Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 1

Embed Size (px)

DESCRIPTION

UREDNIKSIMON SIMONOVIĆRECENZENTIMOMČILO ZEČEVIĆ ZDRAVKO ANTONIĆ MILOVAN BUZADŽIĆIzdavanje ove knjige pomogli su Fond CK SKJ za naučno-istraživački rad i izdavačku delatnost i Republička zajednica nauke SrbijeBRANKO PETRANOVIĆISTORIJA JUGOSLAVIJE 1918 - 1988TREĆA KNJIGASOCIJALISTIČKA JUGOSLAVIJA1945—1988NOLIT'BEOGRADSADRŽAJTREĆA KNJIGASOCIJALISTIČKA JUGOSLAVIJA 1945-1988 POSLERATNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI KPJ U POLITIČKOM SISTEMU I UNUTRAŠNJOPOLITIČKI ODNOSI POREKLO C

Text of Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 1

UREDNIK

SIMON SIMONOVI

RECENZENTI

MOMILO ZEEVI ZDRAVKO ANTONI MILOVAN BUZADI

Izdavanje ove knjige pomogli su Fond CK SKJ za nauno-istraivaki rad i izdavaku delatnost i Republika zajednica nauke Srbije

BRANKO PETRANOVI

ISTORIJA JUGOSLAVIJE 1918 - 1988TREA KNJIGA

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA19451988

NOLIT'BEOGRAD

SADRAJ

TREA KNJIGA

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA 1945-1988 POSLERATNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI POLITIKA OTKUPA DIREKTIVNO-CENTRALISTIKI SISTEM RADA AGITROPA U OBLASTI IDEOLOGIJE, KULTURE I PROSVETE SPOLJNOPOLITIKA ORIJENTACIJA JUGOSLAVIJE I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA ODBRANA NEZAVISNOSTI GODINE PROTIVURENOG RAZVITKA RADNIKI SAVETI IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA DRAVA, SKJ I SAMOUPRAVNI PREOBRAAJ OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU I VANBLOKOVSKA POLITIKA JUGOSLAVIJE REFORMA FEDERACIJE U ZNAKU POLITIKIH KRIZA MATERIJALNI RAZVOJ I DEMOGRAFSKO-SOCIJALNE PROMENE JUGOSLAVIJA I MEUNARODNI ODNOSI - NAELA I PRAKSA SUOAVANJE S KRIZOM BIBLIOGRAFIJA FOTOGRAFIJE I FAKSIMILI Obnova i industrijalizacija (posle strane 96) Napad Informbiroa na KPJ (posle strane 224) Jugoslavija u komunistikom pokretu i frontu nesvrstanosti i meunarodni odnosi (posle strane 368) Unutranji razvoj u znaku kriza (posle strane 400) 9 29 67 79 101 120 162 195 263 288 316 332 357 380 418 433 444 471

6

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA477 480 482 488

IZVORI FOTOGRAFIJA I FAKSIMILA SPISAK SKRAENICA REGISTAR LINIH IMENA REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA

TREA KNJIGA

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA19451988

POSLERATNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

Antifaistika koalicija SAD, SSSR-a i Velike Britanije, stvorena u borbi protiv osovine, nije nadivela kapitulaciju Nemake i Japana. Porazom faistike Nemake, iju je kapitulaciju potpisao feldmaral Kajtel 9. maja 1945. u Berlinu, i militaristikog Japana, koji je kapitulirao 2. septembra (posle atomskog bombardovanja Hiroime i Nagasakija 6. i 8. avgusta, i prodora sovjetskih trupa u Manduriju 9. avgusta, nakon to je Sovjetski Savez objavio rat Japanu), radikalno je izmenjen odnos snaga u meunarodnoj zajednici. Koalicija antifaistikih drava, koja je izdrala ratna iskuenja, poela je rano da se raspada, nagriena jo za vreme rata nizom protivurenosti, sukobima interesa i uzajamnim sumnjienjem. Kraj rata izneverio je oekivanja oveanstva da e se pobedom nad faizmom svet nai na pragu vrstog mira. Drugi svetski rat ostavio je u naslee posleratnom svetu politiku podele uticaja na raun nezavisnosti balkanskih i drugih drava koju su na klasian nain demonstrirali eril i Staljin u Moskvi oktobra 1944. godine. Sile dojueranje antifaistike koalicije sukobljavale su se oko ureenja posleratnog sveta, oko granica, shvatanja demokratije. Epicentri sukoba interesa nalazili su se na tlu Nemake, na Balkanu, u srednjoj i istonoj Evropi, Iranu, na Dalekom istoku. Na Krimskoj konferenciji SAD, SSSR i Velika Britanija odluile su da se Nemaka posle poraza podeli na zone i da u naturi nadoknadi ratnu tetu nanetu saveznikim dravama. Na Krimu su se voe koalicije takoe dogovorile da se form fra ,,jaka, slobodna, nezavisna i demokratska Poljska" rekonstrukcijom njene privremene vlade na iroj, demokratskoj osnovi. Na Potsdamskoj konferenciji (jula avgusta 1945) utvrena su politika i privredna naela usklaene politike prema NemaKoj za vreme saveznike kontrole. Proklamovana je spremnost

'J

O

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

da se nemaki militarizam i nacizam trajno iskorene kako Nemaka nikada vie ne bi ugrozila svoje susede i svetski mir. Konferencija se saglasila da deo Istone Pruske i grad Kenigzberg pripadnu SSSR-u. Obrazovan je Kontrolni savet, sastavljen od komandanata SAD, Velike Britanije, SSSR-a i Francuske, sila koje su okupirale po jednu zonu razdeljene Nemake. Savet ministara inostranih poslova velikih sila zaduen je da izradi ugovore o miru s Italijom, Bugarskom, Rumunijom, Maarskom i Finskom, a na drugoj strani da pripremi predloge za reavanje teritorijalnih pitanja koja se budu postavila po zavretku rata u Evropi. U Potsdamu je jasprava o primeni krimske Deklaracije o osloboenoj Evropi posebno sa stanovita prirode demokratije u zemljama Istone Evrope, koje su se nale pod sovjetskim uticajem obelodanila dubinu jaza izmeu zapadnih sila i SSSR-a. Voe Zapada su posle Krima optuivane za najvei diplomatski poraz koji je zapadni svet doiveo u svojoj modernoj istoriji, nezavisno od injenice da je sovjetska sfera uticaja" stvorena ruskim orujem", kao to istiu neki zapadni pisci, zakljuujui iz toga da zapadnim dravnicima na Krimu nije preostajalo nita drugo sem da iscede" Deklaraciju o osloboenim teritorijama, pod kojom su se razumevala demokratska prava i procedure, na to se Staljin nije mnogo obazirao. Crvena armija je potukla Vermaht na istonom frontu, u ratu koji nije mnogo zavisio od operacija zapadnih saveznika. Staljinova mo f u istonoj Evropi i na Balkanu je faktiki ve bila uspostavljena i preko nje se nije moglo prelaziti. Novu konstelaciju odnosa potkraj i posle rata karakterisala je izrazita vojna, politika i ekonomska nadmo SAD i SSSR-a, koje su se izdvojile kao dve najmonije drave sveta faktikim sankcionisanjem sistema bipolarizma ve na Krimu, to je bio uvod u njihovu konfrontaciju u poratnim godinama. SAD su, kao najjaa kapitalistika drava, okrenule lea izolacionizmu, s ambicijama da vode globalnu politiku. One su preuzele ulogu vodee sile zapadnog sveta, pravdajui to potrebom zaustavljanja sovjetske ekspanzije i irenja ideja komunizma. Nalazei se van domaaja ratnih razaranja, SAD nisu ni osetile posledice rata na svom tlu. Prebaena na ratni kolosek, amerika proizvodnja je udvostruena. Ceni se da je 1946. 63% svetske proizvodnje i 3/4 kapitala svih kapitalistikih drava otpadalo na SAD. Najjaa kapitalistika drava

