Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 12

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 12

1/25

DRAVA, SAVEZ KOMUNISTA JUGOSLAVIJE I SAMOU-PRAVNI PREOBRAAJ

Otpor SKJ i naroda Jugoslavije informbiroovskom pritiskudoveo je do trijumfa jugoslovenskih komunista, i bio je praenotrenjavanjem od mnogih ranijih zabluda staljinizma. Tome su

jo u jeku sukoba doprinosili nizak ideoloki nivo Staljina iMolotova, otkrivanje brahijalne sile kao glavnog metoda ubei-vanja, jednom jo iz istorije staljinizma poznatom metodologi-jom unitavanja protivnika pod vidom ideologije", a u stvarinjihovom fizikom likvidacijom i moralnim dezavuisanjem kaopijuna" i agenata, as Gestapoa, a as opet Intelidensservisa, ve kako je kada trebalo; pozivanje zdravih" snaga dasvrgnu one koje su se usprotivile vrhovnom recu, uz providnoiskoriavanje frustracija nekih bugarskih rukovodilaca i Enve-ra Hode protiv Tita i titoista", na emu se mogao graditi ipodsticati ovinizam u jugoslovensko-bugarskim i jugosloven-sko-albanskim odnosima. Divinizirani i patologijom svoje veli-ine optereeni Staljin nije u velikom sukobu 19481953.mogao uopte shvatiti da on nije dominus litis, to jest onaj kojiapsolutno odluuje i u komunistikom pokretu Jugoslavije. Sa-mostalni potezi jugoslovenskih komunista jo u prvoj fazi sukoba(odbacivanje jugoslovensko-bugarske federacije koju im je na-

menjivao; kritiki stav prema sovjetskim instruktorima u vojnimi graanskim ustanovama i slubama; pokretanje istrage i hap-enje Hebranga) jo su ga vie iritirali da bezuspeno nasre naintegritet KPJ i nezavisnost Jugoslavije. Staljinove glavne ide-oloke" optube protiv KPJ nisu odgovarale realnosti. Napa-dajui KPJ za nacionalizam, Staljin je faktiki ignorisao otporpotinjavanju i eksploataciji dravnog subjekta, nezavisnog iravnopravnog u meunarodnoj zajednici, jer se ve od rata nije

radilo o malom pokretu ili organizaciji koja se moe drati nauzdi. Optube o trockizmu" takoe su oznaavale promaaj,jer ova struja nije postojala u KPJ. to se tie napada u vezi sa


2/25

DRAVA. S K J I S AMOUPRAVNI PRE OB RAAJ 3 3 3

desnim skretanjima", KPJ bi bolje pristajalo da je kritikovanazbog svoje klasno determinisane politike. Sa 1948, Tito senaao na pijedestalu voe revolucije i otpora staljinskoj hege-moniji. No KPJ nije ostala samo na golom otporu ve je

projektovala novu drutvenu organizaciju u zaetku, oktroisa-nu" odozgo, ali koja je izraavala tenje naroda i najvee masepartijskog lanstva za debirokratizacijom. KPJ je 1952. pretvo-rena u SKJ. Deo lanstva KPJ nije, meutim, mogao da se snaeu tekuim velikim preorijentacijama istorije. U sukobu su bilistari ideali i kultovi (sovjetskog komunizma, Staljina, itd.) snovim idejama, koje su unosile nemir zbog eventualnog gubitkaranijih pozicija. Partija je dinamizirala celokupan ivot, to

nije odgovaralo delu komunista koji su bili nauili da rade uduhu direktiva i bez unoenja sebe u njihov smisao. Sukob1948. doveo je i do rascepa u Partiji koja je punu deceniju ug-lavnom bila kompaktan organizam. U Partiji je bilo i ruko-vodeih komunista koji su proli sa rukovodstvom gotovo savperiod bitke sa IB iako su t e k o prihvatali poraz Staljina iSKP(b) u sukobu sa Titom i KPJ. Na estom kongresu SKJ, uPolitbro nije izabran Blagoje Nekovi. Sa Hebrangom iujoviem 1948, iji je sluaj bio razliit od Hebrangovog, tose vidi po tome da se on javno pokajao za svoje dranje, ispao jeiz rukovodstva jo jedan lan Politbiroa. Nekovi je biokolebljiv, prema IB (da se ne postupa preotro, defetistiki stavprema borbi l'sluaju napada Crvene armije, itd.). Nekovi je iranije, 1946, bio kritikovan na Politbirou zbog oportunizma"u vezi s otkupom i politikom industrijalizacije Srbije. Tito jeNekoviev odlazak" stranim novinarima objanjavao timeto je vie verovao njima nego nama", na to je Nekovi

kasnije regovao da nije ..slepo verovao ni jednima ni drugi-ma". Naknadno nastojei da objasni kako je neosnovanonapadan zbog navodno blaeg pristupa sukobu izmeu KPJ iStaljina, on je iznosio da je veina delegata u svojim istupanji-ma veliala SSSR i druga Staljina". (Svoj referat Josip BrozTito je zavrio . . . Duboko sam uvjeren da e KPJ. . . svojomnepokolebljivou i jedinstvom, svojom nepokolebljivom vjer-nou nauci Marksa-Engelsa-Lenjina-Staljina dokazati da ona

nije skrenula s puta te nauke." Delegati ustaju i kliu TitoStaljin. A Rankovi zavrava izvetaj klicanjem Titu, a zatim jeuskliknuo: iveo voa i uitelj meunarodnog proletarijata veliki Staljin." M. ilas u svom referatu napada one koji su


3/25


4/25

DRAVA. SKJ I SAMOUPRAVNI PREOBRAAJ 3 3 5

decentralizaciju drutveno-politikog i ekonomskog ivota,praenu traenjem novog privrednog sistema za institucionalnioblik samoupravljanja u politiki ivot probijale su pojavenepoznate u prethodnom razvitku. Nalazei se izmeu socijali-

stikih zemalja, koje jo nisu prekidale propagandni rat protivJugoslavije, i Zapada, ije su ideoloke radijacije poboljava-njem odnosa takoe postojale sve upadljivije, SKJ je morao dase bori za svoju ideologiju, samostalnu poziciju, vlastitu inter-pretaciju i autonomni unutranji razvitak, da se slobodnoopredeljuje prema meunarodnim tokovima. Na bazi politikeprakse i poetnih promena u drutveno-politikoj strukturi,slobodnija shvatanja i sveija tumaenja drutvenih i poliitikih

pojava bivala su sve prisutnija. Mlado lanstvo, koje je stupilou partiju u vreme borbe protiv Informbiroa, unosilo je nov duhi senzibilitet, nepoznat u ranijoj partijskoj praksi.

