Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

Embed Size (px)

Text of Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    1/35

    OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETUI VANBLOKOVSKA POLITIKA JUGOSLAVIJE

    Obnovu diplomatskih odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-arazmenom ambasadora sledile su i ostale socijalistike zemlje,uz nejednako raspoloenje, s tim to su Albanija i Bugarska po-kazivale najveu suzdranost. Otvarao se i put za sreivanje od-nosa koji su od 1948. do 1953. protekli u znaku politiko-ideo-lokog, ekonomskog i vojnog pritiska SSSR-a i ostalih socija-listikih zemalja na Jugoslaviju i njenu nezavisnost. Sreivanjeodnosa predloio je CK KPSS juna 1954, priznajui da u Jugo-slaviji postoji socijalizam. Sovjetska ponuda za normalizacijuodnosa usledila je posle iskljuenja M. ilasa iz Izvrnog komi-teta CK SKJ, mada je on decembra 1953. bio jednoglasno iza-bran za predsednika Savezne narodne skuptine. KPJ je pri-hvatila normalizaciju odnosa sa SSSR-om kao socijalistikomzemljom. Iz posete sovjetske delegacije sa Nikitom SergejeviemHruovom na elu, maja/juna 1955. proistekla je poznata Beo-gradska deklaracija, a polovinom idue godine, prilikom Tito-vog boravka u SSSR-u moskovska Izjava o meupartijskim od-

    nosima. Ova poslednja je posebno naglaavala razliitost pute-va u izgradnji socijalizma. Prilikom ukidanja Informbiroa 1956.obelodanjene su ozbiljne greke" ove organizacije, meu koji-ma i greke" na raun Jugoslavije koje su u prvo vreme pripi-sivane efu NKVD Lavrentiju Beriji, ali uloga ove mrane orga-nizacije u komunistikom pokretu nije bila do kraja objanjena.Koliko ukidanje IB nije bilo propraeno temeljitom analizom iocenom ove organizacije svedoi i formulacija o njenoj pozitiv-

    noj ulozi u razvoju i jaanju bratskih veza" i u oblasti razmeneiskustava izmeu komunistikih i radnikih partija. Jugoslo-vensko-sovjetski odnosi meudravni i meupartijski na-stavili su da se razvijaju i narednih godina u znaku protivure-nosti, koje su se manifestovale u vidu sukoba, nepoverenja, pre-

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    2/35

    0 U SOCIJA LISTIKA JUGOSL AVIJA

    kida, propagandnih napada, raskida ekonomskih ugovora. Uz-rok ovakvom razvoju odnosa nalazio se u tenji Jugoslavije danastavi svoju nezavisnu politiku aktivne miroljubive koegzi-

    stencije, protiv monolitizma u meunarodnom komunistikompokretu, nasuprot sovjetskim pretenzijama da je uvedu u lager1 sprovedu visok stepen centralizacije u komunistikom pokre-tu preko svetskih savetovanja komunistikih partija. SaradnjaSKJ postajala je u meuvremenu sve raznovrsnija, obuhvataju-i pored komunistikih partija i socijaldemokratske partije,progresivne pokrete i organizacije, kao i nacionaloslobodilakepokrete. Sem SKJ, meunarodnu aktivnost ostvarivale su i dru-ge drutveno-politike organizacije Jugoslavije.

    Meunarodni poloaj Jugoslavije i njenu spoljnopolitikuorijentaciju karakterisalo je jo iz vremena politike iekonomske blokade s Istoka razvijanje odnosa sa susednim(Grka, Austrija, Italija) i zemljama Zapadne Evrope, te saSAD, na principima potovanja nezavisnosti i nemeanja uunutranje poslove Jugoslavije. Od 1949. Jugoslavija je aktivnosudelovala u radu Organizacije ujedinjenih nacija. Spoljnopoli-tiki poloaj Jugoslavije je krajem 1949. karakterisao hladni rat

    koji je SSSR vodio protiv Jugoslavije. Kardelj kae da suSovjeti protiv Jugoslavije primenili sva sredstva, sem to nisuzaratili. Na etvrtom zasedanju OUN, Sovjeti su gradili mirmeu velikim silama samo da se ne bi dovodile u pitanje sfereuticaja. Jugoslavija je bila svesna da je imperijalistiki sistem"toliko oslabio u ratu da ne moe frontalno ratovati protivsocijalistikog sistema i pri tom koristiti pojave suprotnosti,kao to je i Jugoslavija koristila suprotnosti imperijalistikog

    sistema. Pored ovoga, Kardelj je razvijao i sledee elementesvetske politike i Jugoslavije u njenom kontekstu: zapadne silebrane Jugoslaviju od socijalistikog pritiska koristei to upropagandne svrhe (o agresiji, unutranjem meanju, itd.); ponjemu, ove sile su se plaile ujedinjenja SSSR-a i Kine; antiko-munizam nije vie parola SAD ve borba protiv sovjetskogimperijalizma" pod maskom komunizma (mi se ne meamo uunutranji ivot ako narod eli komunizam, ve smo protivkomunizma koji je orue sovjetskog komunizma). Ova Karde-ljeva zapaanja su se u nekim aspektima podudarala s ameri-kim prilazom Jugoslaviji posle pojave Rezolucije IB. Dok jeInformbiro irio propagandu o pomoi u oruju koju SAD idruge zapadne drave daju Jugoslaviji, dotle jugoslovensko

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    3/35

    OTPOR MONOLIT IZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU I V ANBLOKO VSKA PO LITIKA 3 5 9

    rukovodstvo nije bilo ni spremno da ovu pomo primi, vodeirauna o kontraproduktivnom efektu u zemlji i u socijalisti-kom bloku. Tito je znao za snagu primera sopstvene odbrane i

    pouzdanja u vlastite snage, i nije hteo traiti oruje, svestan dajo nije sazrela situacija. Polovinom 1951, na etvrtom plenumuCK KPJ, Tito je posle konstatacije da Jugoslavija nema vlastituindustriju i da je SSSR otkazao sve porudbine, izneo nekestavove koji su oznaavali jugoslovensku politiku u ovompitanju: 1) pomo moe biti besplatna" i bez ikakvih uslova; 2)Italijani, Francuzi i Englezi smatraju da Jugoslaviji nije potreb-no teko oruje, ve da ona treba da vodi gerilski rat; 3)

    prestalo je obaziranje na to ta e rei IB, te da e Jugoslavijasada uzeti ono za to su nas optuili"; 4) na Zapadu segovorilo: Oni su se posvadili s Rusima i sa Rusima ne moguvie natrag, jer ih eka Sibir da ih tamo strpaju i sada je dolovrijeme da se njima moe dati oruje, jer se i oni boje Rusa."Jugoslavija je u svetskoj politici odbrane svoje pozicije polazilai od porasta jugoslovenskog uticaja, jer je Kominform gubiouticaj u progresivnom pokretu, uivajui podrku samo biro-kratizovanih vrhova komunistikih partija. injenica je, meu-tim, da je itav komunistiki svet ostao magijski prikovan zaStaljina i ekskomunikaciju jugoslovenskih komunista. EdvardKardelj je krajem 1949. izvukao odreene zakljuke iz analizemeunarodnog poloaja Jugoslavije, dajui pred plenumom CKKPJ istovremeno operativne direktive jugoslovenskoj spoljnojpolitici. Zakljuci su polazili od toga da imperijalistiki svet"ne moe da pregazi Jugoslaviju, a ne sme ni da trguje na njenraun; da je otean i poloaj SSSR-a, jer u toj situaciji odnos pre-

    ma Jugoslaviji nije bio samo jugoslovensko-sovjetski odnos vemeunarodni problem (praktino internacionalizovan); da Ju-goslavija smeta sovjetskoj hegemoniji politikom samostalnostikao negacijom svake hegemonije; da je jugoslovenska bitka zanezavisnost najvea bitka za socijalizam i da Jugoslavija moraznati da manevrie u meunarodnim suprotnostima. Trebalo jeiskoristiti postojee suprotnosti i neutralisati zapadni svet, alimu i onemoguiti da trguje sa SSSR-om na jugoslovenskiraun; trgovati s velikim zapadnim zemljama, ali i s malim. Titoje imao u vidu 1948. godinu: Iskustvo na Istoku treba da nambude pouka", pri emu misli na jednostranu orijentacijuJugoslavije do 1948, na SSSR i zemlje tzv. narodne demokratije.

