Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 10

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 10

1/45

JUGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSII VOJNO SADEJSTVO

Prvo ratno putovanje Josipa Broza Tita u SSSR izvedeno jeu najveoj tajnosti. Iz naknadnih seanja uesnika moe sesaznati da niko te noi izmeu 18. i 19. septembra 1944, semTita, nije znao kuda se leti. Sovjetski avion je poleteo s vikogaerodroma u pravcu Barija, da bi prema Turn Severinunastavio u konvoju 12 istovetnih ruskih aviona, od kojih se ujednome nalazio maral Tito. Tito se u Krajovi smestio u jednojod vila ispranjenih za potrebe taba marala Fjodora IvanoviaTolbuhina, komandanta 3. ukrajinskog fronta. Hronologijadaje nekoliko optih podataka: da je Tito na sastanak saStaljinom otputovao avionom, iz Krajove, 21. septembra 1944.

godine, bez ijednog Jugoslovena. Mosku je napustio 28. istogmeseca. U Krajovi je ostao do 15. oktobra 1944. godine, kada jepreao u Vrac. Iz Vrca je stigao u osloboeni Beograd, 25.oktobra 1944. godine.

Tito je krenuo na put u vreme kada se Crvena armijanalazila na Dunavu. Borcima i stareinama NOVJ uputio je 8.septembra 1944. proglas u kome je pozdravio Crvenu armiju,naglaavajui da je dugo oekivani susret dveju armija na-stupio.

Time je dolo do potpunog razbijanja stratekog zaokruenjau kome se NOVJ borila od prvog dana rata. U SSSR-u se odaprila 1944. nalazila i Vojna misija NOVJ sa general-lajtnantom

Velimirom Terziem na elu, koja je obezbeivala saradnju uoblasti vojne koordinacije koja se sa pribliavanjem sovjetskihfrontova Jugoslaviji sve vie nametala, isporuke pomoi, propa-gande i popularisanja narodnooslobodilake borbe naroda Ju-goslavije, obrazovanja vojnih jedinica NOVJ na teritorijiSSSR-a. Misija je sa sovjetskom vladom zakljuila prvi zajamnove Jugoslavije u iznosu od 2 miliona dolara i 1 milion rubalja,koji predstavlja prvi meunarodni ugovor nove Jugoslavije


2/45

U ^

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

zakljuen s jednom vladom, koji u to vreme nije dobio publicitetzbog odnosa SSSR-a i zapadnih saveznika prema kraljevskojvladi.

Razlozi bezbednosti, uslovljeni aktivnou nemake avijaci-je, opredeljivali su nesumnjivo tajni odlazak s utvrenog ostrvana daleki put, ali ne mogu se previati ni mere predostronostizbog Britanaca. U partizanskim vrhovima, uprkos vojne ipolitike saradnje NOVJ i zapadnih saveznika, postojalo je idosta raireno nepoverenje u britanske namere. Na stepen tognepoverenja upuuje i jedna ilasova poruka iz Moskve,datirana sa 5. junom 1944, dostavljena maralu Titu posred-stvom general-lajtnanta Nikolaja Kornjejeva, efa Sovjetskevojne misije kod Vrhovnog taba, koja sadri vie upozorenja:da se prilikom prelaska na kopno vreme zadri u najveojtajnosti, savetuje se krajnja opreznost", uvanje od inostranihprijatelja", izriito se pominje kvarenje" aviona u vazduhu, priemu se najverovatnije ima u vidu udes" poljskog predsednikavlade Vladislava Sikorskog. Istoriari su skloniji da tajnostTitovog puta vezuju za politike razloge. Britanci su, bar takosu bili uvereni, drali od juna 1944. Tita na Visu pod svojomkontrolom; pomagali su istovremeno NOVJ slanjem naoruanjai hrane, a njihovi komandosi- uestvovali sa jedinicama NOVJ uborbama na olti, Hvaru, Brau; u okviru politike kompromisapourivali su stvaranje jedinstvene vlade. Odjednom, Tito jenapustio Vis, a da ih nije uopte obavestio. Brigadir Maklejnpie u Ratu na Balkanu da je Tito iezao", ili kako eril veliu jednom telegramu otpirio bez traga i glasa". Maklejn jesvojim nadreenima mogao samo da saopti da se jedan ruski"avion spustio na Vis i ponovo uzleteo nosei, po svoj prilici,Tita. Pre brigadirovog odlaska na kopno, Tito mu je saoptio dae koordinirati poslednju operaciju za Beograd, tako da seerilovom pouzdaniku uinilo najrazumnijim da je Tito pole-teo prema Srbiji. U ovoj se ve nalazila i amerika vojna misija

sa pukovnikom Eleri Hantingtonom, koji je nasledio Lina SlimaFeria, koji je nekoliko nedelja ranije poginuo kao komandant"amerike vojne misije kod grkih partizana. Za Maklejna jenenadani i neobjanjivi odlazak marala Tita" prilino naudionaim odnosima sa partizanima. U Londonu i Kazerti," kae,smatrali su, ne ba bez razloga, da je takva tajanstvenostprilino uvredljiva, osobito kad se uzme da je u tadanjoj fazibila potrebna najtenja suradnja izmeu saveznika. Osim toga,


3/45

JTJGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO 3 2 7

za vrijeme Titovog odsustva nije bilo nikoga tko bi mogaodonositi odluke i s kime bi se mogla normalno i prijateljskiobavljati svakodnevna veza. Zbog toga je dolo do trvenja i naiodnosi su se pokvarili." Put marala Tita je kod Britanacaizazivao srdbu" i stvarao zagonetku". Britanski eksperti suneoekivan maralov put u SSSR objanjavali njegovim reosigu-ranjem u Moskvi zbog razgovora prethodno voenih sa eri-lom u Italiji. Preovlaivala je ipak pretpostavka da se odnosiJugoslavije sa SSSR-om uspostavljaju na raun Britanaca, kojinisu smeli da uzvrate pritiskom, plaei se da se narodnooslo-bodilaki pokret jo vie ne priblii Rusima". Molotov je Idnu uMoskvi Titov postupak objanjavao nepoznavanjem diplomatijei pravila ponaanja. Iz Krajove, 10. oktobra 1944. Tito je, prekoPeka Dapevia i Sretena ujovia, poruivao Maklejnu iHantingtonu, da je njegov odlazak s Visa bio diktiran vojnim idravnim potrebama, da se put zbog Nemaca morao drati utajnosti i da nema nikakvih promena u odnosima izmeu nas isaveznika. Mi smo nezavisna drava", naglaavao je, ,,i ja kaopredsjednik Nacionalnog komiteta i Vrhovni komandant nisamnikome van zemlje odgovoran za svoje postupke i rad koji je uinteresu naih naroda. efovi misije mogli su svravati po-slove sa mojim zamjenicima."