Daleko vei odjek od Nekovievog dobio je sluaj"Milovana ilasa, lana Izvrnog komiteta i sekretara SKJ. Uperiodu borbe sa staljinizmom, ilasov udeo je bio vie negoznaajan u teorijskom osmiljavanju sukoba u toku, sutinejugoslovenske revolucije, analize drutvenog bia SSSR, karak-tera i perspektive drutvene organizacije Jugoslavije, a posebnouloge i mesta rukovodee subjektivne snage SKJ u politikomsistemu. ilas se naao bez kolebanja na Titovoj strani usukobu u kome je i sam bio na meti Staljinove kritike, kaojedan od nacionalista" i sumnjivih marksista", a kasnijeagenata i faista. Vaio je za najljueg kritiara staljinistikogdogmatizma. U Savremenim temama (1950), ilas se vraaolenjinizmu i naputao deformisani Staljinov marksizam. Kriti-ki je analizirao zadravanje vlasti u rukama partije a u ime

klase, nalazei da je preuzimanje tue uloge u ime privilegijaput degeneracije. Za ilasa, vladavina sovjetske birokratije nijeimala ni istorijsko ni moralno opravdanje. Birokratija je ponjemu razvijala mistini kult drave i dravne tradicije, kao idruge ideoloke i organizacione forme koje su sraunate nazaostalost svjesti i zadravanje svjesti masa. Birokratija pozivau pomo sjeni mrtvih i ve zaboravljenih klasa. Ona je uvijekovinistika i nacionalistika. . ."

ilas je u Borbi od 7. oktobra 1953. do 7. januara 1954.objavio vie lanaka, analizirajui birokratiju, pitanje demo-kratije, partije, revolucije, cilja, itd. Re je o lancima: Novesadrine", Jugoslavija", Novi oblici", Male izborne teme",


5/25

0 U SOCIJALI STIKA JUGOS LAVIJA

Vanost oblika', Zakonitost", Za sve", Bez zakljuka",Ima li cilja", Ideal", Opte i posebno", Konkretno", Odgo-vor", Subjektivne snage", Objektivne snage", Klasna bor-ba", Nove ideje", Savez ili partija", Revolucija". Serija

lanaka je ostala nezavrena, jer je ilasov sluaj iznet na Treivanredni plenum CK SKJ 1617. januara 1954. godine. ilasje zastupao gledite da revolucija mora nai nove ideje i da se,samim tim, ne moe spasiti svojom prolou". ,, . . . Bez togstvaranja i sama revolucija je breme, slavna tradicija, ali ne iivot." Polazio je od toga da socijalizam i demokratija iduzajedno, ali da socijalizmu preti birokratija. Nove ideje suuvijek poinjale kao ideje manjine . . . " Slabljenje te uloge,

slabljenje monopolizma politikog pokreta nad ivotom drutva to je zahtjev vremena, pogotovu kod nas, u socijalizmu . . ."Lenjmistiki tip partije i drave (diktatura pomou partije)iivio se i mora se iiveti svuda i uvijek im nema ili vie nemauslova za revoluciju, im stvarno pone da ivi demokratija." . . . Nastaviti danas revoluciju znai odricati se njenihpreivjelih oblika rada, razvijanja njene sadrine demokrati-je, kroz nove oblike . . . " Iznete teze su polazile od prevazieneuloge partije, postojanja birokratske kaste i degenerisanog mo-rala rukovodeeg kadra. Okamenjeni mozgovi", profesional-ni revolucionari i birokratizovani glavari", uz partiju, koja se

bavi svim i svaim, od morala do filatelije", bili su, u ilasovojverziji, glavna konica drutvenog razvitka. Demokratizacijupolitikog sistema on je zamiljao u takvom ustrojstvu drutvagde bi jedne snage, progresivno-socijalistike", na tlu so-cijalizma" vodile borbu s drugim, manje demokratskim,,,konzervativno-socijalistikim" snagama, obezbeujui napre-

dak drutva. U krajnjoj liniji, ilas se izjanjavao za politi-ku revoluciju kao put ostvarivanja radikalne demokratije.

U esejistikom tekstu Anatomija jednog morala", objavlje-nom u Novoj misli, asopisu na elu ije se redakcije nalazio,ilas je podvrgao vivisekciji moral svojih drugova u najviemrukovodstvu ili kasti", kako ju je on procenjivao, koristeimotiv enidbe jednog lana kaste" enom koja nije poticala iziste drutvene sredine i koja u njoj nailazi na bojkot. Potkraj

1953. godine, ilas je jednoglasno izabran za predsednikaNarodne skuptine FNRJ.

Na Treem vanrednom plenumu CK SKJ (16/17. januara1954.), ilas je oznaen kao glavni nosilac antisocijalistikih


6/25


pojava. Njegova shvatanja oznaena su kao anarhistiko--liberalistika". Tekstovi su mu osueni kao pamfletistiki".Plenum je zakljuio da ilasovi stavovi znae revizionizam,naputanje naunog socijalizma i gubitak vere u istorijsku

ulogu radnike klase i njeno stvaralatvo. Po Titovoj oceni naplenumu, njegove teze vodile su anarhiji" i strahovitojneizvjesnosti". Tito se u jesen 1953. saglasio da ilas na-stavi s pisanjem, iako se ni tada nije slagao sa izvjesnimstvarima". Ali, videvi da ilas produuje tim pravcem, paak i zaotrava" stvari u lancima, morao sam energinoi otro reagovati i traio sam da se njegovi lanci smjesta da-lje obustave, da se ne tampaju, dok se ta stvar ne rijei nanaem najuem forumu Saveza komunista". Iako je ilasznao za Titovo negativno miljenje, objavio je lanak u No-voj misli, na brzinu", raunajui da sprei lanove ruko-vodstva da diskutuju ,,na ravnopravnoj nozi i s nekimpunim pravom protiv njegovih idejnih i drugih postavki, ukojima on napada birokratiju, ili bolje rei gdje juria naotvorena vrata u pogledu likvidacije birokratije kod nas.Za Tita je Savez komunista bio odgovoran za ostvarenjetekovina revolucije, smatrao je da nema prave demokra-

tije bez socijalizma ni socijalizma bez demokratije", dok jeilas ispovedao apstraktnu demokratiju". Tito je napao i-lasa da je van stvarnosti i da ne zna u emu je sutinarazvitka socijalizma. Za njega ne postoji radnika klasa. PremaTitu, njegova shvatanja su revizionizam", a njegove ideje vodeu anarhiju. Izvore uticaja koji su opredeljivali ilasove stavovenalazio je u njegovoj odvojenosti od sadanje stvarnosti", a nadrugoj strani u uticajima sa Zapada. Njegov revizionizam

smatrao je onim najgoreg tipa reformistikim oportuni-zmom". Glavni ilasov kritiar, Edvard Kardelj, oznaio jenjegove ideje kao Berntajnove, iako ilas po vlastitomkazivanju nije itao Berntajna. Okarakterisao je ilasoveideje kao meavinu anarhizma i buroaskog liberalizma. Kar-delj je negirao ilasovu tezu o demokratiji", kao pokretauistorijskog procesa, ime je sasvim odbacio partiju kao pokre-taku snagu socijalizma. Nije se sloio ni sa ilasovom tezom otome da je Jugoslavija posle rata imala birokratski sistem,smatrajui da su birokratske forme koje smo primenjivali uprvim godinama borbe za Petogodinji plan bile progresivne i uono vreme jedino mogue". Kardelj je na plenumu izneo teze


7/25

0 U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

koje je ilas iznosio u razgovoru s njime: da je Tito nosilacbirokratizma i da se on mora kad-tad sukobiti sa njim; da seRankovi i Kardelj zapravo slau sa njim, ali da su oportuni-sti", da u nas ve nastaje neka vrsta socijalistike levice"; da

se ne moe iskljuiti da se kod nas razviju dve socijalistikepartije. V. Dedijer je ukazivao da je ilas 22. decembra 1953.jednoduno izabran za predsednika Narodne skuptine, a da jeon najvei deo svojih lanaka objavio pre tog izbora, to nijeuticalo da se on predloi, podri i ak u delu novina oznai kaoovek koji je svojim antistaljinistikim stavom zasluio tuvisoku funkciju.

ilasove koncepcije bile su u sutini proizvod oveka koji

je do napada Informbiroa strasno sledio staljinistiki pravacrazvitka, da bi postao njegov najnemilosrdniji kritiar. Poslesukoba sa Staljinom, ilas vie nije verovao da se moeizgraditi neki trei put zasnovan na radnikim savetima iuticaju radnike klase. Pretpostavljao mu je idejni pluralizam.Ideologiju lenjinizma je na plenumu smatrao prevazienom,dok se i dalje zaklinjao na vernost marksizmu. ilas je naplenumu ostao pri svome stavu da je Savez komunista glavnasmetnja socijalistikom, demokratskom razvitku u Jugoslaviji,ukoliko ne bi bio reorganizovan.

