Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I 6

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I 6

1/37

ESTOJANUARSKA DIKTATURA

estog januara 1929. kralj Aleksandar je zaveo apsolutisti-ku vlast suspendovanjem Ustava, izriitom zabranom stranaka i

udruenja koja su nosila plemensko i versko obeleje, ukida-njem samouprave. Raspustio je Narodnu skuptinu i za pred-sednika vlade doveo generala Petra ivkovia. U kraljevojProklamaciji narodu ovaj dravni udar je opravdan najviimnarodnim i dravnim interesima i njihovom budunou". ZaAleksandra je bio nastupio as kada izmeu njega i naroda vienije moglo niti je smelo da bude posrednika. On je isticao da sunjegovi napori i strpljenje u prolosti bili uzaludni i da senjegove nade u evoluciju unutranjeg politikog ivota nisuispunile. Parlamentarizam je zloupotrebljavan od ljudi zasle-pljenih politikim strastima" u tolikoj meri da je postao smetnjaza plodni rad" u dravi, izazivajui nezdravo politiko stanje ikodei ugledu zemlje. Posle junskog atentata u Narodnojskuptini pokolebala se vera u korist te ustanove, a sporazumiizmeu stranaka i politiara postali su nemogui. Parlamentari-zam, namesto da razvija duh narodnog i dravnog jedinstva,poeo je da dovodi do politikog rasula i narodnog razjedinja-

vanja. Proklamujui svoju obavezu da uva narodno jedinstvo,dravnu celinu, kralj je reio da leka tome zlu" ne trai uparlamentarnim promenama vlada i izborima, nego u novimmetodama rada" i krenju novih puteva", obeavajui da muje jedini cilj da u to kraem vremenu ostvari onu dravnuupravu i ono dravno ureenje koje e najbolje odgovaratioptim narodnim potrebama i dravnim interesima".

Zakon o kraljevskoj vlasti i vrhovnoj dravnoj upravi, donet

istog dana kad i Proklamacija, utvrdio je da je Kraljevina Srba,Hrvata i Slovenaca nasledna monarhija, a da je kralj nosilaccelokupne vlasti u zemlji, zapovednik vojne sile, posebnonosilac zakonodavne vlasti kao donosilac i proglasiva zakona.


2/37

SESTOJANUARSKA DIKTATURA 1 7 7

Kralj je postavljao inovnike i dodeljivao vojne inove, anjegova linost je bila nepovrediva i nepodlona odgovornosti.Deklaracija vlade Petra Zivkovia je dopunjavala estoj anuar-ski program navodno obeavajui brigu reima za otklanjanjeprivrednih i socijalnih nevolja naroda, zavoenje discipline udravnoj upravi i izjednaavanje zakonodavstva u celoj dravi.

Istoriografska ocena o diktaturi kao da pogaa u jedan bitnivid njene sutine vezane za linu vlast i njeno ostvarivanje:estojanuarski akt je bio samo prirodna zavrnica viegodi-njih procesa koji su doveli do toga da se Kraljevina SHSpribliila ,iskonskom tipu monarhije', sa kraljem na elu usvojstvu neogranienog vladara drave, koji je proglaen za

jedinog subjekta suveriniteta. Izvrno-pravni aparat je biostrogo centralizovan i vertikalno subordiniran, a vlada, kojoj jekralj nekoliko puta lino predsedavao dobija ulogu sojevrsnedirekcije i ovlaenja neposredno naredbodavne i nadzorneinstance. Oslanjajui se na dravni aparat diktatura je ukinulasve vidove predstavnikih tela graana."

Prelaz na otvorenu diktaturu nije bio izveden naglo, veposle duih priprema, o emu je svedoilo nekoliko injenica,

meu kojima i pripremljeno zakonodavstvo, koje je stupilo nasnagu objavljivanjem kraljeve Proklamacije. Da li je kralj nazavoenje diktature pomiljao pre skuptinskog atentata, tekoje prosuditi, ali izgleda izvesno da se za taj korak odluio poslejunskih dogaaja, koji su zaprepastili i domau i svetskujavnost. Znakove da je odluka o diktaturi bila doneta ranije i dagranicu Aleksandrovog strpljenja" valja traiti u skuptinskimdogaajima, nalazimo u imenovanju vojnih lica na civilnepoloaje u Zagrebu i Bitolju koji su smatrani za kljune

centre u atmosferi pogoranoj i nezadovoljstvom poslovnihkrugova zbog nestabilnih prilika kao to ih nalazimo i ukonsultacijama koje je on obavio u Parizu pre no to se odluiona zavoenje diktature. Znaaj ovih indicija ne umanjuju drugi,prividno suprotni kraljevi potezi, kojima je navodno traioreenje politike krize, kao to je nuenje mandata za sastavvlade politiarima i vojnicima, ili dvorska farsa s audijencijomVlatka Maeka, Ljubomira Davidovia, Ace Stanojevia i

Svetozara Pribievia, neposredno pred dravni udar, jer su tipotezi sluili za obmanjivanje ire javnosti da se izlaz iz krizetrai starim metodama, i za zamagljivanje stvarnih namera predmogunim protivnicima narednih kraljevih koraka.


3/37

j- J- U KRALJEVI NA JU GOSLAVIJA

On je drutvenu i politiku osnovu diktature naao u vojscii njenom komandnom kadru, grupama dvorskih demokrata iradikala, poslunoj dravnoj upravi, organima pravosua, poli-cije i andarmerije, buroazije hrvatskog i ostalih naroda, koja

je bila zainteresovana za poslovni ivot, trgovinski promet inesmetanu cirkulaciju kapitala. Vojska nije zvanino uestvo-vala u politici, ali su se stranaki prvaci i te kako u kriznimsituacijama interesovali kakvi ,,vetrovi duvaju s Topidera".Navodno izolovan od politike, militaristiki inilac je i te kakobio prisutan u njoj. Ukljuujui Hrvate u estojanuarsku vladuPetra ikovia, kralj je dao ire jugoslovensko obeleje njenomsastavu, a na drugoj strani osigurao podrku hrvatskih poslov-

nih krugova. Interesi kapitala i krupne buroazije prevazilazilisu nacionalne konfrontacije: Slavko vrljuga je bio predsednikZagrebake berze i potpredsednik Udruenja hrvatskih indu-strijalaca ije se vodstvo izjanjavalo protiv HSS; dr elimirMaurani pravni zastupnik velikih preduzea; dr Oto Frange,profesor i strunjak za poljoprivredu, pre prvog svetskog ratalan bosanske vlade. U vladi Petra ivkovia bila je zastupljenai Slovenska ljudska stranka, preko Antona Koroca. Monarh se

prilikom zavoenja line vlasti oslonio i na zemlje koje su imaleu Kraljevini uloen kapital, posebno na Francusku i ehoslo-vaku, iji su vladajui krugovi sa zebnjom posmatrali manife-stacije politikog rastrojstva i nacionalnih sukoba. Istoriaridiktature podseaju da je inostranstvo bilo naviklo na ovu vrstuudara u zemljama jugoistone Evrope; raunalo se, istovreme-no, da se radi i o kratkotrajnoj vanustavnoj intervenciji uKraljevini SHS.

