N I [ J U ^ E D A N A S S U T R A

Na raskr-s n i c iBalkana iEvrope, nasredrimskog Via mili-tarisa, ilit u r s k e V e l i k ed`ade, prostire sebiser Vilinoggrada, jednomposlednja stanicaizletni~kih vozovai ni{kih tramvaja,nadaleko poznatole~ili{te i izleti{tekojem su posve}enevanvremenske pesme – Ni{kaBanja. Od ju`ne prestonice Srbijeje udaljena deset, od Beograda 250kilometara, a samo nekoliko stotinametara od @eneve, nekada omil-jenog kupali{ta Ni{lija na obali nji-hove reke.

Ni{ka Banja le`i na terasibrda Koritnjak (ogranku Suve pla-nine), na nadmorskoj visini od 248metara. Tu se nalazi najve}i deonaselja, te op{tina, policija, po{ta,osnovna {kola, banka, le~ili{ni ituristi~ko-ugostiteljski objekti, ali ineizostavni parkovi ukra{enifontanama, travnjacima sa alejamapunim cve}a i drvoredima bagre-

ma, jasena, duda,oraha, lipe i crnogbora, koje grlekanali}i ter-m o m i n e r a l n evode. U blizini jei drvo belog dudastaro preko 150godina, pa je kaozna~ajno prirodnodobro i spomenikprirode III kate-gorije stavljenpod za{titu

dr`ave. Banju krasipet izvora, i to:

”Glavno vrelo“, “Suva banja“(“Vrelo princa Tomislava“), “{kol-ska ~esma“, “Banjica“ i “Pasja~a“,~ija temperatura iznosi u prosekuod 36 do 38 stepeni celzijusa, akapacitet 56 litara po sekundi.

Prvo naselje na prostoruNi{ke Banje niklo je u keltskodoba, pre nove ere, u bliziniizvori{ta, a zna~ajniji razvoj de{avase tokom vladavine rimskog caraHadrijana (II vek n.e.), kada su nanjenom tlu izgradjena prva kupati-la. Rimljani su negovali kult vodei bili istinske banjske arhitekte, paje tako, za vreme Svetog caraKonstantina i njegovih naslednika,

u carskom naselju Medijana posto-jalo posebno kupatilo u koje je dot-icala lekovita voda pravo iz Banje.Turci su takodje bili svesni ovogbogatstva, zato u Banji sagradi{ehanove (odmori{ta) i `enska i

mu{ka kupatila, kao i objekte zasme{taj bolesnika. Godine1521, na putu ka Beogradu, uNi{koj Banji je predahnuo injenom se vodom okrepio i turskicar Sulejman I Veli~anstveni.

Nekoliko puta, stanovniciBanje su, uslovljeni istorijskimdogadjajima, selili svoja ognji{taprema isto~nom delu Koritnjakaformiraju}i selo koje je bilo pozna-to pod nazivom Banja ili StaraBanja. Dvadesetih godina dvadese-tog veka, kada Ni{ka Banja po prviput dobija status op{tine (1920),veliki ih se broj vratio na prostorkoji danas naseljavaju njihovipotomci, ali i sledbenici narodakoji se u Banju doselio iz gradovaisto~ne Srbije i ruralnih naselja uokolini, u periodu od 1930. do1958. godine, u potrazi za boljim`ivotom. Danas u Banji `ivi blizu4.500 stanovnika, a od 2000, nakon{to je bila deo Op{tine Ni{, pono-vo ima status gradske op{tine. Nasvojoj impresivnoj istoriji, Ni{kaBanja mo`e da se zahvali izvanred-nom geografskom polo`aju i blizi-ni va`nih saobra}ajnica kojepovezuju Zapad sa Istokom –autoputa Ni{-Sofija, Panevropskogkoridora 10 koji je u izgradnji, alii magistralne `elezni~ke prugeNi{-Dimitrovgrad.

Sa umereno-kontinental-nom klimom, i prose~nomgodi{njom temperaturom od 11,74°C, Ni{ka Banja sa okolinom spada

Ni[ka BaNja, kraljevska zgoda

Ivan Kalauzovi} - Ivanus

Pri~e iz grada na promaji

20 Novembar 2014.

Crkva Sveti Ilija u Ni{koj Banji

N I [ J U ^ E D A N A S S U T R A

21Novembar 2014. www.serbianmirror.com

u najtoplije predele Srbije, pa nije~udo {to su u njenim blagodetimasvojevremeno u`ivala tri srpskakralja iz dve dinastije, kojima sume{tani, u znak zahvalnosti {to suBanji podarili elitisti~ki duh,podigli ~esmu “Tri kralja“. Premadragocenim zapisima dr Milana[ija~kog (poznatog srpskog lekara,umro 1985. u ^ikagu, sahranjen uLibertvilu), ova tri vladara suzna~ajno doprinela obnavljanju irazvitku Banje nakon turskog vre-mena, posebno knez i potonji kraljMilan Obrenovi}, koji je na padi-nama Koritnjaka imao i svoj let-njikovac, dok je njegov sinAleksandar Obrenovi} predahu umiru banjskog zelenila sa supru-gom Dragom Ma{in posvetioposebnu klupu.

Prvobitno, usled neposto-janja odgovaraju}eg sme{taja, knezMilan Obrenovi} je nagovoriobeogradske juvelire da 1880.otkupe zemlji{te kod dana{njegHotela “Ozren“ i izgrade objekat sarestoranom i kupatilom koje je bro-jalo 12 mermernih kada i istotoliko soba za izdavanje. Ubrzo suse po~eli otvarati i drugi objekti zasme{taj gostiju, pa je Ni{ka Banjasve vi{e li~ila na uredjeno naselje.Nakon nema~ke, austrougarske ibugarske okupacije u Prvom svet-skom ratu, tokom koje su okupa-cione trupe koristile banjskeresurse, sa saznanjem da jeizvori{na voda radioaktivna, 1921.po~inje ubrzani razvoj ovogle~ili{ta. Do uspostave tramvajskogprevoza 1930. godine, ~ime jeomogu}en dalji napredak,sme{tajne kapacitete Banje,uklju~uju}i tri hotela, privatne vilei ku}e, ~inilo je 100 soba sa 250kreveta.

Tu se ~esto i radoodmarao, s narodom dru`io ivodom sa “{kolske ~esme” odreume le~io i kralj Aleksandar IKaradjordjevi}. Godine 1932, on jesa kraljicom Marijom ovdeproslavio i destogodi{njicu braka.U Ni{ku Banju je prvi put do{aona poziv Dragi{e Cvetkovi}a, tadagradona~elnika Ni{a, kasnijegpredsednika Vlade Kraljevine, dabi u periodu od 1928. do pogibije1934. njegovo veli~anstvo u Banjiboravilo po tri puta godi{nje.“Tursko kupatilo“ je zato specijal-no adaptirano i imenovano“Kraljevim kupatilom“. Glasineka`u da ga je za Banju vezivala iljubav prema lepoj rodjaki jednogod ~elnih ljudi ni{kog Duvanskogmonopola, mada ne treba potceniti,niti prilikom dono{enja sudaizostaviti, instrumente onda{njihpoliti~kih spletki.

Podno Koritnjaka,jugoslovenski monarh se odmarao isamo deset dana pre sudbonosnogputa u Marsej. U Banji je na

Vidovdan 1936, u spomen na ubi-jenog kralja Ujedinitelja, otkrivenabronzana bista iznad fontane cen-tralnog parka, okru`ena cve}em isuzama naroda koji je do{ao daoda poslednju po{tu svom vladaru.Nakod Drugog svetskog rata, bistaje pretopljena, a mermerne kockesa postamenta iskori{}ene su zaizgradnju Spomenika palim borci-ma 1941-1945. kod Stacionara“Zelengora“.

