Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

Embed Size (px)

Text of Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    1/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKU POLITIKIH KRIZA

    Privredna reforma proglaena je pod pritiskom zahteva zaracionalnijim privreivanjem i oivljavanjem ekonomskih zako-

    nitosti robne proizvodnje u uslovima drutvene svojine isamoupravljanja. Ona sledeih godina postaje vododelnica"politikih opredeljenja za i protiv politike SKJ i samoupravlja-nja. Promene u privrednom sistemu zapoele su 1964. i nasta-vljene su merama iz jula 1965, a sve skupa nazvane privred-nom reformom". Njima je oznaen poetak najdubljeg preobra-aja privrede od uvoenja radnikog samoupravljanja u Jugo-slaviji. Naredne, 1966. godine usvojen je petogodinji plan

    privrednog i drutvenog razvoja, koji je imao da razradiprivrednu reformu. Snage u SKJ koje su inspirisale ovajkoreniti zahvat u privredni sistem, s reperkusijama na drutve-ni razvoj u celini, smatrale su sebe progresivnim, nasuprotpristalicama administrativnog privreivanja, jake drave ifederativnog unitarizma. Glavni cilj dugo odlagane reforme bioje porast linih dohodaka na raun smanjivanja investicija ipreraspodela sredstava privrednih organizacija u smislu njiho-

    vog pretvaranja u nosioce proirene reprodukcije. U poetnojfazi preovlaivale su mere finansijsko-ekonomskog karaktera(devalvacija dinara, smanjenje obaveza privrede, ogranienjecarinskog protekcionizma itd.), to znai da su izostale znaaj-nije intervencije (u vezi s planiranjem, proirenom reprodukci-jom, deviznim reimom), koje bi menjale sutinu privrednogsistema.

    Do reforme podsticana inflacijom, hranjena dotacijama i

    regresima, tiena carinama, snabdevana iz skupog uvoza, iekstenzivno razvijana, privreda se polovinom ezdesetih godinanala u situaciji da posluje na nain suprotan onome na koji jebila navikla. Dolo je do oekivane inicijative neposrednih pro-izvoaa, ali i do zastoja u najveem broju industrijskih grana.

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    2/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKU POLITIKIH KRIZA 3 8 1

    Poljoprivreda je takoe stagnirala, mada su narednih godinapostignuti neuobiajeno visoki prinosi itarica. Amerika po-mo u hrani, sa stranim kreditima, uticala je dosta dugo na od-vraanje panje od sela i poljoprivredne proizvodnje. Smanji-vanje investicija i inflacije, kao i porast dohodaka zaposlenih,imalo je za posledicu prvo opadanje zaposlenosti posle oslobo-enja. Iz objavljenih podataka vidi se da je polovinom 1968. oko400.000 Jugoslovena radilo van zemlje, a u narednim godinamaodliv radne snage u razvijene industrijske zemlje Zapadne Ev-rope se poveao. Pored fizikih radnika, putem ekonomske emi-gracije kretali su i visokokvalifikovani radnici i strunjaci, ko-lovani u Jugoslaviji. Novopristigle generacije, meu kojima ve-

    liki broj kolovanih mladih ljudi, nisu mogle da nau zaposlenje.Privredna reforma zapoela je u vreme kada novi privrednisistem nije bio razraen. Elementi starog sistema i administra-tivni pristup privreivanju meali su se s novim reenjima idrugaijim tenjama. Umesto da posle preraspodele dou uruke privrednih organizacija, drutvena sredstva su dospela uruke banaka. Pristalice starog naina privreivanja nalazile suu nastalim posledicama i njihovim negativnim idejno-

    -politikim i socijalnim implikacijama argumentaciju protivprivredne reforme. Nova ekonomska politika sprovoena jesporo i nedosledno. Strah od susreta na tritu s razvijenijimprivredama ispunjavao je mnoge privrednike, koji su se godina-ma zaklanjali od rizika nerentabilnog poslovanja titom drav-ne intervencije. Objektivne ekonomske zakonitosti trinogprivreivanja nisu odgovarale mentalitetu starog tipa privred-nih rukovodilaca, dok su kod radnika izazivale bojazan odzatvaranja pred uzea i gubitka posla u uslovima neravnopravneutakmice s daleko razvijenijim i produktivnijim privredama.Mirenje s egalitarizmom (jednakou u siromatvu"), traenjeradne sigurnosti, ravnodunost prema neopravdano visokimtrokovima proizvodnje i drugi stavovi suprotni trinoj privre-di bili su rasprostranjeni meu radnicima kao posledica dugoodravanog i teko savladavanog administrativnog sistemaprivrednog rukovoenja. tavie, neki radnici doivljavali suprelaz na trinu privredu kao vid eksproprijacije prava

    radnike klase ostvarenih u revoluciji, odnosno kao vid izroa-vanja rukovodeeg sloja i stvaranje nove, crvene buroazije".

    Mobilizacijom svih izvora i snaga (unutranje rezerve")privredna reforma je poela da daje prve rezultate u smislu

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    3/45

    0 U SOCIJA LISTIKA JUGO SLAVIJ A

    efikasnije organizacije proizvodnje, uvoenja nove tehnologije ipoboljanja kvalifikacione strukture. Zapaen je porast produk-tivnosti rada. Privreda je usmeravana na povezivanje sasvetskim tritem i ukljuivanje u meunarodnu podelu rada.

    No uloga drave u investiranju i neposrednom raspolaganjuakumulacijom nije bitnije ograniena.Ostvarivanje reforme pratili su i rezultati suprotni oekiva-

    nima. Rast drutvenog proizvoda u drutvenom sektoru poeo jeda se smanjuje: sa 9,7% za period 19541965. godine pao jena 6,0% u toku perioda 19661970. Nezaposlenost je postaladruga posledica zabrinjavajueg znaaja. Stopa rasta zaposle-nosti sa 5,9% tokom 19541965. pala je na svega 1,0% tokom

    19661970. No intenzifikacijom rada produktivnost je poraslasa 3,1% na 5,0%. Meu uincima reforme zapaen je i porastlinih dohodaka sa poveanim rasponom u linim dohocima,zapostavljanje bazine industrije u odnosu na preraivaku,poveanje uvoza i smanjenje izvoza, pad akumulativne sposob-nosti privrede, uz istovremenu tendenciju privatizacije aku-mulacije" i formiranje bankarskog i trgovakog kapitala. Porastdohodaka proizilazio je iz uverenja da je potronja gotovo

    iskljuivi generator itavog privrednog razvoja". Kritiari re-forme mogli su na osnovu rezultata isticati da rast nije biouspean, a da je cena na socijalnom planu bila velika. Reformafederacije zapoeta 1967. tekla je takoe u protivurenomznaku. Decentralizacija je umesto demokratizacije vodila eta-tistikom decentralizmu". Protivnici etatizma podseali su, timpovodom, da je za radnog oveka" svejedno da li dravanastupa iz jednog, sedam ili 77 centara". Nacionalizam je ranopoeo da vri svoje karakteristine psihosocijalne funkcije",predstavljajui kompenzaciju za oseanje line nesigurnosti",posredujui vetaku homogenizaciju nacije" i nudei spaso-nosna a jednostavna reenja". Na najvidljiviji nain nacionali-zam se oglasio 1967. kada je 18 kulturnih ustanova uputiloSaboru SR Hrvatske Deklaraciju o nazivu i poloaju hrvat-skog knjievnog jezika".

    Prikriveni otpor u vrhu SKJ i dravnog rukovodstvamerama privredne reforme i promenama u jugoslovenskojfederaciji pretvorio se polovinom 1966. u otvoren sukob.Hronologija ove krize govori da je na sednici Izvrnog komitetaCK SKJ odranoj 16. juna 1966, pod Titovim predsednitvom,obrazovana komisija sa zadatkom da ispita rad Slube dravne

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    4/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKT" P O LI TI K I H K R IZ A 3 8 3

    bezbednosti (SDB). Komisija je izvetaj podnela Izvrnomkomitetu 22. juna, a 1. jula plenumu CK SKJ na Brionima. Nasednicama Izvrnog komiteta 16. i 22. juna 1966. raspravljalo seo stanju u Slubi bezbednosti. Kritike su obuhvatale osamosta-ljivanje ove slube, njeno pretvaranje u izolovan aparat, vankontrole, koji je sve vie nadzirao rad graana, rukovodilaca injihovih porodica. Sve ranije pohvale Slube s najvieg mesta,naroito iznoene prilikom godinjica osnivanja OZN-e (13.maj), kao da vie nisu postojale, iako se SDB roenoj ujednom revolucionarnom periodu" odavalo priznanje zaborbu protiv klasnog neprijatelja i stranih agentura. Na sedniciIzvrnog komiteta od 16. juna 1966, gde je Tito obavestio

    prisutne o ozvuenju i prislukivanju, obrazovana je komisijakoja je imala da ispita ceo sluaj. Na elu ove komisije nalaziose Krste Crvenkovski, a lanovi su bili: Blao Jovanovi, uroPucar, Dobrivoje Radosavljevi, Mika Tripalo i France Popit.Komisija je podnela izvetaj Izvrnom komitetu 22. juna 1966. iplenarnoj sednici Centralnog komiteta, odranoj na Brionima 1.jula 1966. godine, koja se vodi kao etvrti (brionski") plenum.SDB je optuena za prislukivanje Titove rezidencije (Uika

    15), naime, za ugraivanje sprava za prislukivanje (ozvu-enje") u kabinetu predsednika Tita i njegove supruge JovankeBroz (Budisavljevi). Sledile su optube zbog deformacija izloupotrebe dunosti i za tendencije slube da se postavi iznaddrutva". Njena organizacija, metodi rada, ciljevi i zadaci nisunigde pretresani, ni u jednom dravnom ili partijskom telu.Sluba dravne bezbednosti je manje-vie postala monopolpojedinaca. Aleksandar Rankovi je u SDB poistoveivan saCentralnim komitetom. SDB je uveliko paralisala rad SKJ,

    bavei se sistematizovano i centralizovano politikim problemi-ma. Ve na Brionskom plenumu Svetislav Stefanovi osporio jeoptube o prislukivanju. SDB se nesumnjivo nalazila van dru-tvene kontrole, kao organ sa specifinom organizacijom i meto-dama, pri emu se razlikuju pitanja ija je tajnost proisticala izsame prirode posla. CK KPJ je problem zakonitosti, pa i metoderada UDB-e, imao na dnevnom redu 1951. godine, zatim prilikomrazmatranja pitanja kriminaliteta, podnoenja ekspozea o radu

    resora unutranjih poslova u predstavnikim telima, ocenama iestitkama prilikom godinjica osnivanja Slube. Ali, o nekimnajvanijim pitanjima lanstvo SKJ, a kamoli ira javnost, nijebilo obaveteno (dahauski procesi", Goli otok, sakupljanje

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    5/45

    3 8 4S OCI JAL I S T I KA JUGOS L AVI JA

    oruja na Kosovu i Metohiji, tajni deo tzv. prizrenskog procesa,itd.), s tim to odluke o njima nisu neposredno ni pripadaleSlubi ve politikom vrhu ili najuticajnim pojedincima unjemu, dok se Sluba javljala u neposrednom procesu izvrenja.

    Komisija izvrnog komiteta CK SKJ je nala da je bilastvorena atmosfera u kojoj su pojedini rukovodioci i deo osobljaSlube dravne bezbednosti poistoveivani s dravnim ruko-vodstvom i Centralnim komitetom; u svom izvetaju inkrimini-sala je otpore sprovoenju odluka foruma Saveza komunista,kao i pojave da su neki funkcioneri pokuavali da organebezbednosti iskoriste u politike svrhe; izvetaj je isticao da sudavane ocene o pojedinim ljudima koje su bile odluujue za

    odluke iz oblasti kadrovske politike, te da se Rankovi kaosekretar CK zaduen za kadrovsku politiku i organizacionuizgradnju SKJ esto oslanjao na materijale Slube pri odluiva-nju o razmetaju kadrova; da se u Slubi dravne bezbednostiposebno razvio sistem stvaranja javnog mnjenja; da su sepojedini organi bezbednosti upustili poslednjih godina, koriste-i savremenu tehniku, ,,u velike operacije prislukivanja ikontrolu pojedinaca i ustanova".

    Okolnosti u kojima je odran Brionski plenum, brzina iiznenaenje ak i za glavne optuene, objanjavaju donekledranje Rankovia na plenumu. Sednica je odrana na usamlje-nom ostrvu koje je kontrolisala vojska; Rankovi je dobiomaterijal tek kasno uvee, uoi sednice; hladno je primljen ukrugu uesnika plenuma; s njim je kontaktirao tek IvanGonjak.