Kralju su prilikom zavoenja diktature naruku ila imaglovita oekivanja naroda da e, posle perioda dugotrajnih ineplodnih politikih borbi, eliminisanjem stranaka najzad po-eti da se rsa va ju akutne socijalne i ekonomske nevolje, koje suuoi estojanuarske diktature sve vie optereivale seljatvo.

Diktatura, izraena u neprikosnovenosti kraljeve volje,pruala je reimu mogunost za obraun s neprihvatljivimlinostima graanske opozicije, komunistima, separatistikimsnagama. Odnos izmeu kralja i jakih politiara u periodu koji

je prethodio zasnivanju reima line vlasti pokazivao je autori-tarnu prirodu Karaorevia, koji nije trpeo nikoga pored sebeko nije bio u njegovoj senci, elei da sam odluuje prekoposlunih politiara i podreenih vojnih lica. Kralj je zamiljao


4/37


da moe sam, bez politikih inilaca, da izvri nacionalnunivelaciju Jugoslavije dravnom intervencijom s oslonom navojsku, i na taj nain razrei protivurenosti objektivnograzvitka i nacionalnog pluralizma. Po njemu su, samim tim to

je prolo deset godina zajednikog ivota, postojale mogunosti,uprkos raspaljenim nacionalnim strastima, za oivotvorenjeistog nacionalnog unitarizma i njegove ideoloke osnove:integralnog jugoslovenstva.

Kompleksna analiza ne bi smela ispustiti da je zavoenjemreima vrste ruke kralj Aleksandar odgovarao i separatisti-kim snagama i njihovim pokroviteljima u revizionistikimzemljama, koji su smatrali da se drava nalazi pred raspadom, a

na drugoj strani da je eleo pokazati njenu vitalnost Italiji.Diktatura je iskoriena za obraun s komunistima, ali suneprihvatljive teze da je njihovo unitenje bilo glavni motivustanovljivanja reima line vlasti. Aleksandrova opsesija anti-komunizmom je izvesna, ali je bila i realna opasnost od susedneItalije, sa kojom je suveren uzaludno pokuavao da nae modusvivendi, te i revizionistike tenje poraenih drava u prvomsvetskom ratu. Kralj je nesumnjivo eleo da se oslobodineprihvatljivih linosti graanske opozicije, komunista i sepa-

ratista, ali i da stavi do znanja neprijateljski raspoloenimzemljama, susedima Jugoslavije, da je drava iznutra vrsta injena budunost izvesna.

Kraljevina SHS je bila deo bloka versajskih sila, jedan od! stoera Male Antante, uvar status quo na Balkanu. vrsto jei bila vezana sa Francuskom i od nastanka konfrontirana s

Italijom, zbog njenih ekspanzivnih pretenzija koje su je ugroa-vale kao dravu. Velikoj Britaniji, koja tei ravnotei sila, jedno

vreme je odgovaralo da Italija potisne Francusku u jugoistonoji centralnoj Evropi kako bi umanjila uticaj mone kontinental-ne sile. Francuska i Velika Britanija su podjednako bilezainteresovane za integritet Kraljevine SHS, odnosno Jugosla-vije. Velika Britanija je, meutim, kao to pokazuju istraivanjaDunje Hercigonje, nastojala da oslabi francusko-jugoslovenskeveze davanjem stabilizacionog zajma Jugoslaviji 1929. godine,preko meunarodnog konzorcijuma u kome je dominirao anglo-

saksonski kapital, s vodstvm londonske banke Rotild isinovi". U tom ekonomskom ratu" Britanije protiv Francuskeza uticaj u Jugoslaviji pokazalo se da Francuska nije lakoodstupala iz oblasti koju je smatrala svojom sferom uticaja.


5/37

1 8 0 KBALJEVINA JUGOSLAVIJA

Velika kriza je zahvatila monetarno trite, ali je Francuska nanjemu bolje stajala od Velike Britanije, tako da je krajem 1930.Francuska pitanje stabilizacionog zajma uspela da rei u svojukorist. Kao presudni inilac spoljne politike Kraljevine Jugosla-

vije, kralj Aleksandar je uticao da se zajam uzme od Francuske.Britanci su, pri tome, bili za razoruanje i protiv korienja\ vojnih kredita, za razliku od Francuza koji su dozvoljavali

" upotrebu sredstava u vojne svrhe.Kraljevina Jugoslavija ni po koju cenu nije elela da popusti

Italiji, pogotovu ne da joj prepusti Albaniju, svesna zaokruenjau kome bi se nala. Za nju su bile neprihvatljive preporukesaveznikih sila da ostavi Italiji pravo da vojno intervenie u

Albaniji, blagonaklono zauzvrat gledajui na irenje premaEgejskom moru, kao pravom jugoslovenskom pomorskomizlazu". Aleksandrova uputstva Vojislavu Marinkoviu su sadr-avala imperativ da se ni pod kojim uslovima ili objanjenjima

ti ne moe primiti intervencija Italije u Albaniji, jer bi ona bilanapad na ivotne interese Jugoslavije. Koliko je Albanija bila

, opasna taka u jugoslovensko-italijanskim odnosima nije bilonepoznato ni britanskim diplomatima u Beogradu HauarduKenardu Hendersonu, jednom reju da je italijansko iskrcava-nje u ovoj zemlji pitanje ivota ili smrti". Jugoslavija jepokazivala spremnost da da garancije za ouvanje albanskogintegriteta i nezavisnosti, oekujui to i od Italije. KraljAleksandar je naglaavao da mu nije potreban ni jedan pedaljalbanske teritorije", ali istovremeno da bi Italija i Jugoslavijatrebalo da se sporazumeju o pretvaranju Albanije u jadranskuBelgiju". Diplomatski razgovori voeni posredstvom diplomatai drugih linosti izmeu kralja Aleksandra i Musolinija, zatim

Vojislava Marinkovia i Dina Grandija, jugoslo venskog suvere-na i britanskog poslanika u Beogradu Hendersona, Karla Galijai Hendersona, Grandija i Milana Rakia, Orma Sardenta iHendersona pokazuju znaaj Albanije u jugoslo vensko--italijanskim odnosima i uopte sloenu jugoslo vensku meuna-rodnu poziciju u uslovima italijanske nepopustljivosti i nameravelikih sila da otklone postojea protivureja i opasnosti koje suiz njih izvirale. Italija je, na jednoj strani, pretila teritorijalnimopkoljavanjem Jugoslavije, a na drugoj, ona je pritiskompodsticala revizionistike sile i ohrabrivala njihove pretenzije.Ulaskom u Albaniju Italija bi postala balkanska sila sa tenjomza daljim prodorom. Ako izuzmemo siuni zadarski mostobran,


