Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 4

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 4

1/45

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI

Nova vlast se po osloboenju Jugoslavije nala pred novimzadatkom obnovom zemlje i sreivanjem privrednog ivota,z a d a t k o m koji je iziskivao izvanredne napore u situaciji prove-ravanja organizatorskih sposobnosti mladog dravnog aparata,otklanjanja negativnog istorijskog naslea, savlaivanja posle-dica ratnih razaranja i opte oskudice u opustoenoj Evropi.

Jugoslovensko stanovnitvo je u ratu desetkovano, a materi-jalna razaranja bila su najvea u Evropi, posle onih u SSSR iPoljskoj. Usled bombardovanja, etvorogodinjeg partizanskograta, preterane okupatorove eksploatacije sirovinskih i poljo-privrednih izvora, kao i sistematskog unitavanja saobraajni-

ca, industrijskih postrojenja, rudnika i drugih privrednih ikulturnih objekata, zemlja je neposredno po osloboenju prua-la haotinu sliku ruevine.

Obnovu su pokrenuli i organizovali organi narodne vlasti,oslonjeni na iskustvo sa slobodne teritorije, na radno oduevlje-nje radnika i omladine. Poverenitvo NKOJ-a za ekonomskuobnovu dalo je smernice za rad, koje su sadravale osnovneprincipe organizovanja obnove privrede posle osloboenja.NKOJ i od marta 1945. i Vlada su tom pitanju pridavali izu-zetan znaaj, polazei od pretpostavke da od brze ekonom-ske obnove zemlje zavisi i sreivanje politikih prilika, da su todva meusobno uslovljena procesa. Normalizovanje ivota je

naroito obuhvatalo sem organizacije snabdevanja stanovni-tva, koje je pod okupacijom teko popatilo osiguravanjepomoi onim krajevima koji su bili arita narodnooslobodila-ke borbe, privredno povezivanje podruja, stvaranje jedinstve-nog monetarnog sistema, obnovu saobraajnih veza. Pod obno-vom se nije razumevalo samo otklanjanje posledica rata isreivanje privrednog ivota, ve i obezbeivanje najnunijematerijalne osnovice za prelazak, u narednoj fazi, na planiranje


2/45

1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

proizvodnje i svih drutvenih aktivnosti, saglasno vladavinidravne svojine i ekonomskom monopolu drave. Obnovaindustrije i privrede uopte u periodu do zavretka rata otro serazlikovala od one u periodu od osloboenja zemlje do naciona-lizacije i prelaska na planiranje opteg privrednog razvitka.Planske mere Komisije za obnovu do poetka 1946, odnosno dotrenutka kada je donet okvirni plan industrijske proizvodnje,imale su karakter grubih i optih smernica. Ovom sitnomplanskom radu" pridavao se, sem privrednog, i vaspitni znaaj,

zbog predstojeeg prelaska na opte planiranje.S obzirom na povezivanje privrede u jedinstvenu celinu,saobraaj je, zajedno s industrijom i poljoprivredom, dobioprvenstvo u obnovi. Od brze popravke oteenih saobraajnicazavisili su prevoz hrane u ugroene i popaljene krajeve,snabdevanje industrije ugljem i sirovimana, osiguranje prevozaputnika. Pruga BeogradZagreb popravljala se danonono,uporedo s pomeranjem fronta prema zapadu, tako da je prvi voziz Zagreba stigao u Zemun polovinom juna 1945. Osim elezni-kih pruga popravljani su i drumovi. Primorski pojas i rekeieni su od mina koje je okupator posejao u toku ili na krajurata, pri povlaenju. Razvoju saobraaja pomagale su od juna

1945. i Unrine isporuke lokomotiva i kamiona.Provizorno obnovljena industrija je do zavretka rata uglav-

nom snabdevala front, da bi se od polovine 1945. orijentisala naproizvodnju za mirnodopske potrebe. Na porast obima indu-strijske proizvodnje nepovoljno je uticao niz objektivnih fakto-ra: opta nerazvijenost industrije, onesposobljenost fabrika,zaostalost poljoprivrede, nestaica sirovina, strunjaka, tran-sportnih sredstava. Mnoga preduzea bila su prinuena da radesa smanjenim kapacitetom. Iz popisa 1945. moe se videti da jeindustrija zapoljavala svega 393.299 radnika, iji je kvalifika-cioni sastav, proreen u toku rata za 35%40% strunjaka, bionepovoljan. Poveanje proizvodnje u rudnicima bilo je ometeno

nedostatkom maina, razorenom saobraajnom mreom, manj-kom pogonskih ininjera i manjkom rudaa, ponegde iscrpenihza vreme rata. Poljoprivredi su nedostajale poljoprivredne ma-ine i alatke, vuna stoka, seme.

Posle povlaenja veine pripadnika nemake narodnosnegrupe s Vermahtom, u leto i jesen te godine u Vojvodini seosetio veliki manjak poljoprivredne radne snage. Imovinapripadnika ove narodonosne grupe se oduzimala bez sudskog


3/45

DRAVNA PRIVRED A I NJENE PROTIVURENOSTI 8 1

postupka, samim konstatovanjem upravnih organa da je re oobjektima u njihovom vlasnitvu. Preostali Nemci su se nali ulogorima ili grupisani u naseljima, pod specijalnim reimom. UVojvodini je maja 1945. uspostavljen 41 logor i odreena sela ukojima je ivelo oko 85.000 Nemaca, i neto malo Maara.Logorisanje su izvele jedinice NOVJ i Odeljenje zatite naro-da (OZN-a). Pored Nemaca u Banatu je bilo i logorisanih Ru-muna. Glavninu Nemaca su inili stariji, ene i deca, jer su seostali povukli s Vermahtom ili su ih odveli Rusi". Izgleda i re-

im u ovim logorima se razlikovao od uobiajene predstave ologorima: neki i nisu odavali sliku logora, jer se u njima ivelomanje-vie normalno, ali ih je bilo i sa icama i pod naroitimnadzorom. Pripadnici nemake narodnosne grupe u Sloveniji suslubeno proterani posle rata. Preostali Nemci su pedesetih iezdesetih godina napustili Jugoslaviju.

Znaajne poremeaje u poljoprivredi izazvale su, privremeno,agrarna reforma i kolonizacija preko 60.000 domainstava,uglavnom iz planinskih krajeva, ljudi nepriviknutih na usloveivota u vojvoanskoj ravnici i nevinih novim tehnikama rada.Dravni organi intervenisali su u poljoprivredi administrativ-nim merama: mobilizacijom vlasnika maina, traktora, traktor-

skih plugova. Na poljima Vojvodine radili su, plaeni u naturi,seljaci iz Bosne, Like, Srbije, Makedonije. Prevozom ovih 50.000seljaka zakrivao se ionako rastrojen saobraaj, optereen odjeseni 1945. seobom" desetina hiljada kolonista, transportomrepatriraca i izbeglica koji su se vraali na stara ognjita, a nadrugoj strani prenosom hrane u ratom postradala podruja.Plan obrade zemlje za 1946. predviao je da se zaseje 7,5miliona hektara (do nivoa iz 1939), to je pri postojeimuslovima bilo vie nego optimistika prognoza. Poljoprivredniinventar je bio uniten ili dotrajao, a selo iscrpeno i ispoeno,naroito u ustanikim krajevima. Poljoprivrednom kampanjomu prolee 1946. seljaci su se ukljuivali u prvomajsko takmie-

nje. Administrativne intervencije i druge dravne regulativnemere bile su samo jedna strana poljoprivredne aktivnosti, kojojsu stvarni zamah i sadraj davali lanovi masovnih organizaci-ja, naroito omladina i vojska, kao i radnici mainsko-traktor-skih stanica.

