Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 9

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 9

1/25

GODINE PROTIVURENOG RAZVITKA

U periodu pritiska socijalistikih drava na Jugoslaviju, KPJi masovne politike organizacije nalazile su se u mobilnomstanju. Politiki ivot u zemlji bio je pod njihovom potpunomkontrolom. Pokuaji graanskih snaga u zemlji i teroristikihemigrantskih grupa da obnove politiku aktivnost pokazali suse bezuspenim, iako su imali podrku najkonzervativnijihkrugova na Zapadu. S neskrivenim zadovoljstvom su staresnage doekale napad Informbiroa na KPJ 1948. One suoekivale raspad poretka, obnovu nekadanjeg ureenja podpritiskom Zapada, odnosno odstupanje komunista" od dotada-nje politike ili njeno osetno ublaavanje. Njihova oekivanja dase obnovi graansko drutvo u Jugoslaviji nisu iskljuivala ni

podrku socijalistikim dravama da bi se oslobodile jeretika"u komunistikom pokretu. Ustaka emigracija je nameravala danapad socijalistikih zemalja iskoristi za podrivanje unutra-

, njeg poretka ubacivanjem terorista u Jugoslaviju, ali je ova aktiv-nost preseena akcijom organa Uprave dravne bezbednosti ipodrkom naroda: ustaka grupa Ljuba Miloa i BoidaraKavrana je bila uhvaena. Politike organizacije s KPJ na elunalazile su se u sreditu borbe protiv propagande socijalistikihdrava i delatnosti pristalica Informbiroa u zemlji. laniceInformbiroa, naroito Maarska, Rumunija, Albanija i Bugar-ska, nastojale su da meu svojim manjinama u Jugoslavijiizazovu politiko neraspoloenje i pokrenu ih na nacionalni

otpor ali uzaludno. Stav pripadnika nacionalnih manjinaimao je izvor u opredeljenju Jugoslavije za antistaljinistikikurs. Sukobom 1948. mogle su se nasluivati perspektiveemancipacije od administrativnih metoda u vlastitoj zemlji kojesu ih mogle podseati na sovjetsku politiku primenjivanu u tzv.zemljama narodne demokratije, koje su za njih na osnovudelimine prakse u Jugoslaviji bile neprihvatljive. Jugoslavi-


2/25

Z ^ U S OCIJ ALIS TIKA J UG OS LAV IJ A

ja je svojom politikom u nacionalnom pitanju u toku narodno-oslobodilakog rata, a i posle osloboenja u periodu obnove iindustrijalizacije, vezivala manjinsko stanovnitvo za usposta-vljeni sistem odnosa. Na vlasti u tzv. zemljama maticamanalazila su se najcrnja i najtvra staljinistika jezgra. Oblasti ukojima je ivelo manjinsko stanovnitvo nalazile su se uz samegranice zemalja agresora i u njima se vodio pravi mali rat".Iz informbiroovskih zemalja ubacivan je propagandni materijal.Diverzanti i agenti su nailazili na granine jedinice, vojsku,

organe UDB-e, uz podrku metana, kao odbrambeni zid koji jespreavao razlivanje propagande dalje u unutranjost zemlje,sasecajui namere ubaenih grupa informbiroovskih agentura.Situacija je bila vanredna i onemoguavala aktivnost petekolone". U graninom pojasu je bilo zabranjeno kretanje bezspecijalnih propusnica, a reim nadzora pojaan. Mere kontroleUDB-e nisu mimoilazile ni rukovodstva, amortizujui mogu-nost eventualnog pokazivanja solidarnosti sa politikom i sub-verzivnom aktivnou iz susednih zemalja. CentralizovanaUDB-a u rukovodeim organima nije imala pripadnike manji-na. U tesnoj saradnji s masovnim politikim organizacijama,snage Uprave dravne bezbednosti vodile su nepomirljivu

borbu protiv pristalica Informbiroa i protiv stranih obavetaj-nih slubi u Jugoslaviji. Osujeivani su pokuaji stvaranjaan ti jugoslovenskih punktova u zemlji, ubacivanja agenta izsusednih drava i prebegavanja jugoslovenskih graana prekogranice.

Mada suoeno s posledicama ekonomske blokade koju jezaveo Informbiro, rukovodstvo KPJ nije odustalo od izvrava-nja petogodinjeg plana. Nastavljanjem socijalistike izgradnjePartija je pobijala informbiroovsku propagandu da e Jugosla-viju progutati" kapitalistike zemlje i da je nemogue graditi

I socijalizam bez pomoi SSSR-a. OdlukorriJsfarodne skuptineFNRJ izvrenje plana produeno je za jednu godinu (1947

I 1952). Drugi plenum CK KPJ januara 1949. revidirao jeI ekonomsku politiku i postavio realnije planske ciljeve. Kritina! situacija u kojoj se nala Jugoslavija 1948. otkrivala je s l a b o s t i. prvog petogodinjeg plana privrednog razvitka: gradnju bez

ekonomske raunice, iroki front" ulaganja i investicionihpreterivanja. Dalja izgradnja usmerena je na dovravanje klju-nih objekata. Iz razloga vojne bezbednosti promenjena su mestaizgradnje vie industrijskih preduzea.


3/25

G ODINE PR OTIV UR ECNOG R AZ VITKA 2 6 5

U novostvorenoj situaciji CK KPJ je zapoeo suavanjeinvesticione izgradnje, zatraio okretanje nacionalnim izvorimai pojaanu mobilizaciju svih ljudskih i materijalnih snagazemlje. Naglaavao se znaaj tednje, radne discipline, suzbija-nja rasipnitva i zloupotreba; podsticalo se takmienje i preba-c i van j e planskih zadataka; isticala se vrednost usvajanja noviht e h n o l o k i h iskustava. Privredno naprezanje zemlje nateralo jegraane na novo stezanje kaia". Jednu od formi mobilizacije

u n u t r a n j i h novanih sredstava predstavljali su narodni zajmo-

vi petogodinjeg plana razvitka narodne privrede. Prvi takavzajam, u iznosu od 3,5 milijardi dinara, vlada FNRJ je raspisala3. juna 1948. pod parolama: Istina mora pobediti" i Radomemo dokazati da Jugoslavija gradi socijalizam". Drugi zajam,u visini od 3 milijarde dinara, raspisan je 1950. Sem prikuplja-nja znatnih novanih sredstava, raspisivanjem ovih zajmovapostizali su se i drugi politiko-ekonomski rezultati: s jednestrane, milioni graana upisnika narodnih zajmova manifesto-vali su politiku podrku vladi i njenoj politici odbranenezavisnosti zemlje, a s druge je prikupljanje vika sredstavapomagalo uspostavljanju ravnotee izmeu ponude i potranje,smanjujui pritisak na robne fondove.

