of 84 /84
ODBRANA NEZAVISNOSTI Zaoštravanje odnosa Zapada s Jugoslavijom raslo je s uobličavanjem blokovske podele sveta. Pristupanje KPJ novoj međunarodnoj organizaciji komunističkih i radničkih partija — Informbirou, odnosno Kominformu (Informacioni biro, Komu- nistički informacioni biro), protumačeno je na Zapadu kao poslednja potvrda da je Jugoslavija okrenula leđa samostalno- sti, postala sovjetski „satelit", integrisala se u komunistički svet pod vodstvom SSSR-a i prihvatila njegov „model" društveno- -ekonomskog i političkog sistema. Informbiro je osnovan na sedmodnevnom savetovanju pred- stavnika komunističkih partija SSSR-a, Jugoslavije, Mađarske, Čehoslovačke, Poljske, Rumunije, Bugarske, Francuske i Italije, održanom septembra 1947. u Škljarskoj Porembi, pod Krakono- šima, u zapadnoj Poljskoj.* KPJ su na Osnivačkom savetovanju Informacionog biroa nekih komunističkih i radničkih partija predstavljali Edvard Kardelj i Milovan Đilas, SKP (b) Andrej Zdanov i Georgije Maljenkov, BRP(k) Viko Červenkov i Vlado Pop-Tomov, KP Rumunije Georgiju Dež i Ana Pauker, Mađar- sku komunističku partiju Mihalj Farkaš i Jožef Revaj, Poljsku radničku partiju Vladislav Gomulka i Hari Mine, KP Čehoslo- vačke Rudolf Slanski i Š. Baštovanski, KP Francuske Žak Diklo i Etjen Fažon, KP Italije Luiđi Longo i Euđenio Reale. Inicijativa za stvaranje ovog tela potekla je od SKP(b), odnosno „Dede". Analiza Titovog (Valterovog) pisma „Dedi" od 14. septembra 1947. jasno govori da jugoslovenski komunisti nisu bili u neposrednom toku saziva i pripreme ovog sastanka, jer traže da im se jave „bar osnovne tačke dnevnog reda konferen- cije u Varšavi", radi „orijentacije i pripreme naših delegata". Sovjetski odgovor nije mogao zadovoljiti Tita („Valtera"), jer je * Karde lj u Sećanjima govori o Jelenjoj Gori, takođe mestu u masivu Krakonoša.

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

Embed Size (px)

Text of Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    1/84

    ODBRANA NEZAVISNOSTI

    Zaotravanje odnosa Zapada s Jugoslavijom raslo je suobliavanjem blokovske podele sveta. Pristupanje KPJ novojmeunarodnoj organizaciji komunistikih i radnikih partija Informbirou, odnosno Kominformu (Informacioni biro, Komu-nistiki informacioni biro), protumaeno je na Zapadu kaoposlednja potvrda da je Jugoslavija okrenula lea samostalno-sti, postala sovjetski satelit", integrisala se u komunistiki svetpod vodstvom SSSR-a i prihvatila njegov model" drutveno--ekonomskog i politikog sistema.

    Informbiro je osnovan na sedmodnevnom savetovanju pred-stavnika komunistikih partija SSSR-a, Jugoslavije, Maarske,

    ehoslovake, Poljske, Rumunije, Bugarske, Francuske i Italije,odranom septembra 1947. u kljarskoj Porembi, pod Krakono-ima, u zapadnoj Poljskoj.* KPJ su na Osnivakom savetovanjuInformacionog biroa nekih komunistikih i radnikih partijapredstavljali Edvard Kardelj i Milovan ilas, SKP (b) AndrejZdanov i Georgije Maljenkov, BRP(k) Viko ervenkov i VladoPop-Tomov, KP Rumunije Georgiju De i Ana Pauker, Maar-sku komunistiku partiju Mihalj Farka i Joef Revaj, Poljskuradniku partiju Vladislav Gomulka i Hari Mine, KP ehoslo-vake Rudolf Slanski i . Batovanski, KP Francuske ak Dikloi Etjen Faon, KP Italije Luii Longo i Euenio Reale.Inicijativa za stvaranje ovog tela potekla je od SKP(b), odnosno

    Dede". Analiza Titovog (Valterovog) pisma Dedi" od 14.septembra 1947. jasno govori da jugoslovenski komunisti nisubili u neposrednom toku saziva i pripreme ovog sastanka, jertrae da im se jave bar osnovne take dnevnog reda konferen-cije u Varavi", radi orijentacije i pripreme naih delegata".Sovjetski odgovor nije mogao zadovoljiti Tita (Valtera"), jer je

    * K arde lj u Seanjima govori o Jelenjoj Gori, takoe mestu u masivu Krakonoa.

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    2/84

    J- y U S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    ,,Dedo" odgovorio da e o pitanjima savetovanja odluiti samosavetovanje, na kome e, ,,kako pretpostavljamo, svaka delega-cija ispoljiti svoju inicijativu u postavljanju onih pitanja okojima je neophodna razmena miljenja". Ostalo je zabeleenoda je generalni sekretar KPJ Josip Broz Tito prilikom svogboravka u Moskvi aprila 1945. pominjao osnivanje konsultativ-nog tela komunistikih partija za razmenu miljenja i iskustavakoja je doneo razvoj poslednjih godina, ali o tome nemanikakvog pisanog traga, ako izuzmemo pomenuti podatak u

    Pregledu istorije SKJ iz 1963. godine, koji nam izgleda dostaubedljiv. Povezivanje komunistikih partija je u novoj situacijidolazilo na dnevni red i u Staljinovom shvatanju, a i u Titovom,no s tim to motivi i zamiljana naela nisu bila istovetna. Dootvaranja arhiva u SSSR-u o ovom inicijalnom razmatranjupitanja nemogue je nita vie i odreenije rei. Ova idejarazmatrana je ponovo juna 1946. tokom boravka Josipa BrozaTita, Aleksandra Rankovia i Borisa Kidria u Moskvi. Podsovjetskim uticajem i na osnovu vlastitih rezervi, predstavniciKPJ su 1947. napadali parlamentarnu praksu KP Italije i KPFrancuske i njihovih rukovodilaca Toljatija i Toreza, ueeitalijanskih i francuskih komunista u vladama, poputanja

    demohrianskim strujama i degolizmu, kao tendenciju revizijemarksizma u meunarodnom komunistikom pokretu. Milovanilas je ameriku opasnost za savremeni svet oznaio kao veuod faistike, a francuske komuniste kritikovao zbog rasputa-nja i razoruanja snaga pokreta otpora. Za jugoslovenskeprvake ponaanje francuskih i italijanskih prvaka je bilo ravnoreviziji marksizma. Za slina skretanja CK SKP(b) napaemarta 1948. KPJ. Euenio Reale, italijanski predstavnik naOsnivakom sastanku Informbiroa u pomenutom izletitu ivazdunoj banji na zapadu Poljske, pie o kritici Kardelja iilasa protiv KP Francuske i KP Italije, zbog reformizma, to jeogorilo predstavnike ovih partija. Edvard Kardeli ne govori usvojim Seanjima o ovoj kritici. Karakteristino je da je kritikuzapoeo Andrej danov da bi joj se prikljuili i predstavniciKPJ. Ona je u celini otkrivala do kojeg stepena iskljuivosti idukritiari, odbacujui i svaku pomisao o saradnji komunista igraanskih snaga. danovu je uspelo da kritikom Kardelja iilasa produbi jaz nepoverenja izmeu predstavnika KPJ ipredstavnika zapadnih partija. to je najvanije, kritika je, prenego je ovo telo i stvoreno, i to kao konsultativno, za razmenu

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    3/84

    ODBRANA NEZAVISNOSTI 1 9 7

    miljenja, porekla njegov karakter, demonstrirajui pravo nakritiku partijske linije pojedinih partija. Gotovo da je anticipi-rana kritika SKP(b) nekoliko meseci kasnije.

    Istorija Informbiroa (Kominforma) nije napisana, iako se uzapadnoj publicistici o njemu dosta fragmentarno pisalo. Sov-jetske arhive, specijalno one CK SKP(b), vie su nego zapeae-ne za uvid i nauni rad. Sovjetski Savez je proao dug put odvremena Lenjina i matroza Markova koji je bacio onu poznatu iprivlanu parolu da su dokumentacije dostupne svima na uvid,

    jer nema vie tajne diplomatije, pa do vremena Mihaila Gor-baova, do kada one nisu bile pristupane ak ni najpoverljivi-jim ljudima sovjetske politike i nauke. Glavni motivi Staljino-vog odluivanja za formiranje ove organizacije ipak se mogudosta jasno sagledati. U jugoslovenskoj publicistici i istoriogra-fiji vladajua je teza da je Informbiro iskljuivo formiran radistavljanja pod svoje KPJ i njenog rukovodstva, Tita, pre svega.Ova teza se oslanja na nekoliko bitnih injenica. Najpre, na i-njenicu da je Informbiro na dnevnom redu imao iskljuivo slu-aj Jugoslavije. Drugo, da je Informbiro i rasputen 1956, po-sle Staljinove smrti i normalizacije odnosa izmeu Jugoslavije iSSSR-a. Tree, da je KPJ originalnom revolucijom, samostal-

    nim rukovodstvom, ugledom Tita u komunistikom svetu, ijemje uzdizanju doprineo i SSSR, u novoj situaciji posle zavretkadrugog svetskog rata izrazito smetala Staljinu. Trebalo je KPJstaviti pod svoju kontrolu i nivelisati sa ostalim partijama kojesu na vlast dole iskljuivo zahvaljujui SSSR-u, pri emu iovde treba razlikovati one zemlje koje su imale pokrete otporakao saveznike, od onih koje su njihovi graanski reimi preveliu front Osovine, da bi ga napustile u zavrnoj fazi drugogsvetskog rata. Meutim, pomenuta nam era Staljina nikako sene moe apsolutizovati i svesti iskljuivo na likvidaciju samo-stalnosti KPJ. Svet je uao u hladni rat, podele suparnikih silasu ve bile oigledne, postale praksa; na snazi su se nalazile

    Trumanova doktrina i Maralov program, pa je integracijomkomunistikih partija i zemalja kojima su one stajale na elutrebalo odgovoriti faktikom zapadnom savezu. Staljin jeraunao i da onemogui autonomistike pojave u najveimzapadnoevropskim komunistikim partijama. Primer KPJ, pritome, mogao je biti zarazan i za njih, pa i za zemlje tzv. narodnedemokratije. Obezbeujui faktiki stvaranje organizacije podkontrolom najjae partije, SKP(b), Staljin je iao naruku i

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    4/84

    J- y U S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    tenjama rukovodstava ovih zemalja da ih z a t i t i od rovarenjapreostalih, dosta jakih, graanskih snaga protiv socijalistikeperspektive razvitka. Za Staljina je bilo bitno da u zemljamakoje su se nalazile u njegovoj orbiti obezbedi sovjetski uticajposle potpisivanja mirovnih ugovora sa Maarskom, Bugar-skom i Rumunijom, to je onemoguavalo dalje zadravanjesovjetskih trupa u tim zemljama.

    Odgovor na Maralov plan bilo je obrazovanje IB-a. Cilj jebilo ftavlj'anje komunistikih partija na Zapadu pod rukovod-stvo SSSR-a u svojstvu organizatora trajkova, sabotaa iuopte akcija koje bi uticale na politiku nestabilnost u ovimzemljama, izazvanu ekonomskim haosom". Prema jednoj tezitrebalo je poveati trokove Maralovog plana do te mere da onpostane neprihavtljiv za Kongres SAD.

    Informbiro je i u idejno-politikoj sferi predstavljao pokuajStaljinovog centralizovanog odgovora na povezivanje zapadnihzemalja u prvoj fazi hladnog rata i polarizacije u meunarod-nim odnosima. U ime antiimperijalistikog jedinstva" privredazemalja narodne demokratije" mogla je lake da se podreujeinteresima obnove i naoruavanja prve zemlje socijalizma", akomunistike partije Francuske i Italije usmeravaju na podri-

    vanje Maralovog plana u zapadnoevropskim zemljama. Zemljenarodne demokratije" su ideolokom unifikacijom i organiza-cionim zbijanjem jae integrisane u sovjetski blok i izolovaneod uticaja antikomunistike propagande druge strane. Staljinnije dozvolio prijem drugih zapadnoevropskih partija i KP Kinejer nije bio obuzet tenjom da stvori organizaciju koja bi seborila za svetsku revoluciju", ve specifinijim i ogranienijimciljevima, vezanim za slamanje nepokornosti i otpora u sopstve-nom bloku i primenu organizovane opstrukcije protiv politikeSAD u Italiji i Francuskoj. Stvaranjem Informbiroa Staljin je,nastavljajui da vodi globalnu politiku, radio na izdvajanjusvog lagera i na njegovoj izolaciji, to je pravdao i zatitom od

    ideoloke diverzije antagonistikog bloka. Napadajui Jugosla-viju, Staljin je raunao na dominaciju staljinizma u IstonojEvropi i van nje, pri emu su mu naruku ile najkonzervativnijesnage na Zapadu, obuzete antikomunistikim predrasudama iamerikom zatitom demokratije. Istorija Informbiroa ipakpokazuje da je osnovni cilj koji je Staljin postavio stvaranjemove organizacije bio slamanje Jugoslavije, jer Informbiro nije nina emu drugom radio.