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    4/35

    0 U SOCIJALIST IKA JUGOSL AVIJA

    Iz ovakvih optih odreenja proizlazile su i konkretneobaveze spoljne politike: popravljanje odnosa s Italijom, nalae-njem ekonomskih kanala"; odbaena je ideja o internacional-

    nom statusu Trsta s guvernerom, u ime sporazuma koji biJugoslaviji dao ono to maksimalno moe dobiti; Amerikanci susugerisali Kardelju da se Jugoslavija sporazume sa Grkom, toje ovoj bilo nemogue dok je na vlasti Caldaris. Zahtevala se iborba za javno mnjenje u svetu i socijaliste, ukljuujui, jednomreju, suzbijanje sektatva i jaanje vojske.

    Jugoslovenski dravnici i politiari nastavljali su da istupa-ju protiv blokovske podele sveta, ideolokih diskriminacija umeudravnim odnosima i hegemonije velikih nad malimdravama. Edvard Kardelj govorio je 1950. u prilog demokrat-ske borbe za svet slobodnih i ravnopravnih naroda". Meunegativnim tendencijama u meunarodnim odnosima navodioje: pokuaje da se OUN pretvore u propagandnu tribinu;pretvaranje OUN u nadnacionalnu (supranacionalizam") orga-nizaciju; podreivanje malih drava volji velikih u OUN;ekonomsko razdvajanje sveta na istoni i zapadni tabor".Kardelj je ispravio raniju jugoslovensku tezu o sukobu reakcio-

    narnih i demokratskih snaga u smislu podele na front snagademokratije i socijalizma u svakoj zemlji i u meunarodnomokviru", naglaavanjem da se sudbina socijalizma reava nanjegovom sopstvenom tlu", to jest preko specifinih suprot-nosti koje su karakteristine za prelaznu fazu socijalistikogdrutva". Prema miljenju Jadranke Jovanovi, do prve organi-zovane manifestacije vanblokovskih zemalja dolo je za vremekorejskog rata, 1950, kada su Jugoslavija, Indija, Liban,

    Saudijska Arabija i Jemen glasali u Generalnoj skuptini OUNprotiv prelaska trupa OUN preko 38. paralele, a Indonezija seuzdrala. Blii odnosi Jugoslavije s Indijom i Egiptom izgrai-vali su se dok su ove tri zemlje bile lanice Saveta bezbednosti.Tito je aprila 1950. izrazio nameru jugoslovenske vlade da uOUN brani prava malih ili kolonijalnih naroda na slobodu inezavisnost, tj. da sami odluuju o svojoj sudbini". Istovremenoje osudio stvaranje blokova i interesnih sfera, koji predstavlja-

    ju latentnu opasnost od ratnih sukoba i katastrofa za ovean-stvo". Krajem 1952. j u gos l o v ensk i diplomati dobijaju instrukci-je da pojaaju dodire s predstavnicima zemalja Azije i Afrikekoje imaju slina shvatanja o karakteru meunarodnih odnosa.Prema amerikom istoriaru A. Rubintajnu, indijski delegat u

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    5/35

    OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU I VANBLOKO VSKA POLITIKA 3 6 1

    OUN Benegal Rau rekao je Aleu Bebleru da je predsednikindijske vlade Nehru u parlamentu predloio politiku nesvr-stavanja, koja ne bi bila ni negativna ni pasivna politika". Tito

    je, februara 1950, pomenuo pojam aktivna neutralnost" istiu-i, meu naelima, ova: borbu protiv agresivnog rata i politikeinteresnih sfera; suprotstavljanje meanju u unutranje poslove ipretvaranju progresivnih oslobodilakih pokreta ,,u instrumen-te velikih sila"; ouvanje dobrosusedskih odnosa"; svestranorazvijanje miroljubive ekonomske, politike i kulturne saradnjei demokratskih meunarodnih odnosa na osnovu ravnopravno-sti i razumevanja". Ova naela miroljubive koegzistencije

    uglavnom e se nai u Ugovoru NR Kine i Indije iz 1954. godine(poznata pod naslovom Panch-shila). Analize istraivaapokazuju da je Tito pomenuo pojam aktivne miroljubivekoegzistencije" krajem 1954. godine. U praktinom istupanjuJugoslavije od 1949. ova politika je ve nalazila izraz u svojimembrionalnim oblicima. Oko okonanja rata u Koreji stvaralose u OUN jezgro zemalja" koje su kasnije postale prveuesnice pokreta nesvrstanih". U toku borbe za ouvanjenezavisnosti Jugoslavija je sreivala odnose sa susednim, dru-gim zapadnim i vanevropskim zemljama, granajui svoje meu-narodne veze, probijajui blokadu socijalistikih zemalja istvarajui pretpostavke za ukljuivanje u svetsko trite. Kra-jem 1953. imala je u inostranstvu 49 ambasada, pet specijalnihmisija i 13 generalnih konzulata. Ve tada je uspostavilaekonomske veze s Brazilom, Burmom, Cejlonom, Etiopijom,Grkom, Indijom, Indonezijom, Izraelom, Japanom, Libanom,Meksikom, Pakistanom, Paragvajem, Peruom, Sirijom i Tajlan-

    dom. Kroz ove odnose i kasnije aktivnosti Jugoslavije umeunarodnim odnosima utemeljivala se politika nesvrsta-nosti.

    Nezavisno od sreivanja odnosa s Jugoslavijom i od prokla-movanih naela u Beogradskoj i Moskovskoj deklaraciji, Sov-jetski Savez je Jugoslaviji prilazio sa stanovita blokovskepolitike, ne prihvatajui sutinu njenog odmetnitva" kaotenju za samostalnom orijentacijom i ouvanjem nezavisnosti.

    Jugoslavija je, naelno i u praksi, odbacivala vazalski odnos" iborila se za autonoman unutranji razvitak i dravni identitet umeunarodnoj zajednici. Samim tim su i jugoslovensko-sovjet-ski odnosi od 1955. do 1961. bili manje-vie incidentni. Jednastrana je uvala nezavisnost, a druga nastojala na njenom

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    6/35

    0 U SOCIJALISTIKA JUGOS LAVIJ A

    prestrojavanju" i ukljuivanju u lager. Iz jugoslovenskog stavaproizlazilo je odbacivanje centra" u komunistikom pokretu,odnosno monolitnog nastupanja svih komunistikih partija

    prema direktivama jedne, a iz sovjetskog shvatanje nacional-nooslobodilakih pokreta kao antikapitalistike rezerve i po-monih odreda" u borbi za socijalizam. Staljinova smrt ipokopavanje" Informbiroa nisu mogli da izmire ove dvedijametralno razliite koncepcije, dovodei do novih sukobaizmeu KPSS i SKJ u vezi s karakterom odnosa u meunarod-nom komunistikom i radnikom pokretu i nainom ostvariva-nja jedinstva akcije. Postavljalo se sledee pitanje: da li esaradnja tei u znaku postojanja jednog centra, jedne generalnelinije i jedne idejno-politike platforme, ili u znaku samostal-nog nastupanja revolucionarnih snaga i jedinstva koje biizrastalo iz njihovih vlastitih stratekih procena. Otpor destalji-nizaciji u SSSR-u koji je u sovjetskom rukovodstvu nosilakonzervativna grupa Molotova, Maljenkova i Kaganovia, raz-bijena 1957 te burni dogaaji u istonom Berlinu 1953,Maarskoj i Poljskoj u jesen 1956, osobito ustanak poznanjskihradnika u junu iste godine, podsticali su staljinistike snage da

    insistiraju na obnovi ideje o ideoloko-politikoj monolitnosti umeunarodnom komunistikom pokretu.