POSLE RA TNI

SVET

I

NJEGOVE

SUPROTNOSTI

1

3

manifestovala je svoju atomsku mo krajem rata unitenjem Hiroime i Nagasakija, u Japanu, ime se oveanstvo istovremeno suoilo s opasnou od nove katastrofe. SAD su u toku rata dale svojim saveznicima, pre svega Velikoj Britaniji i SSSR-u, preko 50 milijardi dolara pomoi. Predsednik Ruzvelt bio je jedan od protagonista stvaranja Organizacije ujedinjenih nacija. S Velikom Britanijom i Kanadom SAD su osnovale i finansirale Administraciju Ujedinjenih nacija za pomo i obnovu (UNRRA United Nations Relief and Rehabilitation Administration Unra), sa zadatkom da pomogne obnovu ratom opustoenih zemalja. Velika Britanija je, zajedno s Francuskom, tretirana kao velika sila, ali su se one ipak nalazile u senci amerike i sovjetske moi. Britanci su izali iz rata kao dunici SAD, po Zakonu o zajmu i najmu, dok je u Evropi njihov uticaj bitno opao u korist SAD i SSSR-a. Velika Britanija je bila prinuena da odstupa pred SAD i u svojim tradicionalnim sferama interesa u Mediteranu Grkoj i Turskoj. Britansko i francusko kolonijalno carstvo" poelo je da se raspada pod dejstvom drugog svetskog rata, japanske agresije i snanog antikolonijalnog pokreta. Francuski i italijanski komunisti, kojima je uticaj u ratu narastao zahvaljujui ueu u pokretu otpora, postali su sudeonici politikog ivota u svojim zemljama prvih posleratnih godina, uestvujui u vladama i utiui na reenja ustavnih reformi. Vladajue kapitalistike snage, posebno u SAD i Velikoj Britaniji, uznemiravala je mo SSSR-a, promena politike konfiguracije Evrope i porast uticaja komunistikih partija u zapadnoj Evropi, pre svega u Italiji i Francuskoj, koji je bio praen ueem komunista u graanskim vladama. Rani sukobi oko Nemake u vezi s denacifikacijom, statusom Berlina, istonim granicama, reparacijama i reima u istonoevropskim i balkanskim zemljama, odnosno njihove spoljnopolitike orijentacije, zaotravali su suprotnosti meu pobednicima, vodei njihovom sueljavanju na blokovskoj osnovi. Zapadne sile su nastupale pod vidom odbrane slobodnog sveta" od totalitarizma, u ime solidarnosti atlantskih demokratija, i u ime hrianske civilizacije. Britanski premijer za vreme rata, Vinston Ceril, preuzeo je na sebe ulogu najmilitantnijeg branioca Zapada od komunistike diktature". Posle Ruzveltove smrti aprila 1945. i stupanja Harija Trumana na predsedniku

'J

O

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

dunost, eril je smatrao nezavisno od izgubljenih izbora u Britaniji, na ije su kormilo doli laburisti da je njegovo dravniko iskustvo i poznavanje svetskih poslova neophodno zapadnom svetu. On je skovao krilaticu o gvozdenoj zavesi" koju su komunisti spustili izmeu svog i slobodnog sveta". Na koledu u Fultonu (Misuri, SAD), bivi britanski premijer je marta 1946, u prisustvu amerikog predsednika Trumana, pozvao na krstaki rat" protiv komunizma, podseajui na obavezu odbrane atlantske zajednice i vojnog zbliavanja ugroenih drava. erilova istupanja u SAD i van njih bila su predznak da svet ulazi u hladni rat". S Trumanovom doktrinom iz 1947. SAD su prihvatile i obavezu da brane integritet Grke i Turske od spoljne agresije i prevrata oruanih grupa, postepeno potiskujui Veliku Britaniju iz Mediterana. Istovremenim prihvatanjem Maralovog plana SAD su predvidele sredstva za pomo evropskim zemljama-rtvama u drugom svetskom ratu, raunajui da e dirigovanom ekonomskom politikom sanirati njihovu privrednu krizu, uvrstiti politiku koheziju i podii sposobnost za odbranu od pretee komunistike subverzije". Zapadnoevropske zemlje i Turska dobile su po osnovu Maralovog plana oko 17. milijardi dolara od 1947. do 1952. godine. Pored izvora ekonomske pomoi, politiki motivisane, strogo selektivne iako, u naelu, namenjene svim zemljama-rtvama rata, Maralov plan je bio i osnova za prodor amerike robe i kapitala u Zapadnu Evropu a spreavajui irenje suprotnih politikih i ideolokih uticaja, pokazao se i kao sredstvo vreg vezivanja Zapadne Evrope sa SAD. Trumanova doktrina ve je i formalno ocrtala podelu sveta na dva suprotna bloka ili lagera", koju je, u ime Staljina, proglasio Andrej danov na osnivakom sastanku Informbiroa septembra 1947. Prema ovoj krutoj, dogmatskoj koncepciji, na jednoj strani se nalazio antiimperijalistiki i demokratski tabor", a na drugoj imperijalistiki i antidemokratski. Sovjetski Savez je u drugom svetskom ratu pretrpeo ogromne ljudske i materijalne gubitke; s Poljskom i Jugoslavijom nalazio se na vrhu lestvice zemalja s najveim brojem rtava. Deo teritorije koji je bio okupiran sasvim je opustoen. Nosei glavni teret rata na svojim leima, stekao je veliki ugled meu antifaistikim snagama u svetu. Jedna od vanih posledica drugog svetskog rata sastoji se u tome to je ova velika zemlja konano razbila prinudnu izolaciju u kojoj se nalazila tokom