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    5/84

    ODBRANA NEZAVISNOSTI 1 9 9

    Za razliku od Kominterne, ova organizacija nije imalasvetski karakter. IB je bio iskljuivo evropska o r g a n i z a c i j a , aline i organizacija svih partija kontinenta. Manje partije izzapadnih zemalja nisu bile lanice organizacije. Grka KP nijebila lan IB-a, jer se smatralo da se Grka ne nalazi uinteresnoj sferi SSSR-a. Izuzetak je u tom smislu nainjen samosa dve velike komunistike partije francuskom i italijan-skom poto su one u projekciji Staljinove politike imaleznaajnu ulogu u suprostavljanju amerikih inicijativa u politi-ci i ekonomiji Italije i Francuske, prihvatajui Maralov pro-

    gram. KP Albanije nije pozvana kao mlada partija, tek osnova-na, a smatralo se da se ona predstavlja u komunistikom svetupreko KPJ. to je uostalom bilo inspirisano sovjetskim oprede-ljenjem, odnosno mandatom KPJ na albanske komunistikegrupe jo pre rata i u vreme Kominterne.

    Do saziva ovog tela je dolo u vreme podele sveta, poetakahladnog rata, opseg nepoverenja izmeu dveju suparnikihsila, koje se odraavalo i na nepoverenje izmeu zapadnihdrava i tzv. narodnih demokratija. U OUN saveznice SAD sunazivane glasakom vojskom", pri emu se najveim delommislilo na junoamerike drave i njihove reime (koji suuivali lo glas i prezrivu ocenu banana republika"), dok su

    sve ostale saveznice SSSR-a, tzv. narodne demokratije tretiranekao sateliti" SSSR-a. Ambasador SAD Kevendi Kenon jeseptembra 1947. ocenio Jugoslaviju kao najvernijeg saveznikaSovjetskog Saveza i vodeu snagu svetske ekspanzije komuni-zma". Odnosi Zapada sa Jugoslavijom, kao najisturenijomdravom SSSR-a, bili su na najnioj taki od zavretka rata.Kriza u odnosima Jugoslavije i Zapada sve se vie produbljava-la, kao to pokazuju transka kriza, grko pitanje", blokadadeviza i zlatnih rezervi, sabotiranje predaje ratnih zloinaca,incidenti sa amerikim avionima, procesi u Jugoslaviji koje suSAD tretirale kao sudske inscenacije i uklanjanja politikihprotivnika (pored Stepinca i Mihailovia, proces DragoljubuJovanoviu i drugim opozicionerima). Borba je prenoenjemuvredljivog napisa o amerikom predsedniku Trumanu, obja-vljenom iz pera Borisa Gorbatova u Literaturnoj gazeti,kojim se ovom bivem galanterijskom trgovcu" oduzimakompetencija ak i za nadzornika javnih nunika, izazvala jejo vie netrpeljivosti u meusobnim odnosima, iako je naameriki protest SSSR-u V. Molotov odgovorio da vlada ne

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    6/84

    J- y U S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    odgovara za pisanje tampe. Amerikim graanima izdavani supasoi na kojima je izriito pisalo da ne vae za Jugoslaviju.Odreivanje Beograda za sedite meunarodne organizacijekomunistikih partija dovela je odnose do krajnje take nepod-noljivosti. Poverenje" koje je SSSR ukazao Jugoslaviji u deluzapadnog javnog mnenja je tumaeno kao dokaz sam za sebe onajistaknutijoj ulozi Jugoslavije u sovjetskoj politici, a nadrugoj strani i o izvanrednom ugledu koji KPJ uiva uStaljinovim oima, jer se jo nije sagledavala namera sovjetskogvoe da se time lake namakne oma oko KPJ i njenog ru-

    kovodstva. Politiki i ekonomski odnosi i sa drugim zapadnimzemljama su takoe bili loi. Na Politbirou CK KPJ 1946. stavlje-no je do znanja da zapadne sile ometaju trgovinu sa Jugoslavi-jom. Velika Britanija je optuivala Jugoslaviju da ona stoji izapotapanja britanskih razaraa pred obalama Albanije koji sunaili na mine, nemakog porekla, navodno prebaene izDubrovnika u Albaniju, samo kako bi se spreili britanskibrodovi da nesmetano patroliraju pored albanskih obala.

    Za razliku od Kominterne, Informbiro je organizovan zarazmenu iskustava izmeu komunistikih partija i, ,,u sluajupotrebe, koordinaciju njihove delatnosti na osnovu uzajamnesaglasnosti". Njegovim osnivanjem jedinstvo komunistikihpartija u antiimperijalistikoj borbi dobijalo je organizovanizraz, ali je, s druge strane, svaka zajednika akcija morala dabude prihvaena od svake partije. Za sedite organizacijeizabran je Beograd. Sovjetska delegacija se zalagala za to,odbijajui predlog da ono bude u Pragu, jer je raunala da nataj nain jae vee Jugoslaviju za Informbiro. Vladislav Gomul-ka se izjasnio protiv osnivanja ove organizacije, ali se ipakpriklonio veini. Organ Informbiroa Za vrsti mir, za narodnudemokratiju tampao se takoe u Beogradu na ruskom,engleskom, francuskom i srpskohrvatskom, u tampariji Bor-be", a ureivao ga je Pavel Judin, filozof, za kojega se govorilo

    da je najbolji obavetajac meu filozofima i najbolji filozofmeu obavetajcima". Vladimir Dedijer je opisao konspirativneuslove pod kojima se tampao ovaj list, brojne mere predostro-nosti sovjetskih predstavnika i dovoenje nepoznatih s o v j e t s k i hgraana na sednice redakcije.

    Ubrzo po osnivanju Informbiro je praktino porekao pro-klamovane ciljeve radi kojih je obrazovan i naela na kojimase formalno zasnivao. Juna 1948, pod Staljinovim pritiskom,

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    7/84

    ODBRANA NEZAVISNOSTI 2 0 1

    napao je KPJ kao kulaku partiju" koja vodi antisovjetskupolitiku", a njene rukovodioce kao sitnoburoaske nacionali-ste". KPJ je preko dravnih organa drala pod administrativ-nim pritiskom kulake ili seoske bogatae (otkup, porez, itd.),tako da Staljinova osuda nije bila tana. Staljin je zapravo teioda sukobi seljake i vlast, oduzme vlasti masovnu politikupotporu, lii je njene partizanske baze iz vremena rata, uoava-jui poetne manifestacije nezadovoljstva na toj liniji, prven-stveno srednjih slojeva koji su podravali jugoslovensku revolu-ciju.

    Staljinovim napadu na KPJ i njeno rukovodsto prekoInformbiroa prethodili su neki sovjetski potezi koji su se kosili sjugoslovenskom samostalnou.

    Meunarodni ivot Jugoslavije 19451948. proticao je uznaku sve zaotrenijih odnosa s velikim zapadnim saveznikimdravama, a na drugoj strani u umnoavanju razlika" svodeim zemljama Istoka, razlika koje su priguivane. Truma-nova doktrina obuzdavanja" Rusije" i njenih satelita", saMaralovim planom, predstavljala je radikalan zaokret ameri-ke politike iz vremena rata i postavljanje osnova nove, drukijei dugoronije politike konfrontiranja sa drugom velikom, supar-

    nikom silom.Jugoslavija je uoi izbijanja sukoba sa SSSR-om bila unajtenjim ekonomskim odnosima s njim i zemljama tzv.narodne demokratije. Tokom 1947. i poetkom 1948. godine

    1 52,9% jugoslovenskog izvoza ilo je ka Istoku, dok je 49,3%uvoza dolazilo iz SSSR-a i drugih socijalistikih zemalja. Poslezakljuenja sporazuma o ekonomskoj saradnji sa SSSR-om,1946. godine, zapoeli su razgovori o stvaranju meovitihdrutava u Jugoslaviji. Jugoslovenski predstavnici podravalisu ideju o meovitim drutvima, oekujui da SSSR uloisredstva, podri eksploataciju sirovinskih bogatstava i pomogneindustrijalizaciju zemlje. Najpre je, februara 1947, stvoreno

    drutvo za avionski saobraaj (JUSTA- Jugoslovensko-sovjetskoakcionarsko drutvo za civilno vazduhoplovstvo) i drutvo zareni saobraaj (JUSPAD= Jugoslovensko-sovjetsko dunavskoparobrodarsko akcionarsko drutvo), iako je Jugoslavija bilavie zainteresovana za investicije u oblasti proizvodnje nafte,aluminijuma i elika. Prva iskustva s Justom i Juspadompokazivala su da ova preduzea nisu radila u interesu razvojajugoslovenskog saobraaja. Justa je iz vazdunog saobraaja s

    i ' ii

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    8/84

    J- y U S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    inostranstvom istisnula Jugoslovenski aerotransport i dralanajrentabilnije linije. Preko ovih drutava SSSR je dovodio upitanje i suverena prava jugoslovenskih vlasti. Sovjetska strananije se pridravala osnovnih obaveza o ulaganju sredstava uizgradnju jugoslovenskih renih brodogradilita. Njeni pred-stavnici u meovitim drutvima stavili su se iznad zakonaFNRJ i sebe smatrali eksteritorijalnim". Na osnovu odlukePolitbiroa CK KPJ, Edvard Kardelj je aprila 1947. godineboravio u Moskvi da bi u razgovorima sa Staljinom, voenim uprisustvu Vladimira Popovia i Stanoja Simia, raistio razmi-

    moilaenja oko meovitih drutava, koja su stalno izazivalasporove izmeu vladinih funkcionera. Zakljueno je da sezadre samo Justa i Juspad.

    Jugoslavija je u ekonomskoj saradnji teila razvijanjuvlastitih prirodnih izvora uz pomo SSSR-a, ali se u timnastojanjima suoila sa sovjetskom politikom monopolisanjajugoslovenske privrede preko meovitih drutava. Sovjetsketenje jasno su obelodanjene prilikom razgovora o stvaranjumeovitih drutava u oblasti proizvodnje nafte, uglja, olova icinka, aluminijuma, crnih metala. Stvaranje sovjetsko-- jugoslovenske banke trebalo je da osigura privredno podrei-vanje Jugoslavije SSSR-u.

    Latentna kriza u sovjetsko-jugoslovenskim odnosima sve sevie ispoljavala. Staljinovim planovima oigledno su smetalimlada pobednika revolucija, revolucionarni idealizam jugoslo-venskih komunista, njihova samosvojnost, negovanje duha ok-tobarske revolucije, tenja za autonomnim unutranjim razvo-jem i samostalnou u meunarodnim odnosima, kao i ten-dencije ka policentrizmu u delu komunistikog pokreta. IzjavaGeorgi Dimitrova data u Rumuniji januara 1948. da je stvaranjefederacije socijalistikih drava Evrope preuranjeno, ali da eona nastati povezivanjem Rumunije, Bugarske, Jugoslavije, Al-banije, Poljske, ehoslovake, Maarske i Grke, na federativ-

    noj ili konfederativnoj osnovi, im za to uslovi sazru, izazvalaje otru Staljinovu reakciju preko Pravde 29. januara 1948.koja je napala planove o stvaranju vetakih federacija ilikonfederacija". U Pravdi je stajalo da Dimitrovljeva izjava oorganizovanju federacije balkanskih i podunavskih zemalja,ukljuujui tu i Poljsku, ehoslovaku i Grku, i o neophodno-sti stvaranja carinske unije meu njima, ne znai da se list isolidarisao sa Dimitrovim, ve samo da Pravda nije mogla da ne

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    9/84

    ODBR ANA NEZ AV ISNOS TI 2 0 3

    objavi izjavu publikovanu u drugim zemljama. Inae, Pravda jesmatrala, a to znai i Staljin, da pomenutim zemljama nije bilapotrebna problematina i izmiljena federacija ili konfederaci-ja, niti carinska unija, ve uvrenje i odbrana svoje nezavi-snosti i suvereniteta putem mobilizacije i organizacije unutra-njih narodnodemokratskih snaga, kako je to pravilno reeno otome u poznatoj deklaraciji devet komunistikih partija".Prema miljenju uzepe Bofe izjava Dimitrova je ubrzalaodluku Staljina da napadne Tita. U Rumuniji su skidane Titoveslike pre optube Informbiroa, jer je je Staljin preko crnepropagande" ve poeo na Zapadu stavljati do znanja svetu daTito nije ,,u milosti". Januara iste godine Sovjetski Savez jepreduzeo mere ekonomskog pritiska na Jugoslaviju nagoveta-vajui da e trgovinski ugovor s njom zakljuiti tek u decembru.Narednog meseca Staljin je poeo da vri politiki pritisak naJugoslaviju. Prvi znaci Staljinovog neraspoloenja mogli su sezapaziti prilikom posete Milovana ilasa Moskvi na elujugoslovenske delegacije, koja mesec dana nije uspela dapostigne ekonomski sporazum sa SSSR-om. Pored ilasa udelegaciji su se nalazili Vladimir Popovi, ambasador Jugosla-vije u SSSR-u, i Bogdan Crnobrnja. U glavni grad SSSR-astigla je nova delegacija sa Edvardom Kardeljom i VladimiromBakariem, 8. februara 1948. godine. Prilikom sastankajugoslovensko-bugarske delegacije u Moskvi (Kardelj, ilas,Bakari sa jugoslovenske strane i Dimitrov, Kolarov i Kostovsa bugarske) u prisustvu Staljina, Maljenkova, danova, Su-slova i Zorina, Molotov je napao jugoslovensko-bugarski ugo-vor iz 1947. i izjavu Dimitrova o federaciji istonoevropskihi balkanskih zemalja. Staljin se zaloio za brzo stvaranjejugoslovensko-bugarske federacije, raunajui da e na tajnain najlake razviti Jugoslaviju. Sovjetski Savez e suprotsta-vio i sporazumu izmeu jugoslovenske i albanske vlade. Staljinje protestovao i zbog slanja dve divizije JA u Albaniju bez

    konsultovanja SSSR-a, oznaavajui to kao preventivni rat".Staljin je ovim postizao dve stvari: na jednoj strani, krnjio jesuverenitet Jugoslavije zahtevajui prethodno konsultovanje usferi spoljne politike, a na drugoj je podstrekavao otpor EnveraHode Jugoslaviji i KPJ. to se tie Hode, njemu nije mnogo nitrebalo, jer je on i ranije od Moskve traio da u saradnji sanarodnim demokratijama" praktino mimoie Jugoslavijuuspostavljanjem neposrednih veza sa Bugarskom. Svoje nezado-

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    10/84

    J- y U S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    voljstvo Jugoslavijom on je iskazivao i prilikom svoje poseteMoskvi 1947. godine. Molotov je u noi izmeu 11. i 12.februara 1948. zahtevao od Kardelja da potpie tekst sporazu-ma o uzajamnom konsultovanju dveju zemalja o spoljnopoliti-kim pitanjima, to je ovaj i uinio. Albanija je kao mala zemlja inavodna rtva jugoslovenske politike trebalo da preuzmeantititovski barjak.