Pored ekonomske blokade socijalistikih drava, Jugoslavi-ju su u ovom kritinom periodu pogodile i druge tekoe. Sue1950. i 1952. uticale su na smanjivanje nacionalnog dohotka.Ratom u Koreji 1950. prouzroen je veliki skok cena nasvetskom tritu, koji je oteavao nabavku industrijskih urea-ja i sirovina. Zaotravanje meunarodne situacije i agresivnipritisak SSSR i drugih socijalistikih drava na Jugoslavijuizazvali su znaajno poveanje materijalnih rashoda u svrhunarodne odbrane.

Plan se izvravao prvenstveno zahvaljujui naporu naroda iogromnim rtvama radnih ljudi. Od 1948. do 1950. lanstvoNarodnog fronta Jugoslavije radilo je u brigadama na dovra-vanju krupnih objekata u rudarstvu, umarstvu, graevinar-stvu kao i onih od lokalnog znaaja. Omladinske radne

brigade uestvovale su u izgradnji elezare u Nikiu, valjaoni-ce bakra u Sevojnu, fabrike kablova u Svetozarevu, tekstilnefabrike u Novom Pazaru, fabrike magnezita u Kraljevu, tvorni-ce parnih kotlova i hidraulinih strojeva u Zagrebu, industrij-skih objekata u Zenici, Vareu, Goradu. U toku 1951. godine86.000 omladinaca gradilo je elezniku prugu Doboj


4/25

Z ^ U

S OCIJ ALIS TIKA J UG OS LAV IJ A

Banjaluka. U izgradnji 54 druga objekta uestvovalo je 966.420omladinaca i omladinki, a u lokalnim akcijama oko 500.000.Takmienje je bilo trajni metod rada u proizvodnji i nagradilitima irom zemlje, naroito uzimajui maha u rudarstvui umskoj industriji. Kampanja prebacivanja planskih zadatakakoristila se kao moralni i politiki podstrek za jo irumobilizaciju radnike klase i radnih masa.

Uprkos ogromnom zalaganju i samoportvovanju radnikeklase, planirana proizvodnja je u mnogim vanim granama

znatno podbacivala usled delovanja vie sloenih uzroka, poevod ekonomske blokade socijalistikih drava do velikih rashodaza narodnu odbranu, nerealnih planskih zadataka, nedostatkamaina, opadanja uvoza sirovina, koje je imalo za posledicunedovoljno iskoriavanje postojeih industrijskih kapaciteta.Zalaganje na radu i visok moral nisu mogli da nadoknadenestaicu sirovina i neodgovarajuu tehnologiju niti da dokrajasavladaju druge objektivne prepreke. Ali iako planirana proiz-

? vodnja nije postizana, postepeno su se sagledavali rezultatii industrijalizacije. Od 1950. do 1952. sagraeno je u Jugoslavijii vie velikih fabrika, hidrocentrala i drugih objekata, koji supredstavljali osnovu industrijalizacije: fabrika amota u Aran-

elovcu, eliana u Gutanju, visoka pe u Sisku, Nova Trepa,hidrocentrale Vinodol, Slap Zete, Moste, termoelektrana VelikiKostolac, dalekovod Kostolac Svetozarevo itd. U saobraajje puten moderni put Beograd Zagreb, dug oko 400 km.

5 Kljuna pitanja Jugoslavije, meunarodne veze, spoljna trgo-vina, reorganizacija aparata, pravac privrednog razvitka, kadro-vi, otkup, naoruanje armije i vojna industrija, kolektivizacija,organizaciona pitanja, itd. i dalje su se reavala na PolitbirouCK KPJ. No, zanimljivo je da uvoenje radnikih saveta nijerazmatralo na ovim sednicama 1949. godine, bar koliko se moe

videti iz postojeih zapisnika o radu ovog tela. lanovi Politbi-roa su kooptirani u toku rata, ali i posle rata. Makedonija je tek1948. na Prvom plenumu CK KPJ dobila svoga predstavnika uPolitbirou CK KPJ, Lazara Kolievskog, kao kandidata ovogtela, koji je na ovu funkciju izabran na Petom kongresu KPJ,jula 1948. godine. Jednu od bitnih odlika ovih tela, Politbiroa iCK KPJ, ini to to nisu bila sastavljana po nacionalnomkljuu". No, CK KPJ je poivao na principu nacionalnogpredstavnitva, ali bez formalnog i strogog izbora po nacional-nim merilima i s r a z m e r e do take simetrije. lanovi ovih tela


5/25

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA 30 7

nisu se birali kao predstavnici odreene nacije. Do toga je poprvi put dolo na Osmom kongresu SKJ, 1964. godine. Naplenumima 19481953. dominirala je optejugoslovenska poli-tika, uz uvaavanje potreba ili specifinosti pojedinih republi-ka. Organizaciona struktura partije morala je, po Titu, bitijedinstvena.