6/37

ESTOJ ANTJARSKA DIKTATURA 1 8 1

Italija je preko Albanije dobijala ansu da svim sredstvima irisvoj uticaj prema istonom delu Balkana. Iz Albanije je dobijalamogunost da utie na separatistike snage na Kosovu iMetohiji, podstiui izdvajanje, preko svojih obavetajnih slu-

bi ili preko Kosovskog komiteta koji je od 1919. radio naotcepljenju Kosova, Metohije i ostalih delova Kraljevine naselje-nih Arnautima (iptarima). Rukovodei se slabljenjem Kraljevi-ne, Italija je dobijala mogunost podsticanja i drugih separati-stikih snaga u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori. Njenaagresivna politika davala je primer Maarskoj i Bugarskoj zapodravanje separatistikih grupa i uopte svih antijugosloven-skih snaga. Italija je u svoju antijugoslovensku politiku ukljui-

vala i Vatikan, koji je mogao dezintegrativno uticati preko delahijerarhije i klera katolike crkve u Jugoslaviji.Odluujui se za zavoenje neograniene vlasti, Aleksan-

dar se vie brinuo kako e na nju odgovoriti srpski negohrvatski krugovi, budui da se priseao sudbine prethodnikasvoga oca iz dinastije Obrenovia, i uopte, naina obraunava-nja opozicije s voama i krunisanim glavama u istoriji Srbije.to se tie hrvatske opozicije s Maekom na elu, koja sepokazala vie nego malokrvnom, diktatura je doekana gotovobez ikakvog otpora. esto se navode poznate Maekove reipovodom kraljeve odluke o prelasku na vanparlamentarnuvladavinu: Lajbek je sada otkopan i treba ga samo zakopa-ti", pri emu je raunao da su tek sada stvorene pretpostavke zaneposredno sporazumevanje hrvatske opozicije i kralja bezuea srpskih graanskih politikih partija. Maek je ubrzoodustao od ove pretpostavke, pod pritiskom odlunog nastu-pa nosilaca line vlasti, ponetih namerom da uvrste

centralistiko-unitaristiku vladavinu na bazi nacionalnog iz-jednaavanja, a ne dogovorom predstavnika nacionalnih bur-oazija o podeli vlasti. Umesto mogunosti sporazumevanjasagledao je supercentralizam".

estojanuarska vlada je radila na stvaranju organizacija,drutava, udruenja zasnovanih na ideologiji integralnog jugo-slovenstva. Ove su naroito forsirane u preanskim krajevi-ma", gde se trebalo suprotstaviti stanovnitvu nacija i nacional-

nih manjina koje se nisu miri sa vetakim ukidanjem nacija istvaranjem dekretiranog jugoslovenstva. Tako nastaju Jugoslo-venska akcija, Zveza slovenskih vojakov i druge. Integralnujugoslovensku ideologiju nastavlja da nosi i Narodna odbrana.


7/37

j- J- U

KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

Osnivaju se i brzo gase razne novine i asopisi za razbukta-vanje propagande o jugoslovenskoj naciji. U cilju osnivanja ovihjugoslovenskih drutava, kao neke vrste potpore i politikogtemelja novog jugoslovenskog kursa, boravili su po banovinama

Petar ivkovi, Fedor Niki (na podruju Vojvodine), predstav-nici Samostalne demokratske stranke u Sloveniji koji su sabanom Duanom Sernecom radili na pridobijanju pripadnikaSLS, SDS i Kmetijske stranke. Decembra 1929. stvorena jeprva dravna organizacija fizike kulture (Soko KraljevineJugoslavije). Potpuno podravljivanje u oblasti fizike kultureizvreno je 1931. godine obrazovanjem Ministarstva fizikogvaspitanja naroda. Stvoreni su Jugoslovenski streljaki savez,

Jugoslovenski vatrogasni savez, Jugoslovenski skautski savez,Savez sportskih saveza koji je obuhvatao itav niz sportova.Ministarstvo fizikog vaspitanja naroda vrilo je nadzor nadovim savezima, nad fizikim vaspitanjem omladine u kolama,

odobravalo osnivanje i rad novih udruenja i ustanova. Ni uovoj oblasti se vie nije dozvoljavao separatistiki" i plemen-ski" rad. Iz istraivanja Nikole utia proizilazi da je SokoKraljevine Jugoslavije osnovan u dravnom vrhu sa odluuju-

im uticajem kralja i generala ivkovia. Kralj je Soko na-zvao vitekom organizacijom Kraljevine Jugoslavije", koji slu-i zdruenju svih zdravstvenih snaga naroda". Na elu Sokolanalazio se Naslednik prestola" a ukinuti su Srpski soko",Hrvatski soko" i Jugoslovenski soko". Soko je trebalo daposokoli i ozdravi politiki ivot", kao eminentno nacionalnaustanova", koja zatvara svoje redove politici. Sokolstvo jepostalo dravna organizacija, koja je odricala da slui politi-kim strankama i verskim organizacijama. Soko se brojnouveao, jer su u lanstvo ulazili uenici, uitelji, inovnici.lanstvo je davalo i neke privilegije (skraeni vojni rok, itd.).Po socijalnoj strukturi u Sokolu su prednjaili pripadnicisrednjeg i nieg graanstva, inovnici, intelektualci, aci.Sokolstvo je kao proizvod graanske intelektualne sredineostalo strano selu. Sport u Kraljevini Jugoslaviji, organizacionopovezan u etatizovani Savez sportskih saveza, dobio je vanuulogu kod sprovoenja vojnikog vaspitanja omladine.

Katolika crkva je Sokolstvu pre diktature suprotstavilasvoju organizaciju Orlovi". Vladajui reim nastojao je dadobije bitku za omladinu preko svojih kulturno-nacionalnihorganizacija (ORJUNA, Jugoslovenski soko, Narodna odbrana,


8/37

ESTOJANXJARSKA DIKTATURA 1 8 3

Udruenje etnika, itd.), koje su zasnivale svoju delatnost naintegralistikom modelu jugoslovenskog nacionalizma. Prela-skom na estojanuarski reim jugoslovenske nacionalne organi-zacije postaju dominantni inioci vaspitanja omladine u duhu

integralnog jugoslovenstva. Sokoli i druge jugoslovenske nacio-nalne organizacije podloga su reimu diktature. Fizika kulturaje u periodu estojanuarskog reima preko organizacija koje supodravale novu ideologiju obezbeivala privrenost jugoslo-venskoj dravi i naciji. Tim povodom pominjao se kavurovski"nain ujedinjenja: Stvorili smo Jugoslaviju, stvorimo Jugoslo-vene".