    Na kraju rada XX kongresa KPSS, februara 1956, NikitaHruov je proitao tajni referat u kome je osudio Staljina injegov nain vladavine. Takav razvoj dogaaja u SSSR-u,oznaen kao destaljinizacija, bez obzira na postojanje i otporkonzervativnog jezgra sa Molotovom na elu, uticao je i naJugoslaviju da smelije prie programskom uoptavanju iskustva

    steenog u razvoju tokom poslednjih godina. U Titovom pismuXX kongresu KPSS bilo je izraeno zadovoljstvo zbog postepenogi neprekidnog poboljanja odnosa izmeu Jugoslavije i SSSR-a.Edvard Kardelj je u XX kongresu video prelom u politici kojuje vodio Staljin. Smatrao je da su u SSSR-u staljinistike snagegurnute u stranu". Kongres se, po njemu, deklarisao za mir ikoegzistenciju. Hruov je dostavio svoj tajni referat CK KPJ ion je proitan na zatvorenom skupu ovog tela. Jugoslovenski

    rukovodioci su dosta optimistiki shvatali procese u SSSR-u,bez analitikog udubljivanja, uvereni da Sovjetima nita drugone preostaje nego da krenu putem koji su prokrili Jugosloveni.Kardelj je ipak smatrao da Hruov nije mogao da ide daljenego to je iao". Uticaj Jugoslavije i njenih diplomatskih

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    7/35

    OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIK OM POKRE TU I VANBLOKO VSKA POLITIKA 3 6 3

    predstavnika u SSSR-u nije bio nikada toliko velik kao u dobaHruova. Izvanredna istorijska svedoanstva o tome ostavio jejugoslovenski ambasador Veljko Miunovi u svojim Moskov-

    skim godinama.Dogaaji u Maarskoj privremeno su prekinuli razvoj

    odnosa Jugoslavije sa SSSR-om i drugim socijalistikim dra-vama. Demonstracije u Budimpeti protiv politike MaaaRakoija, 23. oktobra 1956, prerasle su u oruane borbe, ukojima su revolt radnika protiv staljinistikog reima iskoristilereakcionarne snage". Sovjetske trupe su 24. oktobra interveni-sale u maarskom glavnom gradu, ali su zatim povuene iz njega.

    Delovanje kontrarevolucionarnih snaga izazvalo je drugu sov-jetsku intervenciju. Predsednik Tito je, govorei u Puli 11.novembra, oznaio prvu sovjetsku intervenciju kao nepotrebnu,a drugu kao nunu" pred alternativom pokolja" i graanskograta", odnosno meanja Zapada i ponovnog dolaska hortijevacana vlast. Jugoslavija se izjasnila za pomo radniko-seljakojvladi" Janoa Kadara i povlaenje sovjetskih trupa poslesreivanja prilika u Maarskoj. Jugoslovenska vlada usprotivi-la se iskoriavanju tih traginih dogaaja u politike svrhe iiznoenju maarskog sluaja" pred Savet bezbednosti Ujedi-njenih nacija. Staljinistike snage napadale su Jugoslaviju zapodstrekavanje nemira u Maarskoj. Davanje azila bivempredsedniku maarske vlade Imreu Nau i njegovim saradnici-ma u Jugoslovenskoj ambasadi u Budimpeti jo vie je zategloodnose Jugoslavije s drugim socijalistikim zemljama. Na injegovi saradnici napustili su Ambasadu FNRJ 22. novembra1956, poto im je prethodno vlada Janoa Kadara garantovala

    bezbednost; ali, uprkos tim garantijama, bivi predsednik jekasnije pogubljen.

    Do ponovnog susreta izmeu predstavnika Jugoslavije iSSSR-a, predsednika Tita i Hruova, kojem je prisustvovao iEdvard Kardelj, dolo je 12. avgusta 1957. u blizini Bukureta,posle obrauna sa staljinistikim jezgrom u KPSS. Tom prili-kom razmotreni su sovjetsko-jugoslovenski odnosi i potvrenaaktuelnost Beogradske i Moskovske deklaracije. Obnova sovjet-

    sko-jugoslovenskih odnosa pozitivno je uticala i na odnoseJugoslavije s drugim socijalistikim dravama i komunistikimpartijama. Savez komunista je jo 1956. uspostavio odnose skomunistikim partijama Italije i Francuske. Septembra 1957.Jugoslaviju je posetio Vladislav Gomulka, sekretar CK Poljske

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    8/35

    0 U S OCI J AL I S TI KA J UG OS L AVI J A

    ujedinjene radnike partije. Ovoj poseti prethodila je posetapredsednika Demokratske Republike Vijetnama Ho i Mina,poetkom avgusta, iji je zahtev za ujedinjenje Severnog i

    Junog Vijetnama dobio jugoslovensku podrku. Polovinom tegodine Jugoslavija je razmenila ambasadore s NR Mongolijom.Razvoj jugoslovenskih odnosa sa socijalistikim dravama

    usporen je novembra 1957, posle Savetovanja komunistikih iradnikih partija u Moskvi, na kojem su stavovi SKJ proglaeniza revizionistike. Prisustvujui proslavi 40-godinjice oktobar-ske revolucije u sovjetskom glavnom gradu, predstavnici 64partije usvojili su Manifest mira, koji su potpisali i predstavnici

    SKJ. U Moskvi je istovremeno potpisana Deklaracija 12 komu-nistikih i radnikih partija socijalistikih zemalja, koja jepoivala na principu monolitnosti u ime viih interesa" soci-jalizma, izjednaavajui ovaj princip sa socijalistikim blokom.Jugoslovenska dravno-partijska delegacija u kojoj su senalazili Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi, Veljko Vlahovii Ugljea Danilovi odbila je da potpie Deklaraciju, ija jesadrina protivureila koncepciji SKJ da se socijalizam u svetune razvija iskljuivo unutar granica socijalistikih zemalja.

    Tada je, po Kardeljevom seanju, trebalo izdrati teki Hruo-vljev pritisak. Jugoslovenski komunisti optuivani su da nevode klasnu politiku, ve da se vrte" izmeu dva bloka;Hruov je govorio da nema socijalizma bez lagera, da jesocijalizam eta koja mora imati komandira, da SKJ krimeunarodnu solidarnost. Nasuprot tome, Jugosloveni su obja-njavali da je u pitanju politika a ne taktika, istupanje protivpodele sveta na blokove. Stav delegacije SKJ posluio je KPSS

    kao povod za novu antijugoslovensku kampanju. Sovjeti su bilinezadovoljni i Nacrtom Programa SKJ, koji je u Jugoslavijiiznet na javnu diskusiju. Taj dokument je podvrgnut otrojkritici u tampi socijalistikih drava. Ideoloko-politiki napa-di odrazili su se na sferu meudravnih odnosa. Sovjetska vladaje maja 1958. obavestila vladu FNRJ da otkazuje investicionesporazume iz 1956. Socijalistike drave smanjile su robnurazmenu s Jugoslavijom, otkazale ugovorne obaveze o izgradnjinjene aluminijumske industrije i poele da obustavljaju razme-nu iskustava u oblasti nauno-tehnike saradnje.

    Iako je jugoslovenska vlada priznala Narodnu RepublikuKinu oktobra 1949, diplomatski odnosi izmeu dve zemljeuspostavljeni su tek januara 1955. Jugoslavija se, nezavisno od

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    9/35

    OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKR ETU I VANBLOKO VSKA POLITIKA 3 6 5

    kineskog stava prema KPJ u vreme napada Informbiroa,zalagala za prijem Kine u Ujedinjene nacije, rukovoena eljomza univerzalizacijom svetske organizacije. Kinesko rukovodstvoje posle obnove diplomatskih odnosa, nain na koji je 1948

    1949. tretirana jugoslovenska situacija" od Informbiroa, ocenilokao greku. Jugoslavija i Kina razmenile su politike, ekonom-ske i druge delegacije, a predstavnici SKJ prisustvovali suOsmom kongresu KP Kine. Maja 1958, meutim, organ KP Kineenmin ibao napao je SKJ u lanku Moderni revizionizam semora kritikova ti". Kao formalan povod za ovaj zaokret poslui-li su Program SKJ i nepotpisivanje Deklaracije komunistikihpartija u Moskvi novembra 1957. Protiv Jugoslavije su obno-vljeni napadi iz vremena Informbiroa. Iz Beograda je povuenkineski ambasador Vu ijuuan, a iz Pekinga jugoslovenskiambasador Vladimir Popovi.

    Kina je imala pretenzije da postane svetski ideoloko-poli-tiki centar komunistikog pokreta, jer se centar revolucije"navodno pomerio dalje na Istok". Ostvarujui ovu ideju, KPKine je nastojala da dobije to vei uticaj u zemljama treegsveta", da nametne svoj uticaj progresivnim i drugim nacional -nooslobodilakim pokretima, da privue na svoju stranu neke

    partije (recimo, albansku) i stvori svoje frakcije u drugimpartijama. Kineska koncepcija je poivala na prevazi nasilnogputa, zapravo sadravala ideju o neizbenosti i progresivnostirata. Kineski komunisti su u takvim prilazima videli klasnuborbu na najirem internacionalnom planu. Pre nego to je sovjet-sko-kineski spor postao javan, Kardelj je u knjizi Socijalizam irat (1960) dao kritiku ekstremnog kineskog shvatanja.