Globalno gledajui, Titov put usledio je posle iskrcavanjazapadnih saveznika u Normandiji, kada je bilo oigledno da nedolazi u obzir invazija na Balkanu; zatim posle razgovora Tita ierila u Napulju i Kazerti, uoi puta britanskog premijera uMoskvu, pojaanog pritiska Britanaca za postizanje kompromi-sa izmeu narodnooslobodilakog pokreta i umerenijih graan-skih snaga pod britanskim nadzorom, pomeranja teita vojnihoperacija NOVJ iz zapadnih delova Jugoslavije na istok.

Maral Tito je posle drvarskog desanta prvi put od poet-ka narodnooslobodilakog rata napustio kopno, i praktino seodvojio od glavnine svojih operativnih jedinica. Sovjetskim

avionom je preao u Italiju, a odatle britanskim razaraemstigao u Komiu, na Visu, u zoru 7. juna 1944. godine. Prvibritanski komandosi poeli su da stiu na Vis decembra 1943,dok je ostrvo utvrivano od januara 1944. po nareenju Vr-hovnog taba NOVJ. Prema Vicku Krstuloviu, Tito je smatraoda se na Visu nalazi u miolovci", elei da pree u prostorBerana, gde se nalazio Drugi udarni korpus. Vrhovni komandant

je ubrzo osetio visok stepen bezbednosti, iako se na ostrvu jed-


4/45

U ^ NARODN OOSLO BODILA KI RAT I REVOLUCIJA

no vreme nalazio preko 5000 britanskih komandosa pod koman-ldom brigadira Toma erila. Ostrvo je bilo snano utvreno, a]vojska i narod spremni da ga brane po svaku cenu. I danas se na|vikim kuama mogu videti tragovi nekadanjih parola: ,,Na-Ipravimo od Visa drugi Krontat". Tu, na Visu, partizanskom!mostu izmeu Jugoslavije i Italije, Tito je nastavio komandova-nje operacijama na kopnu i zapoeo razgovore sa dezigniranimpredsednikom kraljevske vlade Ivanom ubaiem o obrazova-nju jedinstvene vlade u okviru britanske politike kompromisa,kojoj je decembra 1943. priao i Sovjetski Savez. Britanci su

snano naglaavali vojni znaaj pokreta, ali su mu oduzimalisvojstvo politikog subjekta, ak i posle Drugog zasedanjaAVNOJ-a. Tito je pristao da se sastane u Italiji sa britanskimkomandantom generalom Henrijem Majtlendom Vilsonom, pod-razumevajui razgovore o vojnim, a ne politikim pitanjima.Vilson je, pak, nameravao da u ovim razgovorima podvuezna.aj Srbije u jugoslovenskom raspletu i obavee svogasagovornika na izjavu da narodnooslobodilaki pokret neeuvoditi komunizam u Jugoslaviji, nameravajui da u projekto-vani razgovor ukljui kralja Petra II, ubaia i ivka Topalo-via. Britanci u svojim izvorima Vilsonovu operaciju, u stvarizamku, nazivaju lovom na tigra". U pismima koje je Titonapisao Staljinu i Molotovu 5. jula 1944. naveo je da je odluioda krene na sastanak sa britanskim generalom. Tito se obratioStaljinu sa Dragi Josife Visarionoviu" : istakao je da eli linoda govori s njim, jer ima mnogo krupnih pitanja koja trae da serasprave. Ako", kae, Vi smatrate za oportuno i potrebno, jasam spreman da poetkom avgusta doem tamo. No ne biheleo da to smatrate mojom neskromnou, ve jedino dubokomtenjom da se pre mirovnih pregovora objasne neka pitanja izauzme po njima stav, jer smatram da je to u interesubalkanskih zemalja i Sovjetskog Saveza." Umesto na sastanak sgeneralom Vilsonom ili u Moskvu, Tito je otiao u Italiju da birazgovarao sa drugim saveznikim voom erilom. Netovie od mesec dana posle tog sastanka otputovao je u sovjetskuprestonicu. U SSSR-u se naao ponovo posle pet godina i prviput susreo sa sovjetskim voom, kojega je inae prvi putizdaleka video na tribini Sedmog kongresa Kominterne, 1935.godine. Bio je s generalom Sarlom De Golom i ehoslovakimpredsednikom Eduardom Beneom, svesnim jo 1941. da njegovpovratak u Prag vodi preko Moskve, lider jednog pokreta koji je


