Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 7

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 7

1/33

SPOLJNOPOLITIKA ORIJENTACIJA JUGOSLAVIJEI PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA

Na izlasku iz rata meunarodni poloaj Jugoslavije bitno jeodreivala injenica to je KPJ revolucionisanjem masa dovelanarodnooslobodilaku borbu do pobedonosnog kraja, osvojilavlast i postala stub novog politikog sistema. Kao rukovodeasnaga jugoslovenskog drutva, ona je utvrivala i pravacspoljne politike. Prvih godina posle drugog svetskog rataJugoslavija se u meunarodnim odnosima suprotstavila poku-ajima velikih drava Zapada da ometu njen samostalni razvi-tak, a na drugoj strani oslonila se na veni savez" sa SSSR-om

savez koji je za njene rukovodee snage podrazumevao ravno-pravne odnose izmeu pokreta i drava, kao i pomo u izgradnjisocijalizma.

Takvo meunarodno opredeljenje Jugoslavije dobilo je nazavretku rata konkretan i institucionalan izraz potpisivanjemUgovora o prijateljstvu, uzajamnoj pomoi i posleratnoj sarad-nji sa SSSR-om, i njenim ueem na Osnivakoj konferencijiOrganizacije ujedinjenih nacija u San Francisku aprila juna

1945. Jugoslovenski narodi su se praktino ve u toku rataizjasnili za politiku zbliavanja i saradnje sa SovjetskimSavezom koju je inspirisala KPJ pre, u toku i neposrednoposle rata. Sledei SSSR Jugoslavija nije prvih godina posle za-vretka rata uvaavala OUN, podozrevajui od amerike politi-ke, uticaja SAD u OUN i mogunosti stvaranja tzv. glasake ma-ine. No duh Povelje odgovarao je, i pored njene nesavrenosti,novom poretku svetskih odnosa. Njena naela suverena jed-nakost svih lanica, obaveza reavanja meunarodnih sporovamirnim putem, i zabrana meanja u unutranja pitanja drugihlanica izraavala su i spoljnopolitike koncepcije Privreme-ne vlade DFJ.


2/33

SPOLJN'OPOLITICKA ORIJENTACIJA JUGOSLAVIJEI PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 6 3

Pribliavanje Jugoslavije SSSR-u, praeno njenom podr-kom demokratskim i oslobodilakim pokretima u drugimzemljama, nailo je na nerazumevanje, otpor, pa i neprijatelj-stvo Zapada. Za velike zapadne saveznike zakljuenjejugoslovensko-sovjetskog ugovora bilo je znak da je Jugoslavijanapustila politiku ekvidistance" i ravnotee sa svim dravama.Britanski ambasador u Beogradu Ralf Stivenson zahtevao je odDFJ da plati robu koju je, uglavnom stanovnitvu jadranskogpojasa, isporuila Anglo-amerika vojna organizacija za pomocivilnom stanovnitvu, na osnovu ugovora zakljuenog januara1945. Mere konfiskacije imovine i nacionalizacije stranog idomaeg kapitala Zapad je uzimao kao dokaz vie da unutra-nji razvoj Jugoslavije poinje da tee po obrascu sovjetskogdrutvenog ureenja. Uz sve uoljiviji rascep u ratnom savezuantifaistikih sila, zapadne sile su strahovale da SovjetskiSavez preko Jugoslavije ne izbije na Jadransko more, posebnona njegov najseverniji deo.

Sudar suprotnih interesa Jugosalvije i zapadnih sila otvorioje maja 1945. transku krizu na samom zavretku rata uEvropi, koja je dovela do usijanja njihove odnose. Kriza oko

Trsta je ve na poetku otkrila da zapadni saveznici odstupajuod proklamovanog naela o pravu naroda na samoopredeljenje,a na drugoj strani da pitanje revizije severozapadnih granicaprevazilazi bilateralne jugoslovensko-italijanske odnose i javljase kao poetna manifestacija hladnog rata u odnosima izmeusuparnikih antifaistikih sila. Za Cerila je ve maja 1945.eljezna zavesa" bila sputena od Baltika do Jadrana. Britan-ski premijer je oznaio Tita kao moskovski pipak" koji semoe obuzdati samo demonstracijom sile. Istupajui za politikuvrste ruke", on je osigurao i podrku amerikog predsednika jo uvek zaokupljenog ratom na Dalekom istoku podpretpostavkom da Tito napadne".

Beogradskim sporazumom, zakljuenim 9. maja 1945, pred-vieno je da deo teritorije Julijske krajine koji je ukljuivaoTrst, eleznike pruge i puteve prema Austriji (preko Gorice,Kobarida i Trbia), te Pula s ostalim pristanitima na zapadnojobali Istre budu pod komandom i kontrolom saveznikogvrhovnog komandanta. U Trstu je trebalo da ostane manjikontingent jugoslovenskih trupa. Sporazum u Beogradu nijeunapred reavao pitanja koja je tek trebalo da raspravi mirovnakonferencija. Posle povlaenja trupa Jugoslovenske armije, 12.


3/33

-L 3 U J-y USOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

juna 1945, ustanovljena je vojna uprava zapadnih saveznika uzoni ,,A" i jugoslovenska vojna uprava u zoni ,,B" sporneteritorije Julijske krajine.

Pod pritiskom odstupajui iz Trsta i Pule, Jugoslavija senije mirila s tim da se o njenim severozapadnim granicamareava na osnovu negacije prava naroda na samoopredeljenje ida se prelazi preko injenice da je ona nezavisna drava. To jepredsednik Privremene vlade DFJ stavio do znanja velikimsilama svojim istupanjem u Ljubljani 27. maja 1945. Po Titovimreima, ,,mi neemo da plaamo tue raune, mi neemo dabudemo moneta za podmiivanje, mi neemo da nas mijeaju uneku politiku interesnih sfera". Na taj deo govora sovjetski

ambasador u Beogradu Ivan Sadikov uloio je protest kodEdvarda Kardelja, smatrajui da je nedozvoljivo izjednaavanjezapadnih sila i SSSR-a.

Jugoslovenski zahtev za slovenakim delom Koruke takoenije naiao na razumevanje zapadnih saveznika, koji su na notuPrivremene vlade DFJ odgovorili, polovinom maja 1945, daMoskovska deklaracija od 1. novembra 1943. predvia ponovnouspostavljanje slobodne i nezavisne Austrije u granicama pre

anlusa. Sovjetski Savez je prihvatio da Jugoslovenska armijaposedne deo njegove okupacione zone u Austriji, pod operativ-nim rukovodstvom taba Crvene armije. Kao i u sluajuJulijske krajine, zapadni saveznici su prelazili preko jugoslo-venskog vojnog doprinosa antifaistikoj koaliciji. Oni suignorisali i injenicu da se situacija od 1938. izmenila i da jeNemaka s austrijske teritorije napala Jugoslaviju 6. aprila1941. Pravo na samoopredeljenje jo jednom je uskraenokorukim Slovencima.

Izloena i u ovom sluaju koncentrinom pritisku zapadnihsila, i ne nalazei razumevanja za svoje zahteve, a uz toizolovana, jer joj je SSSR pruao tek najoptiju podrku u jekutranske krize, nevoljan da se aktivnije angauje Jugoslavi-ja je reila da povue svoje trupe na predratnu jugoslovensko--austrijsku granicu.

Manifestacije antijugoslovenske politike na Zapadu sve suse vie umnoavale i dobij ale u otrini s prvim znacima hladnograta. Negativna iskustva sa saveznicima, steena u toku rata, uborbi za meunarodno priznanje revolucionarnih promena itranskoj krizi, nastavila su da se gomilaju posle osloboenja,kada je FNRJ zahtevala reviziju granica prema Italiji i Austriji,


4/33

SPOLJN'OPOLITICKA ORIJENTACIJ A JUG OSLA VIJ E I PRO BLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 6 5

protestovala zbog omoguavanja rada jugoslovenskoj emigraci-ji, prihvatanja kolaboracionista, zadravanja zlatnog i deviznogdepozita Kraljevine Jugoslavije u SAD, voenja propagandnograta protiv komunistike diktature", zbog nepovoljnog tretma-na jugoslovenskih reparacionih potraivanja od zapadnih oku-pacionih zona Nemake, kao i restitucije jugoslovenskog plov-nog parka na Dunavu. Povraaju renog brodovlja Amerikancinisu prilazili kao pitanju izmeu SAD i Jugoslavije, ve kaooptem ekonomsko-politikom problemu meu saveznicima",pri emu je Jugoslavija, po miljenju SAD, bila deo interesnesfere SSSR-a u istonoj Evropi.

Depozit Kraljevine Jugoslavije u SAD iznosio je

71.524.757,20 dinara i 109.284.121,82 dolara u valuti i zlatu, alije posle troenja od strane emigrantske vlade, novembra 1945.sveden na 14.073.819,97 dolara u zlatu i 23.393.972,08 udevizama, ukupno 37.367.792,05 dolara. SAD su odgaaleprenos ovih sredstava na Jugoslaviju, suprotno pravilimameunarodnog prava i moralnim obavezama prema Jugoslavi-ji kao saveznikoj zemlji", to je proisticalo iz podele sveta isvrstavanja Jugoslavije uz SSSR. Prilikom zapoetih razgovora1947. Vlada SAD je pitanje povraaja vezivala za isplatuamerikih potraivanja po Zakonu o zajmu i najmu, za naciona-lizovanu i konfiskovanu imovinu SAD i njenih graana uJugoslaviji, te za odtetu za oborene avione SAD iznad Sloveni-je, ukupno u iznosu od 42.300.000 dolara ija je suma prevazila-zila monetarne rezerve Jugoslavije u SAD. Amerika vlada jekasnije smanjila svoja potraivanja na 20 miliona dolara. VladaFNRJ je uzaludno isticala tetu koja joj je ovom blokadomnaneta preko inflacije, ograniavanja uvoza, sprovoenja indu-strijalizacije i smanjivanja standarda graana. Na ime direktnetete (inflacija) Jugoslavije je isticala tetu od 15 milionadolara. Raspravljanje ovog pitanja kroz organe OUN-a nije dalorezultat, iako je tribina svetske organizacie iskoriena zamoralno-politiki pritisak na SAD, kao zemlju koja je krilameunarodno pravo, povedena politikim interesima u odmera-vanju sa SSSR-om, tretmanom Jugoslavije kao sovjetskogsatelita".

Suprotno saveznikoj politici, proglaenoj u toku rata, daratni zloinci za poinjene zloine moraju snositi odgovornost uzemljama u kojima su ih izvrili, oni u nekim sluajevima nesamo to nisu predavani Jugoslaviji nego se 1947. blagonaklono


5/33

J-y U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

gledalo na njihovo spasavanje i prebacivanje iz Italije koju suinae, po mirovnom ugovoru, bili duni da napuste upaniju, Severnu i Junu Ameriku. Velike zapadne saveznikesile ekstradirale su samo jedan broj ratnih zloinaca koji suuspeli da napuste Jugoslaviju; njima je kasnije sueno predjugoslovenskim sudovima. Jugoslovenskoj vladi izruen je pred-sednik srpske vlade narodnog spasa", general Milan Nedi(koji se, meutim, ubio februara 1946. za vreme istrage), ali ne imnogobrojni etniki i ustaki kvislinzi, pa ak ni Ante Paveli.