Obraunavajui se s ilasovim koncepcijama, plenum jeistakao da je jaanje vodeeg uticaja radnike klase glavnooruje protiv birokratskih tendencija. Rukovodee partijskotelo je nalo da je ilasovo istupanje bilo protivno linijiusvojenoj na estom kongresu, da su njegova shvatanja unelazabunu u javnost i nanela ozbiljnu tetu SKJ i interesimazemlje. ilas je iskljuen iz Centralnog komiteta, udaljen sa

svih drugih funkcija u SKJ i kanjen poslednjom opomenom.Kasnije e, zbog antipartijske i antidravne delatnosti, ilasbiti uhapen i posle osude upuen na izdravanje kazne uSremsku Mitrovicu. Slanjem rukopisa u inostranstvo doi epod udar nove odredbe krivinog zakonika (poznata kao Lexilasiana", kako su je nazivali u inostranstvu). Nizom radovakoji su objavljeni na Zapadu (Nova klasa", Nesavrenodrutvo", Razgovori sa Staljinom" i drugim) ilas je preao na

antikomunistike pozicije. Snage antikomunizma u svetu kori-stile su, i danas koriste, ilasove stavove u borbi protivkomunistike ideologije i prakse.


8/25


Plenumi SKJ posle estog kongresa bavili su se sprovoe-njem generalne linije koja je na njemu usvojena. U tumaenjuodluka ukazivalo se na znaaj usmeravajue uloge SKJ ipraktinog rada komunista, uz napomenu da je u novim

odnosima drukiji samo nain izraavanja te uloge. Smatralo seda partija mora da zadri vodeu ulogu u drutvu iz vie vanihrazloga: dalji razvitak socijalizma, prikriveno prisustvo starihsnaga, zraenje tuih ideolokih i politikih uticaja, birokratskashvatanja socijalizma.

Uz borbu za prilagoavanje novim uslovima rada iorganizaciono-politiko sreivanje sopstvenih redova, od lano-va SKJ traili su se pojaani napori za proirivanje radnikog

samoupravljanja i suzbijanje mikrobirokratskih diktatura ruko-vodeih ljudi (verhuki") po preduzeima. Na drugoj strani,SKJ se u svojim dokumentima borio protiv sistema uravnilov-ke", protiv uskih, grupakih i regionalnih interesa, a zalagaoza modernu tehnologiju, radnu disciplinu, uvanje drutveneimovine.

SKJ i njegova politika prema selu bili su pod udarompristalica starog zadrunog sistema, kao i sitnosopstvenike

stihije zemljoradnika uverenih u svemo privatnih malih pose-da. U okviru nove politike prema selu, CK SKJ se izjanjavao zapoboljavanje materijalne i agrotehnike osnove poljoprivrede iza razvijanje to demokratskijih oblika povezivanja individual-nih proizvoaa s drutvenim sektorom.

Za relativno kratko vreme, od 1950. do 1954, uspostavljenjeinstitucionalni poredak samoupravljanja, ali on nije uspeo danovim privrednim sistemom istisne dravu iz privrede. Samou-pravna ljutura je dugo egzistirala bez mogunosti radnika iradnih kolektiva da odluuju o sutinskim pitanjima planiranja,akumulacije, investicione politike, raspodele, razmene. Dravnii partijski vrh je kreirao samoupravni sistem, ali je drava idalje odluivala o bitnim privrednim pitanjima. Samoupravlja-nje se primenjivalo u preduzeima, ali nije obuhvatalo globalnustrukturu drutva. Oigledno da koncepcija celovitog samou-pravljanja jo nije bila sazrela, dok je, na drugoj strani, dugproces poput samoupravne transformacije drutva traio vre-

mena, znanja, privikavanje svesti na nove odnose, ak njenorevolucionisanje, i savlaivanje otpora u partijskom organizmu,koji je bio apsolutni incijator svih promena. Antibirokratskarevolucija" zapoeta u Jugoslaviji u procesu sukoba sa Stalji-


9/25

0 U

S OCI JAL I S T I KA JUG OS L AVI JA

nom izazivala je otpore u vrhu same partije koja ju je kreirala,ali i u masama partijskog lanstva koje je sa uznemirenougledalo na dinamian proces ispunjen znatnim neizvesnostima.

Partijska linija u izgradnji samoupravljanja morala je da se

probija izmeu suprotnih stanovita: onih po kojima je procespromena bio suvie brz, i onih radikalnijih, koja su poivala nanepoverenju prema tzv. doziranju s vrha. Nisu iezavalashvatanja da bi samoupravljanje trebalo zadrati samo nasektoru privrede, ne prenosei ga u ostale sfere drutvenogivota, posebno ne u javne slube". Takvim samoupravnimpelcovanjem" drutvo bi se dovoljno demokratizovalo, umestoda mu se univerzalnom reformom ugroze sami temelji. Ova

shvatanja, koja e postati stalna pratea pojava daljeg drutve-nog razvitka na samoupravnim osnovama i kasnije se ispoljava-ti u zaotrenijem vidu, nisu jo dovodila u pitanje monolitnostpartije kao rukovodeeg inioca u drutvu.

Iza zahteva za brim razvitkom samoupravljanja ostajao jestrah od zaletanja" u nepoznato i podravanja anarhije. Nausporavanje tempa znaajno su uticali poetno sreivanjeodnosa sa Sovjetskim Savezom posle Staljinove smrti i istupa-

nja Milovana ilasa, oznaena kao anarhoidna. Deo rukovode-ih snaga u SKJ strahovao je i od dejstva razmaha privatneinicijative, koja se nije mirila sa socijalistikim ureenjem,stalno traei nove prodore, kao i ispoljavanje rezerve premaslobodnom tritu s gledita njegovog doprinosa restauracijistarih svojinskih odnosa. U razvitku samoupravljanja, overezerve izraavale su se u stalnom koenju slobodnijeg privrei-vanja preduzea i u strahovanjima da e bez administrativneintervencije u drutvu i privredi kapitalizam i neobuzdana

konkurencija provaliti, dovodei u pitanje tekovine socijalizmau Jugoslaviji.

Zadravanju dravne intervencije i centralizma naruku suile i nepovoljne okolnosti pod kojima je sistem samoupravlja-nja konstituisan i koje su pratile njegove prve korake. Izvestanbroj komunista, iako na reima antistaljinistiki nastrojen, idalje je razmiljao o drutvenim pojavama na nain karakteri-stian za administrativni socijalizam. Strah od drutvenih

raslojavanja naroito je obuzimao slojeve naviknute na egali-tarna shvatanja, nastala u revoluciji i u siromatvu ranogsocijalizma", kada se nije znalo za vee drutvene diferencijaci-je, ako izuzmemo naturalne privilegije koje su uivali a u


10/25


procesu demokratizacije sami osudili rukovodei komunisti.Prvobitna koncepcija socijalizma ostala je tako duboko ukore-njena u svesti komunista i graana da se pripadnici starijih ge-neracija od nje ak i danas teko oslobaaju. Pojmovi jednako-

sti", solidarnosti", rtve" imaju za njih politiku i moralnuneprikosnovenost, ine meru svih mera, vid su izneveravanja ilipotvrivanja ideja iako nije re o humanistikim kategorija-ma koje se u drutvu pretpostavljaju, ve o deformisanimvienjima pod kojima se pravda parazitizam, uravnilovka,priznavanje zasluga", itd.

Dogaaji u Maarskoj i Poljskoj u jesen 1956. s destaljiniza-cijom u SSSR-u, uticali su na SKJ da ponovo pokloni panju

dinaminijem razvitku samoupravljanja i potiskivanju dravneregulative iz privrede i drutvene organizacije, u pokuaju datime doprinese prevazilaenju krize u komunistikom pokretu.Samoupravljanje je u ovoj fazi dinamizirano materijalnimsnaenjem komune i preduzea radi poveavanja produktivnostirada, kao i sazivanjem Kongresa radnkih saveta 1957, koji jedao opti politiki podsticaj njegovom daljem jaanju.