5/45

JTJGOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO 329

razgovarao sa dvojicom voa antifaistike koalicije. Pomenutopismo Staljinu, ovaj je iskoristio u pritisku na KPJ i Jugoslaviju1948. godine, jednostrano ocenjujui da je Sovjetski Savezizvukao narodnooslobodilaki pokret iz krize u kojoj se naaoposle drvarskog desanta i prelaska marala Tita na Vis.Intei"pretacija ovog pisma je zanimljiva i sa stanovita onovre-menog nerazumevanja unutranjih procesa koji su tekli u Srbiji.Britanci su, zbog Sovjeta, i svojih kompromisnih zamisli, Sr-biju predstavljali kao antipartizansku, iako su izvetaji nji-hovih oficira sa lica mesta govorili o masovnoj osnovi naro-dnooslobodilakog jpokreta; Tito je u razgovorima sa eri-lom, podran od Subaia, isticao polet narodnooslobodila-ke borbe u Srbiji; ilas je pak iz Moskve izvetavao da i ta-monji krugovi smatraju Srbiju centralnim pitanjem; nema-ka Vrhovna komanda je, takoe, u Srbiji gledala kljuBalkana", zbog geopolitikog poloaja, blizine satelitskih rei-ma i prodora ukrajinskih frontova Malinovskog i Tolbuhinaprema Dunavu. Tako je Milovan ilas pisao Titu 26. aprila1944. iz Moskve, gde se nalazio sa generalom Velimirom Terziem,da je primetio na putu kroz Italiju i Kairo, kao i ovde uSSSR-u, da se Srbiji pridaje ogromni, tako rei, centralniznaaj. Ona je argument u rukama naih neprijatelja u vezi sapriznavanjem Nacionalnog Komiteta. Njoj se pridaje velikiznaaj u vezi sa saradnjom sa Bugarima, a takoe u vezi sadravom Junih Slavena, do kojeg moe doi u budunosti".

Bitka za Srbiju je tekla u znaku prodora 1. proleterskogkorpusa Peka Dapevia i Mijalka Todorovia, dolaska trupaCrvene armije na jugoslovensko-rumunsku granicu i unutra-njeg dejstva srpskih divizija koje su se na Dunavu srele sa

jedinicama 3. ukrajinskog fronta marala Tolbuhina. Tito je upismu Staljinu traio pomo SSSR-a u naoruanju, naroito zaborce iz Srbije, svestan da e na taj nain najbolje neutralisatipolitiku i propagandu Britanaca i emigracije o antipartizan-

skom raspoloenju Srbije. Sa tog stanovita valja razumetisledei stav iz Titovog pisma: Ba ovde bie nam potrebnanajvea Vaa pomo da bi to prije mogli rijeiti pitanje Srbije,koje je za nas vrlo vano, jer od toga zavisi konaan uspeh ustvaranju demokratske federativne Jugoslavije". Tito ima uvidu zahtev zapadnih saveznika za politikim koncesijama",kao to se vidi iz pisma upuenog istog dana Vjaeslavu M.Molotovu. Tito trai prodor Crvene armije ka jugu". Po mome


6/45

U ^


miljenju", pie on Staljinu, najjaa podrka u svakom pogledubila bi u tome, ako bi Crvena armija nadirala preko Karpata iRumunije u pravcu juga. Takav plan osujetio bi mnoge planovena Balkanu sa strane onih, koji ele da pomou razdora uvrstesvoje pozicije." Zahtev za napredovanjem prema jugu" je nor-malan pravac kretanja ukrajinskih fronto va posle Rumunije iBugarske. Taj pritisak" spoljnog vojnog faktora vaan je zaceo Balkan a ne samo za Srbiju, a ima u vidu neutralizacijumeunarodnih pekulacija" zapadnih saveznika u tom prosto-ru. Vojna, sa politikom strategijom obe strane, trebalo je daamortizuje suprotne interese zapadnih saveznika na Balkanu.No, vojni sticaj prilika je nesumnjivo olakaavao ulazak"divizija NOVJ u Srbiju, dok su se zapadni saveznici borili naZapadu.

Analiza ovog pisma ima jo jednu znaajnu sastavnicu kojase ne moe mimoii sa gledita kasnijeg sastanka marala Titasa Staljinom, jer se odnosi na poreklo jedne formule koja jedobila vidno mesto prilikom moskovskih razgovora voa dvejudrava. Tito je, naime, isticao da NOVJ ne moe raunati naefikasnu pomo saveznika", pod kojim terminom se iskljuivomisli na zapadne saveznike. On obavetava Staljina da saveznici

nisu postavili pitanje iskrcavanja u Jugoslaviji, to nama",kae Tito, ne bi bilo drago", ali i ako doe do njegapredloiemo sektor Istre i hrvatskog primorja, dakle krajnjiseverozapad Jugoslavije u susedstvu italijanskog fronta. Izriitje kada kae da, ak i ako doe do iskrcavanja saveznika,narodnooslobodilaki pokret ne moe pristati na njihovu vojnui civilnu vlast, jer mi imamo svoju" vlast. Time se u stvarianticipira reenje prihvaeno docnije od Staljina da sovjetskavojska prihvati graansku (civilnu) vlast narodnooslobodila-kog pokreta kao realnu injenicu u graninim predelimaJugoslavije prema Rumuniji i Maarskoj, ime automatskinastaje presedan i za snage zapadnih saveznika. Vodstvo

narodnooslobodilakog pokreta, iji je nukleus KPJ, nije ni uranijim fazama revolucije skrivalo svoje elje da sovjetske armijepou u susret narodnooslobodilakim snagama Jugoslavije prezapadnih saveznika, kao to se vidi iz jedne Titove poruke iz leta1942. dostavljene Kominterni.

Tito je septembra 1944. imao dva-tri sastanka sa Staljinomu Kremlju, a dva puta je bio u Staljinovoj privatnoj kui, naveeri. Istoriari ne raspolau izvorima o razgovorima izmeu


7/45


Tita i Staljina. Tito je ovaj boravak u SSSR-u zapamtio poizvesnoj Staljinovoj hladnoi", kae Vladimir Dedijer. Staljinje iznosio shvatanja koja su se razilazila sa Titovim procenama,jer nije poznavao prilike u Jugoslaviji, a na drugoj straniprihvatio je od decembra 1943. britansku politiku kompromisau Jugoslaviji, bez obzira to su njihove politike bile motivisanerazliitim interesima. Iz Titovih seanja o toj poseti Moskvi irazgovorima koje je imao sa Staljinom proizlazi da je Staljinprecenjivao snagu buroazije u Srbiji, da je bio spreman da sePetar II privremeno prihvati i zatim odbaci, to je kasnijesugerisao i Edvardu Kardelju kada je ovaj sa Subaiemnovembra 1944. boravio u Moskvi. Staljin je bio protiv zaotra-vanja odnosa narodnooslobodilakog pokreta sa Britancimakako se ne bi remetila sovjetsko-britanska politika u Jugoslavi-ji. Vladimir Velebit pie da je Staljin nizom stvari hteo daimpresionira marala Tita. Velebit odbacuje tezu da je tupoetak razmimoilaenja, sa ime se slaemo, jer mi na tajemancipativni proces gledamo drukije. Velebit tim povodom u