Uvoenje oblasti 1949. znailo je u sutini jaanje centrali-zaci je a ne decentralizacije. Prilikom uvoenja oblasti 1949.godine, Jugoslavija je ovako bila podeljena: Srbija drinskaoblast (Valjevo), umadijska (Kragujevac), beogradska (Beo-grad), timoka (Zajear), moravska (Ni), Hrvatska zagre-baka oblast (Zagreb), slavonska (Osijek), karlovaka (Karlo-vac), Dalmacija (Split), oblast Istre i Hrvatskog primorja(Rijeka), Bosna i Hercegovina banjaluka (Banjaluka),tuzlanska (Tuzla), sarajevska (Sarajevo), mostarska (Mostar),Makedonija skopska oblast (Skoplje), tipska (tip), bitolj-ska (Bitolj), Slovenija primorska (Postojna), mariborska(Maribor), ljubljanska (Ljubljana). Ove ovlasti su bile i nekedrutveno-ekonomske celine, sem spojneg" dela Slovenije(granine oblasti prema Italiji i Austriji). Jedino Crna Gora, kaoprostorno mala i po broju stanovnika najmanja republika, nijepodeljena na oblasti. Stvaranje oblasti je obrazloeno kaostepenica izmeu republika i sreza". Zbog visokog stepenamobilizacije brojnih drutvenih, politikih i ekonomskih efekti-va trebalo je sve poslove zadrati u rukama Partije. Na Drugomplenumu CK KPJ januara 1949, Kardelj izriito kae da se satolikom mainerijom" (misli na srezove) ne moe rukovoditi izjednog centra. Jedini protivnik ove podele je bio Miha Marinko,smatrajui to vraanjem ,,na stare kneevine" (Kranjsku, Koru-ku . . .). Po njemu je postojala opasnost da oblasni komitetipostanu jai od Centralnog komiteta, ali mu je Tito uzvratio dado toga ne moe doi. Marinko je strahovao od decentralizaci-je, iako je uspostavljanjem jo jedne administrativno--birokratske stepenice CK KPJ olakavao nadzor i rukovoenjecentralnim komitetima republika. Ova podela je bila privreme-na, oznaavajui vii stepen centralizacije jugoslovenskogdrutva.

Januara 1949, stvoren je Organizacioni biro CK KPJ,izabran na predlog Politbiroa, a sastavljen od ljudi koji supokrivali odgovarajue sektore. inili su ga: Tito, Kardelj,ilas, Rankovi, Gonjak, Vukmanovi, B. Nekovi, Veljko


6/25

Z ^ U

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Zekovi, V. Vlahovi, O. Karabegovi, Krsto Popivoda, uroSalaj, Petar Stamboli, Vida Tomi. Ovakvim sastavom po-kriveni" su: vojska, vlast, spoljni poslovi, ideologija, kadrovskaproblematika, kontrolna komisija, Sindikat, Narodni front,organizacija ena. U tom telu je na najefikasniji nain bilausredsreena mogunost uvida, intervencije i pokretanja inici-jative, jer su svi organi i organizacije bile zastupljene u njemu.

Republika rukovodstva su do 1948. radila bez plenuma isekretarijata. Na Drugom plenumu CK KPJ zakljueno je da se

obrazuju sekretarijati. Veze izmeu CK KPJ i ostalih rukovod-stava odravane su preko Politbiroa CK KPJ, internih partij-skih tela CK KPJ (organizaciono-instruktorskog, agitaciono--propagandnog, kadrovskog), Kontrolne komisije CK KPJ, a ipovremenih sastanaka CK KPJ (Politbiroa) sa biroima repu-blikih partijskih rukovodstava. Na kraju 1948. odrani su iosnivaki kongresi KP Crne Gore i KP Bosne i Hercegovine,ime je reorganizacija KPJ na principima formulisanim naetvrtoj zemaljskoj konferenciji bila zavrena.

Broj lanova KPJ iznosio je januara 1949. godine 480.684.Taj broj je po republikama izgledao ovako: Srbija 167.025,Hrvatska 85.369, Slovenija 10.745, Makedonija 27.074,Crna Gora 16.214, Bosna i Hercegovina 52.014,Jugoslovenska armija 94.353.

Porast partijske organizacije u aprilu 1948. je iznosio8,98%, u junu 64,19%, u decembru 69,36%, to prema Aleksan-dru Rankoviu znai da se partijska organizacija poveala od285.147 na 482.938 za 197.791".

Analiza ove tabele pokazuje da su sektaka ogranienja zaprijem u KPJ iz vremena rata nestala. Ublaeni su i velikizahtevi koji su se postavljali pred komuniste posle rata. Sada jeu partiju masovnije primano (kandidati, lanovi SKOJ-a koji sestopio sa NOJ, omladinci i drugi graani). Zadrana su i dalje

osnovna merila kadrovske partije. Polovinom 1948. u pitanju jedvostruko vea partija (s kandidatima) nego s poetka istegodine (258.923). Umesto da se osipa i smanjuje, ona seuveavala. Nova ideologija se suoavala sa kadrovima niskogobrazovanja, egalitarne filozofije, naviknutih na direktivni stilrada. KPJ se daleko vie proirivala nego to se iz nje osipalolanstvo. Podaci govore o velikom broju komunista koji suotpali u vreme pritiska Informbiroa. Meu njima se nalaziopovei broj b o r a k i h kadrova i ubeenih komunista, koji su


7/25

GODINE PROTIVURECNOG RAZVITKA 2 6 9

podlegli indoktrinaciji i dogmatskim vienjima sukoba, i kojinisu mogli da se snau u velikom istorijskom preokretu. ak ideo komunista koji se izjanjavao za novu politiku samoupra-v l j an j a nije ovu razumeo, i strahovao je od novina; plaio sedezorganizacije, naputanja komunistikog kursa i restauracijeg r a a n s k o g drutva. Ameriki izvori iz toga vremena govore daje maral Tito u kontaktima sa amerikim politiarima, diplo-matama i poslovnim ljudima isticao ova strahovanja. Deo starihkadrova je verbalno prihvatao nove inicijative i na njihovom

izvrenju izgarao, ali su se teko oslobaali balasta starogsindroma komuniste. U partiju je tada prodrla i velika slube-nika masa koja e izmeniti njenu socijalnu strukturu. Otpao jei deo srednjih seljakih slojeva, saveznika" partije u narodno-oslobodilakom ratu i revoluciji, koji nisu hteli da slede putsocijalistike izgradnje na selu, ili jednostavno nisu mogli dapodnose kolektivizaciju, otkup, prinudne mere, zanemarivanjesrpskih krajeva.