Jugoslavija je kod Komisije Ujedinjenih nacija za ratnezloine u Londonu do poetka marta 1947. godine registrovalaukupno 2.104 ratna zloinca, od kojih 1.123 Nemca i Austrijanca

759 Italijana, dok su ostali pripadali drugim narodnostima.Meutim, saveznike okupacione vlasti u amerikim, britan-skim i francuskim okupacionim zonama Nemake i Austrije,kao i u Italiji, ometala su pronalaenje, hapenje i izruenjeratnih zloinaca i kolaboracionista. Meu raseljenim licima iizbeglicama nalazili su se mnogobrojni ratni zloinci i izdajniciije je izruenje Jugoslavija davno traila. Pred predstojeimpovlaenjem Anglo-Amerikanaca iz Italije organizovano je pre-bacivanje ratnih zloinaca u junoamerike zemlje. Jugoslavijije tek bio izruen 121 ratni zloinac, od kojih 115 Nemaca iAustrijanaca, a nijedan italijanski ratni zloinac. Jugoslovenskipredstavnici posebno su apostrofirali najistaknutije italijanskeratne zloince za vreme rata: Duzepe Bastijanija, Maria Roatu,Alesandra Pircio Birolija, Vitoria Ambrozija, Orlanda, a meudomaim kolaboracionistima poznate zloince Damjanovia,ujia, Jevevia, Luburia, Bobana, Herenia, Prezelja, Baragu i mnoge druge". Saveznici nisu predali ni poglavnika",jer mu se navodno bio zametnuo trag.

SAD i Velika Britanija pokuavale su u prvoj polovini tegodine da ometu jugoslovensku trgovinu s malim zapadnimzemljama, u vreme kada je, po oceni Politbiroa CK KPJ, zaJugoslaviju bilo od ivotnog znaaja da povea proizvodnju zaizvoz (uglja, bakra, drveta), kojim bi se obezbedio uvozpotrebnih maina.

Geopolitiki znaaj Jugoslavije bio je odreen njenimcentralnim poloajem na Balkanu, a politika zapadnih silaradila je na tome da oslabi njenu optu meunarodnu poziciju,sluei se i otporom reavanju pitanja njenih severozapadnihgranica na Mirovnoj konferenciji, jer se smatralo da se na taj


6/33

SPOLJN'OPOLITICKA ORIJENTACIJA JUG OSLA VIJ E I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 6 7

nain brane interesi prozapadnih reima u Italiji i Grkoj iparalie prodor Sovjetskog Saveza u sredozemni region prekoJugoslavije. Od februara do avgusta 1946.anglo -amerikaavijacija je neprekidno naruavala vazduni suverenitet Jugo-slavije. Posle obaranja jednog amerikog aviona avgusta 1946. iprinudnog sputanja drugog u predelu Bleda SAD je dramatizo-vala ovaj incident i do uarenja zaotrila odnose sa Jugoslavi-jom. Kao to se vidi iz protestne note Vlade FNRJ vladi SAD,jedan transportni avion tipa C 47 je bio prisilno sputen, a 19.avgusta posada drugog aviona je tragino zavrila". Preleti subili izvreni u dubini od 50 do 70 km. jugoslovenske teritorije.Oigledno da se po broju preleta, njihovoj uestalosti,

neosvrtanju na opomene i vremenskom okviru u kojem je donjih dolazilo nije radilo o rutinskim povredama vazdunogsuvereniteta. SAD i Velika Britanija su bili uvereni da izaJugoslavije stoji SSSR. Kao i u drugim situacijama, velike silesu sve odnose posmatrale sa stanovita kako reaguje drugavelika suparnika sila, pretpostavljena ili stvarna zatitnicazemlje sa kojom se druga strana trenutno ili trajno nalazila usukobu. Oevidno je da se radilo o testu Jugoslavije i SSSR-a,to jest njihove spremnosti na reakciju, a na drugoj straniJugoslavija smiljeno izlagala pritisku. Ovi incidenti i njihovaistovremenost s dogaajima u Jugoslaviji, odnosno radomMirovne konferencije, nisu bili nimalo sluajni. Po svomkarakteru, upornosti i uestanosti, preleti preko jugoslovensketeritorije znaili su vie od sluajnih povreda granice, pa irutinske vojnoizviake aktivnosti, odraavajui krizu u odno-sima izmeu vodee sile Zapada i Jugoslavije. Zapadna propa-ganda je dramatizovala ultimatum amerike vlade Jugoslaviji, a

u novinskim kuloarima pretilo se atomskom bombom: jednomMoskvi, a drugom Titu".Odnosi sa zapadnim dravama zaotravali su se u 1946. sve

vie s pribliavanjem Mirovne konferencije. Jednu od manife-stacija pritiska inilo je iskoriavanje armije generala Vladi-slava Andersa od 120.000 Poljaka za pritisak na Jugoslaviju.Vlada FNRJ je u memorandumu od 14. februara 1946. protesto-vala to poljska emigrantska armija koja se u prolom ratu

borila na strani zapadnih saveznika na italijanskom frontupomae jugoslovenske kvislinge pod vidom borbe protivkomunizma" u Jugoslaviji, preti okupacijom zone ,,B", koju suzaposedale trupe FNRJ, sakuplja naroito hrvatske teroriste"


7/33

J-y USOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

(ustae). Andersove trupe su se provokativno ponaale ujugoslovenskom graninom podruju od novembra 1945, na toje jugoslovenska vlada preko SSSR-a traila da se o ponaanjupoljskih jedinica obavesti Savet bezbednosti.

Na vest o hvatanju Drae Mihailovia sastao se u LondonuJugoslovenski narodni odbor. U ime Odbora Slobodan Jovano-vi je uputio zahtev generalnom sekretaru Organizacije ujedi-njenih nacija Trigve Liju da se Mihailovi izvede pred Meuna-rodnu anketnu komisiju. Uputio je i pisma ministrima inostra-nih poslova zemalja lanica Ujedinjenih nacija. Bivi kralj PetarKaraorevi takoe je uputio pismo britanskom kralju DorduVI, amerikom predsedniku Trumanu predsedniku francuske

vlade oru Bidou, protestujui zbog osude Mihailovia.Pre izvoenja Drae Mihailovia pred vojni sud i njegoveosude na smrt, 16. jula 1946, SAD su zapoele anti jugoslo vensku kampanju pozivajui se na namere komunista" da likvidi-raju politikog protivnika, na sudsko ubistvo", na ogranienemogunosti odbrane, i ponudile svoje branioce i svedoke (izredova preivelih amerikih pilota koji su se u ratu spaslisputanjem na teritoriju pod kontrolom etnika).

Vlada SAD je uputila notu vladi FRNJ 30. marta 1946, 17dana poto je A. Rankovi u svojstvu ministra unutranjihposlova u Narodnoj skuptini Jugoslavije izjavio da je DraaMihailovi zarobljen". Amerika teza je polazila od toga da jeMihailovi vodio znatne snage otpora protiv osovine, borei sepod najveim tekoama i bez odgovarajueg snabdevanja,doprinosei materijalno sa svojim snagama optoj saveznikojstvari u kojoj je Jugoslavija tako herojski sudelovala". Poziva-jui se na interese pravde", amerika vlada je traila dapretresu protiv generala Mihailovia prisustvuju ameriki ofici-ri koji su se u toku rata nalazili pri njegovom tabu i avijatiarikoje su etnici spasili posle pada na njihovu teritoriju, jerposeduju dokaze iz prve ruke" koji mogu biti od uticaja nazvaninu jugoslovensku optubu o kolaboraciji Mihailovievihsnaga sa neprijateljem. A. Rankovi se u vreme priprema zaproces Mihailoviu nalazio sa Titom u Moskvi, ali se iztelegrafske prepiske izmeu njega i M. ilasa vidi da su elni

ljudi Jugoslavije smatrali da se ameriki pokuaji obezvreiva-nja optubi protiv Mihailovia kose sa suverenitetom jugoslo-venskog pravosua, to je bez premiljanja odbijeno. U kratkomvremenu, na osnovu etnikih materijala koji su bili u posedu


8/33

SPOLJN'OPOLITICKA ORIJENTACIJA JUG OSLA VIJE I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 6 9

vlasti, pukovnik Milo Mini, kao vojni tuilac, sainio jedokumentovanu optubu protiv Mihailovieve kolaboracije iratnih zloina, koja je u celini potvrivala trajnu saradnjuetnika sa snagama okupatora u cilju ostvarenja osnovnestrateke zamisli da se borba odloi i u meuvremenu unitepartizanske snage kao glavni protivnici.

Amerika intervencija u prilog Mihailovia mogla je ostavitiutisak na zapadno javno mnjenje, jer je propaganda u njegovprilog kao borca pokreta otpora imala dugo nerazumne razme-re, a njenom rasplamsavanju do kulta doprinosila je i srpskaemigracija. Ponovo razbuktavanje starog, ve jednom sahranje-nog mita, zapoelo je u svim sredstvima informisanja na

Zapadu, nalazei se sada kao i u toku rata u funkcijipolitike zapadnih vlada u odmeravanju sa SSSR-om i svimdrugim pokretima i reimima koji su po njihovoj oceni bili usovjetskoj slubi. Dok je jugoslovenska teza polazila od toga dase radi o sluaju nacionalne izdaje", zapadna je insistirala napolitikom obraunu i sudskom ubistvu". Ovu poslednju tezubranio je i Mihailoviev advokat na procesu, dr Dragi Joksimo-vi, pripadnik Demokratske stranke, i dojueranji poslanikPrivremene narodne skuptine. ak je i ameriki krunskidokaz", to jest da su etnici spasili amerike pilote bio uvelikomanjkav, jer se skrivalo da su deo amerikih i drugih avijatia-ra zapadnih zemalja etnici, koji su saraivali sa Nemcima,predavali svojim naredbodavcima, a pogotovu da je daleko veibroj ovih avijatiara spasla NOVJ.

Zapad se i na Mirovnoj konferenciji u Parizu suprotstaviojugoslovenskim zahtevima za reviziju severozapadnih granicaprema Italiji, prelazei preko istorijskih, etnikih i ekonomskihargumenata jugoslovenske delegacije, uprkos optoj podrcikoju joj je davao SSSR.

Savet ministara inostranih poslova velikih sila (SAD,SSSR-a, Velike Britanije, Francuske i Kine), formiran naPotsdamskoj konferenciji, vodio je odluujuu re na Mirovnojkonferenciji, jer su ostale saveznike zemlje pred ovim telommogle samo da iznesu svoje miljenje i istaknu zahteve. Ovakvauloga Saveta odgovarala je i zapadnim silama i SSSR-u. Savetministara zasedao je septembra/oktobra 1945. u Londonu,nastojei da rei pitanje granice Jugoslavije i Italije, to je inaebilo kljuno pitanje". Pored ugovora o miru s Italijom, trebaloje da se zakljue i mirovni ugovori s Bugarskom, Maarskom,


9/33


Rumunijom, Finskom. Uoi plenuma Konferencije mira uParizu, Savet je zasedao u tom gradu u dva navrata: apri-la/maja i juna/jula 1946. godine. Mirovna konferencija otvorenaje u Parizu, u Luksemburkoj palati, 29. jula i trajala do 15.oktobra iste godine. Pozvane su bile saveznike zemlje koje suuzele efektivnog uea u drugom svetskom ratu (ukupno 21):Australija, Belgija, Beloruska SSR, Brazil, ehoslovaka, Etio-pija, Francuska, Grka, Holandija, Indija, Jugoslavija, Junoa-frika Unija, Kanada, Kina, Norveka, Novi Zeland, Poljska,SAD, SSSR, Ukrajinska SSR i Velika Britanija. Na elujugoslovenske delagacije nalazio se Edvard Kardelj, a meulanovima Moa Pijade, Ale Bebler, Joa Vilfan, Sinia Stan-

kovi, Sreko Manola, Milan Barto i drugi. Sovjetska delegaci-ja je na Mirovnoj konferenciji branila jugoslovenske zahteve zapravednim granicama s Italijom, dok je za pitanje razgranienjas Austrijom, razmatrano naredne godine, SSSR bio dalekomanje zainteresovan. Prema Edvardu Kardelju, za Sovjete su tijugoslovenski zahtevi bili relativno sporedno pitanje u njihovojglobalnoj strategiji". Francuska je imala ulogu posrednikaizmeu Zapada i SSSR-a, u smislu iznalaenja kompromisa.Posle Mirovne konferencije Savet ministara nastavio je sedniceu Parizu i Njujorku, novembradecembra 1946, gde su kona-no utvreni tekstovi mirovnih ugovora, potpisani 10. februara1947. u Parizu.

