Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 4

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 4

1/53

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE

Prenosei teite agresije na istok, Nemaka se nala usituaciji da vodi rat na dva fronta, a Velika Britanija i Sovjetski

Savez preko noi su postali saveznici. Jugoslovenski komunistiproduavali su pripreme za poetak borbe, cenei sovjetsko--nemaki pakt kao privremen, ali je pokretanje borbe protivokupatora pre ulaska SSSR-a u rat smatrano jo politikinecelishodnim, a sa vojne take gledita samoubilakim inomili avanturom dok se ne dezangauju nemake snage naBalkanu i jugoistonim prilazima SSSR-u. Za komuniste uevropskim zemljama, pod uticajem sovjetskih ocena, rat je od22. juna 1941. menjao karakter pretvarajui se od imperijali-stikog u antifaistiki; za trenutak su buknule i iluzije o brzomzavretku rata i slomu nemake oruane sile na granicamaSovjetskog Saveza. Komunisti su oekivali da e sa ulaskomSSSR-a u rat doi do izbijanja ustanaka u evropskim zemljama,

pa i do revolucije u Nemakoj i Italiji. Ideja svetske revolucijeivela je i u svesti jugoslovenskih komunista. O tome svedoe iizdavanje letaka i pokuaji bratimljenja sa vojnicima Nemake,Italije i Bugarske, koji nisu mogli dati nikakav rezultat,

zahvaljujui nepostojanju antifaistike svesti kod ovih vojnika,faistikoj indoktrinaciji i totalnom nadzoru partijske i vojnepolicije. Ranija propaganda komunista o Sovjetskom Savezukao najjaoj vojnoj sili sveta, s najveim brojem aviona itenkovskom armijom bez premca, a na drugoj strani zemlji snajpravednijim drutvenim ureenjem na svetu, uticala je nastvaranje trenutnog uverenja da je poetak kraja Nemake na

pomolu. Na sednici Politbiroa CK KPJ rukovodei ljudi partijesu po svedoenju Svetozara Vukmanovia jadikovali (AleksandarRankovi) to e Sovjetski Savez tako brzo unititi nemakuvojnu silu da jugoslovenskim komunistima i rodoljubima nee

preostati vremena da se dokau u borbi protiv faizma. Mada su


2/53

J- ^ U

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

ove iluzije bile kratkotrajne, ipak su karakteristine kaorezultat magije uverenja i dugo irene propagande o snazisovjetskog orujav ilas je odbrusio olakoviu kada je ovaj na

pitanje koliko e trajati rat na Istoku rekao dva mjeseca", jer

je smatrao da e se rat daleko bre zavriti (Obesi se o banderu,to za dva meseca ima da bude gotovo"). Nita manje nije bilokarakteristino ni to to se ilas interesovao, zajedno saSpasenijom Babovi, ko e sve biti ministar i predsednik vladekada KPJ pobedi. im su porazni dogaaji na istonom frontu

poeli sve vie da ih otrenjavaju, odstupanje Crvene armije jepoelo da se objanjava taktikom Kutuzova, to jest uvlaenjemNemaca u dubinu sovjetskog prostora gde im predstoji sudbinaNapoleonove armije. Mada je dubina nemakog prodora bilavie nego iznenaujua, pa je jedno vreme izgledalo da sudbinazemlje Sovjeta" visi o koncu, raale su se asocijacije o sudbini

Napoleona u Rusiji 1812. koja iekuje i Hitlera, izraene upartizanskoj pesmi: Napoleon Bonaparta na moskovska padevrata / Tvrda vjera, ista sudba eka i Hitlera". Valjda nigde vanSSSR-a nisu toliko opevani sovjetski komandanti kao u parti-zanskim odredima Jugoslavije, koliko god oni ne poloili ispitprelomne 1941, bar ne do Smolenska i Moskve, ivei u mati

naroda kao nenadmane vojskovoe na osnovu stare slave kojojsu uveliko doprineli jugoslovenski komunisti njihovim neume-renim hvaljenjem u predratnom periodu. Re je o Buoniju(Na jugu su div-junaci, drug Buoni i kozaci"), Voroilovu iTimoenku (Timoenko sa sjevera, hitlerovske bande tjera").Do partizana Jugoslavije tek narednih godina dopree slavavelikih vojnika sovjetskog otadbinskog rata, poput Georgija K.Zukova, Ivana S. Konjeva, Konstantina K. Rokosovskog, Ivana

F. Tolbuhina, Rodiona R. Malinovskog i drugih.Od ovih prolaznih iluzija o brzom zavretku rata i prodoru

Crvene armije na Balkan nije bio imun ni kadar KPJ, o emugovore oekivanje sovjetskih padobranaca, namere rukovodstvada borbe otponu u prostoru izmeu Dunava i Homolja da bipartizanske jedinice bile blie mestu prodora sovjetskih trupa,otvoreni nastup Junobanatskog i Kikindskog odreda u Banatu,koji su pokoeni kao snoplje polovinom jula i poetkom

avgusta, i druge posledice vere u mo sovjetskog oruja, verenastale pod uticajem predratne komunistike propagande.Nerealna oekivanja da e Vermaht biti smrvljen na granicamaSSSR-a rasprena su nakon proboja Nemaca u dubinu sovjetske


3/53

USTA NAK NARODA JUGOSLAVIJE 8 7

teritorije, pa je postajalo oigledno da e borba dugo trajati i dasvako, kao to je prosuivao Tito, mora dati svoj doprinosporazu faizma. Samo stupanje SSSR-a u rat ulilo je samopouz-danje porobljenim, pre svega ugroenim narodima u Jugoslaviji

Slovencima, srpskom stanovnitvu u NDH, izloenom usta-kom divljanju razvilo u njima oseanje da u borbi zaopstanak nisu usamljeni, da je uz njih velika sovjetska zemlja",oseanje koje su, pre svega, podsticali komunisti. Za ove jenarodnooslobodilaka borba bila vid nacionalnog i socijalnogosloboenja vlastitog naroda, a na drugoj strani internacionali-stiki dug prema napadnutoj socijalistikoj zemlji.

Strategija budue borbe, polazei od toga da rat na istokunije pred brzim raspletom, odbacila je brzometno osvajanje vlastiu gradovima kao stvar prolosti. Politbiro CK KPJ je 4. julanagovestio da predstojea borba dobija partizanski karakter, sobzirom na tradiciju, agrarni karakter Jugoslavije i brojnunadmonost neprijatelja. Selo je u posleaprilskoj situacijiizmenilo sastav, jer su se u njemu nali aci, studenti, proteranikolonisti, inovnici, oficiri, izbeglice iz raznih krajeva Jugosla-vije. Iako i samo oskudno, ono je moglo da postane izvorsnabdevanja narodne vojske. Narasle narodnooslobodilake

snage na selu, stalno popunjavane borcima iz redova seljatva igradskog stanovnitva, imale su realne izglede da prinudegradove, centre okupatora i kvislinga, na kapitulaciju". Parti-zanski nain borbe osiguravao je, pored irine akcija, priliv

boraca,,prihvat ugroenih kadrova iz gradova, nanoenje rtavanadmonijem neprijatelju i njegovu izloenost udaru sa svihstrana. Mada su zbog uea na istonom frontu nemake snageu Jugoslaviji uoi ustanka bile svedene na trupe potrebne za

odravanje bezbednosti okupacionog sistema, saobraaja i pri-vredne eksploatacije, one su, zajedno s jedinicama drugihokupatora i kvinslinkim jedinicama, bile ipak brojno nadmoni-

je i tehniki daleko superiornije, a uz to rasporeene ugradskim centrima i na vanijim saobraajnim raskrsnicama.Ukupna vojna sila okupatora na poetku ustanka sastojala seod etiri nemake, 12 italijanskih i dve bugarske divizije, 12brigada (maarskih i bugarskih), dvadesetak samostalnih puko-va, blizu 100 peadijskih bataljona, i od oruanih snaga NDH.Okupatori su posebno obezbeivali centralnu magistralu odTrsta i Ljubljane, preko Zagreba i Beograda, do Soluna i Atine,odnosno od Nia do Sofije, zatim elezniki saobraaj izmeu


4/53

J- ^ U NARO DNOO SLOBO DILA KI RAT I REVOLUCIJA

Italije i Treeg Rajha preko Slovenije, gde su se ukrtale vezeizmeu Balkana i Podunavlja i alpskih krajeva Jugoslavije,saobraaj Dunavom, znaajne strateke objekte puteve,kljune prirodne fortifikacije, glavne gradove, rudnike, vane

pogone ratne industrije, poljoprivredne oblasti, jadransku oba-lu, granine rejone prema Bugarskoj, Maarskoj, Italiji.Komunisti su se odluili za ustanak protiv najsavremenije i

najjae vojske sveta 1941, kojoj se niko nije s uspehomsuprotstavio na kopnu sem Crvene armije na prilazima Moskviu jesen te godine.

Izvori otpora narastali su sa surovim merama denacionali-zacije, koju je okupator sprovodio progonom stanovnitvadoseljenog posle 1918. godine u krajeve pod maarskom,

bugarskom i italijanskom okupacijom, kao i sa masovnozamiljenim unitenjem srpskog naroda u NDH i onih Slovena-ca koji nisu mogli da izdre Himlerova rasna antropolokamerenja da bi se dokazali kao dostojni" da ive sa Nemcima udelu Slovenije anektiranom Treem Rajhu. Ustaka izdajahrvatskih interesa ustupanjem Dalmacije Italiji, uprkos tometo se radilo o etniki slovenskoj oblasti i kolevci hrvatskedravnosti, raspalila je do kraja antiitalijanska oseanja, ionako

iva meu stanovnitvom. Srbizacija Makedonije u meurat-nom razdoblju zamenjena je bugarizacijom, koja se sve vieoseala kao teak pritisak na svest naroda sa trajanjemokupacije i nestajanjem prvobitnih zabluda da je zemlja doe-kala nacionalno osloboenje. Komunisti su crpli saznanje ospremnosti naroda na otpor pre svega iz istorijske tradicijeotpora u svesti stanovnitva Srbije, Crne Gore i ljudi dinarskog

prostora. Slovenci se nisu mogli pomiriti s deobom svojenacionalne teritorije izmeu tri okupatora, koja je dovodila u

pitanje njihovo jedinstvo i fiziki opstanak. Sporadine manife-stacije otpora ukazivale su da se duh naroda nije mirio saropstvom. Spontani istupi protiv okupatora i njihovih saradni-ka posle aprila 1941. govorili su da borbena raspoloenja

postoje, da rodoljublje nije ugaeno, da iskra otpora moe da seupali. Feldmaral Vilhelm fon List je bio nemilosrdan opomi-njui da svako ko se zatekne u srpskoj uniformi" s orujem uruci ne podlee zatiti meunarodnog prava i da ga odmah

treba streljati. Najavljeno je bezobzirno streljanje 100 Srba zasvakog ubijenog Nemca. Manifestacije otpora zabeleene su natlu gde se raspala Jadranska divizija u aprilskom ratu. Seljaci


5/53

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE 8 7

Sanskog Mosta pruili su aktivan otpor ustaama 6. i 7. maja1941, a to je dovelo kaznenu ekspediciju Nemaca i ustaa nagoloruke seljake. arite bune protiv ustaa u istonoj Hercego-vini nalazilo se u tradicionalno ustanikom nevesinjskom kraju(Donji Dreanj). Ustanikim krajem odzvanjala je pesma:

Zaratile dvije velesile NDH i srez Nevesinje". Javivi se napoetku kao reakcija na ustaka nedela i vid samoodbrambenogrefleksa ugroenih srpskih seljaka, otpor se napadom Nemakena SSSR pretvorio u masovni ustaniki talas. Ugroena usta-nika masa je u SSSR-u videla veliku slovensku zemlju,zatitnicu raje i pravoslavlja u prolosti; poetak rata jedoekan kao kraj muka i neizvesnosti. irom Hercegovine, Crne

Gore, Bosanske Krajine paljene su vatre u ast ovog dogaaja.Hercegovakim ustanicima se od brujanja italijanskih savojamarketa" inilo da uju zvuk sovjetskih turmovika". USrbiji, Crnoj Gori i drugim krajevima, ulazak SSSR-a u rat jeobeleen kao najvei praznik. Komunisti su raznosili vesti, ijese poreklo ne zna; da li se radilo o direktivi prenoenja vestikoje su bile netane, da li o oduevljenju u kome se i nemogue

privialo; ili se jednostavno radilo o odblesku predratnepropagande da je ruska" armija nepobediva; pritajenoj elji dasu trupe junog sovjetskog fronta ve na Karpatima i da

predstoji forsiranje Dunava. Moda je to bio i daleki ehoseanja iz daleke prolosti ratova Rusije sa Turskom, kada suruske vojske pod komandom Kutuzova i kneza Bagrationaznale brzo stii preko Moldavije i Vlake na obale golemegranine reke, da bi pritisle Turke i pomogle srpskim ustanici-ma. U svakom sluaju bilo je to trenutno ohrabrenje, iako su izanjega nastupala razoaranja. Italijanski okupatori su u Sloveniji

zabeleili takoe talas oduevljenja nastao ulaskom SSSR-a urat, ali su nam ostavili i svoje uverenje da bi slovenaki patriotinastavili borbu ak i da uju da je Rusija poklekla. Banatski

partizani su organizovali sanitetske kurseve sa specijalnimzaduenjem da prihvataju povreene sovjetske padobrance. Nakrovovima visokih beogradskih zgrada postavljani su osmatraida najave sputanje sovjetskih padobranskih jedinica. Poznatoje da su u Mavi uklanjane ograde od otrog kolja da se na

njima ne bi povredili sovjetski borci prilikom vazdunogdesanta.