Partija e narednih godina izgubiti uporite na selu, koje jesve manje znailo u socijalistikoj izgradnji, im su prolikritini trenuci akutnih zaotravanja pitanja ishrane, i dolo doprenoenja teita dokraja na transformaciju agrarne zemlje u

industrijsku. Pomeranja stanovnitva su vrena prema gradovi-ma u kojima su nicale nove industrije.O visokom stepenu centralizacije i birokratizacije rukovo-

dee partijske strukture u vreme pritiska IB-a govori nomen-klatura CK KPJ koju je na Drugom plenumu CK KPJ, januara1949, predloio Aleksandar Rankovi. Imala je da poslui kaoosnova rada u svim upravama i odeljenjima za kadrove. Potom sistemu", prema Rankoviu, svako partijsko rukovodstvoimae odreen broj rukovodeeg kadra u partijskim rukovod-stvima, dravnom aparatu i privredi, kao i visoko kvalifikova-nih strunjaka partijaca i nepartijaca, koje e voditi na svojojnomenklaturi, prouavati ih, pratiti i pomagati njihov razvoj i

donositi odluke o postavljanju na dunost, odnosno smenjivanjusa dunosti." Nomenklatura CK KPJ obuhvatala je ukupno oko9.000 dunosti.

Zaokupljeno borbom za ouvanje nezavisnosti zemlje ipronalaenje puteva dalje socijalistike izgradnje, rukovodstvoKPJ se posle sukoba s Informbiroom nalo i pred sloenimteorijsko-politikim pitanjima razvoja socijalizma u Jugoslaviji.Sukob 1948. i jugoslovenska praksa izgradnje socijalizma


8/25

Z ^ U S OCIJ ALIS TIKA J UG OS LAV IJ A

otvarali su niz novih ideoloko-teorijskih i praktino-politikikproblema, koji su traili odgovor. U teoriji i praksi poela su djjse postavljaju pitanja o karakteru svojine u socijalizmu (drav-lna ili drutvena) i drutveno-ekonomskih odnosa uopte, oduJmiranju drave posle osvajanja politike vlasti od radnikeklase; o ulozi drave u rukovoenju privredom, o planiranju usocijalizmu, sutini proleterskog internacionalizma i odnosimameu socijalistikim dravama; o stavu prema nacionalnooslo-bodilakim i drugim revolucionarnim pokretima; o ulozi sub-jektivnog politikog faktora i, uopte, politikoj organizacijidrutva prelaznog perioda. Odgovori na ova i druga pitanja nisumogli da se nau preko noi. Staljinizam je svojim dogmati-zmom zadugo umrtvio stvaralaka traenja. Revizija starihreenja odvijala se uporedo s naelnom negacijom i kritikomnajizrazitijih staljinistikih pogleda u oblasti dravne organiza-cije, rukovoenja privredom, partijske organizacije, kulturnogstvaranja. Ovaj proces prevazilaenja starog i uvoenja novogkontradiktoran je i vezan za savlaivanje otpora, nerazumeva-nja i tekoa. Stare ideje bile su duboko ukorenjene u svestiljudi.

Rukovodee snage jugoslovenskog drutva zapoele su bor-

bu za socijalistiku demokratiju u tekim uslovima: podestokim pritiskom Informbiroa, u kritinoj meunarodnojsituaciji, sred blokovskih sukoba, koji su dostigli vrhunac ukorejskom ratu. Dravna svojina predstavljala je dominantanoblik svojinskog odnosa. Sve snage u zemlji bile su prenapreg-nute radi izvrenja petogodinjeg plana. Nerazvijena ekonomikauslovljavala je nizak nivo proizvodnje. Demokratske tradicije uzemlji nisu imale dublji koren. Kulturna zaostalost, kao posle-dica materijalne nerazvijenosti i politike predratnih reima,dostizala je u nekim krajevima zemlje porazan nivo.

Socijalna struktura Jugoslavije menjala se prvih p o s l e r a t n i hgodina, ali je u njoj i dalje preovlaivalo seljatvo. Stare klase

su poraene u ratu, eksproprisane, prilagoene izmenjenimprilikama, pretopljene u Narodnom frontu ili izgubljene uneizvesnostima politike emigracije posle drugog svetskog rata.Sa sela su priticali u gradove u fabrike, na velika gradilita budui industrijski radnici, preko noi osposobljavani nateajevima za tesare, zidare, varioce, livce, mainiste i drugepozive. Mlai seljaci (za razliku od starijih, koji se nisu radoodvajali od svojih njiva) inili su, mobilisani u brigadama


9/25


Narodnog fronta, glavninu novih industrijskih radnika. Ospo-sobljavajui se da rukuju strojevima, dojueranji seljaci su seuili pismenosti, osvajali prva kulturna znanja, sticali osnovnaiskustva u oblasti organizacije i upravljanja proizvodnjom. Sasnaenjem centralizma i proirivanjem sfere administrativneintervencije rastao je inovniki aparat u dravnoj upravi iprivredi, kako na saveznom, tako i na republikim i lokalnimnivoima. U periodu administrativnog rukovoenja privredomrazgranjavali su se i profesionalizovali aparati drutveno-

-politikih organizacija.Unutranji razvitak posle sukoba s Informbiroom tekao je uznaku protivurenih traenja novih puteva. Godina 1949.predstavlja prelomnu godinu u razvitku socijalistike Jugosla-vije, ali i godinu nabijenu kontradiktornim procesima. Stiglo sedo granice kada vie nije moglo po starom, a trebalo je pronainova reenja i za njih se izboriti u najsloenijim unutranjim imeunarodnim okolnostima. KPJ je od defanzive prela uofanzivu; izdrala je staljinistiki nalet i krenula u novompravcu; shvatila je, u najkritinijem asu, da se moe opstatisamo uz otpor i aktivan program a ne uz slepo povlai-vanje Staljinovoj dogmi. Dok je zaklinjanje na vernost Sta-

