EKONOMSKI FAKULTET BEOGRAD

Naziv predmeta: ISTORIJA EKONOMIJE

Smer: Ekonomska analiza i politika

Godina i semestar: IV godina, II semestar

Status predmeta: obavezan

Fond casova: 60 + 30

Nastavnici: prof. dr Miomir Jakic, dr Aleksandra Pracevic, docent

I CILJ PREDMETA

Cilj izucavanja predmeta je da se studenti upoznaju sa velikim ekonomskim teorijama koje su odlucujuce uticale na tokove ekonomske istorije u prolosti, i sa najvanijim obelejima ekonomske istorije.

U prvom delu programa (Razvoj ekonomske misli) studenti sticu znanja o merkantilizmu, fizokratizmu, Klasicnoj ekonomiji, Istorijskoj i Institicionalnoj koli, i savremenim tendencijama u ekonomiji i osnovnim metodolokim problemima. Obuhvacene su one kole koje su znacajno uticale na prelomne dogadaje i tokove ekonomske istorije kolonijalizam, Industrijska revolucija, svetski ratovi, Velika kriza 1929. Bice predstavljeni njihovi najznacajniji doprinosi i ogranicenja kroz proimanje sa ekonomskom stvarnocu u kojoj su nastale.

U drugom delu programa (Nastanak i obeleja svetskog sistema) studenti sticu znanja o vanim obelejima ekonomske istorije (Evropa i orijentalno drutvo, vielinijski razvoj, Brodelovo i Valertajnovo shvatanje prostora i vremena, Diskusija o prelasku iz feudalizma u kapitalizam, azijski nacin proizvodnje, obeleja i perspektive svetskog sistema, proces periferizacije, Globalizacija).

U trecem delu (Svetska privreda u XIX i XX veku) upoznaju se sa tokovima ekonomske istorije - karakleristike i istorijat ekonomskih fluktuacija, ciklusi u vreme XIX i pocetkom XX veka, Prvog svetskog rata, Velika ekonomska kriza 1929, razliciti tipovi stabilizacione anticiklicne ekonomske politike.

