Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 6

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 6

1/44

DIREKTIVNO-CENTRALISTIKISISTEM RADA AGITPROPA U OBLASTI

IDEOLOGIJE, KULTURE I PROSVETE

Uoi zavretka rata KPJ je, nalazei da su se uslovipromenili, da je stari nain propagande i agitacije preiveo, a

njen znaaj nezamenljiv, prila na direktivan nain njenoj re-organizaciji. Polazne premise nove organizacije agitprop slubeCK svodile su se na savlaivanje spontanosti i anarhinosti",na izgradnju aparata propagande i agitacije, koncentrisanje posredno ili neposredno itavog narodnog politikog,kulturnog, prosvetnog, pa i naunog ivota u rukama partijskihustanova. Cilj tog novog aparata bio je da se partijske parole"uine jasnijim masama" i sprovedu u ivot, a na drugoj stranida se izgradi ozbiljan plan za ideoloko podizanje partijskoglanstva i za pravilno ideoloko i politiko vaspitanje irokihnarodnih masa". Od aparata agitacije i propagande traeno jeda usmeri spontane tenje masa za bogatim kulturnim ipolitikim ivotom u organizovanom pravcu, da one postanukanalisane". Preko tog aparata raunalo se na suprotstavljanjetuim neprijateljskim uticajima i njihovim negativnim posledi-cama na politikom, teorijskom, kulturnom i naunom polju.Novi aparat je bio pretpostavka za razvijanje idejne borbe u

Partiji i van nje. Osnovni zadatak reorganizacije se sastojao utome da se itav agitacioni, propagandni, kulturno-prosvetnirad organizuje i ujedini pod rukovodstvom partijskih komiteta.

Prvi korak u procesu izgradnje novog aparata propa-" gande i agitacije usmeren je na osnivanje agitaciono-

-propagandnih komisija uz sve komitete centralne, pokrajin-ske, oblasne, okrune, mesne, sreske, rejonske i u veimgradovima a u elijama i biroima na imenovanje odgovornih

pojedinaca za ovaj sektor partijskog rada. Svaka agitaciono-propagandna komisija bila je podeljena na sektore: za tampu iagitaciju, teoretsko-predavaki, kulturni, organizaciono-teh-


2/44

DIREKTIVNO-CENTRALISTICKI SISTEM RADA AGITPROPA 1 2 1

niki i pedagoki sektor. Komisijom je rukovodio lan partij-skog rukovodstva (biroa).

tampa je dola pod totalnu kontrolu agitpropa, koji sebrinuo o njenom sadraju, politikoj i idejnoj strani, pravil-

nom" tumaenju direktiva centralne tampe. Nita nije bilopreputeno samostalnoj proceni. Agitprop je brinuo ta e senai u tampi, ta jae ili slabije naglasiti (potcrtati"), ooblicima agitacije (zborovi, konferencije, priredbe, plakati),k a d r o v s k o m sastavu redakcija, radu aktiva agitatora. U tampisu sva pitanja morala da se tumae sa stanovita opte partijskelinije kako se ne bi unakazivala" teorija marksizma lenjinizma.

Uz pomo i kontrolu foruma agitprop je organizovao borbuprotiv neprijateljskih tendencija u sferi ideologije. Teoretsko--predavaki sektori agitpropa su sprovodili vaspitavanje ma-sa" u duhu uenja Marksa, Engelsa, Lenjina i Staljina, vodeirauna o nivou lanstva, aktuelnosti pojedinih pitanja, raduaktiva predavaa. Preko kulturnog sektora agitprop je davaoinicijativu za organizaciju i razvijanje itavog kulturnog ivota(pozorita, diletantskih grupa, orkestara, pevakih drutava,izlobi, kinopredstava, knjievnih i kulturnih priredaba, izda-vanja knjievnih i drugih asopisa). Ovom sektoru agitacije ipropagande pripadalo je da vri izbor i izdvaja dela koja e seobjaviti ili prikazati. Delatnost monog aparata i njegovemnogostruke aktivnosti na polju propagandnih i agitacionihsadraja bila je odreena monopolom Partije, pa samim tim imonopolom na vlasnitvo tamparija ili na njihovu kontrolu,na hartiju, kinoprojektore, itd. Potpuna kontrola bila je proire-na i na kole, udbenike, nastavne programe, pedagoku i drugu