ljinu, slanje telegrama, postavljanje obaveze na petom kon-gresu da se pronae reenje izmeu dveju partija, kopiranjesovjetskog statuta, itd. moglo biti taktika varka vrha dase dobije u vremenu i otkloni mogunost unutranje diver-zije u okviru strategije nezavisnosti, dotle se od prolea 1949.prelo na dalekosene planove preobraaja socijalizmau demokratskom pravcu, obezbeivanja jedinstva u sloenojsredini, oslobaanja misli od naslaga staljinistike dogmatike.No, preovlaivanje gledita o dobijanju predaha i nalaenjaodbrambenih reenja, sazrevanju novih koncepcija, hipoteze izistraivanja ne iskljuuju i dogmatske otpore u vlastitoj par-tiji, muni proces ideolokog otrenjavanja, saznavanje no-

vih perspektiva. Ovaj protivureni proces moe se u fenome-noloko-dogaajnoj sferi pratiti preko pokuaja rehabilitacijeNarodnog fronta kao optepolitike organizacije koja se svevie pretvarala u privezak administrativnog i partijskog apa-rata; srastanja partije i drave (realna i personalna unija); sa-zrevanja samoupravne koncepcije polovinom 1949. na nefor-malnim sastancima Kardelja, ilasa, Kidria, Tita i drugihrukovodeih ljudi (o emu nema za sada druge dokumen-


10/25


11/25


u izgradnji socijalizma. Teorijski organ CK KPJ Komunistpisao je januara 1949. da svako izuavanje zakonitosti socijali-stike izgradnje treba da polazi od izuavanja konkretnihdrutvenih odnosa u Sovjetskom Savezu".

U partijskoj publicistici pojavili su se dublji kritiki osvrtina odnose izmeu socijalistikih zemalja, iskustvo narodnooslo-bodilake borbe, nacionalno pitanje. Marta 1949. Milentijep o p o v i je u Komunistu dao analizu ekonomskih odnosaizmeu socijalistikih zemalja, meovitih drutava, razmene pos v e t s k i m cenama, vidova diskriminacije i eksploatacije; KoaP o p o v i je u istom organu osvetlio osobenosti oslobodilakograta naroda Jugoslavije, ukazujui na sve ono znaajno i novoto je ovaj doneo u zajednikoj borbi za slobodu i nezavisnost,kao i na odluujuu ulogu Partije u njemu; Lazar Kolievskirazgolitio je aprila 1949. parolu o nezavisnoj makedonskojdravi u okviru balkanske federacije, parolu koja je, slinostavu BRP (k) iz 1943, podsticala nacionalizam i separatizam uNR Makedoniji. lanak Maksa Bae 0 nekim pitanjima kritikei samokritike u SSSR-u", takoe objavljen u Komunistu1949. oznaio je poetak kritikog ralanjivanja staljinistikeideologije.

Iako za socijalistiki preobraaj sela na bazi podrutvljava-nja poljoprivrede nisu postojali agrotehniki uslovi, Drugiplenum CK KPJ doneo je zakljuak da se teite baci nastvaranje seljakih radnih zadruga. Ovaj skup je istakaonunost jaanja partijskog aparata pri svim rukovodstvima, aposebno organa za agitaciju i propagandu i za kadrovskupolitiku. Plenum je zaotrio i pitanje partijske kontrole nadradom dravnih organa. Trailo se tenje usaglaavanje radapartijskih i dravnih organa u privredi i na drugim podrujima.Odlueno je da se obrazuju oblasni narodni odbori, ime sepoveavao administrativni aparat. Sukobljena s brojnim poli-tikim i privrednim tekoama, KPJ je izlaz iz naraslih

unutranjih nevolja traila u administrativnom sistemu, inter-venciji partijskog aparata i profesionalizmu u partijskom radu.Jugoslavija je krenula u preobraaj sela pri krajnje niskoj

agrotehnikoj osnovici: zemlja je tada imala svega 6.500 trakto-ra. KPJ je definisala zadatke svoje politike na selu: prvo,likvidirati ostatke kapitalizma; drugo, sprovesti prehrambenupolitiku; tree, pojaati tempo socijalistikog preobraaja sela.Ovo pitanje nije nauno ispitano, ali najvei deo pisaca iznosi


12/25

r


13/25


n a l a z i l a dva osnovna zadatka: izvrenje petogodinjeg plana iborba za nove odnose na selu, tj. kolektivizacija. Kao i KPJ,N a r o d n i front Jugoslavije znatno je poveao svoj aparat.

G o v o r e i pred Narodnom skuptinom maja 1949. o Predlo-gu zakona o narodnim odborima, Edvard Kardelj je naglaavaoznaaj razvitka socijalistike demokratije u smislu vee narod-ne samouprave". Polovinom iste godine odrano je savetovanjeo lokalnoj privredi, na kome je podvueno da je proirivanjep r i v r e d n i h ovlaenja narodnih odbora neophodno.

Trei plenum CK KPJ, odran krajem 1949. godine, formu-lisao je neke ideje koje su nagovetavale nova shvatanja oputevima i metodama socijalistike izgradnje u Jugoslaviji.Upozoreno je na krenje principa dobrovoljnosti pri osnivanjuseljakih radnih zadruga, uz preporuku da se one iznutrauvruju, a ne brojano poveavaju. U vezi s poblemimakolstva istaknuto je da je cilj obrazovanja i vaspitanja stvara-nje svestrano odgojenog slobodnog graditelja socijalizma. Za-traeno je da se komunisti zaloe za vaspitavanje slobodnih,socijalistikih ljudi, ljudi koji smjelo i odvano misle i rade, kojisu iroki i raznovrsni u shvatanjima, a ne ljudi iji e umovi bitipotiteni". Istupljeno je protiv pretvaranja prosvetnih radnika u

inovnike za prosvjetu", protiv ukalupljivanja i tipiziranjaobrazovanja. Ukazano je na potrebu produavanja tradicijaborbe za demokratsku i naprednu kolu. CK KPJ se zalagao zadebirokratizaciju i decentralizaciju rukovoenja prosvetom ikulturom. Trailo se smanjivanje glomaznog aparata u savez-nim i republikim organima, odnosno razvijanje inicijativelokalnih organa vlasti i prosvetnih i kulturnih ustanova.

