2009. 

ММЕЕЂЂУУННААРРООДДННЕЕ ППООССЛЛООВВННЕЕ ФФИИННААННССИИЈЈЕЕ

Према уџбенику МЕЂУНАРОДНЕ ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ

Проф. др Предраг Капор ФАКУЛТЕТ ЗА ПОСЛОВНЕ СТУДИЈЕ

МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ ПРИМЕЊЕНИХ НАУКА,

Београд, 2009.

 

  

 1

САДРЖАЈ

1. ШТА СУ ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ? ................................................................................................................................... 4 2. КОЈА ЈЕ УЛОГА ПОСЛОВНИХ ФИНАНСИЈА? ................................................................................................................... 4 3. КАКАВ ЈЕ ОДНОС ПОСЛОВНИХ ФИНАНСИЈА ПРЕМА ФИНАНСИЈСКОМ МЕНАЏМЕНТУ И РАЧУНОВОДСТВУ? .... 4 4. КОЈА ЈЕ ВАЖНОСТ РАЗМАТРАЊА РИЗИКА И ПРИНОСА У ФИНАСИЈСКОМ ОДЛУЧИВАЊУ?.................................. 4 5. КОЈИ СУ ЦИЉЕВИ ПОСЛОВНИХ ФИНАНСИЈА?.............................................................................................................. 4 6. КАКАВ КОНФЛИК ИТЕРЕСА ПОСТОЈИ ИЗМЕЂУ ВЛАСНИКА ПРЕДУЗЕЋА И МЕНАЏЕРА? ....................................... 4 7. ШТА ЈЕ ПРЕДУЗЕЋЕ? ......................................................................................................................................................... 4 8. КОЈИ СУ ИНСТИТУЦИОНАЛНИ АСПЕКТА ОРГАНИЗОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА?................................................................ 4 9. КОЈЕ СУ КАРАКТЕРИСТИКЕ АКЦИОНАРСКОГ ДРУШТВА? ............................................................................................ 5 10. КАКАВ ЈЕ ПОЛОЖАЈ ПРЕДУЗЕЋA КАО ПРИВРЕДНОГ СУБЈЕКТА? .............................................................................. 5 11. ШТА ЈЕ КАПИТАЛ?............................................................................................................................................................... 5 12. ШТА ЈЕ ИНВЕСТИЦИЈА?..................................................................................................................................................... 5 13. ШТА ЈЕ МЕЂУНАРОДНО ПОСЛОВАЊЕ?.......................................................................................................................... 5 14. ШТА СУ МУЛТИНАЦИОНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА?.................................................................................................................. 5 15. КАКО ПОСЛУЈУ МУЛТИНАЦИОНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА?..................................................................................................... 5 16. ШТА СУ МЕЂУНАРОДНЕ ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ?...................................................................................................... 6 17. ШТА ЈЕ ЦИЉ МЕЂУНАРОДНИХ ПОСЛОВНИХ ФИНАНСИЈА? ....................................................................................... 6 18. КОЈИ СУ ОСНОВНИ ОБЛИЦИ МЕЂУНАРОДНОГ КРЕТАЊА КАПИТАЛА?..................................................................... 6 19. КОЈИ СУ ОСНОВНИ МОТИВИ МЕЂУНАРОДНОГ КРЕТАЊА КАПИТАЛА?..................................................................... 6 20. КОЈА СУ ОСНОВНА ПРАВИЛА ПОСЛОВНОГ ФИНАНСИРАЊА?.................................................................................... 6 21. ПОСТУПАК ФИНАНСИЈСКОГ ПЛАНИРАЊА? ................................................................................................................... 6 22. ШТА ЈЕ ПОСЛОВНИ ПЛАН И ИЗ ЧЕГА СЕ САСТОЈИ?..................................................................................................... 7 23. ШТА ЈЕ ТО DUE DILIGENCE ИЗВЕШТАЈ? ......................................................................................................................... 7 24. КОЈИ ЈЕ ЗНАЧАЈ УТВРЂИВАЊА КРЕДИТНОГ БОНИТЕТА ПРЕДУЗЕЋА?.................................................................... 7 25. КАКО СЕ УПРАВЉА ФИНАНСИЈСКИМ РИЗИКОМ? ......................................................................................................... 7 26. КОЈИ ЈЕ ЗНАЧАЈ САГЛЕДАВАЊА ШИРЕГ КОНТЕКСТА ПОСЛОВАЊА? ....................................................................... 8 27. КАКАВ ЈЕ ЗНАЧАЈ ДОБРЕ ПРИПРЕМЕ ИНВЕСТИЦИОНОГ ПРОЈЕКТА ЗА УСПЕХ ЊЕГОВОГ ФИНАНСИРАЊА? ... 8 28. КОЈЕ СУ ФАЗЕ ПРИПРЕМЕ ИНВЕСТИЦИОНОГ ПРОЈЕКТА? ......................................................................................... 8 29. КОЈИ СУ ОСНОВНЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ ЗА АНАЛИЗУ КОМЕРЦИЈАЛНЕ ИСПЛАТИВОСТИ ПРОЈЕКТА? ..................... 8 30. ОБЈАСНИТИ МЕТОД ПЕРИОДА ОТПЛАТЕ? ..................................................................................................................... 8 31. ОБЈАСНИТИ МЕТОД НЕТО САДАШЊЕ ВРЕДНОСТИ?.................................................................................................... 9 32. ОБЈАСНИТИ МЕТОД ИНТЕРНЕ СТОПЕ ПРИНОСА? ....................................................................................................... 9 33. ШТА ЈЕ COST-BENEFIT АНАЛИЗА? ................................................................................................................................... 9 34. КОЈЕ СУ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДОБНОСТИ ИНВЕСТИТОРА? ...................................................................................... 9 35. КАКО СЕ ОЦЕЊУЈЕ РИЗИК ЗЕМЉЕ?................................................................................................................................ 9 36. ШТА СУ ДЕВИЗЕ? ................................................................................................................................................................ 9 37. ШТА СУ ВАЛУТЕ?................................................................................................................................................................. 9 38. КОЈЕ СУ ВАЛУТЕ КОНВЕРТИБИЛНЕ?............................................................................................................................... 9 39. ШТА ЈЕ ДЕВИЗНИ КУРС?.................................................................................................................................................... 9 40. ШТА ЈЕ ПАРИТЕТ?............................................................................................................................................................. 10 41. КОЈИ ЈЕ РАВНОТЕЖНИ ДЕВИЗНИ КУРС?...................................................................................................................... 10 42. КОЈИ ЈЕ РЕАЛАН ДЕВИЗНИ КУРС? ................................................................................................................................. 10 43. КОЈИ ЈЕ ФИКСНИ ДЕВИЗНИ КУРС? ................................................................................................................................ 10 44. КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНЉИВИ ДЕВИЗНИ КУРС? .................................................................................................................... 10 45. ШТА ЈЕ ЈЕДНИСТВЕН, А ШТА ВИШЕСТРУКИ ДЕВИЗНИ КУРС? .................................................................................. 10 46. КОЈЕ ОСНОВНЕ ТЕОРИЈЕ ДЕВИЗНОГ КУРСА ПОСТОЈЕ?........................................................................................... 11 47. КОЈИ СУ ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ТЕОРИЈЕ ПАРИТЕТА КУПОВНЕ МОЋИ? ................................................................ 11 48. ШТА СУ КОРПЕ ВАЛУТА? ................................................................................................................................................. 11 49. ШТА ЈЕ ЕВРО? ................................................................................................................................................................... 11 50. ШТА ЈЕ ЕВРОДОЛАР?....................................................................................................................................................... 11 51. КОЈЕ СУ ОСНОВНЕ ТРАНСАКЦИЈЕ СА ДЕВИЗАМА НА ДЕВИЗНОМ ТРЖИШТУ? ..................................................... 11 52. ШТА ЈЕ ДЕВИЗНА, А ШТА КАМАТНА АРБИТРАЖА?...................................................................................................... 11 53. КАКО СЕ ИСКАЗУЈУ ДЕВИЗНИ КУРСЕВИ НА ДЕВИЗНОМ ТРЖИШТУ?....................................................................... 11 54. КАКО СЕ ПРЕДВИЂАЈУ КРЕТАЊА ДЕВИЗНИХ КУРСЕВА? .......................................................................................... 12 55. ШТА ЈЕ ТО ДЕВИЗНА ИЗЛОЖЕНОСТ ПРЕДУЗЕЋА?..................................................................................................... 12 56. КОЈИ СУ ОСНОВНИ ОБЛИЦИ ДЕВИЗНЕ ИЗЛОЖЕНОСТИ ПРЕДУЗЕЋА?................................................................... 12 57. КАКО СЕ УПРАВЉА ГОТОВИНСКИМ ТОКОВИМА У РАЗНИМ ВАЛУТАМА?................................................................ 12 58. КОЈЕ СУ ОСНОВНЕ ВРСТЕ ФИНАНСИЈСКИХ ДЕРИВАТА?.......................................................................................... 12 59. КОЈА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ФОРВАРД (ТЕРМИНСКОГ) УГОВОРА И ФЈУЧЕРСА?.................................................... 12 60. КОЈЕ ВРСТЕ СВОПОВА (SWAP) ПОСТОЈЕ? .................................................................................................................. 13 61. КАКО СЕ РЕАЛИЗУЈЕ ОПЦИЈА?....................................................................................................................................... 13

  

 2 

62. КОЈЕ СУ ОСНОВНЕ ТЕХНИКЕ ХЕЏИНГА УЗ КОРИШЋЕЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ДЕРИВАТА?..................................... 13 63. ШТА ЈЕ ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ?............................................................................................................................... 13 64. ШТА ЈЕ ТРЖИШТЕ НОВЦА И КОЈИ СУ ЊЕГОВИ ОСНОВНИ ИНСТРУМЕНТИ? ......................................................... 13 65. ШТА ЈЕ ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА И КОЈИ СУ ЊЕГОВИ ОСНОВНИ ИНСТРУМЕНТИ? ................................................... 13 66. КОЈЕ ВРСТЕ ОБВЕЗНИЦА ПОСТОЈЕ?............................................................................................................................ 13 67. ШТА СУ ОБИЧНЕ АКЦИЈЕ, А ШТА ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНЕ АКЦИЈЕ? ............................................................................. 14 68. ШТА ЈЕ ЕВРОТРЖИШТЕ И КОЈИ СУ ЊЕГОВИ ОСНОВНИ ИНСТРУМЕНТИ? ............................................................. 14 69. ШТА ЈЕ БЕРЗА?.................................................................................................................................................................. 14 70. КАКО СЕ ПОСЛУЈЕ НА БЕРЗИ? ....................................................................................................................................... 14 71. ШТА ЈЕ ПОРТФОЛИО? ...................................................................................................................................................... 15 72. КАКО СЕ УПРАВЉА ИНВЕСТИОЦИОНИМ ПОРТФОЛИОМ?......................................................................................... 15 73. ШТА ЈЕ CAPM (ФОРМУЛА И ОБЈАШЊЕЊЕ)?................................................................................................................. 15 74. ШТА ИСКАЗУЈЕ БЕТА КОЕФИЦИЈЕНТ? .......................................................................................................................... 15 75. КАКО СЕ ИЗРАЧУНАВА СТОПА ПРИНОСА НА ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ? .............................................................. 15 76. КАКО СЕ УПРАВЉА МЕЂУНАРОДНИМ ПОРТФОЛИОМ? ............................................................................................. 15 77. ШТА СУ ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ?........................................................................................................................... 15 78. КОЈЕ ОСНОВНЕ ВРСТЕ ИНВЕСТИЦИОНИХ ФОНДОВА ПОСТОЈЕ? ........................................................................... 15 79. КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ОТВОРЕНОГ И ЗАТВОРЕНОГ ИНВЕСТИЦИОНОГ ФОНДА? ...................................... 15 80. КАКО ФУНКЦИОНШУ ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ?..................................................................................................... 16 81. КОЈА ЈЕ УЛОГА ФИНАНСИЈСКИХ КОМПАНИЈА?........................................................................................................... 16 82. ШТА ЈЕ ТО ОФШОР ПОСЛОВАЊЕ?................................................................................................................................. 16 83. ЗА ШТА СЛУЖЕ ОФШОР КОМПАНИЈЕ?.......................................................................................................................... 16 84. ШТА СУ ТО ИЗВОЗНИ КРЕДИТИ?.................................................................................................................................... 16 85. КОЈИ СУ ОСНОВНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЗНОГ КРЕДИТИРАЊА? ........................................................................................ 16 86. КАКВА ЈЕ ПРЕАКСА ИЗВОЗНОГ КРЕДИТИРАЊА? ........................................................................................................ 16 87. КАКВИ СУ УСЛОВИ ОДОБРАВАЊА ИЗВОЗНИХ КРЕДИТА ЗЕМАЉА OECD?............................................................. 17 88. КОЈИ СУ ВИДОВИ ОСИГУРАЊА ИЗВОЗНИХ КРЕДИТА? .............................................................................................. 17 89. КОЈИ СУ УСЛОВИ ОСИГУРАЊА ИЗВОЗНИХ КРЕДИТА БЕРНСКЕ УНИЈЕ? ................................................................ 17 90. КАКВА ИНСТИТУЦИОНАЛНА РЕШЕЊА ПОСТОЈЕ У ДОМЕНУ ФИНАНСИРАЊА И ОСИГУРЊА ИЗВОЗНИХ КРЕДИТА?........................................................................................................................................................................... 17 91. КОЈЕ СУ ОСНОВНЕ ВРСТЕ КОМЕРЦИЈАЛНИХ БАНКАРСКИХ КРЕДИТА? ................................................................. 17 92. КОЈЕ СУ ПРЕДНОСТИ КОМЕРЦИЈАЛНОГ БАНКАРСКОГ КРЕДИТИРАЊА? ............................................................... 18 93. КОЈИ СУ ТРОШКОВИ БАКАРСКОГ КРЕДИТИРАЊА? .................................................................................................... 18 94. КОЈЕ СУ РЕФЕРЕНТНЕ БАНКАРСКЕ КАМАТНЕ СТОПЕ? ............................................................................................. 18 95. ШТА ЈЕ СИНДИЦИРАНИ КРЕДИТ? .................................................................................................................................. 18 96. КАКО БАНКЕ УЛАЖУ У РИЗИЧНИ КАПИТАЛ?................................................................................................................. 18 97. КАКО СЕ ОДРЕЂУЈЕ ЦЕНА СТРАНОГ БАНКАРСКОГ КРЕДИТА?................................................................................. 18 98. ШТА СУ МЕЂУНАРОДНЕ (СТРАНЕ) ДИРЕКТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ?............................................................................... 18 99. ШТА СУ ТО ЗАЈЕДНИЧКА ПОСЛОВНА УЛАГАЊА?........................................................................................................ 19 100. КОЈИ СУ ОБЛИЦИ СПАЈАЊА И КУПОВИНЕ ПРЕДУЗЕЋА? .......................................................................................... 19 101. ШТА СУ ТО СЛОБОДНЕ ЗОНЕ? ....................................................................................................................................... 19 102. КАКО СЕ РЕАЛИЗУЈЕ ЗАМЕНА СПОЉНОГ ДУГА У ДИРЕКТНУ ИНВЕСТИЦИЈУ?...................................................... 19 103. КОЈИ СУ ОБЛИЦИ ЗАШТИТЕ СТРАНИХ ИНВЕСТИТОРА ОД СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ДОМАЋИНА? ................................. 19 104. КОЈЕ СУ АКТИВНОСТИ MIGA?......................................................................................................................................... 20 105. КОЈЕ ПРОГРАМЕ ФИНАНСИЈСКОГ АНГАЖОВАЊА ИМА IBRD?.................................................................................. 20 106. КАКО СЕ РЕАЛИЗУЈЕ КОФИНАНСИРАЊЕ У ПРОЈЕКТИМА IBRD?.............................................................................. 20 107. КОЈЕ СУ СПЕЦИФИЧНОСТИ ФИНАНСИЈСКОГ АНГАЖМАНА IFC? ............................................................................. 20 108. КОЈЕ ПРОГРАМЕ ФИНАНСИЈСКОГ АНГАЖОВАЊА ИМА EBRD? ................................................................................ 21 109. КОЈЕ ПРОГРАМЕ ФИНАНСИЈСКОГ АНГАЖОВАЊА ИМА EIB? .................................................................................... 21 110. ШТА ЈЕ ТО ПРОЈЕКТНО ФИНАНСИРАЊЕ? .................................................................................................................... 21 111. КО СУ УЧЕСНИЦИ У ПРОЈЕКТНОМ ФИНАНСИРАЊУ? ................................................................................................. 21 112. КОЈЕ СУ ПРЕДНОСТИ ПРОЈЕКТНОГ ФИНАНСИРАЊА?............................................................................................... 21 113. ШТА ЈЕ ТО BOT МОДЕЛ ПРОЈЕКТНОГ ФИНАНСИРАЊА?............................................................................................ 22 114. КОЈЕ СУ СПЕЦИФИЧНОСТИ BOT МОДЕЛА ПРОЈЕКТНОГ ФИНАНСИРАЊА? ........................................................... 22 115. КАКВА ЈЕ УЛОГА ПРОЈЕКТНЕ КОМПАНИЈЕ У ПРОЈЕКТНОМ ФИНАНСИРАЊУ? ...................................................... 22 116. КОЈЕ СУ ФАЗЕ ПРОЈЕКТНОГ ЦИКЛУСА КОД BOT МОДЕЛА? ...................................................................................... 22 117. ШТА СУ ТО КОНЦЕСИЈЕ?................................................................................................................................................. 22 118. КОЈИ СУ СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ МЕЂУНАРОДНОГ ПОСЛОВНОГ ФИНАНСИРАЊА? ............................................ 22 119. ШТА ЈЕ ТО ЛИЗИНГ И КОЈИ СУ ЊЕГОВИ ОСНОВНИ ОБЛИЦИ? ................................................................................. 23 120. КОЈЕ СУ ПРЕДНОСТИ, А КОЈИ НЕДОСТАЦИ ЛИЗИНГА? ............................................................................................. 23 121. ШТА ЈЕ ТО ФОРФЕТИРАЊЕ?........................................................................................................................................... 23 122. ШТА ЈЕ ТО ФАКТОРИНГ?.................................................................................................................................................. 23 123. ШТА ЈЕ ТО ФРАНШИЗИНГ? .............................................................................................................................................. 23