    Novo meunarodno savetovanje komunistikih i radnikih

    partija (Savetovanje 81 partije) u Moskvi krajem 1960. donelo jeIzjavu, u kojoj je otro napadnuta i Jugoslavija i Apel na-rodima sveta. Komunistike partije, kae se u Izjavi, jedno-duno su osudile jugoslovensku varijantu meunarodnog opor-tunizma". Rukovodioci SKJ, koji su izdali i proglasili zastare-lim marksizam-lenjinizam, suprotstavili su Moskovskoj dekla-raciji od 1957. godine svoj antilenjmistiki revizionistikiprogram, suprotstavili su SKJ elom meunarodnom komuni-

    stikom pokretu, odvojili svoju zemlju od socijalistikog lagerai doveli je u poloaj zavisnosti od tzv. 'pomoi' amerikih idrugih imperijalista i samim tim izloili opasnosti revolucio-narne tekovine koje je izvojevao jugoslovenski narod u heroj-

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    10/35

    0 U S OCI J AL I S TI KA J UG OS L AVI J A

    skoj borbi". Obnavljanjem napada na Jugoslaviju SovjetskiSavez je pokuavao da sauva jedinstvo meunarodnog komu-nistikog pokreta u vreme kada je ono ve bilo ozbiljno napuklousled pogoravanja odnosa izmeu Kine i ostalih socijalistikih

    drava, sem Albanije, koje su podravale i sledile politikuSSSR-a. Kineski komunisti proglasili su sovjetsko rukovodstvoza revizionistiko. Rascep je bio otvoren i nije se mogaootkloniti rtvovanjem Jugoslavije.

    Izvrni komitet CK SKJ, u elji da ogranii negativneposledice ovog napada, sveo je svoju reakciju na najmanjumoguu meru. Posle objavljivanja Izjave, kampanja protivJugoslavije se nastavila i pootrila, ne samo u NR Kini iAlbaniji ve i Sovjetskom Savezu i nekim drugim zemljama i

    partijama. Suoen s takvim razvojem dogaaja, Izvrni komitetodluio je da objavi referat koji je Veljko Vlahovi podneo nanjegovoj proirenoj sednici 10. februara 1960. Za rukovodstvoSKJ nije se toliko radilo o Jugoslaviji koliko o gledanju naprobleme razvitka socijalizma u celini. Radnikom pokretu senisu mogli nametati arbitri niti bilo kakvi oblici hegemonizma.Izvrni komitet je konstatovao da se SKJ ne ograuje" odkomunistikih partija, ve da se neke od njih ograuju" od

    njega.Kampanju protiv Jugoslavije naroito je aktivno vodila

    albanska partija, koja je posle Staljinove smrti najsporijeprihvatala proces normalizacije odnosa s Jugoslavijom. Naetvrtom kongresu Partije rada Albanije februara meseca 1961.Enver Hoda je napao Jugoslaviju da je s Grkom i amerikomestom flotom pripremala zavereniki prevrat u Albaniji".Zbog albanske neprijateljske politike, koja se sve vie razvija u

    pravcu krajnjeg zaotravanja", vlada FNRJ je aprila 1961.objavila Belu knjigu o albansko-jugoslovenskim odnosima19481961. godine i nemiroljubivoj politici vlade NR Alba-nije".

    Dugo tinjajui sukob izmeu KPSS i KP Kine buknuo je1961. Napadajui KPSS, kineska partija je na nian uzela iSKJ. Punu podrku kineskom stavu dala je Partija radaAlbanije. KP Kine je u rascepu koji je nastao u komunistikom

    pokretu pokuavala da privoli druge partije na podrku ili da unjima stvori prokineske struje, te da proiri svoj uticaj nazemlje u razvoju" i progresivne pokrete Azije, Afrike iLatinske Amerike.

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    11/35

    OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU I VANBLOKO VSKA POLITIKA 3 6 7

    Peti plenum CK SKJ, odran maja 1963, analizirao jekineske napade na Jugoslaviju i osudio pravljenje kompromisau komunistikom i radnikom pokretu na raun drugih partija.Prema Titovim reima, razmimoilaenja oko pitanja rata i mira

    i aktivne miroljubive koegzistencije odraavala su razlike izme-u dogmatskih i progresivnih snaga.U kampanji protiv Jugoslavije rukovodstvo bugarske partije

    i drave poricalo je makedonsku nacionalnu individualnost.Duh nacionalne politike iz dimitrovljevskog perioda otvoreno jeizneveravan. Pirinskim Makedoncima uskraena su nacionalnaprava, a Makedonija je tretirana kao geografski pojam", kaoteritorija bez prolosti, istorije, nacionalnih obeleja, samosvoj-ne kulture i jezika.

    Antijugoslovenska kampanja bila je, meutim, kratkogdaha. Ona je izraavala otpor konzervativnih snaga u komuni-stikom pokretu destaljinizaciji, nezavisnoj politici i samoupra-vljanju. Kroz napade na Jugoslaviju prelamali su se i sukobljeniinteresi KPSS i KP Kine. Ova kampanja pala je u vremepogoranih odnosa izmeu Istoka i Zapada zbog neuspehaparike etvorne konferencije na vrhu maja 1960. Jugoslavija senije kolebala u odbrani osnova svoje spoljne politike i samou-

    pravnog razvitka. Prva konferencija nesvrstanih zemalja uBeogradu septembra 1961. godine doprinela je da se potvrdipolitika ravnopravnosti i nemeanja u unutranje poslovedrugih drava. Na drugoj strani, u socijalistikim zemljama se,uprkos ilavom otporu, nije vie mogao zaustaviti procesoslobaanja od najgrubljih formi i sadraja staljinistike vlada-vine. Tako je ve u drugoj polovini 1962. dolo do obnavljanjaodnosa izmeu rukovodilaca SSSR-a i Jugoslavije: Tito jedecembra 1962. boravio u Moskvi, a Hruov avgusta/septem-bra 1963. u Jugoslaviji.

    Narastanje snaga socijalizma u svetu, s promenom objektiv-nih uslova, nije moglo da ne utie i na probijanje novih pogledao meudravnoj saradnji i odnosima u meunarodnom radni-kom i komunistikom pokretu. SKJ se ve vie od jednedecenije nalazio usamljen u prvom frontu borbe za ravnopravneodnose meu dravama i partijama. Svojom borbom se suprot-

    stavljao identifikaciji staljinizma i socijalizma. Antisektaki sepostavljao u meunarodnoj saradnji, odbacujui staljinistikopredubeenje o socijaldemokratiji kao savezniku kapitala" ikonzervativno shvatanje nacionalnooslobodilakih pokreta kao

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    12/35

    0 U SOCIJA LISTIKA JUGO SLAVI JA

    rezervne snage u r e v o l u c i o n a r n o m procesu menjanja sveta nasocijalistikim osnovama. U skladu sa svojim mogunostima,jugoslovenski komunisti davali su podrku dekolonizaciji, od-nosno afirmaciji novih nezavisnih drava Azije i Afrike, njihovojborbi za samostalan unutranji razvitak i suvereno meunarod-no ponaanje, otkrivajui u njima ogromnu revolucionarnuenergiju, koja je radikalno menjala strukturu sveta. Sa socijali-stikim snagama u razvijenim kapitalistikim zemljama, zem-lje u razvoju" i antikolonijalne snage bile su za SKJ aktivni uesnici u borbi za socijalizam kao svetski proces.Izjanjavanjem za otvorenu i svestranu saradnju sa svimdemokratskim dravama i naprednim pokretima, jugoslovenskikomunisti su odbacivali staljinistiku iskljuivost i izolacioni-

    zam. Zalaganjem za solidarnost jednakih i ravnopravnih subje-kata osujeivali su hegemonizam kamufliran proleterskim in-ternacionalizmom. Pomaui antidogmatske snage u komuni-stikom pokretu, SKJ se borio protiv naslea i prakse staljini-zma, to je smatrao svojom internacionalnom obavezom. Nije sezadovoljavao odbacivanjem i osudom dravnobirokratskihodnosa" meu komunistikim partijama i socijalistikim dra-vama, ve i ulagao napore za uvoenje novog tipa meunarodne

    saradnje, u ijoj je osnovi leala ravnopravnost svih subjekata,nezavisno od njihove snage u meunarodnoj zajednici: ekonom-skih i vojnih potencijala, teritorijalnih razmera i demografskihpokazatelja. Borba jugoslovenskih komunista za mir bila jemotivisana shvatanjem da je on nerazdvojno povezan s per-spektivom irenja socijalizma kao svetskog procesa. SKJ jedavao politiku i moralnu potporu svim progresivnim snagamakojima je pretila opasnost od ekspanzije imperijalizma ili odnametanja tue volje u ime ideolokog jedinstva i drugih viih

    ciljeva". U teoriji i praksi jugoslovenski komunisti nisu razdva-jali proleterski internacionalizam i koegzistenciju kao dvaprincipa, s tim to bi prvi vaio za regulisanje odnosa meuzemljama istog drutveno-ekonomskog ureenja i ideologije, adrugi za regulisanje saradnje izmeu zemalja razliitih sistema.Jugoslovenski komunisti su ovaj dualizam, odreen politikimmotivima, prevazilazili istovetnim pristupom svima zemljama ipokretima, nezavisno od njihove drutvene sutine.