    Proireni Politbiro CK KPJ je na sastanku odranom 1.marta 1948. konstatovao da su odnosi sa SSSR-om u poslednjevreme u raskoraku". Sovjeti su kritikovali jugoslovenskuspremnost za pomo Albancima protiv Grka, odnosno tenjuJugoslavije da time stavi do znanja kako je njen savez sAlbanijom vrst. SSSR, takoe, nije hteo da pomogne Jugoslo-venima u naoruavanju armije, smatrajui da to nije nipotrebno dok postoji jaka sovjetska armija. Jugosloveni su biliprotiv stupanja u federaciju s Bugarima, pomou koje je Staljinhteo da oslabi Jugoslaviju. Na martovskom sastanku Tito jeisticao da Sovjeti forsiraju stvaranje federacije iako stvar nijeekonomski sazrela, zato to je Bugarska duna da plaareparacije, to je siromana zemlja i to postoje ideolokerazlike izmeu KPJ i BRP(k). Po Titu, stvoriti federaciju u tomasu znailo je praktino uvesti trojanskog konja" u Jugoslavi-ju. Od naelnog je znaaja to je Tito nakon Staljinovog napadai ekonomskog pritiska bio svestan da je u pitanju nezavisnostJugoslavije. Ekonomski pritisak ogledao se u injenici to jesovjetska vlada otkazala zakljuenje trgovinskog ugovora za1948. Za Tita je nezavisnost Jugoslavije bila najvanija, pasamim tim i potreba strogog bdenja nad njenim interesima.Nezavisno od ovog pritiska, martovski sastanak rukovodstvaKPJ je stao na gledite da politika Jugoslavije prema SSSR-uostane neizmenjena. Tito je u oblasti naoruavanja traiooslanjanje na sopstvene snage. Prema generalnom sekretaruKPJ, Jugoslavija je ubudue morala da rtvuje mnogo za vojnu

    industriju i naoruanje. Ve na martovskom sastanku nazvan jenepravilnim" stav sovjetskih rukovodilaca, izraen u pismuStaljina i Molotova Titu i jugoSlovenskom rukovodstvu, u prilogvrbovanju graana FNRJ za sovjetsku obavetajnu slubu.

    Odbacivanje Staljinove ideje o stupanju Jugoslavije u fede-raciju s Bugarskom pojaalo je i ekonomski pritisak. Krajemnovembra 1947. Jugoslavija je elela da proiri razmenu saSSSR-om, ali je u razgovoru Milovana ilasa, Vladimira

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    11/84

    ODBRANA NEZ AV IS NOS TI 2 0 5

    Popovia i Bogdana Crnobrnje s Anastaom Mikojanom jugo-slovenskim predstavnicima bilo jasno da se radi o odugovlae-nju. Sovjeti su zavaravali jugoslovenske predstavnike gotovotri meseca, tj. od decembra 1947. do kraja februara 1948. godi-ne. Naredni potez sastojao se u povlaenju sovjetskih vojnihi civilnih strunjaka iz Jugoslavije. Raunajui na znaenje 27.marta u najnovijoj jugoslovenskoj istoriji, Staljin je na svojeprvo pismo CK KPJ stavio ba taj datum.

    U svetlosti ovog pritiska postajali su jasniji i neki raniji

    Staljinovi postupci prema KPJ, koji su govorili da se prilaziKominterne i KPJ pojedinim pitanjima razlikuju, to tada nijedobijalo publicitet. to se tie jugoslovenskih rukovodilaca, onisu tumaili ranije sporove vie kao nesporazume nego kaonaelna razmimoilaenja, iako su ovi nosili u sebi klicu buduegsukoba. Ali to ne znai da deo ovih nije zapaao degenerativnepromene u SSSR-u. No i kada je sukob izbio, njegova pravapriroda nije bila odmah jasna lanstvu KPJ. Tek e analizapostupaka IB-a prema Jugoslaviji pre 1948. i posle napada nanju, uz preispitivanje njene vlastite prakse, uputiti jugosloven-ske politiare i teoretiare da razmotre karakter drava koje suvrile agresivan pritisak na jednu socijalistiku zemlju.

    Jugoslavija je posleratne odnose razvijala u vreme kada su umeunarodnoj zajednici pored SSSR-a postojale i druge socija-listike zemlje. Pojava vie socijalistikih zemalja u svetumenjala je, meutim, tradicionalno shvatanje proleterskog in-ternacionalizma, koji se pre toga izraavao u bezrezervnojpodrci prvoj zemlji socijalizma i proveravao odnosom premanjoj. Postojanje vie socijalistikih drava u meunarodnojzajednici postavilo je njihove meusobne odnose na drugaijinain, zahtevajui potovanje njihove nezavisnosti, politike iekonomske ravnopravnosti. Staljin je, meutim, polazio odshvatanja da grupisanje imperijalistikih drava iziskuje inte-

    graciju socijalistikih zemalja. Kao najvea socijalistika dra-va, SSSR je, samim tim, imao posebna prava i odgovornosti,a sovjetska partija vodeu ulogu u meunarodnom radnikompokretu. KPJ je nalazila da nezavisna politika Jugoslavije neprotivurei ulozi SKP(b) i SSSR-a u meunarodnom radnikompokretu i meunarodnim odnosima uopte. Ovaj stav KPJsadrao je uverenje da u meunarodnoj zajednici i komunisti-kom pokretu moraju da preovlauju norme kvalitativno druga-ije od onih u predratnim odnosima, kada je SSSR bio

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    12/84

    J- y U S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    usamljena socijalistika drava. Uoi sukoba sa Staljinom izaKPJ je stajala oruana revolucija, iji se dah jo oseao.Jugoslovenska revolucija 19411945. otkrivala je istinu daputevi u socijalizam nisu jednoobrazni, ve da zavise odposebnih uslova svake zemlje, unutranjih i meunarodnihodnosa klasnih i politikih snaga, stepena razvijenosti, odnosnosposobnosti rukovodeih subjektivnih snaga da stvaralaki isko-riste revolucionarnu situaciju. Slobodarske tradicije jugoslo-venskih naroda jemile su, sa svoje strane, da e zahtev IB-a za

    kapitulacijom i odricanjem od nezavisnosti zemlje biti odbaen.Jugoslovenskoj vladi je 18. marta 1948. saopten telegram

    marala Nikolaja A. Bulganjina, ministra narodne odbraneSSSR-a, kojim se opozivaju sovjetski vojni savetnici i instruk-tori iz Jugoslavije, s obrazloenjem da su okrueni nedruelju-bljem". Dan kasnije opozvani su i civilni strunjaci. Njihovopovlaenje motivisano je time to im, navodno, jugoslovenskifunkcioneri uskrauju potrebne podatke. U Titovom pismuVjaeslavu M. Molotovu od 20. marta odbaena je optuba dasu strunjaci SSSR-a okrueni nedrueljubljem i nepovje-renjem".

    Smisao ovih akcija otkrivalo je, meutim, pismo koje su, ponalogu CK SKP(b), Staljin i Molotov uputili drugu Titu iostalim lanovima CK KPJ" 27. marta 1948. U njemu jerukovodstvo KPJ okrivljeno da nije davalo otpor (tim) pokua-jima diskreditovanja sovjetske armije", da je stavilo sovjetskepredstavnike u Jugoslaviji pod kontrolu organa bezbednosti, danjegovi lanovi razvijaju antisovjetsku atmosferu, ire antisov-jetske izjave o izroavanju SKP(b) i pokuavaju da detronizi-raju sovjetski sistem", kao i da optuuju SSSR za velikodrav-ni ovinizam". Staljin i Molotov napadali su KPJ i zbogpolulegalnosti i nedostatka unutarpartijske demokratije. Upismu se isticalo da su lanovi KPJ stavljeni pod kontrolu

    ministra dravne bezbednosti"; da se Komunistika parijaJugoslavije uljuljkuje trulom oportunistikom teorijom mirnogurastanja kapitalistikih elemenata u socijalizam, pozajmlje-nom od Berntajna, Folmara i Buharina"; da se Partija prekoNarodnog fronta rasplinjavala u vanpartijskoj masi; i da ujugoslovenskom Ministarstvu spoljnih poslova rade britanskipijuni.

    Kopije pisma CK SKP(b) od 27. marta upuene su, bezznanja KPJ, ostalim partijama lanicama Informbiroa. Time,

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    13/84

    ODBRANA NEZAVISNOSTI 2 0 7

    kao i kasnijim organizovanjem njegovog Bukuretanskog zase-danja, Staljin se odluio da u svom bloku internacionalizmesukob s KPJ. O nesamostalnosti tih partija govorila je najboljeinjenica to su one prihvatile stanovite CK SKP(b) iako nisuule miljenje i protivargumente CK KPJ. Internacionaliza-cija sukoba njegovim prenoenjem iz okvira sovjetsko--jugoslovenskih partijskih odnosa na podruje meunarodnogradnikog pokreta imala je za cilj da pojaa pritisak na KPJ,prejudicira dranje komunistikih partija lanica IB-a na

    predstojeem sastanku, i legalizuje obraun s KPJ kao unutra-nju stvar socijalistikih zemalja i komunistikih partija.

    Zahvaljujui stavu Vladislava Gomulke, jedino Poljska rad-nika partija nije uputila KPJ pismo kojim bi se solidarisala saStaljinovim i Molotovljevim pismom od 27. marta 1948. godine.Prema Andeju Verblanu Gomulka je rekao savetniku ambasa-de SSSR-a u Varavi Vladimiru Jakovljevu da e pokazatiStaljin-Molotovljevo pismo lanovima Politbiroa koji e nesu-mnjivo podrati njegove stavove, ali da je po njegovom ubeenjusovjetski stav nepravilan". Tek kada je KPJ odbila dauestvuje na sastanku IB-a u Bukuretu, poljska partija jeuputila pismo KPJ koje je predstavnik poljske partije uInformbirou Julijan Finkeltajn uruio Milovanu ilasu 8. juna1948. godine. U tom pismu je stajalo: Smatramo da vaaodluka (neuestvovanje na sastanku Informbiroa B.P.) nemi-novno vodi vaem otcepljenju od revolucionarnog pokret.a sasvim posledicama koje iz toga proizilaze. Teko nam je dapoverujemo da je vaa odluka konana i da je va stav do krajapromiljen stoga smo spremni da se susretnemo s vama kako bi-smo vas ubedili u neophodnost revizije vae odluke". Rukovod-stvo KPJ je bilo spremno da primi Gomulku u Beogradu, ali jestavilo do znanja to se tie njegove posrednike misije daje odluka definitivna i da iza nje stoji CK KPJ. Gomulka je

    osporavao Staljinove postupke u odnosu na jugoslovenskopitanje", dok su se njegovi odnosi sa Staljinom i Politbiroom

    vlastite partije sve vie zaotravali. Ve na avgustovsko--septembarskom plenumu CK Poljske radnike partije 1948.govorilo se o Gomulki sa nepoverenjem i predubeenjima, a

    godinu dana kasnije ,,o ideolokom i nacionalistikom srodstvus Titom". Septembra 1948. bio je optuen za skretanje, ubrzosmenjen sa svih funkcija i 1951. zatvoren.

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    14/84

    J- y U

    S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    CK KPJ je odbacio pismo maarske partije, osporavajuimoralno i politiko pravo Rakoiju i drugovima da neodgovor-no napadaju jugoslovensku partiju pred SKP (b)". Stav maar-skog politbiroa ocenjen je kao klevetnika izjava, koja pred-stavlja duboku uvredu za svakog naeg graanina, a ne samoza lanove Partije".

