Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I 8

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I 8

1/78

VLADA MILANA STOJADINOVIA.KARAKTER NACIONALNOG PREUREENJA DRAVE

Pogibija kralja Aleksandra Karaorevia nanela je njego-voj politici snaan udarac. U unutranjim odnosima odbaenaje Aleksandrova integralistika linija, a ideja Jugoslavije sastanovita njene celovitosti i dravne simbolike" bila jeozbiljno ugroena. Jugoslavija je nastala u uslovima borbeprogresivnih graanskih snaga oslonjenih na ranije istorijskeprocese zbliavanja i integracije, ali i uz povoljne meunarodnepretpostavke. Po Jakobu Hoptneru, nova Kraljevina bila jeplod idealistikog dravotvorstva i kao batinica ostatakaHabsburke monarhije". Antanta je u Poljacima, esima, Jugo-slovenima i Rumunima videla bitnu osnovu celokupne rekon-

strukcije antipangermanistike Evrope"; Poljska, eka i Jugo-slavija inile su tri fundamentalne osnove svetske antipanger-manistike barijere". Nova drava je, od asa ujedinjenja, ivelau opasnosti od spoljne agresije italijanske i revizionistikihzemalja, koje je nisu prihvatale kao svrenu injenicu" s timto se od 1933. postojeoj nepovoljnoj konstelaciji pridruivala inacionalsocijalistika Nemaka sa svojim politikim i ekonom-skim planovima. Suoena s italijanskom politikom dominacijenad istonom jadranskom obalom, Jugoslavija je nalazilaodgovor u savezu s Francuskom od 1927, s kojom Italija nijebila u sukobu, jer je Francuska u njoj gledala protivteuobnavljanju moi svog nemakog suseda na Rajni. Francuska se,

jo od vremena Rieljeove doktrine, drala naela da se nadrugoj strani Rajne ne sme obnoviti Nemaka koja bi moglaugroavati Francusku. Saraujui s Italijom, Francuska se nijeodricala poretka koji je uspostavila i branila posle slomaHoencolerna i Habsburga. Pad Jugoslavije znaio bi remeenjeevropskog status quo, jer bi jugoslovensko-italijanskom blokuprile Maarska, Rumunija i Bugarska, ime bi bila sruenaMala antanta. Maarska opasnost iskazivala se u formi za-


2/78

j- J- U KRALJEV INA JUGOSLAVIJA

kletve prilikom krunisanja kraljeva, koji su se obavezivali dae uvati neokrnjena prava, ustav, pravnu nezavisnost iteritorijalni integritet Maarske i hrvatskih, slavonskih i dal-matinskih zemalja", te sauvati integritet tih zemalja koje sutvorile jedinstvenu politiku celinu s Maarskom". Francusko--italijanska saradnja, meutim, nije mogla dovesti i do usposta-vljanja odista harmoninih i neprotivurenih odnosa. Za Muso-linija Francuska je bila masonska, demokratska i parlamentar-na zemlja; Pariz se smatrao sreditem antifaizma, gde su azil

uivali i italijanski antifaisti; interesi jedne i druge sile su sesukobljavali i na Sredozemlju, oko Tunisa, Sirije, prodoraItalije u Etiopiju (Abisiniju). Na plea Francuske, pak, padao jeteret odbrane versajskog sistema, jer su druge velike sile bileprotivnici ovog poretka (SSSR i Nemaka, kao rtva); SAD suivele u izolaciji, udaljene od evropskih problema, a VelikaBritanija bila je opsednuta svetskim problemima i problemimasvoje imperije.

Meunarodni poloaj Jugoslavije posebno se komplikovao sporastom uticaja faistikih sila i slabljenjem sila Antante.Rano se ispoljilo i unutranje nejedinstvo oko pitanja ureenjadrave. Pansrpska dinastija oigledno nije uspela da postane

simbol objedinjavanja i integracije", ve je budila novesuprotnosti i rasplamsavala postojee. Bilo je mnogo snaga kojesu razjedinjavale, a sasvim nedovoljno onih koje bi ujedinjavale.Aleksandrova zamisao integracije na bazi nacionalne nivelacijejo vie je uzdrmala meusobno poverenje. Patrijarh Gavrilopie u svojim memoarima (koji u pogledu verodostojnostiizazivaju sporove) da mu se suveren alio, septembra 1934,kako napor sa estojanuarskim reimom nije uspeo. Imao je,navodno, nameru da stia razbuktale politike strasti, da srediunutranje stvari u dravi, kao to je izjednaenje zakonodav-stva, da regulie finansije, podigne ekonomski standard ivota,naroito tzv. pasivnih krajeva i potisne ovinizam i verski

fanatizam koji su tetili dravi i narodu. Isto tako pominje se daje kralj nameravao da izmeni dotadanji dravni program, ali,ako je to tano, ostaje nepoznato kako je zamiljao da popovratku iz Francuske rei hrvatsko pitanje. To svakako nijebilo ni lako pri oiglednom saznanju da se estojanuarskaideologija nasukala ve u poetku, zaotravajui nacionalne ipolitike suprotnosti. Meunarodna kriza 19391941. nijedozvolila da se pokae prava vrednost preureenja Jugoslavije,


3/78

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREU REEN JA DRAVE 2 5 7

koje se tek nasluivalo. Kratak ivot Kraljevine (i, pri tome, vienego relativnog mira) dozvolio je da samo jedna generacijaproivi u novoj dravi, koja je od prvog dana bila izloenanajloijem iskustvu u pogledu unutranjih odnosa. Politikiivot se vraao regionalnim okvirima politikim, ekonom-skim, kulturnim kao i ranije. Odbacivanje jugoslovenskogduha u smislu estojanuarske nacionalne unifikacije nije ponu-dilo drugo reenje, koje se ne bi kosilo s nacionalnim indivi-dualnostima i slobodama kao realnostima jugoslovenske istorije

i tla. tavie, kretanje je uzimalo sasvim suprotan karakter, usmislu obnavljanja pokrajinskih ideologija i nacionalnih poli-tikih grupacija, uz apsolutizaciju ekonomskog regionalizma.Jedna rava stvarnost zamenjivala se ravom alternativomparcelacija bremenitih sukobima, nejedinstvom, podozrenjem,inostranim uticajima, nacionalistikim programima.

Jugoslovenstvo je pod Aleksandrom dobilo karakter drav-ne ideologije u dravnom i nacionalnom integralistikom oblikui kao supraideoloka norma", zavladalo je voljom dravne sile.Ukidanjem regionalizma, partikularizma i plementine, narodiJugoslavije su preko noi prestali da postoje, u ime spaavanjadrave". Integralno jugoslovenstvo je ostavljalo tragove u drav-

no-pravnim reenjima, politikim projektima, humanistikimnaukama. U istorijskoj nauci, etnologiji i antropologiji poelo jeda se govori o psihikom tipu Jugoslovena. Glorifikovala sedinarska rasa", ljudi iz Dinarida", dinarski tip oveka injegove psiholoke i psihofizike osobine. Tragovi jugosloven-stva" otisnuti su u jeziku i u prosveti (putem njene tipizacije), asrpstva" u umetnosti (kosovski hramovi Metrovia i drugihumetnika). Viktor Novak je jugoslo vensku misao prikazivao kaostaru ideju koja je jednaka starosti slovenstva na Balkanu".Knjievnik Niko Bartulovi je ispovedao ideologiju nedeljivogjugoslovenstva". Za Vladimira Dvornikovia do 1918. je posto-jalo rasno, jeziko i psihiko jedinstvo Jugoslovena, a od 1918.

politiko jedinstvo. Da bi se Srbi, Hrvati i Slovenci slili uhomogenu celinu nedostajalo im je kulturno jedinstvo, do kojegje trebalo doi ,,u procesu sjedinjavanja regionalnih kultura,koji e znaiti zadravanje onoga to je najvrednije i to nasspaja", uz shvatanje te faze odluujuom, to jest, fazomsintetizovanja jugoslovenske nacije", koja e dovesti do nad-nacionalne kulture". U tom procesu, kojemu je Dvornikovipripisivao prirodni karakter, nestae plemenski atavizmi",


4/78

' 3 KRALJEVINA JUGOSLAVUA

suprotni kulturni instituti Zapada i Istoka", provalije izmeukatolicizma i pravoslavlja, hrvatski istorijski tradiciona-lizam".

U Hrvatskoj je prvi jugoslovenski talas posle 1918. spla-njavao pod uticajem politikih sudara u novostvorenoj dravi,jaanja heterogenog antijugoslovenskog fronta (sastavljenog odklerikalaca, frankovaca, separatista, federalista, HRSS/HSS--ovaca) i krize reima. Meu najpoznatije zagovornike jugoslo-venstva na Zagrebakom sveuilitu Milosav Janiijevi ubraja

Antuna Barca, Milana Reetara, Tomu Maretia, Ferda iia,Grgu Novaka, Milana Preloga, Marka Kostrenia, VladimiraDvornikovia i druge. Zbog jugoslovenskih shvatanja, Zagre-bako sveuilite morali su kasnije da napuste Grga Novak iJorjo Tadi.