Ideja o stvaranju komune kao osnovne elije drutva u

sistemu socijalistike demokratije sazrevala je u rukovodstvuSaveza komunista Jugoslavije s razvitkom prvih formi samou-pravljanja. Komuna je bila zamiljena kao jedinica dravno--politikog sistema", s tim da se razvija vie kao drutveni negodravni organizam. Pravni osnov razvijanju samoupravljanjavan privrede bio je postavljen ve Zakonom o narodnimodborima marta 1952. i Ustavnim zakonom, a politiki osnov naestom kongresu SKJ i etvrtom kongresu SSRNJ. Ovaj drugiskup zaloio se za razvijeniju samoupravnost u oblasti prosvete,zdravstva i socijalnog osiguranja. Komuna je prema koncepcija-ma SKJ imala da postane osnova drutvenog samoupravljanja.Uspostavljanje komunalnog ureenja bilo je praktian pokuajoivljavanja Marksove ideje da se lokalni organi vlasti razvijukao asocijacija neposrednih proizvoaa, udruenih na teritori-jalnoj osnovi. Pripreme za uvoenje komuna poele su krajem1954. Komunalni sistem je zahtevao sasvim drukiju ad-ministrativno-teritorijalnu podelu od one koja je do tada bila

na snazi u Jugoslaviji. Optine su teritorijalno uveavane,postepeno preuzimajui poslove srezova, tipinih organa admi-nistrativne vlasti. Prema podacima sa Sedmog kongresa SKJ,umesto 351 sreza i grada s poloajem sreza, koliko ih je bilo do


11/25

3 4 2S OCI JAL I S T I KA JUG OS L AVI JA

1. septembra 1955, obrazovano je svega 107 srezova, dok su4.052 optine reorganizovane u svega 1.479.

Komunalni sistem poeo je da funkcionie septembra 1955.Lokalni organi vlasti sticali su vei uticaj na privredu svoje

teritorije. Sistem raspodele dohotka izmeu drave i privrednihpreduzea, izrazito dvojnog obeleja", davao je pravo lokalnimorganima vlasti da zahtevaju njihovu dobit, ime se komuninamenjivala uloga nosioca dela proirene reprodukcije. Uprocesu decentralizacije upravljanja privredom, raniju ulogusaveznih i republikih organa u odnosu prema preduzeimadobijale su komune. Njihovi organi uticali su na imenovanjerukovodilaca preduzea i dobijali pravo na uee u dobiti. No

drava je raspolagala gotovo trima etvrtinama ukupnih sred-stava za investicije u saveznom, republikim i lokalnim investi-cionim fondovima, tako da je pretean deo sredstava i dalje biovan komune i privrede.

Radniko samoupravljanje se razvijalo uz protivureja.Kruti centralizam je ugroavao samoupravljanje, a decentrali-zacija interese ire drutvene zajednice. Ui lokalni interesiispoljavali su se naroito u investicionoj politici. Praksa je

pokazivala da je komunalni razvitak praen nizom negativnihfenomena i promaaja, poev od objektivne nejednakosti ustartu buduih komuna (nejednaki uslovi privreivanja"), pado tendencija ka autarhiji i krnjenju samostalnosti preduzea.Teritorijalizacija kapitala" vodila je i neracionalnim investi-cionim odlukama, koje su imale za posledicu, po terminologijiSKJ, politike fabrike", a iji su inspiratori nemilosrdnoeksploatisali staru sklonost centra ka podravanju ve osnova-

nih nerentabilnih preduzea.Posle prelaska na komunalno ureenje, Partija je kritikovalaizroavanje komune u zatvoren politiko-ekonomski organi-zam. Izvrni komitet CK SKJ uputio je februara 1958. pismopartijskim rukovodstvima i lanstvu o deformacijama koje suuzimale maha, naroito se oitujui u promaenim ulaganjima iodustajanju od saradnje u privredi. Pismo Izvrnog komitetapodvrgavalo je kritici nedovoljnu efikasnost borbe komunistaza demokratske odnose, kao i samozadovoljstvo dela rukovode-eg kadra. lanstvo SKJ je upozoreno na rasipanje drutvenihsredstava, ogreenja o radni moral, luksuzan ivot (zloupotrebaslubenih kola, banketomanija, uestalost proslava, jubileja, isi.). Partija se u uslovima samoupravnog razvoja prvi put


12/25


susrela i s pojavom obustave rada". Oko 4.000 rudara Trbovljatrajkovalo je 1958. zbog niske cene uglja. Rudari su prethodnotraili da se rei pitanje cena uglja i faktiki uredi poloajradnika u privrednom sistemu, ali kada se rukovodstvo Slove-nije ogluilo na njihove zahteve, stupili su u trajk.

Proces izroavanja komuna tekao je nasuprot verbalnojkritici SKJ, nalazei osnove u samom sistemu, odnosno usnagama koje su nadjaavale protivnike decentralizacije. Op-tinske oligarhije (makrodiktature") su sve vie nastupalesa pozicija vlasti, izolacionistiki prilazei problemima irezajednice, ogrezle u vlastitom egoizmu, bez planiranja. Klasinavlast se sve vie razmahivala na raun samouprave kao dekora.

Graani su se mogli uveriti u nemo prilikom ostvarivanjaprava. Time se u sutini rano poela kompromitovati odgovor-nost prema institucijama politikog sistema.

Zatvaranjem komuna labavila se celina zajednice, a nadrugoj strani narastale tendencije autarhije i stavljanja podsvoje preduzea, krnjenjem njihove samostalnosti. Prava radni-ka ugroavana su simbiozom ekonomskog, politikog i upravnogvrha komune, specifinog vida optinskg (lokalnog) birokrati-

zma, koji poznaje sve vidove veza, od interesnih do nepotizma.Decentralizacija je tekla u dva pravca: s jedne stranesmanjivali su se savezni organi uprave i administrativni aparat,a s druge se vrila decentralizacija poslova u preduzeima.Savezna uprava je 1948. imala 47.300 slubenika, a 1956. svega10.328. U nekim preduzeima je 1955. poelo osnivanje pogon-skih saveta.

Razvoj samoupravljanja trebalo je da dobije podstrek od

Kongresa radnikih saveta, odranog 2527. juna 1957, nasedmogodinjicu Zakona o radnikim savetima. Meu najvani-jim stavovima i preporukama Kongresa radnikih saveta istica-li su se oni o jaanju demokratizma u odluivanju i o smelijemureenju pogonskih radnikih saveta. Kongres se izjasnio zaodlunije reavanje pitanja obrazovanja proizvoaa, dovoenjeu sklad optih i linih interesa, osiguravanje raspona zaradaprema strunosti i produktivnosti rada. Jedna od preporukaKongresa predviala je da se radnim kolektivima omogui, na

bazi jedinstvenih pravila, slobodnije i samostalnije ureivanjeunutranjh odnosa i uslova rada. U osnovi, trailo se osloboe-nje preduzea od dravne kontrole, izmenom naina obrazova-nja i raspodele njihovih prihoda, i objektivnije odreivanje nji-