    Tito je u uvodnoj rei naveo da se pogreilo to je dravna

    bezbednost od nastanka bila preputena samoj sebi". Odao jepriznanje Slubi i Rankoviu u borbi protiv klasnog i svihneprijatelja". Nasuprot tim uspesima, dolo je do deformacijanevjerovatnih razmjera". Nalazio je da je uinjen promaaj toizvori deformacija nisu dokraja ispitani na proirenoj sedniciIzvrnog komiteta marta 1962. godine. Mi smo tada po priliciutvrdili u emu se sastoje te razne anomalije, devijacije itd., alinismo utvrdili izvore toga. Meni se ini da smo mi tu pogrijeilito tada nismo ili do kraja, nego smo zbog izvjesnih kompro-misnih tenji da se to ne odrazi na jedinstvo nae Partije i najedinstvo naeg rukovodstva koje je zapravo ve onda bilonarueno stali na pola puta. Dakle, to zbog ega mi danasovdje z a s j e d amo i o emu emo diskutovati nije najnovija

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    6/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA 3 8 5

    stvar. To ima svoje porijeklo unazad nekoliko godina, gotovoblizu deceniju." Titova ocena mogla se svesti, u bitnome, da jere bila ,,o jednoj frakcijskoj grupakoj borbi, borbi za vlast".

    Delimino objavljeno bledo" Rankovievo istupanje naBrionskom plenumu pokazuje da je on smatrao da je ispravnopodvrgavanje kritici njegovog rada, pa ma i sa zakanjenjem. IzRankovieve izjave da su mu ,,u partijskoj i drutvenoj aktivno-sti uvek . . . poveravane drutvene dunosti koje su esto iprevazilazile (njegove) mogunosti", izbija kompleks nie vred-nosti, koji je za njega izgleda bio karakteristian. Na Brionimaje u svemu video neprijateljsku grupu i njen rad za neprijate-lja" ili neke zaista duboko deformisane ljude" koji su sve

    uinili iz podlih ciljeva". Prihvatao je samo moralnu odgovor-nost, jer nije pokazao vie budnosti". Rankovi je stavio CKna raspoloenje sve svoje funkcije".

    Svetislav Stefanovi je iskljuen iz CK SKJ i iz SKJ. CKSKJ je takoe preporuio Saveznoj skuptini da Stefanoviarazrei dunosti lana SIV-a. Prihvaena je i ostavka A.Rankovia na funkcije lana CK SKJ i Izvrnog komiteta CK, tespremnost da podnese ostavku Saveznoj skuptini na funkciju

    potpredsednika Republike, jer je njegova politika odgovor-nost za rad organa dravne bezbednosti takva da na ovimfunkcijama vie ne moe ostati".

    Rankovievtina" se nala i na udaru CK Srbije. Partijskakomisija CK Srbije, pod predsednitvom Danila Kekia, obra-zovana odmah posle Brionskog plenuma, nala je da su se urukovodstvu nalazile frakcije i da je velikosrpski nacionalizamfavorizovan na Kosovu. esta sednica CK SK Srbije odrana je14. i 15. septembra 1966. CK je jednoglasno prihvatio predlogSpasenije Babovi da se A. Rankovi iskljui iz SKJ. DuanPetrovi ane je kritikovao delatnost frakcije" i intrige koje jeona irila. Veli Deva je kritikovao UDB-u i njeno rukovodstvona Kosovu zbog uvreenog shvatanja o opasnosti po socijali-zam u Pokrajini". Stevan Doronjski je izneo da je frakcionakagrupa elela da se ukotvi" u Beogradu kao politikom ioperativnom uporitu. Pavle Jovievi je odbacivao tvrdnje oiskljuivom zlostavljanju iptara prilikom sakupljanja oruja,

    istiui da su pod udar UDB-e dolazili i Srbi i Crnogorci.Mijalko Todorovi je iznosio stanovite da su birokratske snageposle Brionskog plenuma ,,u povlaenju", ali da jo nisuunitene". esta sednica CK SK Srbije je igosala diskrimi-

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    7/45

    " J y ^ S OCI JAL I S T I KA JUGOS L AVI JA

    naciju i bezakonje" koje su vrili neki delovi Slube bezbedno-sti, naroito prema iptarskoj narodnosti, kao drastian vidovinistike prakse".

    Iza Rankovievog sluaja" stajali su politiki motivi, dok

    je tzv. ozvuenje bilo usputni, okantni i zbunjujui dekor, ilideo naeg politikog folklora". Uostalom, i sam Tito govori opolitikoj dimenziji sukoba. Poznato je da je Rankovi bio vienego odan Titu, od prvog dana zajednike saradnje, kada ga jeilas predloio generalnom sekretaru KPJ za sekretara Pokra-jinskog komiteta KPJ za Srbiju posle izlaska s robije. Onjegovom staranju za Titovu bezbednost i njegovoj hrabrosti u toku rata pie F. V. Dikin u Bojovnoj planini. Britanski

    kapetan veli da je odmah osetio vanost povuenog i utljivogoveka u najneposrednojoj Titovoj okolini, koga su sa punouvaavanja oslovljavali sa Marko". U stroju i prilikom povla-enja Marko" je neprekidno brinuo da se Titu to ne dogodi. STitom je proao sav rat i na elu UDB-e izneo dobar deo borbesa IB-om. Rankovievi saborci primeuju razliku izmeu Ran-kovia pre rata, kao sekretara PK, skromnog, spremnog dasvakog saslua, pristalicu kolektivnog rada u punom smislurei, i kasnijeg organizacionog sekretara", general-lajtnanta,efa OZN-e, ministra unutranjih poslova, najblieg Titovogsaradnika. Tada je ve svaka njegova re bila poslednja re.Rankovi nije mogao odstupati od drugih u partijskoj idravnoj hijerarhiji: fenomen vlasti, velika mo, obaveze pro-tokola" sa svim njegovim obaveznim ritualima, menjali su idruge ljude. S. Vukmanovi je zabeleio kako su ga u CK 1945.dojueranji drugovi opomenuli da trai prijem, dakle dapostoji nain komunikacije i forma razgovora. Saborci Sretena

    ujovia takoe navode kako je izgledao sveano i vano uuniformi general-lajtnanta u Toplici u jesen 1944, okruenpartizanima u seljakim, junomoravskim odelima, bespogovor-no ukazujui kako stvar o kojoj se raspravlja treba resiti.Rankovi je zapamen kao ovek detalja, sitnica, sistematinihkadrovskih provera, odline memorije, koji uiva veliko uvaa-vanje u Slubi i koji je autoritativan i strog, ali omiljen uUDB-i i delu partijskog aparata. U njegovim rukama sticala se

    posle rata ogromna mo: bio je faktiki ef UDB-e, rukovodio jeOrganizaciono-politikim sekretarijatom CK SKJ, koji je preu-zeo veliki deo poslova plenarnih sednica CK SKJ. Hroniariovoga zbivanja navode da dok je ovaj Sekretarijat odrao 16

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    8/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA 3 8 7

    sastanaka, CK je imao samo jednu plenarnu sednicu. Od Ustavaiz 1963. nalazio se i na funkciji potpredsednika Republike, imese bio izdvojio u odnosu na ostale rukovodee kadrove i uformalno-organizacionom smislu, mada kompetencije potpred-sednika po Ustavu nisu bile mnogo znaajne. Bio je blizak sMilovanom ilasom do njegovog pada, a kasnije sa IvanomGonjakom. Od oznake nacionalnosti prilikom izbora u rukovo-dea tela, to je zapoelo na Osmom kongresu SKJ, Rankovi sesmatrao kadrom najvee republike, prema kojoj su u elomposleratnom periodu gajene izvesne rezerve zbog navodnogunitarizma ili bar opasnosti da se ovaj pojavi izjednaavanjemSrbije s Jugoslavijom. Prilikom posete SSSR-u odrao je u

    jednoj kijevskoj fabrici govor koji je zavrio parolom u kojoj jebilo sadrano ,,na elu sa Sovjetskim Savezom". Mada je tonemogue danas utvrditi, ima verovatnoe da je Rankovismatrao da je s Beogradskom i Moskovskom deklaracijomsukob sa Rusima" zavren i da, samim tim, moe da se zadristari sistem. Bio je oprezan u javnim izlaganjima, ali ljudi iznjegove blizine neprekidno su upozoravali na skretanja ipromaaje, deformacije i dezorganizaciju, to sve labavi dravu,

    ugroava njeno jedinstvo i kompaktnost Partije. Rankovi jeoigledno stajao na stanovitu o neophodnosti zadravanjacentralistike federacije. Iz nekih njegovih kritikih opservacijana stare borce, koje su izazvale reakciju SUBNOR-a, moglo bise zakljuivati da je u preuzimanju vlasti vie raunao na mlaui srednju generaciju koja nije zavisila od Tita. U potmuloj iprikrivenoj borbi koja je tekla oko vlasti poetkom ezdesetihgodina, ali za koju javnost nije znala, Rankovi je koristio metodprismotre i straenja rukovodeih ljudi putem saznanja o njima,ukljuujui i najintimnije detalje. Zvali su ga genijem sitnica".Kardelj smatra da je imao dva velika nedostatka: nije razumeoodumiranje drave i bio je gluv na nacionalno pitanje. Svojujugoslovensku opredeljenost iskazivao je i nekim privatniminovima: oenio se Slovenkom i imao kuu za odmor uDubrovniku.

    Rankovi je od pada do smrti iveo povueno, ne meajuise u politiki ivot. Korienjem abolicije nije izveden pred sud,jer je Tito smatrao da bi to imalo neprijatnu stranu javnogprocesa, kao to se vidi iz njegove reakcije na izraze nezadovolj-stva iptarske delegacije koja ga je posetila, s Fadiljom Hodomi Veli Devom na elu. Rekao im je da ne brinu, jer Rankovi

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    9/45

    " J y ^ S OCI JAL I S T I KA JUGOS L AVI JA

    nee vaskrsnuti". Njegov pad je doveo do stvaranja atmosferekoja je bila slobodnija, ali je na drugoj strani izazvao i nizposledica koje se do danas oseaju.

    Iza pada A. Rankovia je nesumnjivo stajala borba okovlasti koju je Tito u ovom sluaju priveo kraju udaljavanjemmonog oveka Rankovia". Na Plenumu Rankovi nije napa-dan zbog unitarizma i dogmatizma, pa ak ni od iptarskihrukovodilaca za nasilje nad njihovim sunarodnicima prilikomsakupljanja oruja 1955/1956. na Kosovu i Metohiji, poslenormalizacije odnosa sa SSSR-om i bojazni da postojeusituaciju ne iskoristi Enver Hoda. Nije bilo rei ni o montiranjutzv. prizrenskog procesa" jula 1956. na kome su optueni

    Albanci priznali da su bili povezani s albanskom obavetajnomslubom Sigurimi, s tim to su na delimino tajnom procesuprozvali za pijunski rad i albanske linosti na odgovornimdravnim i partijskim poslovima. iptarski kadrovi su kasnijesakupljanje oruja ostvarivano na surov nain iskoriavali zasvoje ciljeve, pre svega za proirivanje ovlaenja autonomije donivoa republike, pretvaranja Kosova u etniki istu oblast ikompromitaciju srpskih kadrova. Tek prilikom razgovora dele-gacije Pokrajinskog komiteta SK Srbije za Kosovo sa predsed-nikom Titom 1967, Veli Deva je rekao Titu da je od deformacijaUDB-e na Kosovu najtei bio prizrenski proces, jer je trebaloda oznai poetak likvidacije iptarskih kadrova. Duan Petro-vi je na etvrtom plenumu Pokrajinskog komiteta SK Kosova iMetohije oktobra 1966. oznaio takoe prizrenski proces iakciju sakupljanja oruja od iptara kao smiljeni napad naiptare, kao napad na bratstvo i jedinstvo naroda koji ive naKosovu i Metohiji". Dvanaest godina posle procesa Izvrno vee

    Kosova i Metohije je na osnovu zakljuaka Pokrajinske skup-tine saoptilo 9. februara 1968. da je prizrenski proces bioinsceniran i lairan". Usled nedostataka sudske grae i drugedokumentacije, istoriarima tek predstoji da utvrde pravuistinu oko ove sudske misterije.

    Procesi demokratizacije i decentralizacije su dobro doli zapreuzimanje celokupne vlasti na Kosovu od strane akovakegrupe", iji je najvei broj pripadnika stigao iz Albanije 1941.godine. Zbila se pojava bez presedana u savremenoj istoriji: dagrupa albanskih komunista iz emigracije preuzme celokupnuvlast u oblasti, odnosno pokrajini, oslonjena na deo srpskih icrnogorskih kadrova koji su, opsednuti vlau, saraivali bez

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    10/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA 3 8 9

    obzira na karakter sprovoene politike. Otvorene su rasprave ojaanju autonomije na Kosovu i Metohiji, brem razvoju oblastii ostvarivanju ,,pune ravnopravnosti" iptarske narodnosti uJugoslaviji.