Na Londonskom sastanku Saveta ministara inostranihposlova Velika Britanija i SAD su favorizovale Italiju. Francu-ski predlog je polazio od etnike ravnotee". Prema sovjet-skom predlogu, koji je bio najpribliniji etnikoj granici,Jugoslaviji bi pripala Istra, Trst, Gorica i druga slovenakanaselja.Na prvom zasedanju Saveta ministara inostranih poslovavelikih sila Kardelj je, 18. septembra 1945, predloio za Trststatus federalne jedinice DFJ. Jugoslavija je, osim toga, bilaspremna da gradu da status slobodne luke is a o b r a a j n eolakice. Nasuprot jugoslovenskim, italijanski predloi su pred-viali internacionalizaciju Trsta i autonomiju Rijeke. Savez-nika komisija za razgranienje, obrazovana marta 1946. odpredstavnika velikih sila (SAD, SSSR-a, Velike Britanije iFrancuske), u celini nije vodila rauna o etnikom sastavusporne teritorije, s tim to su predstavnici SAD najvie dovodiliu pitanje jugoslovenske zahteve. Na zasedanju Saveta ministara


10/33


inostranih poslova u Parizu, juna/jula 1946, odbijeni supredloi o internacionalizaciji Trsta i kondominijumu, ili dvoj-noj upravi (italijanskojugoslovenskoj), nad gradom. Prilikomposete Beogradu novembra 1946. Palmiro Toljati je poslepovratka izjavio u Rimu da postoji mogunost reenja Trsta nabazi autonomije, pod suverenitetom Italije, a sa demokratskimstatusom Trsta", koji bi bio garantovan izjavom Italije i Ju-goslavije.

Glasanjem o ugovoru o miru s Italijom usvojena je francu-ska linija razgranienja izmeu dve zemlje. Poto Savet mini-stara nije mogao da postigne saglasnost o zajednikom nacrtustatusa Slobodne Teritorije Trsta, Konferenciji u Parizu je

podneto pet projekata: svojetski, britanski, ameriki, francuskii jugoslovenski. Jugoslovenski nacrt statuta previao je neza-visnost slobodnog grada Trsta, koji bi se s Jugoslavijom nalaziou realnoj uniji, odnosno imao s njom zajednike slube predsta-vljanja u inostranstvu, monetarni sistem, carine, eleznicu ipotansko-telefonsko-telegrafske veze. Ugovorom je predvienostvaranje Slobodne Teritorije Trsta (STT) s guvernerom na elu,kojega je trebalo da izabere Savet bezbednosti Ujedinjenihnacija.

Vlada DFJ je 2. novembra 1945. istakla zahtev za ispravkugranice prema Austriji na podruju Koruke i tajerske,smatrajui da o konanoj pripadnosti tih teritorija treba daodlui mirovna konferencija. Saglasna da se ne prejudicirasudbina spornih teritorija pre ove konferencije, ona je istupilaprotiv odravanja parlamentarnih izbora u austrijskim provin-cijama, to jest na teritoriji slovenake Koruke i tajerske.Memorandtun vlade FNRJ upuen Konferenciji ministara ino-stranih poslova u Londonu 18. februara 1946. godine ponovo jepostavio teritorijalne zahteve prema Austriji, koji su se zasniva-li na geografskim, etnografskim i ekonomskim razlozima. Tizahtevi, meutim, nisu naili na savezniko razumevanje, iakosu ostavljali deo jugoslovenskog stanovnitva u okvirima Au-strije.

O miru s Austrijom raspravljao je Savet ministara inostra-nih poslova u Moskvi marta/aprila 1947. godine, kao i uLondonu novembra/decembra iste godine, ali sporazum nijepostignut. Zapadne sile su branile predratne granice Austrije isuprotstavljale se sovjetskom zahtevu za reparacijama. Savet seponovo sastao u Parizu maja/juna 1949. i postigao sporazum da


11/33

1 7 2 SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

granice Austrije ostanu onakve kakve su bile 1938, ime sujugoslo venski zahtevi odbijeni. Vlada FNRJ je uputila protestnunotu i memorandum o zatiti prava nacionalnih manjina kojinije bio ni razmatran.

Ugovori s Italijom, Finskom, Rumunijom, Maarskom iBugarskom potpisani su februara 1947. Jugoslavija je mirovnimugovorom s Italijom dobila preko 7.000 km2 nove teritorije, soko 470.000 stanovnika. Italija se obavezala da joj isplatireparacije u iznosu od 125 miliona dolara u roku od 7 godina ida povrati predmete umetnikog, istorijskog i kulturnog znaa-ja. Posebnom izjavom Jugoslavija je stavila do znanja da sepotpisivanjem mirovnog ugovora ne odrie svojih teritorija,nezavisno od naknadnih etnikih promena na njima.

Jugoslovenska delegacija na Mirovnoj konferenciji borila seda odbrani svoje legitimne zahteve, podrana optim talasomnarodnih manifestacija u zemlji, iznosei istorijske i etnikeargumente u prilog tih zahteva, a posebno ukazujui naekonomske prednosti i perspektivu razvitka Trsta u sastavuJugoslavije. Trst je imao slovenako zalee, a italijanskaetnika veina u njemu stvarana je vetaki. Za razliku odjugoslo venskog zahteva za slovenakim delom Koruke, zahtevza Trstom imao je u Parizu podrku SSSR-a, ali su sukobivelikih sila oteavali njegovo ostvarenje. Italijanska Demohri-anska stranka i njen predstavnik na Parikoj konferenciji,Alide de Gasperi, uivali su snanu potporu Vatikana iZapada, zaplaenih porastom komunizma u Italiji. Zapad je nareavanje transkog pitanja u jugoslovensku korist gledao kaona uspeh Sovjetskog Saveza da obezbedi izlazak ,,na toplamora", motivisan jakim predubeenjem da Jugoslavija nijenezavisna zemlja. Prema miljenju predstavnika Zapada, preda-vanje Trsta Jugoslaviji omoguilo bi njoj i SSSR-u da se meajuu unutranji ivot Italije i podstiu italijanske komuniste.Jugosloveni su, na jednoj strani, nailazili na otporz a p a d n i hsila, Vatikana i Italije, a na drugoj imali Staljina, koji nije eleokonflikt sa SAD i Velikom Britanijom. Stav Zapada o pitanjuseverozapadnih granica nove Jugoslavije dugo je optereivaojugoslovenske odnose sa zapadnim zemljama, ime se, na dru-

goj strani, koristio Sovjetski Savez, vezujui je za sistem bila-teralno-regionalnih ugovora sa zemljama tzv. narodne demo-kratije.


12/33

SPOLJN'OPOLITICKA ORIJENTACIJA JUGO SLA VIJE I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 7 3

Trst je bio poslednji bedem zapadnih sila prema Istoku, dabi ga zbog znaaja u svojoj strategiji prepustili Jugoslavi-ji. Za njih je to bio izlazak SSSR-a na severni deo Jadranskogmora, dakle na granicu Italije, dodir sa Mediteranom, odakle semogao vriti pritisak na Italiju i njene unutranje procese,potpomaganjem KP Italije, jedne od najjaih komunistikihpartija u Zapadnoj Evropi. Zapadni svet i Vatikan nisu se moglipomiriti sa predajom ove velike luke Jugoslaviji, podrani odn a c i o n a l i s t i k i h snaga u Italiji koje su sa konsternacijomprimale eventualnu mogunost da Slavi" dobiju ovaj italijan-ski grad". Podravanjem otpora ovih snaga da se Trst predaJugoslaviji zapadne sile su praktino cepale italijanskidemokratsko-komunistiki front koji je takoe teko primaoodvajanje Trsta od Italije. Predstavnici jugoslovenske emigraci-je (Veeslav Vilder i drugi) javno su poruivali svojim prijatelji-ma na drugoj strani (Savi Kosanoviu) da Jugoslavija needobiti Trst samo zato to je na strani SSSR-a. Stav zapadnihsila bio je od prvog asa nedvosmislen da se Trst kao vanastrateka taka, ekonomski centar na Jadranu i velika luka celesrednje Evrope ne moe predati Jugoslaviji praktino SSSR-u

u njihovom vienju.Maarska je po mirovnom ugovoru imala da plati reparacijeu iznosu od 50 miliona dolara. Mirovni ugovor sa Maarskomregulisao je granice ove zemlje prema stanju od 1. januara 1938.godine.

Tenje srpskog i hrvatskog stanovnitva Bajskog trougla iBanata neposredno posle zavretka prvog svetskog rata da seujedine sa svojim sunarodnicima u Kraljevini SHS, obnovile suse u daleko blaoj formi i krajem drugog svetskog rata. Jedandeo Srba i Hrvata obraao se preko Branka Petrievia, ko-mesara III armije jugoslovenskim organima, iskazujui spre-mnost ujedinjenja sa braom u Jugoslaviji. Jedinice NOVJ imalesu izriito nareenje da preuzmu vlast u Peuju. Komandnikadar NOVJ je smatrao da je faktiko posedovanje Peujapovoljna pretpostavka za budue pripajanje ovog grada Jugo-slaviji. Vlast u Peuju zadrali su, ipak, tabovi Crvene armije.Po Zoltanu Vau, lanu CK KP Maarske, samo prisustvojedinica NOVJ u Maarskoj je smatrano nezgodnim". Jednadelegacija Srba i Hrvata iz okoline Peuja posetila je 14.Januara 1945. marala Tita, izraavajui elju da Srbi i Hrvatizive u Jugoslaviji. Graani su se po povratku nali pod udarom


13/33

J-y U


maarske represije. Odmazda nije mimoila ni Varagia koji jepredvodio delegaciju jugoslovenskih graana iz Maarske prili-kom posete Beogradu.

Tendencije ujedinjenja podrao je februara 1945. i maralTito, predsednik NKOJ-a i Vrhovni komandant NOV i POJ. Izjednog pisma marala Tita maralu Ivanu Tolbuhinu, koman-dantu 3. ukrajinskog fronta od 11. februara 1945. mogu seprepoznati Titove ideje da se svaki narod, pa i Hrvati, Srbi iSlovenci u Maarskoj, borbom protiv faizma opredele za svojusutranju sudbinu.

Oko 50.000 naih sunarodnjaka, uglavnom Srba i Hrvata",pie Tito, ostalo je u granicama Maarske posle Prvog

svetskog rata. Najvei deo naih sunarodnjaka naseljen je uoblasti Bajskog trokuta, Peuja i Arada, a ima ih rasturenih ducele jugoslovensko-maarske granice. Mi emo na mirovnojkonferenciji traiti da se te oblasti prisajedine naoj dravnojteritoriji, jer na to imamo i istorijsko pravo. Na ivalj, u tokucele svoje istorije, progonili su maarski feudalci i germanskiosvajai. Nasilno su iseljavani iz tih oblasti. Uz teror je vrenadenacionalizacija. Ti progoni naeg ivlja naroito su se po-

otrili u toku ovog rata, zato to se je solidarisao sa slovenskimnarodima. No i pored svega toga, naa braa uspela su dasauvaju nacionalnu svest. Maarske vlasti i danas, iako sesituacija iz osnova izmenila dolaskom Crvene armije, nenaputaju svoju raniju politiku prema naem ivlju. Premetai-ne, logori i hapenja nae brae su svakodnevna pojava . . .Molim vas za hitnu intervenciju da se ti nai sunarodnjaci pustena slobodu i da se ubudue maarskim vlastima onemoguitakav postupak prema naem ivlju;

da se dozvoli naoj brai slobodno ispoljavanje svojihnacionalih oseanja, sloboda organizovanja i ispovedanja anti-faistikih ideja;

da se naim sunarodnjacima dozvoli da formiraju svojevojne jedinice i da pristupaju Narodno-oslobodilakoj vojsciJugoslavije."