13/25

3 4 4 S OCI JAL I S T I KA JUG OS L AVI JA

hovih obaveza prema zajednici. Idejno-teorijski pogledi ili suispred stvarnih promena. No pitanje dubljeg menjanja sistema(koje je ukljuivalo proirenu reprodukciju, planiranje, trite icene, devizni reim) nije razmatrano. Drava je i dalje raspolaga-

la trima etvrtinama investicionih sredstava. Nagraivanje poneposrednom uinku zapoelo je tokom 1959. i 1960, a u nekimkolektivima jo 1957. i 1958. Sindikati su bili jedan od glavnihnosilaca ovih stremljenja u raspodeli. S. Vukmanovi je, s njemusvojstvenim dinamizmom, podsticao razvoj samoupravnih od-nosa, stojei na elu Sindikata. Krajem 1957. i poetkom 1958.u Saveznoj narodnoj skuptini usvojeni su zakoni na osnovukojih su privredne organizacije, odnosno samupravna tela,

dobile ire prava u raspolaganju ostvarenim dohotkom.Promene u drutvenim odnosima nisu se ograniavale naoblast privrede, nego su postepeno obuhvatale celokupan ivotzajednice. Organi upravljanja s izvesnim samoupravnim pravi-ma uvoeni su od 1957. i u ustanovama javnih (drutvenih)slubi. Saveti i upravni odbori (uprave) u prvoj fazi su biliorganizacioni oblici drutvenog upravljanja na podruju kultu-re, nauke, prosvete, zdravlja, socijalne politike. Idealizacija se

sukobljavala sa stvarnim odnosima koji se nisu dali normirati.Rezultati empirikih istraivanja u vreme prelaenja na drutve-no upravljanje u javnim slubama otkrivali su odluujui uticajdravne vlasti na rad tih organa. Deformacije su nastajale zbogprenoenja privrednog tipa samoupravljanja u ove specifineslube. Sistem budetiranja zamenjivan je sistemom samostal-nog finansiranja ustanova drutvenih slubi, koji je, sutinskigledano, u ovoj fazi ipak bio tek drukiji vid budetiranja.Princip dohotka prmenjen je 1961. i u ustanovama drutvenihslubi. Otpor ovom principu nije uvek bio naelan, nego izazvannjegovom vulgarnom primenom, odnosno zanemarivanjem oso-benosti nekih od tih slubi. Prvi oblici drutvenog samouprav-ljanja poeli su da se uvode i u upravu.

Ranije planiranje zamenjeno je elastinijim drutvenimplanovima osnovnih proporcija (jednogodinjim, do 1956. ipetogodinjim 19571961).

Udruivanje privrednih organizacija ostvarivano je prekostrunih i poslovnih udruenja i komora, a na drugoj straniintegracijom kao oblikom podele rada, poveanja proizvodnje,specijalizacije i prevazilaenja lokalnih okvira radi uspostavlja-nja jedinstva privrede. Zbog monopolistikih tenji, kao i


14/25


regionalnih, lokalnih i drugih parcijalnih interesa, upravepreduzea izbegavale su da integracijom rue republike ikomunalne mee. Pored toga, administrativna i politiki forsi-rana integracija davala je takoe negativne rezultate naruava-jui samoupravne odnose.

Sedmi kongres SKJ, odran u Ljubljani od 22. do 26. aprila1958, analizirao je razliite oblike razvijanja socijalistikogbia" jugoslovenskog drutva posle estog kongresa. Izjasnio seza prenoenje brige o proirenoj reprodukciji na radne kolektivei za raspodelu dohotka u radnim jedinicama. Podrao je ranijeusvojene mere o ekonomskoj politici u vezi s veim ulaganjimau preraivaku industriju i poljoprivredu, s rekonstrukcijom i

proirenjem industrijskih kapaciteta.Kongres je usvojio Program SKJ, trei posle Vukovarskog

kongresa, na kojem je posebna komisija radila vie od godinudana. Njegov nacrt iznet je na javnu diskusiju poetkom 1958.Program je sadrao analizu meunarodnog razvitka, pogledejugoslovenskih komunista na savremene procese u svetu, kao iekonomske i politike osnove socijalistikog ureenja u Jugo-slaviji. U njemu su sumirani stavovi o meunarodnim odnosima

i drutveno-politikoj i idejnoj ulozi Partije i drugih organizaci-ja u uslovima samoupravljanja. Po svom karakteru, Program jebio teorijski dokument, pisan s antidogmatskih i antibirokrat-skih pozicija. Polazio je od zahteva za samokritinou, od.nepomirljivosti prema dogmatizmu i od vernosti revolucionar-nom stvaralakom duhu marksizma". Sr ovog stava sadranaje u poslednjoj reenici Programa: Nita to je stvoreno ne smeza nas biti toliko sveto da ne bi moglo biti prevazieno i da nebi ustupilo mesto onome to je jo naprednije, jo slobodnije, joljudskije." Mada teoretski dokument, Program Saveza komuni-sta Jugoslavije je u IX glavi sadravao konkretne zadatke uoblasti privredne, socijalne i kulturne politike.

Prvi put u komunistikom pokretu, Program je u celovitomteorijskom obliku podvrgao bespotednoj kritici staljinizam,shvatajui ga kao svojevrsnu deformaciju socijalizma, reafirmi-ui i dalje razvijajui Marksova i Lenjinova shvatanja o dravii diktaturi proletarijata. Napadajui dogmatizam, Program nijetedeo ni socijaldemokratski revizionizam. U Programu jerazvijena koncepcija socijalizma kao svetskog procesa, suprot-no staljinistikom shvatanju koje je socijalizam poistoveivalosa zemljama u lageru. Na odumiranje drave se gledalo kao na


15/25

0 U SOCIJA LISTIKA JUGOS LAVIJA

jedno od fundamentalnih pitanja socijalizma, s obzirom naopasnosti od etatistiko-birokratskih izroavanja.

Program SKJ su estoko napale staljinistike snage u svetu.Prezidijum CK KPSS je s potpisom Nikite Hruova pisaojugoslovenskom rukvodstvu i odbacivao navodne klevete sov-jetske partije u Programu, kao revizionistike, u sutini bern-tajnovske tvrdnje o mogunostima mirnog prelaska iz ka-pitalizma u socijalizam. Pravda 9. maja 1958. podvrgava otrojkritici jugoslovensku politiku i praksu. U sreditu napadaPravde nalazio se Tito. Sedmi kongres i Program direktnosu vezani za navodnu prodaju jugoslovenskih komunista Ame-rikancima. Razmere i estina kampanje koja se povela protiv

SKJ nisu bile u proporciji sa Programom SKJ, kao programomjedne nacionalne partije, bez obzira na njegov naelni znaaj.Napadi su dolazili i iz Pekinga. Oigledno je da su stalji-nistike struje u obe socijalistike zemlje preko Programa ju-goslovenskih komunista prebijale svoje raune i sukobe. SKJje, nezavisno od ovih kritika i napada, sintetizovao iskustvosamoupravnog razvitka Jugoslavije, osam godina posle uvo-enja socijalizma. Osnovni stavovi ovog dokumenta nadiveli

su vreme donoenja svojom principijelnou, bez obzira tose u savremenoj praksi Program retko navodi i to kao istorij-ski dokument iz prolosti, iako svojom antidogmatskom sadri-nom predstavlja inspiraciju za traenje demokratskih i humani-stikih reenja u razvoju socijalizma.

Ideje Programa SKJ ile su ispred tadanjih drutvenihodnosa u Jugoslaviji. Drava je u vreme njegovog donoenjaimala vladajuu ulogu u drutveno-ekonomskoj sferi. U politi-

kom sistemu dolo je do irenja institucionalnih okvira samou-pravljanja (samoupavljanje u javnim slubama, itd.), ali bezznaajnijih promena tih odnosa.