Jovan Cviji, tvorac poznate etnopsiholoke sinteze o Bal-kanu, branio je i nauno dokazivao tezu o etnikom jedinstvusvih junih Slovena, a Srba i Hrvata posebno. Specifinommetodologijom, koja je uzimala u obzir geomorfoloki i klimat-ski faktor, zapravo povezanost oveka i prirodne sredine uprocesu oblikovanja psihikih tipova, koji je uslovljen istorij-skim razvojem i kulturom, Cviji je doao do razlike izmeu

dinarskog tipa (agresivan, iracionalan, kratkog maha, nasilan) injemu suprotnog rajetinskog" tipa (sa svojstvenom mu psiho-logijom, socijalnom mimikrijom"; tip homo duplex-a"). Cviji-evo delo i ideje predmet su mnogih kontroverznih rasprava dodananjeg dana: jedni ga osporavaju kao egzaktnog naunika, adrugi ga vide kao izrazitog predstavnika srpskog ovinizma i akrasistu i smatraju ga, kako kae Dinko Tomai, istaknutimteoretiarem srpskog ekspanzionizma". Petar Dadi podseana analizu nemakog slaviste Gerharda Gezemana, koji jepokazao da dinarski tip kod Cvijia nema antropolokipojam". Svojevremeno je ak Dvornikovi kritikovao Cvijiazbog toga to njegov dinarski tip" nije rasno odreen". A

Cviji je bio meu onim naunicima koji su zastupali tezu opostojanju makedonskog naroda, to jest makedonskih Slovena.No, smatrao je do kraja, kao to podvlai i Milosav Janiijevi,da su juni Sloveni etnografski jedno, da se stapaju i da e se,pored svih nesporazuma i sudara, sve vie stapati u jednunacionalnu celinu". Kada su se pretpostavke u tom smislupokazale kao oigledno nerealne, Cviji je proces spajanjapoeo vezivati za dug istorijski tok. Posle perioda uzburkanog


5/78

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUR EENJA DRAVE 2 5 9

previranja" nastupie, smatrao je, obrt", a u politici pravimudrac" e biti onaj koji bude upuivao na ono to nas vezuje,a ne onaj koji podstie strasti i izaziva sudare.

Osnovna snaga srpskog graanskog fronta u Jugoslaviji radikali rastoili su se posle smrti Nikole Paia, mada je vei za njegova ivota kralj Aleksandar lomio Paieva uporita ustranci. Najvei deo radikala se osipao od stranake maticeopredeljivanjem za estojanuarski reim i dravne strankekakve su bile Jugoslovenska nacionalna stranka i Jugosloven-

ska radikalna zajednica. Radikali su s kraljem inili jezgrosrpskog graanskog fronta konzervativne politike orijentacije.U trvenju oko vlasti, kralj Aleksandar je nadjaao NikoluPaia jo za njegova ivota, dovravajui posle njegove smrtistavljanje radikala pod svoj potpuni uticaj. Mada su i radikali ikruna stajali iza jednog te istog koncepta centralistikogureenja Jugoslavije, izmeu njih su ipak postojale razlike,utoliko to je Aleksandar bio kralj svih Jugoslovena", pasamim tim prinuen da manje od radikala naglaava velikosrp-ski karakter postojee drave. Snage graanskog liberalizma uSrbiji su se sa stvaranjem Kraljevine SHS prelile u Demokrat-sku stranku, Savez zemljoradnika, Jugoslovensku republikansku

stranku i leviarske stranke i organizacije. Neke od ovihstranaka ili istaknuti pojedinci u njima nastojale su da seoslobode poimanja uskih nacionalno-kulturnih koncepcija, po-vezujui se s ostalim narodima i proirujui svoje vidike,trudei se da pronau kope" koje su mogle vezivati uekonomskom, politikom i kulturnom smislu. Univerzitet uBeogradu je delovao u pravcu povezivanja, ali su nadjaavalesnage uskog regionalizma, svoje istorije" i prolosti, svojegprivrednog atara i kulturnog kruga. S krizama i sukobljavanji-ma istanjivala se snaga liberalne politike filozofije, a njenipobornici traili su reenja pod kraljevim skutom; slamani odstranakih oligarhija, padali su pod uticaj ekstremnih pokreta i

nacionalizama. Sve je manje duhova obuzimala inspiracija dase pronau demokratska reenja, obezbedi vladavina parlamen-tarizma, osiguraju slobode i spase ustavnost, nasuprot priziva-nju apsolutistike vlasti i prinudnih metoda. Ovome je pogodo-vao i slom liberalne privredne politike, naroito usled katastro-falnih posledica svetske ekonomske krize. Na nestajanje liberal-nog fronta u Kraljevini uticale su pojava faizma u Italiji ipobeda nacizma u Nemakoj 1933. godine, s diktatorskim


6/78

j- J- U KRALJE VINA JUGOSLAV IJA

reimima u balkanskim i istonoevropskim dravama. Deoliberalno i demokratski orijentisane omladine nalazio je novupolitiku inspiraciju u- komunistikom pokretu, naroito unjegovoj narodnofrontovskoj fazi. Nadvlaivanje konzervativ-nih snaga u spoljnjem pogledu lako je zapaziti u uspostavljanjudiktature, jaanju birokratije i vojnih krugova, u porastuuticaja najreakcionarnijih politiara u vrhu vlasti i ovinistikeinteligencije jugoslovenskog ili nacionalnog smera. S kraljevomvlau i svemonim intervencijama suverena u svim sferama

javnog ivota, opadala je graanska demokratija i smanjivale suse politike slobode. Prisustvo seljatva, iako najjaeg i najmno-gobrojnijeg sloja u zemlji, nije se osealo u politici KraljevineJugoslavije, sem nominalno, preko navodno seljakih stranakaija su vodstva seljatvo koristila kao glasaku vojsku. Savezzemljoradnika nije bitnije uticao na politiku i fizionomijuseljatva u Srbiji, nalazei se daleko od stvarnih seljakihproblema, budui vie gradska stranka, a pri tome jo ipocepan na desnicu, centar i levicu, na centraliste i federaliste,Srbe i Jugoslovene. Slovenako seljatvo sledilo je Slovenskuljudsku stranku, a hrvatsko se utapalo u hrvatski nacionalnipokret, inei njegovu najizrazitiju sastavnicu. Posle kraljeve

pogibije nestalo je i ono malo dotadanje kohezije na jugoslo-venskoj centralistikoj osnovi. Dok je diktatura obeleila slomgraanske demokratije, dotle je ekonomska kriza oznailaporaz ekonomske politike. Meu istoriarima nesporno je da jeestojanuarska diktatura bila neuspena i da je s njom zapoelakriza jugoslovenske drave. Isto tako, da su preanski ideolozibili njeni tvorci daleko pre nego srbijanski politiari. Sve dotledok je srpsko graanstvo bilo politiko jezgro nove drave,pitanje Srba nije se postavljalo, niti se njihovo nacionalnopitanje otvaralo: politika prevlast branjena je putem organizo-vanog dravnog aparata vlasti. Nasilje i nesposobnost vladaju-eg sloja prebacivani su na plea srpskog naroda koji od

privilegovanog poloaja svoje buroazije nije video nikakvekoristi, eksploatisan kao i ostali narodi Jugoslavije. Preureenjedrave je kotalo prednosti srpsku buroaziju koja mu sesuprotstavljala dokle god je to mogla. Kad je trebalo odluivatio poloaju Srbije, njena buroazija nije imala jasno definisanoreenje za mesto koje bi njoj pripalo u uslovima razgraeneJugoslavije. A ultranacionalistike snage drugog fronta, sasta-vljene od frankovaca, ustaa i klerofaista uopte, bez dvou-


7/78

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREU REENJ A DRAVE 2 6 1

mijenja su odbacivale svako kompromisno reenje koje jeraunalo s Hrvatskom u sastavu Jugoslavije. Drava je za njihznaila nasilnu tvorevinu pobednikih sila, simbol nasilja nadhrvatskim narodom, obeleje njegovog suanjstva i tiranijuBeograda, koju je trebalo zbaciti poto-poto. Te snage prizivalesu u pomo i prolost. Srbi su za njih bili balkansko smee,smrad i otpaci vekova, koje je trebalo unititi u ime raanjanacionalno iste drave. U svojoj nacionalnoj revoluciji"separatisti su se mogli osloniti na faistike sile.