Kraljev banjski letnjiko-vac bila je Vila “Jela“ (ili

“Kraljeva vila“, tada u vlasni{tvuJovana Todorovi}a, dvorskogadvokata, danas zgrada Gradskeop{tine Ni{ka Banja. Osim nje, od1927. godine do po~etka Drugogsvetskog rata, pod naletom formi-ranja nove klase bogatih i uglednihgradjana, nikle su 22 vile razli~itihstilova, remek-dela beogradskiharhitekata (modernista), poput Vile“Erna“, zatim Vile” Teokarevi}“ iVile “Zone“ Dragi{e Cvetkovi}a,koja je 1981. pretvorena u deonovog Stacionara “Terme“.Sagradjen je i Stacionar

“Zelengora“ (1933), a prilozimadobrotvora iz zemlje i rasejanja je1934. podignut Hram Svetog pro-roka Ilije. Svetlost dana ugledala sui dva nova hotela, kasnije poznatapod imenima “Srbija“ (1932) i“Partizan“ (1935).

Za vreme nema~ke ibugarske okupacije, ve} od 10.aprila 1941, ~uvena Vila ”Risti}“postala je komandno mesto 11.oklopne grupe i 14. armijskog kor-pusa Vermahta, da bi u prvojpolovini januara 1942, po banjskim

objektima bio sme{ten i {tab Prvogkraljevskog okupacionog korpusabugarske vojske. Na Banju suavgusta 1944. pale ~etiri bombeno{ene savezni~kim avionima.Jedna od njih uni{tila je tramvajskuokretnicu u centru, dok ljudskih`rtava nije bilo.

U eri SFRJ, zavr{ena jeizgradnja Hotela “Ozren“ i renoviranje Hotel “Srbija“. Godine 1954, u“Turskom kupatilu“ je otvoren“Inhalatorijum“, sa isparenjimabogatim gasom radonom, prvile~ili{ni objekat ove vrste na

Balkanu. Podignuto je dvadesetaknovih vila, uglavnom u centralnomdelu naselja, zatim prodavnice,samoposluge, pijace, turisti~keposlovnice, te kafana “Prole}e“.Tako je Banja postala prva pratiljaVrnja~ke Banje po broju posetilacau celoj Jugoslaviji. Banjsko i kli-matsko le~ili{te “Ni{ka Banja“ 1966.menja naziv u Prirodno le~ili{te“Ni{ka Banja“, a ubrzo i u Zavod zaprevenciju, le~enje i rehabilitacijureumati~kih i sr~anih bolesnika, koji}e se 1975. ve}im delom smestiti u

savremeni Stacionar “Radon“, sim-bol Ni{ke Banje, ~ime je, uz osni-vanje Stacionara “Terme“ 1981,po~elo novo razdoblje u njenojistoriji. “Radon“ 1996. dobija jo{jedan sprat, te se ukupan broj postel-ja u Zavodu penje na 560. U XXIveku, pod novim imenom, Institut zale~enje i rehabilitaciju “Ni{ka Banja“predstavlja zdravstvenu, nau~no-nas-tavnu i istra`iva~ku ustanovu u kojojse le~e i rehabilituju pacijenti oboleliod kardiovaskularnih ireumatskih bolesti.

Ni{ka Banjadanas ima svoju bib-lioteku, umetni~kugaleriju, Letnju pozor-nicu, Centar za kulturu,hipodrom, streljanu,park-{umu Ko{utnjaksa uredjenim trimstazama, terene za malii veliki fudbal,rukomet, tenis, ko{arkui paraglajding sauzleti{ta na Koritnjaku,gde je avgusta 2007.odr`ano Predevropsko prvenstvo upreciznom letenju paraglajderom, au avgustu 2008. Prvo sveobuhvat-no evropsko prvenstvo. U Banji seodr`avaju manifestacije: “Dani jor-govana“ (“Kad zamiri{u jorgov-ani“), “Festival polena“,“Pihtijada“, “Volimo i negujemona{u tradiciju“, “Dani vina i mera-ka“, kao i brojni dogadjaji objedin-jeni u okviru “Kulturnog leta uNi{koj Banji“ pod pokroviteljstvomOp{tine.

Na Ni{avi, koja proti~enedaleko od po~etka ni{kobanjskog

brda, svake godine se organizuje“Ni{ka regata“, okupljaju}i na sto-tine ljubitelja sportova na vodi.Drugi dan avgusta, Svetog Iliju,stanovni{tvo Ni{ke Banjeobele`ava kao svoju slavu. Tadaovo mesto postaje glavna turisti~kaatrakcija Ni{ke kotline i okoline.

Ipak, trenutno stanje uNi{koj Banji nije najsjajnije.Osetan je pad broja gostiju, asveukupnom lo{em utisku dopri-nosi i ruinirani, a nekada najluk-suzniji Hotel “Srbija” (do sredine

XX veka poznat kao Hotel “DjokaJovanovi}“), u samom centruBanje. Njega {aljivd`ije, kad suncekrene nebom od istoka ka zapadu,probijaju}i se kroz prozore hotela,zovu “ni{kim Koloseumom“, jer natren podseti na ne{to {to je davnobilo funkcionalno i puno ljudi.

Poput zemlje u kojoj senalazi, tako i Ni{ka Banja ~eka nekabolja vremena. Pored svih nabro-janih lepota, ona je sve praznija, a

ne bi trebalo, jer leta su u Banjiduga i topla – traju 108 dana, ~ak15 dana du`e no u kalendaru. UBanji se odr`ala i vremenu prkosi itradicija kupanja van uredjenihkupali{ta, nastala jo{ u dobaOsmanskog carstva, u ni{koban-jskom jezercetu tople vode u bliziniHotela “Radon“, ba{ kao u jednoj odverzija pesme u kojoj u Ni{koj Banjisijalice “danju gore, a no}u se gase“.

Ivan Kalauzovi} Ivanuswww.linkedin.com/in/

ivankalauzovic

22 Novembar 2014.

P O Z O R I [ T E

Srpski Teatar u Otavi (STO) osnovanje januara 2003. godine kao neprof-itabilna organizacija od nekolikoentuzijasta koji su tra`ili na~in kako daodr`e sponu sa maticom zemljom iprodu`e o~uvanje srpske kulture i umetnos-ti ovde u rasejanju. Ve}ina njih su i danasaktivni ~lanovi i ~ine jezgro ovogpozori{ta. Ove godine Srpski Teatar uOtavi broji 20 ~lanova, broj stalno oscili-ra, jer su prisutne stalne migracije. Bilo jegodina kada su imali skoro 30 ~lanova imnogo lak{e funkcionisali, jer im je poredsvakodnevnih obaveza, pozori{te hobi,dodatna aktivnost.

Vodjeni izuzetno talentovanim iiskusnim profesionalcem rediteljemDimitrijem Stani{i}em STO je pripremio iodigrao mnogobrojne predstave razli~itih`anrova: “Sumnjivo lice“, “Kidaj od svoje`ene“, “Kova~i”, “@ivot iz po~etka“, “^udase de{avala dok su deca spavala“ i mnogedruge. Kao kruna njihovog dugogodi{njegrada pripremljena je predstava “Tamo dalekou sedam prikaza“, za koju je scenario ire`iju pripremio Dimitrije Stani{i}. Predstavaje postavljena povodom 100-godi{njice odpo~etka Prvog svetskog rata i kroz sedamslika predstavlja `ivot, stradanje i pobedu

srpskog naroda u to doba.Predstava “Tamo daleko u sedamprikaza“ je premijerno izvedenana ovogodi{njem festivaluOFSET 2014.

Otavski Festival SrpskihTeatara (OFSET) je ove godinezabele`io osam godina tradicijeodr`avanja ove jedinstvene mani-festacije na severno Ameri~komkontinentu. Sve je to po~elo uKanadi, u Otavi 2007. godineidejom jednog od njihovihaktivnih ~lanova NemanjeJanjatovi}a. Iz godine u godinuova manifestacija je dobijala nakvalitetu kako u organizaciji takoi po kvalitetu predstava koje su seprikazivale.