Komunisti su rodoljublje spajali sa socijalnom perspektivomnagovetavane borbe. Polazili su od realnih politiko-


6/53

J- ^ U NARO DNOO SLOB ODIL AKI RAT I REVOLUCIJA

-psiholokih injenica da se stari poredak koji se raspao kaokula od karata u aprilskom ratu nee vie obnavljati, bar nevoljom najirih narodnih slojeva. Generalni sekretar KPJ pisao

je Kominterni u prvoj polovini juna 1941. da u svim oblastima

iroke narodne mase razoarale su se u sve bive vladajueburoaske partije, koje su skrivile tako brzi krah Jugoslavije isadanje patnje naroda, a prema Sovjetskom Savezu silno su

porasle simpatije naroda, koji sada jedino od njega oekuje svojspas". Predstojei oslobodilaki rat protiv okupatora i graan-skih snaga koje su ga podravale bio je od prvog dana uperenprotiv osnova starog drutvenog poretka i njegove restauracije,nosei u sebi nerazdvojnu revolucionarnu sastojnicu. Raspolo-

enje dela naroda da se odupre okupaciji, najbrojnijih slojevanaroda, istaknimo, seljaka i radnika, rodoljubivih graana, svihonih kojima je na srcu leala sloboda i antifaizam, zakomuniste je bio najvaniji element revolucionarne strategije,sa Sovjetskim Savezom kao osloncem bilo u miru ili ratu.Graanske voe, ukoliko nisu napustile zemlju, stupile su uslubu okupatora ili se povukle sa politikog poprita, oekujuisvoj trenutak ili zavretak velikog odmeravanja snaga faizma iantifaizma da bi se tek onda opredelile zavisno od toga ijoj e

interesnoj sferi" pripasti Jugoslavija. Separatistiko ponaanjeMaeka i Marka Natlaena, od kojih prvi predaje vlast SlavkuKvaterniku, a drugi italijanskom civilnom komesaru EmilijuGracioliju, ili srpskih kvislinga koji primaju investituru" izruku nemakih vojnih funkcionera, tek su najreprezentativniji

primeri raspadanja graanske politike i nepatriotskog ponaa-nja njenih voa.

Komunistika partija Jugoslavije izjasnila se za borbu u

savezu sa svim onim demokratskim i rodoljubivim snagama,nezavisno od njihovog politikog opredeljenja u prolosti ilisadanjosti, nacionalnih oseanja, vere, koje su bile spremne da

prihvate platformu narodnooslobodilake borbe kao u sutininedeklarisanu revolucionarnu strategiju u postojeim jugoslo-venskim uslovima. Linija jedinstvenog narodnooslobodilakogfronta predviala je i saradnju s vrhovima bivih graanskihstranaka, koja nije imala uspeha u ovoj fazi borbe KPJ, izuzev

to je dovela do obrazovanja Osvobodilne fronte u Sloveniji i dotoga da narodnooslobodilakom pokretu pristupe prvaci obla-sne organizacije Saveza zemljoradnika u Crnoj Gori, Boki iSandaku, demokratske levice" Ivana Ribara, lanovi SDS u


7/53


Hrvatskoj i lokalni funkcioneri Saveza zemljoradnika i Narod-ne seljake stranke u Srbiji. Istovremeno s pokuajima okuplja-nja delova vodstva i pojedinanih prvaka graanskih stranaka,komunisti su se zalagali za politiko jedinstvo masa, trudei se

da u front narodnooslobodilake borbe privuku to ire slojeveseljatva, naroito srednjake, radnitva, antifaistiki raspolo-ene inteligencije. Istrajavanjem na politici bratstva i jedinstvanaroda komunisti su ukazivali na put spreavanja bratoubila-kog rata, denacionalizacije i nemake rasistike politike. Part ija

je meu srpske ustanike koji su iskusili ustake zloine slalahrvatske radnike, ilegalce iz Zagreba, Splita i drugih gradova,komuniste Muslimane, kako bi se na najneposredniji nain

razvijalo bratstvo naroda i ugroenom stanovnitvu predoava-la narodnooslobodilaka borba kao jedina alternativa fizikomunitenju jednog naroda od drugog, koje su inspirisali okupato-ri preko svojih domaih ultranacionalistikih snaga vodei

politiku podeli pa vladaj". Zavedeno propagandom okupatorai svojih graanskih slojeva i zemljoradnika, manjinsko stanov-nitvo je 1941. ostalo zatvoreno za uticaj KPJ i gluvo na poziveda uzme uea u narodnooslobodilakoj borbi. Vii slojevineslovenskih manjina aktivno su podravali okupatore, gleda-

jui u njima svoje oslobodioce. Maarska manjina postala je deovladajueg naroda. KPJ je ula u ustanak 1941. i bez uporitameu albanskim masama.

Suprotstavljajui se surovim pogromima ustaa i denaciona-lizatorskoj politici okupatora kao vidu ovinistikog bezumlja,koje je pretilo da zauvek iskopa jaz izmeu jugoslovenskihnaroda, komunisti su istupali sa antitezom bratstva i jedinstvanaroda, kao koncetrisanog izraza jugoslovenskog internaciona-

lizma. Ova politika bila je dijametralno razliita od politikeprofaistiki ili prozapadno usmerene buroazije naroda Jugo-slavije. Ona je time parirala politici okupatora, ali i koncepcijinacionalno istih drava u jugoslovenskom prostoru. Pokrajin-ski komitet Vojvodine je poetkom juna 1941. pozivao narodeVojvodine na stvaranje jedinstva svih naroda Vojvodine u borbiprotiv okupatora. Od Maara je traeno da razlikuju srpski na-rod od njegovih kapitalista. Vojvoanskim Nemcima je stavljenodo znanja da su nemaki nacisti i njihovi klasni protivnici.Komunisti Vojvodine su pozivani da kuju jedinstvo od kojegzavisi budunost. ovinistika mrnja se oznaava kao otrovnaaoka" koju kapitalisti svesno usauju u narod i njegovu svest.


8/53

J NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

Organizacija KPJ od pre rata, prilagoena situaciji okupa-cije, pripremana je za borbu od polovine 1940. godine, o emugovore politike 4 organizaciono-institucionalne mere, sticanje

patriotske legitimacije u aprilskom ratu, produbljivanje

ovih priprema posle vojnog poraza Kraljevine Jugoslavije iorganizovano irenje antiokupatorskog raspoloenja. Ula-skom SSSR-a u rat ritam tih priprema je samo ubrzan. Nekamesta u Proglasu CK KPJ povodom napada Nemake na SSSR

jasno ukazuju da su komunisti Jugoslavije bili spremni, da suoni dugo oekivali ovaj as i sada ulaze u poslednji boj".Pribliavanjem neposrednih akcija obrazovan je 27. juna 1941.Glavni tab Narodnooslobodilakih partizanskih odreda Jugo-slavije (NOPOJ), s generalnim sekretarom KPJ na elu, iji sulanovi bili: Milovan ilas, Edvard Kardelj, Ivan Milutinovic,Aleksandar Rankovi, Rade Konar, Franc Leskoek, Sretenujovi, Ivo Lola Ribar i Svetozar Vukmanovi Tempo. Sastavovog tela govori da su u njemu zastupljeni predstavnici gotovosvih naroda Jugoslavije, sem Makedonije. Iz sastava se takoevidi da je vojno vodstvo pripadalo iskljuivo rukovodeimkomunistima, a na drugoj strani da je stvorena gotovo personal-na unija izmeu politikog i vojnog rukovodstva. Osnivanjem

ovog tela sagledava se znaaj, primarnost vojnih zadataka unovostvorenoj istorijskoj situaciji, iako je u revolucionarnimprocesima vojno-politiki kompleks bio nerazdeljiv. Vojnefunkcije su dobijale na znaaju pred otpoinjanje borbe, ali sunesumnjivo u toku celog rata bile podreene politikim ciljevi-ma. Iz sastava ovog tela moe se zakljuiti da je KPJ od prvogdana osiguravala svoj dominantni politiki uticaj u vojnimstrukturama, ali bez militarizacije revolucionarnog procesa i

sukoba vojne i politike linije. Trenutne aberacije vojnoginioca u odnosu na civilne organe vlasti su kritikovane.Militarizacija vlasti zabeleena je tek na kraju rata u izuzetnimsituacijama nastalim u Vojvodini (Banat, Baka i Baranja) i naKosovu i Metohiji prilikom kontrarevolucionarne i antijugosl-venske pobune u ovoj oblasti decembra 1944 februara 1945.zavoenjem vojnih uprava, koje ipak nisu bile istovetne, jernisu bile ni izazvane istim uzrocima. Karakteristino je takoeda je jugoslovensko vojno rukovodstvo u ovoj fazi bilo bez voj-

nih lica, strunjaka, profesionalnih vojnika, ljudi koji bi imalivojno iskustvo, ukoliko izuzmemo Josipa Broza Tita, koji je biouesnik prvog svetskog rata. Ovaj nedostatak nadoknaen je


9/53


postojanjem vojnih strunjaka u glavnim tabovima narodno--oslobodilakih partizanskih odreda (NOPO-a).

Komunisti su pripreme za borbu izvodili sistematski, konti-nuirano, bez dvoumljenja, s jasno razvijenom predstavom da je

predstojea borba neizbena, da narod nema druge alternativeako ne eli da postane rtva meusobnog unitenja u projekcijiokupatorske politike, jedino zainteresovane da obezbedi eko-nomsku eksploataciju osvojenog prostora; da su oni jedinaantifaistika snaga, jedina koja nije zatajila i koja je sposobnada ponese teret istorijske odgovornosti u najteem trenutkuistorije svih naroda Jugoslavije.

Mada deo strane istoriografije i publicistike i danas eli da

prikae da Mihailoviev pokret ima prvenstvo, sa stanovitavremenske pojave, nad komunistikim", koji se oglasio tekkada je Sovjetski Savez napadnut, injenice neumoljivo poka-zuju da je i pored zaetaka Mihailovieve organizacije od

polovine maja 1941. sa najjaim centrom u Beogradu, po-verenicima po selima, tajnom oficirskom organizacijom u jul-skom ustanku, s centrom u Nikiu vojno organizovanjeetnika zapoelo tek jula-avgusta 1941. godine. Mihailovi-eve snage institucionalizovane su pod nazivom etnikihodreda Jugoslovenske vojske". Mihailovi je avgusta 1941.traio od svih aktivnih i rezervnih oficira i podoficira da sestave u slubu Jugoslovenske vojske", smatrajui da je njegovoetniko jezgro naslednik stare vojske koja nastavlja otpor podokupacijom. Kraljevina Jugoslavije se i dalje nalazila u ratnomstanju s neprijateljem, Nemcima i njihovim saveznicima, pa jesamim tim vaila zakletva data Kralju i Otadbini". etnikovodstvo bilo je zaokupljeno u leto i jesen 1941. stvaranjem

mree svojih organizacija u celoj zemlji, posebno u Srbiji, Bosnii Crnoj Gori. Sto dublje prodiranje u Bosnu isticano je kaovanredno znaajno sa stanovita Srpstva". Septembra 1941.oekivalo se da se Bosna oslobodi ustaa pre nego to biNedieva vlada (naa poluslobodna vlada u Beogradu") diplo-matskim putem uspela da je pripoji okupiranoj Srbiji. Uistonu Bosnu upuen je major Boko Todorovi, a zakomandanta svih etnikih odreda u Crnoj Gori postavljen je

polovinom oktobra 1941. godine generaltabni major ordeLai. Kapetan Pavle urii imenovan je za komandantaLimsko-sandakih etnikih odreda". Veza sa crnogorskimetnicima odravana je preko limske doline, a crnogorskih i


10/53

J- ^ U NARO DNOO SLOBO DILA KI RAT I REVOLUCIJA

istonobosanskih etnika preko Hercegovine. Mihailovi jeoktobra 1941, kao komandant etnikih odreda Jugoslovenskevojske", traio od svih oficira, podoficira, kaplara i redovaoperativne i rezervne vojske da izvravaju nareenja postavlje-

nih stareina, smatrajui ih predstavnicima redovne Jugoslo-venske vojske i pozivajui se na ratne zakone KraljevineJugoslavije.