POSLE RA TNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

1 3

vie godina meuratnog razdoblja i uzela aktivnog uea u poslovima i radu Ujedinjenih nacija. Ona je bila jedan od glavnih pobornika doslednog vojnog, politikog, ekonomskog i duhovnog razoruavanja poraenog faizma. Pridruivi se poslednjih dana rata zapadnim saveznicima u vojnikom slamanju Japana, klonulog posle atomske kataklizme, Sovjetski Savez je proirio svoje granice na Dalekom istoku. Trupe Crvene armije doekale su kraj rata duboko na zapadu Evrope u Beu, Budimpeti, Berlinu, na Elbi (Labi) a na Dalekom istoku u Manduriji. Od 1939. do 1945. Sovjetski Savez se teritorijalno proirio za oko 450.000 km2. Na kraju rata imao je najjau kopnenu silu u svetu, koja je brojala oko deset miliona vojnika i bila delimino stacionirana u istonoevropskim zemljama, kao i u okupiranim delovima Nemake i Austrije; efektive SAD nalazile su se u Japanu, Francuskoj i Italiji, okupiranim zonama Nemake i Austrije, a kasnije u Grkoj i Turskoj. Saglasno odlukama Potsdamske konferencije, Sovjetski Savez je okupirao istonu zonu Nemake, SAD jugozapadnu, Velika Britanija severozapadnu, a Francuska zapadnu, dok se Berlin nalazio pod zajednikom okupacijom. Raspadanjem antifaistike koalicije iji su stubovi bili SSSR, SAD i Velika Britanija prouzroenim politikom i ekonomskom podelom izmeu velikih sila zbog sukoba interesa i krenja naela Atlantske povelje i drugih dokumenata Ujedinjenih nacija donetih u ratu, poela je institucionalizacija suprotnih saveza na blokovskoj osnovi. Od antifaistike saradnje svet je skretao prema konfrontaciji dojueranjih saveznika i hladnom ratu. Sredite sukoba postala je Evropa, u kojoj su se novostvoreni blokovi najjae trli, izbegavajui da se i direktno sudare. Posle Trumanove doktrine i Maralovog plana dolo je na red vojno oblikovanje Zapada stvaranjem, aprila 1949, Severnoatlantskog pakta, kome su, pored SAD, Velike Britanije i Francuske, prile i Italija, Kanada, Holandija, Belgija, Norveka, Island i Portugalija. Vojni ugovor o organizaciji Severnoatlantskog pakta je predviao da se napad na jednu zemlju ugovornicu shvati kao napad na sve potpisnice. Paktove su zakljuivale i zemlje Azije i Pacifika (Manilski i Bagdadski pakt). est godina kasnije Sovjetski Savez i evropske socijalistike zemlje stvorile su vojni blok pod nazivom Varavski pakt. ,,Paktomanija" na Zapadu objanjavala se potrebom preduzimanja mera bezbednosti, zaustavljanja sovjetske agresije isvetskim

'J

O

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

komunistike penetracije, stezanja obrua" oko suparnike sile. Paktovi su omoguavali posedanje baza na stranim teritorijalna, nadzor nad zavisnim reimima, guenje progresivnih pokreta, eksploataciju privrednih izvora nerazvijenih zemalja i obuzdavanje nacionalnooslobodilakih i antikolonijalnih pokreta. Politika SAD, usmerena na apsolutni presti i suzbijanje glavnog rivala, dobila je naziv Pax Americana zbog koncepcija o ureenju svetskih odnosa na bazi amerike prevlasti. Zapadni istoriari podseaju da je meanje Amerike u svetske tokove posle drugog svetskog rata, postalo isto toliko uobiajeno kao i njen izolacionizam u meuratnom razdoblju, dobijajui u novim uslovima zapanjujue granice". Oruane intervencije od zavretka drugog svetskog rata, ukljuujui ratove, pobune i dravne udare, s optom oznakom nasilnih smena vlasti i osvajanja, predstavljale su nalije politike voene protiv ideala Ujedinjenih nacija. Hroniari meunarodnih sukoba registrovali su 159 ratova koje su inspirisale velike sile, nacionalni reimi i unutranje suparnike frakcije koje su u sukobima traile taku oslonca u spoljnom faktoru. Austrijski politikolog Hajnc Gertner utvrdio je da je vie od polovine svih zemalja uestvovalo u ovim ratovima (94 od 174); da su po broju ratova prednjaile Velika Britanija (16 ratova) i Francuska (13), kao kolonijalne sile, SAD (11 ratova), Indija (10), rasistika Juna Afrika i Kina (po 9 ratova). Blokovska polarizacija donela je hladni rat, koji je dao obeleje ranom posleratnom razdoblju. Njegovi karakteristini oblici bili su stalno naoruavanje suprotstavljenih blokova, zastraujua ideoloko-politika propaganda, sukobi obavetajnih slubi, uzajamni napadi preko tampe, otri diplomatski dvoboji na meunarodnim skupovima, krae tajnih vojnih dokumenata, otmice naunika, ekstremno meusobno nepoverenje i sumnjienje. Sejana je mrnja, razvijane su ideoloke predrasude. Ljudi progresivnih pogleda identifikovani su kao dravni neprijatelji SAD ili protivnici socijalistikog sistema. Antikomunistiku histeriju" amerikog senatora iz Viskonsina Dozefa Makartija, koji se nalazio na elu Komiteta za ispitivanje antiamerike delatnosti, Albert Ajntajn nazvao je amerikom varijantom faizma". Makarti je svuda oko sebe video strane agente i neprijatelje amerikog drutva. Amerikanci su prinuivani da se podvrgavaju ispitivanju pred Makartijevim

POSLE RA TNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

13

komitetom, izjanjavaju o svojoj politikoj prolosti, i svedoe protiv sugraana. Na drugoj strani je Staljin koji je jo tridesetih godina poeo da osea podozrenje prema sovjetskim graanima, svojim saradnicima i stranim komunistima uzvraao klimom opteg nepoverenja i ponovnim zatvaranjem SSSR-a, kao i lagerskih granica. Obnavljali su se teroristiki metodi protiv sovjetskih graana, zlokobno podseajui na vreme uoi drugog svetskog rata. Zloupotrebljavajui svoju vlast u uslovima maksimalne birokratizacije odnosa u kojima je dolo do njegove defikacije naroito pojaane u uslovima sovjetske pobede u drugom svetskom ratu, iskljuivo pripisivane njegovom genijalnom" rukovoenju, uz potcenjivanje samoportvovanja sovjetskih naroda i talenta mnogih ratnih komandanata s Georgijem K. ukovom na elu Staljin je dokraja degradirao ostale organe partije i vlasti. Poslednjih godina Staljinove vlasti plenarne sednice Centralnog komiteta nisu ni sazivane, a sednice Politbiroa odravane su tek s vremena na vreme. U nastupu svojih paranoidnih hirova udaljavao je iz sastava najvieg partijskog rukovodstva komuniste koji mu se nisu sviali ili na koje bi i malo posumnjao (Nikolaja Aleksejevia Voznesenskog, Andreja Andrejevia Kuznjecova i druge). Klimenta J. Voroilova interno je optuivao kao engleskog agenta". Najvii rukovodioci ove mone zemlje, bez obzira koliko bili posluni, strepeli su od susreta s njime. Maral Nikolaj Bulganjin, lan Politbiroa od 1948. priseao se Staljinovih prijateljskih poziva" nesiguran da li e im sedne naspram njega" osvanuti u svom krevetu ili u zatvoru". Erupcije hladnog rata izbijale su u srcu Evrope, dovodei do meunarodnih napetosti i pretnji direktnim suoavanjem suparnikih snaga: prilikom komunistikog preuzimanja vlasti u Cehoslovakoj, februara, napada Informbiroa na Jugoslaviju, juna 1948, i berlinske blokade iste godine. Stvaranjem bizonije" i, kasnije, trizonije" zapadni saveznici su pomogli ustavno konstituisanje Savezne Republike Nemake 1949, a Sovjetski Savez uspostavljanje Nemake Demokratske Republike iste godine. Dve novostvorene nemake drave nastavie ivot u znaku meusobnih antagonizama kao predstrae", isturene snage suprotstavljenih blokova. Ratno stanje izmeu zapadnih saveznika i Savezne Republike Nemake okonano je Bonskim ugovorima iz 1952. godine. Savezna Republika Nemaka pristu-