    U SK Srbije jedna struja, sa Dobricom osiem i JovanomMarjanoviem, kritikovala je nacionalnu politiku SKJ. Na 14.sednici CK SK Srbije 1968. oni su bili iskljueni iz SKJ saglasnostaroj partijskoj praksi u sluajevima razilaenja sa vladajuompartijskom linijom. osi je kritikovao nacionalne birokratije,autonomake tendencije vojvoanske birokratije i albanocen-trizam" na Kosovu i Metohiji.

    Nacionalistike snage na Kosovu videle su reenje u njego-

    vom pretvaranju u republiku, pa ak i u izdvajanju iz sasta-va Jugoslavije. One su 27. novembra 1968. na Dan zastave,to jest na dravni praznik NR Albanije, izveli demonstracije uPritini, Gnjilanu, Uroevcu i Podujevu, Prizrenu, Pei, SuvojReci. Klicali su u slavu Envera Hode i NR Albanije; trailinovi status za Kosovo, novi ustav; zahtevali su da u sastavKosova i Metohije uu podruja koja su pripadala Makedoniji iCrnoj Gori. Spaljivane su jugoslovenske zastave. uli su sepoklici protiv srpskih ugnjetaa" i izbaena je parola Kosovorepublika!" Nastavljanje demonstracija sutradan, 28. novem-bra, otpalo je ulaskom u Pritinu kolone tenkova s drugimjedinicama JA. Demonstracije su 27. novembra izbile i uzapadnoj Makedoniji. Nacionalisti su kao i na Kosovu trailiprikljuenje zapadne Makedonije Kosovu i proglaenje kosovskerepublike. Demonstracije su razbijene aktivnou komunista isnaga bezbednosti. Nacionalistike snage su praktino delovales pozicija kontrarevolucije, traei nasilnu promenu ustavnog

    poretka i ugroavajui teritorijalni integritet Jugoslavije. Zanjih je karakteristino da su se javno oglasile prvi put posleetvrt veka, to jest posle 1944/1945. godine. Iz ovog prvogposleratnog istupa kontrarevolucije ne moe se iskljuiti stalji-nistika indoktrinacija iz susedne Albanije. Demonstracije jeTito, snabdeven netanim informacijama, predstavio stranimnovinarima kao obine nerede, kojih ima u svim krajevima idravama sveta. CK KPJ je 2. decembra 1968. dao podrku

    stavovima i aktivnosti PK Saveza komunista Kosova i CK SKSrbije. Oba ova rukovodstva, CK SKJ i CK SK Srbije pozitivnosu ocenila aktivnost PK SK Kosova i Metohije u borbi snacionalistiko-separatistikim antijugoslo venskim talasom

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    11/45

    "J y ^

    S OCI JAL I S T I KA JUGOS L AVI JA

    koji je zahvatio kosovske gradove novembra 1968. godine.Politika usmerena u pravcu stvaranja kosovske republike samoje legalizovana kroz oficijelne strukture posle dogaaja u jesen1968. Ona je tek sada dobila nove podsticaje za traenje da se

    preispita ustavno-pravni poloaj Kosova. Tada je iznet predlogda se pojam Metohije ispusti iz naziva Pokrajine. Siptari,poznati u Kraljevini Jugoslaviji kao Arnauti", nazvani suAlbancima. Za preispitivanje poloaja Kosova bile su zaintere-sovane i sve one druge snage u Jugoslaviji koje su praktino bileza ustavnu reviziju tadanje jugoslovenske federacije u smislunjene konfederativne transformacije.

    Brionski plenum doneo je odluku o reorganizaciji SKJ,

    odnosno o demokratizaciji partijskog ivota. Reorganizacijomje trebalo prevazii zatvorenost partijskih rukovodstava (foru-ma) i dati veu ulogu lanstvu u formiranju i sprovoenjupartijske politike. Osnovna ideja kasnije izraenog Nacrta tezao reorganizaciji SKJ sadrana je u shvatanju da je demokratskirazvoj drutva nemogu dok se ne izmeni drutvena ulogapartije. Demokratizacija drutva na samoupravnim osnovamazahtevala je i demokratizaciju SKJ, ija je uloga ve formulisanana estom kongresu i u Programu. Oekivalo se da se SKJ

    oslobodi starih organizacionih oblika (elija), koji su vuklipoteklo iz davno prevazienog vremena, i svega onog to senazivalo hijerarhijsko-birokratskim nasleem" i da se prona-u to elastinije forme rada. Tito je traio da se SKJ odlunijeoslobaa neprihvatljivih metoda, odnosno metoda komandova-nja, ali da u tome procesu ne izgubi idejno-politiko i akcionojedinstvo, s obzirom na odgovornost koju snosi za celokupnirazvitak drutva. Poraz vrha dogmatsko-birokratskih" snaga

    nije smeo da zakloni opasnost od liberalizma. Tito se suprotstav-ljao tendencijama da se od SKJ napravi partija socijaldemo-kratskog tipa.

    to se samoupravljanje nedoslednije ostvarivalo i privrednareforma vie zapadala u tekoe, SKJ je nailazio na sve veeotpore. Tajna ili poluglasna propaganda protivnika samoupra-vljanja irila je svakodnevno parole o raspadanju drutva, kriziprivrede, dezorganizaciji Partije, suprotstavljajui demokrati-

    zaciji i samoupravljanju stare, toboe jedino spasonosne kon-cepte: centralizam, snanu dravu, planiranje kao spas drutvaod trine stihije, partiju kao nosioca vlasti, i reim vrsteruke". Ekscesne situacije davale su adute protivnicima samou-

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    12/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA 3 9 1

    pravnog kursa da nastave svoju razornu podzemnu delatnost.Sve raznorodnija opozicija nailazila je na plodno tlo i udelovima onih slojeva koji se nisu snalazili u novoj politikojklimi i izmenjenoj duhovnoj atmosferi, koji su se teko mirili s

    poetnom socijalnom diferencijaciom, esto legalizovanim ne-pravdama, i brinuli za svoju egzistenciju i radnu sigurnost.Socijalne razlike su 1968. dostizale razmeru 1:10. Procesdemokratizacije politikog ivota omoguavao je da se na scenipojave antikomunistike i nacionalistike snage, koje su nastu-pale veto i kamuflirano, podravajui kritiare" u redovimaSKJ. Nacionalizmom je uveliko bio zahvaen i SKJ. Pojavanovih, mladih generacija u drutvenom i politikom ivotu

    vremenski se podudarila s povlaenjem jednog broja starihrevolucionara i boraca narodnooslobodilakog rata iz aktivnogpartijskog rada. Probijanju raznih antisamoupravnih pogleda itenji doprinosio je i sam SKJ, koji se naao van maticedogaaja i u defanzivi.

    Jugoslavija je krajem ezdesetih godina ve postala jedna odnajotvorenijih zemalja. Partijsko rukovodstvo nije bilo spremnoda napusti kurs demokratizacije drutva niti da primenom

    dravne sile reava akutne drutvene i politike probleme, to jetakoe ilo naruku provaljivanju raznih idejno-politikih gledi-ta. Uza sve rezerve prema analogijama, izgledalo je, bar naprvi pogled, kao da se pojavila jugoslovenska varijanta cvetanjahiljadu cvetova". Savez komunista je izgubio obeleje monolit-nog politikog organizma i u procesu demokratizacije postaookvir za delovanje najrazliitijih struja, iako je Tito upozora-vao na imperativ idejno-politikog i akcionog jedinstva. Perso-nalni sastav republikih rukovodstava se radikalno izmenio u

    korist novog kadra, koji se istakao u borbi za samoupravljanje,demokratizaciju i ravnopravne meunacionalne odnose.

    Od polovine 1967. odluivanje o kadrovima poele supreuzimati republike i pokrajine. Statut usvojen na Osmomkongresu SKJ predvideo je da se republiki kongresi i pokrajin-ske konferencije odravaju pre kongresa SK Jugoslavije, kakvaje praksa uvedena pre Pete zemaljske konferencije KPJ, oktobra1940. godine. Tokom 1968. republiki kongresi i pokrajinske

    konferencije izabrale su predstavnike za organe SKJ iji jeizbor potvrdio Deveti kongres SKJ. Na ovom kongresu, marta1969, statutarno je uveden paritet u sastavljanju partijskogrukovodstva Jugoslavije, jer se Predsednitvo sastojalo od

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    13/45

    " J y ^ S OCI JAL I S T I KA JUGOS L AVI JA

    jednakog broja lanova svake republike, koje su birali kongresirepublika i odgovarajueg broja lanova rukovodstva iz pokra-jina. Princip demokratskog centralizma nije naelno naputen,ali praktino jeste i SKJ od 1969. podlee federalizaciji.

    Ustavne promene federacije u dravnopravnoj sferi praene su ipromenama u partiji. Samoupravna transformacija federacije,istinski shvaena, pretpostavljala je demokratizaciju partije, aline i njenu federalizaciju. Snage koje su se zalagale za federali-zaciju SKJ nisu u sutini elele samoupravni preobraajjugoslovenskog drutva. Elementi federalizacije u organizacijiSKJ onemoguavali su subjektivnom faktoru u licu SKJ daostvaruje kohezivnu funkciju u uslovima pluralistike nacio-

    nalne zajednice kakva je Jugoslavija. Izvedene promene poinjuda ugroavaju jedinstvo SKJ koji se sve vie pretvarao u savezpartija, neku osobenu konfederativnu koaliciju osam partijapod zajednikim imenom. Iz postojee realnosti sve vie su seizvodile teze o suverenosti nacionalnih partija, apsolutizacijinacionalnog i teritorijalnog merila i negaciji demokratskogcentralizma kao temeljnog organizacionog naela Partije.

    Poveanje broja nezaposlenih, stagnacija proizvodnje, ne-

    ravnomerno irenje samoupravljanja i neujednaeni uslovi pri-vreivanja dovodili su, s drugim tekoama u sprovoenjuprivredne reforme, do zaotrenih situacija, nezadovoljstva rad-nih ljudi, otvorenih protesta i revolta, naroito u vidu obustavarada i studentskih demonstracija juna 1968. na Beogradskomuniverzitetu i univerzitetima u Zagrebu i Ljubljani. Nezadovolj-stvo je predstavljalo u sutini zahtev za brim i doslednijimostvarivanjem samoupravljanja i njegovim pretvaranjem u celo-vit drutveni odnos. Objektivno prouzrokovano nereenim pro-blemima privrede i drutva, javno iskazivanje nezadovoljstvabilo je podstaknuto novom, demokratskom atmosferom" uJugoslaviji posle 1966. Studentske demonstracije se nisu mogleposmatrati izolovano od velikih previranja meu studentima usvetu, naroito u Francuskoj i u Nemakoj u prolee 1968.godine. Studentska omladina u Jugoslaviji reagovala je nadeformacije u drutvu, na socijalnu polarizaciju, nejednakost.Bez jasnijih politikih vidika, ona je prenaglaavala znaaj

    dravnih mera koje bi zavele red i savladale namnoeneprotivurenosti drutvenog razvoja. Reagujui na sporost ureavanju akutnih drutvenih problema, stvarala je kult apsolut-

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    14/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKT" P O LI T I K IH K R I ZA 3 9 3

    ne jednakosti u socijalizmu. Radnika klasa nije uzela uea uovim demonstracijama.

    Studentske demonstracije su se zbile posle pada grupe A.R a n k o v i a , ekonomske stagnacije, pojava nacionalizma, upad-

    ljivih razlika i bogaenja u procesu brzog drutvenog raslojava-nja. Junskim dogaajima u Beogradu prethodila je tzv. majskar e v o l u c i j a u Francuskoj. Studentski nemiri zahvatili su poevod 3. maja 1968. Pariz. Sve je poelo okupljanjem studenataprotiv zatvaranja Univerziteta u Nanteru nakon ega je rektorpozvao policiju. Protestu su se pridruili i beogradski studenti.U kolonama demonstranta nalo se 10. maja 50.000 studenata iuenika, oznaavajui uvod u no barikada". General ari de

    Gol je 30. maja, posle savetovanja sa francuskim vojnimkomandantima u Nemakoj, raspustio parlament i doneo odlu-ku o raspisivanju vanrednih izbora.