Oigledno je da su se na popritu nala dva ideoloko-poli-tiki gledano oprena pokreta, od kojih jedan u uslovimadrugog svetskog rata tei da menja drutvenu osnovu Jugosla-vije, a drugi eli da je sauva. Razlikovale su im se i nacionalne

politike: dok su komunisti istupali za nacionalnu ravnoprav-nost, dotle su etnici smatrali da srpska prevlast treba u ratnimuslovima da se ozakoni, koristei u tom cilju ustaku izdaju,

primenom politike nacionalnog revana nad svim vinovnicimaizdaje aprila 1941. i izvriocima pokolja srpskog ivlja. etnicisu za kontinuitet Jugoslovenske vojske, a nove oslobodilakesnage na sceni izgrauju novu narodnu armiju u toku borbe.Profesionalni vojnici, koji se nisu proslavili u tek zavrenomaprilskom ratu, smatrali su da i dalje imaju monopol na vojnokomandovanje. Za etnike nije bilo nikakvih promena u toku

rata, sem nacionalne odmazde nad Hrvatima i Muslimanima, zarazliku od komunista koji su narodnooslobodilaku borbushvatali kao okvir revolucionarne transformacije unutranjeg

poretka na drukijim nacionalnim i socijalnim osnovama.etnici su jasno stavljali do znanja da su za obnovu KraljevineJugoslavije, uz najnunije korekture ranijih slabosti graan-skog drutva (agrarna reforma, uklanjanje eksploatacije stranogkapitala, korupcije, zapostavljanja sela, itd.), za razliku od

komunista koji su na ruevinama starih organa vlasti stvaralinarodnooslobodilake odbore nasuprot etnikim optinskimupravama, sreskim naelstvima i komandama mesta, izbegava-

jui zbog shvatanja rata redukovanog na sukob sila faizma iantifaizma bune parole o revolucionarnim namerama, akose izuzme stalno isticanje da nema povratka na staro". Pokret

pod vodstvom komunista bio je dosledno jugoslovenski, suprot-no etnikom koji nije prevazilazio okvire srpskih krajeva ilionih koji su smatrani takvim. Osnovno razlikovanje ovih

pokreta nastupilo je na pitanju doslednog otpora okupatorima:partizanske snage izjanjavale su se za borbu bez rezerve, odprvog asa, svim snagama, dok su etnici razvijali strategiju


11/53

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE8 7

defanzive, iekivanja, slabljenja osovine na velikim frontovi-ma, to jest oruanog istupanja tek kad pukne kolan sveevojkobili", pravdajui takvo dranje tradicijom, iskustvom, odbra-nom egzistencijalnih interesa srpskog naroda, kojemu je i inae

puteno i suvie krvi, onemoguavanja da se nemaki bes navrhuncu Hitlerove moi jo jednom ne izlije nad Srbijom isrpskim narodom. Od ovakve politike filozofije do kolaboraci-je bio je samo jedan korak, i etnici nisu mogli da ga ne preu.Kolaboracija se nije mogla odvojiti od nacionalne izdaje, svodeise u krajnjoj liniji na to, ega je bio svestan i sam Mihailovi,razailjui instrukcije za saradnju sa okupatorima u borbi

protiv partizana, ali tajno, da se ne bi kompromitovao u oimanaroda i saveznika. Opsednut antikomunistikim sindromom,Mihailovi nije prezao ni da trai oruje od Nemaca, da se svimsilama zalae za unitenje komunista u toku rata, pa i da ponena tlu zapadne Srbije graanski rat koji e u vidu lananereakcije izazvati nesagledive posledice gotovo na elom jugoslo-venskom prostoru.

Karakteristino je da nemaka istoriografija u sluajuJugoslavije najveim delom govori o bratoubilakom ratu, kojisu Nemci navodno morali stiavati i gasiti svojom politikom

pacifikacije, svesno izbegavajui svoju ulogu glavnog uzronikabratoubilakog klanja koje su komunisti prekinuli pozivom najedinstvo kroz borbu ravnopravnih naroda kao jedine pretpo-stavke ivota u buduoj Jugoslaviji. Za deo graanskih pisacana Zapadu, u jugoslovenskom sluaju se radi o istom graan-skom ratu dveju suparnikih, zakrvljenih struja, koje imajurazliite inostrane pokrovitelje o tome ko e sutra gospodaritiJugoslavijom. Pri tome se jedino zaboravlja ona osnovna

distinkcija: ta je u antifaistikom ratu bio glavni zadatak saradnja s neprijateljem ili nemilosrdna borba; ko je razvijaoaktivnu narodnooslobodilaku borbu protiv okupatora a koopet sa njima nastupao protiv jedine autentine antifaistikesnage u Jugoslaviji; ko je prikivao toliki broj okupatorskihdivizija na jugoslo venskom tlu u vreme kad su one bile tolikodragocene na drugim frontovima, istonom, severnoafrikom,talijanskom; da li su saveznici pozivali na kolaboraciju ili nazadavanje to jaih udaraca okupatorskim snagama; oruanesnage profaistike buroazije u Jugoslaviji sastavni su deoneprijateljske sile, s kojima se NOVJ bori kao sa jedinstvenimsnagama faizma; mistifikacijom etnikog stava jedno vreme


12/53

J NARO DNOO SLOB ODIL ACKI RAT I REVOLUCIJA

je dolo do paradoksa da Velika Britanija pomae pokret koji jefaktiki odmagao koaliciju ujedinjenih naroda, predstavljajuise stranom svetu kao antifaistika snaga prvog ranga; komuni-sti su pozivali sve patriote na zajedniku borbu, pristajali ak

na zajedniku vrhovnu komandu, ali su etnici svesno izazvaligraanski rat, raunajui da e u jesen 1941. u Srbiji zadatidefinitivni poraz partizanskom pokretu, razumljivo uzpomo Nemaca. Smatrali su da je ovakva politika u interesuvie stvari nacionalno-egzistencijalne, iza koje u stvari stojiklasno-politiki interes primarnog znaaja, i da e moralnasenka kolaboracije s vremenom otpasti. Da bi se opravdali prednarodom, sluili su se i istorijskim analogijama, pozivajui sena saradnju Miloa Obrenovia s Turcima, koju je narodzaboravio ili oprostio pro tekom vremena i saznanjem da je ona

bila cena srpskog uspeha, naravno ne obazirui se na promae-nost ove paralele i u sadanjosti. Komunisti su, van sumnje, od

prvih ustanikih dana stavili nacionalno osloboenje u funkcijusocijalne revolucije. Njihova strategija ukljuivala je nacional-nu emancipaciju kao bitnu komponentu u zemlji vienacionalnestrukture i loeg iskustva s graanskom politikom u nacional-nom pitanju. Istovremeno ona je poivala na dubokom poima-

nju da se u svetu nose dve snage na koje je bio sveden ratniodnos: snage faizma i antifaizma, to je privremeno mirilosavezniki, raznorodni trougao": SSSR, SAD i Veliku Britani-

ju, koje su, ipak, u faizmu u tom asu sagledavale primarnogprotivnika. Karakter rata uticao je na demokratski peatnarodnooslobodilake borbe u smislu stvaranja demokratskogostvarivanja novog istorijskog bloka svih nacionalno potlae-nih, seljaka i radnika, rodoljubive sitne i srednje buroazije,

jedinstva svih patriotskih snaga, vernika i ateistiki raspoloe-nih graana. Rukovodstvo Partije se oslobaalo sektatva,suprotstavljajui mu se u novoj situaciji, ali i oportunista kojisu sumnjali u mogunost narodooslobodilake borbe, procenupravog trenutka, itd. Duboko je bilo svesno jula i avgusta 1941.da bi proglaavanje klasnog blickriga u ustanku znailo poraz,mada nije previalo da ni takav prilaz nije bio stran delukadrova indoktriniranih idejom o svetskoj revoluciji, sukoburada i kapitala, velikom obraunu izmeu kapitalizma i socija-lizma. ta drugo znae sovjetske parole, amblemi, stvaranjeCrvene armije" u Srbiji; kvalifikacije o antifaistikoj revo-luciji" u Crnoj Gori, nazivi narodnooslobodilakih odbora


13/53


sovjeti", komesarijati", u Bosni i Crnoj Gori, itd. U ustankusu se preplitali nacionalni i klasni procesi. Rukovodstva sustajala na stanovitu da nije dolo do preloma u diferencijacijimasa za narodnooslobodilaku borbu, a da bi se one mogle

mobilisati na parolama klasnog radikalizma, dok njihova svestjo nije bila narasla do tog nivoa, budui blokirana starimuticajima, raznim plemenskim i drugim stegama, izloena akcijistranih kontrapropagandi, prijemiva na neke stereotipne na-cionalne i verske svetinje, navikla na ranije stareine, zaroblje-ne konzervativnim iskustvima, otporna na revolucionarne ino-vacije, izloena pritisku dugo taloene drukije svesti, predsta-va patrijarhalnog morala i drutvenih pravila ivljenja sakojima je praktino bila srasla.

Narodnooslobodilaka borba, kao revolucionarni rat, sva-kako nije imuna na sukob koji moemo nazvati graanskimratom, ali u prikrivenom obliku zbog kolaboracije etnikihsnaga sa okupatorom. Izazivai tog rata na teritoriji zapadneSrbije u jesen 1941. godine jesu Mihailovievi etnici. Ugraanskom ratu osnovnih snaga uestvuje i kvislinka partij-ska vojska (ustae, Ljotievi dobrovoljci), koji su do tog stepenaizjednaeni sa okupatorom i uivaju njegovo poverenje da borbe

s njima nezavisno od sunarodnike istovetnosti predsta-vljaju rat protiv spoljnih neprijatelja, iji su oni tienici i ijasudbina zavisi od sudbine okupatora. Legalizovani kao savez-nika snaga, etnici raznim mistifikacijama prikrivaju svojuprookupatorsku aktivnost protiv jedine autentine antiokupa-torske snage. Dvojna priroda narodnooslobodilake borbe nacionalnooslobodilaka i antifaistika bila je istovremeno irevolucionarna smena vlasti. Time su objektivno stvarani

preduslovi za sukobe izmeu snaga status quo i onih koji eleda ga menjaju, koji nisu mogli da nemaju klasnu sadrinu.Naputajui u pojedinim fazama narodnooslobodilake borbeovu dominantnu strategiju, komunisti su klasnom radikalizaci-

jom ovoga sukoba produbljivali prisutnu komponentu graan-skog rata. Na graanski rat guraju okupatori i etnici, ali ga savlaivanjem levih aberacija komunisti odbacuju. Oni traesvrstavanje prema okupatoru, a ne prema klasnim merilima. Ponjima, trebalo je pojaati antiokupatorsku aktivnost do maksi-muma, voditi antifaistiki rat, borei se sa etnicima i drugimkvislinzima, kao nosiocima kolaboracije legalizovanih etnikana osnovu saglasnosti i instrukcija Mihailovia. Stalnim nagla-


14/53

" NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJAaf-

avanjem narodnooslobodilake borbe, KPJ nije dozvoljavalada se zaboravi da je osnovni protivnik nacionalni zavojeva ifaistiki okupator. Time su okupatori i kvislinzi onemoguava-ni da borbu u toku prevedu na klasini klasni obraun,

uviajui da bi na taj nain suzili drutvenu i politiku osnovurevolucionarnih snaga. Kolaboracija etnika i drugih kvislin-kih formacija skrivala je klasne manifestacije ponaanja. Nji-ma su etnici davali karakter nacionalno-egzistencijalnih moti-va, a snage narodnooslobodilakog pokreta karakter borbe iz-meu snaga faizma i nacionalne izdaje na jednoj strani, a na dru-goj nacionalnooslobodilakih i antifaistikih snaga.

Organizovana snaga ustanka morala je u meovitim nacio-nalnim krajevima da suzbija i savlauje stihiju seljaka dovede-nih u stanje samoodbrane i eljnih odmazde, naroito u poetnojfazi borbe, kao i protivofanzive neprijatelja i razorni uticajnjegove propagande, usmerene na podelu ustanikih redova utrenucima kriza i osipanja boraca, koji su pretili potpunimraspadom ustanikih frontova. Spontanost se javljala i uuslovima gde je narodnooslobodilaki pokret bio nacionalnohomogen i razvijan u vrsto organizovan subjektivni inilac;najee se izraavala u prekoraenju obima borake mase i

razmera ustanka koje je odredio organizator, izazivajui na tajnain nepredviene tekoe, praene kolebanjima, ali i potvru-jui se kao stalna pratea manifestacija svih dubokih narodno-oslobodilakih i revolucionarnih pokreta.