Nerealnih kominiternistikih procena o Jugoslaviji kao dr-avi, KPJ se oslobaala postepeno, muno i kroz protivureneprocese. Jo je na snazi bio stav KPJ izraen u proglasu IV(drezdenskog) kongresa o komunistikom zadatku ruenjaimperijalistike tvorevine jugoslovenske drave". Komuni-sti su zadueni da potpomau akcije koje vode nezavisnostiHrvatske, Slovenije, Crne Gore i Makedonije; bili su duni i dapotpomau akcije Albanaca na Kosovu s njihovim suplemeni-cima" u Albaniji, a na drugoj strani da se zalau za samoopre-deljenje i otcepljenje Maara i Nemaca u Vojvodini. KraljevinaSHS je optuivana da je kriva za pojavu opasnosti od rata sBugarskom zato to je anektirala bugarske teritorije (Caribrod i

Bosilegrad). Kraljevini se pripisivalo van istorijskog kontek-sta nastajanja jugoslovenske drave i da je oduzimanjem ianektiranjem maarskih teritorija u severnoj Vojvodini samastvorila maarsku iredentu. Na Drezdenskom kongresu Komin-ternu je predstavljao Palmiro Toljati Erkoli. Iste godinejedan drugi Italijan, sasvim sluajno i s drugaije platforme Musolini doneo je odluku o napadu Italije na KraljevinuSHS. Iako je KPJ tada bila mala partija, a mogunosti njenogpraktinog delovanja u smislu ruenja postojee drave vienego beznaajne, defetistiki stavovi Kominterne odreenishvatanjem proboja revolucije i oivotvoravanja proleterskoginternacionalizma ostali su i te kako u seanju. Takva shvatanja

vladala su u komunistikoj ideologiji i politici. O tome govore iideje istaknutih jugoslovenskih komunista Otokara Kerovanijai Augusta Cesarea. Za Kerovanija je akt od 1. decembraoznaavao pobedu kontrarevolucije. On napada teoriju jugoslo-venstva koju su priznavali samo plaenici ORJUNE". Mada jejedno vreme ova teorija zahvatala veliki deo hrvatske inteligen-cije i ak proleterske stranke, ona se brzo demaskirala kaoorue velikosrpskih hegemonista". Velikosrpski faizam" je


8/78

j- J- U KRALJE VINA JUGOSLAVIJ A

vrio najstraniji pritisak na hrvatski narod. Beogradski reimisu najvei deo dravnih sredstava crpili iz preanskih kraje-va", ali su i najvei deo navodno troili u Srbiji. Kerovani jepisao da su ideju jugoslovenstva ispovedali samo iardije ipekulanti. Propaganda Kominterne nije mogla da ne ostavitraga u nainu miljenja, u analizama i ocenama. Argumente jedavala i sama stvarnost nasilne nacionalne negacije u imemaglovitog jugoslovenstva. Poloaj KPJ u jeku borbe s reakcio-narnim reimom nije dozvoljavao nikakve suptilnije i egzaktni-

je analize, tim pre to nije bila re o analitiarima koji ele dautvrde istinu, ve o borbenim publicistima, revolucionarima irtvama reima. Filozofiju panjugoslovenskog nacionalizmaodbacivao je Cesaree. Za ovog komunistikog intelektualcaoktobarska revolucija je za novu politiku konfiguraciju ikonsolidaciju sveta bila daleko vanija od same Jugoslavije.

Reenja nisu bila jednostavna, tim pre to su jugoslovenskinarodi vekovima iveli odvojeni i pripadali razliitim kultur-nim krugovima: mediteransko-latinskom, vizantijskom i islam-skom. Ulema se smatrala vie muslimansko-turskom negojunoslovenskom. Nepoverenja i iskuenja izmeu pravoslavacai muslimana izbijala su kao rezultat vekovne borbe voene

izmeu srpskog naroda i Osmanlija za opstanak i slobodu.Rimokatolika crkva je odbacivala jugoslovenstvo i slovenstvo.Pater Kerubin egvi e ak podrati teoriju o persijskom(iranskom) poreklu Hrvata. Odnos prema faizmu je rimokato-liku crkvu jo vie pribliio protivnicima progresa. Kristovnamjesnik" na zemlji, papa Pije XII, proglaavao je FranciskaFranka za najboljeg sina crkve i u faizmu video zatitu odkomunizma.

Jugoslovenski narodi nisu imali zajedniku politiku filozo-fiju o nainu oblikovanja nove drave, njenom ureenju i njenojbudunosti. Nacionalne razliitosti graanstva nove drave irazliita istorijska iskustva onemoguavala su zajedniki po-gled. Dok se drava stvarala, moglo se operisati s fikcijom otroimenom narodu", jednom istom po krvi, po govornom ipisanom jeziku, po kontinuitetu i celini teritorija na kojimaivi, po zajednikim interesima svoga nacionalnog opstanka isvestranog razvitka svog materijalnog i moralnog ivota, kaoto je stajalo u Krfskoj deklaraciji. Nasuprot centralistikojkoncepciji vladajuih snaga meu Srbima, stajala je hrvatskaideja o hrvatskoj autonomiji u Jugoslaviji, republici i monar-


9/78


hiji", ili ak i personalnoj uniji u skladu s hrvatskom tradici-jom. Srpski i jugoslovenski unitaristi su optuivali federalisteza separatizam. Preanski Srbi zalagali su se daleko vie odradikala za centralistiki princip ureenja, jer bi slabije proliu federativnoj dravi. Deo srpskog graanstva s monarhomraunao je da je 1929. godine nastupio as za jugoslovenskuintegraciju putem amalgamisanja nacionalno raznorodnih ele-menata, to se pokazalo kao kobno za samu ideju Jugoslavije.Kralj je, istovremeno, eleo da pokae unutranju vrstinu

drave prema stranim silama koje su je ugroavale, odgovaraju-i jugoslovenskom integracijom i unutranjim protivnicimaKraljevine. Nije trebalo dugo ekati da bi se utvrdilo kako jeAleksandrov projekt bio krajnje pogrean. Iskrsli problemnacionalnih sukoba traio je sankcionisanje ravnopravnosti, aponuen je gubitak nacionalne samobitnosti Srba, Hrvata iSlovenaca, naroda formiranih ve u XIX veku.

Viepartijski sistem pre 6. januara 1929. zamenjen jereimom bez stranaka. Od 1931/2. javljala se ideja jednopar-tijskog sistema u vidu JRSD, odnosno JNS, kojoj su sesuprotstavili bristol ci", mladi integral ci, Jugosloveni koji suhteli da se oslobode starog politikog oloa iz preestojanuar-

skih stranaka, raunajui da je dolo njihovo vreme. Nekiemigrantski pisci greh za obnovu ovih starih stranaka bacajuna stare partijske ljude koji nisu ni umeli ni mogli da shvatenovo i da misle izvan kategorija svoga psihiko-mentalnogasklopa, koji je bio partijski". Nova zamisao nije mogla da naetlo u njihovoj svesti ni u njihovom intelektu". Nastavljali su darade po partijskom kljuu". Nezavisno od ustaljenih mentali-teta u novom vremenu, formula jednopartijskog sistema sepojavljivala kao nuda reima koji je s obnovom narodnogpredstavnitva morao da trai reenje u konstituisanju svojepolitike osnove. Stari politiari su potiskivali nove, koji se nisumirili s voama kompromitovanim pod dva reima, preestoja-

nuarskim i estoj anuarskim.Jugoslovenska radikalno-seljaka demokratija (JRSD) nije

nosila naziv stranke u imenu kako bi mogla lake signaliziratipokret" koji rauna na najiru podrku. Podravana je od svihunitaristikih snaga ije su se pristalice smatrale narodnomvojskom" za odbranu postojeeg poretka i jugoslovenske dra-ve. Prikazivala je estojanuarski reim i svoj program kao jediniput napretka i budunosti. Potresali su je unutranji sukobi, a


10/78

j- J- U

KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

napadana je i od vanparlamentarne opozicije. Bila je metakritike i zato to je imala u svom sastavu disidente preestoja-nuarskih stranaka. Kao reimska stranka, umesto da okuplja ineutralie protivnike, ona je jo vie razjarivala antiestoja-nuarska raspoloenja i odbijala svojim politikim monopolom

HSS nije pristajala da bude zastupljena kao stranka ni ujednom skuptinskom ili drugom telu, ve je pretendovala na toda simbolizuje volju naroda i da se populistiki poistoveuje snarodom. Na taj nain, politika opozicija HSS je bila daleko

jaa od drugih stranaka, recimo srpskih, koje su bile brojne, alisu drobile narodnu snagu. Nijedna od srpskih stranaka nijemogla rei da zastupa narod u celini. HSS se stoga mogaoiskazivati kao nacionalni pokret.

Dramatina pogibija u skuptini 1928. doprinosila je oku-pljanju naroda oko stranke. Obrazovanjem Hrvatskog radni-kog saveza (HRS) Hrvatska seljaka stranka je pokuala dastvori svoje uporite i u radnikoj klasi. Na selu su radileorganizacije Gospodarske sloge" koje su ve dobile karakterrazgranate mree organizacija to pod vidom socijalno-eko-nomske brige za seljatvo uvruju vlast buroazije nadhrvatskim selom. U borbi za nacionalno pitanje, HSS je uspela

da postigne koncentraciju masa oko sebe iz svih slojeva stavljajui svima do znanja da se sva ostala pitanja zamrzavajudok se ne rei nacionalno pitanje, kao pitanje svih pitanja, s timda e se sve ostalo resiti im se hrvatski narod oslobodi svojeneravnopravnosti u Jugoslaviji.