    U Beogradu je sve poelo jedne nedeljne veeri 2. juna 1968,sukobom studenata i brigadira-akcijaa u Novom Beogradu.Intervencijom milicionera splanjava prvobitna, umnogometrivijalna inspiracija" i sukob zadobija novi tok i smisao".Zauzimanjem vatrogasnih kola milicije studenti spontano dono-se odluku da pou u pravcu Savezne skuptine, s uzvicimaPosao svima", Radnici studenti", Tito Partija".Kolona je zaustavljena u blizini zgrade Saveznog izvrnog vea.Sutradan, u pokuaju da preu u Beograd, studenti su blokiranikod podvonjaka na Novom Beogradu. Milicija je nemilosrdnopendreila studente, upotrebljavajui i bombe sa suzavcem. Upregovorima sa studentima uestvovala je grupa drutveno--politikih radnika sa Veljkom Vlahoviem na elu, kao pred-sednikom Gradske konferencije SK Beograda i lanom Pred-

    sednitva SKJ. Prilikom pokuaja studenata da krenu premaBeogradu, posle odbacivanja predloga predstavnika SKJ i vlastikao kompromisa, usledila je nova intervencija milicije. Bilo jezahteva da se sazove hitno zasedanje Savezne skuptine.Nasilnim putem studenti su po drugi put proterani u svojrezervat". Hroniari ovih dogaaja oznaili su podvonjak naNovom Beogradu kao kljuno mesto u toposu ,junskih gibanja',geografski najudaljeniju taku studentskog izlaska u svet".

    Kljuni" dokumenti studentskih demonstracija, ProglasUniverzitetskog odbora Saveza studenata Univerziteta u Beo-gradu, Akcionog odbora demonstracija i redakcije lista Studenti Rezolucija, doneti su u Studentskom gradu. U Rezoluciji su

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    15/45

    " J y ^ S OCI JAL I S T I KA JUGOS L AVI JA

    formulisane odluke i zahtevi studenata izneti na zboru studena-ta u Studentskom gradu. Studenti su izrazili neslaganje snegativnim pojavama u drutvu i socijalnom nejednakou,zahtevajui raspodelu prema radu i energinu akciju protivbogaenja na nesocijalistiki nain"; ustali su protiv nezapo-slenosti, jakih birokratskih snaga, loeg stanja na univerziteti-ma. Rezoluciju je doneo zbor studenata i Akcioni komitetdemonstranata. Proglas i Rezolucija upueni su na fakultetskezborove. Savet Univerziteta donosi odluku da zbog brutalnihpostupaka milicije Univerzitet stupi u sedmodnevni trajk.

    Teite aktivnosti prenelo se narednih dana u zgraduFilozofskog fakulteta (Kapetan-Miino zdanje), gde se nalazilo

    i sedite Rektorata. U dvorinom krugu formirana je slobodnatribina (Konvent"). Za vreme rada ove tribine isticane suparole: Sistem samoupravljanja na svim nivoima", Svimaposla, svima hleba", Ne verujte tampi", Dole crvena buroa-zija". Podnet je predlog da se BU nazove Crveni univerzitetKarl Marks", ali su protiv ovog predloga ustali lanoviUniverzitetskog saveta B. Boovi, G. Nikoli i drugi, smatraju-i da postojee ime ne treba menjati, jer BU ima svetle tradicije.

    Tito je 9. juna 1968. izneo na televiziji da studentskedemonstracije nisu posledica spoljnih uticaja, ve nagomilanihslabosti u zemlji, sporosti u reavanju problema i nedovoljnogjedinstva rukovodeih ljudi u sprovoenju mera. Po njemu jerevolt studenata doao spontano, ali su se u demonstracijepostepeno ukljuili neprijateljski elementi, nastojei da ihiskoriste za svoje ciljeve. Investicije su zasenile ljude do te mereda su zaboravili na oveka. Tito se na televiziji javio poslesednice rukovodstva Partije, ne obavetavajui ovo telo da ejavno nastupiti. Pre naputanja sednice govorio je sa S.Vukmanoviem Tempom koji mu je preneo miljenje o karakte-ru studentskih demonstracija i zahteve studenata. Sednica jenakon toga nastavljena pod predsednitvom Edvarda Kardelja.

    Smernice Predsednitva i Izvrnog komiteta CK SKJ, done-te 9. juna 1968. davale su politiku platformu za reavanjenagomilanih problema i uklanjanje izvora kriznih stanja, fak-tiki predstavljajui razradu partijskog Programa i ciljevaprivredne reforme. One su podravale zahteve i predloge koji subili usmereni na ubrzavanje razvoja drutva u pravcu samo-upravljanja i neposredne socijalistike demokratije, i predstav-ljali izraz o p r a v d a n i h tenji studenata i mlade generacije da se

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    16/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAK T" POLITIKIH KRIZA

    449

    stvaralaki afirmiu u "borbi za humanije i demokratskijeodnose meu ljudima. Isto tako, podravale su i zahteve da seu s p e n i j e reavaju problemi studenata i mlade generacijeuopte, a problemi univerziteta i sistema obrazovanja posebno.

    Smernice su pri tom odbacile upotrebu metoda koji bi vodilinaputanju osnovnog kursa samoupravnog i demokratskograzvitka jugoslovenskog drutva. U operativnoj politici, meu-tim, ovaj naelni dokument je zaboravljen im je donet.

    Studentske demonstracije bile su najmasovniji protest pro-tiv drutvenih deformacija u razvitku samoupravne Jugoslavije.Studenti su se zalagali za socijalistiki kurs razvitka i integral-no samoupravljanje. Studentska omladina je reagovala na

    drutvene nejednakosti, zloupotrebe, socijalne podele, svemobirokratije, depersonalizaciju odgovornosti. Studentski pokretnije bio usmeren protiv osnova poretka ve protiv izneveravanjai kompromitovanja osnovnih ideja socijalizma. Osnovni stu-dentski tok je bio spontane prirode i jasno opredeljen zasocijalizam, kako na Univerzitetu u Beogradu, tako i nauniverzitetima u Zagrebu, Ljubljani, Novom Sadu i Sarajevu.

    Nemiri su upozorili na rairenost deformacija, identifikuju-

    i njihove nosioce u licu birokratije i novog bogatakog sloja.Ukazali su na la o drutvenoj harmoniji, koja je bila naetapodelama koje su zahvatile i osnovnu drutvenu eliju,porodicu i dubokim raslojavanjima. Studentski dogaaji sukasnije oznaeni kao prvi masovan, dinamian i autonomanizlazak omladine na pozornicu drutva". Omladina je nekolikomeseci kasnije demonstrativno nastupila na Kosovu, traeirepubliku, a narednih godina u Hrvatskoj (1971) i ponovo naKosovu 1981, ali u dijametralno razliitoj ulozi, separatistikoj,antijugoslovenskoj, indoktrinirana nacionalistikom ideolo-gijom.

    Studentski nemiri su ubrzali proces osnivanja novih univer-ziteta u Jugoslaviji, pod vidom demetropolizacije visokogkolstva. U Zajednici jugoslovenskih univerziteta nali su sepreko noi stari i novi, tek otvoreni univerziteti. U uslovima hi-pertrofiranog visokog kolstva dolo je ubrzo do vika novihneplanski stvaranih kadrova, koji nisu mogli da nau zaposle-

    nje. Meu univerzitetskim radnicima mogla se u vreme nicanjanovih univerziteta uti ala, da se posle osnivanja Univerziteta uStipu (koji nije ni osnovan) moe odahnuti, jer se dolo do posled-njeg slova azbuke. Neki od mladih univerziteta dostigli su ogro-

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    17/45

    " J y ^ S OCI JAL I S T I KA JUGOS L AVI JA

    mne razmere. Tako je na Pritinskom univerzitetu osamdesetihgodina studiralo oko 50.000 studenata, dok je u Pokrajini bilozaposleno manje od 200.000 radnika.

    Paralelno s borbom za samoupravljanje, demokratizaciju

    drutva i reorganizaciju Partije teklo je i preureivanje jugoslo-venske federacije. Kao i samoupravna transformacija drutva,ono je prolazilo u znaku borbe oprenih snaga i sukobljenihinteresa, koja je na momente dobijala dramatine prizvuke.Savezna administracija nala se 1967. i 1968. dakle, ugodinama kada se radilo na ustavnoj reformi federacije podpritiskom Izvrnog vea Sabora SR Hrvatske i njenog rukovod-stva uopte, koji je pretio da izazove otru politiku krizu.

    Osnovni zahtev hrvatskog rukovodstva svodio se na ukidanjekapitala centralizovanog u federaciji. Interes u tom smislupokazivale su i druge republike. Pritisak je bio odbijen, ali senavodi kao karakteristian simptom upotreba blokada" prili-kom donoenja odluka saveznih organa. Ima miljenja da je ovaepizoda imala dublji smisao i dalekoseniji cilj, oznaavajuipoetak akcije za mobilizaciju javnog miljenja za podrkupolitikim i ekonomskim zahtjevima rukovodstva".

    Nizom mera od 1964. do 1968. federacija je poela dafederira": Osmi kongres je usvojio naelo da se rukovodstvoSKJ sastavlja na principu pariteta; privredna reforma otvaralaje vrata delovanju ekonomskih zakonomernosti; borba u vrhuzavrena je padom grupe A. Rankovia, dok su ustavni amand-mani jaali dravnost republika i irili nadlenosti pokrajina.Usvajanjem amandmana na Ustav, 18. aprila 1967. (IVI) i 26.decembra 1968. (VIIXIX), federacija se znaajno izmenila.

    Jedna od poetnih promena bila je ponovno uvoenje Veanaroda kao optenadlenog vea u Saveznoj narodnoj skupti-ni. Amandmanom III ogranieno je pravo uea federacije u fi-nansiranju investicija. Dopunskim odredbama 1968. Vee na-roda je potpuno osamostaljeno. Amandmanom VII pokrajine supostale, politikim argonom reeno, konstitutivni element ju-goslovenskog federalizma. Tim amandmanom je predvieno daSFRJ sainjavaju: SR Bosna i Hercegovina, SR Makedonija,SR Slovenija, SR Srbija, sa Socijalistikom Autonomnom Po-krajinom Vojvodinom i Socijalistikom Autonomnom Pokraji-nom Kosovom, SR Hrvatska i SR Crna Gora.

    Do novih ustavnih promena (amandmani XX XLII) doloje juna 1971. Njima je stvorena osnova za donoenje novog

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    18/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA

    451

    Ustava, 1974. godine. Amandmani XXI i XXII, popularnon a z v a n i radnikim", celovitije su izraavali poloaj radnogoveka u udruenom radu i samu kategoriju udruenog rada.prema njima, radni ljudi su u osnovnoj organizaciji udruenograda sticali pravo na funkciju i sredstva drutvene reprodukci-je. Time je ustavno bio regulisan proces proirene reprodukcijena osnovama samoupravljanja. Funkcije federacije su bitnosmanjene u oblasti investicija i zakonodavstva. Organi federa-cije Vee naroda, Predsednitvo SFRJ i Savezno izvrno vee obrazovani su na bazi pariteta. Predsednitvo SFRJ bilo jenov organ u strukturi federacije, kolektivni ef drave i nosilacpolitike inicijative. Ova ustanova imala je, po svom sastavu i

    funkcijama, da omogui neposrednije uee republika i pokra-jina u ostvarivanju politike, da obezbedi usklaivanje razliitihinteresa i doprinese veem stepenu integracije u politikimodnosima. Zamiljena kao zajednica ravnopravnih naroda inarodnosti, federacija je posle ustavne reforme mogla dafunkcionie samo dogovaranjem i sporazumevanjem republika.

    Slabljenjem saveznog centralizma usled ustavne reformefederacije zapoeo je obratan proces snaenje republika i

    pokrajina. Politika borba posle Devetog kongresa SKJ dobija-la je karakter incidentnih konfrontacija izmeu rukovodstavarepublika i saveznih organa, koje su se najjae ispoljavale uraspravama oko naslea" federacije (sredstava, prava i obave-za), kao i u nesporazumima u vezi s politikom pomoi nerazvi-jenim republikama (Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedo-nija) i Pokrajini Kosovo. Neravnomeran privredni i kulturnirazvitak pojedinih republika stvarao je nove konflikte.

    Savez komunista Hrvatske poveo je akciju za reavanjesistemskih pitanja", koja su se odnosila na nain raspodeledeviza i sredstava bivih banaka.