Nemci su uoi napada na SSSR zahtevali, s pozivom naspoljnopolitiku situaciju, pootreno osmatranje i suzbijanjekomunistikog pokreta u Jugoslaviji, oekujui u skoroj budu-nosti razornu komunistiku propagandu, kojoj e pomoi

Sovjetski Savez razvijanjem antinemake politike pomonimsredstvima, naroito radio-propagandom i bacanjem letaka. Zadan napada na SSSR dovravane su pripreme za lov" nakomuniste. Berlinska centrala Gestapoa pod rukovodstvomHajnriha Milera radila je na rekonstrukciji kartoteke komuni-sta, koju su ovi unitili posle 27. marta 1941, u resoru unutra-njih poslova, na ijem elu je stajao Sran Budisavljevi. Iz-voenje akcije trebalo je da zapone im se iz Berlina budedao znak teleprinterom najhitnije" i lozinkom Internaciona-la". Pojaan je nadzor nad javnim zgradama i mostovima;zapoeli su pokreti jedinica. Sa 22. junom poela je prava hajkana komuniste, iji je najvei deo, unapred upozoren, uspeo


15/53


blagovremeno da se skloni. Progoni komunista u NDH tekli su iu periodu do 22. juna 1941. godine.

Razvijanje narodnooslobodilake borbe nije znailo zapo-stavljanje otpora u gradovima, ali je ovaj prilagoavan uslovi-

ma karakteristinim za partizansku aktivnost protiv neprijate-lja kao osnovnom vidu borbe, dobijajui najraznovrsnije oblikeod atentata, diverzija i sabotaa do politike propagande,

bojkota, snabdevanja partizanskih odreda, spasavanja kadrovau opasnosti, razvijanja informativno-obavetajne slube. Rad

pod prismotrom kvislinke i okupatorske policije, koja sekoristila dostavljaima i ubacivanjem provokatora u organiza-cije narodnooslobodilakog pokreta, bio je skopan sa stalnim

rizikom, zahtevao konspiraciju izgraenu do savrenstva, ali nei izolaciju, koja bi pokidala veze s aktivistima i slobodnimteritorijama, onemoguila irenje uticaja u antifaistikoj sredi-ni. Mnogobrojne provale organizacija po gradovima bile su cenaove borbe, koja se s onom na drugim teritorijama Jugoslavijeslivala u jedinstvenu i nedeljivu celinu oslobodilakog rata, uzsve rtve i neprocenjiv danak u krvi", koji je pretio da gradove

pretvori u groblje kadrova. Izloeni teroru slubi specijalizova-nih za borbu protiv komunista i drugih antifaista, ilegalni

borci su bili spremni na najgore. Sauvana su mnogobrojnasvedoanstva o njihovom hrabrom dranju pred neprijateljem,koji od njih, uprkos najsvirepijem muenju, psiholokom ifizikom, esto nije mogao saznati ni kako se zovu, a kamolipodatke o njihovoj organizaciji; ali nije malo bilo ni suprotnihsluajeva, kada je neprijatelj trijumfovao nad borcima koji su,ne mogavi da izdre torturu, morali da ponesu izdajniki ig.

Neprijateljski izvori govore koliko je to za okupatore bio

nepoeljan rat, neprekidan i nevidljiv, koji je kidao ivce oficirai vojnika i unosio meu njih gotovo nepodnoljiv nemir, zbogega su oni podnosili komandama molbe za premetaj na drugifront.

Desetkovanje partijskog kadra u gradovima i, na drugojstrani, stvaranje slobodne teritorije, naveli su rukovodstvo KPJda zatrai od nacionalnih i pokrajinskih partijskih rukovodsta-va povlaenje kompromitovanog kadra iz gradova i njegovo

ukljuivanje u rad na osloboenoj teritoriji i u sastavu par tizan-skih odreda. Krajem septembra 1941. Josip Broz Tito predloioje Pokrajinskom komitetu KPJ za Srbiju da iz Beograda seditepremesti na osloboenu teritoriju, a novim direktivama u


16/53

J NARO DNOO SLOBO DILA CKI RAT I REVOLUCIJA

oktobru zahtevao da se iz Beograda sklone svi partijskiaktivisti, kao i rodoljubi, kojima je pretila opasnost. Krajemdecembra 1941. generalni sekretar KPJ se u pismu Pokrajin-skom komitetu izjanjavao za odailjanje to veeg brojaradnika iz Beograda na slobodnu teritoriju kako bi se poboljaosocijalni sastav partizanskih odreda i beogradski proletarijatspasao klanice" koju su mu pripremali okupatori.

Najee borbe u narodnooslobodilakom ratu voene su uteko pristupanim krajevima sredinje Jugoslavije, ali prilikom

pokretanja borbe reljef zemljita nije apsolutizovan kao pred-nost. Partizanski odredi borili su se i na slabo prohodnimterenima, ali i u tipino ravniarskim krajevima kakva je Voj-vodina. Posle poraza partizanskih odreda u Banatu, ustanak

se pomerio u Srem, gde je, u specifinim uslovima borbe, stalnodobijao na snazi i irini. Zahvaljujui politici KPJ, bekstvukomunista zatvorenika iz Sremske Mitrovice 1941, suzbijanjunacionalnih sukoba izmeu Srba i Hrvata, a posebno ustani-kom savezu sa srednjim slojem seljatva, Srem je, nasuprot

predratnim oekivanjima doktrinara da bi u buduoj revolucijimogao da postane jugoslovenski Don, prerastao u trajnosredite narodnooslobodilake borbe u Vojvodini, povezano sa

Srbijom, Bosnom i Hrvatskom.Ustanike akcije izvodili su partizanski odredi, u nekimkrajevima nazivani gerilskim, koji su formirani na teritorijal-

nom principu. Naoruani lakim orujem, oni su, samostalno iliudruenim snagama, branili ili proirivali slobodnu teritoriju,uvali njene granice, uspeno napadali neprijatelja i, isto tako,uzmicali pred njegovim jaim snagama. Ustanici su znali dadre gradove u opsadi, ali su izbegavali frontalne borbe,

uzimajui u obzir nesravnjive prednosti neprijatelja u tekomnaoruanju, pokretljivost njegovih motomehanizovanih jedinicai podrku avijacije. Dok su partizanski odredi u poetku pred-stavljali male jedinice, od 20 do 30 boraca, ve u jesen 1941.neki od njih toliko su se uveali da su imali 1.0003.000

boraca. Na elu odreda, sastavljenih uglavnom od mlaihboraca, bez vojnikog iskustva, kao i na elu njihovih tabova,nalazili su se uesnici panskog graanskog rata: Milan Blago-

jevi, Danilo Leki, Peko Dapevi, Koa Popovi, RatkoPavlovi, uro Meterovi, Gojko Nikoli, Branko Krsmano-vi, Marko Orekovi, Danko Mitrov, Duan Kveder, Ivo Ru-kavina i drugi. Stareinski kadar inili su i komunisti iz re-


17/53


dova rezervnih oficira, te pojedini aktivni oficiri i podoficiribive jugoslovenske vojske koji su izbegli zarobljavanje a bi-li simpatizeri KPJ ili osvedoeni rodoljubi. U partizanskim od-redima nali su se oficiri koji nisu hteli da prihvate kapitulaci-

ju: pukovnik Savo Orovi, pukovnik Jakob Avi, major Mi-hailo Apostolski, kapetani Arso Jovanovi, Veoimir Terzi, Lju-bo Vukovi, porunici Radivoje Jovanovi, Rade Hamovi, Pe-ro etkovi, Petar Mati i drugi. Ustanak je izbacio na povri-nu mnogobrojne stareine i organizatore iz naroda, proslavlje-ne komandante i voe, o kojima je narodna uobrazilja ispredalalegende. Meu njima spomenimo Dragojla Dudia, Duana Jer-kovia, Savu Kovaevia, Mladena Stojanovia, Simu olaju,Marka Orekovia, Franca Rozmana, Petra Lekovia, Vasilija

Gaeu, Pavia Papa, Marka Kljaia.S prelaskom na oruane akcije vodstvo KPJ poelo je da

uobliava koncepciju optenarodnog ustanka, sluei se podaci-ma o masovnosti prvih borbi. Josip Broz Tito je, u svojstvukomandanta Glavnog taba, izradio uputstva o organizaciji izadacima partizanskih odreda, koja su objavljena u BiltenuGlavnog taba NOPOJ 10. avgusta 1941. pod naslovom Zadataknarodnooslobodilakih partizanskih odreda. Njihov cilj je, pre-

ma tim uputstvima, bio osloboenje naroda Jugoslavije odokupatora i borba protiv njegovih saradnika. Partizanski odredisu tretirani kao borbeni odredi naroda Jugoslavije u kojima senalaze rodoljubi, nezavisno od politikog uverenja, pa samimtim kao vojne formacije koje nisu u slubi nijedne partije,ukljuujui i KPJ. Njihov glavni zadatak bio je razvijanjenarodnog otpora dizanjem i predvoenjem ustanaka.

Ustanike snage stvorile su u leto i jesen 1941. prve

slobodne teritorije u okupiranoj Evropi: u Crnoj Gori, uzapadnoj, junoj i istonoj Srbiji, Lici, Baniji, na Kordunu, uBosanskoj krajini, istonoj Bosni, Hercegovini, na kojima seorganizovala vlast narodnooslobodilakog pokreta.

U onim jugoslovenskim zemljama gde su borbe dobilerazmere masovnih ustanaka, pojavile su se tendencije frontal-nih nastupa, pri emu se nije vodilo rauna o elastinom

povezivanju gerilskih i frontalnih oblika suprotstavljanja oku-patorima, u zavisnosti od prilika i vojno-politikog odnosasnaga; na drugoj strani, narodnooslobodilaka borba nije uCrnoj Gori bila imuna na zastranjivanja, manifestovana ushvatanju da ona predstavlja antifaistiku revoluciju".


18/53

J NARO DNOO SLOBO DILA CKI RAT I REVOLUCIJA

Odluka o pripremama za otpoinjanje oruane borbe uSrbiji, u duhu zakljuaka Politbiroa CK KPJ, doneta je 23. juna1941. na sastanku Pokrajinskog komiteta KPJ za Srbiju, komesu prisustvovali: Aleksandar Rankovi, Spasenija Babovi, Du-ro Strugar, Moma Markovi, Ivo Lola Ribar, Blagoje Nekovi,Vukica Mitrovi, Mirko Tomi, Milo Matijevi, LjubinkaMilosavljevi, Vasilije Buha i Milovan ilas. Partijsko rukovod-stvo Srbije je izvrilo raspored instruktora, zakljuilo da se bezodlaganja pristupi formiranju naoruanih udarnih grupa, ubrza

prikupljanje oruja i sanitetskog materijala, pojaa budnost ikonspiracija. U Sekretarijat Pokrajinskog komiteta izabrani su:Aleksandar Rankovi, Spasenija Babovi, Blagoje Nekovi iLjubinka Milosavljevi kao sekretar Pokrajinskog komiteta

SKOJ-a. Prvih dana jula obrazovan je Glavni tab Narodno-oslobodilakih partizanskih odreda za Srbiju u sastavu: Sretenujovi, Filip Kljaji, Branko Krsmanovi, Nikola Grulovi iRodoljub olakovi.

Prvi partizanski odredi u Srbiji stvoreni su pre nego to se ioglasila ustanika puka ikice Jovanovia u Beloj Crkvi, kodKrupnja, 7. jula 1941. Prva oruana grupa Valjevskog NOPodreda okupila se 28. juna 1941, a zatim su 2. jula donete

odluke o formiranju Kosmajskog, Posavskog i Prvog umadij-skog odreda, 6. jula aanskog, 7. jula Uikog, 12. julaKragujevakog, dok je 15. jula formiran Mavanski odred. Ustvaranju Uike republike uestvovalo je 13 partizanskihodreda: Valjeyski, Mavanski (Podrinjski), Posavski, Kosmajski,Prvi i Drugi umadijski, Pomoravski, Kragujevaki, Vrnjako--trsteniki, Kopaoniki, Kraljevaki, aanski i Uiki NOPodred. Uiki NOP odred narastao je na 2.500 boraca, aanskina 3.000, Kragujevaki na 1.500 boraca. Tokom druge polovine

jula formirani su Kraljevaki i Rasinski narodnooslobodilakipartizanski odred. U istonoj i junoj Srbiji borili su sePoarevaki, Topliki, Kukaviki (Leskovaki), Vranjski i drugiodredi. Borbe protiv okupatora i njegovih saradnika vodile suse na podruju Posavine, umadije, Mave i Pomoravlja, da bise glavno arite ustanka razvilo na tlu zapadne Srbije iumadije. Pod zastavom narodnooslobodilake borbe nalazilose sredinom septembra 1941, kada se ustalasalo srpsko selo, oko

7.500 boraca, organizovanih u 13 odreda, a krajem istog mesecaoperisala su ve 23 odreda, s ukupno 25.000 ustanika, koji supod svojom kontrolom drali dve treine Srbije. Brzo n a r a s t a n j e


19/53


u s t a n i k i h snaga govorilo je da su napori KPJ i odredskihvojnih tabova u pravcu irenja narodnooslobodilake borbeod jeknu l i na selu, dajui rezultate koji su zastraili DrauMihailovia i kvislinge. Krajem septembra 1941. napadnut je

Kruevac, a poetkom oktobra abac, dok su partizanske snagena jugu oslobodile Prokuplje 9. oktobra 1941. Pod nadzorompartizanskih snaga nalazila se Ibarska dolina. U istonoj Srbijiosloboeni su Petrovac na Mia vi, Kuevo, Majdanpek, Zagubi-ca, Golubac.