  

 3

124. КОЈИ СУ ОСНОВНИ ОБЛИЦИ ВЕЗАНИХ ПОСЛОВА? .................................................................................................... 24 125. ШТА ЈЕ ТО СТРУКТУРНО ФИНАНСИРАЊЕ?.................................................................................................................. 24 126. ШТА ЈЕ ТО СЕКЈУРИТИЗАЦИЈА?..................................................................................................................................... 24 127. ШТА ЈЕ СТРКТУРНО ТРГОВИНСКО ФИНАНСИРАЊЕ?................................................................................................. 24 128. ШТА ЈЕ ЦЕНА КАПИТАЛА? ............................................................................................................................................... 24 129. КАКО СЕ ИЗРАЧУНАВА ЦЕНА КАПИТАЛА, ИМАЈУЋИ У ВИДУ ЕФЕКАТ ОПОРЕЗИВАЊА? ...................................... 24 130. КОЈИ ФАКТОРИ ДОДАТНО УТИЧУ НА ЦЕНУ КАПИТАЛА ИЗ СТРАНИХ ИЗВОРА?..................................................... 24 131. ЗАШТО ЈЕ БИТНО ДА ПРЕДУЗЕЋЕ ПОЗНАЈЕ СВОЈЕ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ И ОЛАКШИЦЕ?.................................... 24 132. КАКО МУЛТИНАЦИОНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА УПРАВЉАЈУ СВОЈИМ ПОРЕСКИМ ОПТЕРЕЋЕЊЕМ?.......................... 25 133. КОЈИ ЈЕ ЗНАЧАЈ РАЧУНОВОДСТВА И ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ПОСЛОВНИМ ФИНАНСИЈАМА?................................................................................................................................................................ 25 134. ШТА СУ МЕЂУНАРОДНИ РАЧУНОВОДСТВЕНИ СТАНДАРДИ? ................................................................................... 25 135. КОЈИ СУ ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ СПОЉНОТРГОВНИСКИХ УГОВОРА?...................................................................... 25 136. КАКО СЕ МОЖЕ ОДРЕДИТИ ЦЕНА У СПОЉНОТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМА? ........................................................ 26 137. КОЈИ СУ МОГУЋИ ВИДОВИ ПЛАЋАЊА У МЕЂУНАРОДНИМ УГОВОРИМА?............................................................. 26 138. КОЈЕ СУ ЗАШТИТНЕ КЛАУЗУЛЕ У УГОВОРИМА?.......................................................................................................... 26 139. ШТА СУ ТО INCOTERMS? ................................................................................................................................................. 26 140. КОЈИ СУ МОГУЋИ ОБЛИЦИ УГОВОРА О ИЗГРАДЊИ ИНВЕСТИЦИОНИХ ОБЈЕКАТА?............................................ 26 141. КОЈИ СУ БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ УГОВОРА О КРЕДИТУ? ................................................................................................... 26 142. ШТА СУ ТО МЕЂУНАРОДНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ? ................................................................................................................. 27 143. КОЈЕ СУ МОГУЋЕ ПРЕВАРЕ У МЕЂУНАРОДНОМ ФИНАНСИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ? .............................................. 27 144. ШТА ЈЕ ТО ПРАЊЕ НОВЦА? ............................................................................................................................................ 27 145. КОЈЕ СУ ОСНОВНА РЕШЕЊА ЗАКОНА О ДЕВИЗНОМ ПОСЛОВАЊУ?....................................................................... 27 146. КОЈА СУ ОСНОВНА РЕШЕЊА ЗАКОНА О СТРАНИМ УЛАГАЊИМА? .......................................................................... 27 147. КОЈА СУ ОСНОВНА РЕШЕЊА ЗАКОНА О КОНЦЕСИЈАМА?......................................................................................... 28 148. КОЈА СУ ОСНОВНА РЕШЕЊА ЗАКОНА О СПОЉНОТРГОВИНСКОМ ПОСЛОВАЊУ?............................................... 28 149. КОЈА СУ ОСНОВНА РЕШЕЊА ЗАКОНА О ФИНАНСИЈСКОМ ЛИЗИНГУ? .................................................................... 28 150. КОЈА СУ ОСНОВНА РЕШЕЊА ЗАКОНА О ТРЖИШТУ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ? ................................................... 28 151. ШТА УРЕЂУЈЕ ЦАРИНСКИ ЗАКОН? ................................................................................................................................ 28

  

 4 

МЕЂУНАРОДНЕ ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ

1. ШТА СУ ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ?

Пословне финансије су наука о томе како треба доносити инвестиционе и финансијске одлуке (у предузећу) у теорији и како се то чини у пракси.

2. КОЈА ЈЕ УЛОГА ПОСЛОВНИХ ФИНАНСИЈА?

Улога пословних финансија (финансијског пословања) у предузећу је да обезбеди нормално, неометано одвијање његове пословне активности уз: што мање ангажовање финансијских средстава, минимизирање трошкова прибављања туђих срестава и максимирање прихода од слободних сопствених средстава.

3. КАКАВ ЈЕ ОДНОС ПОСЛОВНИХ ФИНАНСИЈА ПРЕМА ФИНАНСИЈСКОМ МЕНАЏМЕНТУ И РАЧУНОВОДСТВУ?

Пословне финансије као практична и научна дисциплина представљају шири појам од финансијског менаџмента, иако око ове дефиниције постоје извесна неслагања због различитих дефиниција пословних финансија и финансијског менаџмента. Рачуноводство се односи на вођење финансијских евиденција, израду периодичних извештаја, годишњих извештаја и анализа, достављање информација менаџерима, инвеститоима и јавности. Пословне финансије и рачуноводство имају врло блисак однос из разлога што рачуноводствене информације помажу менаџерима доношење финансијских одлука.

4. КОЈА ЈЕ ВАЖНОСТ РАЗМАТРАЊА РИЗИКА И ПРИНОСА У ФИНАСИЈСКОМ ОДЛУЧИВАЊУ?

У финансијском одлучивању одређивања баланса између приноса и ризика представља битан аспекат. Инвеститори очекују минималну стопу приноса на уложени капитал како би уопше и инвестирали, али и повећану стопу приноса у виду премије за ризик која би компезирала преузети ризик те инвестиције. За менаџере, важност разматрања ризика и приноса у финансијскм одлучивању се тиче максимизирања корисности за акционаре кроз дивиденде и повећање цена акција, тј. остваривања што већег приноса (краткорочни циљ) и максимизација вредности предузећа – акција (дугорочни циљ).

5. КОЈИ СУ ЦИЉЕВИ ПОСЛОВНИХ ФИНАНСИЈА?

Циљеви пословних финансија у предузећу су: 1) максимизација профита, 2) максимизација приноса на ангажовани капитал, 3) опстанак предузећа, 4) дугорочна стабилност предузећа, 5) раст предузећа, 6) задовољавање циљева носилаца материјалних интереса у предузећу, 7) максимизација вредности предузећа за власнике (акционаре).

6. КАКАВ КОНФЛИК ИТЕРЕСА ПОСТОЈИ ИЗМЕЂУ ВЛАСНИКА ПРЕДУЗЕЋА И МЕНАЏЕРА?

Одвајање власништва над предузећем од управљања предузећем прозроковало је конфликт интереса између власника предузећа и менаџера. Како поједина предузећа имају на хиљаде акцонара, сви они не могу да буду активно инволвирани у управљање предузећем, стога је та функција предата менаџерима. Природа конфликта је следећа, акционари желе да менаџери повећају вредност фирме, док менаџери с дуге стране некада имају и личне циљеве где испред интереса акционара поставаљају своје личне интересе.

7. ШТА ЈЕ ПРЕДУЗЕЋЕ?

Предузеће је сложен и диманички пословни систем чији је основни циљ и задатак обављање одређених послова у склопу његове индивидуалне репродукције, као и дела интегралене друштвене репродукције. Као динамичан пословни систем предузеће кроз свој животни век пролази кроз различите фазе развоја (животног циклуса). Из финансијског угла посматрано, животни циклус почиње фазом увођења (карактерише је негативан финансијски резултат). Следећа фаза је фаза раста где предузеће послује рентабилно. Трећа фаза је фаза зрелости коју карактерише успоравање и где се предузеће од екстерног корисника готовине претвара у генератора сопствене готовине коју касније (ре)инвестира. Последња фаза је фаза опадања у којој предузеће бележи граничну рентабилност и где не постоји слободна готовина за (ре)инвестирање.

8. КОЈИ СУ ИНСТИТУЦИОНАЛНИ АСПЕКТА ОРГАНИЗОВАЊА ПРЕДУЗЕЋА?

Уобичајена класификација предузећа, тј. трговачких друштава је на друштва лица и друштва капитала. У друштва лица обично се убрајају ортачко друштво и командитно друшто, а у друштва капитала

  

 5

акционарско друштво, командитно друштво на акције и друштво са ограниченом одговорношћу. Друштва лица одликују персонална својства, познанство и поверење чланова и отуда и неограничена одговорност за обавезе друштва. Друштво капитала одликује изчезавање персоналних својстава и доминација интереса капитала, где не постоји одговорност члана друштва за обавезе друштва према трећим лицима, већ само обавеза сношења ризика пословања до износа уложеног капитала.

9. КОЈЕ СУ КАРАКТЕРИСТИКЕ АКЦИОНАРСКОГ ДРУШТВА?

Акционарско друштво је такво трговачко друштво код кога се оснивачки капитал обезбеђује путем издавања акција. Акционарско друштво одговара за своје обавезе искључиво својом имовином . Физичко или правно лице које је ималац акције има право да учествује у раду скупштине акционара, право на дивиденду као и право да купи акције нове емисије сразмерно његовом учешћу у укупном акционарском капиталу. Акционарска друштва су обично правни облик организовања већих трговачких друштава.

10. КАКАВ ЈЕ ПОЛОЖАЈ ПРЕДУЗЕЋA КАО ПРИВРЕДНОГ СУБЈЕКТА?

Предузеће као сложен динамички систем са својим циљевима и задацима који се тичу обављања одређених послова у склопу његове индивидуалне репродукције представља и део интегралне друштвене репродукције. Такорећи, једно предузеће преставља само део целокупног сложеног привредног система једне привреде – државе и својим позитивним пословањем поспешује свеукупну привредну климу у националној привреди.

11. ШТА ЈЕ КАПИТАЛ?

У економији се реч капитал односи на реални капитал тј. физичка добра (капитална добра која се користе као импути за даљу производњу), док реч капитал у свакодневном говору значи новчани капитал (износ новца који је резултат претходне штедње). У пословним речницима, капитал је: 1. новац, имовина и актива која се користи у пословању; 2. новац који поседују појединци или компаније, који се користи за инвестије.

12. ШТА ЈЕ ИНВЕСТИЦИЈА?

Инвестиција представља улагање у реална капитална добра, или може се рећи да је инвестиција куповина било које активе (имовине) или подухвата који подразумева иницијално жртвовање након кога следи значајна корист. У стручној терминологији из области финансија и банкарства инвестирање се односи на:

1) пласирање новца, тако да даје камату и тако увећава вредност; 2) акције, обвезнице или неку некретнину, купљене у нади да ће донети више новца него што је било

потребно да се оне купе.

13. ШТА ЈЕ МЕЂУНАРОДНО ПОСЛОВАЊЕ?

Према једној дефиницији међународно пословање се састоји од трансакција које се обављају преко националних граница да би се остварили циљеви појединаца, компанија и организација. Према другој дефиницији, међународно пословање чине све комерцијалне трансакције – приватне или државне – између две земље. Приватне компаније врше трансакције ради профита, а са државама то не мора да буде случај. Три основна циља – мотива зашто се предузећа баве међународним пословањем су:

1) да прошире своју продају, 2) да прибаве ресурсе, 3) да минимизирају ризик.

14. ШТА СУ МУЛТИНАЦИОНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА?

Мултинационална предузећа представљају најзначајнији субјект међународног пословања. Оно представља правни субјект који се састоји од матичног предузећа и његових подружница (филијала) у иностранству. Матично предузеће управља целином корпорације, укључујући и стратешке активности које се односе на развој, организацију, финансије, маркетинг, кадрове. Филијале начешће имају одређен степен пословне самосталности, али су под сталном контролом матичног предузећа.

15. КАКО ПОСЛУЈУ МУЛТИНАЦИОНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА?

Основни мотив пословања мултинационалних предузећа је, као и код свих других фирми, макзимизирање профита и повећање вредности предузећа. Мултинационална предузећа послују преко својих афилијацијау иностранству, а по плану и у интересима свог матичног предузећа. Афилијација у иностранству је инкорпорирано или неикорпорирано предузеће у коме инвеститор, који је резидент друге државе поседује учешће које му омогућава остваривање трајног интереса у управљању тим предузећем. Афилијацијама у иностранству се сматрају: предузећа подружнице, повезана предузећа или филијале, при чему је:

1) Подружница – инкорпорирано предузеће у земљи домаћину у којој ентитет директно поседује више од половине акционарских права гласа.

  

 6 

2) Повезано предузеће – инкорпорирано предузеће у земљи домаћину у коме инвеститор поседује укупно најмање 10%, али мање од половине акционарских права гласа.

3) Филијала – неинкорпорирано предузеће у земљи домаћину које је у потпуном или заједничком власништву инвеститора.

16. ШТА СУ МЕЂУНАРОДНЕ ПОСЛОВНЕ ФИНАНСИЈЕ?

Међународне пословне финансије обухватају пословне финансије са елементом иностраности, код којих предузећа прибављају новчана средства из иностранства (углавном у страној валути) за потребе остваривања својих пословних циљева, коришћење тих средстава у земљи или иностранству, као и пласман новчаних средстава у иностранство ради остваривања предузетничких или чисто финансијских циљева.

17. ШТА ЈЕ ЦИЉ МЕЂУНАРОДНИХ ПОСЛОВНИХ ФИНАНСИЈА?

Циљ међународних пословних финансија с аспекта мултинационалног предузећа, као конгломерата фирми које послују у различитим економским окружењима, јесте да одреди одговарајући баланс између три финансијска циља:

1) Максимизација консолидованог прихода, после опрезивања; 2) Минимизација ефективног глобалног пореског терета фирме; 3) Правилно позиционирање прихода, готовинског тока и расположивих средстава фирме.

Ови циљеви су често неконзистентни па је менаџмент дужан да донесе одлуку о балансу између ових циљева у будућности.

18. КОЈИ СУ ОСНОВНИ ОБЛИЦИ МЕЂУНАРОДНОГ КРЕТАЊА КАПИТАЛА?

Под међународним кретањем капитала подразумевамо трансфер реалних и финансијских средстава између субјеката различитих земаља са одложеним контратрансфером за одређени период, у циљу остваривања одређених економских и политичких интереса учесника у том трансферу. Основни облици кретања капитала између субјеката различитих земаља су међународно кретање приватног капитала и мађународно кретање јавног капитала. Приватни капитал (појединци, приватне компаније, комерцијалне банке) креће се првенствено у облику директних инвестиција, портфолио инвестиција, форми кредита и депозита. Јавни капитал (државни буџети, централне и државне банке) креће се првенствено у облику билатералних зајмова и кредита, портфолио инвестиција и у форми бесповратне помоћи.

19. КОЈИ СУ ОСНОВНИ МОТИВИ МЕЂУНАРОДНОГ КРЕТАЊА КАПИТАЛА?