Vlada Milana Stojadinovia je obrazovana po volji knezaPavia posle pada Jevtieve vlade. Politiku osnovu Stojadinovi-eve vlasti obezbedivali su knez namesnik i Jugoslovenskaradikalna zajednica kao dravna, reimska stranka, sastavljenaod radikala koji su sledili Stojadinovia, od Slovenske ljudskestranke i Jugoslovenske muslimanske stranke. JRZ je istisnula iz

politikog ivota Jugoslovensku nacionalnu stranku, inae utemelju oslabljenu posle smrti kralja Aleksandra. Kao i svakadruga stranka neukorenjena u narodu, stvorena voljom drav-nog vrha i privilegovana, JNS nije mogla da se odri kaouticajnija politika snaga kad su joj poverenje otkazali nasled-nici njenog tvorca. Jugoslovenska radikalna zajednica je sma-trala sebe zakonitim naslednikom Radikalne stranke, a MilanaStojadinovia naslednikom Nikole Paia. Stojadinovi je isko-ristio desetogodinjicu smrti Nikole Paia da bi istakao


11/78


legitimne osnove svoje vladavine. Vezujui se za radikale iNikolu Paia, JRZ je uspostavljala legitimnu osnovu svojevladavine, a na drugoj strani neutralisala Glavni odbor radika-la s Acom Stanojeviem i Miloem Trifunoviem, koji se nalaziou opoziciji. Predstavljajui se kao mlai saradnik Nikole Paia,Milan Stojadinovi je gradio svoju harizmu. Sama strukturaJRZ, nain njenog postanka, heterogen ideoloko-politiki pro-gram zavisan od organizaciono-politikih sastavnica ove reim-ske formacije, i njen dravni karakter, bitno su je razlikovali odradikala, ukljuujui prostor na kojem je JRZ delovala, buduijugoslovenska politika organizacija.

Iako je nastupala kao jedinstvena politika formacija, JRZje faktiki bila sastavljena od delova koji u njenom okviru nisugubili svoju individualnost. Okupljajui, pored radikala, bosan-skohercegovake Muslimane i slovenake klerikalce, s njihovimprvacima Koroecom i Spahom na elu, ona je nastavila dabrani dravni i nacionalni unitarizam, suzbijajui posebnohrvatske nacionalne zahteve. Ni u jednom periodu meuratneistorije Kraljevine kurs ka zaokruivanju ili opkoljavanju Hrva-ta nije bio tako jasno izraen kao za vreme vlade Milana Stoja-dinovia.

Za vreme petomajskih parlamentarnih izbora u savskoj iprimorskoj banovini politika aktivnost je proticala u znakuodbrane ugroenih nacija od nadnacionalnog Jugoslovenstva".Zahtevi za vraanje u ivot starih plemenskih" simbola i zaslobodan nacionalni autonomni ivot, izazivali su reakcije iotpor prema svakom jugoslovenskom simbolu. Zbog zabranenacionalnih imena i institucija u Hrvatskoj i Sloveniji stvorenoje neraspoloenje prema nosiocima omrznutog jugoslovenstva".Knez Pavle se, suoen s Jevtievim otporom, odluio nabankarsko-klerikalno-begovsku" politiku kombinaciju Mila-na Stojadinovia, s ciljem da se smire uzavrele politikestrasti".

Programska vladina Deklaracija je istakla da je JRZ zanarodno i dravno jedinstvo, za jedinstvo teritorije i jedinstvenodravljanstvo. Odbacivani su metodi autoritarnog reima. Pro-sveta je dobijala u zadatak da gaji ideju jugoslovenstva", alijugoslovenstva" kao sinteze svih pozitivnih osobina i stvara-lakih snaga svih delova jugoslovenskog naroda". Vaspitnadelatnost je trebalo da poslui uvoenju realnog jugosloven-stva". Narodni poslanici jugoslovenske orijentacije napali su


12/78

U 0 KRALJEVINA JU GOSLAVIJA

Stojadinovievu vladu to je stvaranjem koalicije staropartijskihregionalnih konfesionalnih grupacija pod imenom JRZ otvorilavrata starom nesrenom dobu, dobu meusobnih partijskihkonflikata". Pod udarom se naroito nalazio Koroec, kao lanecllesiae militans i antijugoslovenske orijentacije, koji je uspeoda obori jednu jugoslovensku vladu i da je zameni kombinaci-jom jezuitskog eira, crvenog fesia i radikala bez radikala iradikalskog programa". Jugoslovenski nacionalisti su prigova-rali Stojadinoviu to je zatvorio Sloveniju, pomagao zalue-nje Hrvatske" i to se uortaio sa muslimanskim klerikali-zmom".

Stojadinovievim imenovanjem za predsednika vlade kneznamesnik je stavio do znanja da mu je stalo da se postignesporazum s Maekom i hrvatskom opozicijom, ali su susretiStojadinovia i Maeka, koji se inae nisu meusobno cenili,otkrivali potpuno razliite koncepcije o preureenju drave.Stojadinovi je bio pristaa centralistiko-unitaristike Jugo-slavije pod dominacijom srpske buroazije, a federativno uree-nje bilo mu je strano, jer je gledao na srpsko-hrvatske odnose sklasino unitaristike pozicije: jedna drava, jedan narod ijedan kralj. Njegovo malo reenje", kao vid psiholokogsmirivanja protivnika, koje je bilo oproban radikalski metod,nudilo je HSS nekoliko ministarskih mesta, razlikujui se bitnood Maekovog velikog reenja", koje je polazilo od revizijeoktroisanog ustava. Oslanjajui se na kneza, na deo srpskeburoazije, SLS i Jugoslovensku muslimansku organizaciju,Stojadinovi je istrajao na svom stanovitu. Svoju politikupredstavljao je kao kurs koji vodi smirivanju srpsko-hrvatskihnapetosti, iako su za njegove vladavine odnosi izmeu suparni-kih buroazija dveju nacija dosegli najvii stepen zaotrenosti.Unutranje zaokruivanje Hrvatske, pomou SLS i JMO, on je uspoljnoj politici dopunjavao razvijanjem odnosa s Nemakom iItalijom, nastojei na jednoj strani da hrvatskom nacionalnom

pokretu onemogui traenje intervencije tih drava u unutranjiivot Jugoslavije, a na drugoj strani da paralie aktivnostustake emigracije.

Blokada hrvatskog pitanja, pomou unutranjih snaga rei-ma i razvijanja bliskih odnosa s Nemakom i Italijom, uticalaje, suprotno Stojadinovievim oekivanjima, na naglo jaanjehrvatske opozicije, koja je dobila izrazite oblike i fizionomijujedinstvenog hrvatskog nacionalnog pokreta. Istovremeno s


13/78

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREU REE NJA DRAVE 2 6 7

hrvatskom, narastala je i srbijanska opozicija Stojadinoviu,uslovljena njegovim diktatorskim ponaanjem i nastavljanjemupotrebe nedemokratskih metoda, kao i orijentacijom ka bliojsaradnji s Nemakom i Italijom. Udruivanje hrvatske i srbijan-ske opozicije u Blok narodnog sporazuma 1937, izloilo jeStojadinovia udaru jedinstvenih opozicionih snaga. Unitari-stika shvatanja nagrizala su i stanjivala osnovu njegovevladavine. Formalni sporazum izmeu Seljako-demokratskekoalicije i srbijanske Udruene opozicije, zakljuen u Farkai-

u, kod Zagreba, 8. oktobra 1937, predviao je da se odstranaka ukorenjenih u narodu obrazuje koncentraciona vlada,koja bi donoenjem privremenog osnovnog zakona ukinulaustav. Taj zakon trebalo je da sadri nesporne principeopozicije: monarhistiki oblik vladavine, suverenstvo dinastijeKaraorevia, parlamentarizam, garantovanje politikih i gra-anskih sloboda. Vlada bi propisala izborni zakon i raspisalaizbore za ustavotvornu skuptinu, a nov ustav doneo bi se samouz pristanak veine Slovenaca, veine Hrvata i veine Srba utoj skuptini, bez majorizacije. Stojadinovi nije prihvationikakve pregovore s opozicijom o reviziji ustava dok, kako jegovorio, maloletni kralj Petar II ne stupi na presto. Negativan

odnos prema koncentraciji jugoslovenske opozicije imao je iknez namesnik. Stojadinovi je i dalje vodio politiku vrsteruke u vezi s hrvatskim pitanjem. Srpska buroazija je u vremeMaekovog pritiska za reviziju ustava bila u nepovoljnijempoloaju od hrvatske, nastupajui podvojena i razdrobljena,nasuprot homogenom hrvatskom politikom frontu, podrava-nom i od srpske opozicije.