Uloga SKJ postajala je sve sloenija zbog rasprostiranjasamoupravljanja gotovo na sva drutvena podruja, prelaska nasistem dohotka i tekoa u ekonomskom razvitku zemlje. Brojniproblemi koji su iskrsavali u ovoj fazi nisu bili prvenstvenopraktino-politike, nego politiko-idejne prirode. Naela supostojala odranije, ali je praksa oteavala njihovo sprovoenjeili je pak otvarala nova pitanja. U takvoj situaciji javljala su semiljenja da u sistemu samoupravljanja slabi drutvena ulogaSKJ, da je zavladala stihija, da u politikom ivotu deluje vieparalelnih tela i organizacija; ta miljenja su pothranjivala


16/25


17/25

0 U SOCIJAL ISTIKA JUGOSL AVIJA

lizacije u skladu sa samoupravljanjem nastavljalo je da tee uznaku straha od anarhije u proizvodnji i na tritu. Tenju zaveim materijalnim ulaganjima u poljoprivredu poelo je daprati ukljuvanje individualnih seljakih gazdinstava u razneoblike drutvenog privreivanja, njihovo kooperativno povezi-vanje s optim zemljoradnikim zadrugama i dravnim poljopri-vrednim dobrima, podsticanje ekonomskih formi privreivanja.

Posle due stagnacije, privreda je dobila polet 1955. Izvoriprivredne ekspanzije koja je nastupila narednih godina nisu seipak nalazili samo u stimulativnijem sistemu samoupravlja-nju ve i u nizu drugih povoljnijih unutranjih i meunarod-nih okolnosti: krediti od zapadnih zemalja, intenzivnije spoljno-

trgovinske veze i ukljuivanje Jugoslavije u svetsku razmenu,plasiranje robe na trite socijalistikih zemalja, politika ek-stenzivnog razvoja. Nalaenje sredstava van Jugoslavije bilo jekarakteristino za Jugoslaviju od prvog dana osloboenja uraznim oblicima (reparacije, pomo Unre, krediti zapadnihzemalja, pomo SAD u hrani za vreme pritiska IB, itd.). Na imereparacija stizali su kompletni ureaji za neke fabrike (zafabriku Ivo Lola Ribar" u elezniku, za Elektroindustriju u

Niu, itd.).Visoke stope industrijskog rasta dovele su do pretvaranjaindustrije u vodeu privrednu granu, do razvijanja novih granaprivrede, proirenja uvoza, eksploatacije novih energetskih isirovinskih izvora. Ekspanziju privrede pratila je ekspanzijazaposlenosti. Od gotovo 3.400.000 zaposlenih 1963, oko milionje radilo samo u industriji. Brz porast potronje i ivotnogstandarda naroito je doao do izraaja od 1957. do 1963.

Poljoprivreda je tehniki opremljena, a zemljini fond socijali-stikog sektora povean na preko milion hektara. Kao rezultattoga, poljoprivredna proizvodnja je porasla za preko 40%; ali,nezavisno od ostvarenih uspeha, nije uspevala da podmiripotrebe domae potronje.

Privredna reforma 1961 (minireforma"), koja je trebalo darazrei vorno pitanje raspodele drutvenog proizvoda izmeuprivrednih organizacija i drave, izvedena je polovino i na

kompromisnoj osnovi, zbog otpora dela rukovodee strukture itrajnog straha od zakona slobodnog trita, za sudbinu akumu-lacije van dravne kontrole, i od neposrednih proizvoaa kaonosilaca investicionih odluka (straha da radnici ne pojeduakumulaciju"). Za reformu su se zalagali Kardelj, M. Popovi,


18/25


S. Vukmanovi i mnogi drugi, ali je ona imala ne manjeprotivnika u vrhu partije i drave. M. Popovi, vatreni pobornikreforme, izjednaavao je ovu sa 1948; govorio je o njoj kao orenesansi socijalizma, sahrani dravnog socijalizma i kapita-lizma. Snage u SKJ koje su probijale put samoupravljanjuprivremeno su se povukle u razdoblju opadanja privrednogpoleta, koje je nastupilo 19611962. Porast linih dohodakaiznad produktivnosti rada i smanjivanje stope privrednog rastadavali su municiju kritiarima dohotka". Izvrni komitet SKJzaloio se, u svom pismu lanstvu 1961, za nii rast dohotka.Partijske snage konfrontirale su se oko pitanja zaustavljanjadaljih drutvenih promena, odnosno produbljivanja samoupra-

vljanja i proterivanja" drave iz sfere privrede i drutva.Negativne pojave koje su pratile samoupravni preobraaj iotvaranje Jugoslavije prema inostranstvu, ukljuujui dejstvotrinih zakonitosti, konzervativne snage su iskoriavale kaoargument da zemlja ide u pravcu anarhije i dezintegracijesistema, nasuprot protagonistima deetatizacije, koji su zastoje ideformacije objanjavali preivelom ulogom drave u privredi idrutvu.

Postojee suprotnosti umnoavao je i nepovoljan ekonomskirazvoj. Posle privrednog poleta nastao je zastoj 19611962.Nerazvijeno drutvo optereivale su skupe investicije i potro-nja iznad stvarnih mogunosti. Proirena sednica Izvrnogkomiteta CK SKJ od 1416. marta 1962. razmatrala je oveslabosti, analizirajui rad SKJ i politike i ekonomske problemes kojima se zemlja sukobljavala. Pokazalo se da partijskorukovodstvo nije jedinstveno u pogledu pravaca budueg ra-zvitka Jugoslavije, ali izmeu nosilaca razliitih koncepcijanije dolo do raiavanja odnosa, ve do kompromisa.

Usvojeni zakljuci polazili su od organizacionog i idejno--politikog uvrivanja SKJ, odstranjivanja slabosti iz radasamoupravnih organa, potovanja zakonitosti i zaotravanjaodgovornosti politikih rukovodilaca i dravnih organa. Izvrnikomitet CK SKJ zakljuio je da se preduzmu mere za stabilizo-vanje privrede. Ista pitanja razmatrana su krajem marta nasednicama IK CK republikih saveza komunista. Najotrijukritiku tadanjih zastranjivanja dao je Josip Broz Tito namitingu u Splitu maja 1962. Ogromna masa graana Splita iokoline dala je plebiscitarnu podrku Titu. U novom govoruodranom na beogradskom sajmitu Tito je, meutim, ublaio


19/25

0 U

S OCI JAL I S T I KA JUG OS L AVI JA

otricu svoje kritike. Oigledno da je odnos snaga u vrhurukovodstva uticao na Tita da prihvati privremeni kompromis.Na pomenutoj sednici Izvrnog komiteta odlueno je da separtijsko lanstvo pismom upozna s prihvaenim stavovima i

neposrednim zadacima. Od komunista je traeno da pre svega,zavedu red u svojim sopstvenim redovima, da se odlunooslobode nedozvoljenih postupaka u korist ,snaga preduzea',,svoje' komune, republike itd., jer je to upravo potkopavalosistem samoupravljanja". Istovremeno se ukazivalo na pojavenelojalne konkurencije, lokalistika shvatanja, egoistiku zasle-pljenost pojedinaca i grupa, komercijalizaciju i spekulativneposlove.

Konzervativno-birokratske snage u SKJ videle su u ovimzastranjivanjima opasnost za socijalistiki poredak; na drugojstrani, nosioci samoupravnog kursa nalazili su da je preobraajdrutva na samoupravnim osnovama spor i nedosledan. Partijase kretala izmeu ovih suprotnosti, koje su bivale sve zaotreni-je. Privremeno reenje sukoba naeno je u kompromisu snagakoje su zahtevale razvijanje samoupravljanja i onih koje su sezalagale za njegovo ograniavanje u ime spasavanja drutva odanarhije.