Seanjima kae da se tada Staljin nalazio na vrhuncu svojemoi, pred porazom Hitlera, a Tito na poetku svog uspona,u stvari meunarodnog, jer je ve bio poznati komandant NOVJ,voa revolucije ili kako su ga na zapadu zvali pokreta otpora".On je, zatim, po Velebitu, disciplinovan komunist, divio se Stalji-nu kojega je smatrao uiteljem, i ceo aktivni vek proveo pod pe-atom Staljinovog politikog autoriteta.

Postignut je sporazum da trupe Crvene armije stupe na tloJugoslavije i da na njemu ostanu privremeno, potujui postoje-i sistem vlasti. Zakljueni sporazum je bez uzora u istorijidrugog svetskog rata. Ozlojeivao je erila, koji je zbogzabrane pristajanja britanskih brodova u jugoslovenske lukepretio da e oni ui onoliko puta koliko budu hteli, ali sunjegovi pomorski oficiri ipak prinueni da trae odobrenje zaulazak u teritorijalne vode Jugoslavije, za pristajanje i ukotvlja-

vanje svojih ratnih brodova. Na drugoj strani granice stvoren jepresedan koji se naelno morao potovati, istina uz brojneincidentalne situacije i njihovo smirivanje na britansko-jugoslo-venskom vrhu.

Sovjetska vrhovna komanda obratila se krajem septembra1944. NKOJ-u i Vrhovnom tabu. O toj molbi SSSR je obavestiopredstavnike druge dve saveznike sile. SSSR je tretiraoJugoslaviju kao savezniku zemlju, to je izriito naglaeno u


8/45

U ^ NAROD NOOSL OBODI LAKI RAT I REVOLUCIJA

saoptenju TASS-a. Iz sovjetskog pristupa izvodi se i tezameunarodnom priznanju NKOJ-a od strane sovjetske vlade.Meutim, ak i ako se apstrahuje da je do pomenute molbedolo kasno, moramo primetiti da je priznanje bilo posredno inepotpuno sa formalne strane. Naime, NKOJ-u se nije obraalasovjetska vlada ve sovjetska vrhovna komanda. Na drugojstrani, SSSR jo nije bio prekinuo diplomatske odnose saubaievom vladom, iako je ona bila zaobiena. Jugoslovenskaemigracija je, i pored pomenutih formalnih nedostataka, doi-vljavala sovjetsku molbu NKOJ-u i Vrhovnom tabu kao

priznanje nove Jugoslavije. Sporazumom o ulasku sovjetskihtrupa, pa ma i privremeno u prostoru uz jugoslovensko-rumun-sku i jugoslovensko-maarsku granicu, zapadni saveznici suitekako bili pogoeni. Aleksandar Rankovi je izvetavaomarala Tita o reakciji britanskih oficira na ovaj sporazum.Rusi su", javlja on, genijalno izigrali dogovor na Teheranskojkonferenciji o neuplitanju u naa pitanja." Njima je bilo te-ko da postave slian zahtev NKOJ-u, strahujui da ne buduodbijeni, a na drugoj strani svesni da bi to znailo unekolikonjegovo priznanje.

Za Vladimira Velebita, re je bila o besmislenom traenju",

jer su u pitanju bile okupirane teritorije; ceo kominike onposmatra kao nategnutu konstrukciju; smatra takoe da jesovjetska komanda" nedovoljno definisani subjekt. Izvesno

je, kao to kae, da saveznici isto nisu traili od Holandije,Norveke, itd. Bio je to presedan za okupirane zemlje, a nadrugoj strani SSSR je faktiki priznao NKOJ. Re je, nesumnji-vo, bila o posrednom priznanju nove Jugoslavije, ali zakasnelom1 formalno defektnom, jer na drugoj strani stoji vojni faktor a nesovjetska vlada.

Drugo pitanje molba za prelazak na jugoslovensku teri-toriju imalo je pak za cilj da se time stvori model ponaanjai za drugu stranu, britansku i ameriku. Stvaranje presedana

nesumnjivo da je bio cilj, ali jedinice mere nisu bile iste(Norveka i Jugoslavija, ak i Francuska i Jugoslavija), jer se ujugoslovenskom sluaju ipak radilo o snanoj, regularnoj armijii neprihvatanju okupacije od strane revolucionarnog subjektaod prvog dana, i de jure priznanju NOVJ u vreme Teherana.

Maral Tito se naao van Jugoslavije u fazi odsudne bitke zaistone delove Jugoslavije: borbi za osloboenje Srbije saBeogradom i Vojvodine. Njegov vojni, politiki i ekonomski rad


9/45


u SSSR-u i Rumuniji bio je od bitnog uticaja na neposrednomratnom popritu. Prilikom razgovora sa Staljinom Tito jepostigao sporazum o pomoi SSSR-a u naoruanju NOVJ.Sovjeti su se obavezali da do kraja godine daju oruje za 12divizija (brojnog sastava po 10.000 boraca) i dve vazduhoplovnedivizije, ili konkretno 96.515 puaka, 1.329 radio-stanica, 491borbeni avion, itd. Sporazum o predaji aviona postignut jeizmeu marala Tita i komandanta 3. ukrajinskog frontamarala Tolbuhina, 16. oktobra 1944. godine u Beloj Crkvi,

predviajui da se borbeni aparati i razna tehnika sredstva 10.gardijske jurine i 236. lovake vazduhoplovne divizije Crvenearmije predaju NOVJ. Jugoslovenski piloti su se obuavali uSSSR-u i u okviru vazduhoplovne grupe Vitruk", nazvanetako po njenom komandantu general-majoru Andreju Nikiforo-viu Vitruku. Aprila 1945. ova je avijacija sasvim prela u rukeobuenog kadra vazduhoplovstva Jugoslovenske armije.