Vlada je od zavretka rata posveivala najveu briguprehrani stanovnitva. Obezbeivanje ishrane gradskog ivlja ivojske, kao i snabdevanje industrije potrebnim sirovinama, palo


4/45


je na selo, gde je zaveden otkup poljoprivrednih proizvoda, kojie se kao sistem administrativnog razrezivanja razviti teknarednih godina. Unra je 19451946. dala Jugoslaviji prekodva i po miliona tona robe na ime pomoi i obnove. Politikasnabdevanja zasnivala se na naelu da proizvodno stanovni-tvo" ima prednost nad neproizvodnim, parazitskim", pokoliini, raznovrsnosti i redovnosti sledovanja. Opustoenikrajevi imali su prvenstvo u snabdevanju. Podruja samodelimino nastradala u ratu ili potpuno poteena morala su da

mobiliu sve rezerve i da prednjae u davanju pomoi. Dopun-skim sledovanjem povlaeni su radnici onih grana i preduzeakoji su blagovremeno izvravali ili premaivali proizvodni plan,jaali disciplinu i razvijali proizvodnost. S prolea 1945.Predsednitvo AVNOJ-a je ozakonilo mere protiv nedozvoljenetrgovine i pekulacija, koje su se razvile na objektivnoj osnovinestaice robe. Sreivanju optih privrednih prilika i stvaranjujedinstvenog privrednog podruja trebalo je da doprinesepovlaenju raznih okupacionih valuta iz prometa (nemakemarke, ustake kune, Nedievog dinara, italijanske lire, bugar-skog leva itd.), odnosno njihovom zamenjivanju za dinar DFJ,to je sprovedeno od aprila do jula te godine.

Repatrijacija jugoslovenskih graana iz faistikih zaroblje-nikih i koncentracionih logora predstavljala je jednu odnajznaajnijih socijalno-humanitarnih, politikih i ekonomskihakcija posle osloboenja. Brzom intervencijom organa vlasti iobezbeivanjem saradnje sa saveznikim vojnim vlastima pre-kraivane su viegodinje patnje jugoslovenskih graana ulogorima smrti u Nemakoj i drugim okupiranim evropskimzemljama, a njihovim vraanjem u Jugoslaviju osujeivanenamere onih koji su hteli da ih iskoriste u politike svrhe. NovaJugoslavija je u repatrircima dobijala strunu radnu snagu,toliko potrebnu u periodu obnove. O uspehu ove akcije sam zasebe govori podatak da je od 440.750 Jugoslovena, premaproraunu Poverenitva NKOJ-a za socijalnu politiku, dooktobra 1945. repatrirano 335.000. Time su oni izbegli sudbinuraseljenih lica" i linu dramu emigranata, izloenih najrazno-vrsnijim politikim pritiscima, nevoljama i zloupotrebama, kaoljubi bez domovine.

Neposredno posle osloboenja zapoelo je hitno zbrinjavanje236.000 ratne siroadi, koja je smetana u domove, obdanita,dravne deije kolonije", u porodice. U ovom humanitarnom


5/45

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI 8 1

poslu dravne organe socijalne politike i zatite odluno supomagali AF, sindikati i USAOJ.

Karakteristino je, izmeu ostalog, da je Jugoslavija obna-vljala privredu vlastitim snagama, ako izuzmemo pomo Unre.Roba primana od Unre nije imala karakter trgovine negopomoi. Vrednost od prodate robe ila je, prema sporazumu saUnrom, u Fond za obnovu zemlje, ali su lokalni organi do jeseni1945. uglavnom besplatno delili robu ili je davali na kredit.Prema prihvaenoj politici u Montrealu, na drugom zasedanju

Saveta Unre, plan za Jugoslaviju trebalo je da iznosi 768miliona dolara, ali je posle vie izmena konani operativnibudet odreen u iznosu od 416.821.300 dolara. Stvarna vred-nost ovog budeta, meutim, iznosila je, po otpisivanju oteenei izgubljene vrednosti, kao i previe zaraunate robe iz tzv.balkanskih vikova, 400.852.300 dolara, odnosno 410.516.719ako se doda pomo ML u iznosu od 9.716.419 dolara. U jesen1946, kada se rad Misije Unre u Jugoslaviji bliio kraju,preostalo je da se iskoristi jo 107.000.000 dolara, pri emu jeforsiran materijal za poljoprivredu i industriju. Poslednjeisporuke ostvarene su uglavnom do jeseni 1948, kada suisporuke Unre ve uveliko bile prestale. Na poremeaje u

izvrenju programa uticali su razni faktori: favorizovanje jednezemlje na raun druge (Grke na raun Jugoslavije), estepromene rokova liferacije, krize u odnosima izmeu SAD iJugoslavije, oskudica hrane u svetu, nedostatak transportnogprostora, trajkovi u rudnicima i industriji elika u SAD. Uprolee 1947. Unra nije mogla u SAD da kupi za gotovo novacito i krompir za Jugoslaviju, jer su navodno prevozna sredstvabila iskoriena. Slabosti su dolazile i sa strane Jugoslavije, ijistrunjaci nisu bili toliko operativni da ubrzavaju pronalaenjerobe, utovar i prevoz. Jugoslavija je bila i rtva politikihkampanja i provere Unrinih komisija po pitanju naina korie-nja pomoi, jer je jugoslovenska vlada optuivana da pomo

predaje Jugoslovenskoj armiji, izvozi robu u druge zemlje, presvega istonoevropske, ali su i njeni organi i pored optihpolitikih izjava pokazivali podozrenje i politiku iskljui-vost.

Zbog prehrambene situacije teite isporuka je bilo nauvozu osnovih artikala ishrane: ita, masti, eera, mesa, itd.Otkupnom politikom mobilisani su vlastiti izvori ishrane (ito,mast, vuna, itd.), a u kritinim trenutcima ishrane, kao u


6/45


februaru 1947, postupajui po preporukama Unre, smanjivanasu srazmerno sladovanja hleba za sve kategorije stanovnika dabi se snabdevanje uskladilo s nestaicom ita u zemlji i nasvetskom tritu uopte, usled sue.

Uvezeni broj mazgi (9.562) i konja (13.680), kao i krava(1.343), nije bio od veeg znaaja za obnovu jugoslovenskogstoarstva. Organi vlasti su za obnovu stonog fonda najviekoristili otkup stoke u bogatijim stoarskim krajevima (istonaSrbija, Makedonija, i dr.) da bi na taj nain pomogli razmnoa-

vanju stoke u onim delovima zemlje gde je stoarstvo bilopotpuno upropaeno (Bosna). U setvenoj kampanji 19451946. veliku pomo je pruilo preko 4.000 uvezenih traktora.

Na ime sredstava industrijske obnove uvezene su itaveinstalacije, opreme za rudnike, pilane, maine, industrijski alat(kompresori, builice, transformatori, glodalice, itd.). Nekidelovi opreme koji su isporueni omoguili su da se pokrenu urad preduzea takvog znaaja za proizvodnju kao to je, recimo,Zenica i druga. Ukupno je primljeno 5.394 traktora. Jugoslavijaje primila 12.585 kamiona sa 40 auto-pokretnih radionica, 264lokomotive normalnog koloseka, 41 lokomotivu uskog koloseka,111 rudarskih, elektrinih, dizel i drugih lokomotiva, 51

eleznika motorna kola (dresine), 864 eleznika vagona, itd.Od Unrinih slubi najznaajnija je bila zdravstvena. Ekipe |

Unre su radile na suzbijanju epidemija, na plastinoj hirurgiji,sudelovale u antituberkuloznoj kampanji. Unra je poveala i Jbolniki kapacitet i doprinela uvoenju modernih instrumenata Ii kompletnih bolnikih ureaja. Tako je isporuila 129 bolnica Iod 40 kreveta, 31 bolnicu od 200 kreveta, 1 bolnicu od 1000 1kreveta, 1 tvornicu penicilina, 1 tvornicu ampula, 100 zubar- iskih i rendgen-aparata, itd. Za suzbijanje malarije, Unra je Iisporuila avione za zapraivanje. Drugi oblici zdravstveno- 1-socijalne aktivnosti ispoljavali su se u zdravstvenom prosvei- 1vanju, obuci sestara nudilja itd. 1

U 1946. je obueno preko 100 jugoslovenskih tehniara da flupravljaju tekim graevinskim mainama, a na 94 kursa do |maja 1946. osposobljeno je nekoliko hiljada traktorista.