    Normalizovanjem odnosa sa socijalistikim dravama 1953-1956, Jugoslavija nije prestajala da radi na unapreivanjuveza s drugim susednim, kao i sa zapadnoevropskim, azijskim,

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    13/35

    JUGOSLAVIJA U KOMUNISTIKOMPOKRETU I FRONTU NESVRSTANOSTI,

    MEUNARODNI ODNOSI

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    14/35

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    15/35

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    16/35

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    17/35

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    18/35

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    19/35

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    20/35

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    21/35

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    22/35

    76. SALA BEOGRADSKE KONFERENCIJE U ZGRADI NARODNE SKUPTINE

    77. DEMONSTRACIJE U LJUBLJANI ODRANE 16. APRILA 1952. GODINE POVODOM ODRAVANJA LON-

    DONSKE KONFERENCIJE I REAVANJE TRANSKOG PROBLEMA BEZ UEA JUGOSLAVIJE

    78. POTPISIVANJE MEMORANDUM A 0 SAGLASNOSTI, LONDON 5. OKTOBAR 1954.

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    23/35

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    24/35

    MILOS MINI I MARUANO RUMOR POTPISUJU UGOVOR U OZIMU 10. NOVEMBRA 1975.

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    25/35

    OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU I VANBLOKO VSKA POLITIKA 3 6 9

    afrikim i latinoamerikim zemljama. Mada su bliski odnosiizmeu Beograda, Atine i Ankare uli u krizu zbog sukobaGrke i Turske, jugoslovensko-grka i jugoslovensko-turskasaradnja nastavljena je na ekonomskom, kulturnom i turisti-kom polju. Produena je i jugoslovensko-italijanska saradnja,nezavisno od povremenih nesporazuma oko poloaja nacional-nih manjina, malograninog prometa, ekonomske razmene,suenja italijanskim dravljanima uesnicima narodnooslo-bodilake borbe optuenim za navodne zloine, graninihproblema, napada zbog tekog ivota" Italijana u Jugoslaviji,razliitih pristupa svetskim pitanjima, s obzirom na lanstvoItalije u severnoatlantskom paktu. Odnose izmeu Jugoslavije

    i Austrije takoe su povremeno remetili sporovi o pravimaslovenake manjine u Korukoj, naroito u oblasti kolstva,koja su bila utvrena Dravnim ugovorom o uspostavljanjunezavisne i demokratske Austrije. Ne obazirui se na injenicuda se slovenaka manjina nalazi pod meunarodnom zatitom,austrijske ovinistike organizacije su pokuavale da suze njenaprava i izvre reviziju odredaba Dravnog ugovora o dvojezi-nom kolstvu. Postupajui u duhu koegzistencije, Jugoslavija je

    razvila odnose s Belgijom, Norvekom, vedskom, Danskom.Savezna Republika Nemaka (SRN) zauzela je jedno od vodeihmesta u jugoslovenskoj trgovinskoj razmeni s inostranstvom. Upolitikim odnosima sa SRN Jugoslavija je polazila od realneinjenice da je nemako ujedinjenje oteano suprotnostimaizmeu postojeih blokova, odnosno da su dve Nemake vrstoukljuene u suparnike politike i vojne sisteme. Kao to jepriznala SRN, jugoslovenska vlada nije mogla da ignorie nipostojanje Nemake Demokratske Republike (NDR), s kojom jeuspostavila diplomatske veze oktobra 1957. Na to je SaveznaRepublika Nemaka polazei od tzv. Haltajnove doktrine,prema kojoj je samo ona bila pravni naslednik Treeg Rajha ilegitiman predstavnik nemakog naroda prekinula odnose sJugoslavijom. Jugoslo venski odnosi s Velikom Britanijom,Francuskom i SAD i dalje su se razvijali na bazi uzajamnokorisne saradnje", uprkos razliitim pogledima na svetskeprobleme. Predsednik Tito je posetio Francusku maja 1956. Do

    zahlaenja izmeu dveju zemalja dolo je kada je Francuska,zajedno s Britanijom i Izraelom, izvrila agresiju na Egipat,oktobra 1956, a razlike u stavu prema narodnooslobodilakompokretu alirskog naroda i jugoslovenska pomo njegovoj borbi

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    26/35

    0 U S OCI J AL I S TI KA J UG OS L AVI J A

    uticale su jo vie na pogoranje odnosa. Izmenjeni meunarod-ni uslovi naveli su Jugoslaviju da krajem 1957. zatrai obusta-vljanje amerike vojne pomoi i posveti panju proirivanjuredovne ekonomske razmene sa SAD. Za vreme XV zasedanja

    Generalne skuptine Ujedinjenih nacija, septembra 1960, pred-sednik Tito se u Njujorku sastao s amerikim predsednikomDvajtom Ajzenhauerom. Karipska kriza oktobra 1962, koja jezapretila direktnom konfrontacijom SAD i SSSR, dovela je dokvarenja jugoslovensko-amerikih odnosa. Jugoslovenski bro-dovi na plovidbi za Kubu, kao i jugoslovenska roba, bojkotova-ni su u amerikim pristanitima. Jugoslaviji su ogranienemogunosti dobijanja amerikih kredita. Ova ekonomska dis-

    kriminacija Jugoslavije prestala je posle posete predsednikaTita SAD i njegovog susreta s predsednikom Donom Kenedijemoktobra 1963. u Vaingtonu, jer je narednog meseca amerikiKongres doneo odluku da Jugoslavija zadri tretman najpovla-enije nacije.

    Jugoslovensko zalaganje za nezavisnost novoosloboenihzemalja Azije i Afrike i mogunosti ekonomske saradnje s njimadavali su osnovu za razvijanje veza. Jugoslavija je 1953. imala

    diplomatske odnose s Burmom, Egiptom, Etiopijom, Indijom,Iranom, Japanom, Jordanom, Libanom, Pakistanom, Sirijom.Ekonomska saradnja obuhvatala je, pored trgovine, i tehnikupomo, ukljuujui rad jugoslovenskih strunjaka i preduzea.

    Za otvorenost Jugoslavije prema svetu i njeno aktivnosudeonitvo u meunarodnim poslovima bilo je od odluujuegznaaja njeno savlaivanje dravnosvojinskog naslea, kojemusu imanentni autarhija i izolacija". injenica to je objektivnobila re o maloj zemlji potirala se vrednou jugoslovenskihkoncepcija, u kojima je tenja naroda za emancipacijom biladominantna tenja epohe.

    Sa stanovita daljeg uvrivanja meunarodnog poloajaJugoslavije kao nezavisne zemlje, dinamizma njene spoljnepolitike, njenog aktivnog istupanja u meunarodnoj zajednici godine 1954. i 1955. mogle bi da se oznae kao prelomne, uzuvaavanje znaaja prethodnih procesa i pojedinanih manife-stacija, koji su govorili o stalnom porastu njenog meunarodnoguticaja. Pored sreivanja odnosa s Italijom, ona je razvilasaradnju s Grkom i Turskom, koje je predsednik SFRJ Titoposetio 1954. godine. Sutina i ciljevi politike aktivne mirolju-bive koegzistencije blie su odreeni prilikom posete predsedni-

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    27/35

    OTPOR MONOLITIZMU U KOMUN ISTIKO M POKRE TU I VAN BLOKO VSKA POLITIKA 3 7 1

    ka Tita Indiji i Burmi decembra 1954 januara 1955. Govoreipred indijskim parlamentom, Tito je istakao da nejednakostmeu dravama i narodima, meanje u unutranji ivot drugih,podela sveta na interesne sfere i blokove, kao i kolonijalizam,

    predstavljaju osnovne uzroke nespokojstva oveanstva. Uzajednikom kominikeu Tito i Nehru su izloili platformuaktivne miroljubive koegzistencije. Jugoslavija je od 1954.godine postala stecite dravnika koji su udarili temelje politicinesvrstavanja. Car Etiopije Haile Selasije posetio je Jugoslaviju,kao prvi strani ef drave, jula 1954; burmanski premijer U Nujuna 1955; Davaharlal Nehru jula iste godine; princ NorodomSihanuk, na elu delegacije Kambode (Kampuije), jula, apredsednik Indonezije Ahmet Sukarno septembra 1956. Tito jeuinio uzvratnu posetu Etiopiji decembra 1955, a na povratku uzemlju posetio Egipat.