U Titovom obraanju sovjetskom komandantu radilo se ozatiti jugoslovenskog ivlja, njegovog borbenog aktiviranjaprotiv faizma, ali i o preseljenju dela stanovnitva. Tito jeizriito izjavio da e Jugoslavija pitanje Bajskog trokuta"izneti na Mirovnu konferenciju, s tenjom da se oblast prisaje-dini Jugoslaviji, a s pozivom na istorijsko pravo". No, te


14/33


teritorijalne pretenzije koliko je nama poznato nisunikada vie ponovljene, ukoliko izuzmemo neke sitnije korektu-re granica koje je na Mirovnoj konferenciji predlagao EdvardKardelj.

Uslovi primirja s Maarskom u odnosu na Jugoslaviju su,prema Stanoju Sirnicu, predviali da Maarska povue svojejedinice i administraciju na predratne granice; da se oslobodesvi savezniki zarobljenici, internirci i raseljena lica i izbeglice ida se snabdeju dovoljnim koliinama hrane i odeom, da im seprui medicinsko lekarska pomo, kao i da se obezbedeprevozna sredstva za povratak svih ovih lica u domovinu; da sevrate Sovjetskom Savezu, ehoslovakoj i Jugoslaviji, kao i

svim ostalim saveznicima, potpuno ouvane sve odnete vredno-sti i materijali koji pripadaju dravnim, drutvenim i zajedni-kim organizacijama, preduzeima, ustanovama i pojedinimgraanima; da se predaju Sovjetskoj komandi svi brodovi kojipripadaju ili su pripadali ujedinjenim narodima, i poslezavretka rata vrate njihovim vlasnicima; da se nadoknade svigubici koji su priinjeni Sovjetskom Savezu, ehoslovakoj,Jugoslaviji u periodu borbe i okupacije. Uzimajui u obziruee Maarske u ratu protiv Nemake, ona je ove gubitkeimala da nadoknadi delimino, u ukupnom iznosu od 300miliona dolara sa otplatom za narednih est godina u natural-nom vidu isporuka njenih roba, od ega e 100 miliona dolarabiti isplaeno ehoslovakoj i Jugoslaviji.

Sa naeg stanovita zanimljiva su traenja pod ta. 3 i 4,naime da se mogu postaviti teritorijalni zahtevi i da NOVJ vesada poseda te krajeve. No, faktiko posedanje nije znailo dae se postaviti i pitanje revizije granica. Maral Tito je topitanje postavio u kontaktu sa saveznikim komandantom maralom Tolbuhinom, ali ono nije vie ponovljeno; izneto jesaveznikom vojnom komandantu a ne i vladi SSSR-a.

Privremena vlada DFJ je preko Obrada Cicmila, efajugoslovenske delegacije za primirje sa Maarskom, protestova-la protiv zabrane izraavanja nacionalnih oseanja jugosloven-skih manjina u Maarskoj. Vlada je ak stavljala do znanja danee postavljati pitanje revizije jugoslovensko-maarske grani-ce u predelu Bajskog trokuta, pod uslovom da maarska vladaosigura autonomna prava ovim manjinama.

U jesen 1945. pitanje se javilo na sasvim drugoj osnovi uMinistarstvu za kolonizaciju DFJ. Sef ovog resora Sreten


15/33


Vukosavljevi, poznati sociolog sela, smatrao je da bi seiseljenjem Maara iz graninih srezova u kojima su Maariinili veinu (bakotopolski, senanski, somborski, bez grada,starobeejski) mogli prebaciti u Maarsku na bazi razmene20.000 Hrvata i 6.500 Srba iz Maarske, ime bi se poboljalanacionalna struktura graninih i prigraninih srezova. Sadavie nije bila re o reviziji granice, ve o reenju pitanjarazmenom i snaenjem nacionalnog sastava stanovnitva ugraninim predelima, tim pre neophodnim to su po Vukosa-vljeviu Maari imali vie istorijske i nacionalne svesti negoJugosloveni. Putem ovog iseljenja olakavao se posao agrarnimkomisijama, jer su kao potencijalni interesenti za zemlju

otpadali bezemljai maarskog porekla iji se broj raunao napreko 100.000. U istom ministarstvu bilo je predloga da seMaarskoj pre mirovnog ugovora ustupe teritorije u severnojBakoj i Banatu (obe Kanjie, Horgo, Senta, pa na istok doMokrina) uz obavezu da Maarska primi jo 200.000 Maara izJugoslavije, ime bi se Vojvodina oslobodila" znatnog brojaMaara, ali su oni odbijeni kao neprihvatljivi. U ovom drugomsluaju re je o korekciji granice, ali na tetu Jugoslavije u ciljusmanjenja maarskog manjinskog stanovnitva. Koliko je namapoznato ovi predloi nisu imali slubeni karakter i nisuprelazili okvire ovog ministarstva i inicijative samog Vukosa-vljevia. Sloenije je pitanje, meutim, kako se u jugosloven-skom vrhu doivljavala politika preseljavanja Maara iz Slo-vake, ali mi za to nemamo pokrie u izvorima, ako izuzmemoneke usmene iskaze.

Izvori o radu SAF-a (Slovenskog antifaistikog fronta) uTemivaru, koji je pripremao kongres svih Slovena u Rumuniji,pominju (21. aprila 1945.) da se kongres saziva da bi sepostavilo pitanje nacionalnih prava Slovena u Rumuniji".Omladina je takoe sazvala kongres sa namerom da se na njemurasprave omladinska pitanja Slovena. Po predvienim referati-ma na Kongresu moe se zakljuivati i o tematici: 1. Narodnoo-slobodilaka borba u Jugoslaviji; 2. Nacionalno pitanje Slovenau Rumuniji; 3. Izvetaj o dosadanjem radu SAF-a. Poblie sekae da bi referat pod 2. obuhvatio nacionalno pitanje, ivotSlovena u Rumuniji u poslednjih 25 godina, a s obzirom na demo-kratizaciju zemlje istakla bi se sloboda nacionalnosti", ali nebi se obuhvatali zahtjevi otcjepljenja ili prisajedinjenja". Vieje nego jasno da nova Jugoslavija nije pokretala teritorijalna


16/33

SPOLJN'OPOLITICKA ORIJENTA CIJA JUG OSLA VIJE I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 7 7

pitanja prema Rumuniji. Po jugoslovenskim obavetenjima izaprila 1945. veina slovenskog ivlja u zapadnoj Rumuniji jeelela prisajedinjenje Jugoslaviji. Oekivalo se da na buduemKongresu bude postavljeno to pitanje. Jugoslavija je bilazainteresovana za demokratizaciju u Rumuniji i potovanjenacionalnih prava narodnosti u Rumuniji, ali nije elela pokre-tanje teritorijalnih zahteva kako ne bi zaotravala odnose sasusednom zemljom.

Na osnovu sporazuma u Varkizi februara 1945, a nakoniskrcavanja britanskih trupa u Grkoj krajem 1944, pod ko-mandom generala Skobija, i estonedeljnih borbi u Atinidecembra 1944. i januara 1945, jedinice ELAS-a (Grka narod-

nooslobodilaka vojska) poloile su oruje, ime se pojaaoteror ekstremne desnice, potpomognute intervencionistima, nadleviarima", graanima antimonarhistike orijentacije, demo-kratima, a posebno nad egejskim Makedoncima. ,,Smena stra-e" u Grkoj, koja je oznaavala dolazak Amerikanaca umestoBritanaca, izvrena je u jeku graanskog rata u zemlji. Otricaamerike politike bila je prvenstveno uperena protiv Jugoslavi-je, koja nije mogla da se ravnoduno odnosi prema progonimamakedonske manjine u Grkoj, kao ni prema borbi koju sugrke demokratske snage vodile u svojoj zemlji. Jugoslovenskatampa podravala je borbu egejskih Makedonaca za nacional-na prava, kole i legalne organizacije, ustajui protiv raspiriva-nja ovinistike mrnje izmeu njih i Grka. Teite albiMakedonaca poivalo je na tezi da monarhofaistiki reim"pod zatitom spoljnih saveznika sprovodi genocid nad manjin-skim stanovnitvom: makedonskim, turskim, vlakim i alban-skim. Izbijanje graanskog rata u Grkoj jo vie je zaotriloodnose izmeu dve susedne drave, usled ega je avgusta 1946.poslanik FNRJ, onemoguen da dalje obavlja svoju diplomatskumisiju, napustio Atinu. Za dogaaje u Grkoj njeni zvaninikrugovi optuivali su Jugoslaviju i ostale severne susede Bugarsku i Albaniju.

Grki komunisti koji su, nasuprot dranju generalnog sekre-tara KP Grke Nikosa Zaharijadesa, reili da produe borbuposle Varkize organizovali su Demokratsku armiju Grke, pod

komandom biveg rukovodioca ELAS-a Markosa Vafijadesa,s ciljem da nastave operacije protiv grke desnice i stranihsnaga koje su je podravale. Najee borbe u tom graanskomratu voene su u grko-albanskim i grko-jugoslovenskim


17/33

J- y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

graninim predelima, posebno na planinama Gramos i Vici.Grke snage su nastojale da blokiraju granicu i onemogue vezuovih jedinica sa JA i pomo iz Jugoslavije.

Jugoslovenska vlada je pomagala grke borce materijalom,

naoruanjem, municijom, radio-opremom, novcem, instruktori-ma, a makedonske i grke izbeglice prelazile granicu, prihvata-ne i delom smetene u vojvoanskom selu Buljkes, gde je bilooko 3.500 izbeglica, veinom Makedonaca. Radio-stanica DAGemitovala je iz Beograda (Koutnjak). Na slobodnoj teritorijiDAG boravio je jugoslovenski knjievnik Oskar Davio, koji jepo povratku u Jugoslaviju objavio knjiguMeu Markosovim

partizanima (1947). Nikos Zaharijades, sekretar Komunistike

partije Grke pisao je maralu Titu 13. avgusta 1947. dazaotrenje izazivaju Anglo-Saksonci s namerom da postignuizolaciju grkog demokratskog pokreta od njegovih prijatelja uinostranstvu, da bi se lake obraunali s partizanskim pokretomu zemlji". Zaharijades je traio da se vidi sa Titom, zajedno saMarkosom, da bi se razmotrilo pitanje odee i hrane, radio--tehnike, ali, pre svega, drugih pitanja koja se mogu raspravitisamo u neposrednom susretu. Grki rukovodilac je izvetavaoTita o namerama sa kojima je saglasan CK EAM-a u Atini da se formira privremena demokratska vlada Grke, ali dainicijativu i ostvarenje preuzme na sebe Glavna komanda DAG.Avgusta 1947. Markos Vafijades je proglasio svrgavanje monar-hije i obrazovao privremenu vladu slobodne Grke, kojuJugoslavija nije priznala nastojei da ne oteava svoj meuna-rodni poloaj. Jugoslavije se zadovoljila da i dalje pruamaterijalnu pomo DAG i da daje moralno-politiku potporugrkom revolucionarno-demokratskom pokretu.