Odea i obua, iako polovne, a naroito tekstilne sirovine(sirovi pamuk, vuna) pomogli su da se rei problem jednog delaogolelog stanovnitva. Roba primljena od Unre sadravala jedosta karta, koji je nekada iao do 50%, pa i vie, zbog ega jetrebalo da se popravlja i prerauje, pri emu je korien i

i-t


7/45


dobrovoljni rad drutvenih organizacija ena i omladine. Tipi-an sluaj kontigenta sa velikim procentom takve robe predsta-vlja tovar sa 300.000 vojnikih cipela, koje su preraivane uB o r o v u i Osijeku.

Uz ovu pomo, bez obzira na primarnost vlastitih izvora,Jugoslavija je uspela da savlada opasnost od gladi neposrednoposle rata, a na drugoj strani da ubrza industrijsko--poljoprivrednu obnovu. Znaaj ove besplatne pomoi za naro-de Jugoslavije najbolje se moe videti iz borbe nove Jugoslavije

da Unra produi pomo i posle 1946. godine, ali je tadap r e o vladao drugi tip pomoi u vidu Maralovog programa,politiko-selektivnog karaktera, raspolaui daleko veim sred-stvima nego Unra, kojemu je Jugoslavija odbila da pristupi,jer se nalazila na drugoj strani od one, na kojoj je bila zemlja'davalac Maralove pomoi, SAD.

Primena dobrovoljnog rada u raznim oblicima, od masovneradne akcije do takmienja i udarnitva, bila je najvaniji izvorobnove. Oslanjanje na dobrovoljni rad vuklo je koren iz rata, alije tek s osloboenjem dobilo masovne razmere i zahvatilo celuzemlju, postajui redovna praksa. Za vladu je u uslovimaopustoenosti zemlje, opte oskudice, ugaene razmene s ino-

stranstvom mobilizacija masa bila jedino sredstvo za izvoe-nje obnove. Dobrovoljni rad i takmienje, kao jedna njegovaforma, imali su izvor u revolucionarnom raspoloenju radnihmasa da slede politiku KPJ i da dalje menjaju drutveno--ekonomske odnose. Za samopregoran rad" u toku takmienjasticalo se udarniko zvanje. Tokom 1946. radno takmienje sepretvorilo u masovan pokret, koji je obuhvatao 60% radnika islubenika. tampa je popularisala stahanovski pokret u SSSR-ukoji e u Jugoslaviji dovesti do pojave heroja rada poput Ali-je Sirotanovia i njegovih sledbenika. Mase radnika i seljaka,naroito omladine, davale su dobrovoljnom radu polet i irinu.Gradnjom omladinske pruge" BrkoBanovii 1946, ija jeduina iznosila 92 km, omladina Jugoslavije obeleila jepoetak velikih saveznih akcija, u kojima su uestvovali iomladinci iz jo 22 zemlje. Meu krupnim akcijama nalazio se iauto-put BeogradZagreb, nazvan Auto-put bratstva i jedin-stva. Privredni savet Vlade FNRJ nije prihvatio predloge izSarajeva da auto-put, inae velika savezna akcija, prolazi ikroz Bosnu. Zahtev iz Bosne Boris Kidri je odbacio, pravdajuistav time da bi put onda bio dui, da bi traio gradnju mostova


8/45


1 da je pravac kroz Srbiju i Hrvatsku ve bio popularisan.Dobrovoljnost nije samo nadoknaivala finansijska sredstva imaine nego i iskazivala nov odnos prema radu.

Znaajne podsticaje zalaganju radnika u obnovi davala jenova ekonomska i socijalna politika nove vlasti nezavisno odinjenice to, pri postojeoj nestaici, nadnice nisu nadoknai-vale vrednost uloenog rada otvaranjem radnikih odmarali-ta, zabranom nonog rada omladine i ena, regulisanjemzdravstvenog i socijalnog osiguranja, obaveznim strunim usa-

vravanjem uenika u privredi (egrta"). Na polju borbe zaprimenu novog radnog i socijalnog zakonodavstva, najue susaraivali organi vlasti i sindikati, ali su se sindikalne organi-zacije i aktivisti sve vie bavili tehnoloko-organizacionomstranom proizvodnje i produktivnou rada.

Promene u drutveno-ekonomskoj strukturi dale su jugoslo-venskoj privredi meovit karakter: ona je poivala na trisektora dravnom, zadrunom i privatnom. Meu ovimkategorijama privrednih dobara optenarodna (dravna) imovi-na zauzimala je najznaajnije mesto u sklopu celokupneprivrede, iz dva razloga: prvo, zahvaljujui irini sprovedeneeksproprijacije i sekvestra, ekonomskom snagom je nadmaiva-

la imovinu zadrunog i privatnog sektora; drugo, vodei poloajobezbeen joj je i znaajem zadataka koji su joj bili namenjeni.

Rukovanje i nadzor nad optenarodnom imovinom pripaloje Dravnoj upravi narodnih dobara (DUND), organizovanojkao centralizovano privredno telo, po ijem uzoru su stvorene izemaljske uprave narodnih dobara, s podrunim organima uokruzima, gradovima i srezovima. Za rukovoenje industrij-skim, trgovakim, graevinskim, bankarskim i ostalim preduze-ima DUND je postavljala prinudne upravitelje, prinudneuprave i delegate. Konfiskovanu i sekvestriranu imovinu preda-la je u leto 1945. na eksploataciju odgovarajuim privrednimministarstvima: saveznim i zemaljskim.

Drava je davala snanu podrku zadrugarstvu, jednom odstubova privrednog sistema na koje se oslanjala nova vlast, toje potvreno i u Ustavu FNRJ, koji je predviao da dravaposveuje naroitu panju i prua pomo i olakice narodnim,zadrunim organizacijama". Zadrugarstvo se, po koncepcijiKPJ, pojavljivalo kao spona izmeu dravnog i privatnogsektora, nasuprot ranijim shvatanjima o zadrunoj dravi" iintegralnom zadrugarstvu", koja su praktino vodila obrazo-


9/45

DRAVNA PRIVRED A I NJENE PROTIVURENOSTI 8 1

vanju dva uporedna, samostalna drutveno-ekonomska sistema.Komunisti zadrugari morali su da savlauju i tradicionalnupredstavu, prenetu iz starog drutva, da upravljanje zadrugamapripada iskljuivo zrelim mukarcima domainima, koja jeod zadrunog pokreta odbijala omladinu i ene. U poljoprivred-noj politici narodna vlast se oslanjala i na dravna poljopri-vredna dobra, stvarana izdvajanjem zemlje iz dravnog zemlji-nog fonda.