Zaostalost u oblasti kulture KPJ je savlaivala demokrati-zacijom, odnosno proirivanjem kruga korisnika kulturnihdobara, razvijanjem mree kulturnih ustanova, borbom zanacionalnu ranopravnost. Prvi podsticaji u tom pravcu dati suneposredno posle osloboenja, kao rezultat revolucionarnihtekovina. Za kulturu i prosvetu obezbeivana su vea materi-jalna sredstva, osnivane nove ustanove (domovi kulture, narod-ni univerziteti, pozorita, kulturna drutva, kole, fakulteti),stvaran nov kadar. Nastavljene su masovne kampanje radisuzbijanja nepismenosti. Prvi kongres prosvetnih radnika 1946.doneo je odluku da se za ovu akciju mobilie sav raspoloivikadar. Nezavisno od ostvarenih rezultata, optimistike progno-ze o savlaivanju nepismenosti sudarale su se u Stvarnosti s


14/25


15/25

G ODINE PR OTIV UR ECNOG R AZ VITKA 2 7 7

i u dogaajima 1949. nezadovoljstvo intelektualcima. Popravilu", kae, iskustva sa dovitljivim", pametnim intelek-tualcima" koji imaju smisla ,,za agitaciono-propagandni rad, anijesu do kraja odani Partiji veoma su alosna".

Opredeljivanje za socijalistiku demokratiju bilo je odree-no nizom razloga, koje su rukovodei ljudi KPJ objanjavali naisti ili srodan nain, ve zavisno iz kojeg su ugla posmatraliuzroke nasilja zatitnog aparata, perspektivu razvitka, poreklodeformacija, usklaivanje poetnih formi samoupravljanja sa

ulogom pojedinaca u upravljanju drutvom. Generalni sekretarKPJ, J. B. Tito, smatrao je da je politika u toku duna daraisti s ostacima iz sovjetske prakse, to jest prakse SKP (b) iInformbiroa, jer su ostaci takve prakse onemoguavali slobodnuraspravu graana. Sa velikim historijskim zadatkom" odbranemarksizma-lenjinizma od revizionistikih pokuaja Partija je po Titu bila duna da razvija socijalistiku demokratiju.Ova alternativa bila je jedno od najsnanijih oruja u sukobusa birokratskom praksom socijalistikih zemalja. Borba sa plat-forme dravne svojine, vladavine birokratskog centralizma iideolokih projekcija birokratskih snaga u meunarodnim raz-merama nije davala nikakvu ansu Jugoslaviji u odbrani neza-

visnosti i oivotvorenju prava na samostalan razvitak socija-lizma. Za Aleksandra Rankovia, nosioca referata o zakoni-tosti na etvrtom plenumu, sudstvo je kao instrument jedno-strane primene", esto primenjivano pogreno prema potenimgraanima". Teite njegovog razmiljanja i analize zakonitostisvodilo se na to da je prenoenjem funkcije drave na neposred-ne narodne organe", neizbeno rasla samostalnost graana ovrednosti njihove line slobode i njihovih ljudskih prava, o ulozigraanina pojedinca u upravljanju drutvenim ivotom". Idalje: Jaanje svesti graana ne moe se izdvojiti od jaanjanjihove svesti o njihovim linim pravima i linoj slobodi."Ciljevi nove politike jasno su definisani: prvo, uvrenje

mesta pravosua u dravnom ureenju i proirivanje izvesnihnjegovih ovlaenja u pravcu jaanja zatite prava graana izakonitosti; drugo, uvrenje zakonitosti i odluno suzbijanjepojava svake samovolje i nezakonitih postupaka, bilo od koga iu ma kom obliku dolazili.

Dve masovne pojave, informbirovtina" i otpori na selukolektivizaciji i otkupu, sainjavale su tih godina bitne objekteza intervenciju represivnih i pravosudnih organa. Novom


16/25


17/25


svetinja i najprea dunost svakog graanina, vezano za genera-la Duana Simovia, jer su postojala znanja o daleko savrenijimsredstvima lomljenja ljudi u vreme carske Rusije i staljinskihlogora. ak i Svetozar Vukmanovi u svojim poznatim memo-arima iz 1971. Revolucija koja tee, knj. II, kae da nije znao zapostojanje ove jadranske kaznionice za mrvljenje ljudi i mon-struozno preobraavanje linosti. Bivi oficir UDB-e SlobodanKrsti (Ua") izjavio je poetkom 1988. da mu je AleksandarRankovi naredio da preuzme radove na Golom otoku, predvi-

enom za logor, jer su zatvori puni pripadnika IB. Ostrvo jeu prvom svetskom ratu inae sluilo za smetaj ruskih zarob-ljenika koji su na njemu masovno umirali. Goli otok je AugustAugustini spominjao Ivanu (Stevi) Krajaiu kao mesto bogatokvalitetnim mermerom. Istoriarima ostaje da dokumentovanoutvrde ko je, u kojim okolnostima i sa kakvim ciljem doneo odlu-ku o osnivanju ostrvskih muilita.

Tada primenjeno prepariranje linosti bilo je u potpunojsuprotnosti s velikim idealima KPJ vezanim za emancipacijulinosti, socijalistiku demokratiju i odbranu nezavisnosti.Izolaciju i neutralisanje aktivnih pripadnika IB-a, niko ne moedovoditi u pitanje ni posle toliko vremena. Jer, sa strane

napadaa, radilo se o najgrubljem pritisku koji se mogaozamisliti, pritisku bez milosti, obzira i potovanja, bez najele-mentarnijih pravila ponaanja prema suverenoj zemlji; tenja jebila jasno lansirana: da se zakoniti poredak srui uz pomograanskog rata ako je potrebno, s korienjem snaga iznutra;problematina ideoloka razmimoilaenja preneta su na dravniplan, suprotno normama i obiajima meunarodnog prava idiplomatskog ponaanja; dravni pritisak pratila je monstru--propaganda, puna falsifikata i primitivnih insinuacija; nepo-tujui suverenitet Jugoslavije, socijalistike zemlje su radile napodrivanju sistema iznutra, potpomagale dravni terorizam, ilena meunarodnu izolaciju Jugoslavije; protiv Jugoslavije kori-

ena su sva sredstva psiholokog rata.Na unutranjem planu dolo je do rascepa u partiji, prvi put

posle 1937. godine. Jedinstveni, monolitni organizam povijao sepod pritiscima kolebljivih, nesigurnih ljudi koji su se pitali taznai taj sovjetski pritisak, i nije li KPJ prenaglila ili preteralau svojoj odbrani. Napadu je 1948. bilo izloeno jezgro ruko-vodee snage koje je potpuno kontrolisalo sve ustanove, slubei dravne punktove, celokupni dravni, politiki, ekonomski