U vezi sa naoruanjem NOVJ Titov diplomata, general-ma-jor NOVJ, V. Velebit smatra da Britanci nisu bili za metamorfo-zu NOVJ, teei da ona ostane gerilska vojska; da su apotekar-skom vagom" odmeravali pomo (dajui neke topie" i zastare-le tenkove srednje veliine). Po njemu stav SSSR-a bio je

dijametralno razliit, jer je ovaj bio zainteresovan da NOVJpreraste (transformie se) u redovnu vojsku, jer su na njenomelu stajale stareine koje su gajile ljubav prema SSSR-u. Istipisac zakljuuje da Rusi" nisu dozirali pomo kao Britanci. Zarazliku od Dedijera, on smatra da su Britanci ucenjivali kraljema ne Sovjeti; Rusi" su samo traili umerenost da ne bi imalisukob sa Zapadom. Po Velebitu, Tito je tada dobio poluprizna-nje", podiglo se samopouzdanje u narodu i vojsci, razbijena jebritanska tendencija za monopolom na naoruanje, pokret semeunarodno ojaao jer ga je Staljin indirektno podrao.

Prilikom moskovskih razgovora dolo je do pomenutogsporazuma o nainu ulaska Crvene armije u granine predeleJugoslavije, s tim to je Tito kasnije u Krajovi, 5. oktobra 1944,razradio detalje o ueu jedinica 2. i 3. ukrajinskog frontaCrvene armije u borbama za osloboenje Srbije i Vojvodine.Kao Vrhovni komandant neposredno je obavetavan o dogaa-jima u Jugoslaviji i slao nareenja. Preko Radio-stanice br. 2. uKrajovi poslao je 6. oktobra poruku A. Rankoviu da za Srbijuon direktno izdaje nareenja, ili doslovno: Za Srbiju dajemnareenja ja." Dva dana kasnije javio je Rankoviu da e se


10/45

U ^


trupe Crvene armije spojiti s desnim krilom Peka Dapevia, jerje na cilj da nae trupe prve uu u Beograd, a s time se slae isovjetska komanda". Javio je tabu 1. armijske grupe NOVJ 15.oktobra 1944. da je u dogovoru sa Vrhovnom komandom Crvenearmije reeno da se svi trofeji i magacini u Beogradu nalaze naraspolaganju jedinicama NOVJ. Tito je, iako se nalazio u Krajo-vi, dakle u sreditu opte koordinacije operacije sa savezni-kom Crvenom armijom, aljui svakodnevno poruke i donose-i nareenja, eleo da se u narodu stvori utisak kako se vrho-

vni komandant NOVJ nalazi u zemlji i da neposredno koman-duje operacijama u Srbiji. O tome govori njegova poruka Vr-hovnom tabu NOV i POJ od 29. septembra 1944. da se prekonovina i Tanjuga objavi da je izvrio inspekciju trupa u zapadnojSrbiji.

Beogradska operacija je bila u centru Titove panje, izvojnikih i politikih razloga. Neposredno po povratku izMoskve impresionirano" je priao Mitru Bakiu i NikoliPetroviu kako je Staljin u njegovom prisustvu okrenuo telefo-nom Tolbuhina u Sofiji i rekao: Kod mene je Tito, trai jedantenkovski puk. Daemo mu ceo moto-mehanizovani korpus." UBeogradskoj operaciji 1 armijsku grupu NOVJ od devet divizija

(1. proleterske, 5. krajike, 6 proleterske, 11. krajike, 16.vojvoanske, 17. istonobosanske, 21. srpske, 28. slavonske i 36.vojvoanske udarne divizije) podravala je Pokretna grupa 3.ukrajinskog fronta Crvene armije, zapravo ojaani 4. gardijskimehanizovani korpus sa preko 17.000 boraca, 160 tenkova i 366topova i minobacaa, pod komandom general-lajtnanta Vladi-mira Ivanovia danova.

U vreme susreta sa Crvenom armijom NOVJ je imala oko450.000 vojnika. Septembra 1944. obrazovani su 13. i 14. korpusu Srbiji, pet novih divizija u Makedoniji, a na Kosovu i Metohijiformirane su tri nove kosovsko-metohijske brigade. Poetkomoktobra 1944. obrazovani su u Makedoniji 15. i 16. korpus. Pod

neposrednom komandom Vrhovnog taba nalazili su se 1.proleterski korpus (komandant Peko Dapevi, komesar Mijal-ko Todorovi), 12. korpus (komandant Danilo Leki, komesarStefan Mitrovi), 2. udarni korpus (komandant Radovan Vuka-novi, komesar Vojo Nikoli), 3. udarni korpus (komandantKota Nad, komesar Vlado Popovi). Ostale jedinice nalazile suse pod komandom glavnih tabova: Srbije (komandant KoaPopovi, komesar Milosav Miloavljevi); Hrvatske (komandant


11/45

JUG0S L0VEN SK0- S0VJE TSK. 1 ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO


12/45

U ^ NAROD NOOSLO BODILA KI RAT I REVOLUCIJA

raspadanju pod udarcima srpskih partizana i grupa divizijaNOVJ u prodoru preko Lima i Ibra, koje su slomile kimuostacima Mihailovievih korpusa u uslovima potpuno neu-spene proglaene mobilizacije jo pre prelaska 3. ukrajin-skog fronta preko granice Rumunije i Jugoslavije. Pokuajisadejstva pojedinih etnikih jedinica sa trupama Crvenearmije u Srbiji (kod Kruevca i aka, kao i uspostavljanje vezamajora Velimira Piletia u istonoj Srbiji sa sovjetskim tabomu Turn Severinu) ne menjaju ovaj zakljuak, jer nije u pitanju

trajna i tipina pojava. etnici su nastojali da se rehabilituju zasvoju kolaboraciju. Krajem rata javljaju se u Jugoslaviji alibi-stike tendencije kod raznih kolaboracionistikih pokreta da sepreorijentacijom legitimiu kao trajna antifaistika snaga(etnici, sredinski dio" HSS, opoziciona ustaka frakcija idruge). Takvu pojavu sreemo i u drugim okupiranim evrop-skim zemljama (deo bugarskog vladajueg reima, rojalisti-ko-profaistike snage u Italiji, admiral Darlan, Pjer Laval imaral Filip Peten u Francuskoj, deo katolikog klera, itd.).