KPJ nije prilazila privatnom sektoru kao jedinstvenoj

celini, jer su meu njegovim delovima postojale znaajnedrutveno-ekonomske razlike. Kapitalistiki deo ovog sektorase oznaavao kao nosilac pekulacije i eksploatatorskih tenji, aradni deo (sitni i, delimino, srednji trgovci, sitne i srednjezanatlije, zemljoradnici) kao neophodan faktor saradnje uoivljavanju privrede i obnovi zemlje. Za rukovodstvo KPJ jesaradnja dravnog i privatnog sektora u prvoj posleratnoj fazi prelaznoj bila preko potrebna zato to je privatni sektorimao pretean uticaj u poljoprivredi, drao veinu trgovine namalo, glavninu zanatstva i deo graevinarstva. Prvi jugosloven-ski ustav, proglaen odlukom Ustavotvorne skuptine 31. ja-nuara 1946, nije ukidao privatni sektor kao oblik nove ekono-

mike, ali ga je, vodei rauna o optedrutvenom interesu,postavljao u odreene okvire. Bitne promene u drutveno--ekonomskoj strukturi proirivale su ulogu dravne intervencijei kontrole u privrednom ivotu. Ve je Ustav, na osnovu opteginteresa, dozvoljavao mogunost zakonskog ogranienja ilieksproprijacije privatne svojine.

Sa snaenjem dravne intervencije u privredi i priprema-njem prelaska na plansku proizvodnju rastao je, u drugojpolovini 1946, i znaaj izvrnih i upravnih organa, optepoliti-kih, operativnih, upravno-strunih i kontrolnih. Proirenjedravnog nadzora nad radom privrede povlailo je za sobomrazvijanje sve sloenijeg aparata upravne kontrole. Sredinom tegodine stvaraju se organi planiranja od saveznog do sreskognivoa, a na drugoj strani planska odeljenja, u okviru resora. Upostojeem sistemu organa, nezavisno od ustavnih reenja,vlada je bila nosilac najveih ovlaenja, umanjujui pravomda donosi privredne uredbe sa zakonskom snagom" zako-nodavna prava Narodne skuptine. Odstupajui od principajedinstva vlasti, koji je zakonodavna ovlaenja iskljuivozadravao za najvie predstavniko telo, izvrna vlast je


10/45


praktino nadvisivala" skuptinu. Poslanici se u praksi nisukoristili pravom zakonodavne inicijative, tako da su zakonskipredloi poticaji jedino od vlade. Narodna skuptina nije imalakarakter radnog tela jer se, po pravilu, sastajala dva putagodinje, da prihvati predloge vlade i izglasa zakone. Centrali-zacija poslova vrila se, pre svega u privredi, na bazi ekonom-skog monopola drave, a sem saveznih ministarstava i vladeposlove su centralizovala i zemaljska ministarstva, ne vodeirauna o samoupravnosti narodnih odbora. Jaanje uloge

drave u privredi i drugim granama delatnosti neizbeno jeuveavalo vojsku slubenika, koja je ve septembra 1946.narasla na 250.000. Narodni odbori su sve vie funkcionisalikao administrativno-izvrni organi viih organa dravne vlasti iuprave, a masovne organizacije kao transmisije KPJ.

Operativnijem rukovoenju privredom trebalo je, prematadanjim pogledima KPJ, da poslue glavne uprave, obrazova-ne 1946, kao prelazno reenje na putu ka novom tipu upravlja-nja privredom i karika izmeu ministarstava i preduzea.Osnovane radi efikasnije veze izmeu privredne administracije1 preduzea, glavne uprave su oznaavale dalju fazu podravlje-nja upravljanja. S jedne strane, bile su naredbodavac, direktnii glavni rukovodilac preduzea pa prema tome, u sutiniadministrativna tela, vie srasla s ministarstvima nego sproizvodnim jedinicama. Preduzea su imala svojstvo pravnoglica, ali ne i poslovnu samostalnost, nalazei se, kao dravniorgani, pod rukovodstvom dravne uprave. Osniva je preduze-u odreivao administrativno-operativno rukovodstvo (AOR) svelikim upravnim ovlaenjima (donoenje pravila rada, ukida-nje ili preinaavanje odluke direktora, itd.). Osnovni zakon odravnim privrednim preduzeima je postavljao naelo jedino-naalija", vid neposrednog rukovoenja preduzeem od direk-tora kao predstavnika drave, kojega je imenovao AOR, dajui

mu velika prava u oblasti radnih odnosa i disciplinske odgovor-nosti. Radni kolektiv je naelno vrio posredan uticaj naposlovanje preduzea preko kolegijum, proizvodnih savetova-nja, radnikih poverenika, sindikalne organizacije.

Prilikom podele preduzea na savezna", republika" ilokalna" Boris Kidri je smatrao da radi razvoja bazineindustrije" najvei deo najvanijih preduzea treba da doe podkompetenciju savezne vlade, jer se time obezbeuje industrijali-zacija zemlje i socijalistika izgradnja.


11/45

DRAVNA PRIVR EDA I NJENE PROTIVURENO STI 8 1

Savezna privredna ministarstva su, direktno ili prekoz e m a l j s k i h ministarstava, administrativno rukovodila privre-dom izraujui planove, raspodeljujui sirovine, gorivo, radnusnagu, kredite, sprovodei kontrolu poslovanja, dok su opera-tivno rukovodstvo ostvarivala posredstvom glavnih i generalnihdirekcija. Uoi nacionalizacije najvanijih privrednih granadecembra 1946, preduzea su preko tih direkcija sasvim inkor-porirana u dravnu strukturu. Direkcije su predstavljale istu-rene organe ministra", njegove referente".

Administrativna raspodela je potiskivala trite, a cene suutvrivane administrativnim aktima. Ovakav sistem cena odra-avao je, u sutini, shvatanje da je drava ovladala zakonomvrednosti. Akumulacija na centralizovanoj osnovi stvorila jeuslove za prelazak na centralizovano planiranje kao bitnukomponentu novog tipa ekonomske organizacije i najvii izrazadministrativnog rukovoenja. Politbiro CK KPJ je 22. septem-bra 1946. odluio da se izvri centralizacija svih banaka u dveglavne banke: jedne za kratkorone kredite (Narodna banka) idruge za dugorone kredite i investicije, to jest da se postojeaHipotekama banka pretvori u Investicionu banku Jugoslavije;da se izmeni dosadanji fiskalni sistem poreza i da se uvede kao

osnovni sistem oporezivanja porez na tzv. poslovni promet iporez na dohodarinu; da se uvedu glavne uprave kao organiza-ciona forma rukovoenja privredom; da se osnuju direktorskifondovi pri dravnim preduzeima; da se izvre pripreme zanacionalizaciju krupnijih privatnih privrednih preduzea, totreba sprovesti na prvom zasedanju Narodne skuptine.

Zamiljena i formulisana investicionom ani ja mogla je rau-nati na izvore u poljoprivredi, jer se radilo o agrarnoj zemlji.Jugoslavija je bila okrenuta SSSR-u i zemljama tzv. narodnedemokratije, ali izolovana u odnosu na zemlje tzv. zapadnogsveta. Doba znaajne Unrine pomoi meunarodnog karaktera,

nezavisno od toga to su izvori poticali od ekonomski najjaihzemalja Zapada (SAD, Velike Britanije i Kanade), ustupajuimesto programu generala Dorda Marala na osnovu politikeopcije za zapadni svet (svet slobode"), nalazilo se na izmaku.Preostajalo je samo iskoriavanje poljoprivrede do maksimal-nih granica, ekonomskim putem, ali daleko vie vanekonom-skim metodama (metodama politiko-psiholokih pritisaka,donetim propisima koji su omoguavali otkup i porez, direkt-nim prinudnim merama). To je moglo liiti na slinu situaciju


12/45


na selu u SSSR-u u vreme kolektivizacije, koju je Trockinazivao socijalistikom prvobitnom akumulacijom". Od selja-tva je oduzimana proizvodnja (prinosi) administrativnim pu-tem, dobrovoljno ili metodom fizike prinude, a na drugojstrani na selu je nalaena i jeftina radna snaga koja fiziki nositalas industrijalizacije. Poetno oduevljenje tvoraca planajugoslovenske industrijalizacije prenosilo se na celu zemlju. Odkomunista se trailo da od zore do mraka misle na svojeplanske zadatke. Celokupna politika delatnost je prebaena na

ekonomski kolosek. Pojaane su mere kontrole, i inspekcije.Poreski sistem i sistem dirigovanih cena takoe su podreeninalaenju izvora industrijalizacije. Pored ove opte orijentacijeotkupljeno ito i drugi proizvodi bili su jedino sredstvo ishranestanovnitva u gradovima, vojske i snabdevanja industrijepoljoprivrednim sirovinama (itom, eernom repom, maslina-ma, itd.).