“Se}am se 2008. nana{em drugom OFSET-u kadanam je va{e pozori{te “MiraSrem~evi}“ bilo po prvi put gostsa predstavom “Zavodnik” na~elu sa gospodjom Ratarac. Ovegodine na repertoaru OFSET-a suse na{le slede}e predstave: “Tamo daleko usedam prikaza“ u izvodjenju Srpskog teatrau Otavi, “Mali princ“ u produkciji Vojina

Vasovi}a u izvodjenju pozori{ne grupe izToronta, “San poslednje Viljemove no}i” uizvodjenju pozori{ta iz Toronta DGD Polet,

“@anka” u izvodjenju Srpskog pozori{ta“Mira Srem~evi}“ iz ^ikaga i “GorskiVijenac“ istorijska drama u izvodjenjuSrpskog pozori{ta Toronto.

Moram da napomenem da smo svimi u Srpskom teatru u Otavi bili odu{evl-jeni va{im ponovnim gostovanjem, a poseb-no `elim da naglasim da ste odigrali pred-stavu na visokom nivou {to govore i re~ipohvale na{e verne publike u Otavi. @elimvam jo{ mnogo uspe{nih predstava i nadamse da }ete nam biti gosti i na slede}em fes-tival Srpskih teatara”, rekla je GoricaBogunovi}.

Ovogodi{nji OFSET bio jakodobar programski, ali i kreativno, {to najbol-je potvrdjuje zadovoljna publika. Na premi-jeri “Tamo daleko u sedam prikaza“ bilo jeoko 300 osoba u publici, ne samo iz Otave,nego iz Toronta, Hamiltona, Kicinera,Montreala i komentari su u superlativu,po~ev{i od teksta, re`ije i izvedbe. Pohvalesu bile i na ra~un zvu~nih efekata – pogo-tovo onih koji su kori{teni u vreme izmenaizmedju prikaza, a koji su u su{tini radiodrama koja se desava u {irem istorijskom ivremenskom kontekstu. Mnogi smatraju da“Tamo daleko” treba da vidi svaki grad udijaspori gde ima na{ih ljudi.

FESTIVAL SRPSKOG

TEATRA U OTAVI

23www.serbianmirror.comNovembar 2014.

Srpsko pozori{te Mira Srem~evi} iz^ikaga otvorilo je novu pozori{nusezonu 2014/15 predstavom @anka,po tekstu Miodraga Ili}a i istinitoj pri~i o`ivotu na{e najve}e predratne glumice@anke Stoki}, za koju je Branislav Nu{i}napisao legendarnu Gospodju ministarku.Iako ovo nije bila nova premijera, predsta-va je kao i prethodne sezone izazvalaveliko interesovanje publike. Poziri{na salaje i ovaj put bila puna, pa je to bilo ujed-no i uigravanje za gostovanje @anke napozori{nom festivalu za kanadsku publiku uOtavi. Njihova publika i ~lanovi drugihpozori{ta, ve} godinama imaju priliku dagledaju brojne kvalitetne predstaverazli~itih `anrova, pa su ovacije u prepunojsali ~ika{koj @anki veliki kompliment.Vladimir Mulina, Mi{a Petkovi}, a presvega vode}a uloga u predstavi i rediteljSlavica Petrovi} dobili su brojne pohvale iponude za dalja gostovanja. Dok se umati~nom pozori{tu pripremaju nove pred-stave, o kojima }emo vas na vremeobavestiti, ova gluma~ka ekipa entuzijasta15. novembra odvodi @anku u Teksas.

Medju brojnim pohvlama za pred-stavu @anka, izdvojili smo samo nekoliko:

Vesna Stanojevi}Actress & Senior Lecturer in Acting The Royal Central School of Speech & Drama London University

“Na mene je,tokom gledanjapredstave @anka,poseban utisako s t a v i l ap o s v e } e n o s tpozori{nom zanatukojom odi{e rada m a t e r s k o gpozori{ta MiraSrem~evi}. Na

kamernoj sceni muzeja Sveti Sava u^ikagu, Slavica Petrovi} igra ulogu @ankeStoki} sa lako}om izuzetno darovitog pro-fesionalca: istan~anom precizno{}u i iskren-im nadahnu}em bira gluma~ka sredstava,kojima gradi lik @anke i vodi njeneunutra{nje tokove. Tako da se na scenimuzeja Sveti Sava mo`e videti kreacijakoja je potpuno ravnopravna nivou profe-sionalnih gluma~kih ostvarenja Beogradskepozori{ne scene. Njene kolege VladimirMulina i Mi{a Petkovi} je u tome uspe{noprate, a verujem da bi razvoj njihovih liko-va dobio jo{ jednu dimenziju kada biSlavica ulogu reditelja mogla da prepustinekom drugom. Pa se iskreno nadam da }edesetogodi{nji trud ove grupe amatera bitiprepoznat od strane drugih pozori{nih stvar-alaca koji `ive u ^ikagu, i da }e na}i moti-vaciju da ih svesrdno podr`e u daljemrazvoju potencijala koji ve} postoji. Meni}e li~no biti veliko zadovoljstvo da im dam

svoju konkretnu podr{ku prilikom nekog odnarednih dolazaka u ^ikago.

Izuzetno mi je drago da sam senakon mog pro{logodi{njeg gostovanja naFestivalu Srpskog Filma u ^ikagu i prisustvakoncertu Beogradske Filharmonije pre neko-liko dana, jo{ jednom, na predstavi @anka,uverila da u ovom gradu postoji iskrenointeresovanje za doprinos Srpskoj kulturi

Milan Andrijani}, koreografImao sam prilikuda 4. oktobra, pris-u s u t v u j e mpozori{noj pred-stavi “@anka“Srpskog pozorista“Mira Srem~evi}“u ^ikagu, u re`ijiSlavice Petrovi}.Ose}aj neposrednogdodira sa glumci-

ma, zahvaljuju}i maloj sceni, pospe{io jepozitivan utisak o celoj ve~eri. Re`ija igluma bili su na vrhunskom nivou. SlavicaPetrovi} je svo svoje gluma~ko iskustvo igluma~ki potencijal unela u lik @ankeStoki}, ve{to balansiraju}i izmedju dram-skih i komi~nih situacija, prave}i izuzetnegluma~ke transformacije, koje je sam likzahtevao. Svojom sugestivno{}u, uspela jepublici da pribli`i sve unutra{nje borbe ipatnju @anke Stoki}, dr`e}i sve vreme kon-trolu nad svojim likom.

Mi{a Petkovi} je sa velikim uspe-hom do~arao publici svoje likove,nenametljivo i sa odli~nim gluma~kimminijaturama, nenaru{avaju}i pa`nju prema

glavnoj glumici, ali sa dovoljno uticaja narazvoj same radnje, pravovremenonagla{avaju}i bitne dramske situacije.

Vladimir Mulina je ispred sebeimao veoma zahtevan zadatak, tuma~e}i trilika. Njegov gluma~ki talenat je omogu}ioda uspe{no izbegne sve zamke takvihsituacija, pojavljuju}i se u kratkim interval-ima, {to jo{ vi{e govori u prilog kvalitetunjegove glume. Posebno briljantna je bilakreacija lika oficira UDBE, koja je uzposebno nadahnu}e Slavice Petrovi},u~inila da ta scena saslu{anja u zatvoru,bude mo`da i najupe~atljivija scena pred-stave.

Re`ija, koju je takodje potpisalaSlavica Petrovi}, u potpunosti je pratilatekst, nagla{eno forsiraju}i analizu @ankinihstanja. Znala~ki je napravljen prelaz izmed-ju sna i jave, proslo{ti i aktuelnog trenutka.