Мотиви међународног кретања капитала зависе од облика у коме се капитал улаже. Опште правило је да се приватни капитал креће према економским мотивима, а јавни капитал на основу ширих друштвено-политичких интереса. Остваривање већег профита или неког другог прихода од уложеног капитала је основни мотив извоза капитала, док су остали мотиви најчешће посредни и у функцији овог главног мотива. Ови други мотиви се могу груписати у неколико категорија. Мотив коришћења богатијих и јефтинијих ресурса у иностранству (сировине, радна снага). Врло чест мотив је освајање тржишта. Политички утицај може бити мотив извоза капитала када се врши пласман капитала из јавних извора. С друге стране, основни мотив код увоза капитала, са становишта државе или предузећа корисника, је обезбеђење недостајућих средстава за пословање и развој, реализацију одређених пројеката и програма, а у условима када за то нема довљно сопствених средстава.

20. КОЈА СУ ОСНОВНА ПРАВИЛА ПОСЛОВНОГ ФИНАНСИРАЊА?

Финансијска политика предузећа се може дефинисати као део пословне политике која садржи скуп одлука и мера заснованих на одређеним правилима (принципима) који се примењују у финансијским трансакцијама ради остваривања циљева и задатака предузећа. Основна подела правила финансирања је на тзв. вертиклана правила финансирања и хоризонтална правила финансирања. Вертикална правила финансирања третирају однос сопственог према туђем капиталу и његовој рочности и настоје да поставе норму за структуру капитала тј. извора финансирања, која се пре свега, тиче односа сопственог и туђег капитала, капитала и резерви, као и дугорочног и краткорочног капитала. Хоризонтална правила финансирања третирају односе делова имовине и капитала.

21. ПОСТУПАК ФИНАНСИЈСКОГ ПЛАНИРАЊА?

Финансијско планирње представља инструмент финансијске политике предузећа, при чему се у склопу управљања финансијама предузећа јављају краткорочни финансијски планови, средњорочни планови и дугорочни финансијски планови. Основни финансијски планови представљају финансијски израз годишњих планова производње. По структури они садрже: вредност укупне планиране производње (промета, услуга), планирани бруто производ (промет), вредност укупног прихода, вредност материјалних трошкова, добити, резерве.

  

 7

Полазна основа за сваки финансијски план, али и за друге планове у предузећу, је план продаје. По утврђивању плана продаје и трошкова, израђује се план новчаних токова (прилива и одлива готовине). Задатак овог плана је да пружи менаџменту податке о процени очекиваног прилива новчаних средстава у току сваког појединачног периода, и да пружи процену новчаних одлива у току сваког периода, са проценом салда на крају тих перода. Посебан облик финансијског планирања у предузећу је план дугорочних или капиталних улагања у средства чији је рок везивања дужи од годину дана (улагања у основна средства, стална обртна средства и дугорочни пласмани). На основу ови планова стварају се буџети, тј. алокација расположивог капитала за инвестиције. План биланса успеха представља синтетичку пројекцију планираних прихода, трошкова и профита за неки период, док планирани биланс стања треба да прикаже очекивану структуру средстава и извора средстава на почетку и на крају планског периода.

22. ШТА ЈЕ ПОСЛОВНИ ПЛАН И ИЗ ЧЕГА СЕ САСТОЈИ?

Пословни план би требало да преточи визију предузћа у конкретне смернице ка конкретном циљу који се жели постићи у пословању. План мора да буде јасан и сажет и да садржи конкретан програм активности да би се постигли специфични циљеви. Добар пословни план има, по правилу, следеће основне елементе:

1) Резиме – описује основне елементе за упознавање фирме и предложеног пословног плана. Он обично садржи назив предузећа, каратак опис, историјат, инструменте обезбеђења који се нуде инвеститорима (акције, некретнине), износе и услове зајма који се тражи и основну идеју укупног пословног плана.

2) Профил предузећа – део пословног плана који пружа детаљне податке о: правној форми предузећа, врсти делатности, производима и услугама, стање фактора производње, пословни коцепт и циљевима предузећа, могућностима за раст и др.

3) Опис посла – даје презентацију планова за проширење производње и услуга (за које се тражи улагање). Даље се подразумева и детаљна презентација пословног подухвата који се планира.

4) Маркетиншки план – пружа одговоре у вези позиционирањем предуећа на тржишту и његовим потенцијалима. Елементи маркетинг плана су: опис потрошача, стање на тржишту, тржишни потенцијал и могућности за раст, конкуренција, политика производа и цена, политика продаје, дистрибуције, пропаганда.

5) Финансијски план – за инвеститоре вероватно и најважнији план. У њему се даје пресек садашње финансијске позиције предузећа и прелиминарне прогнозе везане за реализацију предложеног пословног подухвата. Ово подразумева презентацију садашњег биланса стања и биланса успеха (и за претходне 2-3 године) или оперативни биланс уколико је у питању ново предузеће, као садашње и будуће токове готовине.

На крају се могу придодати разни прилози (акт о регистрацији фирме, попис основних средстава, листа некретнина, цене производа, попис значајних комитената и сл.).

23. ШТА ЈЕ ТО DUE DILIGENCE ИЗВЕШТАЈ?

Due diligence извештај представља претходни извештај о стању и перформансама предузећа и пословног окружења, сачињен за потребе потенцијалног инвеститора. Due diligence извештај обчно састављају, на захтев страног партнера – инвеститора, независни експерти. Они би требало крајње објективно на основу увида у пословне књиге, финансијских извештаја, извештаја о пословању и осталим анализама да сазнају више о стању и положају предузећа и о актуелној привредној ситуацији.

24. КОЈИ ЈЕ ЗНАЧАЈ УТВРЂИВАЊА КРЕДИТНОГ БОНИТЕТА ПРЕДУЗЕЋА?

Бонитет, као економска категорија, обухвата укупну позицију предузећа, односно утврђивање његове солидности, укупне активности, производни и развојних програма, добру репутацију у пословном свету, солидну позицију на тржишту, а отуда и кредитну способност и ликвидност. Када се спомиње бонитет предузећа као комитента банке (својства која га чине сигурним дужником), може се говорити о кредитној способности. Кредитна способност тражиоца кредита може се изразити формално и материјално. Формална кредитна способност значи да тражилац кредита може да закључи уговор о кредиту и да њиме преузме обавезе. Материјалном кредитном способношћу се доказује да ће у одређеном року тражилац кредита моћи да исплати своје обавезе по кредитном послу.

25. КАКО СЕ УПРАВЉА ФИНАНСИЈСКИМ РИЗИКОМ?

Сваки финансијски план има у својој природи елемент ризика, као што је и резултат сваког планирања неизвестан. Анализа ризика посматра све претпоставке које су направљене када је развијан финансијски план, које представљају елемент ризика и процењују вероватни утицај и размере тих утицаја. Ризици у финансијском планирању су: рецесија, ограничења у задуживању, велика кретања каматних стопа, повећање стопе инфлације, повећање пореске стопе. У намери да се организација заштити од последица ризика, финансијски план може да садржи: осигурање (полисе осиграња), алтернативне опције, планирање сценарија (развој више планова који одражавају више могућности), планови потенцијалних обавеза.

  

 8 

Управљање финансијским ризиком је врло комплексна област, а све то понајвише због велике непредвидљивости свих могућих негативних сценарија који се могу догодити на тржишту. Неке од метода за управљање ризиком су примена SWOT анализе или корз примену стратегије планираних сценарија.

26. КОЈИ ЈЕ ЗНАЧАЈ САГЛЕДАВАЊА ШИРЕГ КОНТЕКСТА ПОСЛОВАЊА?

Како је пословање комплексно и не може се у потпуности сагледати и анализирати кроз мање-више стандардне категорије у свим предузећима (операције, производња, маркетинг, ресурси, рачуноводство) јер се све оне одвијају у ширем контексту. Све фирме у већој или мањој мери су под утицајем окружења, али такође и предузећа утичу на окружење, попут велких мултинационалних компанија. Стога, ради свеобухватније анализе макроокружења предузећа, а ради конципирања његове стратегије у земљи и иностранству, предузећа прибегавају анализи следећих фактора: политички фактори, економски фактори, социјално-културни фактори, технолошки фактори, фактори животне средине, правни фактори. У зависности од величине предузећа поједини фактори су од различите важности за анализу (ако је у питању мултинационална компанија или је у питању малопродајни трговац).

27. КАКАВ ЈЕ ЗНАЧАЈ ДОБРЕ ПРИПРЕМЕ ИНВЕСТИЦИОНОГ ПРОЈЕКТА ЗА УСПЕХ ЊЕГОВОГ ФИНАНСИРАЊА?

Значај добре припреме инвестиционог пројекта је томе што се кроз припрему пројекта помоћу одговарајућих метода организације, планирања и контроле врши процена за рационално усклађивање свих потребних ресурса и координација обављања потребних активности да би се одређени пројекат реализовао на најефикасиниј начин. У оквиру припремне фазе инвестиционог пројекта потребна је и адекватна оцена у погледу његове исплативости за инвеститоре, али и шире друштвене заједнице.

28. КОЈЕ СУ ФАЗЕ ПРИПРЕМЕ ИНВЕСТИЦИОНОГ ПРОЈЕКТА?

Сваки инвестициони пројекат има углавном следеће основне фазе свог пројектног циклуса и фаза развоја циклуса: 1) идентификација, 2) формулација, 3) оцена, 4) одлука, 5) имплемантација (инвестиција), 6) оперативна фаза.

29. КОЈИ СУ ОСНОВНЕ МЕТОДОЛОГИЈЕ ЗА АНАЛИЗУ КОМЕРЦИЈАЛНЕ ИСПЛАТИВОСТИ ПРОЈЕКТА?

Оцена комерцијалне исплативости инвестиционог пројекта обухвата, у суштини, разматрање ефеката које од њега има инвеститор. Ова оцена се врши на бази два основна модела – статичким и динамичким приступом. Статичка оцена инвестиционог пројекта, сама није баш најподобнија јер се ослања на податке из само једне године периода експлоатације пројекта. С обзиром да је инвестирање динамички процес, примена само ових критеријума може довести до великих грешака у оцени пројекта. Посебан недостак овог начина оцене је то што не пружа податке о смањеним ефектима инвестиције у почетном и завршном периоду експлоатације. За ову врсту оцене користе се следећи параметри:

1) период активирања инвестиције (време од почетног улагања до његове експлоатације), 2) критеријум јединичне цене коштања производа који се добија експлоатацијом реализованог

инвестиционог пројекта, 3) показатељ продуктивности инвестиције (однос оствареног прихода и броја запослених), 4) показатељ економичности инвестиције (однос укупног прихода и укупно утрошених средстава), 5) показатељ рентабилности инвестиције (однос добити и укупно уложених средстава).

Динамичка оцена узима у обзир време у поступку анализе и оцене инвестиционог пројекта, обухватајући целокупан период улагања и експлоатације једног инвестиционог пројекта. При прорачуну критеријум који служи за оцену, користи се метод свођења на садашњу вредност – метод дисконтовања. Дисконтовање је процес свођења будућих на садашњу вредност, уз помоћ дисконтне стопе. Дисконтна стопа је каматна стопа по којој се будуће вредности дисконтују и своде на садашње вредности. Најзначајнији динамички критеријуми, тј. методе су:

1) Рок враћања / период отплате - период за који ће дисконовани годишњи нето прилив од инвеестиције да поврати укупна уложена средства у инвестицију.

2) Нето садашња вредност преставља суму дисконтованих нето прилива који се остваре у периоду експлоатације инвестиције.

3) Интерна стопа рентабилности представља ону дисконтну стопу при којој реализација неког инвестиционог пројекта не доноси ни добитке ни губитке.

30. ОБЈАСНИТИ МЕТОД ПЕРИОДА ОТПЛАТЕ?

Метод периода отплате је динамички метод за анализу комерцијалне исплативости инвестиционих пројеката који се базира на периоду (броју година) потребном да дисконтовани годишњи нето прилив од инвестиције поврати укупна средства уложена у инвестицију. Пројекат се сматра оправданим за реелизацију када је овај период краћи од неког нормативно одређеног рока враћања, нпр. век експлоатације пројекта или век трајања технолошке опреме.

  

 9

31. ОБЈАСНИТИ МЕТОД НЕТО САДАШЊЕ ВРЕДНОСТИ?

Нето садашња вредност је сума дисконтованих нето прилива од инвестиције који се остваре у периоду експлоатације инвестиције. Инвестициони пројекат се сматра исплативим уколико је вредност овог критеријума позитивна.

32. ОБЈАСНИТИ МЕТОД ИНТЕРНЕ СТОПЕ ПРИНОСА?

Метод интерне стопе приноса је динамички метод за анализу комерцијалне исплативости инвестиционих пројеката. Интерна стопа приноса представља ону дисконтну стопу при којој реализација неког инвестиционог пројекта не доноси ни добитак ни губитак, тј. нето садашња вредност пројекта је једнака нули. Пројекат је прихватљив уколико је његова интерна стопа рентабилности једнака или већа од интерне стопе рентабилности која је минимално или номинално прихватљива.

33. ШТА ЈЕ COST-BENEFIT АНАЛИЗА?

Cost-benefit анализа или анализа трошкова и користи се врши да би се одредили трошкови и користи од неке планиране акције, посла или пројекта. Cost-benefit анализа идентификује, квантификује и сабира све позтивне факторе, односно идентификује, квантификује и одузима све негативне факторе (трошкове), а разлика између њих показује да је планирана активност добра, тј. да ли се остварује већа корист од тошкова.

34. КОЈЕ СУ КАРАКТЕРИСТИКЕ ПОДОБНОСТИ ИНВЕСТИТОРА?

Подобним инвеститором сматра се правно/физичко лице које има способност да обезбеди услове за: 1) успешно обављање припремних радњи за инвестирање капитала, 2) успешну реализацију инвестиционог пројекта, 3) ефикасно трајно коришћење, одржавање и обнављање инвестиционог пројекта, 4) сигурно извршавање материјалних, финансијских и других обавеза. Основне индикаторе инвестиционе подобности инвеститора чини његова правна, кадровска, имовинска, организациона, пословна, развојна и финансијска подобност.

35. КАКО СЕ ОЦЕЊУЈЕ РИЗИК ЗЕМЉЕ?

Ризик земље је могућност да дође до неизвршења обавезе према кредитору пројекта или извођачу радова/испоручиоцу услуга услед поступка власти или догађаја у земљи дужнику. Анализа и оцена ризика земље се обично односе на интерне анализе економских, политичких и социјалних питања и ризика у некој земљи. Рангирање земаља по ризичности врше специјалне агенције, и оне тим земљама додељују рејтинге у распону од ААА/Ааа/А3 до Ц/Д који инцирају спремност те државе да отплати свој комерцијални дуг, при чему се рејтинг БББ или његов еквивалент сматра инвестиционим рангом. Такође и неки стручни и утицајни часописи у сарадњи са економским стручњацима врше годишње рангирање земаља према ризику на основу одређених показатеља и врше бодовање истих.

36. ШТА СУ ДЕВИЗЕ?

По теорији, девизе као појам: 1) у ужем смислу обухватају сва краткорочна потраживања у иностранству по било којој основи, у било којој валути и независно од начина располагања, односно 2) у ширем смислу обухватају још и иностране валуте, ефективни страни новац који се налази код домаћих резидената, пошто је онај који поседује ефективне иностране валуте у суштини ималац потраживања према иностраној монетарној институцији која је емитовала ту инострану валуту.

37. ШТА СУ ВАЛУТЕ?

Валуте представљају ефективни страни новац који може бити у виду папирних новачаница или кованог металног новца, осим златника. Валута се може дефинисати и као новчана јединица која има принудни курс у једној земљи и као таква служи као законско средство плаћања.

38. КОЈЕ СУ ВАЛУТЕ КОНВЕРТИБИЛНЕ?

Конвертибилном валутом се назива она валута која се релативно лако може заменити за другу валуту или злато, при чему би трабло разликовати класичну (златни стандард) и савремену конвертабилност. Да би једна валута постала конвертибилна и да би била прихваћена од стране нерезидената, потребно је да буде стабилна, тј. да иза ње стоји јака и стабилна привреда.

39. ШТА ЈЕ ДЕВИЗНИ КУРС?

Девизни курс се може дефинисати као цена стране валуте изражена у домаћем новцу. Девизни курс успоставља везу између нивоа цена у земљи и иностранству, односно помоћу њега се иностране цене прерачунавају у националну валуту и домаће цене исказују у девизама. На девизном тржишту однос понуде и тражње за девизама доводи до формирања девизног тржишта.