    Bandunka konferencija iz aprila 1955, kojoj je prisustvova-lo 29 delegacija zemalja Azije i Afrike, ukljuujui i delegacijuTurske kao evroazijske zemlje, osudila je kolonijalizam i dalapodrku borbi za nezavisnost novoosloboenih zemalja. Inici-jativu za ovu konferenciju dao je indijski premijer Nehru.Bandung je otvorio put nesvrstanosti, ali joj je Nehruova

    koncepcija grupisanja po teritorijalnom principu odzimalasvetsku dimenziju. Regionalni pristup nesvrstavanju bio jeNehruov pokuaj odgovora blokovima Istoka i Zapada, koji su,po njegovom shvatanju, takoe bili teritorijalno odreeni, priemu je istaknuti lider nesvrstavanja gubio iz vida njihoveglobalne interese. Nasuprot ovoj teritorijalnoj viziji nesvrstava-nja, Titova koncepcija je vodila rauna o zajednikim interesi-ma nesvrstanih zemalja, njihovom slinom poloaju u svetskom

    poretku i neophodnosti njihovog udruivanja u svrhu ostvariva-nja tih interesa.Na prvom multilateralnom susretu dravnika nesvrsta-

    nih", odranom na Brionima jula 1956, Tito, Nehru i GamalAbdel Naser usvojili su deklaraciju koja je osudila podelu svetana blokove i politiku dominacije. efovi Jugoslavije, Indije iEgipta zaloili su se za postepeno uklanjanje uzroka ratova,podrali borbu za razoruanje u okviru Organizacije ujedinje-

    nih nacija i izjasnili se za iskoriavanje atomske energije umiroljubive svrhe. U oblasti ekonomske saradnje Tito, Nehru iNaser traili su da se preko Ujedinjenih nacija pomae ekonom-ski razvoj nerazvijenih zemalja i uklanjaju smetnje za razvitak

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    28/35

    0 U SOCIJAL ISTIKA JUGOSL AVIJA

    meunarodne trgovine. Brionska deklaracija apelovala je zaprijem Kine u Ujedinjene nacije i dala podrku borbi narodaAlira protiv francuskih kolonizatora.

    Opasna kriza na Srednjem istoku posle egipatske nacionali-

    zacije Sueckog kanala, zbog koje su Velika Britanija, Francuskai Izrael napali Egipat 31. oktobra 1956, dovela je svet na ivicurata. Jugoslovenska vlada osudila je napadae i stala na stranuEgipta kao rtve agresije. Tokom reavanja ove krize ona jestavila jedan vojni kontingent na raspolaganje mirovnim snaga-ma Organizacije ujedinjenih nacija, stacioniranim izmeu egi-patskih i izraelskih snaga.

    Vlada FNRJ je 1957. uspostavila odnose s novoosloboenimafrikim zemljama Marokom i Tunisom; jula 1958. priznala jeRepubliku Irak, a jula 1959. otvorila diplomatsko predstavni-tvo u Gani.

    Nov put predsednika Tita u zemlje Azije i Afrike (Indonezi-ju, Burmu, Indiju, Cejlon, Etiopiju, Sudan, Ujedinjenu ArapskuRepubliku) i Grku, od decembra 1958. do marta 1959. vodio jeuvrivanju odnosa izmeu Jugoslavije i ovih zemalja i uspo-stavljanju veza s dravnicima koji su usvajali politiku mirolju-bive koegzistencije.

    Sem s azijskim i afrikim, Jugoslavija je poela aktivnije darazvija odnose i s latinoamerikim zemljama. Njena misijadobre volje posetila je junaavgusta 1959. Meksiko, Kostariku,Honduras, Kubu, Haiti, Venecuelu, Kolumbiju, Ekvador, Peru iBoliviju, a nezvanino i Argentinu i Brazil. Pobeda kubanskerevolucije, pod vodstvom Fidela Kastra, dovela je do tenjihveza izmeu Jugoslavije i novog reima, ali su one trpeleoscilacije zbog sukoba koncepcija u meunarodnom radnikom

    i komunistikom pokretu i jugoslovenskog neslaganja s kuban-skom politikom prema ostalim zemljama Latinske Amerike. Uokviru razvijanja jugoslovenskih odnosa s njima dolo je 1963.do posete predsednika Sjedinjenih Drava Meksika AdolfaLopeza Mateosa Jugoslaviji i puta predsednika Tita u Brazil,ile, Boliviju i Meksiko septembraoktobra iste godine.

    Pored razvijanja odnosa sa socijalistikim, zapadnoevrop-skim, susednim i novoosloboenim zemljama, Jugoslavija je

    aktivno uestovala u radu meunarodnih organizacija, presvega Ujedinjenih nacija. Na zasedanjima svetske organizacijeona se borila za pravo nacija na samoopredeljenje, podravalatenje kolonijalnih i zavisnih naroda, zalagala se za jaanje

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    29/35

    OTPOR MONOLITIZMU U K OMUNI STIKO M POK RET U I VANBLOKO VSKA POLITIKA 3 7 3

    OUN, reavanje sporova mirnim putem, za meunarodnu sarad-nju na principima dobrovoljnosti i ravnopravnosti i davanjetehnike pomoi nerazvijenim nacijama. Jugoslavija je u OUN i

    van nje ukazivala na nunost smanjivanja provalije izmeurazvijenih i nerazvijenih nacija. Jugoslovenska delegacija bilaje inicijator obrazovanja Specijalnog fonda OUN za davanjepomoi nerazvijenim zemljama, u vidu zajmova s niskomkamatom, radi sprovoenja programa razvoja. Tokom enev-skih razgovora o razoruanju 1955. Jugoslavija je dala podrkuindijskim predlozima o zabrani eksperimenata nuklearnimorujem i primirju u naoruavanju". Opte razoruanje bilo jejedan od ciljeva nesvrstanih zemalja. One su postigle velikiuspeh kada je na XIII zasedanju OUN (1958) usvojena rezoluci-ja koja je potvrivala principe koegzistencije.

    S jugoslovenskog stanovita, najpogodnija organizacija zasavlaivanje prepreka privrednoj saradnji meu evropskimnarodima bila je Evropska ekonomska komisija Ujedinjenihnacija. Meutim, jugoslovensko zalaganje za prevazilaenjeblokovskih oblika ekonomske saradnje u Evropi sudaralo se srealnou ekonomskih integracija zasnovanih upravo na blo-

    kovskim principima: Evropske ekonomske zajednice (EEZ) iSaveta za uzajamnu ekonomsku pomo (SEV). Kao u oblastipolitikih odnosa, Jugoslavija se i u oblasti ekonomskih odnosazalagala za politiku aktivne i miroljubive koegzistencije, gleda-jui na ukupnost tih odnosa kao na jedinstven i nedeljivkompleks. Jo 1955. ona je postala lan Evropske konferencijeministara transporta, organizacije koja je usaglaavala naporeza razvijanje evropskog saobraaja, a 1959. postala je pridrue-

    ni lan Opteg sporazuma o carinama i trgovini. Uestvovalaje kao posmatra u radu SEV-a i Organizacije za ekonomskusaradnju. Na osnovu sporazuma sa Savetom za uzajamnuekonomsku pomo od 17. septembra 1964, Jugoslavija je uzelauea u radu nekih njegovih organa, na principima ravnoprav-nosti i uzajamne koristi.