Na tlu Srbije u leto i jesen 1941. primenjivala se koncepcijaKPJ o razvijanju partizanske borbe koja bi bila dugotrajnogkaraktera, oslonjena na selo, umesto koncepcije koja je ovu

svodila na akcije u gradovima, na trajkove i sabotae. Prilikomdonoenja odluke da zapadna Srbija postane poprite narod-nooslobodilake borbe u srpskoj zemlji, vodstvo KPJ je rauna-lo da se radi o krajevima gde je rodoljublje na ceni, gde borbaza slobodu ima duboke tradicije, a narod se ne miri s ropstvom.Brdovita konfiguracija tla, s teko prohodnim masivima Magli-a, Volujaka, Vueva i Durmitora u zaleu, bila je pogodna zarazvijanje partizanskog rata. Dolazak na tu teritoriju DraeMihailovia kao voe graanskih snaga prozapadne orijen-tacije, koji je takoe proklamovao antiokupatorski stav, ali bezopredeljenja za narodnooslobodilaku borbu pruio je mo-gunost direktnog uticaja na izjanjavanje etnika za borbu

protiv okupatora ili pasivan odnos prema narodnom otporu.Polet ustanka u septembru 1941. nije samo potvrivao pravil-nost procene partijskog rukovodstva i Glavnog taba NOPOJ oizboru poprita i strategije narodnooslobodilake borbe, ve je

po razmerama, prilivu boraca, intenzitetu bitaka i prevazilazio

tu procenu. Rukovodstvo s Titom na elu razvoj ustanka pratiloje iz Beograda, gde su antifaisti u toku leta okupatoru uiniliivot nesnoljivim palei kamione, gorivo, vrei atentate, uoekivanju prelaska na slobodnu teritoriju Srbije da bi pomogliuvrenju vojne organizacije, povezivanju manjih jedinica satabovima odreda, usaglaavanju akcija, uspostavljanju veza irazmeni iskustava s drugim ustanikim centrima u Jugoslaviji.

Uoi Titovog dolaska na slobodnu teritoriju, koja je bila

Pod kontrolom Valjevskog partizanskog odreda, u Dulenima je16. septembra 1941. odrano savetovanje Glavnog taba NOPOSrbije s rukovodiocima odreda, koje se izjasnilo za uvrivanjevoine organizacije ustanka, razviianie vee saradnie meu


20/53

J

NARODNOOSLOBODILACKI RAT I REVOLUCIJA

odredima i stvaranje bataljona u njihovom okviru. Slobodnateritorija se neprekidno irila oslobaanjem novih mesta igradova Krupnja, Poege, Arilja, aka, Gornjeg Milanovca,Uica, dok su se Valjevo, abac i Kraljevo nalazili pod

partizanskom opsadom predstavljajui u jesen 1941. jedin-stveni prostor u porobljenoj Evropi, borbeni i politiki podsticajantifaistima sveta i izazov Hitlerovom novom poretku. Nateritoriji Uike republike", na povrini od 19.000 km2, koja seprostirala od obronaka Zlatibora i Uvea do Save i Beograda, odDrine do Ibra, graniei se sa Sandakom, Sremom i istonomBosnom, ivelo je oko milion stanovnika. Uika republika"

prostirala se izmeu Drine i Save, do nadomak Beograda. Na

toj teritoriji osloboena su potpuno samo dva okruga uikii aanski, kao i delovi drugih okruga u zapadnoj Srbiji,umadiji i Pomora viju, mada su neki gradovi Kraljevo, Kra-gujevac i Valjevo bili pod vlau Nemaca. Preko Trstenika iVrnjake Banje ona je na jug dopirala sve do KosovskeMitrovice, Novog Pazara i reke Uvac, oslanjajui se na slobodnuteritoriju u Sandaku. Drina je delila srpske odrede u Srbiji odest odreda u istonoj Bosni, koji su ipak uspostavljali borbenusaradnju u predelu Zvornika i Ljubovije.

Ime ,,Uika komunistika republika" dali su osloboenojoblasti septembra novembra 1941. kvislinzi, a zatim se istinaziv pojavio u tampi SSSR-a u prolee 1942. godine. Samorukovodstvo KPJ, odnosno narodnooslobodilakog pokreta, iz-

begavalo je nazive revolucija", federacija", republika" itd.,zbog strategije narodnooslobodilake borbe i meunarodnihobzira.

Organi vojne i civilne vlasti organizovali su ivot na slobod-noj teritoriji i njenu zatitu. Oivljavana je privreda, o b n a v l j a nrad drutvenih slubi, odravan saobraaj, ak i elezniki (na

jednoj pruzi uskog koloseka), radila je Fabrika oruja u Ui-cu, izlazio list Borba. Nova vlast preduzela je mere da se prihva-te rtve rata, pogorelci, deca bez hranilaca, izbeglice. Najvea

panja posveivana je ishrani boraca i siromanog stanovnitva.Venceslav Glii je podrobno opisao proizvodnju u uikoj

Fabrici oruja, u tkanici, loionici sa kolnicom, a u aku u

Vojno-tehnikom zavodu, Fabrici hartije, u mlinovima. Punomparom poele su da rade i partizanske radionice: obue (opanci,cokule"), krojake (ajkano odelo, rublje), radionice za prera-


21/53


du koe (kousi, koni kaputi, itd.). Fabrika oruja u Uicunastavila je rad premetajem maina u trezor Narodne banke da

bi se izbeglo bombardovanje. Deo proizvedenog oruja ustu-pljen je etnicima na osnovu sporazuma Tita sa DraomMihailoviem. Na elu fabrike nalazio se kolektivni organ Odbor jedinstva rada. Prilikom eksplozije ove fabrike 22.novembra 1941, iji uzrok nije utvren (sabotaa neprijatelja ilinepaljivo rukovanje materijalom) poginulo je oko 130 lica.Pored ove fabrike radila je i tkanica koja je proizvodila platno,

porhet, zefir, amerikan". U Vrelima je radila fabrika koe,koja je nastojala da se iz istone Bosne snabde sirovom koom imaterijalom neophodnim za tavljenje koe (hrastova iarka).

Proizvodnja je obnovljena i u Vojno-tehnikom zavodu u aku,Fabrici hartije, u parnim mlinovima. Radnika klasa je mobili-sana gotovo u celini za obnovu proizvodnje, o emu govori

podatak da je u aku krajem novembra 1941. radilo 1.059radnika.

Na slobodnoj teritoriji organizovan je elezniki saobraajna duini od 210 km (od Uica do Poege, od Uica do Dobrunaprema Viegradu i od Uica do Banjana prema Beogradu; do

Adrana prema Kraljevu). Zateeno je 20 lokomotiva sa veimbrojem vagona. Izraen je i jedan oklopni voz zatiivanjemjedne od postojeih lokomotiva oklopnim ploama, kao i jedansanitetski voz za prebacivanje ranjenika na liniji Uiceaak.Motorna su vozila (kamioni, autobusi, motocikli, privatna kola)mobilisana. Komora narodnooslobodilakog odbora u Uicu jeraspolagala sa oko 30 konjskih i 32 volovske zaprege. Zaopravke ovih kola formirana je kovako-potkivaka radionica.Na tlu Bihake republike", godinu dana kasnije, voz je saobra-ao od Drvara preko Otrelja za Jasikovac, gde se nalazila

bolnica, nastavljajui dalje za Srneticu i Mlinita.Iskustva iz rada upravno-privrednih organa narodnooslobo-

dilakih odbora, kao i uopte funkcionisanje privrede na ovomprvom velikom osloboenom prostoru u Jugoslaviji, koji senalazio pod kontrolom revolucionarne vlasti due od dvameseca, i na kome je tekla proizvodnja i funkcionisao saobraaj(ukljuujui i potansko-telefonsko-telegrafski), posluili su

kao putokaz i osnova razvitka narodne privrede u tokunarodnooslobodilakog rata i revolucije i u drugim osloboenimkrajevima Jugoslavije. Ovde je dola do izraza organizatorsko--privredna funkcija narodnooslobodilakih odbora sa nepo-


22/53

102 N A R O Q N O O S L O B O D I L A C K I R A T I R E V O L U C I J A

srednom organizacijom proizvodnje u fabrikama i radionicama,proveren nain upravljanja proizvodnim jedinicama (putenidirektora i kolektivnih organa; izborom radnikih poverenika),normalizovana trgovina, voena borba protiv pekulacije i crne

berze u uslovima hronine oskudice, ostvarivana socijalnapolitika i zdravstvena sluba. Na tlu Uike republike"formulisana su po prvi put i neka naela privredne uprave isocijalne politike: regulisani odnosi izmeu radnika i narodnevlasti, normirane cene, primenjivana trampa, otkup artikalaneophodnih za ivot (penica, kukuruz, eer, gas, so, itd.)gradskog stanovnitva i vojske. Celokupni privredni ivot i

proizvodnja, ukljuujui i raspodelu, bili su podreeni frontu i

potrebama NOPOJ. U cilju spreavanja pekulacije, Borba jepozivala graane da prijave sve pekulante i crnoberzijance.Zabranjen je svaki promet robe sa osloboene na neosloboenuteritoriju. Uveden je moratorium na zakupnine. Narodnooslo-bodilaki odbori su garantovali bezbednost trgovcima, al i su nadrugoj strani strogo kanjavali nepotovanje normiranih cena,prikrivanje robe, zatvaranje radnji u vreme kada je bilopredvieno da rade.

Proizvodnja je tekla u radionicama i fabrikama koje su usvom radu bile podreene potrebama fronta. Uika fabrikaoruja i municije imala je dnevni kapacitet od 420 puaka i60.000 metaka. Ona je do pada Uica proizvela 21.040 puaka,90.000 metaka za pitolje, 300 trombona, 18.000 runih bombi.U ovoj fabrici izvren je remont oko 20.000 pancirnih topovskihgranata. Fabrika je takoe sluila za opravljanje raznih vrstaoruja. Sirovine za rad fabrike obezbeivao je narodnooslo-bodilaki odbor u Uicu. Radnici-partizani proizveli su i ok-

lopni voz i jedan sanitetski oklopni voz koji se kretao posto-jeom prugom uzanog koloseka. Ovi vozovi korieni su naliniji aakUice i na zapad, prema Viegradu, sve dogranica slobodne teritorije. Iz ove fabrike kamionima je tran-sportovano oruje i municija partizanskim ustanikim snagamau istonoj Bosni. Organi narodne vlasti Uike republike"prihvatili su izbeglice iz Bosne i Hrvatske i obezbedili imsmetaj.

Na sednici operativnog dela Politbiroa CK KPJ u Beogradu31. avgusta 1941. odlueno je da centralno rukovodstvo preena slobodnu teritoriju i da se u najskorije vreme tu odrisavetovanje s predstavnicima svih jugoslo venskih zemalja.