Usmeravajua uloga SKJ obezbeivala se nastojanjem da seuklone nagomilane negativne pojave, oivi privreda, ojaasamoupravljanje i njegova materijalna osnova. U praksi jedolazilo do pojave funkcionalnog dupliciteta" i nerazgranie-nosti izmeu SKJ i organa samoupravljanja. Razgraivanjeadministrativno-centralistikog sistema nije podrazumevalo ibre zamenjivanje starih organa podobnim institucionalnim iintegrativnim oblicima. U postojeem sistemu odluivanja nisubile otklonjene pojave depersonalizacije odgovornosti. Organi-zacija samoupravljanja na viim nivoima izgraivala se sporo inedosledno. Duh samoupravnog socijalizma paralisale su snagebirokratije. Sluajevi mehanikog i vulgarnog primenjivanjasamoupravljanja kompromitovali su njegovu sutinu. Kolektiv-no odluivanje u operativnim poslovima ozbiljno je dovodilo upitanje efikasnost rada. Drutveno-politike organizacije u ovojfazi bile su slaba podrka SKJ, jer su neke od njih praktino

gubile masovnu osnovu, pretvarajui se u forumske organizaci-je, koje su ivele same za sebe". Izmeu usvajanja stava da jemesto borbe komunista u samoupravnim telima i njegovogsprovoenja u delo postojao je znatan raskorak.


20/25


Ideja i praksa samoupravljanja sukobljavale su se sa suprot-nim koncepcijama. Uporedo s praktinom politikom akcijomza njegovo pretvaranje u osnovni drutveno-ekonomski odnos, uSKJ i elom drutvu odvijala se borba sa snagama koje su

pokuavale da zaustave ovaj proces. Program SKJ sastavljen je1958. da bi se odredio stav prema samoupravljanju. Ustav donet1963. definisao je samoupravljanje kao neotuivo pravo proiz-voaa i svih graana.

Novi ustav usvojen je na sednici Savezne narodne skuptine7. aprila 1963. Poznat i kao povelja samoupravljanja", on jeproklamovao jedinstveni drutveno-ekonomski poloaj svihradnih ljudi. Kolektivi u ustanovama dobili su status radnih

organizacija, s pravima radnih organizacija u privredi. Ustav jepolazio od oveka graanina i proizvoaa od slobodnoudruenog rada, drutvene svojine i raspodele prema radu. Radje proglaen za jedino merilo ovekovog materijalnog i drutve-nog poloaja. Ustav je potvrdio da u optini graani neposrednoi preko organa drutvenog samoupravljanja ostvaruju osnovnefunkcije drutvene zajednice.

Ustav iz 1963. poivao je na federalnom ureenju koje je

osiguravalo jedinstvo Jugoslavije kao dravne zajednice. Ustavnije polazio od suverenosti republika ve od suverenih pravaradnih ljudi i naroda Jugoslavije koja oni ostvaruju.

Prvi put u istoriji ustavnosti socijalistike Jugoslavijeutvreno je i mesto drutveno-politikih organizacija u politi-kom sistemu: Saveza komunista, Socijalistikog saveza radnognaroda, Saveza sindikata i drugih organizacija. Po Ustavu,SSRNJ je imao karakter najireg politikog oslonca i oblikasamoupravljanja radnih ljudi".

Naziv drave je promenjen: Federativna Narodna RepublikaJugoslavija postala je Socijalistika Federativna RepublikaJugoslavija (SFRJ).

Prema Ustavu, Saveznu narodnu skuptinu sainjavalo jepet vea: Savezno vee, Privredno vee (predstavnici radnihljudi zaposlenih u privrednim organizacijama, zadrugama izanatskim komorama), Prosvetno-kulturno vee (predstavniciradnih ljudi zaposlenih u kulturnim, prosvetnim i naunim

ustanovama), Zdravstveno-socijalno vee (predstavnici radnihljudi zaposlenih u bolnicama i drugim zdravstvenim i socijal-nim ustanovama), i Organizaciono-politiko vee (predstavniciradnih ljudi lanova tela drutvenog samoupravljanja u


21/25

3 5 2S OCI JAL I S T I KA JUG OS L AVI JA

optini ili dravnim organizacijama). Ovakva struktura izra-avala je ustavnu koncepciju Savezne narodne skuptine kaoorgana drutvenog samoupravljanja".

Ustav je odvojio funkciju predsednika Republike od funkci-je predsednika Saveznog izvrnog vea. Predsednik Republikebirao se svake etvrte godine i mogao biti izabran samo za dvaizborna perioda, s tim to se ova odredba nije odnosila na prvogpredsednika Republike Tita.

Ustav je, pored pomenutih novih institucija, predvideo iustanovu ustavnog sudstva, ustanovu potpredsednika Republi-ke i Savet federacije.

Novi ustavni poloaj Savezne skuptine, za ijeg je predsed-

nika izabran Edvard Kardelj, i republikih skuptina, zasnivaose na koncepciji da se one, prestavi da rade kao klasinazakodavna tela i fabrike zakona", konstituiu u odgovornenosioce politike. Izrastajui u radna samoupravna tela, one suimale da postanu centar u koji se stie itava drutvena praksa iusklauje politika. Ova proklamovana uloga Skuptine zahte-vala je, meutim, izgraivanje skuptinskog sistema na samou-pravnim osnovama i njeno opredeljivanje prema svim vanim

drutvenim pitanjima. Izvrno-politika uloga pripadala jeSaveznom izvrnom veu, za ijeg je predsednika izabran PetarStamboli, predsednik Savezne narodne skuptine posle smrtiMoe Pijadea 1957.

Na Osmom kongresu SKJ, odranom u Beogradu 713.decembra 1964, u centru razmatranja ponovo se nalazilasamoupravna koncepcija drutvenog razvoja Jugoslavije. Kon-gres se izjasnio za dalji razvitak socijalistikih drutvenih

odnosa, zasnovanih na principima drutvenog razvoja Jugosla-vije, samoupravljanja i raspodele dohotka pr'ema radu, zasnaenje materijalne osnovice samoupravljanja, za neposrednosamoupravljanje u ekonomskim jedinicama, a protiv centrali-stike akumulacije. Ispoljena jednodunost na Kongresu nijeznaila i otklanjanje razlika u pogledima u vrhu SKJ na buduirazvitak drutva.

Nacionalno pitanje otvoreno je prvi put posle rata naOsmom kongresu. Godinama je preovlaivalo miljenje da jejugoslovenska revolucija resila to pitanje. Uzroci potpunogzamiranja rasprava o meunacionalnim odnosima u Jugoslavijinesumnjivo su bili politiki: stav partijskog rukovodstva protivrasprava o neemu to je ve reeno u revoluciji, pogotovu


22/25


protiv obnavljanja uspomena na surove meunacionalne obra-une iz vremena rata, kao i potreba za politikim jedinstvom uvreme borbe sa staljinizmom na ivot i smrt. Nacionalno pitanjeje bilo sasvim identifikovano s klasnim, iz ega je proizilaziloda se menjanjem drutvenih odnosa automatski menjaju iodnosi meu narodima i nacionalnim manjinama". Centrali-zam u dravnom i drutvenom ureenju Jugoslavije samo je iaonaruku nacionalnoj nivelaciji u vidu unitarizma. Kritikujuipritajene birokratsko-centralistike snage u SKJ, Tito je naOsmom kongresu oznaio kao unitarizam" shvatanje da sunacionalnosti" u Jugoslaviji preivele i da im, samim tim,predstoji odumiranje. Osmi kongres je traio da nacionalnemanjine budu most" Jugoslavije sa susednim dravama (Ma-

arskom, Bugarskom, Albanijom, Austrijom i Italijom). Otvara-njem nacionalnog pitanja, Kongres je stao na gledite da jeneophodno jaanje jugoslovenskog socijalistikog patriotizma.