II SADRAJ PREDMETA

I Deo

Razvoj ekonomske misli

I EKONOMSKA MISAO ANTIKE

1. Nastajanje ekonomske misli na Istoku

2. Grcka

3. Rim

II SREDNJI VEK

1. Predstavnici i ideje

III MERKANTILIZAM

1. Merkantilisticke ideje

2. Predstavnici merkantilizma

3. Doprinosi merkantilizma

IV FIZIOKRATIZAM

1. Ideje kole ekonomista

2. Predstavnici fiziokratizma

3. Keneov model reprodukcije

4. Keneov model rasta

V KLASICNA POLITICKA EKONOMIJA

1. Osnovne ideje

2. Predstavnici klasicara

3. Pretece klasicara

4. Predstavnici klasicne politicke ekonomije

VI RAZVOJ KLASICNE EKONOMIJE

1. Obeleja i predstavnici

2. an Batist Sej

3. Tomas Maltus

4. Rikardova kola

VII SOCIJALISTICKA MISAO

1. Prvi socijalisti utopisti

2. Veliki socijalisti utopisti

3. Socijalisti-rikardijanci

VIII MARKSOVA EKONOMIJA

1. Marks i azijski nacin proizvodnje

2. Fridrih Engels

IX ISTORIJSKA KOLA

1. Opte ideje

2. Predstavnici istorijske kole

X MARGINALIZAM

1. Opta obeleja

2. Austrijska kola

3. Lozanska kola

4. Kembridka kola

5. vedska kola

XI INSTITUCIONALIZAM

1. Korporativni kapitalizam i institucije

2. Torsten Veblen

3. Institucionalizam u meduratnom periodu

II Deo

Nastanak i obeleja svetskog sistema

XII EVROPA I ORIJENTALNO DRUTVO

1. Orijentalne despotije

2. Putopisi i izvetaji diplomata i trgovaca

3. Engleske i francuske teorije orijentalnog despotizma

XIII DEMOKRATIJA I AZIJSKA RESTAURACIJA

1. Rusija i Azija

2. Diskusija Lenjin - Plehanov o azijskoj restauraciji

XIV VIELINIJSKI RAZVOJ U SVETSKOM SISTEMU

1. Evropa i Orijent

2. Evropa i Orijent: istorijat ideja

3. Model ANP

4. Orijentalni despotizam

5. Kritika petoclane sheme

XV PERIFERNA PRIVREDA

1. Model kolonijalnog podcinjavanja

2. Kompanije i eksploatacija

3. Medunarodna podela rada

4. Zavisnost u svetskom sistemu

5. Uspon i hegemonija centra

6. Periferna privreda

7. Mehanizam periferizacije

XVI PRELAZAK IZ FEUDALIZMA U KAPITALIZAM

1. Privreda-svet i vreme udelu F. Brodela

2. Valertajnovo tumacenje istorije

3. Kapitalizam kao istorijski sistem

4. Drava u svetskom sistemu

XVII OBELEJA I PERSPEKTIVE SVETSKOG SISTEMA

1. Svetski sistem kao jedinica analize

2. Hegemonija i odnosi centar - periferija

3. Kritika teorije svetskog sistema

XVIII GLOBALIZACIJA

1. Sabijanje prostora i vremena

2. Izazovi globalizacije

3. Dometi globalizacije

III Deo

Svetska privreda u XIX i XX veku

XIX EKONOMSKE FLUKTUACIJE U EKONOMSKOJ ISTORIJI

1. Znacaj ekonomskih fluktuacija

2. Definisanje poslovnog ciklusa

3. Preduslovi ciklicnog kretanja privrede

4. Cikli c na privredna kretanja u ekonomskoj istoriji

XX EKONOMSKA POLITIKA LIBERALNOG KAPITALIZMA

1. Liberalni kapitalizam

2. Teorijske osnove liberalnog kapitalizma

3. Stabilnost, rast i izvori ekonomskih fluktuacija

XXI TEORIJE EKONOMSKIH FLUKTUACIJA KRAJA XIX I PO CETKA XX VEKA

1. Cikli c ne fluktuacije u neoklasi c noj analizi

2. Vikselova teorija poslovnih ciklusa

3. Teorije ciklusa austrijske kole

4. Makrodinamika stokholmske kole

5. umpeterova teorija ciklusa

XXII EKONOMSKE POSLEDICE PRVOG SVETSKOG RATA I VELIKA EKONOMSKA KRIZA

1. Ekonomska kretanja nakon prvog svetskog rata

2. Velika ekonomska kriza

3. Uzroci krize

4 . Velika ekonomska kriza i poloaj banaka

5. Monetarna politika u velikoj ekonomskoj krizi

6. Mere za izlazak iz krize

7. Americka ekonomska teorija u meduratnom periodu

XXIII CIKLI CNA KRETANJA PRIVREDA TOKOM XX VEKA

1. Ciklicna ekonomska kretanja tokom xx veka