'J

O

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

pila je Severnoatlantskom (marta 1955), a Nemaka Demokratska Republika Varavskom paktu (januara 1956). U poznijoj fazi hladnog rata izgraen je berlinski zid, svedoanstvo o stepenu nepoverenja do kojeg su blokovi doveli u srcu Evrope i meu vlastima toga grada. Korejskim ratom juna 1950. svet se pribliio ivicama katastrofe. Intervencija SAD, pod zastavom Ujedinjenih nacija, povukla je angaovanje kineskih dobrovoljaca", koji su, preavi graninu reku Jalu, prodrli na tlo Severne Koreje i odbacili amerike trupe, pod Makarturovom komandom, juno od 38. paralele. Predsednik Truman smenio je svog ratobornog generala, osujeujui njegove namere da proiri rat invazijom kineskog kopna, upotrebom ang Kaj ekovih trupa i atomskim bombardovanjem Kine. U svakoj fazi hladnog rata kao i u periodu njegovog prevazilaenja, uz zadravanje suparnitva, blokovskih formacija, i uvoenje novih vidova konfrontacije primenjivana je odgovarajua strategija. Dok je Trumanovoj politici odgovarala strategija obuzdavanja komunizma i obezbeivanja atomskog kiobrana", dotle je Don Foster Dais formulisao doktrinu o miru putem sile", svestan da je osloboenje" zemalja u sovjetskoj orbiti" nemogue i da koenje Sovjetskog Saveza predstavlja jedinu alternativu. U borbi za potiskivanje antagonistike sile u posleratnom svetu Amerikanci su izgraivali najraznovrsnije strateke kombinacije, od preventivnog" i ogranienog nuklearnog rata do probijanja s periferije ka centru protivnikog sistema i njegove unutranje erozije". Nisu izostajale ni pretnje masovnom odmazdom, ali su one neutralisane nuklearnom ravnoteom". Odbranu blokovskog integriteta izraavala je u socijalistikom lageru doktrina o ogranienom suverenitetu". U eri najeeg hladnog rata ameriku strategiju protiv socijalizma potpomagao je Staljin, ogrezao u dogmatizmu i nesposoban da sagleda promene koje su nastupile s drugim svetskim ratom. Sovjetski voa je granice izmeu kapitalistikih i socijalistikih drava mehaniki shvatao kao granice izmeu kapitalizma i socijalizma. U klasnom sukobu video je sukob blokova, odnosno drava s razliitim drutvenim i dravnim ureenjem i suprotnim ideologijama. Za njega je irenje socijalizma bilo mogue samo vojnim sredstvima spoljnih faktora, uz pomo unutranjih komunistikih snaga. Svetski

POSLE RA TNI

SVET

I

NJEGOVE

SUPROTNOSTI

1

3

socijalistiki proces Staljin je shematski ograniavao na drave u kojima se komunistike partije nalaze na vlasti. Umesto ravnopravnosti socijalistikih drava traio je njihovo podreivanje politikim i ekonomskim interesima najsnanije meu njima. Oslobodilake i antikolonijalne pokrete nije posmatrao kao komponentu promena starog sveta, ve kao rezervu budue socijalistike revolucije. Dogmatskim interpretacijama savremenog sveta staljinizam je u meunarodnim odnosima neposredno bio tetan za socijalistike zemlje, a zlodelima u praksi (obraun s komunistima nezavisnog miljenja, sumnjive ekskomunikacije, deportacije gulazi), koja su na XX kongresu KPSS, 1956, metafiziki pripisana kultu linosti" kompromitovao je ideju socijalizma. Otelovljujui dogmatizam u teoriji, pragmatizam u politici i birokratizam u upravljanju drutvom, staljinizam je unazadio humanistiku viziju socijalizma, nagonei vodu na mlin antikomunistikih snaga. Pored ve postojeih socijalistikih drava SSSR-a, kao prvog socijalistikog ostrva", i Mongolije posle drugog svetskog rata su se u meunarodnoj zajednici pojavile i nove. Staro shvatanje internacionalizma, merenog stavom komunistikih partija prema prvoj zemlji socijalizma", nije vie bilo odrivo; traeni su novi prilazi odnosima izmeu SSSR-a i drugih drava u kojima su komunistike partije vladajui inioci politikog sistema. Zajednika ideologija, jedinstveni ideal i srodne sistemske institucije nisu mogle da dovedu do nivelacije nacionalnih" i optih" interesa. Nikada kao u posleratnoj situaciji nije tako aktuelna bila Engelsova misao da je meunarodna saradnja mogua samo meu jednakima, da iskljuuje ak i odnos primus inter pares. Centralizmu u meudravnim odnosima i u meunarodnom radnikom pokretu protivureili su posebni putevi nacionalnog istorijskog razvitka, neravnomernost ekonomskog razvoja, nejednakost kulturnog nivoa, razliitost tradicija, specifini naini osvajanja vlasti. Te i druge razlike nisu mogle da se podvedu pod jedinstveni interes", interes najjaeg subjekta, niti uklope u univerzalni model. Kao vladajua snaga u svojim zemljama posle drugog svetskog rata, komunisti su najzad stekli domovine", odgovarajui za svoj rad i politiku vlastitoj radnikoj klasi i narodu. Pobornici politike jedinstva svih progresivnih snaga u svetu morali su da uvaavaju posebne uslove borbe