Ranijih deset godina napadano je zbog besplodnog parti-

zanstva", koje je omelo koncentraciju nacionalnih snaga iduhovnih energija u privredi, prosveti i politici. U Vojvodinistremljenja su usmeravana u pravcu da se sjedini Vojvodina saumadijom i afirmie Jugoslavija kao ujedinjena i snanadrava. Dnevnik, list Fedora Nikia, iji je prvi broj iziao 29.novembra 1929. godine, objavio je sedam atributa koji suupravo oznaavali njegov program: Glasilo svekolike nacional-ne i kulturne akcije, organ za izgraivanje jedinstvenog gleda-nja na sva savremena nacionalna, kulturna, privredna i socijal-na pitanja, beskompromisni propagator najpotpunijeg dravnogi narodnog jedinstva, jugoslovenske misli i zbliavanja nacio-nalnih manjina sa slovenskim ivljem i njihove lojalne saradnjena blagostanju dravne zajednice, neumorni organizator nacio-nalno i dravno orijentisanih snaga, budni uvar nacionalne idravne bezbednosti naeg Severa, tuma narodnih tenji,potreba i stremljenja i svakodnevni prikaziva celokupnogivota i rada." List je pobornik jugoslovenske ideologije i tei

da razbudi energije zapretane posle opresije 6. januara, dopri-nese irenju jugoslovenskih ideja, pomogne zatiti Jugoslovena.Istovremeno stvarana su jugoslovenska drutva koja nikakonisu uspevala da se ukorene. Jugoslovenska ideologija dola jedo izraaja u formuli: Jedinstvena narodna oseanja imaju dabudu osnovna dogma nae dravne i nacionalne politike".Nikiev list je u tom duhu od jula 1930. promenio ime u

Jugoslovenski dnevnik. U propagandi jugoslovenstva traeno je

da se ne istie ono to razdvaja Srbe, Hrvate i Slovence ve onoto ih spaja. Bez jugoslovenstva nema Jugoslavije", to sepretvorilo u krilaticu, koju su kritiari ispravljali dopunom danema Jugoslavije i bez reenja nacionalnog pitanja. U datoj


9/37

j- J- U KR ALJEVINA JU GOSLAVIJA

projekciji radilo se na tome da i Matica srpska dobije jugoslo-vensko obeleje i tako izae iz svog regionalizma. Oekivalo seda ona proiri delatnost i na Bunjevce, Sokce, Slovake i Rusine.Nikiev list je smatrao blagotvornim spajanje Vojvodine sa

umadijom. To je bio put nacionalne obnove" i regeneracije"krajeva s desne strane Save i Dunava. Slovenska linija dolazilaje do izraaja i u zahtevima za nacionalizacijom" vojvoanskeprivrede.

Kao to to uvek biva, reimska tampa je i posle estoja-nuarskog apsolutizma hvalila dinastiju i kralja Aleksandra.Vraka Vojvodina je kralja Aleksandra nazivala carem svihJugoslovena", jer je vrstom desnicom i vladarskom mudro-

u" vodio dravni brod. PanevakaJugoslovenska straa

jeizraavala veru u srenu zvezdu Karaorevia". Ovaj list jeisticao etike vrednosti apsolutistikog reima. Za uzvienepojmove jugoslovenske rase", proglaavani su porodica, nacija,drava, kralj i otadbina. Graniaru Staroj Kanjii se zalagaoza nacionalizovanje Severa", pod ime se podrazumevalonaseljavanje Srba, podela zemlje srpskoj sirotinji i koncentraci-ja nacionalnog kapitala. Organ omladine JNS u Starom Beeju

Domovina, poeo je da izlazi u vreme dravne alosti, posleubistva kralja Aleksandra. List je stavljao u prvi plan integral-no i nedeljivo jedinstvo" i pozivao omladin da se zbije uvrste i neprobojne falange", pod geslom uvaemo Jugoslavi-ju." No, fraze o omladinskoj organizaciji kao monoj politikojvojsci" teko su mogle da zagreju mlad svet.

Reim se borio protiv iredentistikih tendencija, ali je nadrugoj strani prihvatao izraze podrke sebi. Sa maarske straneovu podrku je davala grupa sa dr Gaborom Santom, a sa

nemake grupa dr Nikole Haslingera. Unitaristi su podravaliJevreje koji su se u Subotici 1931. deklarisali kao jugosloven-ski Jevreji".

Srpska graanska opozicija ne samo to se nije suprotstavi-la aktu od 6. januara 1929. nego se gotovo neujno povukla spolitike pozornice, uplaena i demoralisana, povinujui sezakonskim propisima o zabrani i rasputanju stranaka i udru-enja. Jo jednom se potvrdilo koliko je graanska opozicija

bila nesklona ma kakvom nasilnom otporu kraljevskom reimui koliko su graanski politiari bili oportunistiki raspoloenikada se radilo o kralju i njegovoj politici. Mada je ukloniostranke i iskljuio iz politikog ivota graanske politiare,


10/37


kralj je ipak bio predstavnik i simbol graanskog ureenja iuvar njegovih privatno-svojinskih temelja. Naviknuta na par-lamentarne metode borbe, opozicija nije ni pomiljala da ihmenja niti je za to bila sposobna. Nauena da se mandati

dobijaju od krune kao personifikacije sistema, a na drugojstrani ispunjena strahopotovanjem prema vladaru iz narodnedinastije", u ijem je mitiziranju i sama uestvovala, srpskagraanska opozicija je pre bila spremna da se povue preddiktaturom nego da joj se suprotstavi ilegalnim sredstvima. Kaodeo vladajueg graanskog poretka, ona se jednako kao i vladarplaila iznenadnih drutvenih potresa i slabljenja poloajagraanske klase svoje nacije.

Pod udar reima i njegovog kaznenog zakonodavstva dolisu tek pojedini predstavnici graanskog drutva. Reim je uBrus, pod Kopaonikom, internirao Svetozara Pribievia, akasnije mu, na intervenciju ehoslovakih i francuskih dravni-ka, dopustio da ode u emigraciju, gde je on i umro, u Pragu1936. napisavi pred smrt knjigu Diktatura kralja Aleksandra,svoj obraun s vladarem. Maek je osuen od Suda za zatitudrave, kao i Dragoljub Jovanovi, voa zemljoradnike levice uSavezu zemljoradnika, a krajem 1933. Koroec je konfiniran s

vie prvaka SLS na Hvar na neodreeno vreme. Prvaci HSSAugust Kouti i Juraj Krnjevi napustili su zemlju i otili uemigraciju, sa zadatkom da se bore protiv diktature upoznajuiinostrano javno mnjenje, posebno politiare, s njenom antidemo-kratskom sutinom i upozoravajui na ugroenost hrvatskognacionalnog bia pod srpskom prevlau. Oni su u enevskommemorandumu, podne tom Drutvu naroda, optuili reimsrpskog kralja" da je hrvatskom narodu uskratio pravo na grb,zastavu i na istorijski dravni naziv, istisnuo hrvatski jezik izapostavio katoliku veru.