publicistiku.Paralelno sa ovim partijskim aparatom agitpropa stvarao se

i aparat pri JNOF-u, odnosno Narodnom frontu u kome sumogli raditi i nepartijci, poznati kao antifaisti.

Pri svim partijskim forumima, uz koje su postojale agitpropkomisije, uvoeni su aktivi agitatora i aktivi predavaa, kaonosioci predavako-agitacione aktivnosti o aktuelnim i vanimpitanjima spoljne i unutranje politike ili o nekom aktuelnom

partijskom zadatku. Predavanje je morao prethodno pregledatipartijski forum, koji je davao ocenu i o njegovom efektu,odnosno reakciji masa na izlaganje. Za raspravljanje pitanjakoja su traila dalju teorijsku razradu dobijane su smernice u


3/44

-L 3 U

S OCI JAL I S T I KA JUG OS L AVI JA

kojem pravcu ona imaju da se produbljuju. Predavanja name-njena komunistima imala su otra ogranienja sa stanovita komoe biti predava (lan KPJ), ko moe prisustvovati (iskljuivolanovi KPJ) i sa odreenim merama predostronosti, s obzirom

na konspirativni karakter unutarpartijskog rada (predavanja suse odrala u zatvorenim prostorijama i na njima nisu mogli dauestvuju nepartijci). to se tie predavanja namenjenih irojpublici, predava nije morao biti lan KPJ. Partijski aktivipredavaa mogli su da se proire vanpartijcima samo usluajevima kada se radilo o temama politike prirode koje suve bile razraene u partiji, kao i o predavanjima iz istorije,kulture, o pokretanju izvesnih akcija. Povremene grupe agitato-

ra obrazovane su ad hoc iz redova pripadnika masovnihorganizacija, komunista i antifaista, u sluajevima gde jetrebalo idejno uticati na neke sredine i krajeve gde je uticajKPJ bio slab.

Ovaj mamutski agitaciono-propagandni aparat, organiza-ciono uvren, kadrovski uglavnom popunjen, a uz pomomree agitaciono-propagandnih jedinica rasprostranjen iromJugoslavije i voen iz jednog centra, obezbeivao je jedinstvenuagitaciju i propagandu KPJ. Ovo telo u slubi partije, odnosnoPolitbiroa CK KPJ razraivalo je najvanija i najaktuelnijapitanja, polazei od momenta opte politike, nastojei da gaagitaciono-propagandne ustanove maksimalno populariu pre-ko predavanja, izlobi, tampe, plakata, crtea svima najprepartijcima, koji su imali prvenstvo, a zatim nepartijcima, donajzabaenijeg sela i s unapred razraenim planom. Savpolitiki aktuelan deo agitacije i propagande prenoen je naJNOF i na njegova odelenja za tampu i agitaciju, kao centre

zaduene za masovnu propagandu. Sa zavretkom rata ukinutesu sve propagandne ustanove i obezbeeno rukovoenje svimkulturnim i prosvetnim ustanovama (domovima kulture, narod-nim univerzitetima, prosvetno-kulturnim odborima) u koje suulazili komunisti (odgovorni drugovi") za kulturni i pedagokirad. Agitaciono-propagandni rad partije bio je povezan i saagitaciono-propagandnim radom omladine, ostvarujui se pre-ko partijskog foruma u kome se nalazio i sekretar SKOJ-a.