Stojadinovi je radio na povezivanju svih Srba u jednupolitiku celinu, tako da mu nije odgovarala radikalna auto-nomizacija", koju su sprovodili Spaho i Koroec, ime sepodsticao hrvatski separatizam, a time i osamostaljivanje Hrvat-ske. Zato se Stojadinovieva grupa sve vie distancirala odostalog dela JRZ, da bi nakon svrgavanja Stojadinovia nastaonagli prekid.

Politiki rad vladajue grupe u dravskoj banovini tekao jeu pravcu obezbeivanja prevlasti slovenake JRZ, i njenogizdvajanja u grupu nezavisnu od beogradske JRZ. Omladinskizborovi su se odravali pod oznakom prosvetni tabori",,,tabori slovenskih fantov i deklet" bez oznake pripadnosti,,Jerezi". Telovebena klerikalna organizacija slovenakih ,,fan-


14/78

j- j- uKRALJEVINA JUGOSLAVIJA

tov" pokrenuta je 1935. od strane vodstva JRZ u Sloveniji,predstavljajui novi organizacioni oblik fizike kulture, koji jeu ime klerikalaca SLS, vodio frontalnu borbu sa sokolstvom naideoloko-vaspitnom planu. Organizacija fantova" oslanjala sena tradiciju bivih orlova". Fantovski odseci dobijali su imaterijalnu pomo drave, a mogli su postojati i kao doputeneorganizacije u kolama zajedno sa sokolima i Jadranskomstraom. Nikola uti iznosi pretpostavku da je Koroec ufantovima video buduu slovenaku vojsku, koja bi se postepe-

no obrazovala pod okriljem fizike kulture. Zveza fantofskihodseka" imala je 1937. ak 25.000 pripadnika u preko 300jedinica. Za njih je u Ljubljani 1938. izgraen najlepi telovebe-ni stadion u Kraljevini. Sjaj fantovskih stadiona i uniformi,ogromni trokovi za fantovske sletove, pobuivali su sumnjesokola o poreklu ovih izvora. Sokoli dravske banovine izraa-vali su nezadovoljstvo Milanu Stojadinoviu to je doputaoklerikalno organizovanje u fizikoj kulturi, smatrajui da je ono iantiustavno, ali su fantovi reagovali isticanjem svoje dinami-nosti", ljubavi prema kralju i knezu.

Stanje u Lici i severnoj Dalmaciji odlikovalo se srpskimekskluzivizmom predstavnika JRZ (dr Niko Novakovi, senator

Petar Zec, trgovac Nikola Duki) koji su sa etnikom organiza-cijom u Lici zahtevali okupljanje svih Srba oko jedinstvenepolitike platforme, ali je ova ideologija srpskog nacionalizmaimala sporednu ulogu zbog malobrojnosti Srba, dok je franko-vaka ideologija uhvatila dubok koren u Lici zahvaljujuidelatnosti advokata Andrije Artukovia u Gospiu (19291932), koji je na ovom podruju organizovao niz politikih inacionalno-kulturnih akcija (pokuaj obnavljanja HAN AO iHrvatskog sokola).

Politikom usijanju doprinosile su naroito aktivnosti hr-vatske Seljake zatite" koje su povodom raznih manifestacija(Maekov roendan) znale da se pretvore u politiko ube-enje" prinudnim putem i antidravnim parolama (Dole Ju-goslavija, kralj, Srbija, krvavi Beograd"; iveo kralj Maek predsednik Hrvatske Republike"; ivela hrvatska vojska";ivela samostalna Hrvatska"). Hrvati svrstani u hrvatskinacionalni pokret uno su reagovali na dotadanju politikunacionalne zabrane imena i nacionalnih stranaka i na poli-tiku jugoslovenske nacionalne unifikacije. Jugoslovenskomsokolu prebacivalo se da nikada nije digao svoj glas za hr-


15/78


vatsku stvar, ali je zato neprekidno uzdizao dinastiju koja jepredstavnik srpske hegemonije. Za vodstvo HSS-a Srbi su odstvaranja Kraljevine Jugoslavije u sva sportska, pevaka idruga kulturna drutva uvodili misao centralizma i jedinstva,koje znai vladavinu Srba preko dinastije, vojske, andarmerije,centralizma, jugoslovenstva.

Posle 1935. re je o probuenom politikom ivotu nakondiktature, koji odbacuje formulu unitarizma; zatim je re ostrankama koje su i pre 6. januara 1929. imale uticaj na datim

podrujima; o reakciji na prinudno jugoslovenstvo, poetnimzahtevima za federalizacijom, otporima koji su prvi put glasno ijasno artikulisani od zagrebakih punktacija. Sutinu tzv.srpske hegemonije nije inila politika nadmo srpske buroa-zije u bukvalnom znaenju rei, ve preko centralizovanogaparata dravne vlasti, koji Stojadinovi nije dovodio u pitanje.tavie, on je jo vie uvrivan kao osnovno uporite vlastiStojadinovieve politike. O izrneni poloaja vojske kao jugoslo-venske ustanove nije moglo biti ni govora, jer se ona nalazilapod direktnim uticajem srpskog generaliteta. Podela politikihsfera (Stojadinovi, Koroec, Spaho) predstavljala je Stojadino-vievu strateku kombinaciju da se hrvatska opozicija, kao

najopasnija, natera na sporazum o ueu u vlasti putemproirenja vlade hrvatskim predstavnicima, a ne u smisludavanja autonomije Hrvatskoj. Stojadinovi je bio protivniktakvog reenja. Srpska sfera", koju je Stojadinovi apsolutnokontrolisao, bila je daleko prostranija i uticajnija od oneKoroeca i Spaha, koji su sa svojim strankama SLS i JMO predstavljali u osnovi nacionalno-politiku periferiju Jugoslavi-je. Centralni spor je bio spor izmeu dveju najjaih buroazija:srpske i hrvatske. Poznato je da je Stojadinovi smatrao da jepitanje regulisanja odnosa sa Hrvatima iskljuivo srpsko pitanje.Pisao je tim povodom svom oveku" Vukotiu, na Cetinje, dasmo mi" i vi", to jest Srbijanci i Crnogorci kima ove zemlje,

mislei na Jugoslaviju, ali da se Crnogorci nemaju ta meati usrpsko-hrvatske odnose. Kao dosledan integralist, Stojadinovije i svoju politiku prema rimokatolikoj crkvi, pa i spoljnupolitiku prema Berlinu i Rimu podeavao tako da se onemoguibilo kakvo inostrano meanje u prilog hrvatske opozicije.Zadravajui glavne centralistike poluge vlasti u svojim ruka-ma, s elastinom formulom nove vladavinske kombinacije usaradnji sa slovenakom i bosansko-muslimanskom buroazi-


16/78

^ ' U KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

jom, Stojadinovi je i dravnom intervencijom u privredinastojao da pojaa politiko-ekonomsku poziciju srpskog gra-anstva kao dominantne snage u Kraljevini. Smatrao je daposle kapitulacije Hrvata moe sprovesti integralistiku drav-nu koncepciju s prevagom srpskog graanstva, uz eventualnekorekcije ureenja koje je ne bi mogle dovesti u pitanje, snaeiistovremeno ekonomsku mo srpske buroazije.

Na poslednjim optim izborima, odranim 11. decembra1938, Milan Stojadinovi je naiao na snaniji opozicioni frontnego to je oekivao, tako da je vladina lista pobedila sneznatnom veinom od 279.259 glasova, uprkos nevienimfalsifikatima, pritiscima i progonima biraa, koje su vrilidravni organi. Hrvatska seljaka stranka nikada u svojojistoriji nije dobila toliko glasova kao na ovim izborima, tomsvojevrsnom referendumu na kome se predstavila kao jedinapolitika snaga ovlaena da pregovara o reenju hrvatskogpitanja i preureenju drave. Izbori, mada sprovedeni poduslovima nepovoljnim za opoziciju, oznaili su pobedu koncep-cija protiv kojih se Stojadinovi sve do tada uporno borio:demokratizacije zemlje i sporazuma izmeu Hrvata i Srba.Faktika izborna pobeda opozicije ukazivala je knezu namesni-ku na hitnost reavanja hrvatskog pitanja kao pretpostavke zaunutranje smirivanje pred ratnom opasnou, smirivanje kojeje pourivala i Velika Britanija.