23/53

USTANAK NARODA JUGOSLAVIJE8 7

Tako su se u zaseoku Stolice, pored Krupnja, 26. septembra1941. sastali politiki i vojni rukovodioci ustanka, ije suodluke bile od dalekosenog znaaja za vojnu organizaciju i zarazvitak narodnooslobodilakih odbora. Savetovanje je imalojugoslovenski karakter; u njegovom radu su uestvovali: JosipB r o z Tito, koji je 16. septembra 1941. napustio Beograd,Aleksanda r Rankovi, Sreten ujovi, Ivo Lola Ribar, IvanMilutinovi, Rade Konar, Vlado Popovi, Svetozar Vukmano-vi, Rodoljub olakovi, Filip Kljaji, Slobodan Princip Seljo,Franc Leskoek i Miha Marinko, sa rukovodiocima partizanskihodreda Miloem Miniem, Koom Popoviem, Zdravkom Jova-noviem, Nebojom Jerkoviem, Dragojlom Dudiem. Skupu

nisu prisustvovali predstavnici Makedonije i Crne Gore. Odlu-eno je da se Glavni tab NOPOJ preimenuje u Vrhovni tabNOPOJ, a tabovi Hrvatske, Srbije, Crne Gore, Slovenije iBosne i Hercegovine u glavne tabove. Odred je zadran kaonajvea formacija, podeljen na bataljone (dva do etiri), ete,vodove i desetine. Utvreno je da eta bude osnovna jedinica i

broji 80120 boraca. Dozvoljena je mogunost da se obrazuju igrupe odreda, u zavisnosti od potreba. Stab odreda sainjavali

su komandant i politiki komesar sa po jednim zamenikom.Usvojene su odluke o jedinstvenom amblemu, u vidu petokrakezvezde s nacionalnom zastavom, o pozdravu (Smrt faizmu Sloboda narodu!") stisnutom pesnicom desne ruke, o nacional-nim zastavama i zastavi Vrhovnog taba. Naglaen je znaajvojne discipline. Zakljueno je da se nastavi proirivanjeslobodnih teritorija i razvijanje narodnooslobodilakih odborajednoobrazne strukture. Savetovanje je skrenulo panju naznaaj unapreivanja obavetajne slube, saniteta i intendan-

ture.Draa Mihailovi se tek krajem juna poeo pojavljivati na

seoskim zborovima. U Tometinom Selu on je poruivao seljaci-ma, na Vidovdan, 28. juna 1941, da ne nasedaju avanturistima,

jer se ishod rata ne odluuje u Srbiji. Preporuivao se kao ovekkoji je proao albansku golgotu, i nije izdao ni tada pa nee nisada. Predstavljao je sebe kao oveka koga je kralj ovlastio da,,upravlja", s tim to su svi duni da sluaju njegova nareenja,

jer su kralju poloili zakletvu. Iako je Mihailovi prvo pismenonareenje za stvaranje odreda izdao avgusta 1941, prvi etnikiodredi poinju da se formiraju jula meseca; ove odredeorganizuju porunik Neko Nedi, kapetan Milo Glii, poru-


24/53

J - ^ U N A R O D N O O S L O B O D I L A K I R AT I R E V O L U C I J A

nik Zvonko Vukovi, kapetan Dragoslav Rai (na Ceru)potpukovnik Veselin Misita u logikom kraju.

Oruani ustanak se odlagao do asa kada nastupe povoljnuslovi, koje je etniki pokret vezivao za invaziju Balkana o

strane saveznike vojske, obeleavajui taj as u svojim dispozicijama niim tabovima najrazliitijim nazivima (odsudtrenutak", ,,momenat povoljnih uslova", presudni momenat"dani momenat", itd.). Nareenjem komandanta etnikiodreda Jugoslovenske vojske od 9. septembra 1941. za mobilizaciju i formiranje jedinica izriito je stavljeno u zadata

jedinicama da se sukobi sa Nemcima i Italijanima izbegavaju,dokle god je to mogue, kao i sukobi s komunistima. Mihailovi je

istovremeno distancirao svoj pokret od Koste MilovanoviaPeanca iji su etnici od avgusta bili u otvorenoj slubiNemaca.

Prvi do sada poznati sporazum izmeu partizana i etnikasklopljen je u selu Guberevcima u aanskom kraju, i on jepredviao zajedniku borbu protiv okupatora, slobodno opre-deljivanje za jedan i drugi pokret, zajednike komande za veeoperacije i osnivanje zajednikog suda za izdajnike. im jeobaveten o postojanju etnika, Tito je naredio Glavnom tabuNOP odreda za Srbiju i PK KPJ za Srbiju da se uspostavekontakti sa ovim eventualnim saveznicima", kako ih jenazivao Sreten ujovi. etnici su, ipak, smatrali da Nemcinapreduju i da nije vreme za pokretanje borbe. Prvi opunomo-eni predstavnik narodnooslobodilakog pokreta koji je zvani-no pregovarao sa Mihailoviem bio je Milo Mini, instruktorPK KPJ za Srbiju pri Valjevskom okrunom komitetu. Tada je

postignut usmeni sporazum da se etnici i partizani meusobno

ne napadaju i da svaka strana zadri slobodu akcije.Nasuprot Mihailoviu, postojala je jedna borbena struja me-

u etnicima, sastavljena od niih oficira i boraca, koja se nijemirila sa iekivanjem dogaaja.

Vojno-etniki odred svetenika Vladimira Zeevia i po-runika Ratka Martinovia uestvovao je u borbi za osloboenjeKrupnja poetkom septembra 1941. i uao u sastav ValjevskogNOP odreda. etnici pod komandom potpukovnika Veselina

Misite zauzeli su 31. avgusta 1941. Loznicu. Borbe za Loznicu ukojima su zarobljena 93 nemaka vojnika predstavljale su prvivei okraj izmeu Nemaca i etnika. etnici Dragoslava Ra-ia su tog istog dana bezuspeno napadali Bogati. Zajedni-


25/53

U S T A N A K N A R O D A J U G O S L A V I J E 8 7

kom akcijom Podrinjskog NOP odreda i etnika osloboena jepoetkom septembra 1941. Banja Koviljaa. S partizanima susa ra iva l i i odredi Raia i Vula Vukainovia. etniku a k -ciju podsticala je prvenstveno tenja da ne zaostanu iza parti-

zana. U maticu dogaaja ubacivala su ih zbivanja i partizan-ska borbena inicijativa, a ne vlastita volja. Mihailovi se inti-mno nije mirio sa vojnim aktivnostima protiv okupatora, a jomanje sa zajednikim nastupanjem sa partizanima koji su mu

bili strani. Pod linom Mihailovievom komandom krajemavgusta je bila napadnuta Kolubarska eta Valjevskog NOPodreda u selu Planinici. Razgovori predstavnika narodnooslo-

bodilakog pokreta u Beogradu i etnike organizacije na

kojima su uestvovali Blagoje Nekovi, Aleksandar Rankovi,uro Strugar i Vojin Nikoli, a sa etnike strane pukovnikBranislav Panti, major Velimir Pileti i drugi, nije dao nikakverezultate, jer etnici nisu bili spremni da se bore. Jednaetnika grupa napala je jedinice Uikog NOP odreda 12.septembra 1941. s lea u trenutku kada su partizanske snagepoele napad na nemaku posadu u Bajinoj Bati. I poredobostranog nepoverenja, pre svega zbog etnikih podmuklihnapada, vojna saradnja se nastavljala. Dragoslav Rai je

prihvatio zajedniku komandu nad etnikim i partizanskimjedinicama koje su opsedale abac. etnici i partizani zajedni-ki su uli u Guu, 7. septembra 1941. godine. Prilikom borbi zaGornji Milanovac, 28. septembra, pored dva bataljona aan-skog NOP odreda u borbama je uestvovao i etniki Takovskiodred pod komandom porunika Zvonka Vukovia. Za vremeove saradnje manifestovali su se neslaganje, etnika rovarenjai netrpeljivost.

Najvii skup vojnih i politikih rukovodilaca ustankanaroda Jugoslavije u Stolicama nije mogao da mimoie pitanjeodnosa narodnooslobodilakog pokreta s Mihailovievim etni-cima. Josip Broz Tito se, po izlasku iz Beograda, u pratnjiMiloa Minia, u selu Struganiku sastao 19. septembra 1941. sMihailoviem, nastojei da ga privoli na borbu protiv okupa-tora i saradnju s partizanima. Ustanak u Srbiji izbio je na pozivi pod vodstvom komunista, i predstavljao je u daljem razvitku

rezultantu aktivnosti dva pokreta, narodnooslobodilakog ietnikog, ali Mihailovi nije hteo da se bori, zastupajui po-litiku ekanja". Borbu je privremeno prihvatio samo zbog na-glog uspona ustanka, uspeha partizanskih odreda, jaanja nji-


26/53

J- ^ U

N A R O D N O O S L O B O D I L A K I R A T I R E V O L U C I JA

hovih borakih efektiva i posedanja osvojenih varoi i grado-va, bojei se da etnike suparnik vojniki i politiki sasvim nenadraste. Senka razgovora u Struganiku nadvila se i na8 sa-vetovanje u Stolicama, jer odnosi izmeu etnika i partiza-

na nisu optereivali samo narodnooslobodilaku borbu u Sr-biji, ve i u istonoj Bosni. etnici su pokuavali da objasnesvoje dranje istiui kako je borba preuranjena, kako semoraju saekati povoljniji uslovi, i u zemlji i na svetskimfrontovima, ali su u stvari smatrali da narodnooslobodilakaborba predstavlja iskljuivo komunistiku akciju s odreenimciljem: osvajanje vlasti u ratu. Od Mihailovia su se odvojili iizjasnili za ovu borbu samo etniki odredi porunika Ra tka

Martinovia i popa Vladimira (Vlade) Zeevia.Na savetovanju u Stolicama je zauzeto gledite da senastave pokuaji za pronalaenje sporazuma s Draom Mihailo-viem radi zajednikih operacija, to je bio izraz politike KPJda proiri osnovu narodnooslobodilake borbe. Usvojen je stavda se u daljem toku dogaaja otkriju pravi motivi etnikoguzdravanja i pasivnosti prema okupatoru. U Stolicama nijedolo do sednice CK KPJ jer je od lanova ovoga tela, izabranih1940, Savetovanju prisustvovalo samo devet.

Nemaka komanda u Srbiji, bez dovoljno snaga za suzbija-nje ustanka, suoila se 1941. s dobro organizovanim partizan-skim akcijama, irokih zamisli i masovne osnove, a pre svega sinjenicom da kvislinki aparat i andarmerija nisu dorasli dase nose s pokretom koji je svakim danom pokazivao sve veusnagu i ekspanzivnost. Surova politika represalija nije mogla da

pomogne; umesto da zastrai, izazivala je ak i suprotnerezultate. Nemci su sve vie uviali da se na tlu Srbije vodi rat i

da s postojeim posadnim snagama nemaju izgleda da ugueustanak. Za Nemce se nakon izbijanja ustanka pojavljivalo viemogunosti: da rizikuju s neobuenim, ili da trae obuenetrupe; da primene represalije i slome duh otpora kod stanovni-tva, ili da predstave ustanak kao srpsku unutranju stvar inastupe s kvislinkim snagama. Oni su se u prvoj fazi borbe sustanikim snagama odluili za ovu poslednju varijantu. Ne-make snage u Srbiji su raspolagale sa tri divizije tzv. 15.

talasa, iji su komandni kadar inili i oficiri koji su uestvovalijo u prvom svetskom ratu, prilagoene za okupacionu slubu umirnodopskim uslovima, pa time i nesposobne da izvre paci-fikaciju" zemlje (704, 714. i 717. divizija, sa peadijskim naoru-


27/53

U S T A N A K N A R O D A J U G O S L A V I J E 8 7

anjem). Nemci su se tako sukobili sa razbuktavanjem borbi upozadini istonog fronta i snanim ustanikim talasom koji jepredstavljao zarazan primer za druge balkanske zemlje. Sazna-nje o slabosti svojih trupa pritiskalo je Nemce sve vie sa

naputanjem i poslednjih baza koje su drali na tlu zapadneSrbije. Rano su shvatili da nije re o lokalnim nemirima,

pojedinanim hajdukim etama", ve o poetku ustanikogpokreta komunistikih" i srpsko-nacionalnih odreda" koji seirio zemljom u ovom vetrometnom kutu Evrope", s jedne idruge strane Drine. Od male koristi su im bile naknadne analizeda su nemake divizije u aprilskom ratu imale i suvie malovremena da radikalno smire zemlju. Feldmaral List je zatraio

od Vrhovne komande pomo udarnih i pokretnih jedinica, kojaje udovoljila njegovom zahtevu 14. septembra 1941, odluivi daiz Francuske uputi u Srbiju 342. diviziju, koja je sa 125. pukom,dopremljenim iz Grke, imala da oisti luk SavaDrina, gde senalazilo po Nemcima najjae ustaniko arite. Izriitizahtev za uguenje ustanka Hitler je dao dva dana kasnije, 16.septembra 1941. Jedinstvena komanda poverena je komandantu18. armijskog korpusa, generalu Francu Bemeu. Napad 342.divizije zapoeo je 28. septembra 1941, s teitem prema apcu.Sem radikalnog ienja pomou operativnih trupa, Nemci surazmiljali i o uspostavljanju reda u Srbiji korienjem ustaa,Albanaca, Maara i Bugara, to je Nedi psiholoki koristiopravdajui preuzimanje vlasti namesto Aimovia. Nemci usutini nisu bili spremni na takvu soluciju, jer bi ona otvorilapitanje naknadnog razgraniavanja sfera u Srbiji . Zdruiva-njem svih srpskih antikomunistikih snaga u borbi protivustanika oni su raunali na paralisanje ujedinjenja etnikih i

partizanskih snaga, to ih je najvie i onespokojavalo da se nenau pred jedinstvenim srpskim frontom. Stvaranjem novekvislinke vlade sa reprezentativnijom linou, smatrali su,nije umanjilo neophodnost upotrebe nemakih operativnihtrupa. Nedi je primio sramote kolaboracije, a da nije uspeo da

povee pocepanu srpsku buroaziju. Poistovetio se sa nema-kom politikom, a da nije mogao da promeni antisrpsko raspolo-enje nemakog vrha. Istupao je kao predsednik vlade, a svaki

nemaki funkcioner bio je u stanju da mu stavi do znanjastvarni stepen njegove podreenosti. Obeavao je mir, a svudaoko njega nastajala su nova srpska groblja. Nakon uprezanja unemaka kola, od Nedia je morala da se distancira i emigrant-


28/53

J - ^ U N A R O D N O O S L O B O D I L A K I R A T I R E V O L U C I J A

ska vlada zbog njegovih izliva mrnje prema britanskoj iamerikoj plutokratiji". Iako je posredno saraivao sa Mihai-loviem, Nedi je bio i meta etnikih napada zajedno saLjotiem i Dragim Jovanoviem, jer su oni u njima gledali

velike vezire", koji su degenerisali nacionalni ideal. Malo jekoristi imao od neumerenog slavljenja Miroslava Spalajkoviakoji ga je uporeivao sa Filipom Petenom, a jo manje od nekihpraznih pohvala nemakih funkcionera da je u pitanju noviHindenburg ili Manerhajm. Nemajui na vidiku u asovima krizadravnike, nacije su navodno traile vojnike. Ovaj kolaboracio-nist slavio je Srbiju (majku Srbiju"), sanjao o raanju noveSrbije", naravno u krilu faizma. Slavei i uzdiui Srbiju pre

svega i nada sve", odricao je vrednost i budunost drugimsuparnikim nacijama. Iracionalni Nediev plan o integracijisrpstva nailazio je na nesavladive nemake i ustake preprekeda srpski kvislinzi preu Drinu, Savu i Dunav.