Grka Caldarisova vlada pokretala je pitanje teritorijeAlbanije (severnog Epira), tvrdei da ih nastanjuje grkostanovnitvo. Za vreme Parike konferencije grki predstavnicisu neformalno predlagali Jugoslovenima podelu Albanije. MoaPijade je uputio pismo predsedniku Mirovne konferencije zboggrkih inicijativa za podelu Albanije. Jugoslavija nije iznosilapitanje Egejske Makedonije pred Pariku konferenciju, ali jeTito oktobra 1946. govorio o mogunosti da se pitanje iznese na

reavanje OUN.Grka vlada je bila nosilac terora. Prema pisanju francusketampe, za prva tri meseca ove vlade, to jest od marta 1946. bilje ubijeno 570 ljudi, uhapeno preko 4.000 i mueno i deporto-


18/33

SPOLJN'OPOLITICKA ORIJENTAC IJA JUG OSLA VIJE I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 7 9

vano na hiljade grkih demokrata i leviara. Britanci i Ameri-kanci su davali podrku vladinoj politici terora. Na drugojstrani, jugoslovenska vlada je obavestila svet juna 1945. da se uJugoslaviji nalazi preko 20.000 izbeglica iz Grke; zahtevala jeod vlada velikih sila da se okonaju krvavi progoni" makedon-ske manjine u Grkoj. Prema Jadranki Jovanovi rasprave uOUN otvorile su pitanje incidenata na granicama, pitanjezatite manjina i prisustvo stranih trupa na grkoj teritoriji.Prvo su optuene Bugarska i Albanija, a Jugoslavija tek zapropagandnu podrku. Grka propaganda u poetku nije pomi-njala Jugoslaviju kao zemlju koja se mea u unutranje odnoseGrke, polazei najverovatnije od injenice da se radi o zemlji

koja je pripadala koaliciji Ujedinjenih naroda, ali su uestalealuzije na njenu ulogu u grkom pitanju" podgrejavanjemoptubi egejskih Makedonaca za separatizam, i uopte panma-kedonske" aspiracije triju severnih zemalja. Grka vlada jedecembra 1946. podnela zahtev da Savez bezbednosti preispitasituaciju na severnoj granici Grke, optuujui ovoga puta, presvega, Jugoslaviju. Jugoslavija je optuena da eli da prisajedi-ni Egejsku Makedoniju federalnoj Makedoniji u FNRJ, dagerilski rat u Grkoj uiva jugoslovensku podrku i da se ulogoru Buljkes regrutuju borci partizanskih jedinica u Grkoj.Jugoslavija je nesumnjivo pruala pomo: materijalnu i propa-gandnu; ona je za grke izbeglice organizovala prihvatnelogore; preuzimala je ak na sebe skupljanje pomoi za grkinarod" u drugim zemljama Istone Evrope, to jest gerilce(revolucionarne bande" u grkoj oficijelnoj terminologiji).Jugoslovenska delegacija u OUN navela je brojne dolaze omuenjima Makedonaca i guenju demokratskih sloboda uGrkoj. Na optube o pijemontskoj ulozi" Jugoslavije ujedi-njavanju Makedonije isticalo se da je pravo naroda na samo-opredeljenje sveano utvreno od strane Ujedinjenih naroda.Jugoslavija je prihvatila anketu Saveza bezbednosti. lanoviAnketne komisije su bili predstavnici drava lanica Savetabezbednosti, uz uee delegata zainteresovanih zemalja, kaooficira za vezu (Josip era sa jugoslovenske strane). Predlogveine (Australija, Belgija, Brazil, Kina, Kolumbija, Sirija,

Velika Britanija i SAD) je bio nepovoljan po Jugoslaviju,Bugarsku i Albaniju, koje su optuene da pruaju pomo irukovode grkim partizanskim pokretom protiv grke vlade. Uposebnom i odvojenom izvetaju predstavnika SSSR-a i Polj-


19/33


ske, grka vlada je proglaena za jedinog krivca za unutranjeborbe, dok se francuski delegat uzdrao, smatrajui da istraganije mogla da dovede do jasnih zakljuaka. Savet bezbednosti jeusvojio izvetaj Anketne komisije.

Sava Kosanovi je u Savetu bezbednosti UN, decembra1946, izneo jugoslovensku tezu o grkom pitanju" koja sesvodila na to da u susednoj zemlji besni graanski rat uMakedoniji, Tesaliji, na Peloponezu i ostrvima te da uzroketreba traiti u Grkoj a ne na granicama Grke.

Predlog rezolucije SAD je bio neprihvatljiv za Jugoslaviju,predviajui osnivanje stalne Komisije od lanova Savetabezbednosti sa irokim ovlaenjima, naroito u vezi s meuna-

rodnom kontrolom izbeglica i transferom manjina", ime seozakonjivala denacionalizacija. Vetom SSSR-a onemogueno jeusvajanje ove Rezolucije. Amerikanci su posle blokade u Savetubezbednosti podneli zahtev da se grko pitanje stavi na dnevnired Drugog zasedanja OUN, jer se navodno radilo o pretnjipolitikoj nezavisnosti i teritorijalnom integritetu Grke. Jugo-slavija je osudila nameru da se osnuje Specijalna komisija, saseditem u Solunu, nalazei da je re o predstrai na graniciprema socijalistikim dravama" i simbolu podrke veinesveta (OUN) grkoj vladi. Sovjetski Savez je tada bojkotovaouee u toj Komisiji. Specijalna komisija za Balkan poela jeda radi novembra 1947. godine. Za Jugoslaviju je formiranjemovog tela nastupio trenutak najvee krize poverenja FNRJ uciljeve, naela i efikasnost OUN". Ale Bebler komentarisao jeusvajanje amerike rezolucije kao korak u susret moralnombankrotstvu Ujedinjenih nacija".

Vlada FNRJ je bila nezvanino obavetena o akciji minista-ra spoljnih poslova Velike Britanije i Francuske povodmpredloga generala Dorda Marala, dravnog sekretara SAD, ospremnosti vlade SAD da pomogne evropske zemlje u njihovojprivrednoj obnovi. Notom od 26. juna 1947. ona je obavestilavlade Velike Britanije, Francuske i SSSR da je spremna dauestvuje u pripremnim razgovorima ukoliko bi ova akcijaolakala privrednu obnovu evropskih zemalja i uvrstilamiroljubivu saradnju meu narodima i ukoliko e se bazirati na

principima Povelje Ujedinjenih nacija". Ali ve jula iste godineona je odbila da prihvati Maralovu pomo. Pomo je energinoodbila i vlada SSSR-a. Jugoslovenska vlada je smatrala da jeprogram ekonomske pomoi SAD ustanovljen bez jugosloven-


20/33

SPOLJN'OPOLITICKA ORIJENTACIJA JUGOSLA VIJE I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 8 1

skog uea. Po njenoj oceni, pomo bi omoguila velikomeanje stranih sila u unutranje poslove drava primalacapomoi, a i pitanje Nemake bi se u uslovima ove pomoireavalo na nain suprotan saveznikim dogovorima. SSSR izemlje koje su sledile njegovu politiku ili se nalazile podnjegovim uticajem nale su se van kruga ove pomoi. Politikiizrazito obojena, Maralova pomo je ve bila izraz podeljenogsveta, sukoba interesa velikih suparnikih sila i sraunata najaanje zemalja pod amerikim uticajem kako bi se uspenijeoduprle subverzalnoj aktivnosti" svetskog komunizma. Pred-stavnik KPJ na kongresu KP Francuske juna 1947. godineMilovan ilas je govorio ,,o ogromnoj zavjeri" amerikih im-perijalista protiv slobodoljubivih naroda. Svet se ve podeliona imperijalistiki i slobodoljubivi deo u interpretaciji vodeihkomunista, a u erilovom tumaenju opet na slobodni svet isvet komunistike tiranije. Povodom Maralove pomoi ilas jerekao: Obnova Evrope o kojoj se danas toliko mnogo pria mogua je samo na bazi slobode i nezavisnosti njenih naroda,inae bi se pojedine drave Evrope pretvorile u vazale ameri-kih imperijalista i u daljem razvitku otskone daske zaosvajanje svjetskog gospodstva."

Odbijanjem vlade FNRJ jula 1947. da prihvati Maralovupomo pod motivacijom da je taj program ekonomskepomoi SAD ustanovljen bez jugoslovenskog uea, a nadrugoj strani da bi ta pomo omoguila suvie veliko meanjestranih sila u unutranje poslove zemalja primalaca, te da bi sepitanje Nemake reavalo suprotno saveznikim dogovorima izrata i ueem KPJ na sastanku Informbiroa dva mesecakasnije, Jugoslavija je, po merilima zapadnih sila, konanoprela na stranu sovjetskog bloka.

Sem sa zapadnim silama, Jugoslavija je imala zategnuteodnose i s Vatikanom. Direktivni list KPJBorba pisao je juna1947. da je vatikanska propaganda centar jedne od najbezob-zirnijih neprijateljskih kampanja u inostranstvu protiv Jugosla-vije". Borba je upozoravala da e jugoslovenska vlada uinitisve da onemogui Vatikan da i dalje zloupotrebljava diplomat-ske odnose s Jugoslavijom, a pre toga i svoje veze s katoli-kom crkvom u naoj zemlji, kojima se Vatikan sluio ucilju rovarenja protiv nae narodne demokratije".

Zapadne procene o jednostranoj usmerenosti Jugoslavije umeunarodnim odnosima posle drugog svetskog rata mogle su


21/33


da se izvode iz niza veoma uoljivih injenica. KPJ je bila sastav-ni deo svetskog komunistikog pokreta. Vojna saradnja NOVJi Crvene armije doivela je vatrenu proveru u zavrnoj fazinarodnooslobodilakog rata, tokom borbi za osloboenje isto-nih delova Jugoslavije s Beogradom. Brojni sovjetski strunjaci(vojni i civilni) radili su u Jugoslaviji, a u sovjetskim vojnimkolama studirali su jugoslovenski oficiri i generali. NOVJ jekrajem rata dobila od Crvene armije pomo u oruju, aJugoslovenska armija se posle rata snabdevala vojnom tehni-kom iz SSSR-a. Maral Tito je jula 1945. izdao nareenje da sujugoslovenski tabovi i svaki pojedini pripadnik Jugoslovenskearmije duni da primaju savete, sugestije i zahteve sovjetskih

vojnih savetnika i instruktora s uvaavanjem i razumevanjem,jer su se oni nalazili u Jugoslaviji ,,po naoj molbi" i zato to onineumorno i nesebino prenose na nau mladu armiju dragocje-na znanja i iskustva najmodernije i najmonije vojske svijeta".CK KPJ je izvetavao Moskvu o sastavu jugoslovenske vlade,CK KPJ i centralnih i pokrajinskih komiteta. Za raun Sovjet-skog Saveza prikupljani su podaci o Grkoj (naoj sestri najugu"). Iz Moskve je CK KPJ bio obavetavan o kampanjamakoje su se preduzimale protiv Frankovog reima. U svimpitanjima iz oblasti meunarodnog radnikog pokreta koji sutangirali Jugoslaviju konsultovana je Moskva (pitanje KP Italijei njenog odnosa prema Trstu). Tito se zahvaljivao Staljinu nasovjetskoj pomoi oko izgradnje mosta preko Dunava (Paneva-kog mosta). Staljin je slavljen i uzdizan u napisima ilasa,Kardelj a i drugih jugoslovenskih rukovodilaca. Kardelj jekrajem 1945. objavio lanak posveen 66-godinjici Staljinovogroenja, iji je svearski ton odraavao kult Staljinove linosti,

koji je inae bio optevaei u svetu pod uticajem SSSR-a.KPJ je pri CK SKP(b) imala opunomoenike za partijske

poslove (Boris Ziherl, Punia Perovi, Ilija Doen), mada su seproblemi meupartijskih veza reavali na najviem nivou ili urazgovorima specijalnih delegacija. Meusobni kulturni odnosiunapreivani su preko Drutva jugoslovensko-sovjetskog prija-teljstva. Jugoslavija je, u okviru sovjetske politike iskoriava-nja panslovenskih ideja, uzela uea i na Sveslovenskomkongresu, otvorenom 8. decembra 1946. godine u Beogradu,istiui preko svojih predstavnika istorijsku misiju slovenskihnaroda u borbi protiv faizma, u posleratnom svetu, njihovusolidarnost i privrenost miru. Na Sveslovenskom kongresu


22/33


govorio je i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Gavrilo Doi,koji je pozdravio marala Tita i Staljina.