Iznete ideje o nacionalnom fenomenu delovale su na Kon-gresu kao iznenaenje, jer se o tome do tada u SKJ nije javnogovorilo. Kongres ili kasnije rukovodstvo nisu javno iskazalinameru da se u toj fazi razvitka menja struktura jugoslovenskefederacije, ali nova svedoanstva upuuju da su Kardelj i

Bakari bili zastupnici ove ideje. Tito je po prvi put na ovomKongresu oznaio prilikom izbora u rukovodstvo svojunacionalnu oznaku. Takva evolucija federacije nije bila Titovodelo, iako je i on s Kardeljem delio shvatanje da ekonomskastruktura Jugoslavije sa centralistikom oznakom moe dovestiu pitanje ravnopravnost nacija.

Kurs ka nagraivanju po uinku nije se mirio s dravnimzahvatanjem najveeg dela dohotka i drugim vidovima inter-

vencije dravnih organa u privredi (u vezi s odreivanjem cena,akumulacijom, spoljnom razmenom), a na drugoj strani sekstenzivnim privreivanjem i dotiranjem niza privrednih gra-na, pogrenim investicionim odlukama, zatvorenou privredeza meunarodnu podelu rada. Uprkos visokoj stopi rasta,privreda se uoi reforme nalazila u tekoj situaciji. Unapreenamaterijalna osnova drutva i razvijeniji samoupravni odnosi svesu se vie sukobljavali sa dravnom intervencijom i centralizo-vanom drutvenom reprodukcijom. Uobliavanje novog pri-vrednog sistema, zasnovanog na samoupravnim drutveno--ekonomskim odnosima, upuivalo je na intenzifikaciju privre-de, obustavljanje porasta investicija, poveavanje produktivno-


23/25

0 U SOCIJALISTI KA JUGOSLA VIJA

sti rada, modernizaciju proizvodnje, ukljuivanje u meunarod-nu podelu rada i svetsko trite. Niz mera 1964. otvorio je putslobodnijem delovanju trinih zakona i potiskivanju admini-strativne intervencije u privredi, predstavljajui uvod u pro-glaenje privredne reforme. Tekoe u privredi 1961. i 1962.

zaotrile su politika razmimoilaenja oko pravca daljeg razvit-ka zemlje, koja su se pretvorila u priguen sukob. Drutvenesnage konfrontirale su se oko pitanja dalje liberalizacije tritai decentralizacije privrede, odnosno koncentracije i centraliza-cije sredstava. Nasuprot shvatanju o potrebi nastavljanja deeta-tizacije privrede, isticano je shvatanje o neophodnosti njenogneposrednijeg usmeravanja preko dravnih organa. Antisamou-pravne snage krivile su princip dohotka" za sve poremeaje u

privredi i drutvu, nasuprot samoupravnim snagama, koje susmatrale da je njegovo nedosledno ostvarivanje glavni uzrokkrize.

Privredna reforma je proglaena u julu 1965, usvajanjempolitike zasnovane na potovanju ekonomskih kategorija iprimeni racionalnijih ekonomskih merila. No, na samom poet-ku, reforma se sukobila s pitanjem sudbine nerentabilnihpreduzea, koja nisu mogla da izdre privrednu utakmicu, a na

drugoj strani s tekoama izvoza. Kao rezultat tenji zaracionalizacijom poslovanja, poela su da iskrsavaju idejno--politika pitanja socijalnih diferencijacija. Nakon privrednereforme naroito se zaotrio problem nezaposlenosti,, koji sejavio, s jedne strane, usled ranijeg ekstenzivnog zapoljavanja, as druge zbog tenji da se poslovanje u privrednim i vanprivred-nim delatnostima racionalizuje.

Ideju i praksu samoupravljanja Istok je doekao talasima

kritike i anateme, kao revizionizam", defektan izazovni primerza zemlje lagera i komunistiki pokret uopte, jednom reju kaonepreporuljivo iskustvo a Zapad sumnjiavou prema njego-voj drutvenoj sutini, uvijenoj u oblandu male i nerazvijenebalkanske zemlje koja prikljetena zaostalou i supersilama grca u nastojanjima da ostvari neto novo, trei tipekonomskih odnosa, koji bi se razlikovali i od d r a v n o s v o j i n -skih i od kapitalistikih. Ova vladajua shvatanja potkopavalisu intelektualci progresivne orijentacije, demokrati i komunisti

osloboeni balasta staljinistikog naina miljenja, uoavajuidalekosenost ideje o samoupravljanju i njegovog uobliavanjau drutveno-politiki sistem. Za Eriha Froma, samoupravljanje


24/25


je verno odraavalo ideje o individualnoj samodelatnostioveka kao najvanijoj Marksovoj koncepciji primenjenoj udrutvenom procesu". Na temu odnosa industrijalizacije iotuenja, From je zapisao da je problem najjasnije sagledan uJugoslaviji, jer se proces industrijalizacije kroz praksu kombi-novao sa drutvenim sistemom koji je optimalno spreavaobirokratizaciju". U jugoslovenskim naporima, on je video poku-aj da se industrijalizacija rei na human nain". Isak Adizepripisivao je u zaslugu Jugoslaviji to je stvorila situaciju zasamoupravljanje pre nego je za njega bilo uslova, smatrajui tonjenom prednou zato to je time pokrenula svoje ljude daue, da se adaptiraju novoj situaciji, da studiraju kako serukovodi, ukratko: . . . mobilisala . . . sve radne potencijale". Po

ovom amerikom univerzitetskom profesoru, koji se posvetioprouavanju ' samoupravljanja, Jugoslavija se od 1945. brerazvijala nego bilo koja druga zemlja, prolazei za to vreme kroztri revolucije: ekonomskom revolucijom sprovela je industrijali-zaciju, politikom revolucijom raskinula sa staljinizmom, asocijalnom revolucijom uvela .. . samoupravljanje, koje pred-stavlja najmoderniji model savremenog drutva". Za RoeaGarodija, socijalizam zasnovan na samoupravljanju jo nije bio

ostvaren, jo je uglavnom predstavljao program i orijentaciju, stim to su mu na putu stajale mnoge prepreke. Glavna meuobjektivnim preprekama" bila je, po Garodiju, nunost da seprevazie teko naslee nerazvijenosti, a to se tie subjektiv-nih prepreka", glavna nunost" se sastojala u neprestanojborbi bo protiv liberalistikih, razjedinjavajuih struja, biloprotiv ostataka birokratskog, autoritarnog mentaliteta i nostal-gije za ugodnostima staljinistikog stila rukovoenja".

Palmiro Toljati je 1946. pisao u Rinaiti da najvea istorij-ska tema koju je nae vreme postavilo radnikom pokretu jestetraenje novih puteva socijalizma, izgradnja novih oblikademokratske vlasti, organizacija socijalistike ekonomije no-vim nainima"; sve su to nametale subjektivne i objektivneokolnosti, svedene svojevremeno na jedan terminoloki pro-blem" i skolastiku formulaciju" po kojoj je narodna demo-kratija bila sinonim" diktature proletarijata ostvarene uSovjetskom Savezu.

Samoupravljanje kao ideja i praksa prelo je jugoslovenskegranice, iako jugoslovenski komunisti nisu u njemu izriitogledali univerzalni model" i robu za eksport", to im se,


25/25

J 3 0 SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

inae, pripisivalo iz raznih centara" komunistikog pokreta. Sprvim talasima destaljinizacije, radnici u Poljskoj i Maarskojpoeli su da reenja za decentralizaciju privrede, veu produk-tivnost rada i stimulativnije privreivanje trae u embrionalnim

oblicima samoupravljanja. Neke zemlje treeg sveta" (Alir)nastojale su da pomou samoupravljanja izbegnu Seile iHaribde" kapitalistike ili dravnosocijalistike organizacijeprivrede. U razvijenim kapitalistikim zemljama, ideje o partici-paciji, iako surogat samoupravljanja s obzirom na vladavinukapitalistikih drutvenih odnosa, otkrivale su koliko je ueeradnika u proizvodnji i njenoj organizaciji nezaobilazno pitanjenae epohe.

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 12