    CK SK Slovenije je cestnu aferu" (putnu") ocenio 1974.kao oblik politikog pritiska . . . izraz jaanja republikog eta-tizma, birokratskih tendencija u rukovodstvima privrednih or-ganizacija, naroito u bankarstvu i veletrgovini", iji su prota-gonisti za svoje ciljeve iskoriavali ,,i stranu propagandu ibjelogardistiku emigraciju, oivljavanjem ideja o nacionalnom

    poravnanju". Afera se javila u tom vidu to je Izvrno vee SRSlovenije, na ijem se elu nalazio Stane Kavi, optuilo SIV,iji je predsednik bio Mitja Ribii, da u raspodeli meunarod-nog zajma za gradnju puteva u Jugoslaviji diskriminie Sloveni-

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    19/45

    " J y ^ S OCI JAL I S T I KA JUGOS L AVI JA

    ju. Takav sluaj javio se prvi put u posleratnoj Jugoslaviji.Postojala je opasnost da doe do krize savezne vlade. Pojavepritisaka na SIV su zapaane i ranije, ali se u sluaju cestneafere" radilo o direktnoj demonstraciji. Deo slovenake javnosti

    je zahtevao reviziju materijalnih obaveza prema federaciji.Slovenaka dravnost" odmeravala je snage sa Saveznimizvrnim veem kao jugoslovenskim organom, iza koga jestajala celokupna politika struktura SFRJ. Politiki vrh Jugo-slavije sastavljen od saveznih i republikih rukovodstava jeavgusta 1969, odbacio ovu vrstu pritisaka na federaciju. PremaJosipu Brozu Titu, akcije slovenake vlade su ugroavalemonolitnost jugoslovenske drave.

    Prvu markantnu manifestaciju nacionalizma predstavljaDeklaracija o poloaju i nazivu hrvatskoga knjievnog jezika, izmarta 1967. godine. Koncipirana je u Matici hrvatskoj koja sejavila i kao nosilac Deklaracije, ali su u njenom stvaranjuuestvovali pojedinci i grupe iz Drutva knjievnika Hrvatske idrugih ustanova, kao i katedre na Sveuilitu koje se bavepitanjima jezika i knjievnosti. Povodom objavljivanja ovognacionalistikog akta reagovao je Milo anko lankom uVjesniku, istog meseca kada se Deklaracija pojavila. Aprila1967. Deklaraciju je osudio i Centralni komitet SK Hrvatske,kao politiki reakcionarni akt usmjeren protiv bratstva ijedinstva . . . koji u iskrivljenom svjetlu pokazuje stanje meu-nacionalnih odnosa u naoj zemlji, kao akt kojim se pokuavaomesti progresivan razvoj socijalizma..." Njeno objavljivanjedobilo je reprezentativnu teinu, jer je iza nje stajala MaticaHrvatska, Drutvo knjievnika Hrvatske i jo 16 ustanova iorganizacija Hrvatske (Pen-klub Hrvatski centar, Hrvatsko

    filoloko drutvo, Institut za jezik JAZU, itd.). Meu potpisnici-ma nalazio se i M. Krlea. Za anka su kontrarevolucionarnesnage i na hrvatskoj i na srpskoj strani nainile strano orujebratoubilakog rata". Kardelj je pojavu ove Deklaracije oceniokao politiki juri" Matice, kojim se oteavaju pozicije SKSrbije, jer e sada velikosrpski elementi" poeti da oteavajupozicije najprogresivnijih ljudi u Srbiji". Teino mesto Dekla-racije je da se u primjeni srpski knjievni jezik silom

    stvarnosti namee kao jedinstven jezik za Srbe i Hrvate".Potpisnici Deklaracije smatrali su da je u skladu s naelomnacionalnog suvereniteta i potpune ravnopravnosti" obuhvae-no pravo svakoga od naih naroda da uva sve atribute svoga

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    20/45

    REFORMA FEDERA CIJ E U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA 453

    nacionalnoga postojanja i da maksimalno razvija ne samo svojuprivrednu, nego i kulturnu delatnost. Meu tim atributimavana uloga je pripadala vlastitom nacionalnom imenu jezika.Stoga se trailo da se ustavnim putem uredi jednakost i

    ravnopravnost etiri knjievna jezika: slovenskog, srpskog,makedonskog i hrvatskog. Iz toga je proizilazilo osiguravanjedosledne primene hrvatskog knjievnog jezika u kolstvu,novinarstvu, javnom i politikom ivotu, na radiju i televizijikad god je re o hrvatskom stanovnitvu. Deklaracija je bilapolitiki osuena kao akt lingvistikog nacionalizma", ali sepraktino jedno vreme primenjivala isputanjem dvolanognaziva hrvatski ili srpski jezik, trijebljenjem srbizama", name-

    tanjem jezike iskljuivosti.Deklaracija je ponitavala zakljuke Novosadskog dogovoraiz decembra 1954, koji su predviali u osnovnom zakljuku daje narodni jezik Srba, Hrvata i Crnogoraca jedan jezik. Stogaje i knjievni jezik koji se razvio na njegovoj osnovi oko dvaglavna sredita, Beograda i Zagreba, jedinstven, sa dva izgovo-ra, ijekavskim i ekavskim". Dogovor je doprinosio integraciji(ali bez unifikacije) srpskohrvatskog jezika na podruju kojimsu ovim jezikom govorili Srbi, Hrvati, Crnogorci i Muslimani.

    Predlog za razmiljanje" Drutva knjievnika Srbije bio jeu sutini odgovor na nacionalistiki izazov iz Hrvatske. Kaopandan" Deklaraciji, Predlog je takoe polazio od zatvaranja iiskljuivosti. Po Zoranu Gavriloviu, Deklaracija je bila ,,ras-cep novosadskog dogovora", jer su hrvatske naune ustanoveodbacile da je srpskohrvatski jezik jedan jezik u varijantama.Donoenje Predloga pokrenula je grupa knjievnika sa Antoni-jem Isakoviem na elu, ali on nije objavljen u svom original-

    nom obliku.Na svojoj Desetoj sednici (januara 1970) CK SKH samoinici-

    jativno je razmatrao unitarizam kao pojavu od ireg jugoslove-skog interesa, oznaavajui ga za glavnu politiku opasnost, aodbacio kritike o porastu hrvatskog nacionalizma i njegovojagresivnosti. Bakari je kao duhovni zaetnik Desete sedniceSK Hrvatske odrane 15, 16. i 17. januara 1970. bio izriit datendenca hrvatskog nacionalizma, tendenca oformljena u Hr-

    vatskoj danas" ne postoji. Savka Dabevi-Kuar svoj referatna ovoj sednici gradila je na obraunu s unitarizmom kaoglavnom opasnou. Za nju je unitarizam bio samo maska izakoje hegemonizam skriva svoje lice. Za unitariste ne postoji

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    21/45

    " J y ^ S OCI JAL I S T I KA JUGOS L AVI JA

    nacionalno pitanje; svaki nacionalni oseaj oni smatraju su-mnjivim"; unitaristi proturaju umjetno i nadnacionalno jugo-slovenstvo"; oni ele centralizovanu i dirigovanu akumulaciju iraspodelu. Ocena Savke Dabevi-Kuar bila je da hrvatski

    ovmizam i nacionalizam" ne raste. Smatrala je da je neprih-vatljivo za CK SK Hrvatske da vri generalizaciju" i ,,en bloc"odbacuje sve to je u Matici hrvatskoj raeno. Nasuprotrukovodstvu, Milo anko, tada potpredsednik Savezne skup-tine SFRJ, objavljivao je u Borbi lanke o opasnostima K o j e "izaziva rastui nacionalizam u SR Hrvatskoj. Tano sagledava-nje uticajnog komuniste oznaeno je, meutim, kao objektivnopomaganje onim mranim snagama koje ele prikazati da se

    sve raspada, da smo u rasulu, da je orijentacija SocijalistikeRepublike Hrvatske u pitanju". Ne pomae li to" pitala sezlonamerno Dabevi-Kuar onima koji trae povode zaopravdanje politike fifti-fifti? I ima li to ikakve realne veze sastvarnim stanjem u Socijalistikoj Republici Hrvatskoj?"

    anko je u stvari kritikovao nacionalistiko pisanje Matii-nih asopisa Kolo, Kritika i Dubrovnik. Doao je do zakljukada nacionalistike tendencije i manifestacije u njenoj djelatno-

    sti (Matiinoj B. P.) nisu nikakvi izolirani, sluajni ekscesi,ve razvijena nacionalistika platforma ..." anko je u petoa-sovnom razgovoru u Dobanovcima upoznao predsednika Tita sanacionalistikim prilazima u kulturi Hrvatske. U svojim lanci-ma igosao je uspon nacionalizma i u drugim sferama ivotaHrvatske. Za najbolji lek smatrao je razvijanje internacionali-stike svesti, bratstva i jedinstva, jugoslavenstva. Napadao jenacionalistike napise Petra egedina, ime Dodana, VladeGotovca, Marka Veselice i drugih. ankova aktivnost protiv

    nacionalizma je osuena a on okvalifikovan kao unitarist. NaDesetoj sednici podrala ga je samo radnica Katica Pinter.Sabor SR Hrvatske opozvao ga je s poloaja poslanika u VeuSavezne skuptine SFRJ. Posle Karaoreva, V. Bakari jeDesetu sednicu oznaio kao vid raiavanja s u n i t a r i z m o mkoji je postojao u redovima hrvatskih komunista i koji je unaem razvoju socijalizma" pogodovao nekim, inae, veliko-srpskim tenjama u centru", smatrajui da je anko sporedan.

    anko je u odgovoru Bakarievu tvrdnju oznaio kao neodri-vu", traei od vodeeg hrvatskog i jugoslovenskog politiarada javno iznese u emu je njegov unitarizam. Umesto rasprave,

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    22/45

    UNUTRANJI RAZVOJU ZNAKU KRIZA

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    23/45

    82. IV PLENUM CK SKJ - BRIONI 1. JULA 1966. GODINE

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    24/45

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    25/45

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    26/45

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    27/45

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    28/45

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    29/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKU POLITIKIH KRIZA 4 0 1

    anko je politiki likvidiran i onemogueno mu je da javno branisvoje poglede i ast.

    Govorei na 39. sednici Izvrnog biroa Predsednitva CKSKJ, odranoj na Brionima marta 1970. godine, Edvard Kar-delj je naglasio da su neki aspekti Desete sednice izazvali po-litike reakcije u drugim republikama. Prema Kardelju, nikonije smeo da prisvaja sebi pravo da govori u ime progresa.Postavljao je pitanje: da li je jugoslovenskim komunistimapotreban jedinstven Savez komunista Jugoslavije, ili nije,odnosno, da li je naa revolucija ula u fazu gdje moemo da serazgradimo u jednu uniju samostalnih republikih partija",odgovarajui na to pitanje negativno. Odbacio je shvatanje CK

    KP Hrvatske da je svako ko se ne slae s odreenim postupcimaDesete sednice CK SK Hrvatske unitarist ili birokrata ili etatist.Sloio se s osudom unitarizma, ali ne i sa obraunom saankom, kao zastarelom metodom", koja bi trebalo da spada,,u prolost SK".

    Bitne promene u strukturi federacije zapoele su ustavnimamandmanima 1967. i 1968, dostiui celovit oblik amandmani-ma iz 1971. godine. U jeku ovih promena dolo je do nacionali-

    stikih provala na Kosovu 1968. i u Hrvatskoj 1971. godine.Hrvatsko rukovodstvo trailo je ukidanje kapitala centralizova-nog u federaciji. I prve nacionalistike parole u Hrvatskojvezane su za navodnu ekonomsku neravnopravnost Hrvatske.Nacionalistike snage smatrale su da je Hrvatska bila ugroena,jer su Srbi osvojili Dalmaciju, doli do hrvatskih deviza,ostvarivali ekonomsku ekspanziju na tlu Hrvatske. Ovetaleparole svih nacionalista, od stvaranja jedinstvene drave naova-mo, nisu ni ovog puta izostajale, kao stalni pratei argumen-tum" nacionalistiko-separatistikih programa. Pod vidom ra-zbijanja centralizma federacije zainjao se nacionalizam koji ese nalaziti u stalnom usponu, da bi svom snagom provalio izbijanjem na javnu scenu 1971. godine.