Tito je od prvog dana rata drao u svojim rukama vezepokreta sa spoljnim svetom, u stvari s Kominternom, a poslerasputanja ove sa G. Dimitrovom i Staljinom, preko generala

N. Kornjejeva. Razmena ideja sa zapadnim vojnim predstavni-cima kod Vrhovnog taba (kapetanom V. F. Dikinom i F.Maklejnom) tekla je takoe u neposrednoj komunikaciji vrhov-nog komandanta sa saveznikim oficirima koji su o steenimutiscima obavetavali britanski vrh. Posle Teheranske konfe-rencije Tito je uao u neposrednu prepisku sa britanskimpremijerom Cerilom. Nakon zakasnelog dolaska Sovjetskevojne misije u Jugoslaviju Tito je odravao vezu sa generalomKornjejevom, obraajui se, na jednoj strani, Moskvi, a nadrugoj dobijajui na uvid kopije pisama koja su Sovjeti slaliBritancima ili ubaiu. Izbor Josipa Smodlake za prvog mi-nistra spoljnih poslova nove Jugoslavije nije u ovoj komunikaci-ji marala Tita sa spoljnim svetom nita promenio, jer se radi-lo o starijem oveku, uglednoj graanskoj figuri i nominalnomefu resora spoljnih poslova koji je odmah po izboru preao uItaliju. Od polovine 1944. Tito je nastavio razgovore o bitnim pita-njima nove Jugoslavije i njenih meunarodnih odnosa na nivouneposredne razmene miljenja sa voama koalicije, erilom iStaljinom. Snanoj linosti voe jugoslovenske revolucije uoblasti meunarodnih odnosa nisu bi potrebni saradnici.


13/45

NOVA JUGOSLAVIJA

1943-1945


14/45

67. BRANKO OPi 69. RADOVAN ZOGOVI

68. STARIPESNIKVLADIMIRNAZOR -S PARTIZANIMA 70 | V A N G 0 R A N KOVAI(SANDAK 1943).

71. UN OVI KAZALITANARODNOGOSLOBOENJAJUGOSLAVIJE, ISPRED VAGONANA PRUZI IZME-UDRVARA I BOSANSKOG PETROVCA 1942.


15/45


16/45


17/45


18/45


19/45


20/45


21/45


22/45


23/45


24/45


25/45


26/45

89.SEDNICAOBLASNOG NOOZA ISTRU 1944.GODINE

90.TAB TREE GRUPEBATA UONASA KOMANDANTOM GLAVNOGTABA NOV I POJ MAKEDONIJEM. APOSTOLSKIM

91.PETAR STAMBOLI,KOMANDANT GLAVNOGTABASRBUEGOVORI NAZBORUU VUJUSEPTEM-BRA 1944,


27/45


28/45


29/45


30/45


31/45


32/45


33/45

105.PROBOJSREMSKOGFRONTA12- 14. IV1945.


34/45

106.NARODNO VESELJE NATERAZUAMA U BEOGRADUNA DANPOBEDE 9. MAJA 1945,

107, JOSIP BROZTITO


35/45

108. EDVARD KARDELJ

109. KOCA POPOVI

110. KOA POPOVI,PEKO DAPEVI, KOTA NAD UOSLOBOENOM BEOGRADUOKTOBRA 1944.

111. MILOVAN ILAS

112.ALEKSANDAR RANKOVI

113. PEKODAPEVI


36/45


37/45

120.TITOSAERILOM,UBAIEMI SARADNICIMAUKAZERTI KOD NAPUUA12.VIII1944.

121. TITONAVISU SA PREDSTAVNICIMASAVEZNIKIHVOJNIH MISIJA


38/45

122. POTPISIVANJE SPORAZUMA IZMEU MARALA TITA I MARALA TOL8UHINA O KOORDINACIJIDEJSTVANOVJ IJEDINICACRVENE ARMIJE,SEPTEMBAR 1944.

123. TITO, STALJIN I MOLOTOV U MOSKVI 11. APRILA 1945. PRILIKOM POTPISIVANJA UGOVORA 0PRIJATELJSTVUI SARADNJI


39/45

f..-

h F A f P I AJP mt wktJ^

8 V I I 1 9 4 5

1 K O H f P E C& H T H O L U H C T H M K E M / l l f l H K Er > \ i K \ H \

124. PLAKAT I KONGRES ANTIFAISTIKE OMLADINE BALKANA", BEOGRAD 1945.


40/45

125. POSLANICI USTAVOTVORNE SKUPTINE PROGLAAVAJU FEDERATIVNU NARODNU REPUBLIKUJUGOSLAVIJU(29. XI 1945)

126.TITO POTPISUJE DEKLARACIJU OPROGLAENJUFEDERATIVNE NARODNE REPUBLIKEJUGOSLA-VIJE 29, XI1945.