Nezavisno od vojne pomoi Jugoslaviji, zajednikih politi-kih manifestacija i tradicionalnih dodira u sferi meupartijskihodnosa, vodstvo KPJ nije zaobilazilo injenicu da je SSSRiziao iz drugog svetskog rata kao velika sila bez ijeg se ueanije moglo reavati nijedno pitanje posleratnog sveta. Uoi ratausamljen i okruen kapitalistikim dravama, SSSR je sada biojedan od utemeljivaa Organizacije ujedinjenih nacija. Mada jeKominterna ukinuta 1943, SKP(b) je faktiki rukovodila komu-nistikim pokretom u svetu. Pod uticajem SSSR-a nalazile su senovostvorene narodne demokratije" u Istonoj i Srednjoj

Evropi. Sovjetske trupe su bile duboko zaklinjene u Evropi, aod sovjetske vojne moi i prodora komunizma strahovale susnage suparnikog bloka.

Sovjetsko-jugoslovenski ugovor iz aprila 1945. bio je meu-dravni okvir za razvijanje svestranih veza izmeu dve zemlje.KPJ je oekivala da Sovjetski Savez prui ekonomsku pomoJugoslaviji. Sovjetska organizacija drave i drutvenog uree-nja shvatala se kao prototip organizacije socijalistikog drutva.Prvi Ustav FNRJ bio je, po obliku i sadraju uglavnom kopija So-vjetskog ustava ali je u svoja reenja utkao i neke osobenosti na-rodnooslobodilake borbe. Sovjetska spoljna politika posma-trana je kao sinonim mira. Bez iskustva u socijalistikom pre-obraaju drutva, bez teorije koja bi uoptila tekovine original-ne revolucije, KPJ je dobrovoljno preuzimala i presaivala sov-jetsku praksu. S obzirom na ranije poglede u komunistikomsvetu i progresivnim sredinama na SSSR kao prvu socijalistikuzemlju i edo' oktobarske revolucije, rukovodstvo KPJ je i sa-da, 1945, procenjivalo da je SSSR prirodan saveznik vladajuihdrutvenih snaga u Jugoslaviji, potiskujui, u ime perspektivenovih odnosa, potmula nerazumevanja, razilaenja u ocenamai incidentne situacije iz vremena rata i neposredno po njegovomzavretku, karakteristinu prevagu dravnog rezona nad revo-lucionarnim prilazom.

Nova poseta Tita Moskvi usledila je polovinom 1946, kadase zavravala faza obnove, pritisak Zapada bio pojaan aJugoslavija se spremala da pree na planiranje i industrijaliza-ciju zemlje, kada se izgraivao sistem administrativnog rukovo-enja privredom preko generalnih i glavnih direkcija, inkorpo-riranih u dravni sistem, i kada se radilo na izgradnji sistema


23/33


centralizovane akumulacije, po ugledu na SSSR. Trei boravakmarala Tita u SSSR-u je trajao od 27. maja do 10. juna 1946.Tito se 5. juna 1946. nalazio na poasnoj strai oko kovegaMihaila Ivanovia Kalinjina. Prilikom sahrane Kalinjina, Sta-ljin je, kao jedinog stranog predstavnika pozvao Tita na glavnutribinu. Na treem putovanju Tita su pratili Aleksandar Ranko-vi, Boris Kidri, Koa Popovi i Blagoje Nekovi. Prilikomprve posete Staljinu u Kremlju s Titom su bili Rankovi,Kidri, Nekovi i Vlado Popovi, jugoslovenski ambasador uMoskvi. Ve samo prisustvo Kidria u delegaciji pokazuje da serazgovaralo o ekonomskim pitanjima, to jest o meovitimdrutvima. Jugosloveni su eleli meovita drutva, ali se nisu

slagali sa naelima na kojima su ih Sovjeti zamiljali. Razgova-ralo se i o problemu Trsta, s obzirom na Mirovnu konferenciju.Sovjetski Savez je podrao kako naknadno pie Kardelj, efjugoslovenske delegacije Jugoslaviju u pitanju granice saItalijom, ali ne i u sluaju graninih pitanja sa Austrijom (Ko-ruka). Tretirani su i vojni problemi. Staljina je naroito inte-resovala Albanija i odnosi u rukovodstvu KP Albanije. Timpovodom Sovjeti su jo maja 1945. traili obavetenja o unutra-njopolitikim prilikama u Albaniji i njihovim rukovodiocima.

Rukovodea uloga KPJ u Jugoslaviji, pravac unutranjegrazvitka FNRJ, tradicionalne veze u komunistikom pokretu,uloga SSSR-a kao svetske sile odreivali su, zajedno sa oeki-vanjem da Sovjetski Savez pomogne predstojeu socijalistikuizgradnju u Jugoslaviji, oslon na ovu zemlju. Sovjetska politikaje izjednaavana s mirom i progresom. Privredni odnosi su za-poeli aprila 1945, prilikom prve posete marala Tita SSSR-u,ali je tada preovlaivao politiki moment. Na strani Jugosla-vije postoji od poetka 1946. tenja da se pree na normalnoposlovanje. Rok prvog sporazuma je istekao krajem 1945, adrugi je potpisan tek 8. juna 1946. godine. Tekoe realizacijeovog ugovora poticale su iz velike oskudice u SSSR-u, tran-sportnih tekoa, strukture spoljne razmene, administrtivnihproblema oko utvrivanja roba, jer nijedna ekonomska organi-zacija u SSSR-u nije htela da raspravlja ekonomska pitanja bezprethodne saglasnosti vlade. Dravni propisi o dravnoj tajni

bili su vie nego strogi. Specijalni reim trgovine sa stranimsaugovaraima ometao je ritam razmene. Prilikom ugovaranjatehnike robe Jugoslaviji je nuena roba koja joj nije bilapotrebna. Po ugovoru od 1946. 90% jugoslovenskog uvoza iz


24/33


SSSR-a inili su metali, guma, nafta, novinski papir, vrstogorivo. Metalni sektor je bio najkomplikovaniji zbog izmenespecifikacija, otkaza, zahteva za izmenu dimenzija, itd. Jugo-slovenska privreda i trite nisu pre rata bili naviknuti nasovjetsku robu, pa se nametala potreba preorijentacije sa svimprateim tekoama. Jugoslavija je elela meovita drutva uoblasti metalurgije, ali SSSR-u nije odgovarala ovakva orijen-tacija zbog vlastite oskudice. Meovita drutva za boksit i naftustvarana su na osnovi koja je bila nepovoljna za Jugoslaviju. Izjedne pamjatnaje zapiske" vidi se da su Sovjeti predlagaliAndriji Hebrangu da Sovjetski Savez uzme uee u razradiprirodnih bogatstava Jugoslavije, ali ne na osnovu koncesi-ja ve na osnovu stvaranja jugoslovensko-sovjetskih drutava,koja manje dovode u pitanje presti Jugoslavije od koncesi-ja. Pregovori za stvaranje konkretnih meovitih preduzea po-eli su avgusta 1946.

Tada se u Moskvi najverovatnije raspravljalo i o formiranjujednog savetodavnog tela socijalistikih zemalja o ekonomskimpitanjima, koji je zaetak dananjeg SEV-a. Tito na II plenumuCK KPJ januara 1949. pominje da je u Moskvi stvorenosavetodavno ekonomsko telo, ali bez poziva Jugoslaviji. Tito jepredloio protest tim povodom istiui: Tu mi treba da kaemoi to da smo ve prije dvije godine predlagali stvaranje takvogsavjetodavnog tijela za tu ekonomsku saradnju i da tada napredlog nije bio prihvaen, tako da je njima poznat na stav otom pitanju." Iz ovoga proizilazi da je Jugoslavija bila meuinicijatorima ove saradnje. Karakteristino je da je uPregleduistorije SKJ (Beograd, 1963) u redakciji Rodoljuba olakovianapisano da je prilikom Titove posete bilo rei o stvaranjuorganizacije komunistikih partija, ali na drugim osnovama odonih na kojima je poivala Kominterna, pre svega konsultativ-nog karaktera. Mi nemamo izvorno pokrie za ovu inicijativu,ali posrednim putem dolazimo do saznanja da su sa jugosloven-ske strane dolazili predloi da se vodi rauna o novom vremenui prekine sa ranijim centralizovanim sistemom rukovoenjakarakteristinim za Treu internacionalu, rasputenu polovi-nom 1943. godine.

Idejna srodnost KPJ sa SKP(b) nije sporna u tom vremenu,ali istorija trai da se uoe i druge strane pitanja: da revolucijau Jugoslaviji ima realnu vojnu silu i svoj sistem vlasti; da onane moe da u SSSR-u ne gleda i veliku silu bez koje se ne mogu


25/33

J - y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

reavati pitanja u zavrnoj fazi drugog svetskog rata, te damlada revolucija svesna protivurenosti izmeu velikih antifaistikih sila eli da preko Sovjeta ublai britanski pritisakna vodstvo nove Jugoslavije. To rukovodstvo ne moe da ne sagleda erilove tenje da preko Srbije, naglaavanjem njenogantikomunistikog stava, prelazei ak preko sasvim drukijihizvetaja Maklejna i drugih svojih oficira, pojaa poziciju Ve-like Britanije uoi prestojeih razgovora sa SSSR-om. NovoJugoslaviji treba meunarodno priznanje revolucionarnih pro-mena (ne i subjekta Jugoslavije kao drave) i ona ga ostvaruje uveoma dramatinoj varijanti borbe za meunarodno priznanje19431945, to je bez presedana u modernoj istoriji revolucijBorei se za svoj izlaz na meunarodnu scenu, vodstvo revolucije pokazuje odlunost i trezvenost ujedno, spaja svoj krajnji ciljsa razumevanjem meunarodnih odnosa i konstelacija u antifa-istikoj alijansi, primenjuje prvobitnu formulu strategije na-rodnooslobodilakog rata kao revolucijesui generis do krajarata, inei koncesije, svesna da nije sama na svetu i da senarodnooslobodilaka borba odvija u najsloenijim spletovimameunarodnih odnosa. Narodnooslobodilaki pokret i njegovo

rukovodstvo s Titom na elu pokazuje u ovoj fazi retku gipkostelastinost, razumevanje slojevitih odnosa meu saveznicima ikonzekvetnost sa stanovita odbrane svoje samostalnosti. Dog-matska koncepcija nije u stanju da uoi ovu fleksibilnu politikukoja ni u jednom asu nije gubila iz vida da je revolucija bilasamostalna i da Jugoslavija kao nezavisan subjekt ima da ue ukrug meunarodne zajednice.. Skretanja od ovakvog pravcarazmiljanja imaju osnov, po naem miljenju, u nerazumevanju

istorijskih procesa.Deo istoriara, zbunjen zamrenou odnosa i nerazumeva-njem tokova jugoslovenske revolucije i postupcima njenogvodstva, podlee fetiizmu izvora i verbalnih sadraja prosov-jetske, prostaljinistike i prokomunistike oratorike (pozdravi,zdravice, govori, pisma, analize, itd.), ega ima napretek, tmoe i te kako da zaseni i zavede na krive pravce razmiljanja

Na slian nain, precenjuje se stanje svesti borake mase naroda, kao i dela komandnih kadrova, koji sa zanosom govoreo SSSR-u, to nije sporno uopte uzevi, ali postaje sporno ukoliko se previdi da je vlastita borba, samostalna, voena bez iijepomoi do deliminog proboja stratekog zaokruenja u jesen1943. i potpunog razbijanja toga zaokruenja septembra 1944


26/33

SPOLJN'OPOLITICKA ORIJENTACIJA JUG OSLA VIJ E I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 8 7

dolaskom trupa Crvene armije na Dunav, predstavlja u svestipomenutih kategorija nepokolebljivu injenicu i imperativopredeljivanja. Drukije reeno, 1948. je pokazala da je Titovautoritet bio jai od Staljinovog.