18/25


19/25


informbirovska grupa bila je za 15 dana likvidirana ili uhvae-na zahvaljujui sinhronizovanoj akciji vojske, milicije i naro-da". Na sednici CK KPJ od 28. do 30. januara 1949. godine,posebno je tretiran bjelopoljski sluaj. Ocenjeno je da je,nebudnost prema Bulatoviu" ovome omoguila da sve vie, u v l a i pojedine ljude u zloin i on ih je uvukao u zloin".,Jedan broj ljudi sigurno je bio rtva besomune, podmukle i

besprincipijelne kampanje" protiv partije i njenog rukovodstva,pa je ,,zato neophodna odluna akcija prema otvorenim i

prikrivenim neprijateljima informbirovcima".U sluajevima gde je partija delovala nedovoljno brzo iodluno protiv pripadnika IB-a u rukovodstvima i van njih,kao u Crnoj Gori, stupila je u akciju UDB-a. U borbi protivIB-a, kao i u prethodnom periodu borbe protiv ostatakagraanskih snaga, emigracije i zapadnih agentura, UDB-a jesticala poziciju neprikosnovene, zaslune slube, s velikimovlaenjima, po prirodi stvari zatvorene od drutva, iji se raddo 1951. nije ni razmatrao na sednicama rukovodstva, koliko semoe ustanoviti itanjem zapisnika Politbiroa CK KPJ i steno-grafskih materijala plenuma od aprila 1948. godine. UDB-a je,oslonjena na izvanredna ovlaenja, zahvaljujui odsudnosti

trenutka, injenici da je njom rukovodio i nad njom bdeoAleksandar Rankovi, moni organizacioni skeretar CK KPJ,odgovoran za unutranje poslove, pravosue, kadrove, obave-tajnu slubu, uspela natkriliti drutvo, pa i Partiju, koncentri-sati ogromna ovlaenja u svojim rukama, te iveti posebnimivotom u dravi. Preko Rankovia, UDB-a je formalno stojalapod rukovodstvom partije. Tito je kao ratni komandant sjedi-njavao u sebi funkcije vrhovnog komandanta, predsednika Vla-de FNRJ, generalnog sekretara Partije, drei u svojim rukamai konce spoljne politike i meunarodnih veza sa stanovita ori-jentacije i odluivanja, iako se za vreme IB-ea na dunosti mi-nistra inostranih poslova nalazio drugi moni ovek KPJ Edvard

Kardelj, neka vrsta konstruktora politikog sistema. UDB-a seu svojoj delatnosti oslanjala na masovni broj saradnika u dra-vnom, partijskom i drutvenom aparatu, jednom reju u narodu.U tim danima borbe protiv pritiska sa Zapada 19451948, ra-ta na dva fronta 19481949, otpora agresiji sa Istoka u naj-raznovrsnijim politiko-ekonomskim, psiholoko-propagan-dnim i obavetajno-agenturnim vidovima Argus-drutva, UDB--a je bila oi i ui" partije i dravne vlasti.


20/25


21/25


traila njeno rasputanje u brojnim memorandumima koje jeupuivala vladama zapadnih zemalja, nametnula se organimapravosua kao vrhovni arbitar, odluujui organ, politikikontrolor, savest poretka, iako su odluke sudova bile zaodevaneu zakonsko ruho, to je u datim uslovima moglo zadovoljavatiformu. Dovoljno je navesti podatak iznet na ovom plenumu opojavi brzopletih hapenja 1949. godine, jer se pokazalo putanjem iz istrage ili posle suenja da je 47% hapenja bilon e z a k o n i t o . Neopravdano pokrenuti postupci po republikamaizgledaju ovako: Srbija 40%, Slovenija 39%, Bosna iHercegovina 51%, Makedonija 36%, Crna Gora 47%.UDB-a je 1949. godine bila svemona, prisvajajui kompetenci-je drugih nadlenih organa, to je 1951. izazvalo patrijsku kri-tiku. UDB-a je izvrila 23% hapenja, vodei istragu zane-marujui upravne organe unutranjih poslova. Isleenja sutekla mimo zakonskih rokova, a unutranja uprava, opet, nijeprijavljivala hapenja tuilatvu. Sudije su esto razreavanevoljom lokalnih rukovodilaca. Javni tuioci su znali izdavatitelefonske ili telegrafske direktive za masovno konfiskovanjeimovine itara" (to jest obveznika u otkupu). Uvreila sepsihologija da se odgovornost pred zakonom odnosi samo na

nepartijce. Ljudi su hapeni i na osnovu usmenih naloga.Donoena su nezakonita interna uputstva i drugi propisi.Administrativno kanjavanje je vreno i na osnovu blankoreenja izda tih administrativnim slubenicima.