  

 10 

Сматра се да је реалан девизни курс онај курс који изједначава општи ниво цена у земљи са општим нивоом цена у иностранству и који обезбеђује паритет куповне моћи. Уколико је курс испод нивоа, домаћа валута је прецењена, што доводи до тога да цене стране робе прерачунате у домаћу валуту постају ниже, што повећава интерес да се увози, а с друге стране извозници за стечене девизе добијају мање домаћег новца што доводи до смањења извоза. Када је курс изнад реалног, домаћа валута је потцењена, па због високе цене девиза увоз поскупљује, али се с друге стране девизама стеченим кроз извоз добија више домаћег новца па стога расте интерес да се извози. У случају да се повећање девизног курса врши одлуком националних монетарних власти, тада се говори о девалвацији, а када се до тога долази под утицајем кретања на девизном тржишту, тада се говори о депресијацији. Обрнуто, реавалвација је смањење девизног курса, односно повећање вредности националне валуте до којег долази одлуком националних монетарних власти, док је апресијација смањивање девизног курса под утицајем промена на девизном тржишту. Девизни курс који обезбеђује уравнотеженост платног биланса, односно уједначавање понуде и тражње девиза, назива се равнотежним девизним курсом. Равнотежни курс формиран на девизном тржишту (у условима спонтаних тржишних кретања), назива се номинални курс. Две основне поделе девизних курсева, и то:

1) према начину њиховох утврђивања – фиксни и променљиви девизни курсеви. 2) према томе да ли се примењује више курсева или само један – вишеструки и јединствени девизни

курсеви.

40. ШТА ЈЕ ПАРИТЕТ?

Пaритет представља однос једне валуте према другој валути (валутни паритет), према злату (златни паритет), америчком долару (доларски паритет). Паритет валута курсева показује колико новчаних јединица једне земље треба дати у замену за једну новчану јединицу друге земље.

41. КОЈИ ЈЕ РАВНОТЕЖНИ ДЕВИЗНИ КУРС?

Девизни курс који обезбеђује уравнотеженост платног биланса, односно уједначавање понуде и тражње девиза, назива се равнотежним девизним курсом. Равнотежни курс формиран на девизном тржишту (у условима спонтаних тржишних кретања), назива се номинални курс. Међутим, држава може одредити курс и независно од тржишних кретања и у том случају званични курс је административни курс.

42. КОЈИ ЈЕ РЕАЛАН ДЕВИЗНИ КУРС?

Сматра се да је реалан девизни курс онај курс који изједначава општи ниво цена у земљи са општим нивоом цена у иностранству и који обезбеђује паритет куповне моћи. Уколико је курс испод нивоа, домаћа валута је прецењена, што доводи до тога да цене стране робе прерачунате у домаћу валуту постају ниже, што повећава интерес да се увози, а с друге стране извозници за стечене девизе добијају мање домаћег новца што доводи до смањења извоза. Када је курс изнад реалног, домаћа валута је потцењена, па због високе цене девиза увоз поскупљује, али се с друге стране девизама стеченим кроз извоз добија више домаћег новца па стога расте интерес да се извози.

43. КОЈИ ЈЕ ФИКСНИ ДЕВИЗНИ КУРС?

Уколико је цена девиза утврђена од стране националних монетарних власти и не зависи од понуде и тражње, ради се о чврстом или фиксном девизном курсу. Чврст девизни курс постоји и у оним случајевима када је дозвољено да се креће у уским границама од 2-3% горе или доле од званично утврђеног курса, односно девизног паритета.

44. КОЈИ ЈЕ ПРОМЕНЉИВИ ДЕВИЗНИ КУРС?

Променљиви девизни курсеви се формирају на тржишту, под утицајем понуде и тражње девиза. Треба нагласити да правог променљивог девизног курса, који би био одређен деловањем само тржишних снага, без икаквог утицаја монетарних власти, у стварности никада није било. Исувише је велики значај девизног курса за националну привреду да би се његово кретање могло потпуно препустити стихијским променама на тржишту. Због тога монетарне власти будно прате кретања на девизним тржиштима и предузимају одговарајуће мере, самостално или у сарадњи са другим земљама.

45. ШТА ЈЕ ЈЕДНИСТВЕН, А ШТА ВИШЕСТРУКИ ДЕВИЗНИ КУРС?

Уколико за све врсте плаћања са иностранством важи исти курс, реч је о јединственом курсу. Могуће је, међутим, да се за различите врсте плаћања примењују различити курсеви: један за увоз, други за извоз, један за робна, један за неробна плаћања, један за храну и сировине, други за готове производе, а трећи за луксузну робу и сл. У том случају, ради се о вишеструким девизним курсевима. Оправдање за примену вишеструких девизних курсева може бити потреба да се поједини делови националне привреде доведу у бољи положај, тиме што би за њих важили повољнији курсеви.

  

 11

46. КОЈЕ ОСНОВНЕ ТЕОРИЈЕ ДЕВИЗНОГ КУРСА ПОСТОЈЕ?

Основне терорије девизног курса су: партитет куповне снаге, паритет каматне стопе и монетарне и портфолио теорије девизног курса.

47. КОЈИ СУ ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ ТЕОРИЈЕ ПАРИТЕТА КУПОВНЕ МОЋИ?

Теорија паритета куповне снаге објашњава формирање равнотежног девизног курса и стога се она може сматрати фундаменталном теоријом валутног курса. Постоји апсолутна и релативна верзија теорије паритета куповне снаге . Апсолутна верзија указује да се девизни курсеви формирају на бази односа домаћих куповних снага двеју или више валута. Релативна верзија паритета кповне снаге тврди да се промене номиналних девизних курсева формирају на бази промена домаћих куповних снага националних валута. Обе верзије паритета куповне снаге важе једино у условима када се економија налази у равнотежном стању. Теорија паритета куповне снаге објашњава формирање равнотежног девизног курса и стога се она може сматрати фундаменталном теоријом валутног курса.

48. ШТА СУ КОРПЕ ВАЛУТА?

Посебну категорију валута представљају тзв. корпе валута или композитне (коктел) валуте које су практично "вештачки" створена валута настала сажимањем различитих (националних) валута у унапред утврђеном односу. Најпознатија корпа валута су специјална права вучења - СПВ које је 1969. године установио ММФ, чиме су формирана међународна средства резерви ликвидности, односно међународно средство плаћања које се може користити само између централних банака или између једне централне банке и ММФ.

49. ШТА ЈЕ ЕВРО?

Евро је јединствена европска валута. Од 1999. год. уговорм из Масрихта у Европској монетарној унији је ступила на снагу заједничка валута – Евро. Увођењем Евра као јединствене валуте у Еврозони, скоро све чланице ЕУ су прихватиле нову валуту, за чије управљање је одговорна Европска централна банка (регулше и јединствени двизни курс и каматну стопу). Евро је донео значајне промене унутар ЕУ, али у целој Европи. Смањени су трансакциони трошкови, елиминисано је флуктуирање девизних курсева између земаља у Еврозони, допринето је већој транспарентности разлика у ценама у земљама Еврозоне.

50. ШТА ЈЕ ЕВРОДОЛАР?

Традиционална дефиниција Евродолара је да је то амерички долар депонован у банку ван САД. Термин евровалута се користи да означи све врсте евродепозита (нпр. Евројен), мада се термин евродолар често користи као генерички термин за све евровалутне депозите. Евродолар настаје и када власништво над доларским депозитима у САД пређе на неку страну банку. Доларски депозити остају у банци у САД, али је власник депозита сада страна банка или филијала у иностранству банке из САД. Ово правило не важи за физичка лица. Доларски депозити које поседују стране банке сматрају се евродоларским зато што ове банке воде посао привлачења доларских депозита и давања кредита у доларима.

51. КОЈЕ СУ ОСНОВНЕ ТРАНСАКЦИЈЕ СА ДЕВИЗАМА НА ДЕВИЗНОМ ТРЖИШТУ?

Основне трансакције са девизама на девизном тржишту су спот и терминске трансакције. Када се на девизном тржишту закључује посао купопродаје девиза, с тим да се уговорени посао купопродаје девиза извршава одмах или најкасније у року од два радана дана, тада се говори о промптном или спот девизном послу. Уколико се посао купопродаје девиза закључује тако да се сама купопродаја изврши накнадно према уговореном року (месец дана до годину дана), тада је у питању терминска купопродаја девиза.

52. ШТА ЈЕ ДЕВИЗНА, А ШТА КАМАТНА АРБИТРАЖА?

Девизна арбитража је коришћење разлика у девизним курсевима на различитим девизним тржиштима ради остваривања курсних разлика и представља стандардни банкарски посао. Каматна арбитража је коришћење разлика у каматним стопама (које доводе до сељења новчаних токова са једног на друго девизно тржиште) како би се остварила већа добит.

53. КАКО СЕ ИСКАЗУЈУ ДЕВИЗНИ КУРСЕВИ НА ДЕВИЗНОМ ТРЖИШТУ?

Начин на који се исказује девизни курс се још назива и котација или нотирање. Она је директна ако девизни курс исказује колико се јединица домаће валуте плаћа за једну или сто јединица стране валуте, а индиректна ако девизни курс исказује колико се јединица стране валуте добија за једну јединицу или сто јединица домаће валуте.

  

 12 

54. КАКО СЕ ПРЕДВИЂАЈУ КРЕТАЊА ДЕВИЗНИХ КУРСЕВА?

За предвиђање кретања девизних курсева обично се користе, неке од три анализе: Фундаментална анлаиза, Техничка анализа и Микроструктура девизног тржишта. Фундаментална анализа се заснива на истраживању утицаја различитих макроекономских варијабли на девизни курс (стопе инфлације, монетарни агрегати, стања у платном билансу, каматне стопе, стања у буџету, индустријска производња). Техничка анализа представља предвиђање девизног курса на основу забележеног понашања девизног курса у прошлости. Претпоставка: Историја кретања курсева се понавља! Микроструктура девизног тржишта проучава пренос информација међу тржишним учесницима, понашање тржишних учесника, хетерогеност њихових очекивања, токове девизних налога.

55. ШТА ЈЕ ТО ДЕВИЗНА ИЗЛОЖЕНОСТ ПРЕДУЗЕЋА?

Девизна изложеност предузећа или ризик девизног курса дефинише се пре свега као потенцијални губитак на непокривеној и незаштићеној оствореној девизној позицији (имовини, потраживањима, капиталу и обавезама које гласе на страну валуту) у случају да (гледано из угла једне валуте у којој се извештава) валута на коју гласи девизна позиција депресира. Ризик девизног курса може, са друге стране да фигурира и као потенцијална зарада у случају да страна валута апресира у односу на извешутајну валуту.

56. КОЈИ СУ ОСНОВНИ ОБЛИЦИ ДЕВИЗНЕ ИЗЛОЖЕНОСТИ ПРЕДУЗЕЋА?

Девизна изложеност предузећа се јавља у три основна облика: 1) Трансакциона изложеност – представља ризик повезан са уговореним плаћањем у страној валути.

Ова врста изложености јавља се у свим случајевима у којима комерцијалне и финансијске трансакције немају унапред успостављен контраток (прилив, одлив) у погледу предметне валуте и рока ефектуирања плаћања односно наплате. Назива се трансакциона јер је производ трансакције која ефектуира готовинским одливом - плаћањем или приливом - наплатом у страној валути на дати дан.

2) Транслациона изложеност – представља ризик који проистиче од рачуноводствених и финансијских прописа да све фирме консолидују своје финансијске извештаје годишње од свих својих међународних операција.

3) Економска изложеност – преставља ризик да ће дугорочни токови готовине фирме бити погођени, позитивно или негативно, неочекиваним будућим променама у девизним курсевима. Она је резултат ограничења способности предузећа да предвиди било готовинске токове, било девизне курсеве на средњи и дуги рок.

57. КАКО СЕ УПРАВЉА ГОТОВИНСКИМ ТОКОВИМА У РАЗНИМ ВАЛУТАМА?

Готовинским токовима у разним валутама се управља преко природног хеџинга. Природни хеџинг се користи да опише политику предузећа да аранжира своје готовинске токове у појединим валутама тако да се они, према потребама реализују у приближно исто време. Овде се ради о планском усклађивању улазних и излазних токова готовине у одређеној валути.

58. КОЈЕ СУ ОСНОВНЕ ВРСТЕ ФИНАНСИЈСКИХ ДЕРИВАТА?

Финансијски деривати се називају изведеним хартијама од вредности пошто се креирају на основу неке друге финансијске активе, и у њих се убрајају:

1) Своп (Swap) – представља замену једне активе за другу. Основни видови свопова су каматни свопови, валутни свопови, робни свопови и акцијски/индексни свопови.

2) Форвард уговори – представља уговор о купопродаји одређене активе по унапред дефинисаној цени, где ће се испорука активе и коначно плаћање извршити одређеног дана у будућности.

3) Фјучерс уговори – представља термински високостандардизовани уговор о купопродаји одређене активе, по коме ће се испорука и плаћање извршити у будућности.

4) Опције – дају њиховом власнику право, али не и обавезу, да купи или прода одређену финансијску активу по унапред одређеној цени.

59. КОЈА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ФОРВАРД (ТЕРМИНСКОГ) УГОВОРА И ФЈУЧЕРСА?

Код форварда испорука и плаћање се врше одређеног дана у будућности, док се код фјучерса испорука активе не врши на тачно одређени дан, већ у току месеца. Форварди углавном нису стандардизовани, док су фјучерси високостандардизовани уговори. Код форварда услови реализације трансакције се обављају без посредника (клириншке куће), за разлику од фјучерса који користе услуге клириншке куће којој се обично плаћа прописана маржа за одржавање (јер се иста јавља као гарант за испоруку и плаћање по фјучерсима). Код фјучерса се најчешће не долази до стварне испоруке активе, већ се углавном само исплаћује разлика у цени, тј. пребијање салда.

  

 13

60. КОЈЕ ВРСТЕ СВОПОВА (SWAP) ПОСТОЈЕ?

Основни видови свопова су: 1) каматни свопови – представљају финансијске арнажмане у којима уговорне стране замењују

каматне токове, с тим да се главнице не замењују, већ само фигурирају у уговору као основа за израчунавање камате. Основни типови каматних свопова су: • свопови код којих се каматних токови рачунају по фиксној каматној стопи, а замењују за

каматне токове рачунате по променљивој каматној стопи • свопови код којих се каматни токови рачунати по једној референтној променљивој каматној

стопи, замњују за каматне токове рачунате по другој референтној променљивој каматној стопи • каматни свопови у истој валути • каматни свопови у различиим валутама (унакрсни свопови)

2) валутни свопови – представљју комбинацију спот девизних трансакција и терминских девизних трансакција са истим партнером,

3) робни свопови и 4) акцијски/индексни свопови.

61. КАКО СЕ РЕАЛИЗУЈЕ ОПЦИЈА?

Опције дају њиховом власнику право, али не и обавезу, да купи или прода одређену финансијску активу по унапред одређеној цени. Купац опције плаћа продавцу или исписивачу одређену провизију која се зове опциона цена или опциона премија која представља надокнаду за преузети ризик промене цене активе у основи опције. Цена по којој се финансијска актива из основне опције може купити или продати назива се извршна цена, а датум после кога опција престаје да важи зове се датум истека. Опције имају велики значај од ризика промене каматне стопе и ризика промене девизног курса, као и промене цене осталих хартија од вредности и тржишних индекса, па тако разликујемо опције на хартије од вредности, валутне, на каматну стопу и тржишне индексе.

62. КОЈЕ СУ ОСНОВНЕ ТЕХНИКЕ ХЕЏИНГА УЗ КОРИШЋЕЊЕ ФИНАНСИЈСКИХ ДЕРИВАТА?

Технике за управљање девизном изложеношћу: интерне и екстерне. 1) Интерне: извршење по нето принципу, усклађивање, убрзавање и успоравање трансакција,

дизајнирање одговарајуће политике цена и управљање активом и пасивом. 2) Екстерне: форвард трансакције, валутне опције, краткорочно задуживање, дисконт потраживања,

факторинг и државне гаранције за ризик девизног курса. Додатна компонента управљања је формирање мултивалутног управљачког центра који омогућава контролу токова готовине између афилијација.

63. ШТА ЈЕ ФИНАНСИЈСКО ТРЖИШТЕ?

Финансијско тржиште се дефинише као организовано место и простор на коме се сусрећу понуда и тражња за различитим облицима финансијске активе (финансијских инструмената) под прецизно дефинисаним правилима и условима.

64. ШТА ЈЕ ТРЖИШТЕ НОВЦА И КОЈИ СУ ЊЕГОВИ ОСНОВНИ ИНСТРУМЕНТИ?

Један од најважнијих сегмената финансијског тржишта јесте тржиште новца. Оно представља место на коме се сусрећу понуда и тражња за краткорочним финансијским инструментима (са роком доспећа до годину дана). На њему се одвија давање и узимање краткорочних кредита и купопродаја краткорочног новца и одређених хартија од вредности у циљу осигурања ликвидности, остваривања каматне арбитраже и реализације шпекулативних активности. Основни инструменти са којима се тргује на тржишту новца су краткорочне државне обвезнице, благајнички записи комерцијалних банака и централне банке, депозитни цертификати, банкарски записи и комерцијални папири.