Nemaka okupaciona uprava je izvetavala Berlin da se sasprskim narodom ne moe izai nakraj. Njeni najvii predstav-nici su pisali da dobijaju ,,. . . utisak da ni vest o kapitulacijiSovjetskog Saveza ne bi dovela do kapitulacije ovih bandita,

koji su ilavi kao avoli. Osim toga, njihova organizacija jeizvrsna. Ona bi mogla biti i klasian primer najbolje tajneorganizacije. Mnogi bi mogli od njih da ue, pa ak i Poljaci,koji su dosta veti takvoj borbi".

Hitlerova naredba od 16. septembra 1941. bezuslovno jezahtevala da se ustaniki pokret ugui. U vreme najveeoskudice u vojnim snagama Nemci su bili prinueni da ojaajutrupe u Srbiji dovodei 342. diviziju. Uporedo s prebacivanjem

pojaanja iz Francuske i Grke oni su primenjivali masovnuodmazdu nad stanovnitvom. Feldmaral Kajtel naredio je da seza jednog nemakog vojnika strelja 50100 rodoljuba. GeneralFranc Berne zapoeo je 24. septembra 1941. operacije prekoSave sa snagama 342. divizije, koja je za sobom ostavljalakrvave tragove", dok su se na drugoj strani Drine nalazileustae i jedinice 718. divizije. Ova operacija u luku Save i Drine

praena je paljevinama kua i imovine, streljanjima i odvoe-njem desetina hiljada ljudi u logore. Stradanjima naroda Mave

Nemci su pridodali kolektivne odmazde na drugim podrujimaSrbije, meu kojima su se izdvajali kragujevaki i kraljevakimasakr nedunog stanovnitva, ukljuujui i decu.


29/53

U S T A N A K N A R O D A J U G O S L A V I J E

8 7

Za vreme kratke partizansko-etnike saradnje Tito je,oktobra 1941, uputio depeu Moskvi u kojoj stoji da partizan-ska armija u Jugoslaviji broji oko 100.000 ljudi i oko 30.000etnika, koji se pojavljuju kao nai saveznici". Prilikom drugog

susreta Tita i Mihailovia, u Brajiima 26. oktobra 1941.postignut je samo delimian sporazum, jer su se pregovarairazili u bitnim pitanjima. U pregovorima su uestvovali JosipBroz Tito, Sreten ujovi i Mitar Baki, a sa etnike straneDraa Mihailovi, Dragia Vasi, potpukovnik Dragoslav Pa-vlovi i kapetan Milorad Miti. Mihailovi je odbio Stvaranjezajednikog operativnog taba, istupio protiv osnivanja narod-nooslobodilakih odbora i mobilizacije na dobrovoljnoj osnovi.

U Brajiima su se rukovodioci dva pokreta sporazumeli da semobilizacija sprovodi na stari nain, izbegavaju meusobnisukobi i obavlja nesmetan transport preko slobodne teritorije,kao i o podeli oruja i seditima najviih tabova. Postignutisporazum etnici su uskoro izneverili ubijajui partizane i

predajui Nemcima zarobljene, pa ak i ranjene.Partizanske snage u Srbiji su morale polovinom novembra

1941. da se povuku na liniju Kraljevo-Rudnik-Ljig-Valjevo^abac. Zahvaljujui ustanikim borbama, gotovo u svim kraje-vima Jugoslavije, Nemci nisu mogli da grupiu jo jae snage

protiv Uike republike", ali su uspeli da nau saveznika uMihailovievim etnicima, koji su u noi izmeu 1. i 2.novembra 1941. napali Uice i otpoeli graanski rat. Odluu-

jui se za ovaj napad, Mihailovi je bio uveren da je ve tolikouvrstio svoj poloaj kod jugoslovenske vlade u izbeglitvu iBritanaca da ne sme dozvoliti oklevanje, a na drugoj strani dae partizanske snage biti unitene u zavrnoj nemakoj ofan-

zivi.Cetniko-partizanska saradnja tekla je u znaku neprekidnih

sukoba, incidenata, etnikih sumnji i izdaja. etnici VojePantelia su predali Loznicu Nemcima bez borbe, 10. oktobra1941. Kapetan Rai je, i pored neuspeha kod apca, postavljenza komandanta zajednikog taba na delu fronta kod Zavlake(koji su sainjavali dva etnika i dva partizana), gde se frontodrao 12 dana, sve do 22. oktobra 1941. etnici su u noi

izmeu 26. i 27. septembra napali partizane u Kosjeriu. Posvaku cenu nastojali su da zadre Poegu, oko koje su izbijalistalni sukobi, jer su njenim zadravanjem etnici prekidaliosloboenu teritoriju na dva dela, a na drugoj strani i jednima i


30/53

J- ^ U

N A R O D N O O S L O B O D I L A K I R A T I R E V O L U C I J A

drugima je bila neophodna zbog oblinjeg aerodroma u Tatoje-vici. Zakljuenim sporazumom od 24. oktobra garantovan jeneometan prolaz i etnicima i partizanima kroz Poegu. Takosu Poegu drale etnike, a Uice partizanske snage. VenceslavGlii s pravom istie da dva susedna grada pretvorena su ucentre revolucionarne, odnosno kontrarevolucionarne aktivno-sti. Upravo u centru Uike republike dolo je do prvog otrogsudara revolucije i kontrarevolucije". etnike snage su povu-ene iz opsade Kraljeva (gde se nalazilo oko 4000 boraca jedne idruge strane) i Valjeva, jer je Mihailovi odluio da unitipartizanske snage, napadajui centar slobodne teritorije Uice. Napad na Uice i lvanjicu poeo je u noi izmeu 1. i 2.novembra 1941. godine. etnici su poraeni kod Uica i Poege.

Po nareenju Mihailovia, kapetan Dragoslav Rai je povukaoetnike snage sa fronta kod Krupnja i Valjeva da bi napaoUice sa severa, ali je i ova grupacija etnika poraena uborbama nadomak Uica izmeu 8. i 9. novembra 1941. godine.Odnose izmeu etnika i partizana posebno je pogoralaetnika predaja Nemcima 365 zarobljenih partizana uvanihna Ravnoj gori, koji su ih uskoro zatim streljali u Valjevu. Kada

je izgledalo da su etnike snage pred definitivnim porazom,

Tito je naredio da se partizanska ofanziva prema Ravnoj goriprekine, rukovodei se meunarodnim obzirima i procenomunutranje i vojnopolitike situacije.

Na sastanku s Nemcima 11. novembra 1941. u selu Divci,kod Valjeva, Mihailovi je traio da mu se dozvoli nastavljanjeborbe protiv komunizma, koju je zapoeo 31. oktobra 1941, iobezbedi municija. Po njemu, srpski narod je bio proetnacionalnom sveu i spreman da se zatiti od komunizma, a

Kota Peanac je izgubio svaki ugled u narodu. Mihailovi jeizjavljivao da se etnici nee boriti protiv Nemaca ak i kad biim borba bila nametnuta, traei istovremeno da mu se prepustipodruje zapadne Srbije. Izvori o ovom sastanku pokazuju daNemci nisu imali poverenja u Mihailovia kao saveznika; bili sureeni da u najkraem roku likvidiraju komunizam u Srbiji, alii Mihailoviev pokret kao srpski i probritanski, zahtevajuinjegovu bezuslovnu predaju.

Neprijateljstva izmeu etnika i partizana obustavljena su,posle pregovora koje su s etnikim komandantima vodiliAleksandar Rankovi, Ivo Lola Ribar i Petar Stamboli,sporazumom od 20. novembra 1941, po kome je trebalo


31/53


8 7

nas t av i t i zajedniku borbu protiv neprijatelja, ali se Mihailoviponovo nije pridravao dogovora. Kada je zapoela nemakaofanziva, Tito je zahtevao od Mihailovia da se odmah formiraza jedn ik i operativni t ab , ali je ovaj traio da on bude vrhovni

komandant. Generalni sekretar KPJ je poslednji put razgovaraosa Mihailoviem telefonom 28. novembra 1941. zahtevajui odetnikog komandanta da stupi u borbu protiv Nemaca, ali jeovaj to odbio. Mihailovi je 30. novembra 1941. na Ravnoj goriizdao instrukciju o legalizaciji etnikih odreda.

Mada razbijeni i prinueni na pregovore, etnici su svojimnapadom oslabili odbranu Uike republike". General Berne je25. novembra 1941. krenuo u zavrni napad prema centruosloboene teritorije. Nemci su u tom trenutku imali u Srbijidve operativne divizije, 342. i 113, tri kompletne posadnedivizije, 704, 714. i 717, s deloviina 718. i 125. puka, i pri tome

bili pojaani kvislinzima. U zavrnim borbama na tlu zapadneSrbije Nemci su dobili nova pojaanja. Krajem oktobra na

prostoru Jagodina Kruevac Parain iskrcala se 113.divizija dovedena sa istonog fronta. Uice je palo 29. novem-bra 1941, posle kratkotrajnog i poslednjeg otpora, koji je pruioRadniki bataljon na Kadinjai. Vrhovni tab se u odbrani

Uica naao pred brojnom i tehnikom nadmoi Nemaca,izdajom etnika i iznurenou partizanskih boraca neprekidnimborbama, ali je oekivao dui otpor, ruenje mostova i puteva,prepreavanje prolaza tenkovima. Orijentacija na prihvatanjefrontalnih borbi istroila je partizanske odrede i smanjila imefikasnost. Uz malo rtava, Nemci su uspeli da povrateizgubljenu teritoriju i potisnu partizanske snage. Kao da uvreme poetka nemake ofanzive rukovodstvo nije bilo svesnokolika se opasnost nadnela nad slobodnom teritorijom. Nijedolo do zabacivanja partizanskih snaga u pozadinu neprijate-lja. Zaostali partizanski odredi nisu dobili direktive o dejstvova-nju pod promenjenim uslovima. Vrhovni tab je jedva izbegao izUica, neposredno ugroen od Nemaca u povlaenju premaZlatiboru. Mrea organizacija narodnooslobodilakog pokreta

bila je stvorena na brzinu, a na drugoj strani stalno angaovanau vezi sa potrebama fronta, tako da nije uspela da nastavi radpod okupacijom. Reokupirana teritorija bila je izloena straho-

vitom teroru okupatora i kvislinga. Vrhovni tab odstupio je. preko Zlatibora i Uvea u Sandak, s oko 2.000 boraca, koji e

narednih dana i meseci ui u sastav 1. i 2. proleterske brigade,


32/53

J - ^ U N A R O D N O O S L O B O D I L A K I R A T I R E V O L U C I J A

nastavljajui da se bore na mnogobrojnim bojitima iromJugoslavije.