Vodstvo HSS je nakon izbora odbilo da uestvuje u raduNarodne skuptine, jednako kao to je bilo bojkotovalo njen radposle Jevtievih petomajskih izbora. Odbacujui Stojadinovievunitarizam i politiku pritiska, HSS se izjasnila za pravonaroda na samoopredeljenje. Sojadinovi oigledno nije pokazi-vao spremnost za pregovore o preureenju drave na nacional-nim osnovama, pa je samim tim bio neprihvatljiv za HSS, ije jevodstvo, s Maekom na elu, osealo da je nastupio as zaotvaranje pregovora i reavanje hrvatskog pitanja u okvirima

Jugoslavije, ukoliko se vlada poveri linosti sklonoj da uvaihrvatske nacionalne zahteve. Maek nije gubio iz vida da se i uHSS, nasuprot njegovom vlastitom krilu, sve vie ocrtavaju isnage desnice, koje su bile za izdvajanje Hrvatske iz sastavaJugoslavije. Uspesi faistikih sila pojaavali su uticaj separati-sta i u HSS, vodei njenom poetnom rastakanju, gubljenjuhomogenosti. Sam Maek je, preko in. Amadea Karnelutija imarkiza Josipa Bombelesa posle Minhena, krajem 1938, te


17/78

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUR EENJ A DRAVE 2 7 1

marta i maja 1939. ispitivao stav Italije prema hrvatskompitanju (u istoriografiji je sporno da li je Bombeles bio Maekovagent). Grof ano, tadanji italijanski ministar spoljnih poslo-va, formulisao je taj stav ovako: izdvajanje Hrvatske, konstitui-sane u republiku, zakljuenje saveza s Italijom, a kasnije istvaranje personalne unije izmeu dve zemlje. Odredba opersonalnoj uniji navela je Maeka da se povue i prekinepregovore, koje deo istoriara uzima kao vid taktikog pritiskaHSS na vladajui vrh u Beogradu da se ubrza reavanje

hrvatskog pitanja i postigne to povoljniji ishod, ali ima i onihkoji smatraju da je Maek time za razliku od StjepanaRadia ispoljio secesionistiko ponaanje. Maek u svojimmemoarima In the Struggle for Freedom (U borbi za slobodu)objavljenim posle rata, u emigraciji, drugaije tumai overazgovore, ali ostaje injenica da su zabeleeni u dnevnikugrofa ana. Nasuprot ovim vezama, Maek je ispitivao imiljenje Velike Britanije preko Juraja Krnjevia, a janura1939. uputio je i memorandum predsedniku SAD Franklinu D.Ruzveltu objanjavajui mu hrvatsko pitanje kao deo podunav-ske i evropske politike i traei istovremeno od njega podrku.

Sestojanuarska diktatura ojaala je separatistiki pokret i

tendencije u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori i na Kosovu iMetohiji. Paveli i Gustav Perec su u Sofiji 1929. pozivaliBugare i Makedonce da s Hrvatima stupe u zajedniku iilegalnu borbu za osloboenje Hrvata i Makedonaca. S IvanomMihajlovom Paveli se tada dogovorio o buduim akcijama snjegovom komitadijskom organizacijom". Prvi ustaki centarustanovljen je u Beu, odakle se razvijala antijugoslovenskapropaganda, kovale politike zavere, obuavali diverzanti itajno upuivali na teroristike zadatke. Ustae su vrbovane izredova prebeglica iz Jugoslavije i hrvatskih iseljenika u Belgiji,Francuskoj, Nemakoj, Junoj i Severnoj Americi. U planovimaza razbijanje jugoslovenske drave i stvaranje samostalne

Hrvatske, Paveli se oslonio na Italiju, gde je u drugoj polovini1931. stvoren prvi ustaki logor. Pod Perecovim vodstvomustae su na Janka-pusti, kod Na Kanjie, blizu jugosloven-sko-maarske granice, organizovale teroristiki logor. Na eluustakog logora u Berlinu nalazio se poglavnikov pobonik"Branimir Jeli. Teroristikim aktima i atentatima ustae suskretale panju na svoje postojanje i pomagale revizionistikimdravama da dramatizuju unutranju situaciju u Kraljevini.


18/78

^ ' U


Upad iz Zadra i velebitska diverzija na andarmerijsku kasarnuu Bruanima septembra 1932. godine, za italijansku i maarskutampu je bila dokaz da u Jugoslaviji poinje graanski rat" ida Hrvati ,,u borbi protiv reimskog vrha u Beogradu prelaze spolitike borbe na izrazito oruanu". Dve godine kasnije, 9.oktobra 1934, ubijen je kralj Aleksandar u Marseju.

Ustav Hrvatske revolucionarne organizacije (UHRO) Pave-li je objavio 1932. godine. Ustaka emigracija, konstituisana uHrvatsku revolucionarnu organizaciju, stavila je sebi u zadatak

da svim sredstvima, pa i oruanim ustankom, oslobodi Hrvat-sku tuinskog jarma. Organizacija se sastojala od tabora,logora, stoera i Glavnog ustakog stana (GUS-a), na ijem seelu nalazio poglavnik Paveli. Naela ustakog pokreta, for-mulisana u 17 taaka, obnarodovao" je poglavnik 1. juna 1933.godine u Glavnom ustakom stanu. Ustae su polazile odsamostalne hrvatske drave na elom njenom istorijskom inarodnom podruju, pod kojim se razumevala i Bosna iHercegovina. Do svog osloboenja hrvatski narod je, premaustakom programu, mogao doi samo revolucijom. Istupajuiprotiv Jugoslavije, ustae su negirale in ujedinjenja 1918, a naDrinu gledale kao na granicu dva sveta, istonog i zapadnog.

Poreklo Hrvata dovoeno je u vezu ne sa Slovenima, ve sGotima. Stojei na stanovitu velikohrvatske koncepcije iseparatizma, ustae su smatrale da niko ko i po krvi nije lanhrvatskog naroda nema pravo da odluuje o hrvatskim stvari-ma. U taki 11. Naela je stajalo: ,,U hrvatskim dravnim inarodnim poslovima u samostalnoj i nezavisnoj dravi Hrvat-skoj ne smije odluivati nitko tko nije po korenima i po krvilan hrvatskog naroda. Isto tako ne smije o sudbini hrvatskognaroda i hrvatske drave odluivati nijedan strani narod ilidrava." Sem ove rasistike teze, faizam je ustaama dao i uzorza tip voe kao nosioca vlasti kome svi duguju poslunost.Zastupajui nacionalni ekskluzivizam, oni nisu priznavali

srpski i slovenaki narod. Njihova aktivnost protiv KraljevineJugoslavije zasnivala se, pored terorizma, atentata, diverzija ipokuaja dizanja ustanka, jo i na ultranacionalistikoj propa-gandi.

Stojadinovieva vrsta politika u vezi s hrvatskim pitanjemi faistika ekspanzija uz sve drskije dranje Hitlera iMusolinija u meunarodnim odnosima, te njihovo shvatanjeJugoslavije kao vetake versajske tvorevine, mada prikrivano


19/78

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREUR EENJ A DRAVE 2 7 3

nemakom tenjom ka proirivanju ekonomske i politike sarad-nje s njom ile su naruku snaenju desniarskih tendencija upolitikom ivotu Hrvatske, posebno u HSS, to je pogoravalopoloaj rukovodstva stranke. Iako izrazito dominantna u njoj,Maekova struja morala je u borbi za reavanje hrvatskogpitanja da sve vie vodi rauna o narastanju desniarskoguticaja, tim pre to su se ustae, po povratku iz emigracije,infiltrirale u politiki ivot, kulturne ustanove, na Sveuilite,pa jedno vreme izdavale i svoj list, Hrvatski narod, koji je

ureivao njihov glavni ideolog i propagandista Mile Budak.Internacijom ustaa na Liparima, posle ubistva kraljaAleksandra, poelo je njihovo opadanje: tekli su unutranjiobrauni, osipanja, zastoj u regrutovanju; umesto da uivajuitalijansku pomo kao do internacije, postali su zatvorenicidojueranjeg tienika, a Paveli je zatvoren u Torinu iodvojen od ustakog jezgra. Pokret se nalazio pred rasulom. Uprolee 1936, kada je Paveli osloboen, to se podudaralo sazavretkom procesa atentatorima na kralja Aleksandra, Italijase nala zauzeta ratom u Abisiniji, a njenu politiku u Poduna-vlju sve vie je ugroavala nacistika Nemaka. Otuda iitalijanski interes da smiri odnose sa svojim istonim susedom.