41/45

J T . ' G O S L O V E N S K O - S O V J E T S K I O D N O S I I V O J N O S A D E J S T V O 337

Svedoci Titovog povratka iz Moskve u Krajovu nisu moglida ne primete izvesnu zabrinutost, pa i ljutnju", izazvanuStaljinovim insistiranjem da se formira kraljevska vlada saubaiem (najverovatnije proirena pripadnicima narodno-oslobodilakog pokreta u skladu sa britanskim shvatanjem oukidanju paralelizma), to meutim narodnooslobodilakompokretu nije bilo potrebno, jer je praktino drao vlast naosloboenim teritorijama Jugoslavije. Tito je prisutnim Jugo-slovenima rekao: Na kraju krajeva, ne moram ja biti ni

predsednik te vlade", to je ove konsterniralo.Vrhovni komandant NOVJ Josip Broz Tito obraao se juna1944. na Plikom polju na Visu britanskim i amerikimvojnicima i oficirima kao brai po oruju". Vis je simbolizovaoratno drugarstvo saveznika". Britanski komandosi su sa

jedinicama NOVJ obezbeivali Vis, a na drugoj strani saratnom flotom NOVJ i partizanskim jedinicama uestvovali uborbama na jadranskim ostrvima i obali. Jedinice britanskog iamerikog vazduhoplovstva sadejstvovale su u operacijamaNOVJ na kopnu i tukle saobraajne centre Nemaca i kvislinga,napadajui koncentracije njihovih snaga. Britanci su koristiliaerodrom Drvenik kod Zadra. Na junom Jadranu i u njegovom

najneposrednijem zaleu iskrcani su odredi britanskih artiljeraca(odred Flojd"). Sadejstvo zapadnih saveznika je pozdravljeno ipomo primana, ali uz obezbeenje teritorijalnog integriteta izahtev za uvaavanjem autoriteta vojnih i civilnih vlastinarodnooslobodilakog pokreta. Revolucija je ljubomorno brani-la svoj identitet i nezavisnost nove Jugoslavije. Po ugledu nasovjetsku stranu koja se obratila NKOJ-u i Vrhovnom tabu zaprelazak trupa Crvene armije na jugoslovensku teritoriju ugraninim pojasu sa Rumunijom i Maarskom, tako je Vrhovnitab i od Britanaca zahtevao da trae odobrenje za svaki prelazakgranice i ulaz u teritorijalne vode Jugoslavije, to jest korienje

jugoslovenskih luka. Nastali incidenti (kao sa krstaricom Nju

Delhi" u Splitu, na primer) reavani su na najviem nivou.Rukovodstvo nove Jugoslavije teilo je da saveznika pomo budeiskoriena protiv nemakih okupatora u povlaenju, ali da sesprei dublje prodiranje zapadnih saveznika u zalee Crne Gore iHercegovine. Podozrenja u stvarne britanske namere javljala suse zbog prihvatanja etnika u Stocu, Trebinju i Bilei od vojnihsnaga odreda Flojd". U ratnim izvetajima tabova NOVJ moguse nai i prekori Britancima na nain davanja artiljerijske


42/45

0 0 0 NARODNOOSLOBODILACKI BAT I REVOLUCIJA

podrke jedinicama NOVJ u predelu Risna. Iskrcani kodDubrovnika, Britanci su uzeli uee u borbama koje je vodioDrugi udarni korpus za zatvaranje pravca odstupanja nemakombrdskom korpusu iz Albanije u pravcu Hercegovine i Mostara.

Tito je boravak u SSSR-u iskoristio i za izravnjavanje"jugoslovenske meunarodne pozicije, imajui sovjetsku podrkuu jesen 1944. godine. Radio-stanica Slobodna Jugoslavija" je27. septembra 1944, uz Titovu saglasnost, prenela protest protivpisanja na Zapadu da je NOVJ od gerilskih odreda podignuta"

u regularnu armiju uz njihovu pomo. Izjave da bi oruanesnage NOVJ ostale skupina gerile" da ih zapadni saveznicinisu pomogli materijalom, u ljudima i avijaciji oznaavane sukao krivotvorene", jer je glavni izvor naih zaliha oruja imunicije bio, kako se kae, i jo je uvek uzimanje od ne-prijatelja". Na savet prijatelja", to jest Sovjeta, Tito je polazei i od svojih kritikih refleksija na nain podele pomoiopustoenim zemljama otkazao pomo Unre. Svojim politi-kim uticajem pourivao je niz poslova u SSSR-u od kojih suneke zapoeli general Velimir Terzi, ef Misije NOVJ uSSSR-u, i Milovan ilas, vezanih za emisiju dinara DFJ,izdavanje partijskih knjiica, ostvarivanje dolarskog kredita

SSR-a, izradu odlikovanja po nacrtima Antona Augustinia iprvih partizanskih spomenica, itd.

Maral Tito je otputovao s Visa svestan da Jugoslaviji nijepotrebno uee bugarske armije u borbama za osloboenjepreostalih delova Jugoslavije, kao to se to moe videti iz jednedepee upuene S. Vukmanoviu Tempu 17. septembra 1944.godine. Nije bilo lako prevazii politiko-psiholoko nerazume-vanje srpskog i makedonskog stanovnitva na pojavu Bugara,pa ma i u promenjenoj ulozi, na tlu gde su se koliko do juepojavljivali kao okupatori. Neki istoriari danas nazivaju ovajtrei dolazak Bugara u 20. veku na nae tlo alosnimdogaajem". Meutim, u ideologiji i politici ivelo je shvatanjeo proleterskom internacionalizmu i neophodnosti da se pomog-ne rehabilitaciji Bugarske posle dogaaja od 9. septembra 1944.Sa tog stanovita Tito je prihvatio Staljinov pogled na sadejstvoarmije oteestvenofrontofske Bugarske pod operativnomkomandom Crvene armije sa NOVJ. Petog oktobra 1944. uKrajovi, Tito je sa predstavnicima OF Bugarske Dobri Terpeo-vom i Petrom Todorovom zakljuio sporazum o vojnikojsaradnji u borbi protiv zajednikog neprijatelja, nemakog


43/45

JT. 'GOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO 3 3 9

osvajaa". Sporazum je, takoe, predviao da se sva pitanjai z me u dve zemlje reavaju u duhu bratskih i zajednikihinteresa naroda Jugoslavije i bugarskog naroda". DelegatiBugarske u Krajovi su izrazili spremnost da uine sve zaispravljanje nepravdi koje su narodima Jugoslavije poinilir e a k c i o n a r n i faistiki elementi bugarske vlade". Tito je 19.s e p t e m b r a 1944. javio Glavnom tabu NOV i PO Srbije dab u g a r s k i delegati ostanu kod ovog taba sve dok on ne javi gdeda se nau, to samo po sebi govori da je susret bio uslovljen

prethodnim razgovorima sa Staljinom. Dva dana posle zaklju-enja ovog sporazuma, ijim originalom jugoslovenska istorio-grafija ne raspolae, Tito je iz Krajove javio Moi Pijade, koji senalazio u Moskvi, da se tekst objavi. Staljin je podravaozadravanje bugarske armije u grkom delu Trakije, mislei naizlazak SSSR-a preko Bugarske na Egejsko more, a na drugojstrani predloio je projekt federacije, odnosno konfederacije iz-meu Jugoslavije i Bugarske, te sporazum sa Albanijom. Ali nijedugo trebalo ekati na prve sukobe sa bugarskim tabovima uJugoslaviji.