Trea kategorija istoriara emancipativni proces komunistaJugoslavije shvata kao emancipaciju koja je gotovo magijskinastala bez prethodnog vlastitog revolucionarnog kretanja,iskustva i proveravanja istorije, ime nije daleko od metafizi-kih prilaza mnogo sloenijim i protivurenijim putevima probo-ja misli o samostalnosti, vlastitom udelu, prirodnoj tenji zaravnopravnou i subjektivitetu nezavisno od suprotnih abera-cija na pojedinim deonicama, objektivne snage Jugoslavije i

zraenja njenog uticaja u svetu.Strani istoriari, naroito zapadni, ne mogu da se oslobodeprilaska samostalnoj pojavi, koliko god bila meunarodnimodnosima uslovljena, kao pojavi koja se posmatra kroz prizmubilateralnih odnosa Zapada i Istoka, Velike Britanije i SAD najednoj strani, i SSSR-a na drugoj, merei sve pokrete pokriterijumu na ijoj su strani barikade, zapadnoj ili sovjetskoj.

Posle sukoba KPJ i SKP(b) odnosno IB i KPJ najdogmatski-

ja misao je velianstvenu epizodu pobede revolucije i njenogmeunarodnog prihvatanja tumaila kao izdaju revolucije,simbiozu partizana i graanskih slojeva pod britanskim patro-natom, vid naputanja radikalizma i prelaska na umerenijupolitiku kompromisa. Spoljni privid injenica skrivao je sadrajprocesa; forme su apsolutizovane na raun sutine; umerenijemere i za Zapad prihvatljive retorika je zavodila u pravcunerazumevanja naina na koji je ostvarivana pobeda revolucije.Tito je na Osnivakom kongresu KP Srbije maja 1945. moraoda objanjava jednom delu jugoslovenskih komunista koji suga pitali kada emo na drugu etapu" da se mi na njoj odav-no nalazimo.

Jugoslavija je u OUN podravala sovjetske spoljnopolitikeinicijative i gledita, naroito u optim pitanjima, tako da je utoj oblasti teko nai neka odstupanja. Takvo ponaanje izraa-valo je vid solidarnosti sa SSSR-om i zemljama tzv. narodnedemokratije u kojima je Jugoslavija gledala savest OUN".

Prilikom razmatranja problema izbeglica i raseljenih licajugoslovenska delegacija u OUN 1946. i 1947. godine zauzela jeu pitanju sudbine preostalih izbeglica i raseljenih lica izdvojenomiljenje nasuprot stavu Velike Britanije i SSSR-a. Dok su seove velike sile zauzimale za prinudnu repatrijaciju svih iseljenih


27/33

J - y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

i raseljenih lica bez razlike, na osnovu bilateralnih ugovora, bezangaovanja meunarodnog tela, dotle je Jugoslavija zauzelastav o dobrovoljnoj repatrijaciji. Sava Kosanovi je u OUN1947. smatrao da je nemogue odvojiti jevrejski problem odPalestine. Postoje duboke istorijske i moralne veze . . . S drugestrane, nemogue je odvojiti Palestinu od arapske sudbine". Toinsistiranje jugoslovenske delegacije na sticanju nezavisnostipalestinske drave kao celine" bilo je jedinstveno u Generalnojskuptini.

Jugoslavija je stajala na strani panskih republikanaca, aprotiv vlade generala Franka. U jugoslovenskoj tampi, uistupanjima jugoslovenskih zvaninika i u progresivnim meu-narodnim organizacijama i udruenjima, posebno na tribiniOUN, jugoslovenski predstavnici su napadali Frankovu panijukao poslednje uporite faizma u Evropi, zalagali se za obara-nje diktatora i defaizaciju panije, protestovali zbog progonapanskih antifaista i muenja graana u Frankovim tamnica-ma. Faistika klika" u Madridu optuivana je da eli dapaniju pretvori u budui centar faizma u Evropi". U skladusa svojim antifaistikim stavom vlada Jugoslavije se, sledei

optu sovjetsku spoljnopolitiku liniju, obraunavala sa fai-stikim nasleem u politiko-ideolokoj, ekonomskoj i moralnojsferi u zapadnim okupacionim zonama Nemake, u Italiji ipaniji, naglaavajui znaaj denacifikacije, osude ratnih zloi-naca, plaanja reparacija, igosanja Frankovog reima i odbaci-vanja zahteva panije da bude primljena u OUN. Zajedno saSSSR-om, Poljskom, ehoslovakom, Meksikom i drugim dra-vama, Jugoslavija je aprila 1946. priznala pansku republikan-sku vladu obrazovanu u Meksiku pod predsednitvom dr. HoseHiral Pereira. Pored sovjetskog stava, Jugoslavija se u ovomsluaju opredeljivala i na osnovu revolucionarno-demokratskogbia svog drutvenog ureenja, tradicionalne vezanosti za stvarpanskih demokrata i republikanaca sa kojima su jugoslovenskikomunisti ratovali protiv Franka 19361939. godine, tenje zaoptom demokratizacijom meunarodnih odnosa. Meutim,zapadne sile su stajale na stanovitu da Frankov reim nijeopasan po mir i da treba izbei novo krvoprolie na Iberijskompoluostrvu. .

Jugoslavija je posle 1945. nastavila zbliavanje sasusednimbalkanskim dravama, Albanijom, Bugarskom i Rumunijom,uspostavljajui veze i s drugim istonoevropskim i podunav-skim zemljama u kojima su se komunistike partije borile, uz


28/33

SPOLJN'OPOLITICKA ORIJENTAC IJA JUG OSLA VIJE I PROBL EM SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 8 9

pomo SSSR-a, za prevlast u politikom sistemu. Jugosloven-ska pomo Albaniji nastavak je podravanja njene antifaisti-ke borbe u toku rata. Privremena vlada DFJ priznala je 28.aprila 1945. albansku vladu, a na svim meunarodnim konfe-rencijama Jugoslavija se zalagala da se Albaniji prizna statussaveznike zemlje i dodele reparacije. Kada je u Parizu krajemte godine, na Konferenciji za reparacije, Albaniji dodeljenaminimalna reparaciona kvota, jugoslovenska delegacija je dalaizjavu da je spremna da se u korist Albanije odrekne dela svojekvote, mada je ova i samoj Jugoslaviji bila nedovoljna.

Priznanjem albanske vlade Jugoslavija je za izvanrednogposlanika i opunomoenog ministra postavila Velimira Stojni-

a, koji se u Albaniji nalazio u svojstvu efa Vojne misije odavgusta 1944. godine. Stojni je, kao to se vidi iz pakvilaEnvera Hode, naroito poslednjeg spisa ovog poslednjeg stali-niste Evrope,Titoisti (1982), bio omiljena meta Hodinih napa-da, koji je smatrao da je ovaj podravao Koi Dzodzea, organi-zacionog sekretara Partije, nastojei da ojaa radniko jezgrou susednoj zemlji. Dzodze i njegovi saradnici (Kriste Temelkoi drugi) su napadani od Hode kao eksponenti Jugoslavije,povezani sa Aleksandrom Rankoviem i Beogradom, koji ogra-niavaju uticaj sekretara Partije. Hoda je o delatnosti ovegrupe u albanskoj partiji govorio na Plenumu KP Albanije predolaska u Beograd.

Jugoslovensko-albanski ugovor je zakljuen prilikom prvogboravka Envera Hode u Beogradu, jula 1946. Povodom prveposete Beogradu Hoda je uTitoistima zabeleio, bez oslonca naizvore, da je prilikom pokretanja pitanja Kosova i Metohijeizneo gledite da je KPJ nedosledno primenila pravo nasamoopredeljenje albanske manjine, nasuprot hrvatskom i slo-venakom stanovnitvu Istre i Slovenakog primorja, istiuitendenciozno da mu je Tito 1946. rekao da bi se to moglosprovesti samo u jednoj novoj konstelaciji unutranjih (misleina stav Srbije, koju bi to po Titu povredilo) i meunarodnihprilika. Bez obzira na ove naknadne evokacije Envera Hode,ostaje oigledno da su se i u novoj situaciji kada su sekomunisti nali na vlasti otvarala sva ona pitanja granica i

nacionalnog sindroma na Balkanu, kao i ranije za vremevladavine graanskih snaga. Zraenje ideologije proleterskoginternacionalizma, kojoj su komunisti verovali u svojoj revolu-cionarno-romantinoj fazi, pokazivala je sve svoje pukotine u


29/33


sukobljavanju sa stvarnou odnosa, sazrevanjem svesti, stepe-nom odgovornosi koju povlai posedovanje i vrenje vlasti,iskonska dubina tradicije koja se lako ne odstranjuje iz svesti,jednostavno nemirenje mladalakih ideja da e se budui svetgraditi bez obzira na granice. Ideologija je bila jedno, a politikadrugo. Iz ovoga se ne moe zakljuivati da je ta internacionali-stika uzvienost nestala preko noi iz svesti komunista, to nijebilo ni mogue uzme li se da je ona decenijama stvarana, jer sukomunisti i dalje masovno nastavljali da veruju da je sve jednood Jadrana do Japana", Od Kamatke do Durmitora". Ovepojave nesporazuma oko primene prava na samoopredeljenjejavljale su se u formi korekcije granica u odnosima izmeu

jugoslovenskih i italijanskih, grkih i jugoslovenskih, albanskihi jugoslovenskih, bugarskih i jugoslovenskih komunista. Unjihovom reavanju komunisti na vlasti suoavali su se i sameunarodnim zapletima, otporima graanskih snaga koje suuticale na politiku pojedinih partija (kao u Italiji), stavaSSSR-a, nezadovoljstva konzervativnih nacionalnih elemenatau pojedinim zemljama na koje partije nisu mogle da ne raunaju(u Italiji, Grkoj).

Sporazumi o privrednoj saradnji izmeu FNRJ i Albanijezakljueni u drugoj polovini 1946. nisu bili samo korak dalje urazvijanju ekonomske saradnje dve zemlje, ve su jednim delomznaili i jugoslovensko preuzimanje jednostranih obaveza. Dvezemlje su usaglaavale ekonomske planove, uklanjale carinskegranice, ukidale takse i izjednaavale valute. Plenum CK KPAlbanije je decembra iste godine ocenio zakljuene sporazumekao osnovu za razvoj albanske privrede. Ugovorom o prijatelj-stvu i uzajamnoj pomoi Jugoslavija je u formi meunarodno-pravne obaveze izrazila spremnost da brani nezavisnost Albani-je. Jugoslavija je bez rezerve podravala Albaniju u vremegrkih pretenzija na severni Epir i pritiska Britanije da se, poodluci Meunarodnog suda pravde, nadoknadi teta za njeneratne brodove havarisane u Krfskom moreuzu.