Sa zavoenjem estojanuarskog reima dolo je i do oivlja-vanja separatistikih snaga u Hrvatskoj i Makedoniji. Odmahpo proglaenju diktature zemlju je napustio Ante Paveli,advokat i narodni poslanik Hrvatske stranke prava, rodom izBradine, koji e u emigraciji organizovati teroristiku delatnostustaa. Pre njega iz zemlje su prebegli u Austriju Gustav Perec,glavni sekretar Hrvatske stranke prava, i Branimir Jeli, koji jevodio pravaku omladinu. Iz Bea je Paveli preao u Maar-sku, a odatle preko Rumunije stigao u Sofiju, gde je biosveano doekan. U Bugarskoj se susreo s Ivanom Vanom


11/37

j- J- UKRALJEVINA JUGOSLAVIJA

Mihajlovim, voom reakcionarnog dela VMRO-a. U isto vremedolo je u Makedoniji do pojaane delatnosti probugarskihelemenata pod vidom borbe za njenu autonomnost. Posle poseteCarigradu Paveli se prebacio u Italiju.

Paveli je do emigriranja stajao na elu Hrvatske strankeprava, koja se legalnim putem zalagala za nezavisnu hrvatskudravu. Ogranci ove stranke u Beu nosioci su separatistikestruje koja je teila stvaranju hrvatske drave vanparlamentar-nim putem. Na elu ovog ogranka u inostranstvu (Beu) stajaoje general Stjepan Sarkoti, a u Budimpeti Ivo Frank, sinosnivaa stranke. Maarska i Italija su prihvatile i pomogleorganizaciji ustaa. Ustaama u Italiji su se pridruivale izbegli-ce iz Jugoslavije i hrvatski radnici iz evropskih zemalja, SAD ijunoafrikih drava. Prvo ustako jezgro je formirano uBovenju, blizu Bree, krajem 1931. i poetkom 1932. godine.Tokom 19301931. u Italiji se nalazilo oko 400 ustaa. Uzpomo Italije jedna ustaka grupa je septembra 1932. napalaandarmerijsku postaju u podvelebitskom selu Bruanima,oekujui da e sama njihova akcija dovesti do ustanka narodaprotiv vlasti Kraljevine Jugoslavije. Musolini je oekivao da enajzad doi do raspada versajske tvorevine". Komunisti su

pozvali narod na ustanak, da pomogne nacionalnim revolucio-narima (ustaama") u borbi protiv kraljevske diktature. Uistoriografiji se vode rasprave da li su ustae" naziv iz prologveka za ustanike ili za pripadnike teroristiko-nacionalistike ifaistike organizacije Anta Pavelia. Iz poziva i Srbima iHrvatima na ustanak otpadala bi druga mogunost. Komunistisu, osim toga, znali da su pristalice Pavelia u slubi faistikeItalije i Hortijeve Maarske.

Uticaj VMRO Mihailova u Pirinskoj Makedoniji je bioveoma velik, jer se radilo o snanoj teroristikoj organizaciji (onjoj govore i kao o organizaciji ,,za izvoz terora"), koja je ustrahu drala svoje sunarodnike. Ogrezli od ranije u terorizmu,pripadnici vrhovizirane VMRO se mogu uzeti kao vaspitai"ustaa, kojima je jo, kao to navode neki pisci nedostajalohrabrosti kakvu su imali njihovi instruktori, pa i prvi izvriociatentata koji se smatrao najveom svetskom provokacijom" u

tom periodu, kakvo je bilo ubistvo Aleksandra Karaorevia.Simbioza VMRO i ustaa u antijugoslovenskim akcijama jenesporna, ali su prvi izvrioci poticali iz redova teroristike


12/37


organizacije Mihajlova, kao to pokazuje sluaj VladimiraGeorgijeva.

Znajui da je kralj Aleksandar glavna smetnja ustakimplanovima, faistika Italija i ustae su ga stalno drale na meti

atentatora. Oigledno je da su smatrali da bi njegovim nestan-kom dolo do ruenja ili bar slabljenja Jugoslavije, jer se inaene bi pucalo na maketu". Pokuaj 1933. sa atentatoromPetrom Orebom, ribarem sa Korule, nije uspeo, jer se onpredao jugoslo venskoj policiji.

Milan Stojadinovi je, seajui se tih dana u svojimmemoarima Ni rat ni pakt, zabeleio da je diktatura bila ugvozdenim rukavicama", ali ne i krvava, to je nesumnjivotano kada se radilo o graanskoj opoziciji, poto on nijeuzimao u obzir rtve na strani komunista. Antikomunistikahisterija uzela je toliko maha da se obraunavanje s njimasmatralo izrazom rodoljublja. Ilegalna komunistika tampanazivala je estojanuarsku vladavinu faistikom diktaturom"i vojno-faistikim reimom". Reim u Jugoslaviji postao jemeta napada tampe komunistikih partija u svetu i organaKominterne, kao i drugih demokratskh snaga, zbog surovihmetoda i progona komunista i njihovih pristalica. Diktatura je

presekla proces ozdravljivanja Partije, zapoet 1928, i pojavunovih generacija revolucionara. KPJ je 1929. bila mala, brojnoslaba partija, s oko 3.500 lanova, sektaka, bez veeg uticaja uirim narodnim masama, bez saveznika meu sitnom buroazi-jom i seljatvom. Jugoslovenski komunisti su se poveli zaocenom estog kongresa Kominterne, odranog 1928, da sepribliava opta kriza kapitalizma, i njenom direktivom da uneposrednim klasnim okrajima treba pripremiti slom graan-

skog poretka. CK KPJ je, na osnovu te ocene Kominterne, kaoi vlastitih procena o dubini nacionalnog sukoba vodeih buroa-zija, ustanovio da se radi o krizi sistema to izaziva potrebudizanja ustanka. Parlamentarnu i ustavnu krizu, pojaanunacionalnim sukobima, Partija je shvatila kao optu krizudravnog sistema i poetak raspadanja graanskog poretka,zbog ega je izdala direktivu za oruani ustanak. LinijaKominterne bitno je doprinela sektatvu jugoslovenskih komu-nista, usmeravajui ih na borbu protiv socijaldemokratije kaoblizanca faizma". Odluka o ustanku je doneta u nezrelimuslovima i na osnovu pogrene procene rukovodstva KPJ, kojeje bilo izolovano od lanstva, nije poznavalo unutranje prilike i


13/37

J- U KRALJ EVINA JUGO SLAV IJA

vlastite mogunosti. Ovu prenagljenu odluku buroazija jejedva doekala, poto joj je ona davala nov razlog i pravdanjeza konaan obraun s komunistikom organizacijom i njenimlanstvom. KPJ je maja 1929, suoavajui se s injenicom da je

drava jo jaka, a ona sama slaba, odustala od neposrednogoruanog ustanka, ali zadravajui gledite da je perspektivakomunista pripremanje revolucionarnog prevrata.