    Odgovor na pismo CK SKP (b) od 27. marta 1948. CK KPJje usvojio na plenarnoj sednici Centralnog komiteta odranoj12. i 13. aprila. U pismu Staljinu i Molotovu od 13. aprilaizraeno je nezadovoljstvo njihovim stavovima i nainom nakoji su ih oni saoptili. Sem odbacivanja optubi i objanjavanjasopstvenih stavova, KPJ je u ovom pismu izloila i neka naelnapitanja. Istaknuto je da ma kako neko od nas volio zemljusocijalizma SSSR, on ne smije ni u kom sluaju manje voljetisvoju zemlju, koja takoe izgrauje socijalizam". To je istovre-meno bio odgovor komunistima koje je magija ideologijeonemoguavala da se odvoje od stereotipnog tumaenja prole-terskog internacionalizma. Time je Tito praktino odgovarao iSretenu ujoviu koji je isticao da je on zamiljao Jugoslaviju ubudunosti kao jednu od sovjetskih republika. Podvueno je,isto tako, da ,,mi stojimo na stanovitu da u drutvenompreobraaju u Jugoslaviji ima mnogo specifinih crta, koje semogu korisno iskoristiti u revolucionarnom razvitku u drugimzemljama, i ve se iskoriavaju". Ve iz odgovora CK KPJizbijalo je uverenje da su u pitanju razliita shvatanja odnosaizmeu socijalistikih zemalja. Plenarna sednica CK KPJ odbilaje, s izuzetkom Sretena ujovia, da prihvati ocene iznete upismu CK SKP (b). U odgovoru je predloeno Centralnomkomitetu SKP (b) da se nesporazum" rei u razgovorimaizmeu predstavnika dva centralna komiteta u Beogradu. Ovajstav CK KPJ podrale su i plenarne sednice centralnih komitetaSrbije, Hrvatske, Slovenije i Makedonije, pokrajinskih komitetaKPJ za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru kao i CK SKOJ-a.

    Na sednici CK KPJ od 13. aprila 1948. Aleksandar Rankovije izvestio da je Politbiro reio da CK upozna sa sluajemHebranga i ujovia. Hebrang nije pozivan na sednice Polit-biroa, a nije prisustvovao ni plenarnoj sednici jer je protiv njegabila pokrenuta istraga. Andrija Hebrang je bio oktobra 1943.kooptiran u Politbiro CK KPJ, ali je septembra 1944. smenjensa poloaja sekretara CK KP Hrvatske i preveden na rad uo s l o b o e n i Beograd. Tito je obavestio CK KPJ kako je Hebrang

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    15/84

    ODBRANA NEZAVISNOSTI 2 0 9

    u Moskvi stvarao nepovoljan utisak o CK KPJ, krivo informiu-i da u Partiji nema demokratije. Smatao ga je prvim krivcemza nepoverenje SKP (b) prema CK KPJ. Zato su slubeno odvlade SSSR-a, a i od CK SKP (b) dolazile depee adresirane naHebranga. Tito je izneo ljutnju" Hebranga izraenu i u pismuKardelju zato nije stavljen na elo delegacije koja je ila uMoskvu. Kao predsednik Privrednog saveta nije radio premazakljucima i nije se saglaavao sa partijskom linijom u pitanji-ma privrede. Iako se Zujovi i Hebrang nisu slagali, imali su

    negativan odnos prema liniji i odlukama CK. Hebrang je ostaou CK KPJ, ali je bio skinut" sa rada u Politbirou. ProtivHebranga je povedena istraga povodom njegovog dranja uustakom zatvoru. Za Svetozara Vukmanovia oni su mirisali"na frakcionae. ilas je isticao niz principijelnih razlika uocenama bitnih stvari. Tako je ujovi, po njemu, smatrao da sejugoslovenski plan morao nalaziti u sastavu sovjetskog, zarazliku od shvatanja da je on ,,u oslonu na SSSR". Ni poNekoviu ujovi nije bio ist"; bio je neiskren"; eleo jeda se nae na poloaju predsednika vlade Srbije i sekretarapartije. Tito je ocenio da su ujovi i Hebrang bili protivizgradnje Auto-puta BeogradZagreb, prvi iz velikosrpskih"

    a drugi iz ustakih" motiva. Vicko Krstulovi posredno jeoptuivao ujovia da je sve to se govori na sednicamaupisivao u notes, izvlaei iz toga uverenje da su informacijepoticale od lanova CK. ujovi je, po Kardelju, oklevetao"partiju i mora biti iskljuen iz CK. Tito je predloio komisijuu sastavu uro Pucar, Vlado Popovi i Jakov Blaevi daformulie pismenu odluku o iskljuenju ujovia iz CK KPJ.Titova platforma nasuprot Staljinovim shvatanjima i tenja-ma, iza kojih su stajali njegov ogromni presti i pritisak nakomunistiki pokret u svetu polazila je od prava Jugoslavijena nezavisnost i od ravnopravnih odnosa izmeu drava ipartija.

    Po nalogu CK SKP (b), Staljin i Molotov su 4. maja uputilinovo pismo Centralnom komitetu KPJ, u kome je odgovor od13. aprila opisan kao zaotravanje konflikta". To je pismoodbacivalo objanjenja CK KPJ, podizalo raspravu o spornimpitanjima na nivo optube", govorilo o antisovjetskoj pozicijidruga Tita" i klevetnikoj propagandi rukovodilaca KPJ".Staljin i Molotov takoe su isticali da zasluge i uspesi, recimo,komunistikih partija Poljske, ehoslovake, Maarske, Rumu-

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    16/84

    J- y U

    S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    nije, Bugarske, Albanije nita nisu manji nego zasluge i uspesijugoslovenske Kompartije". Pobeda jugoslovenske revolucijeobjanjavala se ulaskom sovjetske armije u Jugoslaviju. ,,A tofrancuske i italijanske kompartije" stajalo je u pismu imaju za sada manje uspeha nego jugoslovenska Kompartija,to se ne objanjava nekim osobitim kvalitetima jugoslovenskeKompartije, nego, uglavnom, time to je posle razbijanja tabajugoslovenskih partizana od strane nemakih padobranaca, umomentu kada je narodnooslobodilaki pokret u Jugoslavijipreivljavao teku krizu, sovjetska armija pritekla u pomojugosovenskom narodu, razbila nemake okupatore, oslobodilaBeograd i tako stvorila uslove neophodne za dolazak Komuni-stike partije na vlast. Na alost, sovjetska armija nije ukazala inije mogla ukazati takvu pomo francuskoj i italijanskojKompartiji." U sluaju da CK KPJ ostane na svojim pozicijama,CK SKP (b) je nagovetavao protivakcije i na planu meu-dravnih odnosa. Pismo se zavravalo predlogom da se po-stojei spor raspravi na sastanku Informbiroa devet partija.

    Iz pisma CK SKP (b) Titu i Kardelju i Centralnom komitetuKPJ od 4. maja 1948. moe se videti da je postojalo sovjetskonezadovoljstvo Titovom izjavom maja 1945. u Ljubljani u jeku

    transke krize, o emu je sovjetski ambasador Ivan V. Sadikovizvestio Kardelja 5. juna iste godine.Razmatrajui ovo pismo na plenarnoj sednici od 9. maja

    1948, CK KPJ je odbio da se spor raspravlja na sastankuInformbiroa, jer se ,,u toj stvari osjeamo toliko neravnopravnida nam je nemoguno pristati da tu stvar sada rjeavamo predKominformbiroom". Politbiro CK KPJ je, istovremeno, usvojiopredlog partijske komisije da se Andrija Hebrang i SretenZujovi zbog frakcionatva, stavova o privrednoj politici iodnosa prema Informbirou iskljue iz KPJ.

    Staljin je traio da sovjetski predstavnici uestvuju u istraziprotiv Hebranga i ujovia, ali je CK KPJ to odbio. Ta dva

    funkcionera KPJ, koja su nameravala da izazovu rascep urukovodstvu, zatvorena su zbog dela kanjivih po krivinomzakonu, kako stoji u izvorima, ali Kardelj u svojim Seanjimaistie da su oni pritvoreni iz bojazni da ih Sovjeti ne odvedu uBukuret na savetovanje partija Informbiroa.

    CK SKP (b) je 19. maja ponovo zatraio da jugoslovenskikomunisti uestvuju u radu Informbiroa, ali je CK KPJ 20. majajednoglasno odluio da se delegati ne alju na bukuretansko

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    17/84

    ODBRANA NEZAVISNOSTI 2 1 1

    zasedanje. U pismu od 22. maja CK SKP (b) je ovaj stav oceniokao nacionalistiki. CK KPJ je u izjavi od 20. juna 1948,upuenoj zasedanju Informbiroa u Bukuretu, podvukao da stavCK SKP (b) onemoguava diskusiju na ravnopravnoj osnovi ida primenjeni postupak nije ,,u duhu sporazuma i principadobrovoljnosti na kojima bazira Informbiro".

    Na bukuretanskom zasedanju Informbiroa Bugarsku rad-niku partiju (komunista) predstavljali su Trajo Kostov i Vikoervenkov; Rumunsku radniku partiju Georgiju G. De, Vasil

    Luka i Ana Pauker; Maarsku komunistiku partiju MaeRakoi, Mihalj Farka i Erni Gere; Poljsku radniku partiju J.Berman i A. Zavadski; Svesaveznu komunistiku partiju (bolj-evika) Andrej danov, Georgij Maljenkov i Mihail Suslov;Komunistiku partiju ^Francuske ak Diklo i Etjen Faon;Komunistiku partiju ehoslovake Rudolf Slanski, R. iroki,B. Geminder i G. Gare; Komunistiku partiju Italije PalmiroToljati i Pijetro Sekija. Predstavnici SSSR-a predlagali su da sepre zasedanja u Bukuretu Informbiro sastane u Ukrajini,iznosei ak mogunost da na tom sastanku uzme uea iStaljin, ime su uticali na dranje predstavnika drugih partija,podizali znaaj sastanka i sugerisali potrebu prisustva na

    najviem nivou.Vladislav Gomulka intervenisao je da predstavnici KPJprisustvuju zasedanju Informbiroa, ali odluka nije promenjena.

    Na insistiranje sovjetskih delegata, na bukuretanskomzasedanju Informbiroa, odranom izmeu 20. i 22. juna ujednom kraljevskom dvorcu blizu Bukureta, usvojena je Rezo-lucija o stanju u Komunistikoj partiji Jugoslavije. S Rezolu-cijom se solidarisala i Komunistika partija Albanije, iji jeCentralni komitet 1. jula izdao saoptenje u kome je osudioizdaju" rukovodilaca KPJ i istakao da je s njom oduvek bio usukobu. Ova rezolucija je ponavljala optube iz prethodneprepiske Staljina i Molotova s CK KPJ. Komunistike i rad-

    nike partije u Bukuretu odobravale su postupak CK SKP(b), koji je uzeo inicijativu ,,u raskrinkavanju nepravilnepolitike CK KP Jugoslavije i pre svega nepravilne politikedrugova Tita, Kardelja, ilasa i Rankovia". Vodstvo KPJoptueno je za neprijateljsku politiku prema Sovjetskom Save-zu i SKP (b), diskreditovanje sovjetske armije, izjednaavanjespoljne politike SSSR-a sa spoljnom politikom imperijalisti-kih sila, propagandu o izroavanju SSSR-a i SKP(b). KPJ je

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    18/84

    J- y U

    S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    takoe optuena da zatakava klasnu borbu u jugoslovenskomdrutvu, naroito na selu, gde jaaju kulaki elementi. PremaRezoluciji IB-a, jugoslovenski rukovodioci umanjuju uloguKomunistike partije, faktiki rastvaraju partiju u bespartij-nom Narodnom frontu, koji obuhvata klasno veoma raznolikeelemente (radnike, radno seljatvo sa individualnim gazdin-stvom, kulake, trgovce, sitne fabrikante, buroasku inteligenci-ju), kao i raznobojne politike grupe, ubrajajui tu i nekeburoaske partije". Jugoslovenski komunisti uporeeni su s

    ruskim menjevicima, to svedoi o likvidatorskim tendencija-ma u odnosu na KP u Jugoslaviji". KPJ je okarakterisana kaosektako-birokratska organizacija, bez unutranjopartijske de-mokratije, izbornosti, kritike i samokritike; za njen Centralnikomitet reeno je da je sastavljen od kooptiranih lanova; uPartiji se gaje metodi vojnikog rukovoenja". Od KPJ setrailo da tursko-teroristikom reimu" u partiji uini kraj.Rezolucija IB-a je smatrala da odbacivanjem kritike rukovod-stvo KPJ produbljuje svoje antipartijske pogreke". Mere zanacionalizaciju sitne trgovine i industrije ocenjene su kaodemagogija, leviarenje i avanturizam. Na osnovu ovog, Infor-macioni biro je konstatovao da je CK KPJ iskljuio sebe i

    Komunistiku partiju Jugoslavije iz porodice bratskih komuni-stikih partija, iz jedinstvenog komunistikog fronta, i prematome, iz redova Informacionog biroa".