Nekoliko dana po zauzeu Uica, 7. decembra 1941, Nemcisu na Ravnoj gori napali Mihailovia i razbili njegov tab,

nalazei da im se prua jedinstvena prilika za istovremeniobraun i s pokretom u slubi jugoslovenske vlade u izbeglitvui Britanaca. Bez obzira na Mihailoviev odnos prema narodno-oslobodilakom pokretu, Nemci su na njega gledali s nepovere-njem smatrajui da je re o pokretu koji je svojom prirodom i veza-ma protivnemaki. Sumnje u Mihailovievo ponaanje, i poredsvih njegovih tajnih veza sa Aimoviem, Ljotiem, Nediem, na-roito su se pojaale od dolaska u njegov tab britanskogkapetana Bila Hadsona (Marka"), mada jedna struja meu

Nemcima (Abver naroito) nije odustajala od hvatanja veza saMihailoviem, rukovoena tenjom da razbije ustaniki front iiskoristi etnike za obraun sa narodnooslobodilakim snaga-ma, spreavajui time i uspostavljanje jedinstvenog nacionalnogfronta protiv okupacionog sistema i nemake vojne sile uJugoslaviji.

Srbija je te jeseni izloena nemakom represivnom sistemuu nameri da se slomi njen borbeni duh. abac je raseljen i ulogore odvedeno celokupno muko stanovnitvo od 14 do 70godina. Za pogibiju nemakih vojnika kod Topole 2. oktobra1941. pogubljeno je u znak odmazde 2.100 Jevreja i Cigana izabakog logora i jevrejskog prolaznog logora u Beogradu. Zasvakog ubijenog Nemca streljano je 100 Srba, a za svakogranjenog 50., Prema Obznani Komande mesta u Kragujevcu od21. otobra 1941. streljano je 2.300 rodoljuba, ukljuujui i akeiz kragujevakih kola. Na stratitu u kragujevakim umari-

cama, 21. oktobra, naao se voljno sa svojim acima i njihovprofesor knjievnosti, direktor Uiteljske kole Miloje Pavlovi,svestan, kako kae pesnik, da Profesor nije profesor sakatalogom samo ... Ja i sada drim as". Komandanti pukova717. divizije streljali su, s pozivom na odmazdu, u Kraljevu2.040 ljudi i 19 ena, namerno umanjujui broj ubijenih i uovome masakru. Pomagali su ih Ljotievi dobrovoljci s pozna-tim krvolokom, komandantom Dobrovoljakog bataljona Mari-savom Petroviem. Mihailovi je koristio ove masovne represa-lije nad srpskim narodom kao motiv razilaenja sa partizanima.Analogiju je nalazio u stavu generala Sarla de Gola koji je istogmeseca, oktobra 1941, zabranio dalje napade na nemake


33/53

U S T A N A K N A R O D A J U G O S L A V I JE 8 7

vojnike i oficire kada su Nemci za odmazdu uzvratili strelja-njem francuskih graana. General je zahtevao od svojih sugra-ana da odaju potu streljanim herojima, pa ma gde se budu nali.

Partizanski odredi razvijali su aktivnost i na istoku i jugu

Srbije, ali izmeu ovih oblasti i zapadne Srbije i umadije nijese ostvarila vea saradnja i usaglaenost operacija u jesen 1941.Ustanak na istoku Srbije razvijao se u oblasti stratekiznaajnoj za Nemce, budno uvanoj radi osiguravanja plovidbeDunavom i eksploatacije Bora.

Uspesi ustanika avgusta i septembra u istonoj Srbijiogledali su se u osloboenju Boljevca i celog boljevakog sreza.Time su bili ugroeni okupatorsko-kvislinki centri u Boru i

Zajearu. Sem Boljevakog odreda zapoela su i dejstva Za-glavsko-timokog odreda stvorenog jugoistono od Knjaevca.Krajinski narodnooslobodilaki partizanski odred, kojim jerukovodio Ljuba Nei, dejstvovao je preteno na teritorijikrajinskog sreza, izmeu Timoka i Deli-Jovana. Polovinomseptembra 1941. dolo je do sporazuma o antiokupatorskojborbi izmeu etnikog Krajinskog odreda, Ujevakog parti-zanskog odreda, Zvikog NOP odreda, Kuajskog etnikogodreda, Majdanpekog i Krajinskog NOP Odreda. Sporazum je

bio vie nego kratkog veka, zbog etnikog krenja njegovihodredaba, usled ega su partizanski odredi uzvratili napadom naetnike. etniki uticaj je bio za jedno vreme potisnut u Poreu,Zvidu i Krajini. No, Ujevaki etniki odred nastavio je darazvija ustaniku aktivnost u gornjem Peku, Poreu, Zvidu iBranievu. Ulazio je u sukobe sa Nemcima i etnicima kojisu prihvatili pronemaki kurs Koste Milovanovia Peanca.etnici su tako uestvovali u osloboenju Velikog Gradita 20.

septembra 1941. godine. U protivustanikoj ofanzivi novembra1941. Ujevaki odred unitio je Zviki etniki odred VojeTribroanina. etnike snage u Gornjaku podravale su DrauMihailovia.

Za vreme ustanike plime bila je stvorena slobodna teritori-ja sa centrom u Kuevu i Majdanpeku. Ozrenski partizanskiodred dejstvovao je avgusta i u prvoj polovini septembra 1941.na teritoriji aleksinakog, raanjskog, sokobanjskog, svrljikog i

dela nikog sreza. Iz Ozrenskog odreda nastao je Svrljikiodred, kasnije nazvan Niavski partizanski odred. Posle Ui-ke republike" slobodna teritorija istone Srbije je bila najveau Srbiji, nalazei se u slivovima Peka, Mlave, Poreke reke,


34/53

J- ^ U


delova Podunavlja i Pomoravlja sa Resavom. Poetkom septem-bra 1941. u Salau je imenovan Narodnooslobodilaki odred zakrajinski (salaki) srez.

Dragoljub Petrovi analizira ustaniki talas i protivofanzi-

vu okupatora koja je dovela do unitenja partizanskih snaga, jerje neprijatelj nastupao krajnje odluno, s obzirom da se radilo oblizini Bora i Dunava kao nezamenljivih stratekih taaka zaNemce. Pojaala se i aktivnost Mihailovievih etnika. Veavgusta 1941. Mihailovi je ustanovio funkciju komandantaistone Srbije za koju je imenovao majora Velimira Piletia, aza naelnika taba kapetana I klase Siniu Ocokoljia Pazarca.Pod pritiskom Nemaca i kvislinga patizanske snage su krajemoktobra 1941. u istonoj Srbiji svedene na jedan partizanskiodred (Knjaevako-boljevaki). Demoralizirajue je delovao

poraz Ozrenskog partizanskog odreda u sukobu sa Nedievimandarmima 27. novembra 1941. godine. Sa porazima splanja-vao je moral ustanika i gubila se vera u pobedu. Oruaniustanak avgusta i septembra 1941. bio je u jesen preseen.Ustanak je buknuo neto kasnije nego u umadiji i zapadnojSrbiji, sporije se razvijajui od ustanka na prostoru izmeuDrine i Morave. Ranije zaustavljanje ustanikog talasa bilo je

uslovljeno tenjom okupatora da osigura strateke puteve iprivredne objekte od znaaja. Ustanici su bili brzo suzbijeni, aostaci odreda preputeni sami sebi uoi surove zime i kvislinkeobestrvljenosti.

Juna Srbija bila je takoe oblast strateki znaajna zaokupatore, zbog blizine bugarske granice i vanosti saobraaj-nica u dolini June Morave, preko koje su oni odravali vezu saSolunom i Egejskim morem. Partizanski odredi na jugu Srbije

ouvali su kontinuitet narodnooslobodilake borbe na srpskojteritoriji nakon povlaenja partizanskih snaga s Vrhovnimtabom u Sandak.

Ustanak u junoj Srbiji je kasnio zbog odreda KosteMilovanovia Peanca koji je u Toplici postavio tab svihetnikih odreda". Okruni komitet KPJ za Ni u proglasu od12. jula 1941. govori o poetku borbe koja traje ve dvadesetdana, ime izjednaava borbe sa poetkom napada Nemake na

SSSR, poziva u borbu samo komuniste i daje naglasak naklasnu stranu borbe, i to u sredini gde su bile jake nacionali-stike ideje Peanevih etnika. PK KPJ za Srbiju je uc i r k u l a r n o m pismu od 27. jula kritikovao svako suavanje


35/53


8 7

osnove borbe u toku. Saradnja Peanca sa Nemcima iskorienaje za raslojavanje njegovih odreda kao izdajnikih". Pasjakaeta Toplikog odreda prodrla je 9. oktobra u Prokuplje,uporite okupatora, proterujui iz grada etnike koji su od

Nemaca preuzeli vlast u gradu. Partizanske snage su se izprokuplja povukle na Pasjau koja, sa Malim Jastrepcem iVidojevicom, postaje najjaa ustanika baza u dolini Toplice. Odotvorenog sukoba sa etnicima na Pasjai 14. oktobra toplikipartizani nisu vie imali saveznika u ustanku. Novembra 1941.dolo je do osloboenja Lebana, Lece i Medvee, ime jestvorena slobodna teritorija. Okruni komiteti Nia i Leskovca,iji je rad objedinjavao Vasilije Buha, teili su irenju ove

teritorije ka Kruevcu i Vranju. Rukovodstvo na jugu je bilo bezveza sa Vrhovnim tabom i PK. Izdizanje autoriteta RatkaPavlovia uticalo je na to da rukovodei partijski kadrovi natom terenu budu upozoreni na njegove ranije greke frakcionatvo, intelektualtinu i nedovoljnu povezanost sa Par-tijom".

Dejstva Toplikog, Rasinskog i Jablanikog odreda suobjedinjena. Situacija na levoj obali June Morave odlikovala semasovnou ustanka. Kukaviki partizanski odred je krajem

1941. brojao oko 400 boraca i vladao irim rejonom planineKukavice. Jablaniki partizanski odred je povezivao meupro-stor Kukavikog i Toplikog odreda, sa bazom na planini Radan,oslobodivi od etnika i Nedievih odreda Lebane 7. novembra1941. godine. Prvog oktobra 1941. grupa partizana oslobodila jeVlasotince. Vranjski partizanski odred je osnovan da bi uticaona irenje ustanka u Makedoniji, ali je on rano uniten,decembra 1941, prilikom blokade partizanskog logora od strane

bugarskih snaga. Poetno zaostajanje ustanka u ovom kraju jekasnijim razvitkom prevazieno, iako su borbe voene uizuzetno osetljivom stratekom podruju za Nemce, Bugare ikvislinge, zbog vanih komunikacija, demarkacione linije, bli-zine bugarske granice. U junoj Srbiji stvorena je slobodnateritorija i sa jedne i sa druge strane Morave. Na desnoj obaliJune Morave osloboeni su regioni Zaplanja, Babike gore iKruevice, a na levoj obali itav prostor od Jastrepca doKukavice, sa uporitima na Jastrepcu, Pasjai, Radanu iKukavici. U tom prostoru delovalo je pet partizanskih odredausmerenih na saobraajnice u dolinama Morave, Niave i To-plice.


36/53

J- ^ U


U istoriografiji se zastupa i teza da je Uika republika"produila ivot i posle pada Uica i povlaenja dela partizan-skih snaga sa Vrhovnim tabom preko Uvea u Sandak. Ovateza se argumentuje time da je na osloboenoj teritoriji

Sandaka, sa centrom u Novoj Varoi, nastavljen ivot Uikerepublike", a na drugoj strani da su se u nemakoj pozadini, natlu zapadne Srbije borbe sa grupom partizanskih odreda

produile sve do poetka prolea 1942. godine. Ove injenicesvakako mogu upuivati i na takav zakljuak kakav postoji udelu istoriografije, jer su kao injenice nesumnjive, ali previajuda je teritorijalnim gubitkom osloboene teritorije u Srbijipojam Uike republike" nestao; partizanske snage su prele

na teritoriju italijanske okupacione zone a Vrhovni tab preno-sio teite operacija u istonu Bosnu. Partizanski rat nijeinsistirao na odbrani osloboene teritorije po svaku cenu, a uduhu takvog naina voenja rata ostajanje partizanskih snaga u

pozadini osvojene (reokupirane) teritorije je bilo pravilo. Usluaju Srbije ova partizanska strana rata nije dovoljno iskori-ena, jer je rukovodstvo ivelo u uverenju da se slobodnateritorija moe odbraniti i odbiti nemaka ofanziva. Vrhovnitab NOPOJ je na sastanku u Uicu 26. novembra 1941. odluioda se osloboena teritorija uporno brani. Odluka je bilazasnovana na iskustvu ilavog otpora partizanskih snaga jedi-nicama 342. divizije. Iskustvo se nije ponovilo, jer je Ljubovija

pala 25, aak 28. i Uice 29. novembra 1941. godine. No, zaiznetu tezu o nastavljanju Uike republike" i posle pada Uicamoe govoriti u prilog i injenica da je teritorija na koju jepartizanska vojska iz Srbije prela posle gubitka Uica objek-tivno bila u sastavu Uike republike". Vrhovni tab je

oekivao i da se vrati u Srbiju, ne uoavajui razmere poraza.Raz

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 4