U agitaciji i propagandi najvanije sredstvo uticaja bila jepartijska tampa, a pre svega centralni dnevni partijski organBorba. Agitprop je zahtevao da se pojedini direktivni lanciBorbe prorauju na partijskim sastancima i neposredno predu-


4/44


zimaju mere za njihovo sprovoenje u ivot. Propagandne iagitacione partijske ustanove morale su stavove iz direktivnihlanaka preko svih oblika agitacije i propagande uinitipristupanim i razumljivim irokim narodnim masama". Par-

tijske organizacije su bile dune da podupiru i razvijajudopisnitvo i predlau stalne dopisnike sa sela i iz preduzea zacentralnu partijsku tampu i onu JNOF-a.

Agitprop je insistirao na konkretnosti agitacije i propagan-de i njenom prilagoavanju odgovarajuim sredinama, stepeni-ma obrazovanja, uzrastu, nacionalnoj strukturi, Celokupnakulturna i prosvetna politika bile su politizirane i podreeneizvrenju osnovnih partijskih zadataka u sferi organizacije

drutva, privrede, ustavno-pravne izgradnje, spoljne politike. Ujednoj direktivi iz aprila 1945. konkretno obeleje agitaciono--propagandnog rada kao budui imperativ predstavljeno je nasledei nain: ,,Npr. drug koji rukovodi agitacijom i propagan-dom u birou elije ili eliji mora, ako se radi npr. o fabrici kojaproizvodi za rat, ispisati parole na vidnim mestima i istai slikeradnika, koji se istiu u radu, organizovati itaonicu, ahovskiklub, obezbediti izraivanje mapa frontova, popularisanje ak-tuelnih partijskih parola, izdavanje zidnih novina, on moraorganizovati konferencije i priredbe za iroke mase i napravitiplan i obezbediti materijal za izuavanje pitanja marksizma--lenjinizma u samoj eliji itd. Slino treba postupiti i na selu, ukolama, raznim dravnim ustanovama itd."

Sa ustanovljivanjem aparata propagande i agitacije u novimuslovima postratne situacije KPJ je objavljivala rat spontanostiove aktivnosti, neradu, izvorima neorganizovanosti, smatra-jui ove pojave najveim neprijateljima za izdizanje novih

kadrova. KPJ se suoavala sa malim brojem obrazovanihkadrova, ali je bila uverena da postoje mnogi komunisti kadrida rukovode agitacijom i propagandom, koje treba podizati.Kadrovsko pitanje vezivano je u ovoj oblasti, kao i u drugimuostalom, za svemonu ulogu organizovanog podsticaja, koji jefetiiziran i pridavan mu maksimalni znaaj.

Agitprop je imao niz kontrolnih naina da ostvari svojuliniju u oblasti ideologije: preko komunista u ustanovama,

kolama, nakladnim zavodima", novinama; preko ministarstvaprosvete, tuilatava, odobravanjem izdavakih planova, kon-trolom radio-stanica i novina. Pod pregled su potpadala igostovanja kulturno-umetnikih drutava, ukoliko su uestvo-


5/44

-L 3 U


vala na velikim smotrama, manifestacijama politikog karakte-ra, na masovnim radnim akcijama.

Iz agitprop aparata poticale su inicijative za obeleavanjegodinjica progresivnih mislilaca, revolucionara, pisaca, zna-

ajnih istorijskih dogaaja. Po direktivama agitpropa trebalo jeobeleiti godinjice Svetozara Markovia, Maksima Gorkog idrugih slinih velikana". Direktivnim aktima agitprop jeuticao na formiranje izdavakih planova, nastojei da preko ovedelatnosti obezbedi ideoloku liniju partije, izmirujui delaklasike, tradicije i novih potreba obnove i izgradnje noveJugoslavije. Nastojalo se da ova dela poivaju na idejamabratstva jedinstva, slovenske solidarnosti, marksistike teorije;

da glorifikuju revolucionarno-demokratski pokret. Iz oblastiknjievnosti preovlaivala su dela klasika zapadnoevropske iamerike knjievnosti, klasine ruske knjievnosti, knjievnostidrugih slovenskih naroda, reprezentativna dela srpske, hrvat-ske i slovenake klasike, makedonska poezija i proza, narodnepesme i prie iptara sa Kosova i Metohije; delarevolucionarno-demokratskih sociologa, knjievnika, istoriara,publicista; sovjetska knjievnost; reprezentativna dela deje i

omladinske knjievnosti; jugoslovenski pisci koji su pisalipozitivno o susednim narodima; dela jugoslovenskih rukovodi-laca.