Sumnjivi su izlagani pretresima, premetainama i pozivanina sasluanje. Za umnoavanje i rasturanje partijskih letaka iisticanje plakata izvoeno je na Sud za zatitu drave. Plakatesu esto sadravale karikature kralja Aleksandra sa natpisomDole krvavi kralj". Partijska rukovodstva su upozoravala

lanove na boljeviku eljeznu disciplinu". Policijski pritisakje uticao na povlaenje iz organizacije, pasivizaciju, naputanjamesta boravka onih koji su bili kompromitovani; dolazilo je doisterivanja s posla, gubljenja slube, proterivanja u zaviajna

i, % mesta. Izolovane organizacije su radile bez pomoi CK KPJ.Komunist, glasilo vojvoanskih komunista, avgusta 1930. u

svom prvom broju, koji su uredili Jovan Veselinov i uraPaali, otvoreno je pozivao radnike i seljake da se spremaju za

oruani ustanak i stvaranje sovjetske republike. Smatrao je daje doao as obrauna i da buroazija kripi u svakom svomzglavku". Komunist je pozivao trudbenike" da osnivaju ,,se-ljako-odbramebne organizacije" i da slede primer kineske isovjetske brae". Sadravao je avanturistiki pokli Motike ikose u ruke!" i to onda kada nije bilo revolucionarne situacije.Sleenje stranih analiza i upadanje u mree opte sterilnepropagande pokazuje i primer Lenjinista, koji je u junomBanatu pokrenuo arko Zrenjanin poetkom 1933. List je pisaoda se Nemaka nalazi na pragu revolucije koju uzalud pokua-vaju da preseku kapitalisti u samrtnikom ropcu"; njihovposlednji adut je faizam na elu s Hitlerom, ali sve to nita nepomae jer kapitalizam ve kroi jednom nogom u grob koji jesam sebi iskopao".

Mnogobrojni lanovi Partije i njihovi simpatizeri pohapenisu i osueni, na 82 procesa organizovana pred Sudom za zatitu

: drave od 1929. do 1932. dok je preko 400 komunista i lanovaSKOJ-a palo kao rtva belog terora. Pred Sudom za zatitudrave komunisti su odgovarali za politike zloine i antidrav-nu zaveru. Na austrijsko-jugoslovenskoj granici ubijeni su uro

m & akovi, sekretar Partije od 1928, i Nikola Heimovi, sekretar


14/37

ESTOJANXJARSKA DIKTATU RA 1 8 9

Crvene pomoi navodno u pokuaju bekstva. Najzloglasnijizatvor nalazio se u Beogradu Glavnjaa. Reim se obrauna-vao i s lanovima CK KPJ Bracanom Bracanoviem, BoomVidasom Vukom, Markom Maanoviem, Ristom Samardiem.Komunisti su izdravali kazne u Sremskoj Mitrovici, Poarevcu,Lepoglavi, Mariboru. SKOJ je pored mnogih lanova, izgubiopod diktaturom i sedam rukovodilaca: Janka Miia, PajuMarganovia, Miju Orekog, Josipa Kolumba, Pera PopoviaAgu, Josipa Debeljaka i Zlatka najdera, koji je umro u bolniciod posledica mtienja. Broj ubijenih, osuenih i zlostavljanihkomunista i drugih protivnika reima svakako je vei, ali se nemoe tano utvrditi jer je mnoge pojela pomrina" bez pisanih

tragova i formalne upravno-policijske i sudske egzekucije.CK KPJ je prestao da deluje kao jedinstveno rukovodstvove u 1929. godini. Aprila 1930. u inostranstvo je preao iPolitbiro CK KPJ ije se sedite jedno vreme nalazilo uZagrebu, a posle u Ljubljani. Oktobra 1932. obrazovan je uBeu Zagranini biro CK KPJ". Organizacija je u zemlji bilarazbijena i nije imala nikakve veze sa rukovodstvom u inostran-stvu koje je sasvim zavisilo od Kominterne. Kominterna je

polovinom 1931. smenila Jovana Maliia (Martinovia) sdunosti politikog sekretara. Za predsednika Centralne ruko-vodee instance postavljen je Filip Filipovi, a Antun Mavrakza organizacionog sekretara. U drugoj polovini 1932. na eloprivremenog rukovodstva doao je, voljom Kominterne, JosipCiinski, odnosno Milan Gorki.

Uporeenje otpora koji je KPJ pruila 19201921, sotporom reimu 1929. najbolje pokazuje da je velika partija bez ilegalnog aparata, neprekaljena u borbama i puna potova-nja prema parlamentarizmu, zaboravljajui na pouku istorije daugroeni reim ne bira sredstva za unitavanje protivnika kogasmatra zakletim neprijateljem bila prosto oduvana s popri-ta, za razliku od male, kadrovske partije, ije je jezgro biloformirano u radnikim centrima, naviknuto na borbu i progone.KPJ je 1929. pruila snaan otpor, koji ju je stajao neprocenji-vih rtava, dovodei do razbijanja organizacije, desetkovanjakadra i odlaska rukovodstva iz zemlje. Poziv na oruani

ustanak omuguavao je reimu da svoje mere nasilja lakeobrazlae nasilnikom akcijom komunista protiv legalnog po-retka. Nasilje je imalo pozitivne strane: nateralo je reim daotkrije pravo lice, donosilo iskustvo o posledicama preuranjenih


15/37

j- J- UKRAL JE VI NA JUG OS L AVI JA

masovnih akcija, pojaavalo otpor. Pred radnitvom i demo-kratskim snagama jugoslovenskog drutva komunisti su otpo-rom diktaturi sticali autoritet boraca za demokratiju i protivkraljevske uzurpacije vlasti. Borba KPJ skretala je takoepanju inostrane javnosti na nasilje reima u Jugoslaviji.

Pozivajui na dravni i nacionalni unitarizam, kralj jeukinuo podelu zemlje na oblasti i plemena. Kraljevina SHS je 3.oktobra 1929. dobila naziv Jugoslavija. Pai je branio koncep-ciju ouvanja srpskog imena, za razliku od kralja Aleksandarakoji je politiko-birokratsku dominaciju srpske graanske klaseostvarivao u jugoslovenskoj formi i pod jugoslovenskom zasta-vom. Banovine su dobile ime po rekama, s izuzetkom primor-

ske: dunavska, sa seditem u Novom Sadu; savska, sa seditemu Zagrebu; vrbaska, sa seditem u Banjaluci; drinska, saseditem u Sarajevu; zetska sa seditem na Cetinju; vardarska,sa seditem u Skoplju; moravska, sa seditem u Niu; primor-ska, sa seditem u Splitu; dravska, sa seditem u Ljubljani.Drinska banovina obuhvatala je delove Bosne i Hercegovine izapadne delove Srbije; dunavska Banat, Baku i Baranju, sasevernim delovima Srbije i istonim delovima Slavonije; pri-

morska, pored delova Dalmacije, jugozapadne delove Bosne iHercegovine; zetska june delove Dalmacije, jugoistone deloveBosne i Hercegovine, itavu Crnu Goru, Kosovo i Metohiju,delove Sandaka.