    Povodom objavljivanja Rezolucije IB-a o stanju u Komuni-stikoj partiji Jugoslavije CK KPJ je, odbacujui optube, 29.juna 1948. dao Izjavu, koja je objavljena u jugoslovenskojtampi zajedno s Rezolucijom, to je bio reit odgovor natvrdnju Informbiroa da se rukovodstvo KPJ boji reakcijelanstva. Za kritiku Informbiroa reeno je da se zasniva nanetanim i neosnovanim tvrdnjama, da predstavlja pokuajruenja ugleda KPJ i slabljenja njenog jedinstva i rukovodeeuloge. U Izjavi su se ve nazirala neka principijelna reenja koja

    e KPJ razviti u narednoj fazi sukoba i odbrane nezavisnostiJugoslavije. O vrbovanju" jugoslovenskih graana za sovjetskuobavetajnu slubu kae se: CK KPJ je smatrao i smatra da jetakav odnos prema zemlji u kojoj su komunisti vladajuapartija i koja ide u socijalizam nedopustiv odnos i da vodidemoralisanju graana FNRJ i slabljenju i potkopavanju drav-nog i partijskog rukovodstva." Od naelnog znaaja je bilo imesto u Izjavi u kome se kae da se pri procenjivanju politike

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    19/84

    ODBR ANA NEZ AV IS NOS TI 2 1 3

    KPJ, kao i drugih partija, mora uzimati u prvom redu praksaPartije da li Partija postie ili ne postie uspehe u borbi zasocijalistiki preobraaj zemlje, da li u celini slabe ili jaajukapitalistiki elementi, da li slabi ili jaa socijalistiki sektornarodne privrede". Dogmatski stav informbiroovske kritike"najbolje je otkrivala ocena odnosa izmeu KPJ i NFJ, to je iistaknuto u formulaciji da ne preuzima Partija program odFronta, nego naprotiv, Front dobija osnovni pravac i programod Kompartije, to je i prirodno s obzirom na njenu vodeu

    ulogu u njemu". Naelnu vrednost imala je i teza o pomoiSSSR-a i zemalja narodne demokratije". S tim u vezi u Izjavi sekae: CK KPJ mora pri tom da naglasi da davanje te pomoi isaradnja ne zavise samo od njega, nego i od zemalja narodnedemokratije i SSSR. CK KPJ smatra da se ta pomo morapovezivati s unutranjom i spoljnom politikom Jugoslavije, a niu kom sluaju s injenicom to on nije mogao da primineosnovane i na neistinama zasnovane optube." to se tiejedinstva komunistikog fronta, u Izjavi je stajalo da se ono nezasniva na priznavanju izmiljenih i iskonstruisanih greaka ikleveta, nego na injenici da li je politika jedne partije stvarnointernacionalistika ili nije". Istovremeno, CK KPJ nije prelazio

    utke preko injenice da je Informbiro prekinuo principe nakojima je osnovan, a koji su predviali dobrovoljnost svakepartije u odnosu na prihvatanje zakljuaka".

    Ambasador FNRJ u Francuskoj Marko Risti izvestio jemarala Tita 5. jula 1948. godine da su pojedini lanovi KPFrancuske ve poeli da nazivaju Tita Dorio, De Gol, Musoli-ni". Desetog jula 1948. poznati knjievnik pisao je Titu izPariza da je objavljivanje Rezolucije u Imaniteu doiveo kaoklevetniki besmisao". Time su Ristiu postale jasne ranijeodluke KPF o povlaenju objavljenih govora Josipa Broza Titai Svetozara Vukmanovia Tempa, uz rezervisanost rukovode-ih francuskih komunista poslednjih meseci. Risti se pismom

    koje je objavio edomir trbac obratio Marselu Kaeu, komu-nistikom veteranu, povodom iznoenja lai od strane aka Di-kloa, u kome stoji, izmeu ostalog: ,,Gde se to nalazimo, u kakavgroteskni i tragini komar hoe da nas uvuku, metodama kojebi bile samo smene kad ne bi prljale -one koji se njima slue, ikad oni koji se njima slue ne bi bili avangarda francuskeradnike klase. . ." Ne dajte", pie Kaenu, da i Vas povuku utaj sramni i ludi poduhvat koji se sastoji u tome da se

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    20/84

    J- y U

    S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    kompromituje cela Komunistika partija Francuske poveziva-njem za jedan nemogui pokuaj da se kompromituju jugoslo-venski rukovodioci pred francuskim narodom i da se suprotsta-ve jugoslovenskom narodu koji druge rukovodioce nee." Optu-be IB su za njega bile taman i otrovan dim" koji e otrovati"one koji uestvuju u klevetama a ne one protiv kojih suusmerene. Nebo e se razvedriti", zakljuivao je Risti u pismuMarselu Kaenu. Ali do prenua" francuskih komunista nijedolo o emu svedoi porast informbiroovske kampanje protiv

    Jugoslavije u ime internacionalizma, jedinstva demokratskogfronta mira", podreivanja moskovskim direktivama. Jednimdrugim povodom, Risti e pisati da e taj novi toboeinternacionalistiki kurs koji je Rezolucija isticala, i da e stavprema seljacima sadran u Rezoluciji, da e sve to imati tekihposledica, ali je 'zagrljaj' Moskve bio ve i suvie vrst da bi se u biu svom oportunistika KPF iz njega mogla istrgnu-ti.. . Slabost francuske Partije je ono to joj je dalo, i u tojprilici, tu alosnu, prividnu snagu".

    Sastanak jugoslovenske delegacije sa delegacijom Bugar-ske i Staljinom okruenim njegovim najbliim saradnicima uKremlju, februara 1948, uzima se kronoloki kao poetak

    sukoba. U prvoj fazi Staljin je nameravao pod pretnjomekonomskog i politikog pritiska da u tiini ugui" KPJ.Dobijanjem podrke drugih partija, Staljin je internacionalizo-vao sukob s KPJ, drei ga i dalje pod svojim nadzorom, alisada pojaavajui pritisak i delujui psiholoki na rukovodstvoKPJ stavljanjem ovoga u izolaciju i pojaavanjem njegovenesigurnosti, jer je sav komunistiki svet" protiv KPJ. Rau-nao je i na svoj kult u Jugoslaviji koji je KPJ razvila pre rata, utoku rata i posle rata. Taj kult je u komunistikoj sredini inarodu zaista postojao, ali se Staljin prevario u oceni Tito-vog uticaja, kao voe originalne revolucije, oveka pod ijimrukovodstvom je stvorena vlastita armija i nova vlast. Koliko se

    Staljin u toj svojoj proceni prebacio" svedoi i podatak izHruovljevog tajnog referata na XX Kongresu KPSS 1956,gde ovaj navodi Staljinove rei: Dovoljno je da pomaknem maliprst, i Tito e pasti." Podigao je i aku" ali Tita nije oborio, ta-vie uticao je na uvrenje njegovog ugleda u zemlji i svetu, jerje kao David iz sukoba sa Golijatom izaao kao pobednik.Ficroj Maklejnje govorei o Titu kao osporavanoj barikadi"napisao da je u ivotu svakt velike linosti dovoljno da ostvari

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    21/84

    ODBRANA NEZAVISNOSTI 2 1 5

    samo jedan od tri Titova podviga pa da ostane znaajan u istoriji,pri emu misli na osposobljavanje partije za revoluciju, pobedurevolucije u okvirima drugog svetskog rata i emancipaciju odStaljinove vlasti 1948. godine.

    Odbijajui da uestvuje u radu bukuretanskog zasedanjaIB-a, mada su neki njeni lanovi smatrali da treba uputitipredstavnike, KPJ je istakla izvesne principe o karakterurasprava u meunarodnom radnikom pokretu. Iz Izjave jeproizilazilo da ne postoji osnova za ravnopravan dijalog: KPJ je

    optuena, a nije mogla da se brani; odnos prema njoj nije bioodnos drugarstva i poverenja; raspravljalo se na bazi netanoutvrenih injenica. Bukuretanski skup bio je zamiljen kaomesto osude i ekskomunikacije, a ne kao komunistiki razgovorjednakih.

    Oslanjajui se na svoj autoritet u meunarodnom radni-kom pokretu i bespogovornu podrku partija lanica Informbi-roa, Staljin je raunao da e objavljivanje Rezolucije IB-adovesti do pobune u KPJ i zbacivanja rukovodstva. On nijebirao rei u ideolokoj diskvalifikaciji jugoslovenskog komuni-zma (,,jeresi"). Velika ljubav prema Sovjetskom Savezu iautoritet koji je uivao Staljin meu narodima Jugoslavije

    zavarali su sovjetsko rukovodstvo, koje je smatralo da zbaciva-nje nekoliko rukovodeih ljudi nee predstavljati problem,sasvim previajui slobodarstvo naroda, njegovu nepokornost iprivrenost nezavisnosti. Staljin jednostavno nije verovao uraskol, to jest da e se jugoslovensko rukovodstvo odupreti,pretpostavljajui da e naii na njegovu pokornost, ili bar da ese ono pocepati, emu je sluilo i pismo od 27. marta u kome jebio blai prema Titu i Kardelju za razliku od otrih osudailasa, Vukmanovia i Rankovia.

    Staljin je s birokratskom bahatou ignorisao iskustvonarodnooslobodilake borbe, potcenio antifaistiki napor Ju-goslavije u tek zavrenom ratu, preao preko borbenog itradicionalno slobodarskog duha naroda, povredio borakikadar poistoveujui njegovu ulogu s daleko manjom ulogomnekih drugih pokreta otpora. On je zaboravio da je jugosloven-ska revolucija s albanskom bila jedina revolucija izvedena uokvirima drugog svetskog rata i da je Tito doekao njegov krajkao proslavljeni komandant partizanske armije" i voanacije".

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    22/84

    J- y U

    S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    Cepanju KPJ sluilo je uzimanje u zatitu Sretena ujoviai Andrije Hebranga, a naroito podstrekavanje zdravih eleme-nata" u partiji, vernih jedinstvenom socijalistikom frontu" nasvrgavanje njenog vodstva. O tome je Rezolucija Informbiroadirektno govorila na sledei nain: Zadatak ovih zdravihlanova KPJ jeste da prisile svoje dananje rukovodioce daotvoreno i poteno priznaju svoje pogreke i da ih poprave, danapuste nacionalizam, da se vrate internacionalizmu i da svimsilama uvruju jedinstveni socijalistiki front protiv imperija-

    lizma, ili ako se dananji rukovodioci KPJ pokau za tonesposobni, da ih smene i istaknu novo internacionalistikorukovodstvo Komunistike partije Jugoslavije." KPJ je u Izjavizauzela odluan stav prema ovim prevratnikim pozivima.Centralni komitet Komunistike partije Jugoslavije" kaese u njoj poziva partijsko lanstvo da zbije svoje redove uborbi za ostvarenje partijske linije i jo vee uvrenjejedinstva Partije, a radniku klasu i ostale radne mase,okupljene u Narodnom frontu, da jo upornije nastave rad naizgradnji nae socijalistike domovine. To je jedini put i nainda praksom dokaemo svu neopravdanost pomenutih optubi."

    Na sednici CK KPJ 20. maja 1948. doneta je odluka da se

    sazove Peti kongres Partije za 21. jul. Odluka o njegovomodravanju objavljena je u tampi, to je znailo da je rukovod-stvo KPJ reilo da pitanje sukoba postavi pred celokupnopartijsko lanstvo i jugoslovenske narode.

    Peti kongres odravao se 20 godina posle Drezdenskogkongresa KPJ i 8 godina posle Pete zemaljske konferencije, kojaje imala obeleje kongresa.

    Za Kongres je bilo izabrano 2.344 delegata s reavajuimpravom glasa, po principu da se jedan delegat bira na 200lanova KPJ. Pred njegovo odravanje, 30. juna 1948, KPJ jeimala 468.175 lanova i 51.612 kandidata. Josip Broz Tito bio jeizabran za delegata Petog kongresa na partijskoj konferencijiPrve proleterske divizije. Svega 106 delegata nije bilo uestvo-valo u narodnooslobodilakoj borbi. Konferencije na kojima subirani kongresni delegati proticale su u znaku podrke stavuCK KPJ prema Rezoluciji Informbiroa i odbrane politikepartijskog vodstva.

    Peti kongres KPJ je trajao od 21. do 28. jula. Otvorio ga jeTito u Domu garde u Beogradu. Najiri publicitet obezbeen jeneposrednim prenoenjem toka sednica preko radio-stanica i

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    23/84

    ODBRANA NEZAVISNOSTI 2 1 7

    opirnim izvetavanjem o njima u tampi. Partije Informbiroasu bojkotovale Kongres, na koji su bile pozvane. Prema uzefuBofi Staljin je tada poeo da uvia da borba s KPJ nee bitilaka i da u narednoj fazi treba biti strpljiv. Po oceni EdvardaKardelja, Peti kongres oznaio je poetak idejne ofanzive"KPJ, ali e do nje ipak doi tek naredne godine.

    Na Kongresu je analiziran i ocenjen dotadanji razvojni putKPJ. Referati i diskusija stavili su teite na njenu ulogu uorganizovanju narodnooslobodilake borbe i posleratne socija-

    listike izgradnje u Jugoslaviji. Politiki izvetaj CK KPJpodneo je Tito, izvetaj o organizacionom radu KPJ Aleksan-dar Rankovi, izvetaj o agitaciji i propagandi Milovanilas, izvetaj o borbi KPJ za novu Jugoslaviju, za narodnuvlast i socijalizam Edvard Kardelj, izvetaj o izgradnjisocijalistike ekonomike FNRJ Boris Kidri; Projekt progra-ma KPJ izloio je Mosa Pijade, a Nacrt statuta KPJ BlagojeNekovi.