U prvoj fazi posleratnog razvitka izdata su neka dela mimopredvienih planova, prevodi iz zapadne publicistike (VolterLipman, itd.), ali ni u ovom periodu nema dijaloga, kritika,rasprava, pluraliteta gledita o osobenim temama iz oblastikulturnog stvaralatva, ako se izuzmu pojedinani kritikiintonirani napisi politike naravi iz redova tzv. graanske opo-zicije.

Agitprop je bio telo u okviru opteg mehanizma organizaci-je partije (sektor rada), ali bez kapaciteta odluivanja, barformalno gledano. Ustanova koja je vedrila i oblaila" u sferiideologije i kulture, mogla se normativno gledano oznaiti kaosavetodavna, iako je celokupni kulturni i ideoloko-politikirad nosio peat direktivnog usmeravanja agitpropa. Ovakvafaktika pozicija izvirala je iz opteg monopolskog poloaja

partije u sistemu vlasti, naina rada KPJ u postratnoj fazidelovanja i snage efa agitpropa Milovana ilasa, lana Politbi-roa CK KPJ. ilasovi saradnici su poticali od komunista koji suse i pre rata isticali u tumaenju partijske politike u oblasti


6/44


kulture. Stefan Mitrovi je bio sekretar Agitpropa, RadovanZogovi odgovoran za kulturu, V. Dedijer za tampu, BorisZiherl (po povratku iz SSSR-a) za tampu, Saa Boovi zaa r h i t e k t u r u . Zahvaljujui injenici da su lanovi ovog tela saDilasom na elu bili gortaci" (Crnogorci i Hercegovci, Dinar-ci) naknadno su ovaj moni centar nazivali centrom ijekavizo-vane ideologije". Radovan Zogovi, takoe post festum, polaze-i od pomenutog neformalnog osnova odluivanja ovog tela,odbija kompetencije koje su mu pripisivane, zanemarujuistvarno znaenje direktivnih intervencija i kritika, njihov, presvega, psiholoki i politiki efekat. Nepisano je pravilo da suosetljiviji tekstovi nueni agitrpopu na uvid, pregled, kontrolu,

ak i kada se radilo o proverenim komunistima kao piscima.Svaki stav i direktiva iza kojih je stajala Partija tumaio se kaozvanini stav, ime su se iskljuivali eventualni propusti usmislu akcentiranja pojava, nepotpunosti tekstova, neprihvatlji-vih ocena. Pomenuti nenormirani stav iveo je i u svestipojedinih stvaralaca (pisaca, umetnika, itd.). Smatralo se da jeprethodni imprimatur agitpropa obezbeivao predohranu odpogreki, skretanja, jednostranosti, utiui na smirenje pisaca

tekstova, jer iza njih stoji zvanino telo ili ugledni pojedinaczaduen za ideoloku aktivnost. U savremenoj publicisticinailazi se na ocene agitpropa kao ideolokog servisa redakci-ja" i gromobrana" koji titi urednike od odgovornosti.