'J

O

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

nacionalnih subjekata, uviajui da se pojam progresivnih snaga znaajno proirio, da vie ne obuhvata samo stavove komunista i radnike klase kao klasinih nosilaca napretka. Razvoj socijalizma posle drugog svetskog rata s iskustvom jugoslovenske, kineske i albanske revolucije za vreme, pa i pre rata potvrivao je Lenjinovo predvianje da e svaka autentina revolucija odabrati svoj put izgradnje socijalistikog drutva nakon oruanog osvajanja vlasti. Staljinov napad na Jugoslaviju 1948. u sutini je bio motivisan razilaenjem oko oblika revolucionarne akcije, stepena samostalnosti revolucionarnog pokreta i prirode internacionalistikog sadraja odnosa izmeu socijalistikih drava. Znaajan prodor socijalizma u svetu oznaila je pobeda kineske revolucije 1949, uprkos amerikoj podrci Kuomintangu, izazivajui dalekosene posledice po vojno-politiki poloaj i odnose izmeu socijalistikih drava. Strategija Mao Cedunga polazila je od seljatva kao glavne snage revolucije, s obzirom na socijalnu strukturu Kine, iji se gradovi nisu mogli odrati u okeanu sela. Posle Staljinove smrti marta 1953. a s njim su se kineski komunisti sudarali i za vreme revolucije dolo je do otvorenog sukoba izmeu Kine i SSSR-a, dve najvee socijalistike drave, zbog razliitih pogleda na strategiju borbe protiv imperijalizma, nereenih meusobnih odnosa i drukijih puteva unutranjeg razvitka sukoba godinama zaodevanog u ruho iskljuivo ideolokih nesporazuma. Predratni ,,trougao sila" (Francuska, Velika Britanija i Nemaka) bio je 1941. sveden na osovinu i koaliciju ujedinjenih naroda (na elu sa SAD, Velikom Britanijom i SSSR), da bi se porazom Nemake koalicija razdvojila na suparnike blokove zemalja predvoene na Zapadu SAD, a na Istoku SSSR-om. Ovoj novoj emi" prikljuio se sa dekolonizacijom i konstituisanjem novih nezavisnih drava trei element", koji joj je po Piteru Kalvokoreziju dao mobilnost". Pojava zaeta u ratu imala je s njegovim zavretkom svoj epilog. Protivnici evropocentristike koncepcije u zapadnoj istoriografiji navode da se posle drugog svetskog rata granina mapa evropskih zemalja nije bitno izmenila (ako izuzmemo podelu Nemake, reviziju granica Poljske, SSSR-a i Jugoslavije uglavnom), ali je zato topografska politika slika sveta doivela promene grandioznih razmera na azijskom i afrikom kontinentu. S raspadom prekomorskih imperija" pojavile su se nove drave u daleko

P0SLERATN1 SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

19

veem broju nego prilikom raspada kontinentalnih imperija posle prvog svetskog rata. Trei, nesvrstani faktor savremenog sveta, izrastao iz drugog svetskog rata i uoblien posle njegovog zavretka pedesetih i ezdesetih godina, postao je jedan od najznaajnijih inilaca svetske zajednice. Ako ne svojom ekonomskom i vojnom snagom, a ono svojom progresivnom koncepcijom, uticajem na svetsko javno mnenje, aktivnim zalaganjem za mir na tribini OUN, intervencijama za stiavanje akutnih arita i zahtevima za ustanovljavanjem novog ekonomskog poretka. Drugi svetski rat doveo je do snanog antikolonijalnog i oslobodilakog talasa na ogromnim prostranstvima Azije, Afrike i June Amerike. Snaenju antikolonijalizma doprineli su japanska invazija britanskih, francuskih i holandskih poseda, otpor koji je toj invaziji pruen i slabljenje dojueranjih metropola: Velike Britanije i Francuske. Narasli za vreme drugog svetskog rata, antikolonijalni pokreti u Indiji, Burmi, Indokini i drugim kolonijama pretvorili su se posle zavretka rata u antiimperijalistiku revoluciju svetskih razmera". U borbi za svetsku suprematiju SAD su, pod vidom odbrane slobodnog sveta" od ekspanzivnog komunizma, nastojale da zamene Britance i Francuze u kolonijama. Na elu antikolonijalne borbe i nacionalnooslobodilakih pokreta nalazile su se mlada buroazija i radnika klasa kolonijalnih zemalja, koje su se borile za nezavisnost i socijalno-ekonomsku i politiku emancipaciju od kolonijalnih sila. Na indijskom potkontinentu stvorene su 1947. dve drave, Indija i Pakistan, dok je Indonezija proglasila nezavisnost u leto 1945, ali su njene oslobodilake snage morale da se bore sve do 1949. da bi slomile holandsku intervenciju. Posle rata nastala je i Ho i Minova Demokratska Republika Vijetnam, no ona se uskoro suoila s dugom francuskom intervencijom, koja se zavrila slomom kolonizatora kod Dijen Bijen Fua 1954. Francuzi su bili prinueni da u enevi priznaju nezavisnost Vijetnama, Laosa i Kambode (Kampuije). No indokinesko poluostrvo postalo je ezdesetih godina poprite velike amerike intervencije. Amerikanci su se umeali u Vijetnam 1960. godine, a 1968. imali su na vijetnamskom poligonu oko 550.000 vojnika. Prljavi rat" u Vijetnamu podelio je ameriko drutvo, izazvao otpore meanju i intervencijama, uopte, vivisekciji jednog naroda i jedne revolucije na jugoistoku Azije i doveo na kraju do povlaenja

'J

O

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

Amerikanaca 1975. i ujedinjenja Junog i Severnog Vijetnama 3. jula naredne godine u jedinstvenu dravu Vijetnam. Dojueranja rtva amerike intervencije, preko noi je zamenila ulogu, i okupacijom Kampuije postala osvaja. Sukob SSSR-a s Jugoslavijom, razilaenje Kine sa SSSR-om, praeno graninim okrajima, nemirna granica izmeu Vijetnama i Kine otkrivaju da ratovi nisu rezervisani iskljuivo za drave razliitih sistema, da socijalizam nije jedinstven i kompaktan sistem kao to je predstavljan u dogmatskoj verziji i da pojam nezavisnosti ne pripada istoriji; pokazuje se da bez ravnopravnosti drava, velikih i malih, socijalistikih i kapitalistikih, nema mira i sklada u meunarodnoj zajednici. Dekolonizacija Afrike uticala je da se od 1950. politika karta afrikog kontinenta iz osnova menja. Proces dekolonizacije doveo je ve te godine do nezavisnosti Eritreje, a zatim Libije (1951), Sudana (1956), Gane (1957), Gvineje (1958), Tunisa, Maroka i Alira (1962). U Aliru su francuski koloni, oslonjeni na francusku armiju, dali najei otpor. Svojom dugotrajnom i ilavom borbom alirske nacionalnooslobodilake snage su znaajno podstakle proces dekolonizacije Afrike, koji je tekao u znaku upornog otpora kolonijalista i tenji SAD da preuzmu poloaj dojueranjih kolonijalnih sila. Ove su upotrebljavale najamnike snage i izazivale nestabilnost, meusobne ratove mladih afrikih drava, politiki ali ne i etniki razgranienih, organizovale pueve" i ustanke. Neokolonijalizam u najraznovrsnijim oblicima nastojao je, kao to i danas nastoji, da zadri bive kolonije u poloaju politikih i ekonomskih privezaka ranijih metropola, nastavi eksploataciju bogatih nalazita, iskoristi strateke i geopolitike prednosti Afrike u svetskom odmeravanju blokova, ije se nadmetanje prenelo i na taj tek osloboeni kontinent. Borba za dekolonizaciju Afrike jo nije zavrena, jer nailazi na uporan otpor rasistikog reima na jugu kontinenta. Promene posle drugog svetskog rata nisu zaobile ni zeleni kontinent", zapravo Junu Ameriku, koja se dugo razvijala pod neposrednim uticajem SAD. Amerikanci su postavljali i smenjivali junoamerike vojne reime (hunte), koji su se po potrebi sluili i nasilnim metodama. Strane kompanije povezane s amerikom vladom i vojnim establimentom, a zainteresovane za svoj kapital uloen u proizvodnju voa, eksploataciju nafte i ruda, izvoz mesa budno su bdele nad radom marionetskih