Sve u svemu, jedno prijatno ve~e,posve}eno pozori{noj umetnosti, zahvalju-ju}i svim protagonistima, kako onima nasceni, tako i onima iza nje. Ova predstavave} ima svoju istoriju i svoju publiku inadam se da }e se jo{ dugo igrati na reper-toaru pozori{ta “Mira Srem~evi}“ u ^ikagu.

Samo pozori{te je svojevrsna kul-turna i umetni~ka oaza za sve Srbe u^ikagu, ~ija du{a tra`i svoje uto~i{te, raza-peta izmedju nostalgi~nih se}anja i urbanesvakodnevnice `ivota u Americi dvadeset-prvog veka. Zna~aj ovog pozori{ta jeneprocenjiv, po~ev od njegovih umetni~kihpotencijala, do uticaja koji mo`e i treba daima. Ono mora poneti breme lu~ono{e,trude}i se da u kulturolo{kom smisluusmerava i vodi, daje pravac, ali i zabavl-

ja, opu{ta, kritikuje i hvali.Ali, pre svega, podsti~e na

razmi{ljanje, {to je i ovom prilikomu~injeno.

Prof. Dr Nikola Morav~evi}Prof. Dr Jelena Bankovi} - Morav~evi}

Pro{log mesecasmo imali prilikuda u SAM “SvetiSava” vidimo pred-stavu pozori{nogkomada “@anka”Milorada Ili}a uizvodjenju ~ika{kogpozori{ta “MiraS r e m ~ e v i } ” .Obradovalo nas jeda vidimo sa kolikotalenta i iskrenet e a t r a l n eupe~atljivosti jeSlavica Petrovi}odigrala naslovnuulogu ~uvenesrpske glumice@anke Stoki}, okojoj je ova drama

i napisana. Za pohvalu je i to {to rukovod-stvo “Svetog Save” uklju~ilo ovu predstavuu svoj kulturni program i nadam se da }erad ove grupe ubudu}e ostati redovni deonjihovih kulturnih aktivnosti. ^ika{ka srps-ka dijaspora bi trebalo da svesrdno finan-sijski pomogne dalja pozori{na izvodjenjaove grupe i da na sve na~ine podr`iovakve izuzetno va`ne i uspe{ne kulturnedogadjaje.

P O Z O R I [ T E

Srpsko Pozori{te iz ^ikaga igra}e predstavu “@anka” 15. novembra u Dalasu - Texas, uCrkvi Tri Jerarha i poziva ljubitelje pozori{ta iz Dalasa i okoline da ne propuste ovu priliku.

@ANKA OTVORILA NOVUPOZORI[NU SEZONU

24 Novembar 2014.

V E R A

Odnos Boga i ~oveka regulisan jeu Crkvi kroz Svete tajne.Kr{tewe je po~etak `ivota u

Crkvi. Biolo{ko ro|ewe od rodite-

qa se smatra ra|awem za smrt, dok se

na kr{tewe gleda kao na novo

ro|ewe, ro|ewe odozgo, ro|ewe za

ve~nost.

Naime, svako je od nas dobio

`ivot na dar. Nas niko nije pitao da

li `elimo da se rodimo, gde ho}emo

da se rodimo i ko `elimo da nam

budu roditeqi?

Dakle, `ivot nam je dat, bez

na{e voqe. Na{ `ivot je proizvod

voqe Bo`ije i na{ih roditeqa.

Sa druge strane, ve~no pos-

tojawe ili ve~ni `ivot, jeste stvar

na{e slobodne voqe i Bo`ijeg

blagovoqewa.

Bog je ~oveka stvorio za

ve~nost, me|utim ~ovek je svoju slo-

bodu zloupotrebio neposlu{no{}u

prema Tvorcu i smrt je do{la kao

posledica greha ili odstupawa od

izvora i uzroka `ivota tj. Boga.

Svi sagre{i{e i odstupi{e

od Boga i li{eni su slave Bo`ije

ka`e Sv. pismo.

Odstupawem od Boga ~ovek je

po~eo sve vi{e da se kvari, da gubi

`ivotodavne Bo`anske energije i da

hrli u ve~nu propast.

Qudskim grehom pokvaren je

prvobitni odnos Boga i ~oveka.

Sin Bo`iji Isus Hristos

postaje Bogo-~ovek da bi izmirio

~oveka sa Bogom i uspostavio prvo-

bitan odnos qubavi.

Qubav izme|u Boga i ~oveka,

jeste odnos qubavi Roditeqa i dete-

ta. Bog je na{ Otac, na{ tvorac i on

nas voli, On nas iz qubavi stvara,

On je prvi zavoleo nas i darovao nam

`ivot.

^in kr{tewa jeste odgovor

~ovekov na `ivot koji nam je dao i na

qubav kojom nas Bog Otac voli, a

svetotajinski `ivot u Crkvi jeste

neprestana potvrda tog odnosa

qubavi i pokazateq da i mi Oca

volimo i `elimo da ve~no budemo u

toj zajednici qubavi sa wim.

Slika odnosa ~oveka sa

Bogom jeste na{ zemaqski odnos sa

na{im roditeqima. Roditeqi su nas

rodili, gajili, ~uvali, me|utim i

pored sve te wihove `rtve i qubavi

prema nama, mi ~esto bivamo nezah-

valni i grubi prema wima. ^esto

smatramo da je to bila wihova

du`nost i ne ose}amo nikakvu zah-

valnost za sve {to su nam pru`ili.

Kakav odnos imamo prema roditeqi-

ma, takav uglavnom imamo i prema

Bogu. Me|utim, biva da poneki

roditeqi i nisu ba{ ispuweni

qubavqu prema svojoj deci, da ih

ostavqaju i zlostavqaju. To je

posledica greha, ostavqawa Boga i

`ivota bez wegove qubavi i sile.

Greh je taj koji nas udaqava od Boga

i jedne od drugih. Pokajawe i

pomirewe uspostavqaju mir i

qubav. Ka`e Gospod: Ako i majka

zaboravi na plod utrobe svoje, ja te

ne}u zaboraviti.

Hristos nam je darovao sve.

Iz qubavi prema nama i Ocu, si{ao

je na zemqu, uzeo na sebe qudsku

prirodu tj. telo i stradao radi gre-

hova na{ih, da nam poka`e

Bo`ansku qubav i da nas izmiri sa

Bogom. Darovao nam je Duha Svetoga

koji deluje kroz Crkvu i Svete tajne

pomo}u kojih se spasavamo i

izbavqamo od zla i kona~no daro-

va}e nam `ivot ve~ni u Carstvu

nebeskom.

Zbog toga draga bra}o i ses-

tre, trebamo najpre da se izmirimo

sa Bogom, da se kroz Svetu tajnu

pokajawa i ispovesti o~istimo od

greha koji nas je odvojio od Tvorca i

na{ih bli`wih i da se u telu i krvi

Hristovoj, kroz Svetu tajnu

Pri~e{}a ponovo sjedinimo sa Wim

u qubavi na otpustewe grehova i na

`ivot ve~ni.

Neka bi nas Sveblagi

Gospod primio u ve~nu zajednicu

qubavi sa Wim, darovao nam istin-

sko pokajawe i ve~no spasewe.

Amin.

Pi{e: Nenad Jovanovi}

maranata.jovanovic@gmail.com

PP RRAA VVOO SS LLAAVVQQEE

ODNOS BOGA I ^OVEKA

U ovom izadanju lista, objavlju-jemo naj~e{}a pitanja i odgovoreGeneralnog konzulata u vezi sa prijavomrodjenja deteta u inostranstvu i upisa umati~ne knjige u Srbiji.

NAJ^E[]A PITANJA I ODGOVORIPitanje: Supruga i ja smo srp-

ski dr`avljani i `elimo da na{eg sinakoji je rodjen u ^ikagu upi{emo umati~nu knjigu u Srbiji. Da li se tomo`e uraditi preko Generalnog konzu-lata?