Novi talas antibirokratizma doveo je do preispitivanja ivlastitog iskustva, koje nije moglo zaobii ni pravosudneustanove. Ideja socijalistike demokratije nije se mirila sabirokratskim voluntarizmom. Nova uloga Narodnog frontaJugoslavije, jaanje pozicije lokalne samouprave, radniki save-ti u preduzeima nisu prihvatali raniji nain ivota i rada.Normalizacija odnosa sa zapadnim dravama imala je, barposredno, uticaja i na obraanje vie panje na unutranje

slobode i demokratski stil rada. Podvrgavaju se kritici ustanovekoje su preuzete iz SSSR-a ili su liile na sovjetske. Neke stareustanove su se zadravale, menjajui samo sadraj, a noveuvodile ili rehabilitovale", kao advokatura. Rukovodstvo jepoticalo promene odozgo", zavisno od procene uslova, odnosasnaga, korisnosti po razvoj sistema i od meunarodnih okolnosti.Za jedne, ovo je moglo biti doziranje", ali za one vaspitane u


22/25


23/25


t r a i l i potpuno nezavisne sudove." No, smatrao je za imperativda se u budunosti sprei da svaki lokalni organ utie na njih(intervencije partijskih komiteta, javnog tuioca, UDB-e). Utvr-eno je da nisu u dovoljnoj meri obezbeena prava graana dasami pokreu postupak protiv nezakonitih akata koja suv r e a l a njihova prava. Naglaen je znaaj advokature kaoustanove koja zastupa graane, preduzea i organizacije, iprua im pravnu pomo.

Za vreme masovne kolektivizacije proglaene januara 1949,

na Drugom plenumu CK KPJ i u toku borbe za otkuppoljoprivrednih proizvoda, dolazilo je do izrazitog neraspoloe-nja seljaka, primene prinudinih mera, manifestacija otpora,vrenja na selu i nasilnih mera protiv seljaka koji nisu izvriliobaveze. Te pojave nisu nauno ispitane, ali globalni podaci saplenuma 1951, govore o njihovoj rairenosti, masovnosti, in-tenzitetu sukoba, reakciji vlasti. Godine 1950, bilo je doneto91.024 krivinih presuda i preko 300.000 graana kanjenozbog prekraja, i to najsitnijih. R. olakovi je na osnovuitanja albi ustanovio da se u 80% sluajeva radilo o povredizakona. Pojava nije bila lokalizovana na jedan srez vekarakteristina za celu Jugoslaviju. Praksa je proticala u znaku

primene drastinih mera o kojima su na najviem partijskomrukovodstvu (Drugom i Treem plenumu CK KPJ) saoptavalinajodgovorniji rukovodioci. Jovan Veselinov je na Treemplenumu CK KPJ 30. decembra 1949. govorio o politiciraskulaenja" i totalnoj konfiskaciji" seljaka, iako je svimabilo jasno da seljak ne raspolae zaduenim koliinama. Glavnoje bilo izvriti plan, pa ma i po cenu pritiska (amaranje",vuenje za brkove", hapenja lanova sreskih komiteta"). Titoje u reagovanju na izlaganje Veselinova pominjao i stavljanjepitolja u usta". ita nije bilo, a partija je zahtevala da se ononabavi. Jovan Veselinov je na plenumu, prema SvetozaruVukmanoviu, kvalifikovao ovu politiku kao pravi rat" sa

seljacima. On je oiju punih suza" isticao da je na hiljadeseljaka uhapeno i osueno. Ima i mrtvih. Ljudi sekiramabrane malo ita to je rodilo. Ima tu i kulaka, ali to su veinomnai ljudi! U narodnooslobodilakoj borbi bili su na naojstrani, a sada su postali neprijatelji! Ne zbog toga to su kulaci,nego zato to je odreen previsok otkup. Nai aktivisti kojiisteruju otkup, odvojili su se od naroda. To su oni isti ljudi kojisu bili u toku rata najpopularniji; sada su postali najomrznuti-


24/25


25/25


Istri", kae Tito, mase se javljale za optiranje, iako nisu biliItalijani, jer su im bili dozlogrdili postupci ljudi na terenu".,ita nije bilo, a vlast je traila da ga seljaci ni iz ega stvore."

Za pitanje kolektivizacije, karakteristian je Trei plenum,jer se na socijalizaciju poljoprivrede poelo gledati dalekotrezvenije. Na tom plenumu KPJ je dala korektive za sprovoe-nu politiku, a sagledani su i otpori seljatva. Kidri je smatraoda je kulak opasan i dalje, ali da je ipak stegnut". Izriito jeisticao da nam nisu potrebne zadruge koje trae dravnu

pomo, koje su pasivne, jer se one stvaraju zbog socijalistikerekonstrukcije poljoprivrede a ne iz larpurlartizma. KPJ je tadavrila i odluan preokret na radnu snagu iz tzv. pasivnihkrajeva. Godine 1948, kada je Jugoslavija oskudevala u radnojsnazi, ovu su obezbedile brigade Narodnog fronta i spasleplan" po Kidriu, u vreme kada nije isporuena mehanizacija saIstoka. Plenum je traio da se ne seju iluzije kod seljaka da SRZreavaju pitanje ishrane i penzija. Nije bilo pitanje brojazadruga ve da li one rade kao socijalistika gazdinstva". KPJje postajala svesna da se seljaci ne smeju oterati u protivnikitabor.

CK KPJ je novembra 1951. doneo Uputstvo o putevima

socijalistikog preobraaja sela, podvlaei znaaj razvijanjaopteg zemljoradnikog zadrugarstva s raznim oblicima zadru-ne svojine (ekonomije, stoarske farme, zanatske radionice) iodravanja rentabilnih zadruga.

Masovna kolektivizacija, sa nastavljanjem otkupa, tekla je uokviru najteeg pritiska IB-a na nezavisnost Jugoslavije, prikojem se nisu birali metodi od najprljavije propagande doekonomske blokade i politikih provokacija. Ove dve admini-strativne mere ostvarivane su i u uslovima otpora sela ovimmerama, a na drugoj strani oskudice hrane i strahovite sue1950. godine. Drava je morala nabaviti hranu sa sela, jerdrugih izvora nije bilo, ne obazirui se na metode. Najvierukovodstvo je insistiralo na politikim merama, ali su nadvla-ivale mere prinude. Rukovodstvo je o stanju ,,na terenu" bilopodrobno upoznato, samo to po njegovoj oceni nije bilo drugogizlaza sem nastavljanja administrativnog otkupa. Izmeu pri-nudnog otkupa i slobodnog snabdevanja itom na tritu nijemoglo biti nikakvog kolebanja u odnosu na prvu meru zato tose druga mera jednostavno nije ni postavljala kao alternativa.

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 9