POSLE RA TNI

SVET

I

NJEGOVE

SUPROTNOSTI

1

3

hunti, uguujui u zaetku svaku akciju nacionalnooslobodilakih pokreta i revolucionarnih snaga. Pobeda kubanske revolucije pod Fidelom Kastrom 1959. nagovestila je novu eru u istoriji karipskog podruja i June Amerike, kao i u odnosima izmeu dveju Amerika. Vlada SAD je pokuala da invazijom kubanskih emigranata obori Kastrov reim, a kasnije da izolacijom Kube od junoamerikih drava ugui pobedonosnu revoluciju na domaku svojih obala ali bezuspeno. Nezavisan stav Meksika, koji je za razliku od nesigurnih junoamerikih reima ustanovio relativno stabilan unutranji poloaj jo dvadesetih godina, doprineo je probijanju amerike blokade Kube i jaanju tendencije nesvrstavanja. Posle prevazilaenja krize iz oktobra 1962, koja je pretila da direktnom konfrontacijom amerikih i sovjetskih snaga dovede do svetskog rata, Kuba je nastavila socijalistikim putem, a u meunarodnim odnosima orijentisala se ka politici nesvrstavanja sa svim aberacijpma vezanim za stvaranje ,,antiimperijalistikog jezgra" u frontu nesvrstanih, protivnog njegovoj sutini. Zbacivanje zakonite vlade Salvadora Aljendea u ileu kontrarevolucionarnim udarom najreakcionarnijih vojnih i civilnih snaga pod vodstvom generala Avgusta Pinoea, a uz pomo SAD prekinulo je demokratski razvitak ove zemlje, u kojoj je uspostavljena vladavina s obelejima faistike diktature. Obaranjem diktature Anastasija Somose 1979. godine, ija je porodica s ostalim zemljoposednicima drala gotovo svu obradivu zemlju Nikaragve, vodstvo sandinistike revolucije je u ovoj nerazvijenoj zemlji Srednje Amerike sprovelo radikalnu agrarnu reformu maja 1981, ime je bitno izmenilo drutveno-ekonomsku strukturu zemlje. Za razliku od ranijih agrarnih reformi u latinsko-amerikim zemljama, sandinisti su eksproprisanu zemlju razdelili dravnim dobrima i zadrugama raznih tipova. Mlada i osobena revolucija na pragu SAD bori se od svoje pobede sa pritiskom SAD, kontrarevolucionarnih snaga nikaragvanskih latifundista podranih spolja, iz SAD, Hondurasa i Salvadora, zabranjene unutranje opozicije, oslonjena na vlastite snage iz redova seljatva i na podrku Kube, drugih umerenijih junoamerikih vlada i progresivnog javnog mnjenja. Metode jednostranih klasinih intervencija prerastaju u nae vreme u politiku iznuenih politikih kompromisa po pitanju karaktera unutranjeg ureenja u smislu preputanja ili podele vlasti, u formi obezbeenja politikih sloboda naruavanjem monistikih

'J

O

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

monopola, uz aktivno uee druge suparnike sile ili njenu preutnu saglasnost. Kao alternativa strahotama nuklearnog naoruanja i blokovskoj iskljuivosti pojavio se polovinom pedesetih godina pokret nesvrstanosti, duboko progresivna snaga savremenog sveta, odraavajui tendenciju naroda za samostalnim i nezavisnim ivotom, slobodnim od dominacije i blokovske discipline. Osnovna naela ovog pokreta podudarala su se s principima Organizacije ujedinjenih nacija. Indija i Kina su 1954. formulisale pet osnovnih naela miroljubive saradnje potovanje teritorijalnog integriteta, nenapadanje, nemeanje, ravnopravnost i koegzistencija poznatih kao pana ila". Azijsko-afrika konferencija u Bandungu aprila 1955, na kojoj je uestvovalo 29 zemalja, istakla je znaaj tih principa. Pobornici i osnivai pokreta nesvrstanosti bili su Josip Broz Tito, Davaharlal Nehru, Gamal Abdel Naser, Ahmet Sukarno i Kvarne Nkrumah. Jugoslavija se zalagala za irenje politike nesvrstanosti, obogaujui je teorijski i praktino, kao mala evropska zemlja van blokova, svesna budunosti te progresivne tendencije u meunarodnim odnosima. Organizator Beogradske konferencije od 1. do 6. septembra 1961, prve svetske manifestacije neangaovanosti (nesvrstanosti) odnosno antiblokovske orijentacije, Jugoslavija je narednih godina istrajala na pretvaranju nesvrstanosti u svetski front i na odbrani njene sutine u svakodnevnoj meunarodnoj praksi i na konferencijama nesvrstanih u Kairu, Aliru, Lusaki i Kolombu, Havani, Nju Delhiju i Harareu. Veliku pobedu nesvrstanih predstavljalo je kodifikovanje naela koegzistencije u Ujedinjenim nacijama 1970, koja su obuhvatala zabranu upotrebe sile ili pretnje silom, reavanje meunarodnih sukoba mirnim putem, nemeanje, saradnju drava i ravnopravnost naroda, pravo naroda na samoopredeIjenje, suverenu jednakost drava u meunarodnim odnosima i savesno ispunjavanje obaveza preuzetih u skladu s Poveljom. ivotvornost ovog pokreta i odbrana njegove nezavisne prirode same za sebe govore o njegovoj istorijskoj opravdanosti. No iskuenja kroz koja je on morao da proe i kroz koja i danas prolazi pritisak velikih sila, najraznovrsnije diverzije, sukobi meu zemljama lanicama, ak viegodinji iznuravajui ratovi (Iran Irak), pojedinani i grupni zahtevi za podreivanje pokreta jednom ili drugom bloku, odnosno za njegovom institu-