65. ШТА ЈЕ ТРЖИШТЕ КАПИТАЛА И КОЈИ СУ ЊЕГОВИ ОСНОВНИ ИНСТРУМЕНТИ?

Тржиште капитала је специјализовано тржиште на коме се тргује дугорочним новчаним средствима – капиталом и дугорочним хартијама од вредности, односно вредносним папирима и оним финансијским инструментима чији је рок доспећа дужи од једне године. Основни инструменти са којима се тргује на тржишту капитала су обвезнице и акције.

66. КОЈЕ ВРСТЕ ОБВЕЗНИЦА ПОСТОЈЕ?

Као основне врсте обвезница убрајамо: 1) Државне обвезнице – издаје их и гарантује за њих држава – влада. Циљ емисије ових обвезница је

финансирање буџета. 2) Обвезнице владиних агенција и корпорација – издају их државне агенције или корпорације и друге

парадржавне институције и привредни субјекти јавног сектора који имају независан cash-flow.

  

 14 

3) Корпоративе обвезнице – емитују их велике и финансијски јаке корпорације и акционарска друштва на тржишту капитала.

4) Хипотекарне обвезнице – представљају такву врсту обвезница код којих се приликом њихове емисије ставља хипотека на имовину емитента.

5) Гарантоване обвезнице – представљају такву врсту обвезница код који уз емитента постоји и најмање једна институција (најчешће банка), која гарантује да ће компанија исплатити главницу и камату купцу обвезнице.

6) Обвезнице без купона – представљају обвезнице са безкаматним купоном код којих се камата не исплаћује у току века трајања обвезнице, него тек код њиховог доспећа. Оне се продају испод своје номиналне вредности, а та разлика представља укалкулисану камату.

7) Обвезнице без доспећа – представљају врсту обвезница која никад не доспева, тј. немају утврђени рок доспећа. Исплате камате се врше непрекидно у периодичним временским интервалима.

Као и мешовите, тј. изведене опције које поред дужничког имају и карактер хатија од вредности, а неке од њих су:

8) Обвезнице са варантом – представљају врсту обвезница које поред каматног купона имају и варан који гарантује власнику обвезнице право да купи, на одређени будући датум и по унапред одређеним условима, одређене хартије од вредности (најешће обичне акције емитента).

9) Обвезнице са правом опције – имају карактеристике као и свака друга обвезница, с тим што својим власницима нуде и право да у одређеном року и уз одређене услове, исте замене – конвертују у акције дотичног друштва.

67. ШТА СУ ОБИЧНЕ АКЦИЈЕ, А ШТА ПРЕФЕРЕНЦИЈАЛНЕ АКЦИЈЕ?

Обичне акције су акције без посебних погодности за њиховог власника и једина класа акција са правом гласа. Приход се састоји од дивиденде и потенцијалног пораста тржишне вредности акције. Ове акције дају својим власницима право учешћа у управљању компаније и контроле органа управљања, као и право сразмерног учешћа у активи компаније у случају ликвидације или банкротства. Преференцијалне или повлашћене акције су акције које свом власнику гарантују одређени годишњи приход, што је донекле слично обвезницама са фиксним приходом. Ове акције не доносе право гласа, али се може предвидети њихова заменљивост у обичне акције.

68. ШТА ЈЕ ЕВРОТРЖИШТЕ И КОЈИ СУ ЊЕГОВИ ОСНОВНИ ИНСТРУМЕНТИ?

Евротржиште је тржиште на коме се пласирају разне хартије од вредности деноминиране у валутама које нису валуте земље порекла емитента и које не подлежу националним прописима земље емитента или пласмана. Најзначајнији финансијски инстументи Евротржишта су еврокомерцијални записи, односно евроноте, еврообвезнице и евроакције.

69. ШТА ЈЕ БЕРЗА?

Берза је институција финансијског тржишта везана за тачно одређено место на коме се тргује стандардизованим тржишним материјалом, по утврђеним правилима трговања. На берзама се тргује хартијама од вредности, девизама и финансијским дериватима, робом – берзаским производима. Берзе су по власничкој структури најчешће акционарска друштва. Дозволу за трговање на берзи имају берзански посредници – брокери који једини имају овлашћење да склапају берзанске послове као купци и као продавци, обављајући то у своје име, али и за туђ рачун. Брокери су посредници запослени код фирми које су чланице берзе и који као агенти извршавају налоге клијената своје фирме. Иако се берза везује за тачно одређени простор – зграду, берзанско пословање, захваљујући информационим технологијама, има доста ширу конатацију, што омогућава да се берзанско пословање обавља и на другим берзама – местима, које су просторно доста даље али се налазе у истом систему.

70. КАКО СЕ ПОСЛУЈЕ НА БЕРЗИ?

Пошто су брокери једина овлашћена лица која могу да тргују на берзи, сва друга физичка и правна лица која се одлуче за куповину, односно продају хартија од вредности, то морају да ураде преко овлаћених берзанских посредника (чланова берзе) – брокерских кућа и банака које на берзи заступају њихови брокери. Процес трговања започиње давањем инструкција берзанском посреднику од стране клијента који жели да купи или прода одређени финансијски инструмент, што се назива налог. Налог може бити тржишни налог (да се купи или прода одређени износ ХОВ по тржишним условима), лимитирани налог (којим се налаже да се неки финансијски инструмент купи или прода по нижој или некој одређеној цени коју утврђује клијент) и стоп налог (где клијент утврђује тзв. стоп цену). Инвеститору који се на берзи интересује за котацију одређене хартије од вредности, наводи се највиша цена по којој су купци заинтересовани да купе и најнижа цена по којој су продавци спремни да продају. Обрачун и изврђење купопродајних трансакција представља завршну фазу берзанског циклуса. Ово обухвата процес упоређивања и потврде закључених трансакција и њихово извршавање кроз трансфер финансијских инструментата на купца, а новчаних средстава на продавца.

  

 15

71. ШТА ЈЕ ПОРТФОЛИО?

Портфолио је комбинација инвестиција у различите врсте хартија од вредности у поседу инвеститора или институције.

72. КАКО СЕ УПРАВЉА ИНВЕСТИОЦИОНИМ ПОРТФОЛИОМ?

Управљање портфолиом представља континуирано процењивање, мењање и прилагођавање портфолиа (његове структуре) постављеним циљевима инвеститора. Саставни делови овог континуираног и динамичног процеса су портфолио анализа и портфолио селекција. Преко портфолио анализе се сагледава одређивање будућих ризика и приноса појединих хартија од вредности, као и збирни ефекти у погледу приноса и ризика појединих група хартија од вредности, узетих заједно. Портфолио селекција преставља избор конкретних хартија од вредности у које би требало инвестирати, као и одређивање пропорција између појединих група хартија од вредности у укупном инвестиционом волумену, а све у циљу остваривања преференција инвеститора.

73. ШТА ЈЕ CAPM (ФОРМУЛА И ОБЈАШЊЕЊЕ)?

Модел одређивања цене капитала – CAPM се заснива на више претпоставки. По CAPM, очекивана или захтевана стопа приноса на инвестицију (Е) једнака је стопи приноса на неризичну инвестицију (R) увећаној за производ бета коефицијента (као мере системског ризика) и разлике између очекиваног приноса на тржишни портфолио (r) и приноса на неризичну инвестицију (R) : E = R + β (r – R)

74. ШТА ИСКАЗУЈЕ БЕТА КОЕФИЦИЈЕНТ?

Бета коефицијент је мера системског ризика која се математички добија као количник коваријансе активе са тржишним портфолиом и варијансе тржишног портфолиа, а обележава се грчким словом бета – β.

75. КАКО СЕ ИЗРАЧУНАВА СТОПА ПРИНОСА НА ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ?

Стопа приноса представља профит (дивиденда или капитални добитак за акције или камата за дужничке хартије од вредности) који власник добија од поседовања одређене хартије од вредности. За израчунавање стопе приноса (R) потребно је знати и текућу цену хартије од вредности (P1), њену почетну цену (P0) и све исплате које су у посматраном периоду вршене по основу хартије од вредности (I), и то помоћу обрасца:

76. КАКО СЕ УПРАВЉА МЕЂУНАРОДНИМ ПОРТФОЛИОМ?

Управљање међународним портфолиом је веома сложен и одговоран посао и зато се оно, препушта специјалистима за ту област и специјализованим инвестиционим и консултантским фирмама. Они користе различите моделе и технике у том процесу. Суштина је да се у међународном портфолиу хартија од вредности направи одговарајући баланс између ризика и приноса, при чему међународни портфолио нуди далеко више могућности за диверсификацију, али и знатно више ризика.

77. ШТА СУ ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ?

Инвестициони фондови су врста институционалног инвеститора који привлаче средства мањих индивидуалних инвеститора којима за њихова инвестирана средства издаје акције или, ређе, уделе у финансијској активи фонда. Инвестициони фонд је скуп акција, обвезница и других хартија од вредности у власништву групе инвеститора, којима управља инвестициона компанија.

78. КОЈЕ ОСНОВНЕ ВРСТЕ ИНВЕСТИЦИОНИХ ФОНДОВА ПОСТОЈЕ?

Постоје различити облици инвестиционих фондова, али се углавном могу разликовати на основу три основна критеријума:

1) Начину мобилизације средстава – разликујемо отворени и затворени инвестициони фондови. 2) Инвестиционој стратегији – инвестициони фондови могу бити: доходовни, уравнотежени,

деонички, специјализовани, дивиденди, фондови новчаног тржишта, национални, фондови ризичног капитала.

3) Циљевима инвестирања (у које хартије од вредности инвестициони фондови улажу) – постоје: фондови за улагање у акције, фондови за улагање у обвезнице, фондови за улагање у акције и обвезнице и фондови за улагање у инструменте новчаног тржишта.

79. КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА ИЗМЕЂУ ОТВОРЕНОГ И ЗАТВОРЕНОГ ИНВЕСТИЦИОНОГ ФОНДА?

Отворени фонд функционише на принципу прикупљања новчаних средстава путем издавања инвестиционих јединица и откупа инвестиционих јединица на захтев члана фонда. Карактеристика

  

 16 

отворених инвестиционих фондова је у томе што средства члана фонда нису орочена. Члан у сваком тренутку може, подношењем налога за откуп инвестиционих јединица, располагати својим средствима. Затворени фондови функционишу као отворена акционарска друштва тако што прикупљају новчана средства продајом акција путем јавне понуде. Када је јавна понуда завршена, инвеститори који су купили акције фонда истима могу трговати на организованом тржишту по тржишној цени која може бити нижа или виша од вредности имовине фонда.

80. КАКО ФУНКЦИОНШУ ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ?

81. КОЈА ЈЕ УЛОГА ФИНАНСИЈСКИХ КОМПАНИЈА?

Финансијске компаније се баве пословима сличним банкарским, тј. трансферисањем финансијске штедње од суфицитних ка дефицитним економским јединицама кроз издавање одређених финансијских инстурмената (кредита, зајмова, лизинга, и др.). Финансијске компаније могу, генерално, много више да се задужују у односу на сопствени капитал него индустријске компаније (од 75:25 па и до 90:10). Због чињенице да се финансијске компаније лакше задужују од индустријских компанија, то је мотивисало велике фирме да формирају сопствене финансијские компаније и да на тај начин преко њих повећају свој капацитет задуживања. Иако су у суштини створене да олакшају финансирање пословања својих матичних компанија, финансијске компаније морају да буду организоване и да функционишу као самостални правни ентитети, као и да имају сопствени капитал који би требало да им обезбеди матична компанија.

82. ШТА ЈЕ ТО ОФШОР ПОСЛОВАЊЕ?

Суштина офшор (offshore) пословања се заснива на коришћењу офшор компанија, основаних обично са релативно малим средствима за различите трансакције, у циљу да се избегне контрола пословања и плаћања пореза, а по потреби и сакрије идентитет правих власника компаније.

83. ЗА ШТА СЛУЖЕ ОФШОР КОМПАНИЈЕ?

Ове компаније се оснивају са релативно малим средствима за различите трансакције. Циљ је да се избегне контрола пословања и плаћање пореза, а некад и да се сакрије идентитет правих власника компаније. Оне се оснивају у земљи/територији у којој су порези врло ниски или их уопште нема (порески рај), а све своје пословне активности у целости обављају ван ње. Офшор компаније се користе за избегавање плаћања разних врста пореза или њиховог плаћања у што мањој мери. Други аспект је избегавање контроле пословања, у виду обавезе подношења извештаја надлежним државним органима, као и девизних и спољнотрговинских ограничења. Још један аспект је ''заштита приватности'' односно могућност да идентитет правих власника буде сакривен. И, на крају, оне пружају правни субјективитет, уз релативно мала улагања.

84. ШТА СУ ТО ИЗВОЗНИ КРЕДИТИ?

Извозни кредити представљају вид међународног пословног финансирања привредних субјеката у економским односима са иностранством. Посебно је заступљен међу оним земљама које немају пристум међународном тржишту капитала.

85. КОЈИ СУ ОСНОВНИ ОБЛИЦИ ИЗВОЗНОГ КРЕДИТИРАЊА?

Извозни кредити могу бити у виду кредита испоручиоца и кредита купцу. Кредит испоручиоца је одобравање кредита од стране извозника директно иностраном купцу на који начин се одлаже плаћање по уговору о продаји. Кредит испоручиоца финансира извозник из сопственог потенцијала и сам сноси ризик наплате потраживања, уколико се кредит не пренесе на другог или осигура. Кредит купцу представља финансијски аранжман у коме банка или финансијска институција или агенција за кредитирање извоза земље ивозника одобрава директно кредит страном купцу или банци у земљи увоза за финансирање куповине робе и услуга земље извоза. Оне су често у форми међубанкарских кредитних линија. За извозника је овај посао извоза на кредит преактично готовински, јер он наплаћује од банке кредитора по презентацији докмента о извршеном извозу, а инострани купац отплаћује кредит банци кредитору, која сноси и сав ризик наплате потраживања. Извозни кредити могу бити под тржишним условима и са јавном подршком. Сврха извозних кредита са јавном подршком је да олакша и унапреди национални извоз. Они се реализују уз ангажовање државних агенција за кредитирање извоза.

86. КАКВА ЈЕ ПРЕАКСА ИЗВОЗНОГ КРЕДИТИРАЊА?

Пракса кредитирања извоза у свету углавном је обликована од стране развијених земаља чланица OECD, њиховим Споразумом о смерницама за извозне кредите са јавном подршком.

  

 17

Чланице OECD су дефинисале основне смернице које се односе на извозне кредите. Неке од њих су: минимални аванс који се мора уплатити до испоруке износи 15% од вредности извозног уговора, каматне стопе су предвиђене у зависности од валуте (20 валута) и дужине кредита и др. Свака агенција за кредитирање извоза земаља OECD које су учеснице Споразма, уз респектовање оквирних услова из Споразума, има сопствене услове кредитирања. Обично се крећу између 2% - 5% вредносту укупног извоза земље.

87. КАКВИ СУ УСЛОВИ ОДОБРАВАЊА ИЗВОЗНИХ КРЕДИТА ЗЕМАЉА OECD?

88. КОЈИ СУ ВИДОВИ ОСИГУРАЊА ИЗВОЗНИХ КРЕДИТА?

Осигурање извозних послова обухвата осигурање потраживања од иностраних дужника, као и осигурање разних других имовинских интереса домаћих осигураника у иностранству, против комерцијалних и некомерцијалних ризика. Под комерцијалним ризиком се обично подразумева инсолвентност дужника, односно трајна немогућност дужника да измири своју обавезу у целини или делимично. Некомерцијални ризици обухватају политичке и катастрофалне ризике, с тим да се први деле на директне и индиректне политичке ризике. У директне политичке ризике се сврставају акти државе (национализација или рат и политички немири). У индиректне политичке ризике се убрајају мере државе које онемогућавају извршење уговорних обавеза (забране, ограничавање увоза и плаћања). Осигурање извозних кредита пружа заштиту извозницима против губитка које су могли претрпети у спољнотрговинском пословању због немогућности да своја потраживања наплате услед остваривања ризика покривених осигурањем. Осигурање извозних кредита се врши путем закључења уговора о осигурању и издавањем полисе за разне врсте ризика, с тим да се накнада од комерцијалних ризика креће од 80% до 90%, а код некомерцијалних ризика од 85% до 95%, а може и до 100%. Према споразуму земаља OECD утврђени су механизми за одређивање минималних премијских стопа за осигурање извозних кредита. Према овом споразуму све земеље се класификују у 8 група према степену ризика (од 0 - најмањи ризик до 7 - највиши ризик).

89. КОЈИ СУ УСЛОВИ ОСИГУРАЊА ИЗВОЗНИХ КРЕДИТА БЕРНСКЕ УНИЈЕ?