Odgovor Generalnog konzula-ta: Upis novorodjenog deteta ~iji suroditeljii srpski dr`avljani se mo`e upisatipreko Generalnog konzulata. Potrebno jeda podneste zahtev za prijavu rodjenjadeteta u inostranstvu sa odgovaraju}imdokumentima i isti }e, odmah po prijemu,biti dostavljen nadle`nom mati~aru uSrbiji za upis u mati~nu knjigu rodjenih.

Pitanje: {ta je potrebno oddokumenata da se podnese kako bi senovordjeno dete u SAD upisalo umati~nu knjigu u Srbiji?

Odgovor Generalnog konzula-ta: Za prijavu deteta rodjenog u SADradi upisa u mati~nu knjigu rodjenih iknjigu dr`avljana Republike Srbijepotrebno je dostaviti slede}e:

Popunjen zahtev za upis umati~nu knjigu rodjenih Republike Srbijepotpisan od strane oba roditelja. Ukolikose zahtev ne podnosi li~no, uz prisustvooba roditelja u Generalnom konzulatu,potpisi treba da budu overeni od straneNotary Public-a. Formular zahteva semo`e preuzeti nawww.chicago.mfa.gov.rs

Popunjen zahtev za upis deteta uevidenciju dr`avljana Republike Srbije.Ukoliko se zahtev ne podnosi li~no uGeneralnom konzulatu, potpis treba dabude overen od strane Notary Public-a.Formular zahteva se mo`e preuzeti na

www.chicago.mfa.gov.rsOriginal ameri~kog izvoda iz

mati~ne knjige rodjenih overen pe~atomApostille. Ameri~ki izvod se overavanavedenim pe~atom u SECRETARY OFSTATE dr`ave gde je dete rodjeno.Takodje, ameri~ki izvod mora da budepreveden na srpski jezik. Prevod izvoda

mo`e biti sa~injen i u Generalnom konzu-latu uz naplatu takse.

Fotokopije uverenja odr`avljanstvu Republike Srbije i paso{aza oba roditelja. Ako je jedan roditeljstrani dr`avljanin potrebno je prilo`itikopiju stranog paso{a ili izvoda izmati~ne knjige rodjenih.

Izvod iz mati~ne knjigeven~anih. Ukoliko brak nije upisan umati~ne knjige ven~anih u RepubliciSrbiji, potrebno je istovremeno podneti izahtev za prijavu braka. Ukoliko je dete

vanbra~no potrebna je izjava o priznanjuo~instva.

Ukoliko je dete starije od 14godina, potrebna je njegova saglasnost.Formular saglasnosti deteta se mo`epreuzeti na www.chicago.mfa.gov.rsPotpis deteta mora biti overen od straneNotary Public, ukoliko se saglasnost ne

potpisuje u Generalnom konzulatu.Konzularni tro{kovi u iznosu od

15 dolara se pla}aju u gotovini ili MoneyOrder-om koji glasi na Generalni konzu-lat Republike Srbije u ^ikagu.

Pitanje: Interesuje me da limogu li~no da izvr{im prevodameri~kog izvoda iz mati~ne knjige rod-jenih kako bi podneli zahtev za prijavurodjenja deteta?

Odgovor Generalnog konzula-ta: Izvod iz mati~ne knjige na engleskomjeziku mo`ete prevesti li~no na srpski

jezik ali isti mora biti korektan i poptunota~an. Ukoliko po{aljete prevod doku-menta, Generalni konzulat }e isti prover-iti i izvr{iti overu prevoda uz naplatutakse u iznosu od 34 dolara. Ukolikopo{aljete izvod bez prevoda, Gneralnikonzulat isti mo`e uraditi uz naplatutakse u iznosu od 78 dolara.

Pitanje: Da li rodjenje deteta uSAD mogu direktno da prijavim uSrbiji?

Odgovor Generalnog konzula-ta: Rodjenje deteta u inostranstvu semo`e i direktno prijaviti u Srbiji premamestu zajedni~kog prebivali{tasupru`nika, ili po mestu prebivali{tajednog od supru`nika. Vrlo je va`no daameri~ki izvod iz mati~ne knjige rodjenihprethodno overite pe~atom Apostille, jerbez istog ne}ete biti u mogu}nosti daizvr{ite prijavu rodjenja.

Pitanje: Poslali smo prijavurodjenja deteta u Generalni konzulat.Interesuje nas da li }ete nam BirthCertificate vratiti po{to rodjenje detetabude registrovano u mati~noj knjizi uSrbiji?

Odgovor Generalnog konzulata:Originalna dokumenta se {alju nadle`nojmati~noj slu`bi u Republici Srbiji i nevra}aju se podnosiocu zahteva.

Pitanje: Moj sin je rodjen uvanbra~noj zajednici. Da li je to odzna~aja za upis u mati~nu knjigu uSrbiji?

Odgovor Generalnog konzula-ta: Za prijavu rodjenja deteta i upis umati~nu knjigu rodjenih u Srbiji je veomava`no da li je dete rodjeno u bra~noj ilivanbra~noj zajednici. Ukoliko je deterodjeno vanbra~no, a otac je poznat i `elida prizna o~instvo, mo`e to u~initi uGeneralnom konzulatu ukoliko je dr`avl-janin Republike Srbije. Formular se mo`epreuzeti na www.chicago.mfa.gov.rs Tomprilikom, neophodno je prisustvo obaroditelja, a deteta samo ukoliko je starijeod 14 godina. Ukoliko roditelji nisu umogu}nosti da dodju u Generalni konzu-lat, potpisi na izjavi moraju biti overeniod strane Notary Public. Otac – stranidr`avljanin daje izjavu o priznavanjuo~instva pred organima svoje dr`ave. Naosnovu date izjave o priznavanju o~inst-va, vr{i se prijava rodjenja deteta.

VI PITATE, KONZULAT ODGOVARARedakcija lista “Ogledalo” u saradnji sa Generalnim konzulatom Republike Srbije u ^ikagu pokrenula je novu rubriku pod nazivom “VI PITATE, KONZULATODGOVARA”. To }e biti prilika da putem na{eg lista postavite pitanja na koje }e vam odgovoriti Generalni konzulat Republike Srbije u ^ikagu. Vaša pitanja

mo`ete nam slati na e-mail ogledalo@gmail.com ili putem pošte na adresu: Ogledalo – Serbian Mirror, PO BOX 13472 Chicago, Il 60613.

25www.serbianmirror.comNovembar 2014.

Z A K O N

26 Novembar 2014.

S P O R T

Albanski dron za UEFA je NLO

Nov~ana kazna od 100.000 evra,

izre~ena na{em i albanskom

savezu, poslednja je ta~ka odluke iz sedi{ta

UEFA Niona o prekinutom me~u u

Beogradu 14. oktobra.

Ovakav epilog potvrdjuje da u

kuæi evropskog fudbala nisu bezgre{ni.

Ta~nije, komisija koja je izrekla kazne

ponela se kao da je lansirani dron – nei-

dentifikovani lete}i objekat! Kao da je

do{ao s neba, ni~im izazvan i ni od koga

vodjen.

Na{ fudbalski savez je, prema

izvorima “Blica“, mogao da bude i izba~en

iz kvalifikacija (!), za {ta se zalagao

nema~ki lobi, ali je predsednik UEFA

Mi{el Platini ostao dosledan stavu da je

haos izazvan pu{tanjem drona sa “velikoal-

banskom“ zastavom. Njegova re~ je,

sre}om, amortizovala zahteve oponenata.

Preovladalo je mi{ljenje da bi eliminacija

“orlova” naru{ila regularnost kvalifikacija

za Evro 2016.