Zakon o nacionalizaciji privatnih privrednih preduzea,donet 5. decembra 1946. predvideo je da nacionalizacija obuh-vati svu pokretnu i nepokretnu imovinu, kao i sva imovinskaprava koja su pripadala preduzeu, predviajui davanje nak-nade. Nacionalizacija je izvedena u 42 privredne grane. Imala

je formalan karakter, jer se i do tada imovina stranih drava,stranih vlasnika i nestalih lica nalazila pod sekvestrom, tako daje celokupna akumulacija pripadala dravi, iako imovinskistatus nije bio raspravljen. Posle Mirovne konferencije u Parizu,te s izgraivanjem dravnog aparata sposobnog da prihvatiupravljanje i rukovoenje ovom imovinom, nije bilo razloga dase vlasnitvo tih preduzea ne prenese na dravu. Aprila 1948.nacionalizovana je sitna industrija, zgrade, hoteli i drugaimovina. Nacionalizacija celokupne imovine bila je odranijepredviena u skladu sa konceptom KPJ o administrativnomrukovoenju podravljenom imovinom od najmanjeg do najve-eg preduzea, ali je na brzinu donoenja ove dopune Zakonauticala i kritika Informbiroa.

Zakljukom CK KPJ iz decembra 1946. predvieno jedovravanje definitivnog projekta petogodinjeg i jednogodi-njeg plana. U vezi s planskom industrijalizacijom na koju seubrzano ilo od jeseni 1946, Politbiro CK KPJ je uzimao u obzirsledee faktore: 1. politiku procenu o lokaciji industrije; 2.finansijske faktore i inostranstvo (na sednici Politbiroa CK KPJdoslovno se kae: Teku industriju bez osnovnih sredstava iz


13/45

DRAVNA PRIVRED A I NJENE PROTIVURENOS TI 8 1

vana neemo moi podii"); 3. geografski poloaj, zavisno odkojeg se predvia postojanje etiri bazena: 1. Makedonija Kosovo i Metohija do Bosne; 2. Srbija Vojvodina doSlavonije; 3. Bosna i Hercegovina do Crne Gore; 4. Hrvatska Slovenija Istra.

Za prelaz na plansku privredu govorile su injenice da jepolitika vlast bila u rukama snaga koje su sledile KPJ, aprivreda sem poljoprivrede, graevinarstva i zanatstva uglavnom podravljena putem nacionalizacije i prethodno izve-

denih konfiskacija. KPJ je za uzor imala razvitak SSSR-a iplansku privredu na kojoj se zasnivao razvitak ove socijalisti-ke drave. Za onovremena shvatanja Jugoslavija je bila bogataenergetskim izvorima i sirovinama, umom. Teite je stavljenona teku bazinu" industriju, jer se smatralo da jedino onamoe povui celokupni razvitak privrede. Relativno razvijenulaku industriju ekonomisti smatraju povoljnom okolnou zaradikalan zaokret" u pravcu razvoja teke industrije. Oni,takoe, podvlae da su zateeni kapaciteti i obim proizvodnjerudarsko-industrijskog kompleksa ma koliko bili skromni pred-stavljali nesumnjivo pouzdanu poetnu sirovinsku osnovu zarazvoj metalo-preraivake industrije i mainogradnje" (D.

Marseni). Jugoslavija je od Kraljevine Jugoslavije nasledilarelativno razvijen saobraaj, naroito elezniki. Poznato je daje kapacitet transportnih usluga u Kraljevini bio vei odpotreba prevoza ondanje industrije i poljoprivrede. Ova pred-nost se mogla iskoristiti i posle rata, uprkos velikim razaranji-ma saobraajnica. Mada je jugoslovenska poljoprivreda bilanerazvijena, ona je stvarala izvesne agrarne vikove iznadpotronje poljoprivrednog stanovnitva i potronje poljoprivred-nih proizvoda u zemlji uopte. Tako je Jugoslavija na poetkuindustrijalizacije raspolagala i agrarnim vikovima" i vi-kom" agrarnog stanovnitva istovremeno. Na poetku indu-strijalizacije postojalo je i jezgro radnike klase od blizu milion

radnika i pola miliona nezaposlenih. Do polovine 1946. uglav-nom su obnovljene predratne proizvodne mogunosti, mada ne iu poljoprivredi, dostiui, pa premaajui poljoprivrednu proi-zvodnju iz 1939. tek 1956. godine. Industrijalizacija je davalaanse ekonomskoj politici da se postigne uravnoteivanje izme-u lake industrije kao relativno razvijene i teke industrije kojaje bila potpuno nerazvijena.


14/45


Pomenuta oekivanja pomoi su bila vezana za pomoSSSR-a, iako se u naelu nije iskljuivala ni pomo zapadnihzemalja pod pretpostavkom da potuju samostalnost i nezavi-snost Jugoslavije. Politbiro CK KPJ je 1946. skretao panju daspoljnotrgovinske inicijative Jugoslavije nailaze na smetnjezapadnih zemalja. Bez obzira na sva podozrenja prema Zapadui ideoloka optereenja, od kraja rata nije se odustajalo i odmogunosti da se dobije pomo od SAD i drugih kapitalistikihdrava. Jugoslavija je, tako, po liniji Zakona o zajmu i najmu

bila izradila plan o angaovanju robe i instalacija u vrednostiod pola milijarde dolara krajem rata, ali do tih isporuka zbogloih odnosa SAD i Jugoslavije nije dolo.

Jugoslavija je oekivala znaajnu pomo iz nemakih repa-racija kao vid spoljne akumulacije", i to u desetinamamilijardi dinara" (Ale Bebler), koja bi se sastojala uglavnomod industrijskih ureaja, trgovakih brodova i industrijskihproizvoda koji e biti prevezeni u jugoslovenske luke. Meutim,januara 1946. jo nije bilo poznato koliko e nemake industrijemoi da se demontira i po reparacionom osnovu iznese izNemake, to je spadalo u kompetenciju Saveznikog kontrol-nog tela u Berlinu; nije bilo reeno ni koliko e godina Nemaka

morati da liferuje robu i u kojim razmerama; teko je bilorazreiti i pitanje dunika koji su bili solidarno obavezni saNemakom da nadoknade priinjene tete pobednikim zemlja-ma (Italija i drugi sateliti").

Italija se mirovnim ugovorom iz februara 1947. obavezalada isplati reparacije u iznosu od 125 miliona dolara u roku odsedam godina. Jugoslavija se odrekla ionako simobolinogiznosa reparacija koje je Bugarska bila duna da joj plati pomirovnom ugovoru.