Бернска унија окупља готово све највеће агенције за осигурање извозних кредита и њен основни циљ је унапређење међународне праксе осигурања извозних кредита и инвестиција у иностранство и прихватање здравих принципа осигурања. Чланице Бернске уније су утврдиле Смернице за осигурање појединих извозних послова, и с тим придржавање следећих рокова код осигурања извоза робе и услуга на кредит:

1) За репроматеријале, сировине, полупроизводе и потрошна добра до 6 месеци; 2) За трајна потрошна добра, делове и склопове од 6 месци до 2 године; 3) За лаку опрему до 5 година; 4) За инвестициону опрему, капитална добра до 5 година 5) За комплетне објекте и изузетно поједина капитална добра преко 5 година (највише 10).

Дужина извозног кредита до 5 година, која се покрива осигурањем, утврђена је и у зависности од вредности посла. Извозни кредит до 3 године одобрава за послове не мање вредне од 50.000 долара, 4 године за послове са минималном основном уговореном вредношу од 100.000 долара и 5 година за послове са минималном уговореном вредношћу од 200.000 долара.

90. КАКВА ИНСТИТУЦИОНАЛНА РЕШЕЊА ПОСТОЈЕ У ДОМЕНУ ФИНАНСИРАЊА И ОСИГУРЊА ИЗВОЗНИХ КРЕДИТА?

Постоје различита системска и институционална решења у домену финансирања извоза, а посебно извоза на кредит, али се могу уочити и извесне заједничке карактеристике. Краткорочно финансирање извоза почива углавном на систему пословног банкарства које се временом све више ангажује, у зависности од кредитног потенцијала, у средњорочном, а понекад и у дугорочно кредитирање извоза. С тим да се средњорочно и дугорочно кредитирање извоза и даље добрим делом заснива на финансијском ангажовању специјализованих државних агенција за кредитирање извоза. Поред јаког приватног и мешовитог сектора, све државе које у значајној мери учествују у светској трговини имају специјализоване агенције за кредитирање извоза. Највећи део ових агенција је у потпуности или претежно у државном власништву. С друге стране, у већини земаља које се појављују као значајни учесници у међународној трговини формиране су и посебне националне агенције за осигурање извозних послова, а негде су оне институционално обједињене са агенцијама за кредтирање извоза. Те агенције се претежно баве осигурањем од некомерцијалних ризика, док се област осигурања од комерцијалних ризика све више препушта приватном сектору.

91. КОЈЕ СУ ОСНОВНЕ ВРСТЕ КОМЕРЦИЈАЛНИХ БАНКАРСКИХ КРЕДИТА?

Кредити који комерцијалне банке одобравају, према уобичајеној подели, могу бити краткорочни (до годину дана), средњорочни (од 1 до 5 година) и дугорочни кредити (преко 5 година). Ови кредити могу бити са обезбеђењем или без обезбеђења.

  

 18 

92. КОЈЕ СУ ПРЕДНОСТИ КОМЕРЦИЈАЛНОГ БАНКАРСКОГ КРЕДИТИРАЊА?

Предности банкарских кредита за међународно пословно финансирање су вишеструке. Зајмопримац преговара само са иностраном банком о условима задужења и ови услови се прилагођавају потребама посла, а у случају потребе могу се и променити. Процедура одобравања међународних банкарских кредита је релативно брза и једноставна.

93. КОЈИ СУ ТРОШКОВИ БАКАРСКОГ КРЕДИТИРАЊА?

Каматне стопе које банке наплаћују на кредите зависе од бонитета зајмотражиоца и оцене исплативости пословног пројекта. Каматне сопе за фирме са одговарајућим бонитетом, за краткорочне кредите су фиксне док се код средњорочних и дугорочних додају премије у износу од 0,5% до 1%, изнад краткорочне базичне каматне стопе, и могу бити променљиве у зависности од тржишних услова обезбеђења средстава. Поред камата од битних трошкова издвајају се и банкарске провизије за обраду кредитног захтева и одобрења кредита, односно његово пуштање у течај. Банке такође наплаћују и провизију за резервисана а неискоришћена средства, тј. ангажована средства за период њиховог резервисања до коришћења. Ту су такође и правни трошкови израде финансијских аранжмана, разне таксе и порези, које банке преваљују на зајмопримце. За време док је кредит у коришћењу, на извршене исплате обрачунава се интеркаларна камата по каматној стопи која је одређена уговором о кредиту. Обрачун се обично врши полугодишње, односно приликом стављања кредита у отплату.

94. КОЈЕ СУ РЕФЕРЕНТНЕ БАНКАРСКЕ КАМАТНЕ СТОПЕ?

Референтне каматне стопе за које се везују банке код дефинисања својих каматних стопа су LIBOR или EURIBOR каматне стопе. Поред ових рефернтних каматних стопа банке имају у виду очекивано кретање инфлације и осталих економских услова код дефинисања своје активне каматне стопе.

95. ШТА ЈЕ СИНДИЦИРАНИ КРЕДИТ?

Када је тражени кредит сувеше велики да би се обезбедио из потенцијала једне банке, група међународних банака се може обевезати да заједно учествују у финансирању једног већег финансијског аранжмана, где ће се јасно утврдити колики је удео сваке банке у овом финансијском пакету. Тада се ради о синдицираном кредиту. У овом финансијком подхвату једна банка носи улогу носиоца посла и она је одговорна за сруктуирање кредита и стара се о свим осталим појединостима у складу са споразумом кредиту. Синдицирани кредити се углавном одобравају владама, државним агенцијама и компанијама са одговарајућим бонитетом. Синдицирани кредит се реализјује на два начина. Уколико је у питању ''мањи'' износ банка обавештава друге банке, потенцијалне кредиторе о условима кредита и тражи њихове понуде. Други начин је уколико су у питању коплекснији аранжмани, тада се воде директни преговори зајмотражиоца и више мањих банака о условима кредита.

96. КАКО БАНКЕ УЛАЖУ У РИЗИЧНИ КАПИТАЛ?

Још један вид ангажовања комерцијалних банака је улагање у ризични капитал односно учешће у власничком капиталу појединих пословних подухвата. Ово може бити директно кроз учешће банке у власничком капиталу предузећа или пружање финансијаке и друге подршке или индиректно на тај начин што банка инвестира средства у посредника који директно учествује у власничком капиталу или неком пословном подухвату.

97. КАКО СЕ ОДРЕЂУЈЕ ЦЕНА СТРАНОГ БАНКАРСКОГ КРЕДИТА?

Код задуживања у иностранству треба имати у виду више ствари. Поред уговорене каматне стопе и плана отплате кредита, треба имати у виду и кретање девизног курса на домаћем тржишту. С тим у вези требало би се задуживати у валутама за које се не очекује значајнија апресијација у односу на домаћу валуту. Такође треба водити рачуна и о ефетивним трошковима задужења, тј. о ефективној каматној стопи. Ефективна цена кредита је износ плаћене камате (и других трошкова) за коришћење кредита, подељен са износом кредита који је био стварно (ефективно) на располагању предузећа за коришћење.

98. ШТА СУ МЕЂУНАРОДНЕ (СТРАНЕ) ДИРЕКТНЕ ИНВЕСТИЦИЈЕ?

Међународне директне инвестиције или стране директне инвестиције представљају такав облик улагања капитала који обезбеђује страном инвеститору стицање права својине, контроле и управљања по основу уложеног капитала. Ове инвестиције имају за сврху стварање неког економског и правног интереса, тј. кроз контролу и управљање уложеним капиталом остваривање профита. Кроз овај вид предузетничке инвестиције, инвеститор нема апсолутну контролу, већ даовољан степен контроле да има утицаја на пословну политику предузећа у које је уложен капитал.

  

 19

Директне инвестиције у иностранство могу се остварити у различитим видовима. Најчешће је у оснивање предузећа афилијације матичне компаније у другој земљи која је у потпуном власништву инвеститора или куповином предузећа, односно дела предузећа.

99. ШТА СУ ТО ЗАЈЕДНИЧКА ПОСЛОВНА УЛАГАЊА?

Заједничка пословна улагања представљају пословни подухват у којима учествују партнери из различитих земаља који улажу средства у циљу заједничког рада, сношења ризика и поделе оствареног профита. Три основне врсте заједничких улагања су: заједнички контролисане операције, заједнички контролисана имовина и заједнички контролисани ентитети.

100. КОЈИ СУ ОБЛИЦИ СПАЈАЊА И КУПОВИНЕ ПРЕДУЗЕЋА?

Три основна облика спајања односно куповине предузећа су: 1) Удруживање или консолидација је трансакција којом на добровољној основи долази до спајања

два предузећа из различитих држава и формирања новог предузећа, док ранија предузећа престају да постоје.

2) Преузимање предузећа подразумева различите облике преноса контроле над једним предуећем из једне државе на друго предузеће из друге државе, по правилу, по основу преноса власништва. Презимања могу бити пријатељска и непријатељска. Пријатељска преузимања се остварују кроз добровољне споразуме власника заинтересованих предузећа, док се непријатељска преузимања реализују супротно вољи власника предузећа које се преузима.

3) Аквизиција представља куповину власништва у другом предузећу и по том основу стицања веће или мање контроле над њим. Уколико једно предузеће купи контролни пакет акција у другом предузећу, тиме стиче право управљања и долази до његове активе и пасиве и може одлучивати о његовој даљој судбини.

101. ШТА СУ ТО СЛОБОДНЕ ЗОНЕ?

Слободне зоне имају несумњиво значајну улогу у међународној пивреди, а посебно у међународној трговини и финансијама. У њима се обавља утовар, истовар робе, њено паковање, маркирање, дорада, прерада и оплемњивање, као и ускладиштење неоцарињене робе која се увози и робе у транзиту. Међутим слободне царниске зоне се и све више користе за лоцирање индустријске производње намењене извозу. Слободне царинске зоне се обично налазе у близини већих морских лука и речних пристаништа, у близини аеродрома, железничких и друмских транспортних центара, као и великих индустријских центара. Земље домаћини кроз оснивање слободних зона настоје да повећају извоз, девизни прилив и запосленост, да привуку страни капитал у форми директних инвестиција, омогући трансфер технологије и повећају пословне везе и др.

102. КАКО СЕ РЕАЛИЗУЈЕ ЗАМЕНА СПОЉНОГ ДУГА У ДИРЕКТНУ ИНВЕСТИЦИЈУ?

Као најчешћи облици конверзије или замене спољног дуга су: 1) конверзија спољног дуга у директне инвестције у земљи дужника, 2) конверзија спољног дуга у потраживања у домаћој валути, 3) замена спољног дуга за девизни прилив од извезене робе и услуга, 4) замена спољног дуга за обвенице, 5) замена спољног дуга за потраживање земље дужника, 6) откуп сопственог дуга из средстава добијених по основу новог задуживања у иностранству.

Свакако најпознатији модел конверзије је замена спољног дуга за власнички улог у неком предузећу или пласирање добијених средстава у националној валути за финансирање неког пројекта у земљи дужнику. Конверзија се остварује кроз четири фазе. У првој фази инвестиор купује на секундарном тржишту дуг у страној валути уз попуст. У другој фази инвеститор презентира откупљени дуг дужнику. У трећој фази дужник размењује са инвеститором номиналну вредност основног дуга у националој валути за откупљени дуг, стим да централна банка или влада задржава један део попуста на основу обезбеђене домаће валуте. У четвртој фази инвеститор улаже домаћу валуту у конкретан пројекат.

103. КОЈИ СУ ОБЛИЦИ ЗАШТИТЕ СТРАНИХ ИНВЕСТИТОРА ОД СТРАНЕ ЗЕМЉЕ ДОМАЋИНА?

Због чињенице да су страни инвеститори изложени одређеним ризицима везаним за поступке државе у којој инвестирају, стога је на земљма домаћинима да пруже и одређену општу сигурност страним инвеститорима у свом законодавном амбијенту. У националним законодавствима већине земаља, преузимају се обавезе гарантовања страних инвестиција, односно пружања заштите страним улагачима од стране земље домаћина од одређених ризика. Ове гаранције дају се, према решењима из упоредног права, на разне начине и могу бити садржане у уставу, у посебним законима који се односе на страна улагања. Гаранције страним инвеститорима у овим актима се често дају у облику тзв. националног третмана, затим кроз гарантовање непроменљивости правног режима по коме је инвестирање извршено, кроз гаранције правних института у оквиру којих је инвестирање извршено, као и кроз стални тренд

  

 20 

либеризације националних прописа о страним улагањима у погледу проширења права страних инвеститора.

104. КОЈЕ СУ АКТИВНОСТИ MIGA?

Мултилатерална агенција за гарантовање инвестиција (MIGA) подстиче прилив инвестиција у призвољне сврхе у земље у развоју и, посебно, у земље чланице у развоју. У том циљу MIGA издаје гаранције против некомерцијалних ризика у вези са инвестицијама у некој земљи чланици, које потичу из других земаља чланица, и извршава друге активности којима се унапређује прилив инвестиција у земље чланице. MIGA осигурање покрива стандардно до 15 година, с тим да, слично националним програмима осигурања не покрива пуне губитке, веће се покриће креће до 90% вредности инвестиције. MIGA одобрава гаранције против губитка од једне од следећих гаранција: рестрикције на трансфер валута, експропријација и сличних мера, кршења уговора који се може приписати влади домаћину, рат и грађанских немира.

105. КОЈЕ ПРОГРАМЕ ФИНАНСИЈСКОГ АНГАЖОВАЊА ИМА IBRD?

Међународна банка за обнову и развој (IBRD) за свој основни циљ има да обезбеди финансирање оних пројеката који су значајни за националну привреду, а за које није заинтересован приврани капитал пошто нису непосредно профитосни и за њих је потребно велико улагање и присутан је велики ризик. IBRD одобрава средства владама земаља чланица или њиховим агенцијама, приватним предузећима и банкама уз гаранцију владе. Финансијско ангажовање IBRD се реализује кроз неколико програма:

1) Инвестициони зајмови, 2) Зајмови за прилагођавање, 3) Гаранције, 4) Хеџинг производи, 5) Техничка помоћ.

106. КАКО СЕ РЕАЛИЗУЈЕ КОФИНАНСИРАЊЕ У ПРОЈЕКТИМА IBRD?

Посебан вид финансијског ангажовања IBRD је кофинансирање које представља удруживање средстава за реализацију одређеног пројекта или програма и може, али не мора, да укључује одређену прерасподелу ризика између кофинансијера. Кофинансирање се према извору средстава може поделити у три групе. Прва група су званични извори, углавном кредити агенција за финансирање развоја. Друга група су комерцијални извори, претежно кредити комерцијалних банака који нису везани. Трећа група су извозни кредити. IBRD одобрава зајмове под тржишним условима. Под тим се подразумева да је каматна стопа за зајмопримаоце већа од каматне стопе по којој се мобилишу средства на тржишту капитала. Из ове разлике у активној и пасивној каматној стопи се покривају трошкови пословања и остварује профит, с обзиром да IBRD послује на бази самофинансирања. IBRD одобрава зајмове на средњи и дуги рок са роком враћања до 20 година, али су могући и дужи рокови отплате (са периодом почека од 5 година). Пројекти које финансира IBRD пролазе кроз утврђени пројектни циклус који има неколико фаза: идентификовање пројекта, припрема пројекта, оцена пројекта, преговори, усвајање пројекта, извршење и надзор и накнадна оцена пројекта.

107. КОЈЕ СУ СПЕЦИФИЧНОСТИ ФИНАНСИЈСКОГ АНГАЖМАНА IFC?

Међународна финансијска корпорација (IFC) је афилијација светске банке основана са циљем да унапређује економски развој подстицањем даљег развоја производних приватних преузећа земаља чланица, а нарочито у мање развијеним подручјима. У остваривању овог циља IFC, у сарадњи са приватним инвеститорима, пружа финансијску помоћ код оснивања, модернизације и проширивања производних приватних предузећа која треба да допринесу развоју земаља чланица. Основна делатност IFC је да инвестира у приватне фирме, мобилише допунско финансирање и даје савете о значајним питањима развоја приватног сектора, која се односе на тржиште капитала, страна директна улагања, приватизацију и сл. IFC има пет основних облика свог финансијског ангажовања, и то су:

1) Зајмови које IFC одобрава за свој рачун по фиксним и променљивим каматним стопама за пројекте приватног сектора у земљама у развоју. Ови зајмови су обично на рок од 7 до 12 година, мада могу бити на рок од 20 година (уз грејс период који зависи од случаја до сучаја).

2) Финансирање улагања у ризични капитал је у форми учешћа у акционарском капиталу компанија и других ентитета приватног сектора у земљама у развоју.