Na ovakvu odluku bitno su uticala

dvojica Holandjana – delegat Hari Bin i

oficir za bezbednost Vinsent Egbers, koji

su korektno i do detalja opisali dogadjaje

pre prekida i ~iji su dopunski izve{taji bili

potpuno u skladu sa prvobitnim, upu}enim

iz Beograda odmah posle incidenta.

FSS je ju~e upozoren da }e utak-

mica sa Portugalom 11. oktobra idu}e

godine, jedina koju }e “orlovi” igrati pred

publikom, biti zavr{ni test organizacionih

sposobnosti FSS, odnosno dr`ave za inter-

nacionalne me~eve. Ako ga ne polo`e, sledi

nam izbacivanje iz dva naredna ciklusa

kvalifikacija!

Kako je teklo odlu~ivanje?

~lanovi komisije su zaklju~ili da je pu{tanje

drona iznad terena u 41. minutu gre{ka

FSS kao doma}ina i organizatora (!), a pro-

vokativna zastava je stavljena na teret

Albancima – kao da je re~ o dve odvojene

pojave, sa dve razli~ite adrese.

Posle svega, najve}i ceh su platili

na{i reprezentativci, kojima su tri boda

uskra}ena za zelenim stolom, od ~ega su

profitirali na{i konkurenti u grupi Danci i

Portugalci. Uz njih, ka`njeni su i navija~i,

~iji je deo, istini za volju, aktivno u~estvo-

vao u incidentu.

Pismeno obrazlo`enje odluka bi}e

dostavljeno fudbalskim savezima Srbije i

Albanije u narednih pet dana, pa }e tada

biti jasnije na osnovu kojih ~injenica su

izre~ene pomenute kazne. Posle toga obe

strane }e imati rok od tri dana da najave

`albu Komisiji za `albe UEFA, a zatim

te~e rok od pet dana za njihovo dostavljan-

je nadle`nim organima u Nionu.

UEFA: Albanski fudbaleri

znali za plan o prekidu!

Olsi Rama, brat albanskog premi-

jera, doputo-

vao je u

Beograd u

zvani~noj dele-

g a c i j i

F u d b a l s k o g

s a v e z a

Albanije ~arter

letom iz Tirane

i jasno je da je

deo ekspedicije

imao saznanja

da }e biti pro-

vokacija na

s t a d i o n u

P a r t i z a n a .

~ l a n o v i

k o m i s i j e

UEFA, koji su

gledali snimak

i n c i d e n t a ,

primetili su da

su albanski

reprezentativci Andi Lila i Taulant D`aka

okrenuli glavu ka zapadnoj strani stadiona

gde se nalaze klupe sa rezervnim igra~ima,

ali iznad njih i VIP lo`a u kojoj je bila

albanska delegacija. Nakon toga jurnuli su

ka Stefanu Mitrovi}u, koji je u tom

trenutku dr`ao konopce sa dronom, i

Neboj{i Gudelju, koji je preuzeo spornu

zastavu.

Sumnju dodatno potvrdjuje i

spu{tanje zastave u ruke Stefanu Mitrovi}u,

jer je dron mogao da leti iznad Humske

dok mu se ne isprazne baterije i niko ne bi

mogao da skloni krpu sa mapom “velike

Albanije“. Da su hteli samo da je spuste,

mogli su i pred klupu Albanaca ili delega-

ta, ali namera je bila da zavr{i u rukama

nekog srpskog igra~a.

U akciji “spasavanja” u~estvo-

vao je ~itav gostuju}i tim, jer je mapa

“velike Albanije” zatim zavr{ila u ruka-

ma igra~a Bekima Balaja i potom kod

nekog od ~lanova stru~nog {taba koji je

poku{ao da je sakrije na klupi za rez-

ervne igra~e. Oni su, ipak, morali da je

predaju delegatu.

Dok su se Albanci besmisleno

borili za par~e krpe, igra~i Srbije su kraj

aut-linije dobijali instrukcije od Dika

Advokata. O~igledna je bila namera na{ih

reprezentativaca da igraju fudbal, a alban-

skih da se isprovocira reakcija navija~a i

dodje do prekida me~a. Gostima je pro-

maklo da se iz delegatske ku}ice sve vreme

kamerom snimao incident. Izvor: Blic

Odluke UEFA

Utakmica Srbija – Albanija je reg-

istrovana slu`benim rezultatom 3:0

u korist Srbije.

Fudbalskom savezu Srbije,

odnosno A reprezentaciji Srbije,

oduzimaju se tri boda u kvalifika-

cionom takmi~enju za 15. prvenstvo

Evrope koje }e 2016. godine biti

odr`ano u Francuskoj.

Fudbalskom savezu Srbije se

odredjuje kazna igranja dve

naredne utakmice kao doma}in u

grupi I kvalifikacija za Prvenstvo

Evrope 2016. bez prisustva publike.

Fudbalski savez Srbije se

ka`njava sa 100.000 evra.

Fudbalski savez Albanije se

ka`njava sa 100.000 evra.

Srbija `estoko ka`njena u Nionu

27www.serbianmirror.comNovembar 2014.

SS RR EE ]] NN OO

SERBIAN RADIO CHICAGOOd ponedeljka do petka od 3-4 pm

Na 1080 AM - WNDZMilorad Ravasi

Ph : 773-933-9180Fax : 773-933-9179

^ E S T I T K E O G L A S I I M E D I J I

POTREBNI VOLONTERIOrganizacioni Odbor Srpskog filmskog festivala

yra`i volontere za ovogodi{nji Srpski Filmski festival ^ikago 2014.

Zainteresovani pozovite na 773.744.0373 ili nam pi{ite na: slavica@serbianfilmfest.com

*******Tra`i se kroja~ ili kroja~ica, za puno ili skra}eno radno vreme,

plata po dogovoru.O slobodnom radnom vremenu i plati se mo`e dogovarati.

Experienced tailor or seamstress wanted, part time or full time,availability and salary can be discussed.

Interested applicants please contact John or Katerina.847-272-2226

*******Udovac u penziji, situiran, iskren `eleo bi da upozna damu

bez obaveza, sli~nih osobina, prose~nog izgleda od 45 do 55 godina, radi braka,

Zainteresovane osobe pozovite Vojislava na 773.275.8237 ili 773.931.0382

M A L I O G L A S I

POZIV ZA VOLONTERE Organizacioni Odbor Srpskog

filmskog festivala Chicago 2014.

ovom prilikom poziva mlade entuzijaste i volontere za rad na realizaciji ovogodi{njeg

filmskog festival u ^ikagu.

Zainteresovani pozovite na 773.744.0373 ili nam pi{ite na:

slavica@serbianfilmfest.com

Treba vam izvod iz mati~ne knjige rodjenih ili uverenje o dr`avljanstvu?

Servis Virtuelni mati~ar za dijasporu pokrenut je iz Niša na inicijativu Kancelarije za saradnju sa dijasporom Grada Niša, uz podršku resornih ministarstava Vlade Republike Srbije, i va`iza gradjane u dijaspori potekle iz neke od 103 lokalnih

samouprava na teritorijimatice. Gradjani ovih opšti-na }e od sada mo}i da namnogo lakši, efikasniji i br`ina~in, bukvalno iz foteljeinternetom naru~e i naku}nu adresu u roku od 15

dana preporu~enom avionskom pošiljkom dobiju potrebandokument – izvod iz mati~ne knjige rodjenih, ven~anih ili umr-lih i uverenje o dr`avljanstvu. Za više informacija posetite:www.dijasporanis.com/virtuelnimaticar.

Sre}no ven~anjeMaye i AleksandraPopivode iz ^ikaga, dug isre}an zajedni~ki`ivot, pun ljubavi,sloge i lepe de~icepo`elela je kumaBranka izMakedonije, Mira izBeograda i i redakcija Ogledala.