    Ustavnim amandmanom iz 1968. Autonomna PokrajinaKosovo i Metohija promenila je naziv u Socijalistika Autonom-na Pokrajina Kosovo. Obim promena nije zadovoljavao kosov-sku birokratiju i separatistiko-nacionalistiku struju koja je

    sve glasnije traila da se Kosovu da status federalne jedinice.Osnovna naela o organizovanju autonomnih pokrajina nisuvie utvrivana ustavom Republike ve pokrajinskim ustavnimzakonima. Status autonomnih pokrajina proiren je ustavnim

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    30/45

    "J y ^ SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

    amandmanom iz 1971, koji predvia da se suverena prava",inae vezana za dravu, poinju ostvarivati i u autonomiji. Timeje, kako istiu ustavnopravni i politiki pisci, dobijena federa-cija na dva nivoa" u poloaju i odnosu SAP prema SR Srbiji,

    i poloaju i statusu SR Srbije i SAP u federaciji koji su u sutiniizjednaeni.Odnosi u federaciji sve su tee usklaivani, jer se radilo o

    est republika i dve pokrajine, a sve su one u novoj situacijiiskazivale svoje specifine interese, gubei iz vida intereseceline. Mo saveznog aparata se raspadala, a novi nain do-govaranja nije bio razraen. Sukobi, sporovi i nesporazumiizmeu rukovodstava republika i pokrajina dolazili su do jav-

    nosti preko tampe i drugih sredstava informisanja, utiui napodizanje politike temperature i izazivajui nova uzbuenja.Decentralizacija i demokratizacija imale su za posledicu visokstepen politizacije ivota, ali su, na drugoj strani, u nedograe-nom sistemu reformisane federacije reprodukovale centrifu-galne tendencije, koje su ugroavale celinu zajednice i samou-pravnih odnosa. Uestalost, otrina i difuznost politikih suko-ba ukazivale su i na nestabilnost drutveno-ekonomske osnovenovih institucija i mehanizma meusobnih odnosa. Na jednojstrani, raniji oblik administrativno-birokratskog oklopa" jebio razbijen, posle dugogodinje suverene vladavine, a umestomonolitnog drutvenog sistema bilo je, na drugoj, stvoreno vieosamostaljenih drutvenih zajednica" i subjekata", koji suostali neuklopljeni u sistem udruenog rada kao integralansamoupravni odnos, koji nije ni zaiveo". Ekonomske razlikeizmeu republika i pokrajina otkrivale su neravnomernostprivrednog razvoja. Po stepenu razvijenosti Kosovo je stajalo na

    zaelju, pored svih ogromnih ulaganja Srbije i Jugoslavije.Nacionalistike konfrontacije u SKJ sve su vie uzimale maha.

    Partijski vrh, u kojem je od vremena rata i revolucije bilokoncentrisano celokupno upravljanje zemljom, prenosio je nekeposlove na republike. Delegacije republikih i pokrajinskihsaveza komunista su, u neposrednim razgovorima s predsedni-kom SKJ Titom i na sastancima saveznih partijskih organa,uestvovale u donoenju i sprovoenju politikih odluka.

    Prevazilaenje saveznog etatizma" je znailo stvaranjepolicentrinog etatizma". Tito je smatrao tetnim meusobnosuprotstavljanje federacije i republika, dviju neodvojivih stra-na naeg samoupravnog organizma". Prenoenje veih nad-

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    31/45

    REFORMA FEDER ACIJ E U ZNAKU POLITIKIH KRIZA 4 0 3

    lenosti s federacije na republike nije predstavljalo distribuci-ju dravnosti, nego samo jedan dio procesa jaanja samouprav-nosti koji mora da se nastavi, da ide do komuna i organizacijaudruenog rada".

    Prenosom dravnog kapitala na banke posle privrednereforme, a u uverenju da e one uspenije od dravnih organaraspolagati akumulacijom, stavljajui je u funkciju radnihorganizacija, banke su ostale van kontrole drutva. U bankar-stvu, osiguravajuim zavodima i veletrgovini poeli su da sestvaraju centri otuene moi, koji su ugroavali drutveno--politiki poloaj radnike klase. Banke su drutvena sredstvapozajmljivale radnim organizacijama uz visoke kamate, bez

    rizika, rukovoene sticanjem profita.Tehnokratske snage u privredi izrastale su u monu drut-venu silu koja je, raspolaui otuenim kapitalom, sve vieotkrivala i ambicije za odluivanjem u politikom ivotu.Partijske organizacije u radnim kolektivima i novi upravljakisloj postepeno su se spajali, stvarajui simbioze poznate podnazivom tehno-birokratske strukture", koje su nastajale nasvim nivoima. Ratna garda, smatrana nesposobnom, neproduk-tivnom i skupom, osetila se ugroenom. Grupnosvojinski odnosisu razarali drutvenu svojinu, podstiui raslojavanje u drutvui doprinosei nastajanju tzv. srednje klase. Objavljeni rezultatiistraivanja pokazuju da je krajem ezdesetih godina u Jugosla-viji 2% stanovnitva ivelo na nivou standarda srednje klase uvisoko razvijenim zemljama, 10% stanovnitva se pribliavalotome standardu, a oko 20% jedva opstajalo.

    Radnici su potiskivani iz rukovodeih samoupravnih organaili pretvarani u poslunu glasaku vojsku tehno-birokratskih

    struktura. Objektivno, oni su se teko snalazili u komplikova-nim raunicama, strunim analizama i elaboratima, koje su imservirali organizatori proizvodnje, komercijalni sektori, pravneslube, eknomsko-analitika odeljenja. Bezbrojni i sloeni prav-ni propisi (savezni, republiki, pokrajinski, optinski, radnihorganizacija) postajali su sve manje razumljivi i strunjacima, akamoli radnicima, dajui mogunost tehno-birokratskim snaga-ma da iza paravana zakonitosti i potovanja prava uvruju

    svoje pozicije i opravdavaju razne zloupotrebe. U samouprav-nim organima radnici su postajali posmatrai i pasivni spro-vodnici volje profesionalnih upravljaa. Radnika klasa jeispoljavala politiku aktivnost u okviru drutveno-politikih

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    32/45

    "J y ^ SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

    organizacija, koje su se, meutim, nalazile u defanzivi, tromoreagovale na dogaaje u privredi, bile forumski zatvorene,politiki umrtvljene i rastrojene sukobima razliitih struja iopredeljenja. Spontane reakcije radnika izraavane su samo u

    vidu obustava ili prekida rada (trajkova). Od 1958, kada su seprvi put pojavili, pa do 1969. bilo je oko 2.000 trajkova. Oni sunajee objanjavani pokuajima kolektiva da na mikroni-vou" pojaaju uticaj radnika u upravljanju, ili protestima zbogloih meuljudskih odnosa, niskih dohodaka, krenja propisa,svemoi menadera" i direktora, loeg poloaja radnih organi-

    zacija.Politika kriza SKJ zaotrila se naroito u prolee 1971,

    kada je deo hrvatskog partijskog rukovodstva javno optuiounitaristiko-centralistike snage za zaveru protiv SR Hrvatskei njenih rukovodilaca, pripisujui takvu aktivnost pojedinimfunkcionerima u Saveznom sekretarijatu za spoljne poslove iSaveznom sekretarijatu za unutranje poslove. Na to je Tito sasaradnicima odgovorio sazivanjem Sedamnaeste (Brionske) sed-nice Predsednitva SKJ u proirenom sastavu krajem aprila1971, koja se zaloila za prevladavanje krize u partijskomrukovodstvu, za obnovu jedinstva, akciju protiv opozicionihsnaga i primenu ustavnih amandmana u cilju ostvarivanjaravnopravnosti naroda i narodnosti i razvoja radnikog samou-pravljanja. Drugi kongres samoupravljaa, odran u Sarajevupoetkom maja 1971, neposredno posle ove sednice, bavio serazradom tzv. radnikih amandmana, koji su imali da doprine-su uspostavljanju integralnog drutveno-ekonomskog sistemasamoupravljanja.

    Posledice Desete sednice brzo su se osetile. Potcenjivanjenacionalistike opasnosti u najviem hrvatskom partijskomrukovodstvu omoguilo je narastanje i konstituisanje masovnognacionalistikog pokreta (MASPOK), koji e svoje pravo licepokazati 1971. godine. CK KP Hrvatske je na sebe preuzeoavangardnu ulogu u borbi protiv unitarizma, ime je navukaona sebe nepoverenje ostalih partijskih rukovodstava. Nacio-nalistiko-separatistiki elementi u SK u republikama i po-krajinama videli su u hrvatskom rukovodstvu telo na koje su

    se mogli osloniti u slinom poslu u svojim republikama ipokrajinama. Pre svega, Krste Crvenkovski u Makedoniji ikosovsko rukovodstvo.

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    33/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKU POLITIKIH KRIZA 4 0 5

    Osuda nacionalizma kao antikomunistike ideologije naSedamnaestoj sednici Predsednitva nije spreila njegovu eska-laciju. Deo rukovodstva CK SK Hrvatske s dr' Savkom

    Dabevi-Kuar, Mikom Tripalom i Perom Pirkerom na elupoeo je da govori o masovnom pokretu navodno konstituisa-nom u odbranu nacionalnih i demokratskih prava hrvatskognaroda od birokratsko-centralistikih" i unitaristiko-hege-monistikih" snaga. Nacionalistike snage okupljene oko Ma-tice hrvatske podstrekavale su euforiju nacionalizma, privre-meno i formalno podravi Savez komunista u borbi za re-formu federacije. Matica se nala na otvorenoj opozicionojpolitikoj platformi. U rukovodstvu SK Hrvatske zapoela jediferencijacija u vezi s potrebom za smirivanjem drutvenograzvoja putem usvajanja ustavnih amandmana i za razobliava-nje Matice kao opozicionog centra politici SKJ. Preko svojihasopisa i listova Matica hrvatska je irila i razbuktavalanacionalizam, koji je pretio neredima, meunacionalnim obra-unima i ugroavao jugoslovensko jedinstvo. Hrvatski naciona-listi govorili su o Jugoslaviji kao tamnici Hrvatske, o progonuhrvatskog jezika, o pljaki hrvatske privrede. Po njima, hrvatski

    komunisti su izdali nacionalnu stvar; poverenje se moglo datisamo komunistikom progresivnom jezgru", koje bi moglo dauestvuje u misiji nacionalnog osloboenja" i nacionalnogpreporoda". Hrvatski nacionalizam izazvao je protivodgovorsrpskih nacionalista u Hrvatskoj, koji su, opet, polazili od tezeda su Srbi tamo neravnopravni i ugroeni te da ne mogu daizau nakraj s hrvatskim separatizmom i subverzijama"ukoliko se ne oslone na sve Srbe i Srbiju. Srpski narod u

    Hrvatskoj naao se pak uznemiren pred rastuim talasomovinizma i kleronacionalizma. Tito je u razgovoru s hrvatskimpolitikim rukovodstvom maja 1971. istakao da je Hrvatska( ) postala kljuni problem u zemlji u pogledu divljanjanacionalizma", kojega inae ima u svim republikama, ali sadaje najgore kod vas". On je kritikovao lanove Partije to subacili koplje u trnje", a za nacionalistiki pokret rekao da se unjemu pod okriljem nacionalnih interesa okuplja (. . .) savavo, nacionalizam, sva suprotna miljenja, do kontrarevoluci-

    je". Predsednik SKJ je zatraio najodluniju akciju: ko nijemogao da se odlui, trebalo je da napusti funkcije u Partiji.etvrta konferencija SK Hrvatske, odrana juna meseca, nijebila obavetena o ovoj Titovoj kritici rukovodstva, ali se

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    34/45

    "J y ^

    SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

    izjasnila za borbu protiv nacionalizma i unitarista. Iz KPJ siskljueni nacionalisti Marko Veselica i ime Dodan. No ovazalet nije dugo trajao, jer se deo hrvatskog partijskog rukovodstva intimno nije slagao s obustavljanjem nacionalistike eska

    lacije.Grupa u CK SK Hrvatske sa Savkom Dabevi-Kuar

    Mikom Tripalom, Perom Pirkerom i drugima koristila jsituaciju za svoje nametanje u plimi nacionalizma koji jizazivala. Prilikom rasprave o ustavnim promenama grupa jzastupala gledite da je re o prvoj fazi, jer tek predstojdiskusija o nacionalnim armijama, privredi, jeziku. Grupa jgospodarila tampom i ostalim sredstvima informisanja. Titov

    izjave da nema nacionalizma u narodu i radnikoj klasi koristila je za manipulacije. Odbacivane su sve veze sa Srbim(onima na istoku"). Matica hrvatska je postala snano uporitnacionalistike struje. Predsednik Tito je bio obaveten nsastanku u vili Vajs" u Zagrebu, 4. jula 1971, da rukovodstvCK KP Hrvatske polazi u odlunu akciju. Zavaravan je velianstvenim doecima u gradovima Hrvatske. Tito je nastojada stavi do znanja svetu, naroito Brenjevu, da se Jugosla

    vija ne raspada usled nacionalnih sukoba. Partija i SSRN Hrvatske su bili potisnuti iz politikog ivota. Celokupnim politikim ivotom su dirigovali nacionalisti iz MASPOK-a. Traeno je otcepljenje Hrvatske i njen prijem u Ujedinjene nacijeRazvijena je teza da Srbija eksploatie Hrvatsku. Za tu svrhkoriene su pseudoanalize Rudolfa Biania iz 1938. godineNacionalizam nije naao uporite u radnitvu, ali je zahvatideo preduzea (Agrokombinat u Zagrebu, Autotransport

    Zagrebu, Rafineriju nafte u Sisku, eljezniko transportno preduzee u Zagrebu).Tito je dao izjavu u zagrebakom hotelu Esplanada" 15.

    septembra 1971. godine. Istakao je pozitivno raspoloenje ipolitiko opredeljenje naroda i SK Hrvatske. Grupa SavkeDabevi-Kuar iskoristila je ovu izjavu za jo agresivnijenastupanje protiv onih lanova CK KP Hrvatske i Izvrnogkomiteta koji su pokuavali da ostvare zadatke koji su proizila-

    zili iz dogovora s Titom, zakljuaka 17. sednice PredsednitvaSKJ i 20. sednice CK SK Hrvatske. Delirijumu masovnognacionalistikog pokreta suprotstavljali su se komunisti, borci,radnici, Hrvati i Srbi, naroito u Slavoniji, Baniji, Kordunu. Napovorku Matice hrvatske u Podravskoj Slatini borci su odgovo-

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    35/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKU POLITIKIH KRIZA 4 0 7

    rili masovnim zborom. Zdenko Has je 1. jula 1971. iscrpnoinformisao marala Tita o stanju i raspoloenju u Slavoniji.MASPOK je neoekivano ovladao Dalmacijom. Vie nije biloopasnosti od Italije, a svoje je uinio i prosperitet zahvaljujui

    turizmu, s nacionalnim egoizmom koji je izazvao. Odluujuuulogu u ovom preokretu imali su katolika crkva i zaglunakleronacionalistika propaganda. Srpski deo rukovodstva uHrvatskoj oseao se sve vie ugoenim. Na opte uenje, SavkaDabevi i Mika Tripalo su proizvedeni u generale. Sve jaapsihoza meu hrvatskim i srpskim stanovnitvom kao da jepodseala na neka druga vremena. Ve komije nisu razgovara-le jedan s drugim. Srbi su se, ne slutei na dobro, naoruavali.