Paveli je s Lipara udaljio sve protivnike Mila Budaka.Odstranio je i grupu Ukrajinaca koji su pripadali ustakomjezgru na osnovu Pavelievog sporazuma s Ukrajinskim nacio-nalnim pokretom. Pribliavanje Italije i Jugoslavije onemogua-valo je rad ustaa. Martovskim paktom 1937. izmeu ana iStojadinovia predviena je obaveza Italije da sprei aktivnostustaa protiv Jugoslavije. Mesec dana kasnije ustaki pokret jezvanino rasputen, a deo ustaa prebaen u italijanske koloni-je, udaljen od jugoslovensko-italijanske granice ili vraen uJugoslaviju. Od 535 ustaa, koliko ih je bilo u Italiji sredinom1937, 272 pripadnika ovog pokreta su se vratila u Jugoslaviju,ukljuujui i Mila Budaka. Stojadinovi je prihvatio vraanje

dela ustaa, uveren da e ih moi drati pod svojom kontrolom,ali su oni uspeli da se infiltriraju u razne organizacije iustanove ostvarujui u njima ak znatan uticaj. Sve do zabrane,marta 1940, izdavali su list Hrvatski narod. No i posle ovezabrane nisu prestajali sa izlaenjem lokalni listovi ustako--frankovake orijentacije, poput Hrvatskog lista u Osijeku,

Posavske Hrvatske u Slavonskom Brodu, Vihora u SlavonskojPoegi, Hrvatskog branika u Vinkovcima i drugih. Ustako-


20/78

^ ' U


-frankovaki elementi su se infiltrirali u organizacije seljake igraanske zatite, u centralno akademsko drutvo Augustenoa", u drutvo Eugen Kvaternik", zadrugu Ante Stare-vi", u drutva Katolike akcije Domagoj" i Kriarskobratstvo i sestrinstvo" i u drutvo Uzdanica" u ijem je okviru1940. osnovan i Ustaki sveuilini stoer. Organizacije Hrvat-skog junaka" postavljene na uskom nacionalnom osnovu posta-le su okvir rada frankovake inteligencije. Slubeni list Hrvat-skog junaka" Vihorpisao je sa simpatijama o organizovanostii borbenosti omladine Italije, Nemake, Slovake i Japana,Bugarske, reima u Viiju i drugih zemalja u kojima seomladina oranizovala na novim principima. Posle ukidanjaOrla" i stvaranja Sokola Kraljevine Jugoslavije kao jedinedozvoljene i privilegovane organizacije, Katolika akcija jepostala centar okupljanja katolike omladine koja se nijeslagala s nacionalnim statusom Hrvata u Kraljevini. Veliki deoomladine iz Katolike akcije preao je 1939. godine, nakonosnivanja Hrvatskog junaka" u ovu organizaciju. NakonZabrane Orla" i Hrvatskog sokola osnivaju se 1930. kriarskabratstva". Veliko kriarsko bratstvo" je podelilo kriarskuorganizaciju u tri zajednice: radniku, seljaku i aku. Stogakontinuitet vaspitanja na versko-nacionalnim osnovama nijeprekidan. Iz istraivanja Zdenke Laki proizilazi da je organi-zaciju Hrvatski junak" najverovatnije formirao dr Ivo Protuli-pac, predsednik Velikog kriarskog bratstva. Hrvatski junak"je bio plod zajednikog delovanja dela vodstva HSS-a, bivihaktivnih lanova Hrvatskog sokola i voa Katolike akcije. Posvome karakteru Hrvatski junak" je bio omladinsko drutvo(poletnici", 712 godina; narataj", 1216; redovno lan-stvo 1635). Za one starije od 35 godina postojala je posebnaorganizaciona jedinica, Junaka zatita", iji su lanovi ulaziliu upravni odbor Hrvatskog junaka", drali predavanja, vojni-ke seminare, itd., tako da su organizaciju u celini kontrolisali

odrasli. kolske organizacije (aki stjegovi") glavni su oblikorganizovanja. U elitnu organizaciju Hrvatskog junaka" ulazi-li su samo mladi Hrvati i to oni nacionalno zdravi i istenacionalne prolosti". Nakon 1939. sve vie se oseala politikaorijentacija ne samo ka prostorno cjelovitoj" ve i ka nacio-nalno istoj i prema drugim nacijama borbeno suprotstavljenojHrvatskoj". Organizacija je sprovedena po naelu subordinacijei eljezne discipline"; veliala se uloga voe i sprovodila


21/78


militarizacija (nain pozdravljanja, oslovljavanje starijih, uni-formisanje, javne parade, simboli). Uzor se nalazio u Nemakoj.Ova organizacija je aktivno doprinosila irenju frankovako--ustakih ideja do aprilskog rata, a posle vojnog sloma Jugo-slavije Ustaka mlade" je mogla zapoeti redovan rad ,,uustakim postrojbama", zahvaljujui postojanju dovoljnogbroja ve izobraenih i na posao upuenih dunostnika" ugradovima i veim mestima.

Zanet svojim privremenim uspesima, Stojadinovi nije ni

primeivao koliko mu je reim iz temelja uzdrman i linipolitiki uticaj oslabljen borbom oko konkordata. Mada ne ovajpotpisan u Rimu 1935 njegova ratifikacija se odlagala jer jeStojadinovi eleo da prethodno postigne sporazum sa Srpskompravoslavnom crkvom. Zbog internacionalnog karaktera kato-like crkve i bojazni da bi izglasavanjem konkordata Vatikan iItalija ugrozile suverinitet drave, vlade Kraljevine SHS, odno-sno Jugoslavije su niz godina (19221937) odugovlaile sratifikacijom konkordata. Vlada M. Stojadinovia je pokazalavolju da posao dovri, a knez Pavle je podravao Stojadinoviau tome pitanju. Katolika crkva nije bila zadovoljna svojomvaspitnom ulogom u drutvu. Ona je de facto bila ravnopravna,

ali je nastojala da i de jure ojaa pozicije katolike crkve. Deopravoslavnog svetenstva, naklonjen vladi M. Stojadinovia,solidarisao se takoe s potrebom ratifikacije konkordata.

Stojadinovi je raunao da se preko konkordata pribliiVatikanu i Italiji, a na drugoj strani da pobolja odnose srimokatolikim episkopatom u zemlji i s katolikim vernicima uHrvatskoj, do ega mu je bilo osobito stalo kako bi zaobiaoHSS. Suprotno svojim oekivanjima da konkordat proe uNarodnoj skuptini kao pismo na poti", Stojadinovi se naaoukljeten izmeu Vatikana i Srpske pravoslavne crkve, koju jepodravala srpska opozicija, pokuavajui da srui njegovuvladu. Rezolucije donoene na zasedanjima eparhijskih saveta

su napadale Predlog konkordata zakljuen izmeu KraljevineJugoslavije i Vatikana i parafiran 25. jula 1935. godine, zatoto je njime povreeno ustavno naelo verske ravnopravnosti itolerancije. Ustajalo se protiv privilegija koje su konkordatomdavane rimokatolikoj crkvi, njenom svetenstvu i vernicima upogledu misije, zatite svetenstva, slobode katolike akcije,verskih redova i kongregacija, crkvene imovine, branog prava,verske nastave u kolama, vojne obaveze privilegije kakve


22/78

^ ' U


Srpska pravoslavna crkva nije uivala. Konkordat je unosioveliko uznemirenje zbog stavljanja rimokatolike crkve u povla-en poloaj, dovoenja Srpske pravoslavne crkve u podreenpoloaj i ugroavanja suvereniteta drave. Odluno se zahtevaloda se ovaj konkordat, kojim se remeti verski mir i verskaravnopravnost, rui suverenitet Drave", zbog svojih protivu-stavnih odredaba odbaci. U brouri pod naslovom Primedbena Konkordat", koju Stojadinovi pripisuje vladici Platonu,povodom l. 1. Konkordata, ustajalo se protiv proglaavanja

Jugoslavije zaterra infidelium

"kao da se radi o Africi, gdekatolika crkva treba da pokrava poludivlje crnce . . .". Borbaprotiv konkordata dosegla je kulminaciju jula 1937, stvarajuiutisak da se zemlja nalazi na ivici graanskog i verskog rata.Povorke pravoslavnih svetenika, praene masama vernika,graanske opozicije i uznemirenih graana, napadala je an-darmerija. Stojadinovi je na ovu borbu protiv konkordatanaknadno gledao kao na sukob dveju vera, Rima i Vizantije,dva sveta, Istoka i Zapada, kao na izraz verskog fanatizma izakoga su se pomaljale politike grupe" koje su njega lino hteleda svrgnu po svaku cenu. Sveti sinod Srpske pravoslavne crkvezapretio je ekskomunikacijom poslanicima koji budu glasali za

konkordat. Vest da je patrijarh Varnava otrovan, koja je u tovreme poela da se iri, jo vie je uznemirila duhove. Nezado-voljna povlaivanjem rimokatolike crkve, Srpska pravoslavnacrkva je u konkordatu videla opasnost za svoj poloaj, a njenepiskopat smatrao pravoslavlje ugroenim ukoliko se taj spora-zum prihvati. Dok su hrvatski vernici borbu protiv konkordatadoivljavali kao srpsko-pravoslavni ovinizam", dotle su pra-voslavni u pritisku za njegovo usvajanje videli najezdu mili-tantnog katolicizma" i vatikansku ekspanziju". Stojadinovise nije usuivao da uzmakne, znajui da e gubitkom bitke zakonkordat izazvati ogorenje Vatikana i rimokatolike crkve;ali, nailazei na neoekivan otpor protivnika konkordata, ipak

se nije usuivao ni da ga iznese pred Senat. Otpor konkordatubio je, neoekivano za Stojadinovia, toliko jak da je ovajmorao poputati. Za unoenje vie svetlosti" u pojedinelanove Konkordata bila je raspoloena i druga strana, o emusvedoi i predstavka Hermenegilda Pelegrinetija, apostolskognuncija, Milanu Stojadinoviu od 27. aprila 1937. godine.