    Na XV zasedanju OUN 1960. predsednik Tito se sastao sNaserom, Sukarnom, Nehruom i Nkrumahom. Zasedanje je

    odrano u uslovima zaotrenih odnosa izmeu blokovskihvelesila. Predstavnici nesvrstanih zemalja podneli su rezolucijukojom su traili obnavljanje pregovora izmeu predsednikaSAD i predsednika vlade SSSR-a, ali ta rezolucija nije dobilaveinu glasova. Dalekosenija je bila ideja o odravanju ireg

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    30/35

    0 U SOCIJALI STIKA JUGOSL AVIJA

    sastanka najviih predstavnika n e s v r s t a n i h drava. Tito je uKairu u prolee 1961. predloio sazivanje takve konferencije.Inicijativu su prihvatili Nehru, Naser i Sukarno, i predloili da

    Beograd bude domain prvog skupa nesvrstanih zemalja. Nehruje na buduu Beogradsku konferenciju gledao kao na skup kojitreba da utie na smanjivanje zategnutosti izmeu SAD iSSSR-a. Iz ovih razlika proistekle su kompromisne odlukeBeogradske konferencije: donoenje deklaracije koja se,uprkos svojoj optosti, zalagala za menjanje sveta i poloajanovoosloboenih zemalja i upuivanje pisma efovima SAD iSSSR-a s apelom da se sastanu i pokuaju da spree izbijanjesukoba.

    Pozivi za uee na konferenciji neangaovanih (u blokov-skom smislu) upueni su 17. maja 1961. Pripremni sastanakodran je u Kairu 512. juna; na njemu je odlueno da sekonferencija odri 1. septembra. Prema utvrenom merilu koje je izgraeno jula 1961. prilikom susreta Tita, Nehrua iNasera u Kairu vanblokovske" su bile one zemlje koje suvodile nezavisnu politiku, podravale narodnooslobodilakepokrete, nisu pripadale nijednom multilateralnom niti bilate-

    ralnom vojnom savezu s nekom od velikih sila, i nisu na svojojteritoriji imale strane vojne baze.Na Beogradskoj konferenciji je punopravno uee uzelo

    25 zemalja: Alir, Avganistan, Burma, Cejlon, Etiopija, Gana,Gvineja, Indija, Indonezija, Irak, Jemen, Kamboda, Kipar,Kongo (Leopoldvil), Kuba, Liban, Mali, Maroko, Nepal, Saudij-ska Arabija, Somalija, Sudan, Tunis, Ujedinjena ArapskaRepublika (UAR) i Jugoslavija. U svojstvu zvaninih posmatra-

    a Konferenciji su prisustvovali i predstavnici oko 40 oslobodi-lakih, antikolonijalnih i naprednih pokreta iz svih delovasveta, te rukovodioci i predstavnici naroda Azije i Afrike koji suse jo nalazili pod kolonijalnom vladavinom. Konferencija jetrajala od 1. do 6. septembra.

    Deklaracija efova drava ili vlada neangaovanih zemaljausvojena na Beogradskoj konferenciji polazila je od toga da jemiroljubiva koegzistencija jedina alternativa hladnom ratu i da

    ona mora da bude osnova meunarodnih odnosa. Predstavnicinesvrstanih zemalja zahtevali su da se kolonijalizam to prelikvidira i da prestane nasilje nad zavisnim narodima. Jugosla-vija, Kamboda i Gana priznale su de jure privremenu vladuAlira. Konferencija je zakljuila da je neophodno odstraniti

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    31/35

    OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU I VANBLOKO VSKA POLITIKA 3 7 5

    ekonomsku nejednakost nasleenu od kapitalizma. Prihvaenaje Izjava o opasnosti od rata i Apel za mir. U njoj se trailo odefova SAD i SSSR-a da se sastanu i otklone opasnost odsvetskog sukoba.

    Beogradska konferencija bila je najvia taka u dotada-njem razvitku i formulisanju koegzistencije do koje su dolinarodi tri kontinenta. Velike sile zvanino su ignorisale znaajKonferencije. Stavove uesnika merile su prema bliskostisopstvenim gleditima.

    Dok je prva konferencija nesvrstanih bila politika manife-stacija, dotle je na Ekonomskoj konferenciji zemalja u razvoju,odranoj u Kairu jula 1962, uz uee 36 zemalja Azije, Afrike,

    Latinske Amerike i Evrope, razmotrena mogunost ubrzavanjaekonomskog i socijalnog razvoja nerazvijenih zemalja i prona-laenja puteva privredne saradnje. Konferencija se odlunoizjasnila za odravanje ekonomskog sastanka u okviru Ujedi-njenih nacija. Na Svetskoj konferenciji o trgovini i razvoju, uokviru OUN, odranoj u enevi martajuna 1964, predstavnici120 zemalja razmatrali su pitanje ekonomskih veza meudravama. Na enevskoj konferenciji je 77 zemalja u razvoju

    donelo deklaraciju koja je sadrala njihove poglede o oblicimabudue ekonomske saradnje.Na Titovu inicijativu odrana je i druga konferencija

    nesvrstanih zemalja, 510. oktobra 1964. u Kairu, uz uee 47drava kao punopravnih lanova pokreta nesvrstavanja i 10drava kao posmatraa. U vreme priprema za Kairsku konfe-renciju jo su ivela shvatanja o regionalnom okupljanju afrikihi azijskih zemalja, to se moglo videti iz akcije da se uporedo snjom odri i nov skup po ugledu na onaj u Bandungu. Zbogsmene vlasti u Aliru, gde je trebalo da se ovaj skup odri, izbog pada Ahmeta Sukarna, ova ideja je ostala neostvarena.Akcioni program menjanja sveta izloen u Beogradskoj iKairskoj deklaraciji jo je bio u zaetku, ne seui dalje odzahteva za olakice u trgovini i za ekonomsku pomo manjerazvijenim zemljama.

    U razdoblju izmeu dve konferencije nesvrstanih (19611964) svet je izbegao jednu od najopasnijih kriza posle rata,

    izazvanu postavljanjem sovjetskih raketa na Kubi i amerikimzahtevom da se to oruje neodlono ukloni s ostrva. Vlada SADje koncentrisala vojne efektive prema Kubi i suparnikombloku, a vlada SSSR-a dala izjavu da su Amerikanci preuzeli

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    32/35

    0 U SOCIJALISTI KA JUGOSLA VIJA

    na sebe odgovornost za svetski mir. Pretila je opasnost oddirektnog sukoba amerikih i sovjetskih brodova pred kuban-skim obalama. Kriza je smirena posle ponude Nikite HruovaDonu Kenediju da SSSR povue rakete pod uslovom da SAD

    garantuju nezavisnost Kube. Nesvrstane zemlje uticale su kaomoralni faktor na brzinu raspleta karipske krize, omoguujuiposredovanje generalnog sekretara OUN U Tanta izmeu suko-bljenih strana. Na pogoravanje odnosa u svetu naroito jedelovalo pojaano ameriko meanje u Junom Vijetnamu, nastrani tamonjeg marionetskog reima, i u jugoistonoj Azijiuopte. Amerika intervencija u Vijetnamu pretvorila se nared-nih godina u brutalan rat protiv naroda te zemlje.

    U itavom posleratnom razdoblju senku na svetski mirbacala je trka u naoruavanju. Izrada novih, savrenijih sred-stava za masovno unitavanje nastavljala se poetkom ezdese-tih godina nesmanjenom brzinom, dok je teret naoruavanjapritiskao sve zemlje. Sporazum o zabrani nuklearnih proba uvazduhu, na zemlji i pod vodom, postignut izmeu SAD,SSSR-a i Velike Britanije krajem 1963, nisu prihvatile Francu-ska, Savezna Republika Nemaka i NR Kina. Blokovi su i daljedavali osnovno obeleje meunarodnim odnosima, ali se Fran-cuska, od povratka generala arla de Gola na vlast, ve znatnoosamostalila od SAD, a Kina odvojila od SSSR-a, probijajuijo jednu veliku breu u nekada monolitnom svetskom komuni-stikom pokretu.

    Ohrabrenje u meunarodnim odnosima davao je, meutim,brz proces dekolonizacije. Krajem 1964. godine 36 od 115drava lanica Ujedinjenih nacija bile su afrike. U Aziji sustekli nezavisnost Malaja (1957), Singapur (1959), Kuvajt

    (1961), Zapadni Irijan (1962). Stupanjem velikog broja novo-osloboenih zemalja Azije i Afrike u meunarodnu zajednicuzaotravalo se pitanje likvidacije ostataka klasinog kolonijali-zma, suzbijanja neokolonijalizma (za koji je tipian primerdavao Kongo), i daljeg politiko-ekonomskog razvitka tihmladih drava. Smanjivanje ekonomske nejednakosti izmeurazvijenih i nerazvijenih zemalja postalo je zahtev vremena.