KPJ je delovala u uslovima objektivnih protivurenostiizmeu demokratske svesti karakteristine za vreme rata i rane

obnove, i administrativnog rukovoenja privredom i drutvom,koje je tu svest negiralo. Proces jaanja drave razvijao jetendencije ka birokratskom centralizmu, iju opasnost vladaju-e snage nisu nasluivale, uprkos kritikama birokratizma, to sevidi iz pokuaja da se ovaj objasni kao mentalitetski ostatak"ranije birokratije ili posledica birokratskog shvatanja zadata-ka". Proces centralizacije privrednog ivota i dravnog uree-nja traio je da se za metu napada uzmu partikularizam ipartikularistike tendencije. Latentno je bio prisutan sukob


15/45

DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI8 1

revolucionarne svesti i autonomije, s jedne strane, i drutvenihodnosa zasnovanih na dravnoj svojini, s druge. Posle oruanepobede oseao se snaan uticaj revolucionarnog duha i demo-kratskog poleta masa. Politiki i ekonomski pritisak vladajuihsnaga na svrgnute klase shvatao se u partijskom rukovodstvukao pretpostavka za razvijanje demokratije. Dravni organi subili demokratizovani organi vlasti, u kojima je uee graanaimalo iskljuivo savetodavan karakter. Graani su posrednouestvovali u politikom, drutvenom i dravnom ivotu ulazei

u narodne odbore, savete i komisije narodnih odbora, uestvu-jui na zborovima biraa, ukljuujui se u rad masovnihorganizacija, postajui lanovi komisija za borbu protiv peku-lacije, za oduzimanje ratne dobiti, oporezivanje ime su tatela i njihove akcije dobijale masovnu podlogu. Sudovi sudemokratizovani uvoenjem laikog elementa u sudstvo (sudijeporotnici). Iz redova graana birani su narodni tuioci usvojstvu pomonika javnih tuilaca.

Dok je na jednoj strani tekla ova aktivizacija masa u obnovii industrijalizaciji, na drugoj su se razvijali objektivni procesikoji su sputavali i guili inicijativu graana, procesi praeniintegrisanjem masovnih organizacija u dravnu strukturu i

njihovim pretvaranjem u kaieve" KPJ i dravnih organa.Kontrola predstavnikih organa nad radom sudova pretvaralase u formalnost. Naknadne kritike (1951) krenja zakonitosti hapenja na osnovu neproverenih prijava, protezanja islee-nja preko zakonskog roka, birokratizma pri reavanju molbi uvezi sa socijalnim i ekonomskim pravima graana upuivalesu na bezakonje u sferi drutvenih odnosa i kaznene politike.Upravu je osvajao administrativno-kancelarijski nain rukovo-enja, karakteristian po zatrpavanju" podrunih organagomilama materijala (uputstava, cirkulara, formulara, analiza)i po zahtevima za pribavljanje esto nepotrebnih i apsurdnihpodataka. Personalna sluba je centralizovana na najkrai

nain. U Ministartstu pota, telegrafa i telefona radilo je 18.000slubenika, o ijem je kretanju u slubi neposredno odluivaoministar. Uzrok ove i drugih srodnih pojava nije se traio ubirokratskom centralizmu, izraslom na tlu dravno-svojinskihodnosa i koncentracije moi u rukama KPJ i izvrnih organavlasti, nego u bivim propisima i starom inovnikom duhu,koji se kako se tvrdilo odrao i posle rata. Organizacionejedinice pojedinih grana dravne uprave u praksi su se vezivale


16/45


odozgo do dole" po strogoj, birokratskoj liniji, to je menjaloustanovu narodnih odbora i smanjivalo stepen njihove samo-stalnosti i odluivanja u radu. Oni su bili pritisnuti zadacimaviih organa, zagueni administrativnim zaduenjem, jedno-stavno spreeni da obavljaju osnovne poslove. Centralni irepubliki organi su u lokalnim jedinicama stvarali svojeekspoziture za izvravanje vanih dravnih poslova", koje sufunkcionisale uporedo sa samoupravnim organima.

Administrativna intervencija se u svoj otrini ispoljila u

otkupu, koji je bio obavezan, globalno razrezivan, obavljan pounapred utvrenim cenama. Komunisti su za vreme otkupnihkampanja razvijali agitaciono-propagancni rad, nastojei da seu predvienom roku predaju obavezne koliine itarica, ali ninjihovo intenzivno politiko delovanje nije moglo da spreiotpore, vrenje i nezadovoljstvo na selu, ekscesne situacije iprimenu krivinih sankcija. Izricane su kazne zatvorom inovane kazne, konfiskovane itarice, vralice, nekretnine.Poetkom septembra 1947. organi tuilatva dovrili su preko2.500 krivinih predmeta vezanih za otkup, dok je ukupan iznosnovanih kazni po istom osnovu iznosio preko 30 milionadinara.

Reenja Ustava FNRJ bila su u skladu s politikom KPJ oproduavanju revolucije. Za Partiju je nastavljanje revolucijebilo nezamislivo bez podravljenja svojine, posle ukidanja krup-ne kapitalistike svojine, bez direktivnog planiranja u oblastiproizvodnje, razmene i raspodele, i konstituisanja komunistikeavangarde kao presudnog inioca politikog sistema i nosiocanedeljive vlasti. Samim tim je i Ustav predviao ustanovuplaniranja, eksproprijaciju u optem interesu i pravo kontrolenad privatnim sektorom. CK KPJ je, krajem 1946, po donoenjuZakona o nacionalizaciji krupnih preduzee, stavio u zadatakSaveznoj planskoj komisiji da to pre izradi opti plan razvoja.Nekoliko meseci kasnije, aprila naredne godine, Narodnaskuptina FNRJ usvojila je Zakon o petogodinjem planurazvitka narodne privrede Jugoslavije za period 19471951.Donoenjem plana u vidu zakona istaknuta je njegova obavez-nost. On je bio izraen po ugledu na sovjetske pjatiljetke". Uprvom petogodinjem planu bila je na najjasniji nain izraenarazvojna strategija jugoslovenske privrede.

Prvi jugoslovenski petogodinji plan razvitka narodne pri-vrede konkretizovao je opte shvatanje o ubrzanoj industriali-


17/45


zaciji i centralizovanoj akumulaciji kao jedinoj alternativi zaizvlaenje zemlje iz nasleene privredne i kulturne zaostalosti.Opti zadaci plana bili su jasno odreeni: savlaivanje privred-ne zaostalosti u dogledno vreme, jaanje ekonomske samostal-nosti zemlje i njene odbrambene snage, razvijanje dravnogsektora privrede i odnosa koji iz njega proizilaze, s podizanjemopteg blagostanja trudbenika na sva tri privredna sektora". Uteitu budue privredne izgradnje bila je teka (bazina)industrija kao preduslov za razvoj lake industrije, saobraaja i

poljoprivrede. Pri tome se izgradnja teke industrije oslanjalana bogate sirovinske izvore. Ambiciozno zamiljena, ona jetrebalo da izmeni strukturu proizvodnje i omogui zamenuizvoza agrarnih proizvoda industrijskim. Plan je predviaoizgradnju industrijskih grana koje do tada nisu postojale ujugoslovenskoj privredi, novih grana u saobraaju, obnovustarih preduzea, mehanizaciju rudarstva, usavravanje metodapoljoprivredne proizvodnje, proirenje mree kulturnih, pro-svetnih, zdravstvenih i socijalnih ustanova.