Prilikom podele na banovine reim se pozivao na razbijanjeistorijskih celina, ekonominiju administraciju, bolje saobraaj-ne veze i zaokruivanje veih podruja po privrednom merilu.Nacionalno-istorijska struktura drave je 1929. razbijena i ona

podeljena na deset teritorijalno-administrativnih oblasti. Nega-cija istorijskih celina nije mogla meutim da se sprovede(Slovenija, Makedonija). Jezgro zetske banovine inila je CrnaGora, koja je smatrana za klasinu srpsku zemlju, ali se nijeprevialo ukorenjeno oseanje stare dravne tradicije i autono-mije u svesti Crnogoraca. Makedonija je shvatana kao JunaSrbija", i njoj pridodati krajevi na jugu Srbije. Zbog jakihmanjina u Vojvodini, Hrvata u Sremu i severozapadnoj Bakoj,ona se nala u sastavu dunavske banovine, s tim to su jojprikljueni delovi severne Srbije. Bosna je podeljena na etiribanovine: vrbasku, drinsku, zetsku i primorsku. Srbija je kaoistorijska celina razbijena na pet banovina: dunavsku, morav-sku, vardarsk, drinsku i zetsku. Nacionalno homogeni Sloven-


16/37

E ST O J AN X J AR S K A D I K TA T U RA 1 9 1

ci nali su se u dravskoj banovini. Pri datoj administrativnojpodeli Hrvati su rasporeeni u dve banovine: savsku i primor-sku. Nova podela je znaila jo vei stepen centralizacije; njomesu obezbeivani efekti dravnog i nacionalnog unitarizma, ustvari jugoslovenskog nacionalizma". Vlastodrci su nastojalida maksimalno eliminiu pokrajinsko-istorijska merila prili-kom podele, ojaaju srpske snage u novim banovinskim jedini-cama, u sluajevima gde je to dodavanjem" teritorija bilomogue. Usvajanjem podele po navedenim merilima reim jestvarao pretpostavke za nasilnu jugoslovensku unifikaciju.Razbijanjem Hrvatske na dve banovine oslabljena je osnova zajedinstveno nacionalno nastupanje Hrvata, poto je nacionalni

pokret sada mogao da se lake nadzire, paralie i lomi, apodelom Srbije, ukljuivanjem njenih delova u sastav nekihdrugih banovina, stvarana je osnova za sprovoenje politikeintegralnog jugoslovenstva kao novog vida odravanja politikeprevlasti njene buroazije. Svi nacionalni amblemi zastave,heraldike oznake, himne, institucionalni simboli istorijskograzvitka i dravnog prava bili su zabranjeni. Time je jo viepogoen nacionalni ponos i razbuktavan otpor na nacionalnoj

osnovi koji e stalno dobijati na snazi narednih godina.Promena dravnog imena znaila je odbacivanje kompromisnognacionalnog unitarizma i njegovo zamenjivanje jugosloven-stvom brisanjem nacionalnih oznaka i plementine". Banovinesu organizovane kao najvii oblik centralizma, predstavljajuiadministrativno-teritorijalne jedinice podreene centralnoj vla-sti. Najviu vlast je oliavao kralj, koji je banove postavljaodekretom. Pojaani centralizam i dravni i nacionalni unitari-zam tumaeni su potrebama uvrivanja unutranjeg jedinstva

i opravdani odbranom dravne celine.Diktatura se od prvog dana sukobljavala s optim ekonom-

skim tekoama; one su narastale s posledicama svetske eko-nomske krize, koja nije mogla da ne pogodi i Jugoslaviju 1930,razarajui selo, industriju, bankarstvo, trgovinu. Diktaturu suposebno potkopavali potmulo vrenje nacionalnih pokreta, sna-an otpor komunista, manifestacije separatizma, pasivan otporgraanske opozicije u Srbiji. Propaganda demokratskih krugo-

va u inostranstvu upozoravala je na nacionalno i politikobespravlje u Jugoslaviji. Ni sam vrh diktature nije bio jedin-stven u pogledu naina dalje vladavine buroazije; dok seVojislav Marinkovi zalagao da se vanustavni period prevazie


17/37

j - J - U K RA L J E VI N A J U G O S L A V I J A

i apsolutizam zameni donoenjem ustava, dotle je generalivkovi bio za produenje otvorene diktature.

Januara 1929. dotadanje skriveno meanje kralja Aleksan-dra u politiki ivot zemlje i njegov zakulisni uticaj na dogaaje

dobili su krajnje otvoren vid. On se 6. januara pojavio u ulozispasioca dravnog jedinstva, ugroenog krizom stranakogivota, parlamentarizma i ustavnosti, iza koje je u sutini stajaonacionalni sukob buroazija dveju najveih nacija u Jugoslaviji,kao i nezadovoljstvo drugih naroda i nacionalnih manjina.Vladajua velikosrpska buroazija je uoavala da stalni stra-naki, nacionalni, verski i drugi sukobi slabe vrstinu dravnogi drutvenog poretka, ugroavaju njenu prevlast i prete jo

otrijim sudarima. Kriza u odnosima izmeu srpske i hrvatskeburoazije, prve vladajue, a druge politiki podreene, dovelaje snage na vlasti do procene da se vie ne moe vladati na nainpredvien Ustavom Kraljevine. Hrvatsko pitanje, kao politikiizraz postojeeg sukoba dve suparnike buroazije, dospelo jeposle pogibije u Narodnoj skuptini u orsokak. Kralj, kaozastupnik buroaskih interesa, reio se na vladavinu apsoluti-stikim sredstvima, bez posrednika, oslanjajui se na svoj

autoritet i primenu sile protiv neprijatelja unitarizma. Odpoetka vladareve intervencije bilo je jasno da se primenjenimmetodama kriza ne prevazilazi, nego produbljuje. Sprega vojnesile, delova srpske buroazije i hrvatske finansijske oligarhije,te dela slovenakih politiara pruala je podrku monarhodik-taturi, ali svedenu na tanku drutveno-politiku osnovu. Sarad-nja s finansijskim krugovima, privrenost vojske i surovi progoniprotivnika davali su reimu obeleja faistike vladavine. Kaofaistiki reim u susednoj Italiji, tako se i estojanuarskiispoljavao kao ekstremno antikomunistiki. Njegovi nosiocipokazivali su prezir prema parlamentarizmu. Rasturanjem stra-naka i cenzurom tampe, kao i zabranom zborova, reim jepreputen sam sebi, ostao bez kontrole predstavnikih institu-cija i odgovornosti prema njima, pa makar i formalne. Vlast semilitarizovala oslanjanjem na vojsku i dovoenjem jedne ak iza vojne krugove opskurne linosti na kormilo vlade. Diktaturau Jugoslaviji ostvarivana je u nerazvijenom drutvu, pretenoagrarnom po privrednoj strukturi, sa seljatvom kao najbrojni-jom kategorijom stanovnitva, uz to nepismenim i politikineprosveenim, apatinim zbog ivotnih nevolja, sve povueni-jim u sebe, van odluivanja i drugih glavnih tokova politikog