irina narodnooslobodilake borbe i meunarodni uslovi ukojima se razvijala jugoslovenska revolucija uticali su jednovreme na iri raspon shvatanja o slobodi stvaralatva. No,umetniko stvaranje je podreeno borbi protiv okupatora,podsticanju patriotskih nadahnua, osloboenju zemlje, emu jeinae sve bilo podreeno, ali bez ukalupljivanja misli i nekihstrogih ideolokih normativa predvienih za transpozicijuumetnikovih vienja. Ne govori se o revoluciji, ali se misli nanovu sutranjicu. ak i kada se slavi Sovjetski Savez i njegovauloga u svetskoj antifaistikoj zajednici naroda ne govori se onjegovom socijalistikom ureenju, boljevikoj partiji i komu-nizmu. ak i kada se ne govori o novom ureenju na ovo semisli, asocira, na jedan posredan nain podsea. Ratka Pekovi-

a Mladi borac, organ USAOS-a asocira" na Mladogboljevika. Ali, ako se i ne govori direktnim jezikom lancima iprilozima o sovjetskim temama, neposrednim linostima i


7/44

-L 3 U


herojima, pomeni se javljaju, po navedenim piscima, kao svo-jevrstan idejno-politiki putokaz".

Karakter i masovna politika osnova narodnooslobodilakeborbe uticali su i na isticanje borbenih tradicija, istorijskog i

kulturnog naslea, svetlih likova iz prolosti. Na Prvom kon-gresu kulturnih radnika Hrvatske odranom juna 1944. uTopuskom naglaen je znaaj kulturnog naslea. Nova narod-na kultura" u stvaranju izgraivala se na temeljima pozitivnognaslea i na optim tekovinama narodnooslobodilake borbe.Borba naroda u toku je osnovna mera svih vrednosti. irina inarodni karakter kulture daju obeleje ovoj fazi jugosloven-skog razvitka vezanoj za kraj rata i prve godine obnove, sve dok

se nije poelo prelaziti na izgradnju socijalizma".Prelazni, tanki pluralizam se nije ukljuivao u liniju partij-ske politike, koja je nasuprot tome teila normiranju umetni-kog stvaralatva, mada nije mogla da ne iskoristi" deo ug-lednih pisaca formiranih u meuratnom razdoblju, pa ak i datolerie pojavu pojedinanih gledita sa irokim obuhvatanjemsvih pisaca koji se nisu ogreili o tekovine narodnooslobodila-ke borbe, tekao je suprotan proces nemilosrdnog ienja iz

javnog ivota pisaca i stvaralaca koji su bili optueni ili osuenizbog kolaboracije u tek zavrenom ratu. Umrtvljivanjem" delapisaca smatralo se da se razoruava" faizam u duhovnoj sferi.Za deo pisaca koji nisu imali zadovoljavajue dranje u tokur^ta, kao to je to bilo sa Miroslavom Krleom, agitprop jepropisivao ogranieno delovanje u oblasti iste" knjievnosti.Marko Risti je podravao mere ienja nepodobnih stvaralacaiz javnog ivota, s pozivom na neophodnost da iskuse zasluenukaznu za svoje nepatriotsko ponaanje u ratu.

Kulturnu politiku u Jugoslaviji odreivali su posle oslobo-enja sledei inioci: pobeda revolucije, idejne osnove KPJ,izmena sistema drutvenih odnosa i pitanje naslea u oblastiprosvete i kulture. Sprovoena je hijerarhijski od vrha do dna,to jest od Agitpropa CK KPJ i Komiteta za kulturu i umetnostFNRJ do poslednje optine. Partijski forumi su zasnivaliideoloko-teorijsku stranu umetnosti, a dravni organi prakti-nu stranu realizacije. Za socijalistiki realizam bila je bitna

drutvena stvarnost i njena reprodukcija u skladu sa zadacimapartije. Stvaralatvo koje se razilazilo sa partijskom linijompodlegalo je politikoj kritici. Za primer partijnosti umetnostiisticana je poema R a d o v a n a Zogovia Pjesma o biogarafiji


8/44


druga Tita". Duhovno stvaralatvo (knjievnost, slikarstvo, itd.)razvijano je u smislu prenoenja politikih poruka KPJ. Odumetnosti i umetnika traeno je da razvijaju umetnost koja e

biti odraz, objanjenje i dokument" postojee stvarnosti, a poformi pristupana prosenom radnom oveku". Takva umet-nost, visoko idejna", imala je da deluje vaspitno i da podiedrutveno-kulturnu svest itavog naroda."

