ukazuje da isti moze biti pozitivan ili negativan. Pozitivan fin. rezultat je prisutan u slucajevima kada su prihodi preduzeca veci od rashoda preduzeca i obrnuto. Pozitivan fin. rezultat se izrazava putem dobitka, a negativan putem gubitka. Finansijskim planom je moguce predvideti pozitivan fin. rezultat i planski predvideti njegovu raspodelu. Moguce je finansijskim planom predvideti i negativan finansijski rezultat ( gubitak ), koji moze biti : gubitak u supstanci i gubitak u dobitku preduzeca ( nema dobitka ).

Ako se finansijskim planom iskazuje gubitak u supstanci, tada doticno preduzece nema poslovnu perspektivu i predodredjeno je za stecaj, a u krajnjem slucaju i za likvidaciju. Ako se finansijskim planom iskaze gubitak u dobitku, tada treba utvrditi da li je gubitak rezultat poslovnog, finansijskog ili vanrednog karaktera. Preduzimanjem odgovarajucih poslovnih i finansijskih mera moguce je gubitak do kraja poslovne godine transformisati u pozitivan finansijski rezultat. 22. LATENTNE REZERVE I SKRIVENI GUBICI U BILANSU STANJA Latentne rezerve najcesce nastaju potcenjivanjem aktive ( sredstava ) ili precenjivanjem pasive ( obaveza ) u bilansu stanja preduzeca. I jedan i drugi oblik latentnih rezervi ima za krajnju posledicu povecanje tekucih rashoda u bilansu uspeha preduzeca. U uslovima prisustva latentnih rezervi preduzece iskazuje manji periodicni finansijski rezultat u svom bilansu uspeha. Preduzece najcesce svoje latentne rezerve iskazuje nakon nekoliko obracunskih perioda. Analiza strukture aktive bilansa stanja, ukazuje da se Latentne rezerve se mogu pojaviti kod : osnovnih sredstava nastaju kada je amortizacioni period kraci od veka trajanja osnovnog sredstva. Npr. Ako je nabavna vrednost osnovnog sredstva 100 din., vek trajanja 10 god.,a amortizacioni period 5 godina, tada ce na kraju prve godine koriscenja osnovnog sredstva bilansirana sadasnja vrednost iznositi 80 dinara ( 4/5 od 100 dinara) dok ce stvarna vrednost iznositi 90 dinara ( 9/10 od 100 dinara ). Razlika izmedju sadasnje stvarne vrednosti ( ubrzane ) i vrednosti osnovnog sredstva koja iznosi 10 dinara predstavlja latentnu rezervu preduzeca.1.

zaliha repromaterijala iskazuju latentne rezerve u uslovima kada se iste u bilansu stanja bilansiraju po nabavnim cenama FIFO metod ( iskazani po prvim ulaznim cenama) nizim od poslednjih nabavnih cena ( poslednje ulazne cene ).2.

sitnog inventara kada se otpis vrsi u 100 % iznosu, a stvarna potreba postoji za 50 % otpisom iznosa. Razlika u otpisu stvara za preduzece znacajne latentne rezerve.3.

nedovrsene proizvodnje, gotovih proizvoda kada se zalihe obracunavaju po punoj ceni kostanja, a ne po ceni kostanja utvrdjenoj na bazi varijabilnih troskova ( ova cena je veca od prethodne ). Ukoliko je razlika izmedju cene kostanja po varijabilnim troskovima i pune cene kostanja veca u korist prve, utoliko su i latentne rezerve preduzeca vece i obrnuto.4.

dinarskih i deviznih potrazivanja Kod dinarskih potrazivanja nastaju kada je indirektan otpis (npr. 100 din. ) iznad stvarnog otpisa potrazivanja ( 80 din ). Latentne rezerve iznose 20 dinara u preduzecu. Kod deviznih potrazivanja latentne rezerve nastaju ako se ista bilansiraju po nizem kursu od zvanicnog kursa na deviznom trzistu. Hov stvaraju latentne rezerve preduzecu, ako se bilansiraju po nizoj vrednosti nego sto je njihova trzisna vrednost na finansijskom trzistu.5.

Analiza strukture pasive ukazuje da latentne rezerve nastaju precenjivanjem obaveza preduzeca. Uslov za pojavu latentnih rezervi preduzeca jeste da se precenjene obaveze stvarno i naplate od strane poveriloca. Skriveni gubici nastaju zbog precenjene aktive i potcenjivanja pasive. Najcesce se obaveze potcenjuju, sredstva precenjuju sto utice na formiranje manje visine rashoda u bilansu uspeha i povecanje obracunatog kratkorocnog finansijskog rezultata. Svaki skriveni gubitak u bilansu stanja razotkriva se u bilansu uspeha u narednim obracunskim periodima. Kod neadekvatne procene kursa inovalute ( na nize ) po odobrenim inokreditima obaveze se potcenjuju i iskazuje se povoljniji finansijski rezultat od stvarnog. zbog neadekvatne procene veka amortizacije osnovnog sredstva ( visi od stvarnog) kod neadekvatne procene prodajne cene gotovog proizvoda i njegove vrednosti iskazane po ceni kostanja ( niza prodajna cena od cene kostanja ) Iskazivanje gotovih proizvoda u aktivi bilansa stanja po prodajnim cenama ( nizim od cene kostanja ) povecace se rashodi u bilansu uspeha preduzeca uz posledicu umanjenja pozitivnog finansijskog rezultata i iskazivanja gubitka u narednom obracunskom periodu.

Skriveni gubici preduzeca poboljsavaju njegov finansijski rezultat u tekucem obracunskom periodu, umanjuju negativan finansijski rezultat, pretvaraju isti u pozitivan finansijski rezultat, uvecavaju vestacki pozitivan finansijski rezultat, da bi u narednim obracunskim periodima isti pogorsavali i dovodili na nivo realnosti. 23. KARAKTERISTIKE FINANSIJSKE STRUKTURE AKTIVE Finansijsku strukturu preduzeca moguce je sagledati na osnovu bilansa stanja doticnog preduzeca. Finansijska struktura je determinisana :1. 2.

finansijskom strukturom aktive ( imovina, odnosno sredstva preduzeca ) finansijskom strukturom pasive ( kapital, odnosno obaveze preduzeca ).

Sa stanovista finansiranja preduzeca najbolje je strukturu aktive prikazati odnosom izmedju kratkorocno i dugorocno vezanih sredstava. Zatim odnosom izmedju fluktuirajucih obrtnih sredstava i zbira trajnih obrtnih sredstava i osnovnih sredstava. Dugorocna vezana sredstva ( osnovna i trajna obrtna sredstva ) prikazana su pravom linijom koja ima trend rasta u duzem vremenskom periodu ( linije A i B ). Fluktuirajuca obrtna sredstva ( mala rocnost ) prikazana su sinusoidom koja ima takodje trend rasta u duzem vremenskom periodu. Rocna struktura izmedju dugorocno vezanih sredstava i kratkorocno vezanih sredstava definisana je na najnizoj tacki prikazane sinusoide ( krivulje ) fluktuirajucih obrtnih sredstava i predstavlja osnovu horizontalne finansijske strukture preduzeca.

Po re e v m no fina si n R cna o struktu ra K SI D V VS

TVA

Fluktuirajuca likvidna sredstva bi se mogla finansirati iz privremenih kreditnih sredstava. Povremeno fluktuiranje za obrtnim sredstvima p