28 Novembar 2014.

OVAN

Nivo dobrih

mogu}nosti se

uve}ava u skladu sa

Va{om inspiracijom i

raznovrsnim interesovanjima,

va`no je da usaglasite svoje

prakti~ne interese sa emotivnim

potrebama. Potrebno je da jasno

defini{ete svoje poslovne interese

i da odgovorite na dobru

ponudu. Sredinom novembra,

o~ekuju Vas pozitivni dogadjaji i

poslovni uspeh. Izbegavajte

takmi~arsku atmosferu ili rivalst-

vo u odnosu sa saradnicima.

Krajem meseca predstoji Vam

aktivna uloga u javnom `ivotu.

Obratite pa`nju na susrete koji

}e Vam omogu}iti napredovanje

na razli~itim nivoima.

U ljubavi, va`no je da

uskladite svoj razum i ose}anja,

impulsivna reakcija mo`e da Vas

navede na pogre{nu procenu i

pona{anje. Partner pa`ljivo anal-

izira Va{e pona{anje i o~ekuje

dobar impuls za zajedni~ke

planove. Ljubav ima najja~u

snagu, pod uslovom da ste

dovoljno iskreni i da verujete u

intimnu stranu ose}anja. Ako ste

mladi ili slobodni, predstoji Vam

nova ljubavna romansa.

Bik

Pa`ljivo analizirajte

sve {to se de{ava na

poslovnoj sceni, kako biste

procenili najbolji trenutak za

akciju. Dobra procena i organi-

zovanost u poslovnim kontakti-

ma predstavlja Va{ glavni adut.

Posvetite pa`nju razli~itim

sadr`ajima koji mogu da

unaprede Va{ poslovni ili

dru{tveni polo`aj. Prihvatite

mogu}nost usavr{avanja. Va{i

ciljevi su dosti`ni, mo`ete da

ostvarite uspeh i sre}u na

razli~itim stranama – poka`ite

dobru volju i upornost.

Imate utisak da voljena

osoba ve{to koristi “zaobilazan

na~in“ da ostvari svoje namere,

{to dodatno podsti~e Va{e emo-

tivno nezadovoljstvo. U re{avan-

ju ljubavnih dilema dobra volja,

ne`nost ili pa`nja, predstavljaju

najbolji odgovor na razli~ite

zamke zajedni~kog `ivota.

Ljubavnu romansu treba pa`ljivo

negovati. Budite pozitivni i

nemojte dozvoliti da Vam pro-

maknu ~ari emotivnog zado-

voljstva. Ako ste mladi ili slo-

bodni, prihvatite ne~ije udvaran-

je i odgovorite na “ljubavne sig-

nale“.

Blizanci

Iako ste zabrinuti

zbog novih dogadjaja

na poslovnoj sceni,

koji su rezultat okol-

nosti koje ne zavise od Va{e

volje ili uticaja, novembra Vas

o~ekuju novi izazovi, uspesi i

sre}a na razli~itim zivotnim

poljima. Od 23. novembra, va`no

je da re{ite neka imovinska ili

statusna pitanja.

Na ljubavnom planu,

neko u Vama pokre}e topla

ose}anja i `elju za pravljenjem

ozbiljnih planova za zajednicku

budu}nost.

Rak

Ose}ate poja~ani psi-

holo{ki pritisak i

potrebu da se

rasteretite od

napornih ili dodatnih obaveza.

Preoptere}enost i lo{a komu-

nikacija sa saradnicima mogu

uticati na pogre{ne procene,

odluke i pona{anje, zato ne

dozvolite da vas posao preokupi-

ra vi{e no {to je to potrebno. Uz

ne~iji savet i podr{ku, od sredine

meseca mo`ete zavrsiti sve

va`ne poslovne zadatke i

obaveze, {to }e rezultirati

poslovno-finansijskom satisfakci-

jom i javnim priznanjem.

Stalo Vam je da pre-

vazidjete “emotivnu krizu“ i

nalazite se pred novom odlukom

koju `elite da saop{tite voljenoj

osobi. Razgovor, dobronamerni

saveti ili podr{ka bliskih prijatel-

ja, uvek deluju pozitivno na

Va{e raspolo`enje. Emotivne

dileme je mogu}e razre{iti, te

nema potrebe da zao{travate

ljubavni odnos, poka`ite vi{e

razumevanja za svog partnera i

zadovoljstvo }e biti obostrano.

Ako ste mladi ili slobodni, novi

ljubavni susreti i kontakti, koji

se mogu pretvoriti u ozbiljnu i

trajnu vezu. O~ekuje Vas dobar

ljubavni epilog.

Lav

Do sredine novembra,

ne}ete se najbolje

ose}ati zbog utiska da

Vas prate lo{e poslovne okolnos-

ti, kao i da saradnici nemaju

dovoljno razumevanja za Va{e

ideje, planove i ciljeve. Mogu}a

je i prolazna finansijska kriza.

Krajem meseca preporu~uje se

prihvatanje odredjenog stepena-

poslovnog rizika, kao osnovni

uslov za dalje napredovanje i

pove}anje zarade.

U ljubavi, postoje sum-

nje i dileme, koje Vas mogu

udaljiti od bliske osobe za

budu}nost. Zato je potreban

otvoren, iskren razgovor u

kome }ete zajedni~ki preispitati

`elje i planove za budu}nost.

Ako to u~inite Va{i ljubavni

snovi mogu se ostvariti. Ako

ste mladi ili slobodni, ose}ate

emotivnu nesigurnost i Va{u

pa`nju privla~e osobe razli~itih

profila. Krajem meseca bi}ete

mnogo bolje, sigurniji i raspo-

lo`eniji.

Devica

Uspeh i li~na sre}a,

p r e d s t a v l j a j u

“vrhunac“ u ostvari-

vanju ciljeva koje ste

sebi postavili. Prihvatite “lep{u

stranu `ivota“ i u`ivajte u

bliskom dru{tvu. U periodu od

18. novembra, postoji

mogu}nost da unapredite svoju

poziciju na poslovnoj lestvici.

Va`no je da ostvarite nove

poslovne kontakte ili da prih-

vatite savremene ideje i poziti-

van trend u svojoj profesional-

noj orijentaciji.

Izbegavajte emotivne

konflikte sa bliskom osobom,

kako biste sa~uvali dragocenu

energiju i psiholo{ku

ravnote`u. Ljubavni vetrovi

koji povremeno uzburkavaju

Va{ odnos sa voljenom osobom

nisu porazni, ali zahtevaju

veliko strpljenje i zajedni~ko

uva`avanje. Ako ste mladi ili

slobodni, imponuje Vam ne~ije

interesovanje.

HOROSKOP ZA NOVEMBAR 2014.

M E S E ^ N I H O R O S K O P

29www.serbianmirror.comNovembar 2014.

VagaU ovom periodu,

o~ekuju Vas korisni susreti

koji otvaraju nove

mogu}nosti u poslovnom izra`avanju.

Vodite ra~una da ne zao{travate odnos

saradnicima, ukoliko u potpunosti ne

odobravaju Va{e stavove, ideje, planove.

Dobar saradni~ki odnos je jedan od uslo-

va za Va{ uspeh. Kraj meseca, predstavl-

ja povoljan period za javni nastup ili za

testiranje i proveru prakti~nog znanja i

profesionalnih sposobnosti.

U ljubavi, nemojte dozvoliti da

neko remeti Va{ svet intime ili da komp-

likuje Va{ odnos sa voljenom osobom.

Izmedju Vas i voljene osobe postoje razni

nesporazumi, ali oni mogu da se prevazid-

ju uz dobru volju.

[korpijaOvo je period Va{eg

duhovnog i emotivnog zado-

voljstva. Ose}ate veliki

zanos, kreativnu energiju i

potrebu da ostvarite svoje “velike snove“.