Socijalistiki realizam zastupali su u likovnoj umetnostiBranko otra, ore Andrejevi Kun, Boidar Jakac, IsmetMujezinovi, Boa Ili i drugi. Ogromno platno Boe IliaSondiranje terena na Novom Beogradu" zvanina kritika jeprihvatala kao uzor socijalistikog slikarstva koje je simbolisa-

lo radni polet i snagu kolektivnog rada, iako je bilo lieno unu-tranjeg ivota i zraenja, oslonjeno uglavnom na monumen-talnost oblika i veliki format slike".

I u politikoj i u duhovnoj sferi sve se procenjivalo premaslubi socijalistikoj dravi". Ako su neke stare ustanove iliideje mogle da se pragmatistiki ugrade u novi poredak one su iugraivane pod vidom spoja starog i novog, tradicije i inovacije.Nasuprot mnogobrojnim sektakim duhovima u aparatu kultu-

re i prosvete bilo je meu rukovodeim ljudima takvih koji suodbacivali duh uskogrudosti i sumnjienja. Na tlu osloboeneToplice dolazilo je do sukoba rukovodilaca koji su oko sebeokupljali napredne ljude iz graanstva, iz reda politiara, po-slovnih ljudi i domaina nasuprot onima koji su u njih sum-njali, svuda videli zaveru, neprijatelje, ostatke starog, malo-graanskog duha koji ele da nas nagrizu" i erodiraju namoral". Zahvaljujui ovim antisektakim aberacijama partija jei mogla oko sebe u raznim oblicima (Narodnog fronta, Drutvaknjievnika, Kolareve tribine, Usmenih veeri, Drutva prija-telja Jugoslavije i SSSR-a) okupiti najuglednije pisce i umetni-ke onoga vremena (Ivu Andria, Isidoru Sekuli, Veljka Petrovi-a, Mila Milunovia, Petra Lubardu, Stanislava Vinavera, De-sanku Maksimovi i druge).

Upoznavanju i propagandi sovjetskog sistema, drutva,privrednih uspeha i kulture doprinosilo je Drutvo za kulturnusaradnju izmeu Jugoslavije i SSR-a koje je radilo od 1945.mada obrazovano uoi rata, imajui svoje jedinice u svimjugoslovenskim republikama. Rad u ovim drutvima razvijao sepo sekcijama: za ruski jezik i knjievnost, upoznavanje rada iradnitva, prouavanje sela i seljatva, prosvete, muzike, likov-


9/44

-L 3 U


ne umetnosti, pozorita, itd. U radu ovog drutva i uopteruska kultura" se smatrala nepresunim izvorom stalno novihnadahnua za stvaranje u svim oblastima kulture". Jugosloven-ska kultura imala je u sovjetskoj veliki obrazac, zato se u

literaturi o ovom problemu i govori o sovjetizaciji kulturnihsadraja", koji nestaju tek posle sukoba KPJ sa IB-om.Pozorinom i filmskom repertoaru davali su peat pozorinepredstave i dela sovjetskih pisaca, kao i sovjetski filmovi.Istraivanja Ljube Dimia pokazuju da je u pozorinoj sezoni1946/1947. u FNRJ radilo 47 profesionalnih i poluprofesionalnih pozorita koja su prikazala 74 dela domaih pisaca, a odukupnog broja inostranih 59 su otpadala na ruske (sovjetske

pisce. Od 381 filma, koliko je prikazano u 1946, 127 je bilsovjetskih, a u 1947. ih je bilo 170. Iz godine u godinu obnavljansu i prikazivani Roditeljski dom Katajeva, Najezda LeonidLeonova, Bez krivice krivi Ostrovskog i drugi komadi.

Prilikom sastavljanja pozorinog repertoara nalgaavalo s

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 6