Rimska kurija i rimokatoliki episkopat primili su otporkonkordatu kao teak udarac, a povlaenje tog dokumenta nije


23/78

VLADA MILANA STOJADINOVIA. KARAKTER NACIONALNOG PREU REE NJA DRAVE 2 7 7

moglo da ne izazove pogoranje odnosa izmeu Vatikana iJugoslavije. Politiki radikalizam kriara, lanova versko--prosvetne organizacije ,,za odgoj i upoznavanje pune katolikeistine" unosio je u odnose izmeu drave i rimokatolike crkve

ionako preosetljive posle 1937. novo uznemirenje inepoverenje. Organizacije kriara su se, naroito u verskimeovitim krajevima, pretvarale u ustake tribine, s kojih su seraspaljivale verska iskljuivost i plemenski separatizam. Odno-se je trovala i katolika tampa, koju je pomagala i podsticala

visoka rimokatolika hijerarhija. Po Alojziju Stepincu postavljenom 1934. za koadjutora nadbiskupu Antunu Baueruna osnovu saglasnosti kralja Aleksandra, koja je bila data sobzirom da je taj jezuitski ak, posle zarobljavanja naaustrijsko-italijanskom, uestvovao i u borbama na Solunskomfrontu Jugoslavija je predstavljala zemlju misije", odakle sekatolianstvo trebalo iriti prema unutranjosti Balkanskogpoluostrva i dalje na istok. Pored toga to je uivao naklonostkralja Aleksandra, kao ak jezuita Stepinac je rano stekao ipoverenje nadbiskupa zagrebakog dr Bauera, koji ga jenaimenovao za svog naslednika. Samostani i katolike kole upredelima meanja vera postajali su najjaa ustaka uporita.

Franjevake gimnazije u Sinju, irokom Brijegu, Travniku iVisokom, bogoslovska uilita u Makarskoj, Mostaru i Splitu, iTeoloki fakultet u Zagrebu bili su u Kraljevini Jugoslavijipretvoreni, po ustakoj oceni, ,,u arita nacionalne svijesti".

Meu Muslimanima su postojale dve politike struje: jednaje bila srbofilska", s ministrom saobraaja Mehmedom Spa-hom i Uzeirom Hadiosmanoviem na elu, koja je inila veinui bezuslovno elela saradnju sa Srbima, a druga hrvatofilska";ovu drugu struju su vodili senator Halil Hrasnica i braaBehmen, ministar efkija i Mehmed, urednik partijskog glasilaJRZ u Sarajevu. Dok je grupa sa Spahom poslovala sa Srbima uJRZ, dotle je druga, sa braom Behmen obezbeivala veze saHSS preko Juraja uteja. Obe struje su se zalagale za topovoljnije reavanje verskog poloaja Muslimana.

Islamska verska zajednica nije se politiki eksponirala,zadravajui svoju aktivnost na verskim pitanjima. Poglavariislamske verske zajednice glorifikovali su vladu M. Stojadinovi-a. Izmenom Zakona o Islamskoj verskoj zajednici od 28.februara 1936, Zajednica je dobila potpunu autonomiju. SediteZajednice preseljeno je iz Beograda u Sarajevo. Sada, pak,


24/78


Islamska verska zajednica pokazuje klerikalne pretenzije. Vod-stvo JMO u sprezi sa reis-ul-ulemom uspelo je da islamskuveru povee s muslimanskim nacionalno-politikim stremljenji-ma. Na zasedanjima Vakufsko-mearifskog sabora za versko--prosvetnu autonomiju Muslimana najvie se zalagao Spaho. USarajevu je 1938. otvorena Via erijatska kola u rangufakulteta, koja je predstavljala najvii islamski versko-pravnizavod u Kraljevini Jugoslaviji i jedinu prosvetnu instituciju zavie erijatsko obrazovanje na Balkanu. Stareine Islamske

zajednice su zahtevale da se uenici islamske veroispovestinarodnih, graanskih, srednjih i srednjih strunih kola razreedunosti u kolskim proslavama optejugoslovenskog karaktera(u ast svetog Save, irila i Metodija, trosmajera), ma gde i ubilo kojoj se formi vrile, ali je Ministarstvo prosvete odbaciloovaj zahtev smatrajui da je kod ovih praznika uklonjeno sveto nosi obeleje verskog obreda, te da ove proslave imajukarakter dravno-kolskih praznika.

Januara 1935. je spajanjem nacionalistikih grupa Jugoslo-venska akcija", Boj" (Savez slovenakih ratnika) i Zbor(Zadruna borbena organizacija rada) obrazovan Jugosloven-ski narodni pokret Zbor", pod vodstvom Dimitrija Ljotia,

advokata iz Smedereva, dvorskog oveka i prijatelja kraljaAleksandra, ministra pravde, do ostavke, u ivkovievoj esto-januarskoj vladi. Novi pokret stvoren je ubrzo posle ubistvakralja Aleksandra, kao antikomunistika organizacija podsnanim ideolokim uticajem nacionalsocijalizma i faizma,pravoslavne mistike i panslovenstva. Iako mala, organizacija jebila fanatino borbena, a aktivna uglavnom u Srbiji i Sloveniji.Ljoti i njegovi sledbenici zalagali su se za pribliavanjeJugoslavije Nemakoj, nalazei u faizmu i njegovom totalitar-nom sistemu uzor za svoju koncepciju politikog sistema, kojusu proimali nacionalnim i verskim sadrajima domaeg tla,pravoslavljem i srpstvom. Jaka centralizovana drava, prema

ideolokoj platformi Zbora", nije mogla da poiva na temelji-ma graanskog liberalizma i demokratije. Umesto stranakogpluralizma, Zbor" je nudio organizaciju staleke drave, sparlamentom sastavljenim od predstavnika stalea, zavisno odnjihove brojnosti. Zemljoradnici bi, kao najbrojniji, moralidavati i najvie predstavnika u buduu staleku skuptinu.Stalei bi iskljuili stranke, zatitili malog oveka", osiguralired i zakonitost", dovodei do drave bez stranaka, ili


25/78


organske drave", odnosno organske monarhije". Stalekojstrukturi drave odgovarala je planska privreda. Faistikaodreenja ogledala su se kako u dravnoj organizaciji, koja jekopirala korporativnu ideju, tako i u centralizovanom politi-kom sistemu, antikomunizmu i antiliberalizmu. Na zalaskuestojanuarskog reima Ljoti je svojim integralnim jugosloven-stvom i antiliberalnim stavom izraavao shvatanja najreakcio-narnijih reimskih struja. Napadima na komunistiki otrov" ibezbonike", kao i apelima za spasavanje posrnulog morala"

i povratak hrianstva, on je u zavrnoj fazi ivota Kraljevine,pod namesnikim reimom, istupao kao eksponent najtvrdokor-nijih i najagresivnijih krugova srpske i, uopte, jugoslovenskeburoazije, orijentisanih ka centralizmu i propagiranju faizmakao spasonosnog leka za obolelo drutvo.

Kao protivnik stranakog sistema, Ljoti je ovome pretpo-stavljao organizacije profesionalne, ekonomske, kulturne i kari-tativne prirode, zalaui se za ist staleki sistem. Po njemu supartijski reimi upravo jeli dravu". Napadao je demokratiju uKraljevini Jugoslaviji kao defektnu, jer su partijski vrhovinametali poslanike, a ovi bili birani snagom partijske disciplinei odgovarali pred partijom a ne pred narodom. U Naelima JNP

Zbor" stajalo je da e narod uestvovati u zakonodavstvu ivriti nadzor nad dravnom upravom putem predstavnitvakoje mora biti izraz stalekog ureenja i politikog shvatanja.Ljoti je smatrao da ljudi najbolje mogu izraavati svojashvatanja politika, nacionalna, drutvena i lina prekostalea. Prihvatajui staleki parlament, odbacivao je znaajklase, koja za njega nije bila organski ve mehaniki pojam,ime je i solidarnost lanova klase tretirana kao nestvarna. Zarazliku od faistikih shvatanja, Ljoti nije deifikovao rasu idravu, smatrajui da nad njima postoje daleko vee vrednosti,to je bio izraz njegovih hrianskih pogleda. Rasizam nijeodgovarao hrianskom uenju. Ljoti je bio religiozan ovek i

integralni hrianin", jugoslovenski nacionalist. U NaelimaZbora", u vezi s tim stoji: Srbi, Hrvati i Slovenci inejugoslovensku narodnu, drutvenu i duhovnu zajednicu kojuvezuje krvno srodstvo i oseanje iste sudbine. Jugoslovenskomnarodu kao celini podreeni su svi posebni interesi." ,,. . .Ju-goslovenska narodna zajednica mora imati u drutvenom po-gledu svoj osobeni sklop, koji odgovara njenom duhu i njenimpotrebama..." Kraljevina Jugoslavija je za Ljotia bila


26/78


istorijsko-politika neminovnost" koja je omoguavala opstanak i slobodno razvie jugoslovenskog naroda". Mada sdeklarisao da nije antisemit", 1935. godine je (u Dijalogu

Jevrejinom), nalazei da su Jevreji jedno rasno-bioloko-socioloko i religiozno udo", praktino ispoljio antisemitizanposebnog tipa. Dovoljno je samo navesti ta je sve Ljoti

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I 8