Zakon o planu je posebno naglaavao znaaj ubrzavanjaprivrednog razvitka narodnih republika Bosne i Hercegovine,Makedonije, Crne Gore i drugih zaostalih krajeva Jugoslavije,

kako bi se s vremenom uklonile ili bar znatno ublaile postojeenejednakosti. Rukovodee snage Jugoslavije pretendovale su upetogodinjem planu na porast industrijske proizvodnje za petputa u poreenju s 1939. godinom, a poljoprivredne za jedan i poput. O irini planiranih zadataka svedoi i podatak da je Zakono petogodinjem planu ovlaivao narodne republike, autonom-ne jedinice i srezove da donesu svoje petogodinje planove ida u njima u okviru optih zadataka saveznog plana, a sobzirom na svoje specifine uslove predvide nove planskeciljeve. Koristei se ovim ovlaenjem, pojedine republike su akbitno proirile privredne zadatke. Poznati engleski list The Eco-nomist pisao je krajem 1947. da planski dokumenti narodnih

demokratija" zaslepljuju svojom papirnatom grandioznou".Bez obzira na oslon na SSSR, to se tie snabdevarija

naoruanjem, Jugoslavija se opredelila za razvoj svoje vlastiteindustrije naoruanja, mada je oVaj pravac doao do izraajatek posle sukoba sa Staljinom.

Industrijalizaciju i elektrifikaciju Jugoslavije od prvog danaje koilo krajnje nepovoljno zateeno stanje (nerazvijeni rejoni,neravnomernost razvitka, niska produktivnost rada, neraciona-


18/45

1 U " SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJ A

lan raspored preduzea, oskudica maina i sirovina) kojemuje objavljen rat s puno volje, poleta i optimizma kao iiskljuiva spoljnotrgovinska orijentacija na SSSR i drugesocijalistike zemlje. Hroniar je vie godina kasnije zapisao dase prva pjatiljetka", kao smeo" i matarski projekt", moglaprihvatiti samo zbog poverenja naroda u novu vlast, i samo uonom periodu neposredno posle rata kada se ivelo u zanosuvelikih ideala i ciljeva".

Zalaganjem omladine Jugoslavije izgraena je od 1. aprila

do 15. novembra 1947. pruga amacSarajevo, duga 242 km,najvei objekt prve godine petogodinjeg plana. S ove je akcijena strune kurseve i u razne grane privrede otilo preko 25.000mladih. Tokom tih sedam i po meseci na pruzi je radilo 217.213omladinaca, meu kojima i 5.842 iz 42 strane zemlje. Koman-dant Glavnog taba omladinskih radnih brigada bio je BatriJovanovi. Hronike belee da se radilo u znaku parola i pesamakoje su podsticale na jo vee radne podvige: Mi gradimoprugu pruga gradi nas"; amac Sarajevo, to je naameta: izgraditi prugu jo ovoga leta"; Udarna brigada e sveda svlada"; Minerska je zavet dala, i Vranduk je prekopala";Drue Tito, samo reci, ostajemo est meseci". Gradilite je bilo

zasieno fizikom radnom snagom koja je daleko nadmaivalapostojeu mehanizaciju (90:10). Pruga je otkrila omladinskiradni fanatizam, pokazivala stepen mobilizacije radne snage,organizatorske sposobnosti NOJ i uverenje da nema obavezekoja se ne moe izvriti; na gradilitu se spajala omladinaJugoslavije s omladinom sveta, raznih vera i nacija, profesija ipolitikih uverenja progresivne orijentacije; ono je bilo izvornovih saznanja, mesto sticanja pismenosti za hiljade seoskihmomaka i devojaka, savladavanja strunosti (oferi, bageristi,mineri, trattoristi, metalci, itd.), podizanja obrazovanja. Napruzi su mnogi omladinci prvi put videli film, prisustvovalimuzikim i pozorinim predstavama. Uesnici ove velike radneakcije, koji su naknadno pisali o njoj, kao primer snageprevaspitavanja navode da je udarniko zvanje dobila akbrigada beogradskih besprizornih (besposliara, sitnih lopova,deparoa, tapkaroa, itd.). Najkonzervativnija propaganda naZapadu gledala je na gradilite pruge kao na prinudni logor. ZaDaily Telegraph bilo je to veliko vojno vebalite za osposoblja-vanje buduih vojnika Markosove armije u Grkoj.


19/45

OBNOVA IINDUSTRALIZACIJA


20/45

1. SOCIJALISTIKA FEDERATIVNA

REPUBLIKA JUGOSLAVIJA


21/45


22/45


23/45


24/45


25/45

10. IZGRADNJA OMLADIN SKE PRUGE AM AC- SAR AJ EVO 1947. GODINE. MIT ING POVODO M PUTA-

NJA U SAOBRAAJ PRVOG VOZA

11. IZGRADNJA ELEZNIKA (1948)


26/45


27/45


28/45


29/45


30/45


31/45


32/45


33/45


34/45


35/45

Zon a A \ S e a n a

Trst V

Kozina

Buzet

RIJEKA

I s t r a opatij

Rovinj

? J U G O S L A V I J A f

LOINJ 1

I S T R A 1 9 4 7 - 1 9 5 4 .

Tzv. Slobodni Teritorij Trsta (S TT )

J U GO S L A V E N S K A V OJ N A U P R AV A

A N G L O A M E R I K A V O J N A UP RA VA

J U G O S L A V E N S K O - T A L I J A N S K A G R A N I C A

OD 1954.

24. ISTRA 1947-1954, TZV. SLOBODNA TERITORIJA TRST (STT)


36/45

25. SLOBODNA TERITORIJA TRSTA


37/45


38/45


39/45


40/45


41/45


42/45


Na pruzi Niki Titograd omladina je kroz ,,ljuti kamen"probila 56 kolometara koloseka. Oko 16.000 lanova Narodneomladine Jugoslavije, svrstanih u 100 radnih brigada, i uzpomo Narodnog fronta Beograda i okoline, sagradilo je dojanuara 1948. fabriku alatnih maina Ivo Lola Ribar" uelezniku, za koju su maine nabavljene sredstvima od nema-kih reparacija. Vrednost omladinskih radnih akcija iznosila je1947. godine 13% celokupne kapitalne izgradnje.

U proizvodnim pogonima i na mnogobrojnim gradilitima

ranije zapoeti pokret takmienja i udarnitva dobio je upjatiljetki" ogromne razmere. Javljali su se brojni novatori iracionalizatori. Bez mehanizacije, ovek je postajao osnovniinilac proizvodnje. Nestaica finansijskih sredstava i mainanadoknaivala se udarnikim radom. Novu radnu tehniku kojusu uvele brigade najboljih zidara Zagreba, u drugoj polovini1947, a koja je podizala produktivnost, prihvatile su zidarskebrigade drugih gradova. Udarnici Bora, Trepe, Rae, Breze,Kaknja, Trbovlja po nekoliko puta su prebacivali ustaljenenorme. Izvori takmienja, i radnog zalaganja uopte, nalazili suse sem u moralno-politikom jedinstvu naroda, drutvenompriznanju koje je dobijao rad za opte ciljeve, uverenju da se

neposredno pred savremenim generacijama nalazi drutvo oslo-boenog rada i izobilja i u nizu egalitarnih mera socijalno--ekonomske prirode. Podravajui pokret takmienja i dobro-voljnog rada, sindikati su istovremeno kritikovali razvijanjeunakaenog i besmislenog" takmienja po administrativnimustanovama. Jugoslavija, oslonjena uglavnom na vlastite sna-ge, reavala je pitanje obimne i prenapregnute industrijalizacijemasovnom upotrebom jeftinog rada.

Uporeena s industrijskim, ulaganja u poljoprivredu bilasu daleko nia 19471948, tako da je ona nastavila da zaostaje.Petogodinji plan je predviao da se u njoj glavna panjaposveti unapreivanju proizvodnje, poveavanju obradivih po-vrina i prelaenju na gajenje raznovrsnijih poljoprivrednihkultura. Poljoprivreda se, inae, sporo oporavljala od gubitakakoje je pretrpela u ratu, dok je seosko stanovnitvo bilooptereeno administrativnim otkupom poljoprivrednih proizvo-da (mesa, vune, ita, industrijskih sirovina). Osim toga, obradi-ve povrine su u toku rata bile slabije obraivane ili zaputene,a gazdinstva ostala tehniki neopremljena. Agrarna reforma je,zajedno s kolonizacijom, za izvesno vreme dezorganizovala


43/45


trite poljoprivrednih proizvoda, zbog usitnjavanja poseda ipromena u sastavu poljoprivrednog stanovnitva. Brani su seteko prilagoavali na ivot u ravnici, pa su se neki od njihvraali u stari kraj. Niske cene poljoprivrednih proizvoda,nezavisno od prinudnih mera zbog neispunjenja plana otkupa,nisu podsticale proizvoae na poveanje prinosa.