    Kongres je dao politiku podrku CK KPJ u odbraninezavisnosti Jugoslavije. Sedmodnevni rad proao je u znakuispitivanja vlastitog revolucionarnog puta. Tekovine oslobodi-lakog rata i revolucije, kao i prvi koraci u socijalistikom

    preobraaju Jugoslavije, trebalo je da budu najreitije svedo-anstvo o ispravnosti politike vodstva KPJ, pa samim tim i daopovrgnu optube IB-a. Razmatranje ranijih iskustava bilo jepodreeno odbrani savremenog kursa Partije. Njeno vodstvodobilo je plebiscitarnu podrku izabranih delegata i ogromneveine lanstva i jugoslovenskih naroda.

    S teorijske take gledita znaajno je to je Peti kongresKPJ postavio tezu ,,o socijalistikom karakteru narodne revolu-cije, to doprinosi razumevanju njene sutine i prouavanjukaraktera novih pojava u drugim oslobodilakim pokretima".Iznesena je i koncepcija ,,o narodnoj demokratiji kao specifi-nom obliku diktature proletarijata i o mogunostima uspeneizgradnje socijalistikog drutva u postojeim uslovima meu-narodnih odnosa i meunarodnog poloaja Jugoslavije".

    Gledano sa stanovita budueg razvitka, Peti kongres je veRezolucijom o osnovnim narednim zadacima organizacija KPJuneo i neke antibirokratske tonove, istina jo sasvim blede,nerazvijene i protivrene. Tako se u Rezoluciji trai upornaborba protiv svih birokratskih i drugih metoda koji koeprivlaenje masa i razvijanje njihove inicijative u izgradnji

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    24/84

    J- y U

    S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    socijalizma", svestrano uee masa u radu mesnih organanarodne vlasti, razvijanje kritike i kontrole radnih masa nadradom dravnih organa i privrednim aparatom". Borba protivsvih pojava birokratizma u organima dravne vlasti i privred-nom i drutvenom aparatu nagovetavala se i u etvrtomodeljku Rezolucije. Istovremeno s osiguravanjem rukovodstva izcentra, zahtevani su samoinicijativa i uee masa u raduuprave.

    Rezolucija Informbiroa nije potedela ni Narodni front. KPJ

    se, prema kritiarima", bila rastvorila" u Narodnom frontu,toj bespartijnoj masi svih klasa i slojeva" i svih moguihburoaskih" partija. Jugosloveni su optuivani zbog izraava-nja partijske politike kroz Program Narodnog fronta. Iz toga seizvodio zakljuak da su oni menjeviki likvidatori", da surevidirali boljeviko shvatanje Partije i doveli je u opasnostda bude likvidirana" kao klasna partija radnike klase". Pomiljenju jugoslovenskih komunista na Petom kongresu, tajnapad je imao za cilj izolaciju Partije i odvajanje frontovskemase" od nje, Da bi ;,dokazao" svoje teze Staljin, a kasnije iInformbiro, iskrivljavao je jedno mesto iz Titovog govora naDrugom kongresu NFJ, odranom u Beogradu septembra 1947,

    izostavljajui njegovu ocenu o predvodnikoj ulozi" Partije uNarodnom frontu. Jugoslovenski komunisti na Petom kongresunisu ni osporavali izvesno stapanje lanstva Narodnog fronta slanstvom Partije. Isticalo se da mnogi lanovi Narodnog frontarade kao najbolji komunisti iako nisu lanovi KPJ, to jeuostalom bila i jedna od najvanijih odlika Narodnog frontaJugoslavije. Jugoslovenska avangarda" je time potvrivalaLenjinove misli da se disciplina avangarde" odrava njenomsvesnou", njenom odanou revoluciji, njenom istrajnou,samopregorom, heroizmom, a na drugoj strani njenom vetinomda se povee, zblii, do izvesnog stepena stopi s najirommasom trudbenika, kao i pravilnou njenog politikog rukovo-enja.

    U vreme napada IB-a na NFJ, praktino napada na njusamu, KPJ je imala najvei uticaj u svojoj istoriji, ostvarujuiga neposredno, preko dravnih organa i masovnih organizacija.Staljin i Informbiro nisu potovali nacionalne specifinosti inijanse", koje su jedno vreme sami zagovarali zbog potrebasvoje pragmatistike politike, a na drugoj strani okovanidogmatizmom nisu razumevali sutinu politike NFJ, mada

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    25/84

    ODBRAN A NEZAV ISNOST I ^ i 9

    su, oseajui njegovu snagu, nastojali 1948. da odvoje mase odPartije.

    Kongres je usvojio Program Komunistike partije Jugosla-vije, prvi od Vukovarskog kongresa, odranog juna 1920. Sobzirom na naredne promene u jugoslovenskom drutvu, Pro-gram je imao privremen i prelazan karakter. U novousvojenomStatutu, koji je bio nalik na Statut SKP(b), stajalo je nauvodnom mestu da je KPJ ,,vodei organizovani odred radnikeklase Federativne Narodne Republike Jugoslavije, najvii oblik

    njene klasne organizacije. Ona se u svojoj delatnosti rukovoditeorijom marksizma-lenjinizma." Peti kongres je dao jednodu-nu podrku CK KPJ, jer se nijedan delegat nije izjasnio zaRezoluciju Informbiroa, to ne znai da meu delegatima nijebilo i takvih koji su sa sumnjom gledali na otpor KPJ, pa injenih pristalica. Na tekoe i kritiki trenutak po nezavisnostzemlje ukazao je Tito u zavrnoj rei: ,,Ja vas, drugovi idrugarice, upozoravam da se mi nalazimo u tekoj situaciji, utekom periodu. Naa Partija je postavljena pred veliku kunju,i samo ako budemo sauvali veliku budnost, jedinstvo imonolitnost u naoj Partiji, ako neemo gubiti nerve, naapobjeda e biti osigurana."

    Na Petom kongresu prihvaena je Rezolucija o odnosu KPJprema Informbirou. Mada se u njoj konstatovalo da je kritika upismima CK SKP(b) netana, nepravilna i nepravedna" taje konstatacija, uostalom, bila moto celokupnog rada Kongresa vodstvo KPJ pokuavalo je da otkloni razmimoilaenje.Sutina sovjetskog napada jo je bila zamagljena za deolanova, a njegovi stvarni uzroci skriveni. Tito je nesumnjivobrzo prozreo sutinu sovjetskog napada, a delu rukovodeegkadra nije bila nepoznata predistorija odnosa izmeu KPJ iSKP(b). Pored sve kamuflae sutina sovjetskih ciljeva posleobjavljivanja Rezolucije postajala je ak providna za politikiizgraenije lanstvo. CK SKP(b) je ipak uveravan da e CK KPJnastojati da se sovjetskom partijskom rukovodstvu prue nalicu mesta sve mogunosti da se uveri u netanost svojihoptubi". Peti kongres je oznaio kritiku IB-a kao netanu,nepravilnu i nepravednu", ali isticanjem da su vodstvo KPJ iKPJ ostali u svemu verni principima meunarodne proletrskesolidarnosti i jedinstva antiimperijalistikog demokratskogfronta". Peti kongres je takoe obavezivao CK KPJ da uini sveda se likvidiraju razmimoilaenja" sa CK SKP(b). U petom

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    26/84

    J- y U

    S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    odeljku Rezolucije stajalo je: Peti kongres KPJ konstatuje dase KPJ nije iskljuila iz Informbiroa time to nije uzela ueana zadnjem zasedanju Informbiroa i smatra da bi poslelikvidacije razmimoilaenja izmeu CK KPJ i CK SKP(b), otpaoi taj razlog za njeno neuestvovanje u Informacionom birou."

    Odluno odbacujui ideoloko-politiki pritisak komuni-stikih partija sa SKP(b) na elu, vodstvo KPJ nije proputalopriliku da pokae dobru volju za prevazilaenje sukoba, mada utom pogledu nije imalo velikih iluzija. Pokazivanje takve

    spremnosti znailo je dobijanje u vremenu i jaanje sopstveneodbrambene pozicije; na drugoj strani, jugoslovensko partijskorukovodstvo nije moglo da ne vodi rauna o injenici dalanstvo ne moe preko noi raskrstiti s dugo razvijanimpredstavama o Staljinu, boljevikoj partiji i sovjetskom siste-mu, uprkos svoj brutalnosti napada Informbiroa na KPJ. Tito jezavrio referat na Petom kongresu zaricanjem da e KPJsvojom nepokolebljivom vjernou nauci Marksa Engelsa Lenjina Staljina na djelu dokazati da ona nije skrenula sputa te nauke". U Politbiro Centralnog komiteta, najvanijeizvrno telo Partije, u ijim rukama se koncentrisala najviamo, izabrani su, pored Tita, Edvard Kardelj, Aleksandar

    Rankovi, Milovan ilas, sekretari Centralnog komiteta, BorisKidri, uro Salaj, Ivan Gonjak, Franc Leskoek i BlagojeNekovi.

    U novi CK KPJ izabrani su svi raniji lanovi (63), semHebranga i ujovia, ime je potvren njihov dotadanji rad ucelini. Izabrana su i 42 kandidata.

    Republiki partijski kongresi sledili su duh Petog kongresa:Osnivaki kongres KP Crne Gore, odran na Cetinju oktobrameseca; esta pokrajinska konferencija KPJ za Bosnu i Herce-govinu, koja je poela u Sarajevu 1. novembra i pretvorena uPrvi kongres KP Bosne i Hercegovine; Prvi kongres KPMakedonije, otvoren u Skoplju 19. decembra; Drugi kongres KPSlovenije, koji je poeo u Ljubljani 11. novembra 1948; Drugikongres KP Hrvatske, otvoren u Zagrebu istog meseca; i Drugikongres KP Srbije, iji je rad poeo 17. januljra 1949. godine uBeogradu.

    etvrti kongres Saveza komunistike omladine Jugoslavije,odran u Beogradu od 12. do 14. oktobra 1948, usvojio jeodluku Petog kongresa KPJ o spajanju SKOJ-a i Narodneomladine Jugoslavije u jednu organizaciju. Zajedniki kongres

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    27/84

    ODBRANA NEZAVISNOSTI 2 2 1

    poeo je 15. decembra u Beogradu. U vreme ujedinjenja SKOJ jeimao oko 370.000 lanova. Nakon Kongresa ujedinjenja mnogisu kandidovani za lanstvo u KPJ.

    Dojueranji najblii saveznik SSSR-a, Jugoslavija je prekonoi postala objekt nevienog politikog i propagandnog pri-tiska. Ona je, branei se, napregla sve unutranje snage,nastavila izgradnju socijalizma, preduzela mere da probijepolitiku i ekonomsku blokadu socijalistikih zemalja. Umestoda od ovih dobije oekivanu pomo za industrijalizaciju zemlje,

    Jugoslavija se, tri godine posle prestanka neprijateljstava udrugom svetskom ratu, nala izloena pretnji da bude nasilnoukljuena u Staljinov blok. Istorija sukoba 1948. otkriva dajedna socijalistika drava moe biti meta pritiska drugihsocijalistikih drava. Ona istovremeno pokazuje da se u izborusredstava 1948. godine socijalistike zemlje nisu libile nijednogmetoda. Napad na Jugoslaviju i njen otpor otkriva i nalijeStaljinove politike u meunarodnim odnosima i u komunisti-kom pokretu.

    Optube CK SKP(b) podrale su sve komunistike partije.KPJ je napala i Komunistika partija Kine. Liu ao Ci je umoskovskoj Pravdi juna 1949. napao antisovjetski" stav iz-

    dajnike nacionalistike Titove klike", to Jugoslaviji nijesmetalo da, rukovodei se naelnim razlozima, obavesti Cen-tralnu vladu NR Kine da je priznaje, oktobra iste godine.Jugoslavija je priznala i Demokratsku Republiku Vijetnam,mada se Vijetnamska partija sa Ho i Minom na elu nalazilatakoe na strani Staljina u sukobu sa KPJ.

    Komunistike partije i dravni organi zemalja narodnedemokratije sinhronizovali su sa SSSR-om propagandu i drugeneprijateljske akcije protiv Jugoslavije. Napad na njenu partijusve se vie pretvarao u napad na njenu dravnu politiku.

    Optube Informacionog biroa komunistikih i radnikihpartija protiv KPJ 1948. godine dovele su do protivjugoslo-venskih istupa u Svetskoj sindikalnoj federaciji i drugimmeunarodnim organizacijama pod sovjetskim uticajem. Jugo-slovenski sindikati optueni su za razbijanje Svetske sindikalnefederacije, a njihovo razvijanje saradnje sa sindikalnim organi-zacijama balkanskih zemalja ocenjeno je kao antisovjetskadelatnost i izraz nacionalizma. Kriza u odnosima izmeuradnikih i komunistikih partija te godine uticala je na poloajsvih jugoslovenskih organizacija u meunarodnom radnikom,

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    28/84

    J- y U

    S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    sindikalnom i omladinskom pokretu, koji su bili pod kontrolomSovjetskog Saveza. Na Jedanaestom plenumu Jugoslovenskihsindikata usvojena je ocena da Svetska sindikalna federacijavie ne izraava volju i klasne interese meunarodnog radni-kog pokreta, jer se izrodila u organizaciju koja sprovodipolitiku birokratskog aparata jedne drave, zbog ega jepostala smetnja za razvitak meunarodnog klasnog sindikal-nog pokreta". Posle 1948. rasputeno je Vee balkanske omladi-ne. Svetska federacija demokratske omladine stala je na sta-novite da ono predstavlja tetan presedan jer razbija federa-ciju na blokove.