Sre}a i uspeh su dosti`ni uz pozitivnu ori-

jentaciju. Oslonite se na svoju intuciju i

ose}anja – kao najboji putokaz ka novoj

sre}i. Takodje, u ovom mesecu potrebno je

da ispunite svoje redovne obaveze i da

izmirite neka finasijska dugovanja. Krajem

meseca obratite pa`nju na svoj poslovni

imid` ili stil izra`avanja. Ve}inu va`nih

ciljeva mo`ete da ostvarite na uspe{an

na~in, zahvaljuju}i dobrom planiranju,

pouzdanoj saradnji i ne~ijem prote`iranju.

Vodite dimani~an `ivot i ~esto se nalazite

u interesantnom dru{tvu.

Prijatne emocije, znaci pa`nje i

ne`nosti ulivaju pozitivan impuls u Va{e ras-

plo`enje. Atmosfera ljubavi, iskrena razmena

emocija i bliski kontakti, imaju posebnu ~ar,

koja Vas pokre}e na akciju. Ako ste mladi

ili slobodni, o~ekuju Vas zanimljivi kontak-

ti. Zablista}ete u pravom sjaju u ljubavnoj

romansi sa jednom nesvakida{njom osobom.

StrelacNovembar Vam donosi nove i

bolje mogu}nosti na svim

poljima., bi}ete podstaknuti na

misaonu anga`ovanost uz ide-

jno planiranje i prakti~no delovanje. U

finansijskom smislu nalazite se u poziciji

da uve}ate svoju zaradu, kao i da re{ite

neka imovinska ili investiciona pitanja. U

periodu od 11. novembra, obratite pa`nju

na mogu}nost li~nog usavr{avanja, na

javne nastupe, profesionalno napredovanje

ili na udru`ivanje interesa.

Na emotivnom planu, imate sjajnu

priliku da promenite ili ulep{ate svoj

ljubavni `ivot, a zatim i da odredite nove

ili “dosti`ne ciljeve“ u partnerskim odnosi-

ma. Uspeh, sre}a i zadovoljstvo proizilaze

iz partnerstva i zajedni~kog delovanja.

Partner o~ekuje Va{u iskrenu privr`enost i

odobravanje. Va`no je da se pravilno dop-

unjavate i da pratite zajedni~ki korak. Ako

ste mladi ili slobodni, vi{e ste zaintereso-

vani za neformalne ili slobodne kontakte

nego za emotivno vezivanje.

JaracSamopouzdanje i pozitivan

trend koji pratite donosi sjajnu

priliku za ubrzanim napre-

dovanjem na razli~itim strana-

ma. U periodu od 11. novembra, o~ekuje

Vas serija va`nih dogadjaja ili nova

ljubavna romansa, a od 18. novembra,

obratite pa`nju na korisne susrete ili na

kontakte sa inostranstvom. Neko je spre-

man da podr`i Va{e ideje, potrebno je da

udru`ite svoje interese sa pouzdanim

saradnicima.

Najve}i uticaj na li~nu sre}u

ima}e porodica ili Va{ odnos sa voljenom

osobom. Vi ste veoma promi{ljena i

zahtevna osoba, pa Vam se savetuje da u

emotivnom ili strasnom zanosu u~inite

ono sto ose}ate srcem, a ne glavom.

VodolijaPlanetarni aspekti u novembru

donose Vam mogu}nost za pro-

fesionalnim i li~nim

usavr{avanjem, a od 19.

novembra mogu}i su perspek-

tivni kontakti sa inostranstvom. Oseti}ete

velike ambicije i `elju za dokazivanjem,

uspeh je mogu}e ostvariti primenom

proverene strategije.

Na ljubavnom planu bi}ete

skloni ~estim promenama emotivnog

raspolo`enja, {to dodatno ote`ava Va{u

procenu u pona{anju prema bliskoj osobi.

Poku{avate da uskladite svoje misli i

ose}anja, cime cete ostvariti unutra{nju

ravnote`u. Ako ste mladi ili slobodni,

novi kontakti i ljubavne avanture deluju

kao zamena za neispunjene `elje. U`iva-

jte u ljubavnim ~arolijama, ali budite i

dovoljno iskreni u izra`avanju svojih

ose}anja. Ljubavna sre}a je dosti`na.

RibeIma}ete dovoljno energije i

interesovanja da pobolj{ate

svoj poslovni status i ostvarite

svoje profesionalne ciljeve,

naro~ito u periodu od 10. novembra.

Aktuelna de{avanja na poslovno-finansi-

jskom polju otvaraju mogu}nost za novim

oblicima saradnje ili za daljim profesion-

alnim usavr{avanjem.

Na ljubavnom planu, ose}ate

poja~anu strast i `elju da ostvarite har-

moni~an odnos. Svojom pojavom i stilom

izra`avanja umete da {armirate okolinu,

godi Vam ne~ija emotivna naklonost i

pa`nja. Osobi koja Vam se dopada jasno

dajte do znanja, da pri`eljkujete neobi~nu

i uzbudljivu ljubavnu romansu ili strasnu

vezu.

V A @ N E P O R U K E

30 Novembar 2014.

V E D R A

NA[ POZNATA PEVA^ICA

[to si ve}e govno, manje su {anse da te nagaze!!!****

Sudija izri~e presudu krhkom star~i}u:- Za to krivi~no delo vas osudjujem na 10 godinazatvora!

- Sudija, imajte obzira prema meni,imam 77 godina,

ne vidim i ne ~ujem, jedva sekre}em, imam reumu, {e}eri stalne bolove u ki~mi...- Dobro, a ti odslu`i kolikomo`e{!

****Pita Crnogorac

devojku:- A dje `ivi{?Ka`e ona:- U bloku 5.A on }e njoj: - ^udo nijesi

rekla da `ivi{ u svesku bez linija.****

Zaustavlja policajac narkomanku:- Gde si rodjena?- Ooooo, pa evo me, rodjeni, gde si tiiiii!

****Wikipedia: “Ja znam sve!”Google: “Ja imam sve!”Internet: “Bez mene ne mo`ete.”Kompjuter: “HAHAHAHAHA, svi ovde zavisite odmene, a ja niodkoga!”Struja: “HAHAHAHAHAHAHA, stvarno?”Tesla: “Ko tu koga la`e?”Bog: “Molim?”Chuck Norris: “[ta moli{?!”

****Ide Mujo pijan kao i uvek iz Mostara i zaustavljaga policajac i pita:- Gospodine jeste li to vi pijani?A Mujo }e na to: - Jes’ ti to novi, majke ti?

VICEVI -VICEVI - VICEVI

POEZIJA PO IZBORU

OGLEDALA

SUDOKU

Jest, nema na tebi ni jednog dela

da se mome oku mogao da skrije,

ni jednog prevoja blistavog ti tela

da se moj poljubac na nj spustio nije.

Znam te tako dobro: u rastanka ~aše

ti preda me stupaš sva sjajna i `iva,

znam kada }e suze oko da ti kvase,

znam kad ti se duša miloštom preliva,

A kad u njoj nosiš svu toplinu Juga…

Pa ipak si svakog dana nova meni,

uvek nova, uvek tako ~udna druga,

i nikad sli~na ju~erašnjoj `eni.

Ta mo} tvoja ~udna zaslepljava mene

raznovrsnim sjajem, mirisom i bojom.

- Oh, budi jedanput ko i druge `ene.

Da odahnem najzad pred lepotom tvojom…

Milan Raki}

Lepota

P O R U K E

31www.serbianmirror.comNovembar 2014.

11_01_14+SRM+++_2011_01_14+SRM+++_2111_01_14+SRM+++_2211_01_14+SRM+++_2311_01_14+SRM+++_2411_01_14+SRM+++_2511_01_14+SRM+++_2611_01_14+SRM+++_2711_01_14+SRM+++_2811_01_14+SRM+++_2911_01_14+SRM+++_3011_01_14+SRM+++_3111_01_14+SRM+++_32