3) Синдицирани (удружени) зајмови 4) Делимичне кредитне гаранције које покривају све врсте кредитних ризика за одређени период

кредитирања издају се у страној или локалној валути. 5) Финансирање квазивласничког финансирња

Да би се пројекат финансирао од стране IFC, мора да испуњава одређени број критеријума, и то: пројекат мора бити у земљи у развоју која је чланица IFC, пројекат мора бити у приватном сектору, пројекат мора

  

 21

бити технички изводљив, пројекат мора да има добре изгледе за профитабилност, пројекат мора да доприноси развоју локалне привреде, мора да задовољава социјалне и еколошке стандарде IFC.

108. КОЈЕ ПРОГРАМЕ ФИНАНСИЈСКОГ АНГАЖОВАЊА ИМА EBRD?

Европска банка за обнову и развој (EBRD) основана је са циљем да поспеши транзицију земаља централне и источне Европе и унапреди приватну и предузетничку иницијативу у овим земљма. Финансијско ангажовање EBRD реализује се преко читавог сета финансијских инструмената од којих су најзначајнији зајмови (кредити), учешће у ризичном капиталу, издавање гаранција и финансирање преко посредника (финансирање малих и средњих предузећа, кредитне линије, кофинансирње, трговинско финансирање и др.). Код одобравања зајмова, EBRD посебну пажњу поклања идентификацији пројекта и ограничавању ризика. EBRD послује на комерцијалној основи и одобрава зајмове по тржишним стопама које су одраз ризика. Услови под којима EBRD ангажује су слдећи:

1) Камате се утврђују додавањем одређене марже на LIBOR/EURIBOR. Зајмови се одобравају уз вараијабилну или фиксну каматну стпопу и могу укључивати низ инструмената заштите од ризика.

2) Грејс период је отворен за преговоре, док је рок отплате најчешће од 5 до 10 година. 3) У складу са комерцијалном праксом, код потписивања уговора плаћа се провизија за

административне трошкове EBRD у вези са припремом пројекта. Наплаћује се и годишња провизија за ангажована средства, као и накнада за раније коришћена средства.

4) EBRD у свом пословању од предузећа које финансира тражи да прибаве одговарајуће осигурање од ризика који се нормално могу осигурати.

5) EBRD у свом пословању од предузећа које финансира тражи да имовина пројекта служи као обезбеђење за зајам.

109. КОЈЕ ПРОГРАМЕ ФИНАНСИЈСКОГ АНГАЖОВАЊА ИМА EIB?

Европска инвестициона банка (EIB) има за циљ да на непрофитној основи доприноси уравнотеженом развоју ЕУ кроз фиансирње пројеката који омогућавају развој неразвијених региона, модернизацију привреде и остваривање пројеката од заједничког интереса. EIB одобрава зајмове ентитетима из приватног и јавног сектора, као и банкама у ЕУ. Зајмови се одобравају на рок од 12 година за индустријски сектор, односно 20 година за инфраструктурне пројекте. Каматне стопе могу бити фиксне и варијабилне, отплата је обично у полугодишњим или годишњим ратама са грејс периодом изградње објекта. Поред тога одобравају се и глобални зајмови у виду кредитних линија банкама и финансијским институцијама, из којих средстава оне финансирају мале и средње инвестиционе пројекте који су у скалду са критеријумима EIB. Посебна пажња се поклања процени предложених пројеката за финансирње, чија се подобност цени према економским, финансијским и техничким карактерисикама пројекта, као и према његовом доприносу постављеним циљевима ЕУ.

110. ШТА ЈЕ ТО ПРОЈЕКТНО ФИНАНСИРАЊЕ?

Под пројектним финансирањем се подразумева финансирње одређене економске јединице у коме се зајмодавци задовољавају тиме да се иницијално ослањају на готовински ток и приходе ове економске као на извор средстава из којих ће се кредити отплатити, а на имовину те еконмске јединице као на обезбеђење за дати кредит. Пројектно финансирње се повезује са ванбилансним финансирњем, с обзиром на то да користи средства трећих лица за потребе финансирања одређеног појекта, а задужење по том основу се непосредно не одражава на сам биланс власника пројекта или спонзора пројекта.

111. КО СУ УЧЕСНИЦИ У ПРОЈЕКТНОМ ФИНАНСИРАЊУ?

Главни учесници у пројектном финансирању су спонзори и финансијери пројекта. Спонзор пројекта је страна која стоји иза пројекта и представља његову покретачку снагу. То може бити влада земље домаћина, самостални ентитет приватног сектора или конзорцијум или је у питању будући купац производа или услуга пројекта. У улози финансијера пројекта, у раним видовима, може се појављивати широк спектар учесника: пословне банке, финансијске компаније, инвестициони фонодови, институционални инвеститори, агенције за кредитирње извоза, произвођачи опреме, извођачи радова, купци будуће производње/услуга пројекта. Њихови мотиви се крећу од класичног одобравања кредита уз камату као цену капитала, до обезбеђивања пласмана или извора снабдевања, па до ширих националних и развојних циљева.

112. КОЈЕ СУ ПРЕДНОСТИ ПРОЈЕКТНОГ ФИНАНСИРАЊА?

Најважнија предност које пројектно финансирање нуди земљама у развоју и земљама у транзицији са слабијим кредитним рејтингом у условима када је јавна помоћ за развој ограничена, а средства међународних финансијских организација недовољна, је у томе да:

1) омогућава реализацију великих инвестиционих пројеката 2) омогућава реализацију пројеката који доприносе општим националним и развојним циљевима

  

 22 

3) обезбеђују се повољнији услови задужења 4) директе обавезе и гаранције земље су мање 5) задужење у склопу пројектног финансирња се не одражава непосредно на спољно задужење

земље или се одражава у ограниченом обиму 6) остварује се повезивање приватног и јавног сектора.

113. ШТА ЈЕ ТО BOT МОДЕЛ ПРОЈЕКТНОГ ФИНАНСИРАЊА?

BOT је уговорни аранжман где ентитет приватног сектора (предузеће) преузима на себе изградњу одређеног инфраструктурног објекта, укључујући пројектовање и финансирање, као и његово одржавање и коришћење по изградњи. У најширем смислу, под BOT послом се подразумева привлачење страних инвеститора за финансирање свих трошкова и реализацију пројектних, грађевинско-монтажних радова, експлоатацију и техничко опслуживање објекта, уз уговарање начина повраћаја уложеног капитала и остваривање одговарајућег профита.

114. КОЈЕ СУ СПЕЦИФИЧНОСТИ BOT МОДЕЛА ПРОЈЕКТНОГ ФИНАНСИРАЊА?

Специфичности BOT модела пројектног циклуса у односу на класичне инвестиционе пројекте је оперативној фази и фази трансфера. Код реализације класичних инвестиционих пројеката за извођаче пројеката посао се завршава примопредајом објекта инвеститору. Међутим, за пројектну компанију по BOT моделу, односно за спонзоре пројекта, тек тада почиње прави део посла. Наиме пројектана компанија у оперативној фази води пројекат/објекат и тиме остварује приход од експлоатације пројекта/објекта подмирује оперативне трошкове пројекта, сервисира обавезе према кредиторима и враћа уложени капитал спонзора, уз одговарајући профит. Коначна фаза пројектног циклуса је трансфер пројекта/објекта влади земље домаћина на крају уговореног периода.

115. КАКВА ЈЕ УЛОГА ПРОЈЕКТНЕ КОМПАНИЈЕ У ПРОЈЕКТНОМ ФИНАНСИРАЊУ?

Пројектна компанија је нисилац BOT пројекта. Ову компанију оснивају спонзори и она се оснива за специјалне намене одређеног пројекта. На пројектну компанију би требало гледати као на механизам за позајмљивање средстава за финансирање пројекта преко улагања сопственог капитала спонзора, али и као на ентитет који ће ући у неопходне уговорне аранжмане са владом домаћином, извођачима радова, оператором, испоручиоцем опреме и сировина.

116. КОЈЕ СУ ФАЗЕ ПРОЈЕКТНОГ ЦИКЛУСА КОД BOT МОДЕЛА?

Фазе реализације BOT модела се у суштини битно не разликују од стандардних фаза реализације инвестиционих пројеката, међуим као основне фазе се издвајају:

1) идентификација пројекта, 2) припрема владе за тендер – лицитацију, 3) припрема спонзора за нуђење, 4) избор, 5) развој пројекта, 6) имплементација пројекта, 7) оперативна фаза, 8) трансфер.

117. ШТА СУ ТО КОНЦЕСИЈЕ?

Концесија представља правни однос између државе као концедента и домаћег или страног лица, као концесионара у коме држава том лицу уступа право коришћења природног богатства, добра у општој употреби за која је законом одређено да су у својини земље домаћина или обављање одређене делатности од општег интереса на одређено време уз одређену накнаду. Концесија јесте и концесија по BOT систему (build-operate-transfer - изгради-користи-предај) укључујући и све облике овог система, а који се заснива на изградњи или реконструкцији и финансирању комплетног објекта, уређаја или постројења, његовом коришћењу и предаји у својину владе у уговореном року. Рок трајања концесије је 30 година. Овај рок се одређује у зависности од предмета концесије и очекиване добити у обављању концесионе делатности. Уговором о концесији се може предвидети могућност продужења рока трајања концесије.

118. КОЈИ СУ СПЕЦИФИЧНИ ОБЛИЦИ МЕЂУНАРОДНОГ ПОСЛОВНОГ ФИНАНСИРАЊА?

Поред класичних облика међународног пословног финансирања (разне врсте кредита, финансијски инструменти тржишта капитала или директне инвестиције) постоје и специфични облици међународног финансирања који омогућавају да се финансирање и пословне трансакције прилагоде конкретним потребама појединих послова и пројеката и у том погледу нуде одређене предности над класичним облицима међународног пословног финансирања. Ту спадају: лизинг, форфетирње факторинг и

  

 23

франшизинг, као и везани (компезациони) послови. Посебан сегмент су секјуритизација и тзв. структурно трговинско финансирање.

119. ШТА ЈЕ ТО ЛИЗИНГ И КОЈИ СУ ЊЕГОВИ ОСНОВНИ ОБЛИЦИ?

Лизинг представља пословни аранжман између даваоца лизинга и корисника лизинга, при чему давалац лизинга уступа на коришћење средства (опрему, транспортна средства, зграде и друге некретнине) са задржавањем права власништва над њима и уз наплату закупнине, а корисник лизинга стиче само право коришћења средства до утврђеног рока или евентуалног њиховог откупа. Постоје различити облици лизинга. Према статусу даваоца лизинга, разликује се директан и индиректан лизинг. Код директног лизинга давалац лизинга је истовремено и произвођач опреме, код индиректног лизинга се као давалац лизинга и финансијер посла појављује специјализована институција – лизинг компанија која купује опрему од произвођача, на основу захтева корисника лизинга, и исту му даје у лизинг под одређеним условима. Према дужини периода на који се предмет лизинга узима у закуп, постоји краткорочни лизинг (до 3 године), средњорочни лизинг (од 3 до 7 година) и дугорочни лизинг (преко 7 година). Лизинг може бити домаћи (када се корисник и давалац лизинга налазе у истој земљи) и међународни лизинг (када се корисник лизинга налази у једној, а давалац лизинга у другој земљи).

120. КОЈЕ СУ ПРЕДНОСТИ, А КОЈИ НЕДОСТАЦИ ЛИЗИНГА?

Предности лизинга су: 1) То што не ангажује сопствена средства, пошто лизинг омогућава 100% ангажовање туђих

средстава и незахтева плаћање аванса, као код куповине на кредит; 2) Набавка опреме путем лизинга омогућава већу ликвидност корисника лизинга; 3) Набавком опреме путем лизинга корисник лизинга не умањује своју кредитну способност, пошто

лизинг није кредит; 4) Набавком опреме путем лизинга корисник лизинга може користити одређене олакшице које му

пружају порески, царински и други прописи; 5) Лизинг пружа могућност кориснику лизинга да динамику плаћања накнаде за лизинг усклади са

предвиђеним приливом средстава од реализације робе и у слуга произведених опремом узетом у лизинг, и тако побољша готовински ток;

6) Набавком опреме путем лизига смањује се ризик коришћења технолошки застареле опреме; 7) Код производње сезонског карактера лизинг омогућава да се смањи имобилизација капитала

куповином опреме која би у дужем периоду била неангажована; 8) Формалности код лизинга се брже завршавају у односу на банкарске кредите.

Недостаци лизинга су: 1) Укупни трошкови набавке лизинга су већи него код набавке опреме на кредит; 2) У износ закупнине укључена је и амортизација опреме, тако да корисник средстава не може да

формира средства за амортизацију; 3) На крају периода лизинга корисник лизинга нема право даљег коришћења, нити право

власништва.

121. ШТА ЈЕ ТО ФОРФЕТИРАЊЕ?

Уговором о форфетирању, који се сматра посебном врстом есконта, преноси се уз одговарајућу цену потраживање са дотадашњег имаоца на форфетера (банку или специјализовану финансијску институцију), уз одрицање права форфетеру на повратни захтев, у случају да потраживање о доспелости не буде плаћено од стране дужника.

122. ШТА ЈЕ ТО ФАКТОРИНГ?

Факторинг се базира на уговору којим се фактор, тј. факторинг институција обавезује да ће преузети потраживања која комитент има према неком трећем лицу уз одговарајучу надокнаду, с тим да ће износ потраживања исплатити комитенту пре његовог доспећа. Фактор може такође да у своје име, а за рачун комитента, наплаћује потраживања, као и да обавља одређене услуге: истраживање тржишта, старање о пласману, вођење пословних књига, слање фактура и опомена, покретање и вођење судских спорова.

123. ШТА ЈЕ ТО ФРАНШИЗИНГ?

Франшизинг је уговорни однос између даваоца и примаоца франшизе, у коме даваоц франшизе нуди или се обавезује да одржи трајан интерес у пословању примаоца франшизе, у таквим областима као што су know-how и обучавање, док се прималац франшизе обавезује да послује под заједничком фирмом, спољиним изгледом или поступком који припада даваоцу или га он контролише, као и да из својих извора уложи основни инвестициони капитал у пословање. Франшизинг се углавном јавља као производни и као прометни франшизинг.

  

 24 

124. КОЈИ СУ ОСНОВНИ ОБЛИЦИ ВЕЗАНИХ ПОСЛОВА?

Основни облици везаних послова су: 1) Бартер представља форму везане трговине у којој се обавља директна размена производа за

производ без икаквог трансфера новчаних средстава. 2) Компезација у ужем смослу представља међусобно условљену испоруку одређених роба једнаке

вредности на бази уговора. 3) Контракуповина је посао који се базира на два одвојена уговора од којих први представља

испоруку, док други садржи општу обавезу куповине у земљи увоза до одређеног износа, а ова обавеза се може трансферисати на трећу страну.

4) Buy-beck је аранжман трансакција код које се потпуно или делимично плаћање испорука машина, опреме, технологије

5) Offset аранжман се практикује углавном код уговора веће вредности и предвиђа обавезу извозника да у свој финални производ инкорпорира специфичне материјале, делове и компоненте које добија од испоручилаца из земље у коју извози, или пак на основу тог аранжмана улаже у развој и производњу и врши трасфер тенологије у земљу у коју испоручује производе по основном уговору.

6) Куповина унапред се базира на томе да извозник пре него што извезе своју робу мора да купи у одређеној вредности робе у земљи у којој извози.

125. ШТА ЈЕ ТО СТРУКТУРНО ФИНАНСИРАЊЕ?

126. ШТА ЈЕ ТО СЕКЈУРИТИЗАЦИЈА?

127. ШТА ЈЕ СТРКТУРНО ТРГОВИНСКО ФИНАНСИРАЊЕ?

128. ШТА ЈЕ ЦЕНА КАПИТАЛА?

Цена капитала, или трошак капитала може се дефинисати као стопа приноса предузећа, која се мора зарадити на улагања и која је довољна да се очува вредност предузећа. Улагања која дају већи принос од трошка капитала повећавају вредност предузећа, и обрнуто.

129. КАКО СЕ ИЗРАЧУНАВА ЦЕНА КАПИТАЛА, ИМАЈУЋИ У ВИДУ ЕФЕКАТ ОПОРЕЗИВАЊА?

130. КОЈИ ФАКТОРИ ДОДАТНО УТИЧУ НА ЦЕНУ КАПИТАЛА ИЗ СТРАНИХ ИЗВОРА?

Два су основна фактора која утичу на цену капитала прибавеног из страних извора. Као први фактор код прибављања капитала из иностранства (инострани кредит) је фактор девизног курса. Уколико се девизни курс промени, то ће се одразити на цену капитала коју предузеће мора да плати за инострани кредит, тј. износ који се мора платити по основу камате ће се повећати или смањити. Други аспект је то што су камате на иностране кредите често уговорене на бази флуктуирајуће каматне стопе која се базира на референтној тржишној каматној стопи (LIBOR, EURIBOR), плус фиксна маржа (3%). Каматне стопе на нивоу LIBOR, у току године, могу променити и до 2% плус фиксна маржа.