    S obzirom na teak meunarodni poloaj Jugoslavije, Ed-vard Kardelj je avgusta 1948. osloboen dunosti predsedni-ka Kontrolne komisije i postavljen za ministra inostranihposlova FNRJ, umesto Stanoja Simia.

    Stav KPJ protiv pritiska IB podrale su dravne ustanove,meu njima i Narodna skuptina FNRJ, jer je napad sve vieprelazio na dravni plan, ugroavao Jugoslaviju i njen meuna-rodni poloaj, iako su zemlje Informbiroa nastojale da stvoreutisak kako odvajaju i razlikuju rukovodstvo KPJ od vladeFNRJ i drugih dravnih organa. Narodna skuptina usvojila je

    rezoluciju sa zajednike sednice Save.mog vea i Vea naroda30. septembra 1948. u kojoj su osueni postupci Informbiroaprema Jugoslaviji, a narod pozvan da nastavi podrku drav-nom rukovodstvu i rad na sprovoenju petogodinjeg plana.

    Objavljivanje Rezolucije Informbiroa i odgovor KPJ delova-lo je na narod kao grom iz vedra neba, jer se smatralo da je KPJnajblii saveznik SKP(b). Tadanji izvori pominju negodovanjeslino onom od 27. marta 1941. Meu komunistima i drugimgraanima bilo je iluzija da je napad na KPJ maslo" danova,Molotova i Maljenkova, to govori koliko su kult Staljina ipoverenje u sovjetski socijalizam bili usaeni u svesti. No i oveiluzije su brzo rasprivane, emu su najvie doprinosili sami

    inicijatori napada udovinim optubama i ignorisanjem ele-mentarnih injenica, te komunistikih i meunarodnih normi.Po Edvardu Kardelju, preokret u celokupnom politikom polo-aju Jugoslavije bio je tako neoekivan da su ljudi pravusadrinu i svu dubinu spora tek postepeno shvatali. Isti autorkae da se postupalo surovo" prema agenturama" Kominfor-ma, jer bi se u suprotnom sluaju samo doprinosilo otvaranjuvrata" Staljinu. Jugoslavija je morala da vodi rat na dva fronta:

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    29/84

    ODBR ANA NEZ AV IS NOS TI 2 2 3

    protiv IB-a i protiv pokuaja da se iznudi prelazak Jugoslavijeu drugi blok. Sticao se utisak da je zemlja stisnuta izmeu ,,dvamlinska kamena", ali je praksa pokazivala da je nezavisnostnedeljiv proces. Na unutranjem planu KPJ se nosila s malo-brojnom ali agresivnom informbiroovskom opozicijom, koja jenastojala da se organizuje u samostalnu snagu. Kao to uprelomnim situacijama esto biva, javljali su se kolebljivci, kojisu iekivali kome taboru da se privole, zavisno od pobednika.Prema Kardelju, trei tabor su predstavljali oni koji su se sve

    vie okretali ideologiji prolosti, naroito sa stabilizacijomJugoslavije, opredeljeni za formulu klasinog buroaskogliberalizma", razoarani u socijalizam i Staljina, tim pre to subili njegovi najuskogrudiji tumai u prethodnom periodu.

    Na Univerzitetu u Moskvi nalazilo se preko 460 naih stu-denata. Nekoliko hiljada Jugoslovena nalazilo se na sovjetskimuniverzitetima i vojnim akademijama u Moskvi, Lenjingradu,Kijevu, Sverdlovsku i drugim gradovima. Deo Jugoslovena nala-zio se na specijalizaciji u kolama i slubama NKVD. Njima je bioonemoguen dodir sa jugoslovenskom ambasadom i dobijanjejugoslovenskih novina. General Radivoje Jovanovi je otvorenoodbio da uestvuje na sastancima na kojima se blatila njegova

    zemlja. Da bi se privoleli da ostanu u SSSR-u obeavani su iminovi, poloaji i druge privilegije posle ruenja Tita. Sirene su ilane vesti o pobuni u Jugoslaviji, o ruenju spomenika Crvenojarmiji, napadima na Staljina. Slian pritisak vren je najugoslovenske graane i u drugim zemljama tzv. narodnihdemokratija, naroito na omladinu koja se nalazila na radu ispecijalizaciji u Poljskoj i ehoslovakoj.

    U pokrajinskom rukovodstvu KPJ za Bosnu i Hercegovinudolo je do kolebanja po pitanju optubi Informbiroa. Radilo seo Rodoljubu olakoviu, Hasanu Brkiu, Ugljei Daniloviu,Paagi Mandiu, Niku Juriniu i drugima. Na zajednikomsastanku CK KPJ i PK Bosne i Hercegovine 7. jula 1948.

    iznoena su shvatanja da je trebalo ii na sastanak IB-a uBukuret, priznati neke optube (stavove), pa i da je tanaoptuba IB-a o polulegalnosti KPJ. Ministarska elija" u Sa-rajevu smatrala je da treba ii na sastanak IB-a. Idolatrija unepogreivost Staljina i SKP(b) dostizala je u celoj KPJogromne razmere, zahvaljujui politici i propagandi same KPJ.U samokritikom osvrtu Rodoljuba olakovia, kao uzrocikolebljivosti navedeni su zaparloenost", dogmatizam, nedo-

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    30/84

    J- y U S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    voljan teoretski rad, uticaj vaspitanja i Kominterne. olakovije izjavljivao da je bio spreman da se baci kroz prozor, ali jeodustao da IB ne bi razvio propagandu da su ga ubili Tito iKardelj. Izjavljivao je da je zahvalan Titu i Bevcu" (Kar-delju).

    etiri od devet lanova PK KPJ za Crnu Goru: BooLjumovi, Vuko Tmui, Niko Pavi i Radivoje Vukieviprihvatili su stavove i dokumente KPJ iz discipline", a nestvarnog uverenja. S njima su sredinom jula 1948. u CK KPJ

    razgovarali Kardelj, ilas i Rankovi, s ciljem da ih odvrate odispoljenih opredeljenja" i da im ukau ,,na greke". Istovreme-no sa njihovim ponaanjem vremenski i sutinski" podudaralose otvoreno izjanjavanje za Rezoluciju Informbiroa i jednogbroja Crnogoraca, koji su se nalazili na visokim vojnim,diplomatskim i drugim funkcijama van Republike (Arso Jova-novi, Radonja Golubovi, Vlado Dapevi, Branko Petrievi idrugi). lanovi PK su avgusta 1948. smenjeni i narednogmeseca iskljueni iz KPJ. Informbiro je u Crnoj Gori imaouporite u bjelopoljskom srezu, dok se na elu Sreskog komitetanalazio Ilija Bulatovi. Sve do kraja 1948. u Bijelom Polju sesluao Radio-Moskva. Krajem te godine Bulatovi se odmetnuo

    sa ciljem da zapone gerilu. Njegova grupa (18) sastojala se odfunkcionera partije iz sreza, vlasti, pa i pripadnika UDB-e. UAlbaniju je prebeglo 21 lice, a pet ih je ubijeno prilikombekstva. U prvoj polovini 1949. veina lanova sreskih ruko-vodstava partije u Nikiu, Andrijevici, Ivangradu, Kolainu,Danilovgradu opredelila se za politiku IB-a. Dolo je do irokeeskalacije informbirovtine". Krajem 1949. i poetkom 1950.poelo je masovno iskljuivanje iz partije i hapenje iskljuenih.Osvajala su olaka hapenja", psihoza straha od UDB-e",osjeanje pravne nesigurnosti", politika rezignacija".

    U SSSR-u je ostalo 187 oficira, 149 podoficira, 165 vojnihpitomaca i 63 suvorovca", zapravo deca od 911 godina kojasu iz Jugoslavije upuena na vojno uilite Suvorov" u Moskvi.

    Po liniji IB otilo je ili se zadralo u emigraciji (SSSR iistonoevropske zemlje) 4.928 ljudi.

    Sluba Lavrentija Berije zavrbovala je za rad jedan brojjugoslovenskih graana u Jugoslaviji, a pogotovu u SSSR-u poosnovu internacionalne obaveze. Prema Radovanu Radonjiu uobavetajnoj aktivnosti protiv Jugoslavije bilo je angaovano 89oficira obavetajne i kontraobavetajne slube koji su se

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    31/84

    NAPAD INFORMBIROA NA KPJ

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    32/84

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    33/84

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    34/84

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    35/84

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    36/84

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    37/84

    Drue Tito mi ti se kunemo,Da sa tvoga puta ne skrenemo,Drue Tito, voo komunista,Partija je kao sunce ista. . ."

    41. PESMA NASTALA NA V KONGRESU KPJ

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    38/84

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    39/84

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    40/84

    47 DVA NAJBLIA SARADNIKA REVOLUCI JE MARKOS I ZAHARUADIS POSTALI SU OD 1948. GODINE

    KRVNI NEPRIJATELJI

    48. STROGA KONTR OLA; BUNKER I .VELIKA ICA"

    49. UPISI VANJE NARODNOG ZAJMA U VREME EKONOMSKE BLOKADE

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    41/84

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    42/84

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    43/84

    54. NASLOV NA STRANICA LAJFA OD 21. APRILA 1952. U KOJEM JE OBJAVLJEN PRVI NASTAVAK TITO-

    VE AUTOBIOGRAFIJE

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    44/84

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    45/84

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    46/84

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    47/84

    ODBRANA NEZAVISNOSTI 2 2 5

    nalazili u sastavu sovjetskih vojnih strunjaka u Jugoslaviji,zatim veliki broj sovjetskih civilnih strunjaka i vie od 8.500zavrbovanih" graana Jugoslavije odranije ili posle izbijanjasukoba na videlo, od obavetajnih slubi SSSR-a i zemaljatzv. narodne demokratije.

    Aprila 1948. vojni sud u Ljubljani je posle petodnevnogprocesa doneo presudu grupi od 37 graana koji su optueni dasu kao logorai zloglasnog logora Dahau postali saradniciGestapoa, a posle rata radili za zapadne obavetajne slube.

    Postoje pretpostavke da su organizacija ovog procesa i smrtnekazne na njemu izreene bile uslovljene Staljinovim pritiskomda bi se ublaio napad IB-a, jer se radilo o kanjavanju zapad-nih pijuna", ime je trebalo pokazati strogost u odbrani od za-padne subverzije. Pitanje je kako su jugoslovenskim organimabila dostavljena obavetenja o radu ovih graana za Gestapo uvreme okupacije. Tek, grupi sa Brankom Dilom i Stanetom Os-valdom sueno je kao grupi pijuna, tetoina, sabotera i diver-zanata". Jedanaest prvooptuenih je bilo osueno na kaznu smr-ti i streljano. Drugi proces, tzv. Bohinev, organizovan je avgusta1948. u Ljubljani i na njemu je sueno etvorici bivih logoraaiz Dahaua. Svi osueni su naknadno krivino-pravno rehabili-

    tovani.CK KPJ je jednoglasno odobrio odluku CK KPJ Hrvatske odelatnosti Rada igica, Duka Brkia i anice Opaia. NaPolitbirou CK KP Hrvatske uestvovali su E. Kardelj i A.Rankovi. U vezi s ovom grupom Tito je smatrao da e IB ii narazbijanje bratstva i jedinstva", te je trebalo raskrinkati tuagenturu na terenu". Srpsko poreklo ovih rukovodilaca injihovo nezadovoljstvo razvitkom srpskih ustanikih krajevanameravao je iskoristiti IB. Na ovo se tim pre raunalo, jer je ipre napada IB-a bilo manifestacija nezadovoljstva na nacional-noj osnovi. Srpski ustaniki krajevi su zaputani, a i kadrovskastruktura rukovodstva u partiji i vlasti se menjala na njihovu

    tetu, to je potenciralo nezadovoljstvo, prenoeno i na ireslojeve. Mada nema javnih manifestacija u tom smislu, potenci-jalno nezadovoljstvo je postojalo i tinjalo. Likvidacija ovihrukovodilaca ga je samo pojaavala, ali je opasnost u kojoj sezemlja nalazila i snana partijska disciplina uticala da se ovoiskljuivanje ne odrazi u partijskom lanstvu srpskog porekla.