POSLE RA TNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

1

3

cionalizacijom i pretvaranjem u trei blok takoe pokazuju da je put pobijanja novih putokaza u meunarodnom ivotu povezan s ogromnim naporima i neizvesnostima. U zavrnoj fazi drugog svetskog rata stvorena je Organizacija ujedinjenih nacija (OUN). Osnivaka skuptina svetske organizacije odrana je u San Francisku aprila juna 1945, u prisustvu predstavnika 51 drave, meu kojima i Demokratske Federativne Jugoslavije. Vrata za konferenciju u San Francisku otvorena su sporazumom postignutim u Jalti. Staljin je odustao od insistiranja na jednoglasnosti velikih sila po svim pitanjima u Savetu bezbednosti OUN, ograniavajui tu jednoglasnost samo na sutinska pitanja, a Ruzvelt i Ceril su se saglasili s dodeljivanjem zasebnih mesta Ukrajini i Belorusiji u Generalnoj Skuptini. Stvaranjem OUN, na osnovi kompromisa vodeih drava antifaistike koalicije, suena je sfera uticaja velikih sila. Povelja Ujedinjenih nacija, usvojena u San Francisku, predviala je jednakost svih drava lanica i meunarodne odnose zasnovane na ravnopravnosti i samoopredeljenju naroda. Drave su bile dune da se uzdravaju od pretnji silom i da sporove reavaju miroljubivo. Prema Povelji OUN, narodi se nisu udruivali samo radi ouvanja mira i bezbednosti, ve i zbog unapreivanja socijalnog i ekonomskog razvoja svih. Ova naela nisu mogla da skriju dominantnu poziciju velikih sila u Ujedinjenim nacijama, zahvaljujui njihovoj vojnoj, politikoj i ekonomskoj moi, prvenstveno SAD i SSSR-a. Velike sile (SAD, SSSR, Kina, Velika Britanija i Francuska) bile su stalni lanovi Saveta bezbednosti i uivale pravo veta, to je znailo da se nijedna odluka ne moe doneti bez njihove saglasnosti. Uprkos poveavanju lanstva Organizacije ujedinjenih nacija, velike sile su ostale protivnik proirivanja ovlaenja Generalne skuptine, njenog glavnog tela. Rukovoenje svojim interesima i ideoloko-politikim razlozima, one su ometale ostvarenje principa univerzalnosti Organizacije. Zbog dranja SAD, Kinu je u Organizaciji ujedinjenih nacija sve do 1972. predstavljao reim na Tajvanu (Formozi). Prvih godina posle rata SAD su, koristei se svojom moi, finansijskom snagom, uticajem na niz m a l i h drava i solidarnou zapadnog sveta", imale glasaku mainu" u OUN, onemoguavajui donoenje odluka koje im nisu odgovarale. Uprkos svim nedoslednostima Povelje, organizacionoj strukturi, zloupotrebi od velikih sila i negativnom toku meu-

'J

O

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

narodnih odnosa u posleratnom svetu, koji su potresale krize Ujedinjene nacije pokazale su se kao nezameijiva organizacija meunarodne zajednice. S tribine OUN predstavnici malih zemalja mogli su da izloe svoje stavove, osude agresiju, zalau se za mir, obustavu trke u naoruanju i prevazilaenje neravnomernosti u ekonomskom razvoju sveta. Politiki i moralni znaaj odluka Ujedinjenih nacija ograniavao je velike sile u njihovom ponaanju. Uticaj svetske organizacije na javno mnjenje takoe nije bio za potcenjivanje. U debatama su predstavnici malih zemalja mogli da razgoliuju sutinu imperijalistike politike i agresivnog nastupanja velikih sila. Organizacija ujedinjenih nacija je odigrala zapaenu ulogu u okupljanju malih zemalja radi suprotstavljanja dikatatu velikih, zbog ega je esto bila meta najkonzervativnijih snaga u svetu, koje su traile njeno rasputanje. Od nastanka pokreta nesvrstanosti ona je sredite okupljanja i zajednikog istupanja predstavnika tih zemalja. Svetski front nesrvstanosti je u svoje temelje ugradio osnovna naela i najpozitivnija stremljenja Organizacije ujedinjenih nacija. Jugoslavija je uestvovala u utemeljivanju OUN. U predlogu Privremene vlade DFJ Privremenoj narodnoj skuptini za ozakonjenje Povelje Ujedinjenih nacija i Statuta Meunarodnog suda pravde od 23. avgusta 1945, reeno je da su ciljevi kojima Organizacija ujedinjenih nacija tei ciljevi za koje su i nai narodi, tokom ovog rata, zaloili svoje najbolje snage i u kojima i oni gledaju najbolju garanciju za odranje mira i bezbednosti i izgradnju bolje i srene privredne i socijalne budunosti svoje i celokupnog oveanstva". Jugoslavija je u OUN 19451948. podravala SSSR, veliku svetsku silu, ideoloki najbliu, na koju se i meunarodno bila oslonila; silu koja je u OUN imala i pravo veta. Zavisno od dranja SSSR-a prema OUN, Jugoslavija je pokazivala izvesnu uzdranost prema OUN, shvatajui posle 1948. sutinski znaaj ove organizacije u poretku meunarodnih odnosa, iz ega je rezultiralo podravanje niza politikih, ekonomskih i socijalnih akcija svetske organizacije. Posleratni svet doiveo je nevienu tehnoloku revoluciju. Drugi svetski rat i stalno nadmetanje velikih sila u posleratnom razdoblju razvili su proizvodne snage do nesluenih razmera. ? Proizvodnja velikih drava bila je podreena stvaranju i - usavravanju razornog oruja, to je imalo povratno dejstvo na proizvodnju u mirnodopske svrhe. SAD su do 1949. posedovale

POSLE RA TNI

SVET

I

NJEGOVE

SUPROTNOSTI

1

3

atomski monopol", da bi se eksplozijom prve atomske bombe u SSSR-u uspostavila privremena ravnotea. Tri godine kasnije velike sile proizvele su i vodoninu bombu. oveanstvo nikada ranije nije bilo ugroeno mogunou upotrebe oruja tako strahovite razorne moi. Vodonine bombe, raketna tehnika, nuklearni projektili, podmornice na atomski pogon, kosmiki brodovi predstavljaju oruje savremenih velesila, optereujui njihove privrede u vreme kada vie od dve treine oveanstva ivi u uslovima oskudice i gladi. Svaka velesila danas ima toliko naoruanja da moe vie puta da uniti onu drugu. Time je i svaka dalja trka u naoruavanju postala apsurdna, kako sa stanovita sudbine oveanstva, tako i s gledita prvenstva i prestia velikih sila. Upoteba atomske energije dala je znaajne podsticaje u oblasti medicine, poljoprivrede, bilogije, energetike. Elektronika i automatizacija, na kojima poiva savremena organizacija proizvodnje, otvaraju nove horizonte ljudskom drutvu ukoliko slue miru i drutvenom napretku. Savremeni ovek doiveo je poetak kosmike ere" izbacivanjem Sputnjika I u orbitu Zemlje 4. oktobra 1957. godine; svet nije morao dugo da eka da i prvi ovek, Jurij Gagarin, poleti u kosmos: ono to je, koliko jue, izgledalo kao stvar nauno-fantastine literature zbilo se 12. aprila 1961. ta bolje od podviga posade Apola XI, s Nilom Armstrongom i Edvinom Oldrinom na elu, koji su 21. jula 1969. posmatrali Zemlju s Meseca* pokazuje razmere tehnolokih promena koje su nastupile? Drugi svetski rat, kao totalan" rat, nije izazvao samo duboke promene u sferi tehnologije ve i demografije, naina ivota i politikog miljenja. Velike migracije zapoete u SAD s prvim svetskim ratom zaustavljene su u vreme velike ekonomske krize, da bi bile dovrene tek posle drugog svetskog rata, kretanjem ljudi od severoistoka zemlje prema srednjem zapadu i jugu. Pokreti stanovnitva u naznaenom pravcu bili su praeni i plasmanom kapitala na Zapadnu obalu. Migracije su bile karakteristine i za zemlje ije su granice promenjene (Nemaka i Poljska, odstupanje podunavskih vaba prema Treem Rajhu, proterivanju Maara iz ehoslovake), kao i za one koje su se nalazile u fazi teritorijalnog uobliavanja u procesu dekolonizacije i sticanja statusa nezavisnih drava na osnovu etnikih i verskih merila (Indija Pakistan). Jedna od velikih migracija u okviru drugog svetskog rata dovela je do stvaranja cionistike