131. ЗАШТО ЈЕ БИТНО ДА ПРЕДУЗЕЋЕ ПОЗНАЈЕ СВОЈЕ ПОРЕСКЕ ОБАВЕЗЕ И ОЛАКШИЦЕ?

Порез се дефинише као инструмент јавних прихода којим држава одузима на принудан начин новчана средства субјеката под својом пореском влашћу. Пореска основица је вредност пореског објекта изражена у новцу, која служи за утврђивање пореског дуга. Пореске повластице којима се пореском обвезнику умањује порески терет, називају се пореске олакшице. Порески обвезник добија пореске олакшице када држава жели да подстакне његову економску активност, па су тако уобичајене пореске олакшице за: новооснована предузећа, за улагања у еколошку заштиту, за приходе од примене нових патената и техничких унапређења итд. Сва предузећа која имају статус правног лица су, по правилу, порески обвезници пореза на доходак, тј. пореза на добит предузећа који се у свету креће углавном од 20% до 40%. Порез може бити једнофазни порез на промет (плаћа се код пуштања робе у промет од стране произвођача, трговине на велико и трговине на мало) и свефазни порез на промет (производ се опорезује онолико пута колико се пута нађе у промету). За предузеће као пореског обвезника је битно да зна колике су му пореске обавезе и када доспевају, како би могло благовремено да планира новчане издатке за ове намене.

  

 25

132. КАКО МУЛТИНАЦИОНАЛНА ПРЕДУЗЕЋА УПРАВЉАЈУ СВОЈИМ ПОРЕСКИМ ОПТЕРЕЋЕЊЕМ?

Мултинационалном предузећу стоји на располагању један број могућности да остваре ефикасно међународно управљање опорезивањем својих пословних активности, како би на глобалном нивоу смањило своје пореско оптерећење. Управљање трошковима је битна ставка јер би за мулинационалне компаније било најбоље да своје трошкове концентришу у један центар који се налази у земљи са високим порезима, зато што су трошкови одбитна ставка. Док са друге стране, афилијације које зарађују високе приходе би требало лоцирати у земље са ниским пореским оптерећењем. Политика одређивања цена у групацији мултинационалног предузећа би требало да буде конципирана да се ниски профити остварују у земљама са високм порезима, а високи профити у земљама са ниским порезима. Једна од могућности је и оснивање офшор предузећа са циљем да се утиче на временски прилив и одлив средстава по основу дивиденди и камата према матичном предузећу, а са крајњим циљем да се плати најмањи могући укупни ниво пореза.

133. КОЈИ ЈЕ ЗНАЧАЈ РАЧУНОВОДСТВА И ФИНАНСИЈСКИХ ИЗВЕШТАЈА У МЕЂУНАРОДНИМ ПОСЛОВНИМ ФИНАНСИЈАМА?

Рачуноводство подразумева књиговодство, рачуноводствено планирање, рачуноводствену анализу, рачуноводствену контролу и рачуноводствено информисање. Књиговодство се бави сакупљањем, евидентирањем, сређивањем, обрађивањем, класирањем, контирањем пословних догађаја. Основу рачуноводства чини управо књиговодство. Рачуноводствено планирање се бави пројекцијом будућег пословања. Рачуноводствени надзор се бави контролом књиговодствених докумената и обрадом књиговодствених података. Рачуноводствена анализа се бави анализом узрока одступања остварених од планираних величина. Основна подела рачуноводства је на: финансијско и управљачко рачуноводство. Финансијски извештаји имају за циљ да пруже информације о финансијском положају, успешности и променама у финансијскок положају предузећа, које су корисне широком кругу корисника у доношењу економских одлука. Корисници финансијских извештаја јесу садашњи и потенцијални инвеститори, запослени, кредитори, добављачи и остали повериоци, купци, владе и њихове агенције и јавност.

134. ШТА СУ МЕЂУНАРОДНИ РАЧУНОВОДСТВЕНИ СТАНДАРДИ?

Међународни рачуноводствени стандарди (МРС) представљају, у процесу глобализације и међународне интеграције, основу финансијског извештавања. Улога Међународних рачуноводствених стандарда састоји се у смањивању разлика у припреми и презентацији финансијских извештаја пословних субјеката из појединих земаља, у контексу отклањања баријера на путу ка међународном разумевању и комуникацији. Приликом примене Међународних рачуноводствених стандарда неопходно је уважавање и тумачења која даје Стални комитет за тумачење МРС, како би се избегле разлике у интерпретацији.

135. КОЈИ СУ ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ СПОЉНОТРГОВНИСКИХ УГОВОРА?

Сваки спољнотрговински уговор мора да садржи одређени минимум одредби за успешну пословну трансакцију. Као кључне одредбе, засноване на уговору о међународној купопродаји, су:

1) назив и адреса уговорних страна; 2) предмет уговора; 3) количина и квалитет; 4) контрола количине и квалитета; 5) укупна вредност уговора, односно цена; 6) услови испоруке; 7) царине, таксе и друге дажбине; 8) начин испоруке; 9) паковање, етикетирање и означавање;

10) услови плаћања: износ, начина плаћања и валута; 11) рабат и провизија; 12) дозволе и сагласност; 13) осигурање, 14) гаранције, 15) виша сила или разлози за неизвршење уговора; 16) поступци у случају неизвршења уоворне обавезе; 17) право уговора; 18) арбитража; 19) датум ступања уговора на снагу; 20) закључне одредбе и потписи уговорних страна

  

 26 

136. КАКО СЕ МОЖЕ ОДРЕДИТИ ЦЕНА У СПОЉНОТРГОВИНСКИМ УГОВОРИМА?

Цена се може одредити и уговорити у фиксном износу и то укупном за целу испоруку или по јединици производа/услуге на одређеном паритету испоруке или оријентациона цена са опцијом продавца да је дефинитивно одреди у свако доба према условима тржишта или цени релавантних инпута. Цена може бити нето цена (без амбалаже) и бруто цена (са амбалажом односно посебним експортним паковањем). Цена може бити одређена и уговорена за исплату у готовом или на кредит, као и цена са попустом (рабатом). Код одређивања цене у међнародном привредном промету мора се направити одговарајућа претходна калкулација. Као рефернце за одређивање цене су: набавна цена, трошкови, порези као и планирани профит. Такође морају се познавати и текуће цене на односном тржишту. Цену би требало исказати у некој од стабилих валута.

137. КОЈИ СУ МОГУЋИ ВИДОВИ ПЛАЋАЊА У МЕЂУНАРОДНИМ УГОВОРИМА?

По мерилу временског односа тренутка физичке примопредаје робе или завршетка услуге и наплате уговорене цене, постоје два типа наплате. Уколико се у послу код којег се физичка примопредаја робе и завршетак услуге поклапа или битно не одступа од тренутка исплате уговорене цене реч је о наплати у готовини. Међутим, ако између ове две радње постоји битна временска разлка (60-90 дана) ради се о кредитном послу. Наплата у готовом може бити у виду исплате у целости уговорене цене пре испоруке, али може бити наплата у готовом дела цене уговорених испорука и то путем аванса и међуаванса (обично од 10%-30% укупне цене). Висина аванса зависи од уговорене цене, временског периода између закључења уговора и испоруке, као природе робе и услуга. Плаћање аванса се обично врши банкарском дознаком, а када је у питању међуаванс то је могуће и путем документарног акредитива. Наплата при испоруци обухвата онај део уговорне цене који се исплаћује уз предају докумената којима се доказује извршење испоруке робе или услуга и обично се може кретати од 50%-85% уговорене цене, а зависно од уговореног аванса или делимичног кредитирања. Ова исплата се обично врши путем банкарског акредитива. Наплата после испоруке робе или завршења услуга у међународном привредном промету се остварује путем документарне наплате у складу са важећим трговачким обичајима и банкарском праксом, а на основу уговорене клаузуле да ће роба бити плаћена уз предају отпремних докумената. Наплата путем кредита или на одложено плаћање се односи на плаћање после извршене испоруке робе или услуга, у складу са одредбама уговора.

138. КОЈЕ СУ ЗАШТИТНЕ КЛАУЗУЛЕ У УГОВОРИМА?

Заштитне клаузуле у уговорима су оне уговорне одредбе којима се предвиђа заштита вредности уговорене новчане обавезе од промена, по правилу, пада вредности новца у коме је изражена, а до које може да дође од тренутка закључења уговора, односно настанка уговорне обавезе, па до тренутка њене доспелпсти, односно плаћања. Постоји више врста заштитних клаузула, у зависности од избора референтног стандарда, а најпознатије су:

1) Златна клаузула – је одредба уговора којом се предвиђа да се новчана обавеза уплати у злату или према вредности злата.

2) Валутна клузула – је одредба уговора којом се новчана обавеза, изражена у једној валути, опредељује у зависности од вредности неке друге валуте.

3) Робна клаузула – је клаузула уговора којом се предвиђа да ће се вредност новчане обавезе одредити у тренутку њене доспелости према вредности неке робе, а обично је то роба која је предмет уговора или је у непосредној вези са завршењем уговора.

4) Индексна клаузула – представља једну врсту робне клаузуле којом се уговорена новчана обавеза везује за индекс цене одређеног производа или сродне групе производа.

139. ШТА СУ ТО INCOTERMS?

Incoterms су скуп међународних правила за тумачење термина који се најчешће користе у спољној трговини и то пре свега код уговора о купопродаји. Њима се даје јединствено тумачење ових термина и избегавање могућности различитог тумачења ових термина у различитим земљама, које доводи до неспоразума, спорова и парница, што све представља губитак времена и новца.

140. КОЈИ СУ МОГУЋИ ОБЛИЦИ УГОВОРА О ИЗГРАДЊИ ИНВЕСТИЦИОНИХ ОБЈЕКАТА?

Према садржини посла, односно предмета уговора којим се уређују односи између наручиоца и извођача, као и између самих извођача, постоји више могућих модела, који се у суштини своде на два основна модела и то конвенционални модел и модел „кључ у руке“, са јендним бројем њихових варијанти.

141. КОЈИ СУ БИТНИ ЕЛЕМЕНТИ УГОВОРА О КРЕДИТУ?

Уговором о кредиту се стандардно банка, као давалац кредита, обавезује да стави на располагање кориснику кредита уговорени износ новца, а корисник кредита се обавезује да врати примљени износ новца и плати уговорену камату за време коришћења кредита. Најбитније одредбе уговора о кредиту су:

  

 27

1) назив банке 2) назив корисника кредита 3) износ одобреног кредита 4) рок враћања кредита 5) услови коришћења кредита – сврха коришћења, каматна стопа која припада банци, начин исплате,

односно отплате, начин осигурања итд. 6) начин решавања спорова 7) потписи уговорних страна

142. ШТА СУ ТО МЕЂУНАРОДНЕ ЛИЦИТАЦИЈЕ?

Појам лицитације или расписа обично се односи на позив инвеститора/купца за подношење понуде за испоруку робе или услуга. У међународној пословној пракси одомаћио се израз тендер, који представља збирни појам за веома обимну прединвестициону лицитациону документацију. Тендер представља детаљно разрађено техничко-технолошко решење радног процеса, као и комерцијално-финансијских и правних питања предстојећег посла. Постоји неколико основних видова међународне лицитације: међународна лицитација без претходне регистрације, међународна лицитација са претходном регистрацијом, међународна лицитација са претходним избором, посебан облик – међународне затворене лицитације.

143. КОЈЕ СУ МОГУЋЕ ПРЕВАРЕ У МЕЂУНАРОДНОМ ФИНАНСИЈСКОМ ПОСЛОВАЊУ?

Преваре и проневере, укључујући и лошу и некоректну пословну праксу, су могуће у разним видовима: манипулације, фалсификовање докумената, измена података или исправа, примање уплате за непостојећу робу, продавање исте робе два или више пута, испорука робе која је слабијег квалитета, лажни захтеви за одштету, намерно оштећење робе, задржавање уплаћеног аванса без испоруке робе, активирање гаранција и обезбеђења без правих разлога, наплата пре уговореног рока итд. Последњих година доста се чује о преварама са инструментима првокласних банака.

144. ШТА ЈЕ ТО ПРАЊЕ НОВЦА?

Постоји више дефиниција. Према једној, дефинише се као операција скривања или „прерушавања“ илегално или прекомерно стечених средстава, тиме што се та средства приказују као легално стечена или тако да нису прекомерна. Према другој, то је претварање добити која је стечена нелегалним или противзаконитим пословним активностима, са посебним нагласком на трговину дрогом, у добит која је стечена легалним и законитим пословним активностима. Према трећој, то је финансијска операција којом се нелегално стечена средства усмеравају преко бројних рачуна код различитих банака, или претварају у други облик, са циљем да се сакрије почетни, стварни износ средстава или порекло.

145. КОЈЕ СУ ОСНОВНА РЕШЕЊА ЗАКОНА О ДЕВИЗНОМ ПОСЛОВАЊУ?

Овај Закон ступио је на снагу јула 2006. године. Законом се уређују: 1) плаћања, наплаћивања и преноси између резидената и нерезидената у страним средствима

плаћања и у динарима 2) плаћања, наплаћивања и пренос између резидената у страним средствима плаћања 3) куповина и продаја средстава плаћања између резидената и нерезидената, као и куповина и

продаја страних средстава плаћања између резидената 4) јединствени пренос средстава плаћања из Републике Србије и у Републику Србију који имају

обележја извршења посла између резидената и нерезидената 5) текући и депозитни рачуни резидената у иностранству и резидената и нерезидената у Републици 6) кредитни послови у Републици, и то између банака и резидената у девизама и између банака и

нерезидената у динарима, као и кредитни послови са иностранством 7) образовање, организација и надлежности Девизног инспектората као органа управе у саставу

Министарства финансија.

146. КОЈА СУ ОСНОВНА РЕШЕЊА ЗАКОНА О СТРАНИМ УЛАГАЊИМА?

Донет је јануара 2002., измене и допуне 2003. године. Њиме се уређују страна улагања у предузећа и друге облике организовања за обављање делатности у Републици Србији, као и то да се страна улагања у осигуравајућа друштва, банке и друге финансијске организације и слободне зоне врше у складу са законом којим се уређује њихово оснивање, односно њихов правни положај.

  

 28 

147. КОЈА СУ ОСНОВНА РЕШЕЊА ЗАКОНА О КОНЦЕСИЈАМА?

Законом о концесијама уређени су услови, начин и поступак давања концесија за коришћење природног богатства, добара у општој употреби за које је законом одређено да су у свјини Републике Србије и за обављање делатности од општег интереса, предмет концесије, рок трајања концесије, уговор о концесији, концесиона накнада, остваривање концесионих права и обавеза, оснивање и пословање концесионог предузећа и друга питања од значаја.

148. КОЈА СУ ОСНОВНА РЕШЕЊА ЗАКОНА О СПОЉНОТРГОВИНСКОМ ПОСЛОВАЊУ?

Нови Закон о спољнотрговинском пословању ступио је на снагу новембра 2005. и њиме се уређује спољнотрговинско пословање, у складу са правилима Светске трговинске организације и прописима Европске уније. Закон дефинише спољну трговину као прекогранични промет робе и услуга. Према Закону, спољна трговина је слободна и без ограничења. Ово важи и за директна улагања у иностранству и извођење инвестиционих радова у иностранству.

149. КОЈА СУ ОСНОВНА РЕШЕЊА ЗАКОНА О ФИНАНСИЈСКОМ ЛИЗИНГУ?

Закон о финансијском лизингу не спада у прописе који непосредно уређују област односа са иностранством али је значајан за пословне финансије. Овим законом је уређен посао финансијског лизинга, уговор о финансијском лизингу, права и обавезе субјеката у послу финансијског лизинга и регистар финансијских лизинга.

150. КОЈА СУ ОСНОВНА РЕШЕЊА ЗАКОНА О ТРЖИШТУ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ?

Закон о тржишту ХОВ и других финансијских инструмената донет је јуна 2006. Овим законом уређују се: 1) услови и поступак издавања ХОВ 2) трговина ХОВ на организованом финансијском тржишту 3) организација, структура и начин функционисања организованог финансијског тржишта у

Републици Србији 4) појам и делатност организатора тржишта 5) оснивање и делатност учесника на организованом финансијском тржишту 6) организација и надлежности Комисије за ХОВ 7) организација и надлежности Централног регистра, депоа и клиринга ХОВ

151. ШТА УРЕЂУЈЕ ЦАРИНСКИ ЗАКОН?

Царинским законом уређују се царинско подручје, царински погранични појас, царински прелази, царинска роба, царински надзор и контрола, царинске повластице, царинска вредност, царински поступак који се примењује на увоз робе у Републику Србију, извоз из Републике Србије и транзит робе преко њене границе, права и обавезе лица која учествују у царинском поступку, као и права и обавезе царинског органа у царинском поступку.