    Jugoslovenska politika aktivne miroljubive koegzistencije

    zasnivala se na borbi za mir, protiv rata. Jugoslavija jeuoavala opasnosti koje su se nadnosile nad svetom, opasnostiod daljeg hladnog rata i nadmetanja blokova, s mogunounuklearne odmazde. Nov rat znaio bi smak sveta, apokalipsu,

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    33/35

    OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU I VANBLOKO VSKA POLITIKA 3 7 7

    koja se morala izbei u ime ivota oveanstva. Svesne tezlokobne pretnje, nesvrstane zemlje stavljale su rat van zakona.Nikakvo irenje socijalizma pomou rata i po cenu strahovitihrazaranja i ljudskih rtava ne bi moglo da se opravda predistorijom. Meuzavisnost savremenog sveta inila je mir univer-zalnom kategorijom i nedeliivim procesom.

    U svojoj spoljnoj politici Jugoslavija se nije vezivala ni zaZapad ni za Istok.

    Miroljubiva koegzistencija i saradnja drava i naroda, bezobzira na razlike u drutvenom ureenju, oznaene su uuvodnom delu Ustava SFRJ iz 1963. kao podloga mira iravnopravnih meunarodnih odnosa. Iz takvog osnovnog opre-

    deljenja izvoeno je i praktino zalaganje SFRJ u svetskojzajednici za odbacivanje sile, opte razoruanje, pravo narodana samoopredeljenje i nacionalnu nezavisnost, podrku narodi-ma koji se bore protiv kolonijalizma, za ravnopravne ekonom-ske odnose i svestranu ekonomsku, politiku i kulturnu sarad-nju. U spoljnoj saradnji Jugoslavija je izgraivala nove oblikepovezivanja drava, naroda i ljudi. Ve godinama su njenegranice bile otvorene. Svojom spoljnom politikom nastojala je

    da to vie doprinese razvijanju demokratskih i socijalistikihodnosa u meunarodnoj zajednici.Prema Programu SKJ, otklanjanje ratne opasnosti stvaralo

    je uslove za bri napredak socijalizma, slabilo snage koje subile potencijalni protivnici mira, davalo borbi protiv imperijali-zma iru osnovu, suavalo prostor za hegemonistiku politiku,lomilo podlogu na kojoj je rastao birokratizam u zemlji imeunarodnim odnosima.

    U jeku afrike revolucije" Beogradska konferencija jasnose opredelila za vanblokovsku politiku. Nesvrstani su odbaciva-li shvatanje da u savremenom svetu vladaju veliki, da je to svetu kome odluuju brojana snaga i nuklearna mo. Svojompraktinom aktivnou pobijali su skeptine stavove o nesvrsta-nosti kao viziji daleke budunosti. Nisu teili blokovskojinstitucionalizaciji, stvaranju treeg bloka, ve ukidanju posto-jeih. Odbacujui vrste okvire blokovske organizacije, povezi-vali su se na osnovi optih interesa i stalne zajednike akcije.

    Blokovi su napadali neprestano rastuu skupinu nesvrstanih,nastojei da ih pocepaju, bace jedne protiv drugih, oboje"svojom ideologijom. Za njih je pokret nesvrstavanja bio privre-mena, vetaka i nestabilna tvorevina. Ocenjivali su njegove

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    34/35

    0 U SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

    lanice prema tome koliko su njima bliske ili daleke. Za Zapadje nesvrstanost u odreenim trenucima bila trojanski konjkomunizma", a za Istok rezervni kolosek" borbe za ostvariva-nje njegovih vlastitih ciljeva. irena je i teza o socijalitikojzajednici" kao prirodnom savezniku" nesvrstanih zemalja.

    irina i demokratska sutina nesvrstanosti izvirale su izdekolonizacije, postojanja Organizacije ujedinjenih nacija injenih principa, tenje naroda za prevazilaenjem ekonomske ikulturne nerazvijenosti, za zasnivanjem novih meunarodnihodnosa na naelima jednakosti i uzajamnog potovanja, otkla-njanjem opasnosti od nuklearnog rata i negacijom blokovskepodele sveta. Prerastanje nesvrstanih u svetski pokret svedoilo

    je o prihvatanju novih, progresivnih univerzalnih tendencija.Novoosloboene, nerazvijene i uglavnom male, nesvrstane ze-mlje morale su da se bore protiv tendencija neoimperijalizma,protiv ekonomske eksploatacije i uvlaenja u blokovsku igru;da trae originalne puteve razvoja, a ne da kopiraju metropolekojima su, koliko jue, bile potinjene. Pored spoljnog pritiska,one su nasledile i balast prolosti, rvale se s ekonomskimproblemima, bile optereene meusobnim sporovima. Nesvrsta-

    nost kao pokret i univerzalna doktrina o meunarodnimodnosima proizila je iz svih pomenutih izvora zajedno, kaorezultat novih odnosa u svetu. Perspektivno gledano, ona nijeuslovljena postojanjem blokova, jer predstavlja trajnu progre-sivnu tendenciju u meunarodnim odnosima. Nesvrstanost senije mogla svesti samo na jednu dimenziju: bilo ekonomsku,politiku ili regionalnu. Neprekidno se irila, uprkos strahu odrazvodnjavanja" pokreta. Dravnici nesvrstanih zemalja na-stojali su da to elastinije primenjuju naelo o prijemu u

    lanstvo pokreta. Koliko je ovaj poslednji moment uvaavannajbolje se vidi iz kategorizacije lanova na punopravne,posmatrae i goste.

    Nesvrstanost nije bila istovetna s klasinom neutralnou,koja je poivala na pasivnom stavu prema dogaajima istriktnom neopredeljivanju. Ostajanje van blokova nije znailo imirenje s njihovim postojanjem, ivotarenjem" pored njih.

    Umesto pasivne ravnotee i pacifistikog meditiranja, nesvr-stanost je oznaavala dinamian progresivan proces prevazila-enja blokovskih okvira, uspostavljanja meunarodnog povere-nja i reavanja sporova miroljubivim sredstvima. Nesvrstava-njem se nije obustavljala klasna borba u svetskim razmerima,

  • 8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 13

    35/35

    OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU I VANBLOKO VSKA POLITIKA 3 7 9

    ali se odluno odbacivala njena staljinistika verzija, to jest,irenje socijalizma pomou sukoba izmeu socijalistikih ikapitalistikih drava i njihovih blokovskih formacija. Sank-cionisanje nezavisnosti drava kosilo se s intervencionistikimmeanjem u poslove drugih i ograniavanjem suvereniteta.Protivna laviranju izmeu suparnikih blokova, politika nesvr-stanosti nije iskljuivala iskoriavanje objektivno postojeihprotivurenosti meu velikim silama. Aktivistika sutinaodvajala je jugoslovensku politiku nesvrstanosti od bilo kojeverzije neutralnosti poznate iz prolosti.

    Kao jedan oblik meunarodne saradnje, nesvrstanost je bilaprotiv konzerviranja i odbrane status quo-a, podstiui proces

    ostvarivanja prava naroda na samoopredeljenje. Samim tim, ona se suprotstavljala statinosti, provizornom miru i ideolo-koj koegzistenciji.

    Budui univerzalna politika koncepcija, nesvrstanost nijemogla da se teritorijalizuje u smislu vezivanja za ovaj ili onajkontinent. Pokret je stalno teio da povea broj lanica i da unjemu budu zastupljeni svi krajevi sveta. Konferencije nesvrsta-nih bile su najbolji barometar uspenosti ove programske i

    praktine politike orijentacije.Nesvrstane zemlje su nastojale da proire prostor svojeakcije u svetskoj organizaciji, ostvare u njoj svoja prava,dinamiziraju njen rad, suzbiju manipulacije velesila i uvedu ireoblike meunarodne saradnje.

    Pokret nesvrstanih nije dozvoljavao da se njegova aktivnostsvede na uzak krug privrednih i tehnikih pitanja i tako otupiotrica njegove borbe protiv imperijalizma. Kao antiteza bloko-

    vima u meunarodnim odnosima, pokret se borio za mir, zanove politike odnose u svetskoj zajednici i nov ekonomskiporedak. Zahvaljujui takvom kompleksnom politikom pristu-

    pu, izgraenom u upornoj idejno-politikoj borbi u kojoj jeJugoslavija prednjaila, s Titom kao jednim od neimara pokreta i u neposrednoj praksi, nesvrstanost se razvila u trajnustrateku orijentaciju ka obezbeivanju nedeljivosti svetskogmira, ouvanju samostalnosti drava, prevazilaenju starogekonomskog poretka i demokratizaciji meunarodnih odnosa.

    Ova orijentacija nije bila spekulativna i eklektika konstrukci-