2. Teorijski koncepti ciklicnih fluktuacija tokom xx veka

3. Karakteristike poslovnih ciklusa tokom XX veka

5. Agregatna potronja tokom ciklusa

6. Investicije tokom ciklusa

7. okovi kao izvori fluktuacija na tritu rada

XXIV EKONOMSKA POLITIKA U BORBI PROTIV CIKLICNIH FLUKTUACIJA TOKOM XX VEKA

1. Mogucnosti stabilizacije ciklicnih fluktuacija u kejnzijasnkoj ekonomiji

2. Monetaristicki koncept prevazilaenja ciklicnih fluktuacija

3. Ekonomska politika tokom 70- tih godina XX veka

III PLAN RADA SA DINAMIKOM IZVOENJA NASTAVE

Nedelja

nastave

NAZIV TEMATSKE JEDINICE PREDAVANJA VE BE

1. I EKONOMSKA MISAO ANTIKE

II SREDNJI VEK

III MERKANTILIZAM

x

x

x

x

2. IV FIZIOKRATIZAM

V KLASICNA POLITICKA EKONOMIJA

x

x

x

x 3. VI RAZVOJ KLASICNE EKONOMIJE

VII SOCIJALISTICKA MISAO

x

x

x

x

x

x 4. VIII MARKSOVA EKONOMIJA

IX ISTORIJSKA KOLA

x

x

x

x 5. X MARGINALIZAM x x

XI INSTITUCIONALIZAM x

x

6. XII EVROPA I ORIJENTALNO DRUTVO

XIII DEMOKRATIJA I AZIJSKA RESTAURACIJA

x

x

x

x

7. XIV VIELINIJSKI RAZVOJ U SVETSKOM

SISTEMU x

x

x

x

8. XV PERIFERNA PRIVREDA x x 8. XVI PRELAZAK IZ FEUDALIZMA U

KAPITALIZAM x

9. XVII OBELEJA I PERSPEKTIVE SVETSKOG SISTEMA

XVIII GLOBALIZACIJA

x x

10. XIX EKONOMSKE FLUKTUACIJE U EKONOMSKOJ ISTORIJI

x x

11. XX EKONOMSKA POLITIKA LIBERALNOG KAPITALIZMA

x x

12. XXI TEORIJE EKONOMSKIH FLUKTUACIJA KRAJA XIX I PO CETKA XX VEKA

x x

13. XXII EKONOMSKE POSLEDICE PRVOG SVETSKOG RATA I VELIKA EKONOMSKA KRIZA

x x

14. XXIII CIKLI CNA KRETANJA PRIVREDA TOKOM XX VEKA

x x

15. XXIV EKONOMSKA POLITIKA U BORBI PROTIV CIKLICNIH FLUKTUACIJA TOKOM XX VEKA

x x

Tematske jedinice se izvode na casovima predavanja i vebi.

IV OBLICI I NACIN RADA NA PREDMETU

Na c asovima predavanja i ve bi koriste se raznovrsni oblici rada . Studenti u c e c e mogu uzeti preko izlaganja u formi Power Point prezentacija koje pripremaju . Na c asovima ve bi se organizuju debate na teme koje predstavljaju ispitno gradivo .

Studenti na c asovima ve bi izla u svoje seminarske radove . C asovi predavanja i ve bi se prilago d avaju potrebama studenata , tako da se gradivo predmeta realizuje na kompleksan , ali i potpun na c in .

Seminarski radovi koji se na predmetu rade :

Obim seminarskog rada je 15 kucanih stranica . Rok za predaju : tokom nastave . Predaje se neposredno na c asu predmetnom nastavniku .

V NACIN OCENJIVANJA NA PREDMETU

Bodovanje aktivnosti studenata na casovima vebi i predavanja:

1. Prisustvo predavanjima 7,5 poena

* 15 nedelja po 0,5 poen

2. Prisustvo vebama 7,5 poena

* 15 nedelja po 0,5 poen

3. Domaci zadatak na predavanjima max 10 poena

4. Seminarski rad na vebama max 10 poena

5. Debate na vebama max 10 poena

6. Repeticija na vebama max 10 poena

7. Kolokvijumi max 10 poena

Maksimum poena pre ispita: 65 poena

Napomena : Aktivnosti pod ta ckom 3. i 4. su alternativne.

Ispit se polae usmeno i sastoji se iz 3 pitanja.

Nacin polaganja ispita:

1. Predispitna obaveza je neophodna u prvom - junsko-julskom ispitnom roku.

2. Za potpis je neophodno da student ima 20 poena, minimum 6 poena na kolokvijumu;

3. U junsko-julskom ispitnom roku studenti imaju sledece olakice:

55 65 poena: osloboden 1 ispitnog pitanja;

VI LITERATURA

Osnovna literatura:

dr M. Jakic, dr A. Pracevic, Istorija ekonomije , Ekonomski fakultet, 2007.

Dopunska literatura:

dr M. Jakic, PC-EKONOMIJA , CD-ROM, Ekonomski fakultet, 2007.

VII NASTAVNICI NA PREDMETU

prof. dr Miomir Jakic, dr Aleksandra Pracevic, docent