    Matica hrvatska je stajala iza objavljivanja trajka naSveuilitu za kraj novembra 1971, koji je inae bio predvienza poetak 1972. godine. Cilj je bio da se na stranu studenataprivuku radnici i ostali graani i tako otvori politika kriza uHrvatskoj. Voe nacionalistike partijske frakcije nisu vieimale uticaja na studente, iza kojih su stajale druge snage.Upravo za vreme ovog trajka na Sveuilitu, Tito se uKaraorevu 30. novembra 1971. sastao s rukovodstvom SKHrvatske. Tito je za arite oznaio Maticu hrvatsku, nazivajuije kontrarevolucionarnom".

    Na 21. sednici Predsednitva SKJ, 1. i 2. decembra, ranijezakazanoj ali odranoj s promenjenim dnevnim redom, ras-pravljalo se gotovo iskljuivo o situaciji u Hrvatskoj. Tito jesaoptio sadrinu svojih razgovora s njenim rukovodstvom izatraio da se rasprava o situaciji u njoj proiri na celuJugoslaviju, jer u svim republikama, negdje vie negdje manje,ima identinih problema". Po Predsedniku SKJ, u Hrvatskoj je

    bio formiran nacionalni pokret, a njeno rukovodstvo nije dalootpor kontrarevolucionarnim grupama koje su stajale iza njega.U nastalom rascepu veina je bila na pozicijama borbe protivnacionalizma, dok manjina nije postupala u skladu s utvrenimprogramom delovanja. trajk na Sveuilitu, koji nije bio samostvar studenata, Predsednik SKJ je ocenio kao kontrarevolu-cionarnu djelatnost". Glasila Matice hrvatske, Vjesnik i druga,oznaena su kao listovi koji objavljuju protivustavne izjave.

    Masovni pokret se irio i uzimao zabrinjavajue razmere. Izvortalasa nacionalizma i ovinizma koji je zapljusnuo Hrvatskunalazio se u Matici. Odbacujui da je sam stajao iza takvograzvoja dogaaja, predsednik Tito je s nacionalizmom osudio i

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    36/45

    "J y ^

    SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

    unitarizam, ali se izjasnio za jedinstvo Jugoslavije kao nedeljiveceline. Na kraju skupa on je rekao da se radnika klasa ne moeodvajati po republikama, jer je ona jugoslovenska, s tim to bi usvakoj republici trebalo da bude najvaniji faktor vlasti.

    Predstavnici SK Hrvatske primili su kritiku, ali su rukovodiocikoji su prednjaili u razbuktavanju nacionalizma objasnili svojeponaanje sporim reavanjem drutveno-ekonomskih problema.

    CK SK Hrvatske je na 23. sednici, 12. i 13. decembra,usvojio akcioni program svog Izvrnog komiteta i doneo za-kljuke koji su obavezivali lanstvo da se odluno bori zaodstranjivanje nacionalistikih uticaja i likvidiranje svih nacio-nalistikih i ovinistikih arita u drutvu. Prihvaene suostavke predsednika CK SK Hrvatske dr Savke Dabevi-Ku-ar i sekretara Izvrnog komiteta Pere Pirkera. Mika Tripalo je,kao funkcioner saveznih partijskih i dravnih organa, podneoostavku Josipu Brozu Titu. Zbog razvijanja nacionalistike ifrakcionake delatnosti, iz SK Hrvatske do aprila 1972. isklju-en je 741, a smenjen s funkcije 131 lan, te podnete ostavke na280 funkcija.

    U Srbiji se, pod rukovodstvom Marka Nikezia, predsedni-ka CK SK Srbije, formirala jedna druga vrsta opozicije, manjebuna iako direktno suprotstavljena postojeem razvitku. Mar-ko Nikezi je smatrao da put Srbije i Jugoslavije vodi razvojusavremene (moderne) privrede, demokratizaciji drutva, osloba-anju od tutorstva jugoslovenskog politikog vrha, oslobaanjuod starih kadrova, konzervativnih i birokratski raspoloenih.Samoupravljanje nije otvoreno napadano, ali je svoeno naformu. Rukovodea grupa je glavnu opasnost videla u restaura-ciji birokratskog centralizma koji preti da ugui demokratiju i

    zaustavi demokratski kurs razvitka. Umesto srpske brige zaJugoslaviju trebalo je unaprediti sistem drutvenih odnosa iproizvodnju, a na drugoj strani onemoguiti jugoslovenskipolitiki centar da se mea u poslove Srbije. Ekonomski ipolitiki liberalizam je davao ansu da se Srbija emancipuje,oslobodi arbitraa, okrene razvoju trine privrede i izvoza i dase neutralie hrvatski nacionalizam. Vodea grupa u CK SKSrbije videla je najveu opasnost u vrstorukakoj" tendenciji,

    uspostavljanju centralistike i podravljene privrede, povraajuna staljinistiku partiju. Ova linija podvrgnuta je kritici jula1972. na sastanku politikih rukovodilaca Srbije.

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    37/45

    REFORMA FEDERA CIJE U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA 4 0 9

    Srpski komunisti, politiki krugovi i najire javno mnjenjedoivljavali su prodor nacionalizma u Hrvatskoj kao direktnougroavanje srpskog naroda u Hrvatskoj, labavljenje temeljaJugoslavije i dalju ekspanziju drugih nacionalizama koji su

    pokazivali tendenciju da oslabe poziciju Srbije u Jugoslaviji i usamoj Republici, podsticanjem autonomakih" tendencija naKosovu i u Vojvodini.

    Druga konferencija SKJ usvojila je januara 1972. akcioniprogram zasnovan na borbi protiv nacionalizma u oblikuseparatizma i hegemonizma, protiv tendencija tehnokratizma ivladavine kapital-odnosa. Konferencija se izjasnila za zamenupredstavnikih odnosa delegatskim. Po Titovim reima, ponaa-

    nje komunista i foruma u republikama nije bilo samo njihovaunutranja stvar, ve i stvar Saveza komunista Jugoslavije. Nasastanku grupe politikih rukovodilaca SR Srbije jula mesecapodvrgnuto je kritici politiko ponaanje njenog partijskog vrhakao antisocijalistiko i ukazano na opasnost izolacije Srbije oddrugih republika. Pismom Predsednika SKJ i Izvrnog biroaPredsednitva SKJ od 18. septembra svim komunistima Jugosla-vije lanstvo je upozoreno da e uspeh politike Partije biti dove-den u pitanje ako se ova ne preobrazi u organizaciju revolucio-narne akcije. Sutina pitanja je bila u tome da li e radnika kla-sa zagospodariti cjelinom drutvene reprodukcije i osigurati od-luujuu ulogu u politikom i drutvenom odluivanju, ili eojaati oni odnosi i snage koji su suprotni interesima radnikeklase, socijalizma i samoupravljanja".

    Politika kriza u Srbiji dovela je do intervencije partijskogrukovodstva Jugoslavije i predsednika Tita. Na sastanku ko-lektiva rukovodeih drugova iz Republike Srbije", odranom od9. do 12. oktobra 1972. u Beogradu, Tito se naao u manjini. On jeizneo da ne postoje pravilni odnosi izmeu CK SK Srbije i Pred-sednitva Saveza komunista Jugoslavije, da su prisutne i ideolo-ke razlike i da su sredstva informisanja u rukama ljudi koji radeprotiv naeg jedinstva, protiv interesa socijalistike Jugoslavi-je". Kritikovana je koncentracija kapitala i zadravanje kapital--odnosa u bankarstvu, spoljnoj trgovini i trgovini na veliko. U Ti-tovoj zavrnoj rei rukovodeem aktivu SR Srbije kae se da je

    odnos prema klasnom neprijatelju" bio liberalniji, i u idejno-po-litikom konfrontiranju, i u pogledu politike krivinog gonjenja,izricanja presuda, pa i prikazivanja kroz sredstva informisa-nja". Iz toga je proizilo nepoverenje u meusobnim odnosima

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    38/45

    "J y ^

    SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

    izmeu partijskih foruma u Srbiji i u Jugoslaviji uopte.Zamerao je to je nain tretiranja politikih zbivanja u drugimrepublikama u beogradskoj tampi", i pored viestrukihupozorenja i protesta, ostao ,,u dobroj meri nepromjenjen".

    Njemu se nije nikada postavljao problem odnosa ni sa srpskim,ni sa bilo kojim drugim komunistima", jer ja sam lan SKJ,jugoslovenski komunista i rukovodilac". Kritiki je reagovao nanegativne prie o njemu kao linosti i ovjeku", jednom odonih koji, toboe, ele vraanje na staro, da ja, toboe mi-jenjam politiku SKJ, da revidiram odluke Devetog kongresa ida to inim bez demokratske diskusije". Tito je podvlaioznaaj demokratskog centralizma u SKJ, odgovornost komuni-

    sta za dalji razvitak zemlje i socijalizma; suprotstavljao segrupaenju i frakcionatvu, zapostavljanju kadrovske politike,nebrizi za radniku omladinu. Povodom inteligencije, Tito jeodbijao tezu da se u vrhu Saveza komunista uvrijeio antiinte-lektualni kurs ime nas se eli odvojiti od inteligencije i njenogdoprinosa naoj borbi". Iznosio je utisak da je re ne o tomekako ukloniti sve ono to ometa idejno i akciono jedinstvo usprovoenju generalne linije, ve o tome ko e koga".Pledirao je na kraju na komuniste Srbije da prevaziu

    neslaganja", da se ujedine na platformi pisma Izvrnog biroaPredsednitva SKJ i na odlunom sprovoenju generalne linijeu interesu radnih ljudi Jugoslavije".

    Uskoro posle ovog sastanka (samita"), Marko Nikezi,predsednik Centralnog komiteta, Latinka Perovi, sekretarIzvrnog komiteta CK SK Srbije, i Bora Pavlovi, sekretarGradskog komiteta SK Beograda, podneli su ostavke. Smenjenje niz direktora u privredi i tampi koji su davali otpor kursu21. sednice Predsednitva, Druge konferencije SKJ i PismaPredsednika SKJ i Izvrnog biroa Predsednitva SKJ. Ostavkesu podneli i rukovodioci SK Vojvodine Mirko anadanovi iMilo Radojin. Tom prilikom nije dolo do kritike nacionali-stikih tendencija na Kosovu, iako su one bile drastinoizraene 1968. i narednih godina u borbi za pretvaranje Kosovau republiku. Komunisti Kosova zadovoljili su se optimistikimkonstatacijama o uspenom obraunu s nacionalizmom na

    Kosovu, iako je nacionalizam rapidno prodirao u sve sfereivota politike i kulture, izazivajui poetno iseljavanje Srba iCrnogoraca.

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    39/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA 4 1 1

    Krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina aritapolitike krize u Jugoslaviji nalazila su se u Hrvatskoj i Srbiji,ali je i u drugim republikama bilo opozicionih, frakcionakih iliautonomistikih tendencija, koje su dole u raskorak i sukob svladajuom linijom SKJ. Zbog neslaganja s njom smenjen je uSloveniji Stane Kavi, predsednik republikog izvrnog vea, au Makedoniji nije vie, po isteku mandata, biran na partij-sko-dravne dunosti Krste Crvenkovski i smenjen je SlavkoMilosavlevski. Nacionalistiki stavovi i izjave Crvenkovskogkritikovani su u tampi i na sednicama makedonskog partijskogrukovodstva.