Vladimir Velebit istie da su razgovori predstavnika OFBugarske doprineli meunarodnoj afirmaciji nove Jugoslavije,

zapravo legalizaciji revolucionarnog subjekta u meunarodnimodnosima, jer se bugarski predstavnici obraaju NKOJ-u, a nekraljevskoj vladi. Ovaj aspekt ima, meutim, daleko sloenijismisao u okviru zbivanja i druge namere Staljina. Impuls potieod njega; re je i o shvatanju proleterskog internacionalizma uono vreme, tenji nove Jugoslavije da pomogne rehabilitacijiBugarske, neutralizaciji zapadne politike na Balkanu, zatim odinamizmu ideja mlade revolucije koje prerastaju graniceJugoslavije, koja se u to vreme nalazi u centru revolucionarnihpokreta na Balkanu.

Sovjetska vrhovna komanda je ukljuila bugarsku vojsku usastav Treeg ukrajinskog fronta marala Tolbuhina, iji je tab

izdao nareenje bugarskim snagama da krenu prema Piro tu iBeloj Palanci bez prethodnog konsultovanja Tita i NKOJ-a. Doobustavljanja pokreta bugarskih jedinica dolo je na intervenci-ju predstavnika Velike Britanije i SAD u Evropskoj savetodav-noj komisiji u Londonu. Ambasador SAD Don Vajnant i delegatVelike Britanije ser Vilijam Streng podneli su sovjetskomdelegatu, ambasadoru Fjodoru T. Gusevu 17. septembra 1944.amandman da . . . bugarske snage ne mogu biti upotrebljene


44/45

340NARODNOOSLOBODILAKI KAT I REVOLUCIJA

ni na jednoj saveznikoj teritoriji, osim ako dobiju pristanaktog saveznika". Tito je u Moskvi i Krajovi olakao sovjetskojvladi da se izbori za to povoljnije uslove primirja s Bugarskom,a na drugoj strani sporazumom sa sovjetskom vrhovnomkomandom uslovljavao je slino ponaanje i zapadnih saveznikaukoliko se oni iskrcaju na obali Dalmacije ili Istre. Sovjetskavrhovna komanda je sporazumom priznala vlast uspostavljenuod NKOJ-a. Bugarska vojska morala je takoe potovati vlastnarodnooslobodilakih odbora i povui se iz Jugoslavije im sezavre dejstva protiv Nemake.

Odluujui se za sadejstvo NOVJ sa bugarskom armijom1944. rukovodstvo nove Jugoslavije imalo je u vidu negativnevidove ove saradnje. Bugarska armija bila je do avgusta 1944.okupaciona sila u Makedoniji i delovima Srbije. Stareinskikadar te armije sastojao se manje-vie od istih ljudi koji su uprethodnoj fazi rata sprovodili politiku denacionalizacije irepresalija nad makedonskim i srpskim narodom. Tri bugarskearmije sudelovale su u borbama na tlu Jugoslavije: u istonojMakedoniji, u niskoj operaciji, na Kosovu i Metohiji (zajedno sasnagama NOVJ i NOV Albanije u Sandaku), u Sremu i kasnijena austrijsko-jugoslovenskoj granici. Bugarska armija nalazila

se pod operativnim rukovodstvom sovjetskih tabova. Vojnapomo bugarske oteestvenofrontovske armije nije bila neop-hodna za osloboenje Jugoslavije, a sadejstvom jedinica poka-zalo se da ona nije bila ni naroito korisna s vojne strane. NovaJugoslavija je prihvatanjem ove saradnje, na Staljinovo traenje,praktino pomagala da se Bugarska u meunarodnim odnosimaoslobodi odijuma u demokratskom svetu kao saradnica osovineu izgubljenom ratu, a na drugoj strani doprinosila unutranjemuvrivanju situacije u Bugarskoj. Savremena bugarska propa-ganda od ove iznuene saradnje pravi danas kapital kao da seradilo o aktivnoj antifaistikoj sili koja je znaajno pomoglaosloboenje Jugoslavije izgonei Nemce s njene teritorije. Olako

se zaboravlja na ratnu ulogu Bugarske u drugom svetskom ratui pismo Politbiroa CK BRP(k) Josipu Brozu Titu od 2. novembra1944. u kojemu se podvlae zasluge NOVJ za unitavanjefaizma na Balkanu i nadahnjivanje drugih naroda na otpor, teizriito izjavljuje da duguju veitu zahvalnost za pouke ibratsku pomo" koje su prvi bugarski partizanski odredi dobiliod narodnooslobodilakog pokreta. Bugarski komunisti prizna-vali su da je bugarski narod kriv" prema jugoslovenskim


45/45

JT. 'GOSLOVENSKO-SOVJETSKI ODNOSI I VOJNO SADEJSTVO 3 4 1

narodima, posebno srpskom i makedonskom, zato to je dozvo-lio svojim faistikim upravljaima da Bugarsku pretvore uplacdarm nemakih hordi", a bugarsku vojsku u Hitlerovogandarma na Balkanu za izvravanje celog niza nasilja i zloinanad stanovnitvom koje se borilo za svoju slobodu". Pozdravlja-

jui novu makedonsku dravu, bugarsko partijsko vodstvo seobavezivalo da pomae rad na buenju nacionalne svesti meumakedonskim stanovnitvom Pirinske Makedonije.

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 10