    Cazinska buna maja 1950. ima svoj osnovni uzrok uponaanju srednjih slojeva na selu u ustanikim oblastima koji

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    48/84

    Z ^ U

    S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    nisu mogli da izdre otkupne mere i politiku KPJ na selu prvihposleratnih godina, otpadajui od pokreta u ime veoma maglo-vitih ideja o restauraciji starih odnosa na selu, povratkuKaraorevia, podleui miljenjima o zapostavljanju starihboraca i zaslunih ljudi iz prolog rata. Ujedinjuju se nezavisnood nacionalnih obeleja, to je ve danas teko zamisliti. Naelu ove pobune nalazili su se ljudi iz Cazinske krajine islunjskog sreza, spomeniari" Milan Boi i Mile Devrnja.Radilo se o udnoj smei jer su jedni zagovarali traenje pomoiod Anglo-Amerikanaca, te da se u akciju ne ukljuuju pripadni-ci IB, jer su za SSSR, nasuprot drugima. Razoruani porunikJA u Kladui prilazi ustanicima smatrajui da je dolo vreme dase svete Hebrang i ujovi. Dok Boi hoe povezivanje sa IB,dotle Devrnja istupa protiv, jer oni navodno predstavljajukraljevu vojsku". Delovali su i meu Muslimanima, stavljajuiih pod psiholoki pritisak: niste se odazvali 1918. i 1941, alisada to morate uiniti, ukoliko elite da se nad vama nesprovede odmazda. Mere otkupa su bile neizdrljive: odreivaose otkup rai koju seljaci nisu ni sejali; deo demobilisanihoficira je smatrao da su rano zaboravljeni i naputeni; politikise to objanjavalo pojednostavljenom formulom, etniko-

    -kulakim elementima", pri emu se gubio iz vida jedan dalekosloeniji proces koji prevazilazi uske okvire Cazinske krajine.Buna je slomljena intervencijom vojnih snaga. Voe pobunesu streljane, a mnogi uesnici osueni na vremenske kazne.

    Snage unutranjeg pua" na koje je Staljin raunaosastojale su se, prema podacima Dragana Markovia, od 21.880uesnika narodnooslobodilakog rata, 4.153 pripadnika Jugo-slovenske armije, 1.673 nosioca Spomenica 1941", 2.616 lano-va raznih rukovodstava KPJ, 1.772 pripadnika organa unutra-njih poslova, 4.008 studenata, 5.081 radnika, 5.626 politikihfunkcionera. Meu politikim funkcionerima bila su dva lanaPolitbiroa (S. ujovi i A. Hebrang), osam lanova CK KPJ, 16

    lanova centralnih komiteta KP, 50 lanova oblasnih komiteta,773 lana sreskih komiteta KPJ.

    Protiv Jugoslavije poveden je ekonomski rat. Okrenuta udotadanjoj spolj no trgovinskoj razmeni prema SSSR-u i drugimsocijalistikim zemljama, ona je 1948, u punom naponu izvra-vanja petogodinjeg plana, bila od njih naputena, ostajui bezrazvijenih ekonomskih veza i sa zapadnim zemljama, zbog loihpolitikih odnosa. Polovinom naredne godine SSSR i druge

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    49/84

    ODBRANA NEZAVISNOSTI 2 2 7

    socijalistike zemlje uspeli su da ostvare potpunu ekonomskublokadu Jugoslavije. Njen deficit se poveao za 5 milijardidinara, ili za 49% ukupne vrednosti jugoslovenskog izvoza.Razmena sa SSSR-om i drugim socijalistikim zemljama sma-njena je 1949. godine na jednu treinu dotadanjeg obima.Ranije zakljueni ekonomski sporazumi jednostrano su raskida-ni. Maarska je prestala da izvrava reparacione obaveze,utvrene mirovnim ugovorom. Sovjetske okupacione vlasti uAustriji ometale su plovidbu jugoslovenskih brodova na gor-

    njem Dunavu. Rumunska vlada obustavila je potanski ielezniki saobraaj izmeu Jugoslavije i Rumunije.Ekonomska blokada dovela je Jugoslaviju u izvanredno

    teak poloaj. Trebalo je pronai nova trita u vreme kada suzapadne zemlje iz politikih razloga ograniavale svoju trgovin-sku razmenu s njom. Zapadno trite bilo je zasieno uporeenju s istonoevropskim, kvalitet proizvoda nije odgo-varao, pa su se teko prodavali i najcenjeniji jugoslovenskiartikli. Uprkos tome, pred jugoslovenskom privredom nalaziose neposredan zadatak promene pravca spoljnotrgovinske raz-mene, bez obzira na tete od te nagle preorijentacije. Trebaloje bez odlaganja menjati puteve prevoza robe, boriti se za

    kredite, poveavati izvoz da bi se za sirovine dobila deviznasredstva" radi podmirenja uvoza. Na etvrtom vanrednom za-sedanju Narodne skuptine FNRJ decembra 1948. radnici,omladina i lanovi Narodnog fronta pozvani su na krajnjenapore u eksploataciji rudnika i uma kako bi se osiguraladevizna sredstva za nabavku potrebnih maina i ureaja.Poseban teret padao je na radnike na eleznicama i u transpor-tu uopte, koji su bili zadueni da u najkraem roku organizujuprevoz jugoslovenskih sirovina do novih potroaa.

    Izmeu Jugoslavije i susednih socijalistikih zemalja zavla-dalo je gotovo ratno stanje. Granice prema njoj bile sunaikane straarskim kulama, ograene bodljikavom icom; unajosetljivijim graninim mestima bile su postavljene nagaznemine. Iz Maarske, Rumunije, Bugarske i Albanije ubacivani suu Jugoslaviju obueni diverzanti i obavetajci. Meu njima supreovlaivali jugoslovenski graani koji su se bili izjasnili zaRezolcuiju IB-a. Sovjetska vlada tretirala je jugoslovenskeemigrante kao revolucionarne emigrante", istinske socijalistei demokrate", verne sinove Jugoslavije". U Jugoslaviju jeubacivan propagandni materijal a tampa i radio-stanice irile

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    50/84

    Z ^ U S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    su antijugoslovensku propagandu. Susedne socijalistike zemljeupotrebljavale su i vazdune balone za ubacivanje letaka pre-vratnike sadrine. Iz pograninih krajeva stanovnitvo jebilo evakuisano.

    Oko Jugoslavije stezao se vojni obru susednih socijalisti-kih zemalja. Povrede njenog vazdunog prostora postale supravilo. Te zemlje su u graninom prostoru gradile operativneaerodrome, koncentrisale trupe, izvodile vojne vebe. Pojedinisektori jugoslovenske granice nou su osvetljavani reflektorima.

    U vojnim jedinicama socijalistikih zemalja sprovoena jeaktivna antijugoslovenska propaganda. Njihova tampa tvrdilaje da je Jugoslavija prela na stranu zapadnih sila, da je u njojobnovljen kapitalizam, da je ustupila svoju teritoriju, posebnoaerodrome i luke, armijama imperijalistikih zemalja. Demon-stracije sile i provokativni pokreti trupa du jugoslovenskihgranica ostavljali su utisak da predstoji neposredan napad naJugoslaviju.

    O razmerama pograninih arki svedoi broj incidenata:1950 937; 1951 1.517; 1952 2.390. Od 1948. do 1953.ranjeno je i ubijeno oko 100 graana FNRJ i pripadnikaJugoslovenske armije.

    Preko 20 centara u socijalistikim zemljama bavilo seiskljuivo organizovanjem antijugoslovenskih akcija. Podriva-ku i obavetajnu aktivnost vrila su i diplomatska predstavni-tva tih zemalja u Jugoslaviji, pa i njihove itaonice i domovikulture" u Beogradu, dok nisu zatvoreni. Socijalistike zemljedavale su azil jugoslovenskim graanima koji su se bili izjasniliza Rezoluciju IB-a, prebegli preko granice ili napustili jugoslo-venska diplomatska predstavnitva u inostranstvu; oni suukljuivani u propagandni i obavetajni rat protiv FNRJ.

    Posebnom pritisku bile su izloene jugoslovenske manjine uRumuniji, Bugarskoj i Maarskoj. Protivno obavezama koje suove zemlje preuzele mirovnim ugovorom posle drugog svetskograta u vezi s pravima i zatitom manjina, njihovi pripadnici suraseljavani, denacionalizovani, hapeni, oduzimana im je imovi-na. Postupanje prema njima predstavljalo je svojevrstangenocid.

    Poloaj jugoslovenskih manjina u Rumuniji i Maarskojpromenio se kada su rukovodstva komunistikih partija Rumu-nije i Maarske podrala Rezoluciju IB-a. Ministarstvo inostra-nih poslova FNR Jugoslavije stavilo je do znanja Vladi NR

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    51/84

    ODBRANA NEZ AV ISNOS TI 2 2 9

    Rumunije 25. avgusta 1948, izmeu ostalog, da je suprotnokulturnoj konvenciji izmeu FNRJ i NR Rumunije obustavljenasvaka aktivnost Drutva prijatelja Rumunija Jugoslavija(ARJUG), koje je bilo osnovano oktobra 1947. u Bukuretu saciljem da razvija prijateljske veze izmeu dveju zemalja.Protivno ugovorima o pograninom reimu spreeno je kretanjedvovlasnicima do njihovih imanja. Od juna 1948. pripadnicijugoslovenske manjine" stavljeni su pod permanentni i siste-matski policijski pritisak. Najveem pritisku izloeni su ruko-

    vodioci Saveza slovenskih kulturno-demokratskih udruenja uRumuniji. No, pritisku je bila izloena jugoslovenska manjina"u celini. Savez slovenskih kulturno-demokratskih udruenja uRumuniji (SSKDUR) osnovan je januara 1946. sa zadatkom darazvija slovensku solidarnost, podstie demokratske tenjeslovenskog stanovnitva u Rumuniji, daje podrku masovnomkulturno-prosvetnom radu. Vlasti su posle Rezolucije izmenilerukovodstvo Udruenja i dovele na njegovo elo ljude koji suzadueni da rade protiv FNRJ. Rumunski rukovodioci su umestima naseljenim slovenskim ivljem, preteno Srbima, odnjih traili da se izjasne protiv Jugoslavije. Naroito organizo-vane grupe stavile su pod kontrolu stanovnitvo jugoslovenskih

    manjina. Nasilno je promenjena i redakcija Pravde, slubenogorgana Saveza slovenskih kulturno-demokratskih udruenjaRumunije. Time su izloena napadu nacionalna i demokratskaprava pripadnika srpske i drugih jugoslovenskih manjina uRumuniji. U ekspozeu o spoljnoj politici podnetom u Narodnojskuptini FNRJ 29. decembra 1948, Edvard Kardelj govori ostradanjima jugoslovenske nacionalne manjine" u zemljamatzv. narodne demokratije. Pominje skidanje" demokratskiizabranih rukovodstava u kulturnim organizacijama nacional-nih manjina, hapenje i progone predstavnika tih manjina,proterivanje jugoslovenskih uitelja i profesora koji su radili ukolama jugoslovenske manjine u Rumuniji. Prema Kardelju, u

    varvarskim postupcima" protiv naih graana najvie je otilavlada NR Albanije.Toj ovinistikoj politici posluila je kao osnova Rezolucija

    Informbiroa. U Rumuniji i drugim zemljama narodne demo-kratije" nastojalo se da se manjine pokrenu protiv matice.Jugoslovenske knjige i udbenici su plenjeni, a rukovodiocimanjinskih organizacija liavani slobode. Pohapeni su i pred-stavnici ove manjine u Skuptini. U pograninim krajevima,

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 8

    52/84

    Z ^ U

    S OCIJ ALIS TIKA J UGOS LAV IJ A

    gde uglavnom ivi srpska manjina, zaveden je specijalni reim.Sa terorom protiv pripadnika ove manjine uvedena je legitima-cija na osnovu koje se iskljuivo moglo ui ili izai iz zone",odnosno oblasti u kojima su iveli pripadnici jugoslovenskemanjine". Pripadnike manjine su u zatvorima u Temivaru tuklioficiri Sigurance". Meu uhapenima nalazio se i Boa Sta-nojev, jedan od rukovodilaca srpske manjine u Rumuniji.

    Sline mere pritiska primenjivane su prema jugosloven-skim manjinama" i u Maarskoj posle juna 1948, a naroito su

    pojaane posle procesa Laslu Rajku. Protiv manjinskog stanov-nitva korieni su funkcioneri provokatori u organizacijijugoslovenske manjine u Maarskoj, kao Milan Ognjenovi idrugi. ovinistiki stav maarskih rukovodilaca prema jugoslo-venskoj manjini u Maarskoj ispoljavao se jo pre pojaveRezolucije da bi se zatim samo pojaao, dostiui vrhunac udoba procesa Laslu Rajku. Tri godine je Ministarstvo prosveteMaarske obeavalo da e izraditi udbenike za manjinskeosnovne kole. Kakve su se tendencije u tim udbenicimaprovlaile moglo se videti iz pripremljenih udbenika zemljopi-sa za V i VI razred, u kojima se govorilo o Karpatskom bazenukoji se delio na Veliku maarsku niziju" i Malu maarsku

    niziju"; meu gradovima Velike maarske nizije" pominjala sei Subotica. Plenjene su jugoslovenske knjige, zatvarane bibliote-ke i zabranjena upotreba srpskohrvatskog jezika, a manjincinazivani divljim racima" (Vadrac). Takva politika nije moglada se ne tumai kao sentitvanska misao" koja prisvajaVojvodinu, Erdelj, Slovaku, Hrvatsku, pa i Bosnu i Hercegovi-nu. Hunija" se oduvek, kako je jo govorio Seenji, znalauljuljkivati iluzijama (uljukava u snove").

    Najgore dane doivela je srpska manjina u Rumuniji uprocesu masovnog raseljavanja. Prinudnim naputanjem sta