'J

O

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

drave na Bliskom istoku. Sovjetsko stanovnitvo koje je 1941. evakuisano u dubini SSSR-a iz zapadnih, okupiranih delova zemlje, ponovo je, s potiskivanjem Nemaca, krenulo na svoja stara stanita. Zbog dranja za vreme okupacije Staljin je raselio krimske Tatare u Sibir i ukinuo njihovu autonomnu oblast. Sovjetski graani naseljavali su zapadnu Ukrajinu koja je do 1939. pripadala Poljskoj i Istonu Prusku inkorporiranu u sastav SSSR-a. Staljinovim metodama i korienjem celokupnog ekonomskog potencijala zemalja socijalistikog lagera", SSSR je intenzivno radio na razvoju ratne industrije, naroito na savlaivanju tehnologije vezane za nuklearnu energiju; na raketnoj tehnici i kosmikim istraivanjima. Zatvaranjem granica SSSR-a Staljin je izneverio oekivanja sovjetskih graana o nastupanju nove ere demokratskog razvitka i ekonomskog napretka. Blage tendencije ispoljene u toku drugog svetskog rata u smislu tolerisanja religije, veih sloboda u javnom ivotu, u novinarstvu, litraturi i uopte umetnosti", apelovanja na opta oseanja umesto primenjivanja disciplinskih pretnji" (Piter Kalvokorezi, Gaj Vint), koje kao da su nagovetavale prelazak na novu fazu socijalizma, pokazale su se kao prolazna zabluda u suoavanju s praksom jo surovije diktature, opravdavane kao i pre rata kapitalistikim zaokruenjem, rovarenjem imperijalista i ostataka klasnog neprijatelja, naoruavanjem druge strane i njenim imperijalistikim namerama, specijalnom odgovornou SSSR-a kao najvee i najjae socijalistike drave. Izrazi razoarenja, pretvorenog u revolt, otvoreno su izbili najranije u dravama koje su posle drugog svetskog rata krenule putem socijalistikog preobraaja (u Berlinu 1953, Maarskoj i Poljskoj 1956). Cehoslovako prolee" 1968. zavrilo se okupacijom ehoslovake od bratskih socijalistikih zemalja" u ime socijalistikog internacionalizma i neprikosnovenosti ideolokog jedinstva socijalistikog bloka. Drugu polovinu 20. veka karakterie duboka tehnoloka diferencijacija savremenog sveta u uslovima nasleene podele na razvijeni Sever" sa SAD, Japanom i zemljama Zapadne Evrope i nerazvijeni Jug". Svet je duboko zakoraio u treu tehnoloku revoluciju, iju glavnu odliku predstavlja osvajanje elektronike, robotike, mikroprocesora, kompjutera, itd. Na pomolu je jo dublji tehnoloki prodor u tzv. etvrtu tehnoloku revolu-

P0SLERATN1 SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

27

ciju ija svojstva obeleava era fototonike, vetake inteligencije", lasera, celularnog radija, bioipa, genetikog inenjerstva itd. Ove radikalne tehnoloke promene spolja su indikativne u nestanku tradicionalnih fabrika s masama radnika koje sada z a m j e n j u j u roboti. Nazivaju je treim talasom", tehnoelektronikom revolucijom", postindustrijskom civilizacijom". Tokom prestrukturiranja privrede nestaju ranija rutinska zanimanja". Lucidniji ekonomisti i futurolozi ansu nerazvijenih zemal ja danas vide u razvoju tehnolokih snaga, u prelasku sa ekstenzivne privrede na intenzivno privreivanje, u odlepljivanju" od druge tehnoloke revolucije. Odbacujui socijalizam u bedi (staljinizam) oni se izjanjavaju za socijalizam koji vodi u pravcu komunizma, preko razgradnje masovnog drutva i socijalne drave u korist razvoja i individualiteta, u korist humanizma i slobode". Ova opta perspektiva zamraena je u stvarnosti drukijim svetskim odnosima kojima ton daje uvoz tehnologije na bazi tehnike zavisnosti, monetarni imperijalizam" ili duniko ropstvo" nerazvijenih zemalja; pre svega nametanje sistema vrednosti zemalja davalaca pomoi koji odstupaju od proklamovanih tenji ka humanizaciji odnosa, nezavisnosti i autonomiji razvitka. U svakom sluaju ekspanzija novih znanja i njihova primena u praksi vodi i preispitivanju racionalnosti i demokratinosti postojeih drutvenih sistema i organizacija. Stoga i ne zauuje da su danas, pa ma i sa zakanjenjem, na dnevnom redu u svim socijalistikim zemljama privredne (i drutvene) reforme, demontiranje centralistikog sistema rukovoenja privredom i proglaavanje, pa ak i ozakonjivanje samoupravljanja u nekima od njih. Vie decenija socijalnog mira u svetu, bar utoliko to nije bilo velikih ratnih katastrofa, iako malih" i lokalnih ratova" nije nedostajalo, uveliko je uticalo na ubrzan natalitet stanovnitva irom globusa, zajedno s boljim standardom ivota, razvojem medicinskih znanja i pojavom novih lekova, dovodei do pojave koju danas nazivamo demografskom eksplozijom". U naem vremenu u svetu ivi pet milijardi ljudi. Ovo naglo uveavanje broja stanovnika sveta jo vie je produbilo postojeu krizu odnosa, ekonomskih, politikih, etnikih, verskih, pa i iru krizu, ekoloko-bioloki gledajui. Novi proroci nastupaju pod vidom odbrane tradicionalnih naela kojima preti otuivanje od izvornih vrednosti i tuih civilizacija, koje se nameu masama neobrazovanih pripadnika raznih naroda, najee,

28

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

kao to pokazuje fenomen islamske revolucije", preko verskih poglavara, iji pozivi ne ostaju bez odziva kod milionskih masa vernika, pod vidom verske i rasne integracije, iza koje se jedva skriva tenja za konfrontacijom s ostalim verama, rasama i civilizacijama.