    Posle poraza unitaristiko-centralistike struje 1966, nacio-

    nalistiko-separatistike snage nale su se u otrim politikimkonfrontacijama sa SKJ, ali su kao to se istie u analizamatih dogaaja bile slomljene bez upotrebe sredstava dravneprinude.

    Pripremajui se za Deseti kongres SKJ i donoenje novogustava, partijski teoretiari traili su reenja za novu koncepci-ju samoupravljanja, koja bi osigurala skladniji i dinaminijirazvoj drutveno-ekonomskih odnosa, zatiujui interese rad-

    nike klase od antisamoupravnih snaga. U razvijanju te kon-cepcije glavnu ulogu je odigrao jedan od najistaknutijih kon-struktora samoupravnog sistema u Jugoslaviji Edvard Kar-delj. Najvaniji pravci budueg drutvenog razvoja izneti su uPlatformi za pripremu stavova i odluka Desetog kongresa SKJ,objavljenoj juna 1973. Samoupravni sistem je oznaen kaoetapa na putu od kapitalizma, preko poetne faze socijalizma,do Marksove asocijacije slobodnih proizvoaa", to jest dokomunizma. Podvueno je da postojei sistem u Jugoslavijisadri elemente i buroaskog i socijalistikog drutva, te danajpre mora da savlada elemente starog u svojoj osnovi.Samoupravno socijalistiko drutvo je oznaeno kao jedan odoblika diktature proletarijata. Neuvaavanje te injenice vodiloje degradiranju radnike klase od subjekta na objekt. S obziromna prelaznost" tekue etape, postavljen je najoptiji narednizadatak: prelaenje na udruivanje rada i sredstava. Oko robneproizvodnje postojale su idejne, politike, i ekonomske kontro-

    verze u naem drutvu". Platforma se, odbacujui raniji fetii-zam", shvatanje da trite automatski reava sve probleme,izjasnila za slobodu trita, ali trita koje je moralo daodraava drutvene odnose u proizvodnji, a ne da omoguava

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    40/45

    "J y ^ SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

    nekritiko prenoenje kategorija kapitalistikog drutva unae uslove".

    Novi ustav SFRJ, iz februara 1974, i Deseti kongres SKJprihvatili su koncepciju samoupravljanja zasnovanu na udrue-nom radu. Podrobno reguliui drutveno-ekonomske odnoseUstav je prevazilazio klasini konstitutivni akt organizacijepolitike vlasti". Prema Ustavu, socijalistiko drutveno uree-nje SFRJ zasnovano je na vlasti radnike klase i svih radnihljudi i na odnosima meu ljudima kao slobodnim i ravnoprav-nim proizvoaima i stvaraocima, iji rad slui iskljuivozadovoljavanju njihovih linih i zajednikih potreba". Oviodnosi, pak, poivaju na drutveno-ekonomskom poloaju rad-

    nog oveka koji mu obezbeuje da, radei sredstvima udrutvenoj svojini i odluujui neposredno i ravnopravno sdrugim radnim ljudima u udruenom radu o svim poslovimadrutvene reprodukcije, u uslovima i odnosima meusobnezavisnosti, odgovornosti i solidarnosti ostvaruje svoj linimaterijalni i moralni interes i pravo da se koristi rezultatimasvog tekueg i minulog rada i tekovinama opteg materijalnog idrutvenog napretka, da na toj osnovi to potpunije zadovoljava

    svoje line i drutvene potrebe i da razvija svoje radne i drugestvaralake sposobnosti. Ustav utvruje da sredstva za pro-izvodnju i proirenu reprodukciju nisu klasna svojina, te danjima mogu raspolagati samo udrueni radnici neposredno, tojest u osnovnoj organizaciji udruenog rada. Da bi se politikisistem usaglasio s poloajem radnika u drutveno-ekonomskimodnosima, naputen je stari predstavniki sistem i uvedendelegatski, u kojem se delegacije obrazuju neposrednim i tajnim

    glasanjem. lan 133. Ustava predvia da radni ljudi uosnovnim samoupravnim organizacijama i zajednicama i dru-tveno-politikim organizacijama obrazuju svoje delegacije radineposrednog ostvarivanja svojih prava, dunosti i odgovornostii organizovanog uea u vrenju funkcije skuptina drutve-no-politikih zajednica". U svim skuptinama, izuzev u Skup-tini SFRJ, uvedena su tri vea: vee udruenog rada, kaodelegatsko telo radnih ljudi u organizacijama udruenog rada idrugim samoupravnim organizacijama i zajednicama; veemesnih zajednica u optinama, odnosno vee optina u republi-kama i pokrajinama; i drutveno-politiko vee, kao delegatskotelo radnih ljudi i graana, odnosno drutveno-politikih orga-nizacija. Skuptinu SFRJ inila su dva vea: Savezno vee, koje

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    41/45

    REFORMA FEDERA CIJE U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA 4 1 3

    su sainjavali delegati samoupravnih organizacija u republika-ma i autonomnim pokrajinama (po 30 delegata iz republika i po20 iz pokrajina), i Vee republika i pokrajina, sastavljeno odrepublikih skuptinskih delegacija (od po 12 delegata) ipokrajinskih skuptinskih delegacija (od po 8 delegata). PoUstavu, delegati Saveznog vea odluuju uglavnom o pitanjimaiz samostalne nadlenosti federacije, a delegati u Veu republi-ka i pokrajina uglavnom o pitanjima za ije je reavanje ufederaciji potrebna saglasnost republika i pokrajina. Ustavpredvia konstituisanje mesnih zajednica kao oblika samou-pravnog organizovanja na teritorijalnom principu. Samouprav-ne interesne zajednice javljaju se kao nov oblik samoupravnog

    povezivanja. Predvien je i zatitni mehanizam samoupravnihprava i drutvene svojine. Zatitne funkcije vre skuptinedrutveno-politikih zajednica, sudovi, ustavni sudovi, javnituilac i drutveni pravobranilac samoupravljanja. Prema Usta-vu, drutveni pravobranilac samoupravljanja je samostalanorgan u ijoj je nadlenosti pokretanje postupka za zatitusamoupravnih prava i za ponitavanje odluka i akata kojima supovreeni samoupravljanje i drutvena svojina. Umesto 23,

    Predsednitvo Jugoslavije ini 9 lanova. Na zajednikoj sednicivea Skuptine, 16. maja 1974, godine Josip Broz Tito jeizabran za doivotnog predsednika SFRJ. Proglaeni su ilanovi Predsednitva: Vladimir Bakari, Fadilj Hoda, StevanDoronjski, Vidoje arkovi, Petar Stambolio, Lazar Koliev-ski, Cvijetin Mijatovi i Edvard Kardelj. Uvoenje predsedni-tva u republikama i pokrajinama predstavlja ustavni izraznjihove suverenosti, odnosno autonomnosti. Donoenjem UstavaSFRJ, republikih i pokrajinskih ustava (pokrajine su 1974.

    prvi put dobile ustave) izgraen je novi ustavni sistem SFRJ.Savezno izvrno vee dobija u novom ustavnom sistemu

    izvrne funkcije na nivou federacije. Ono je zadueno dasprovodi politiku, savezne zakone, opta akta i propise, aodgovorno je Skuptini SFRJ. Posle Mitje Ribiia i MikeSpiljaka, na elu Saveznog izvrnog vea nalazio se DemalBijedi, od 1971. do svoje smrti u avionskom udesu 1977.godine, kada je za predsednika izabran Veselin uranovi.

    Deseti kongres SKJ, odran u Beogradu od 27. do 30. maja1974, kojemu su prethodili republiki kongresi i pokrajinskekonferencije (marta/aprila), izabrao je Josipa Broza Tita zapredsednika SKJ bez ogranienja trajanja mandata. Ustavna

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    42/45

    "J y ^ SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

    naela o udruenom radu razraena su za ta se zaloio Desetikongres SKJ u Zakonu o udruenom radu. usvojenomnovembra 1976. Njime su instituti i odnosi udruenog radanormativno konkretizovani. Smatralo se da su ovim i drugim

    zakonima socijalistike snage sa SKJ na elu stvorile institucio-nalne preduslove za uspostavljanje osnovnog produkcionogodnosa na kojem se temelji jugoslovenski sistem socijalistikogsamoupravljanja". Njihov zadatak se sastojao u oivotvoravanjuorganizacija udruenog rada kao osnovnih elija udruenograda i osnovnih inilaca samoupravne integracije drutva. Novitip demokratije samoupravna demokratija" trpeo je, poKardelju, pritisak ne samo konzervativizma svesti" ve i

    ozbiljnih objektivnih tekoa, jer se samoupravljanje razvijalo usvetu krcatom grevima smene jedne istorijske epohe", odkojeg se nije moglo izolovati, a ni drutvene snage jo uvek nisubile dovoljno na strani socijalistikog samoupravljanja".

    Poraz politikih protivnika samoupravljanja i njegovo nor-mativno razraivanje nisu znaili da se ono u praksi izgradilokao integralan odnos, postalo efikasno kao sistem, racionalno usferi organizacije i produktivno u materijalnoj proizvodnji, da

    je napustilo institucionalne ljuture i, jednom reju, prohoda-lo". U drutvenoj stvarnosti i dalje su delovale protivurenostivezane za ogranienu materijalnu proizvodnju, koja nije spo-sobna da pokrije sve potrebe, za neusaglaene odnose izmeudrutva i pojedinca, sukoba interesa republika i pokrajina,birokratije i radnih ljudi, pri raspodeli prema radu, itd. Poredovih protivurenosti, uvrivanje samoupravljanja u bazi dru-tvenih odnosa ometala su u dosadanjem razvoju i jednostranashvatanja njegovog kompleksnog sadraja, koji se ne svodi

    iskljuivo na materijalne interese, pogotovu ako se ovi suprot-stavljaju interesima drutvene zajednice.

    Osnovu rasprave voene na 11. kongresu SKJ, odranomjuna 1978. u Beogradu, inila je studija Edvarda KardeljaPravci razvoja politikog sistema socijalistikog samoupravlja-nja. Studiju je prethodno usvojilo Predsednitvo CK SKJ, juna1977, kao osnovu za pripremu partijskih dokumenata. Central-no mesto ove studije, iji su stavovi ukljueni u partijske

    dokumente, ini pojam pluralizam samoupravnih interesa", ukojem nastaje politiki sistem socijalistike demokratije ozna-en kao suprotan jednopartijskom i viepartijskom sistemu.Sutinu socijalistike samoupravne demokratije Kongres je

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 14

    43/45

    REFORMA FEDERACIJE U ZNAKT" POLITIKIH KRIZA 4 1 5

    nalazio u neposrednom ueu radnih ljudi u okviru delegat-skog sistema prilikom reavanja svih drutvenih pitanja.

    Ustavna reenja iz 1974. zasnivala su se naelno na samou-pravnom federalizmu. Umesto dravno-pravnog koncepta fede-

    racije usvojen je koncept kooperativnih odnosa u federaciji. Nizreenja jaa pozicije republika kao drava u SFRJ. Idejesamoupravnog povezivanja pretvarale su se u sutu suprotnost snaenje republike dravnosti. Savezni kolektivni organiobrazovani su na osnovi pariteta. Posle provale nacionalizma istiavanja njegovih javnih manifestacija, ustavna fizionomijafederacije umesto preobraaja na samoupravnim osnovama dobila je sva obeleja labave federacije. Pod federacijom"

    Vladimir Bakari je razumevao samo ono to se dogovorerepublike i pokrajine. Jugoslavija je postala jedinstvena samoonoliko koliko su to htele sve republike i pokrajine.

    SKJ je nastojao da spoji nacionalne i samoupravne (klasne)interese u sliveni organizam jedinstva, koji bi u budunosti svevie naglaavao samoupravno povezivanje, samoupravnu inte-graciju. Meutim, usledilo je jaanje republikih drava na bazistagnacije samoupravljanja, sve jae intervencije drave u svim

    sferama ivota i sve manjeg uticaja radnike klase u poslovimaod vitalnog znaaja. Nacionalne konfliktnosti prikrivaju prak-tinu eksploataciju vlastitih radnika odnosne drave".

    Naputanjem dravnopravnog federalizma i preputanjempolja razvoju kooperativnog federalizma putem samoupravneintegracije stvarane su perspektive daljeg razvoja samouprav-ljanja, ali su posledice nacionalnih drava i ekonomija suava-le prostor povezivanja, smanjivanja prometa i usluga izmeuraznih krajeva Jugoslavije i vodile sve veem hermetikomza