Pomaui konsolidaciju Bugarske, jugoslovenska vlada jeslabila zemljoradniku opoziciju Nikole Petkova, a na drugojstrani snaila bugarski meunarodni poloaj. Jugoslavija se naBledu 1947. odrekla reparacija koje je Bugarska bila duna dajoj plati na osnovu mirovnog ugovora. Forsiranjem manifesta-cionih akata prijateljstva KPJ je radila na to brem zabora-


30/33


vijanju podvojenosti jugoslovenskih i bugarskog naroda izvremena rata i okupacije.

Najplodnija faza saradnje izmeu dve zemlje zapoela jenakon povratka Georgi Dimitrova u Bugarsku, koji se 1946.izjasnio u prilog zamisli o jugoslovensko-bugarskoj federacijina naelima pulralizma". Dimitrov je govorio o ,,dve narodneslovenske republike" koje e ii zajedno kao dve verne sestre"sve dok ne dobiju zajedniki dravni krov bez granica, (svedok) i Beograd, i Sofija, i Zagreb, i Skoplje, i Cetinje, iLjubljana (ne) budu gradovi i prestonice naroda velike federaci-je Junih Slovena, federacije: Srba, Bugara, Makedonaca,Hrvata, Crnogoraca, Slovenaca". U ovoj eri saradnje bugarski

komunisti nisu dovodili u pitanje makedonski nacionalni indi-vidualitet, pa ni makedonsko bie stanovnitva Pirinske Make-donije. Bledski razgovori, voeni 30. i 31. jula i 1. avgusta 1947,otvarali su put za stvaranje takve balkanske federacije, predvi-ajui maksimalnu razmenu robe, nov reim dvovlasnikihimanja, kulturnu saradnju i pripremu za stvaranje carinskeunije. Sa zakljuenjem Ugovora o prijateljstvu, saradnji iuzajamnoj pomoi, 27. novembra 1947. u Varni-Evksinogradu,izgledalo je da su na pomolu ostvarenja starih tenji junoslo-venskih naroda. Ugovor je obavezivao Jugoslaviju i Bugarskuda se meu sobom savetuju o svim vanim meunarodnimpitanjima koja se tiu interesa dveju zemalja ili interesa mira imeunarodne saradnje, i da jedna drugoj neodlono ukazujuvojnu i svaku drugu pomo. Prema Kominikeu o razgovorima uEvksinogradu, Ugovor je trebalo da pomogne uvrenjubratstva izmeu junoslovenskih naroda"; u isti mah, on jeobavezivao ,,obe zemlje da obezbede najtenju uzajamnu sarad-nju u svim oblastima materijalne i duhovne kulture i naroito usvim oblastima privrednog ivota".

Saglasno zakljucima usvojenim na Bledu i u Evksinogradu,olakana je nastava makedonskog jezika u Pirinskoj Makedoni-ji, uspostavljene su prisnije veze pirinskih Makedonaca snjihovom braom u Narodnoj Republici Makedoniji i preduzetemere da se iz kolskih udbenika uklone delovi koji obraujumakedonsko nacionalno pitanje na nain karakteristian zavelikobugarski ovinizam". Istovremeno s preduzimanjem merau kolama otvorena je knjiara Makedonska knjiga" i osno-van Oblasni makedonski narodni teatar u Gornjoj Dumaji.Na makedonskom jeziku poeo je da izlazi listPirinsko delo.


31/33

J-y U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Po cenu samoodricanja naroda Jugoslavije, vlada FNRJ jeisporuila Rumuniji, ehoslovakoj i Poljskoj 17.000 tona itaza vreme sue u tim zemljama, a Albaniji 1946. dala pomovidu beskamatnog zajma od 5 milijardi dinara.

Ugovorima o prijateljstvu i uzajamnoj pomoi, koji snaliili na sovjetsko-jugoslovenski ugovor iz aprila 1945, stvarao se u jugoistonoj i istonoj Evropi poseban sistem regionalne bezbednosti zemalja tzv. narodne demokratije: jugoslovensko-poljski ugovor zakljuen je 19. marta 1946, jugoslovenskoehoslovaki 9. maja, jugoslovensko-albanski 10. jula 1946jugoslovensko-maarski 8. decembra i jugoslovensko-rumunsk'19. decembra 1947.

Regionalni ugovori koje je Jugoslavija zakljuila sa zemljama tzv. narodne demokratije uspostavljali su sistem regionalnbezbednosti u tom delu Evrope u okviru spoljnopolitikorijentacije SSSR-a, ali i na osnovu naela OUN. Tito jprilikom zakljuivanja ovih ugovora i poseta istonoevropskim 'balkanskim prestonicama (Varavi, Pragu, Bukuretu, Budimpeti, Varni) bio trijumfalno doekan. Sa pokuajem stvaranjBalkanske federacije 19441945, a kasnije uspostavljanjeovog sistema saveza Titova inicijativa se u zapadnoj literaturnavodi i kao pokuaj politike policentrizma u komunistikosvetu. Ideoloki izraz uverenja da e stvar komunizma trijumfovati nalazila se u masovno prihvaenoj pesmi u Jugoslaviji de Amerika i Engleska biti zemlja proleterska", a pokua'stvaranja junoslovenske (jugoslovenske) federacije u drugo,karakteristinoj pesmi koja se pevala u zimu 19441945, pokojoj je drug Tito zasluio da je Balkan njegov cio, Balkan cio i Evrope dio", ali koja je i iezla posle neuspeha da se ova federacija stvarno i oblikuje. Prenaglaenpretenzije izraene u pomenutoj pesmi su uticale da se njenpevanje obustavi, kao imperijalistike" i nepriline novojJugoslaviji. Revolucija je omoguila da se Jugoslavija u tokurata i posle njegovog zavretka nae u centru demokratsko--revolucionarnih pokreta na Balkanu. Svojstveno iskustvuistorije, ideje svake autentine revolucije uvek su prelazilegranice vlastite zemlje. One su se znale materijalizovati i uisticanju posebne uloge i znaaja za dalji razvitak njenogregiona. Na Zapadu je rad na stvaranju ove federacije, nezavi-sno od njenih meunarodnih implikacija, vezivan i za linesurevnjivosti: ko e biti vodei ovek ove federacije Tito


32/33

SPOLJN'OPOLITICKA ORIJENTAC IJA JUG OSLA VIJE I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA 1 9 3

najuticajniji i najpopularniji komunista u Evropi posle Staljina,ili Dimitrov, stari generalni kormilar" Kominterne, no ija seslava u ratu pomraila, zavravanjem karijere u SSSR-u

19431945. na poloaju naelnika Odeljenja za meunarodneveze CK SKP (b). Na sovjetskoj strani ovi ugovori i Titovapopularnost nesumnjivo su mogli uticati na Staljinova podozre-nja i sumnje prema svakome ko se previe izdvajao uz njegovugenijalnost" i apsolutno vodstvo. Uoi rata Staljin je posekaoplejadu velikih revolucionara i vojnika oktobarske revolucije, aposle pobede nad faizmom uklonio iz rukovodstva sve potenci-jalne protivnike. Staljinova samoljubivost otkriva se i u njego-vom nepodnoenju slave koju su sticali drugi. Kada je uBaljom teatru, posle pobede, veliki sovjetski vojskovoa G. K.ukov pozdravljen od strane prisutnih jaim aplauzom od,,glavnokomandujueg" nije dugo trebalo ekati na postano-vljenie" da se maral ukov sa poloaja zamenika ministranarodne odbrane postavlja za naelnika Odeskog vojnog okru-ga. Nezavisno od linosti, Staljinu nije odgovaralo isticanje iizdvajanje Jugoslavije, iju revoluciju nije nikada prihvatio kaoautentinu. Svet socijalizma mogao se iriti samo snagom

Crvene armije i njegovom boanskom voljom" a nikakosamorealizacijom revolucije.Jugoslovenska revolucija je uivala ugled u svetskom anti-

faistikom i progresivnom javnom mnjenju. Za napredne snageu svetu, jugoslovenski narodi izveli su autentinu revoluciju uokvirima drugog svetskog rata, stvorili originalne institucijevlasti, dali znaajan doprinos pobedi antifaistike koalicije inastavljali izgradnju zemlje i revolucionarni preobraaj posle

osloboenja. Nasuprot ovim snagama, konzervativni krugovi naZapadu nisu prestajali da Jugoslaviju uzimaju na nian kaonajistureniju sovjetsku predstrau, otelotvorenje jednopartij-skog sistema po uzoru na SSSR, i zemlju progona vernika ipolitikih protivnika. Predubeenja o Jugoslaviji, podsticanapreko tampe i radio-difuzne mree, nisu spreavala istaknuteprogresiste da dolaze u Jugoslaviju kao na abu. Jugoslavija jeza onovremene napredne duhove bila i ostala antifaistika,demokratska i komunistika zemlja. Veliki umetnik i antifai-sta, arli aplin, tvorac Velikog diktatora", pozdravljao je uJugoslaviji novi svet". S jugoslovenskom stvarnou neposred-no su se upoznavali poznati francuski knjievnici komunisti-kih i progresivnih uverenja Luj Aragon, Pol Elijar i an


33/33

J-y U


Riar Blok. Jugoslaviju su poseivali brojni sovjetski pisci iumetnici: Uja Erenburg, Maksim Rilski, Nikolaj Tihonov,Aleksandar Tvardovski, Fjodor Glatkov, Boris Gorbatov i

drugi.Meunarodne veze masovnih drutveno-politikih organi-zacija Jugoslavije 19451948. bile su pod uticajem njenespoljne politike, koja je odreivala karakter, obim i pravcesaradnje. Kako je jugoslovenska spoljna politika u toj fazi teilato tenjem zbliavanju sa SSSR-om i tzv. zemljama narodnedemokratije, Jedinstveni sindikati, Narodna omladina Jugosla-vije, Antifaistiki front ena razvijali su najintenzivniju sarad-nju s njima. Ue povezivanje Jugoslavije s balkanskim drava-ma narodne demokratije davalo je posebnu dinamiku vezamaistorodnih organizacija, bilateralnim i regionalnim. Jugosloven-ske drutveno-politike organizacije ukljuivale su se i uodgovarajue svetske organizacije: Svetsku sindikalnu federa-ciju, osnovanu na Svetskoj sindikalnoj konferenciji u Parizuoktobra 1945, ije se sedite nalazilo u Pragu; Meunarodnudemokratsku federaciju ena, osnovanu krajem iste godine,takoe u Parizu; Svetsku federaciju demokratske omladine;Meunarodni studentski savez. Regionalni kongresi, konferen-cije i savetovanja pomagali su zbliavanju omladine i sindikal-nih organizacija balkanskih zemalja. Saraujui u svetskim iregionalnim okvirima s organizacijama radnika, omladine,studenata i ena, jugoslovenske organizacije su istupale kaopobornice solidarnosti radnike klase i drugih progresivnihsnaga u svetu. Manifestacioni karakter ove saradnje nije ometaoprobijanje istine o Jugoslaviji i neposredno upoznavanje sveta snaporima Jugoslovena da obnove zemlju, stvore pretpostavke zaprevazilaenje zaostalosti i razviju odnose sa svim ljudimadobre volje. Jugoslovenske organizacije, usredsreene na vezesa srodnim organizacijama socijalistikih zemalja, izloenesovjetskom uticaju, odravale su odnose i s demokratskim po-kretima na Zapadu, kao i s vanevropskim pokretima i organi-zacijama. Narodna omladina Jugoslavije jeo r g a n i z o v a n j e mvelikih svetskih saveznih akcija 19461947. sprovodila u i

vot i odluke Svetske konferencije demokratske omladine iznovembra 1945. o razvijanju saradnje meu naprednom omla-

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 7