Dravna ekonomska politika je administraivnim meramaspreavala seljake da proire privatni posed. Nastojala je davodi rauna o tome je li re o sitnim seljacima, srednjacima ili

kulacima; ovi poslednji su pritiskani otkupom, porezom idrugim davanjima. Zaostajanje poljoprivrede bilo je uslovljenostavljanjem teita na razvoj industrije. Poljoprivreda je stagni-rala celu jednu deceniju, plaajui danak industrijalizaciji.

Opte zemljoradnike zadruge smatrane su od 1946. putemsocijalizma na selu, pogodnim oblikom za savlaivanje rascep-kanosti zadruga, poljoprivredne proizvodnje i prometa, zapostupno prelaenje na vii tip seoskog privreivanja. Pri ovimzadrugama stvarane su zadrune ekonomije, u kojima su sezadrugari navikavali na zajedniki rad. J^a inicijativu CKKPJ, krajem 1947. poela je izgradnja zadrunih domova, koji subili predvieni da u ovom postupnom preobraaju poljoprivre-

de postanu poslovni centri i kulturna arita na selu. Nerazvije-na industrija spreavala je iri proces seoske kolektivizacije,mada je zakonodavstvo predvialo olakice za osnivanje selja-kih radnih zadruga kao oblika kolektivne proizvodnje raznihtipova. Krajem 1945. u Jugoslaviji je osnovana 31 seljakaradna zadruga; 1946. bilo ih je ve 454, da bi im naredne godinebroj narastao na 808, a krajem 1948. iznosio 1.318. Dravnimpoljoprivrednim dobrima rukovodila su administrativno-opera-tivna rukovodstva kao predstavnici drave. Dravni sektor upoljoprivredi saveznog, republikog i lokalnog znaaja,organizovan u vidu dravnih poljoprivrednih dobara, lokalnihekonomija, rasadnika, ergela, naunoistraivakih ustanova,

poljoprivrednih kola, mainskih stanica raspolagao je 1949.s oko 350.000 hektara zemlje. Poljoprivredne mainske stanice(PMS)- imale su krajem 1948. godine 3.820 traktora, 4.000traktorskih plugova i 1.200 traktorskih kultivatora.

Politika KPJ prema selu bila je krajnje protivurena.Politiki i ideoloki ciljevi partije na selu razili su se sekonomskim rezultatima. Agrarna reforma je, kao politikamera, unazadila za vie godina jugoslovensku poljoprivredu


44/45

DRAVNA PRIVREDA I NJE NE PROTIVURENOSTI 8 1

(cepanjem poseda, dezorganizacijom na selu, iseljavanjem sta-novnitva vinog obradi, neprilagoenou kolonista-branaza rad u ravnici i drukijom tehnikom obrade zemlje, itd.),umesto da je unapredi; zatim je dola otkupna politika koja jezaotrila odnose drave i seljaka; masovna, kolektivizacija jebila vid dokazivanja ideoloke pravovernosti Staljinu, ali ,srazornim posledicama na selu, kako po odnose meu ljudima,tako i na ekonomski ishod; u procesu industrijalizacije jugoslo-venskog drutva selo je postalo glavni izvor nove prvobitne

akumulacije. Prvih posleratnih godina jugoslovensko selo senalazilo pod strahovitim ideoloko-politikim pritiskom Parti-je. Ekonomska politika proizilazila je iz ideolokih motiva a neiz realnih ekonomskih procena. KPJ je posle rata raunala na si-tnog i srednjeg seljaka u borbi za socijalistiki preobraaj sela,koristei za promenu odnosa do kolektivizacije opte ze-mljoradniko zadrugarstvo. Talas masovne kolektivizacije bioje odreen postizanjem dnevnih politikih ciljeva, a na drugojstrani uverenosti da drava mora obezbediti trne vikove u ru-kama seljaka ako misli da snabde gradsko stanovnitvo, vojsku iindustriju prehrambenim proizvodima i sirovinama. Ali je neo-phodno istai da je bogati seljak (kulak) tretiran kao klasni ne-

prijatelj i pre napada IB-a. Slino je i privatna trgovina pre 1948.godine kako istie Vera Krinik Buki bila kritikovanaza pekulanstvo" i crnoberzijanstvo", pa i kriminal, upuuju-i Partiju da pone razmiljati o definitivnoj likvidaciji privatnetrgovine. Navedeni istraiva pie da je Edvard Kardelj na sed-nici najvieg partijskog tela bio izriit da seljatvu treba zatvo-riti put ka privatnom trgovcu do polovine aprila 1948. godine.

Industrijska proizvodnja je krajem 1947. premaila predrat-nu za 21%, ali su brza industrijalizacija i prenapregnutaakumulacija uticale na visoke cene industrijskih proizvoda.Nasuprot tome, cene poljoprivrednih proizvoda, prevoza, zaku-pa i komunalnih usluga ostale su niske. Zahvaljujui politicicena, potronja se odravala na relativno niskom nivou. Uvozje uglavnom obuhvatao maine, industrijsku opremu i sirovine,dok se roba iroke potronje gotovo i nije uvozila. Iako su segradili i objekti drutvenog standarda (restorani, odmaralita,kulturne ustanove, fiskulturni tereni), glavnina sredstava ula-gana je u industriju. Jugoslavija je u ranom socijalizmu"morala da usiljenom industrijalizacijom, ogromnim troenjem


45/45

1 U " SOCIJALISTI KA JUGOSLAVIJA

radne energije, zapostavljanjem drutvenog i, naroito, indivi-dualnog standarda stanovnitva, plati danak svojoj nerazvije-nosti i istorijskom nasleu. Centralizovano rukovoenje privre-dom doprinosilo je brzom odreivanju pravca investicija ikoncentracije radne snage, ali je smanjivalo lokalnu inicijativu ineposredno radno stvaralatvo. Pri tome su radnici ispoljavalimalu zainteresovanost za racionalniju organizaciju posla, po-tronju materijala, finansijskih sredstava i sopstvene radnesnage. Dirigovano planiranje nije uklanjalo ni disproporcije

izmeu privrednih grana.Industrijalizacija je imala za posledicu poetak deagrariza-cije jugoslovenskog sela. Time je veliki deo stanovnitvazapoeo da se oslobaa agrarnog mentaliteta" i ukljuuje uproces drutvene proizvodnje i gradskog ivota. Menjanjeekonomske strukture u prilog nepoljoprivrednog dela uticaloje na porast gradskog i smanjivanje seoskog stanovnitva, sanizom pozitivnih i negativnih posledica.

Nagli uspon proizvodnje poinje tek od 1953. godine, to jestod putanja u pogon novih kljunih" objekata, prestankablokade s Istoka, i ostavljanja za sobom velikih sua 1950. i1952. godine. Kako petogodinji plan nije bio ostvaren u

predvienom roku, zbog spoljnopolitikih i drugih okolnosti,strategija industrijalizacije na osnovama definisanim 1947.nastavila se sve do 1956. godine. Zadaci, kako istie D. Marse-ni, postavljeni petogodinjim planom nalazili su se u sredituekonomske politike i u narednim godinama (19521956), a bezponovnog planskog definisanja tih zadataka.

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 4