18/37

E ST O J AN X J AR S K A D I K TA T U RA 1 9 3

ivota, izuzmemo li seljatvo aktivnijih nacionalnih pokreta.Diktatura u Jugoslaviji nije bila izuzetna pojava u Evropi meu-ratnog perioda. Sline reime zasnovane na potpori vojske,oficirskih liga i dugih militaristikih grupacija, krugova krupneburoazije, zemljine aristokratije i veleposednika nalazimo,i pre i posle 6. januara, u Poljskoj i zemljama jugoistoneEvrope. Kad god tok dogaaja nije odgovarao buroaziji, ona jeukidala ustavnost i uspostavljala reim vrste ruke. Jedna bitnaosobenost, meutim, odvajala je diktaturu kralja Aleksandra odostalih: drutvena i politika kriza produbljivana je sukobomsuparnikih buroazija dve najvee nacije.

Analize i ocene KPJ o faistikom karakteru diktature

odudaraju od ocena graanske opozicije. Materijali etvrtog(Drezdenskog) kongresa KPJ i etvrte zemaljske konferencije surezolutni da je re o faizmu u Jugoslaviji. Ve je pobeda faizmau Italiji (Mar na Rim") 1922. dovela do ocene na etvrtomkongresu Kominterne, krajem iste godine, da je faizam tipvlasti najreakcionarnijih buroaskih krugova, uperen protivradnike klase i svih revolucionarnih snaga i buroazije koja seizjanjavala za parlamentarno-demokratsku formu vladavine.

Na estom kongresu Kominterne (1928) izneta je ocena ofaizmu kao obliku otvorene diktature" buroazije, koji sejavlja u kapitalistikim zemljama u uslovima krize sistema vlastito je anticipirano jo na etvrtom kongresu Kominterne.etvrti kongres KPJ preuzeo je ocene Kominterne i pasivno ihpreneo na tlo Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, koju jekarakterisalo drukije drutveno-politiko i ekonomsko stanjeodnosa. esti kongres Kominterne i etvrti kongres KPJpolazili su od procene o trajnoj krizi kapitalizma, koja dolazi sa

ekonomskom krizom i koja e biti praena ratovima i revoluci-jom. Pod uticajem ovih procena estojanuarski reim je o c e n J e nkao diktatura vojno-faistikog karaktera. Sistem parlaiflntar7ne vladavine 19211929. nije uspeo da stabilizuje dn i s t v e mporedak koji su razdirali ekonomski problemi, manifestc7vam umanjoj meri jo prilikom agrarne krize 1926; socijalni o d ^ use sve vie zaotravali a nacionalna kriza dosegla v/ ^prilikom skuptinskog ubistva. Pucnji zloglasnog Punish ^

a u Narodnoj skuptini juna 1928. bili su samo detonato,^^az-postojeoj kriznoj situaciji. Parlamentarni mehanizam ni; * reio mnogobrojne protivrenosti, pre svega nacionalne*.uticalo na monarha da rasplet uzme u svoje ruke, oslor


19/37

j - J - U K RAL JE VI NA JU G OS L A VI J A

vojsku i deo buroazije ukljuujui i poslovne krugove nesrp-skih naroda. etvrti kongres KPJ ocenjuje reim kao faistiki igovori o faistikim organizacijama, kao i o metodama odbraneod faistike agresivnosti. Kao faistike organizacije pominjuse: Narodna odbrana, Jadranska straa, ORJUNA, Udruenjebivih etnika, Udruenje etnika Petar Mrkonji", Udruenjeza suzbijanje bugarskih bandita. Oigledno je da su neke odovih organizacija svrstane u kategoriju faistikih, iako je re onacionalistikim ili integralno-jugoslovenskim organizacijama.Na etvrtoj zmaljskoj konferenciji KPJ, krajem 1934, poredak uKraljevini je nazvan vojno-faistikom diktaturom ".U Odluci0 izvjetaju CK i zadaama partije" sutina Aleksandrove

diktature izjednaena je sa sutinom faizma u drugim zem-ljama. Kao zajednike crte faizma (Hitlerovog ili Musolinijevogtipa) oznaene su i one koje se iskazuju i u velikosrpskoj voj-no-faistikoj diktaturi": odbacivanje demokratsko-parlamen-tarnih oblika, primena najgrubljeg nasilja prema radnikoj klasi1 seljatvu, pokuaj da se diktaturi finansijskog kapitala osigu-ra masovna podrka meu srednjim slojevima, gradskom sitnomburoazijom i seljacima. Meu specifinim osobinama vojno-

-faistike diktature veliko-srpske buroazije" navode se:odbacivanje demokratsko-parlamentarne forme vladavine, a daprethodno nije stvorena jedinstvena, masovna faistika parti-ja; nosioci diktature su vojno-oficirske i dvorske klike skraljem Aleksandrom na elu; kae se da faistika diktaturanije bila uperena samo protiv radnike klase nego i protiv po-tlaenih naroda; velikosrpska vladajua buroazija pribegla jefaistikom obliku svoje diktature u uslovima nezavreneburoasko-demokratske revolucije. Nasuprot Partiji, socijal-demokratija i sindikalne reformistike voe nisu reim sma-trali za faistiki.

Po daljim partijskim analizama, velikosrpski finansijskikapital, naroito posle atentata u Marseju, u savezu sa finansij-skim kapitalom ugnjetenih naroda i veleposednicima, traio jeizlaz i spas u daljem faiziranju, pokuavajui da stvori novefaistike masovne stranke i organizacije da bi ih ujedinio ujedinstveni savez nacionalnih organizacija. U Odluci Politbiroa

CK KPJ o zadaama KPJ posle Sedmog kongresa Kominterne,donetoj u Moskvi 1. avgusta 1935, govori se o velikosrpskomfaizmu", krizi vladajueg faizma", faistikom" ustavu iz1931, faistikoj" skuptini. Za Jugoslovensku radikalnu za-


20/37


jednicu (JRZ) kae se da nije re o jedinstvenoj faistikojstranci, ve o meavini demokratskih, polufaistikih i faisti-kih elemenata koji se bore oko vlasti, uticaja i pravca celokupnepolitike reima. IKPJ je smatrala da odstupanje od izvedenihmetoda faistike vladavine" nije znailo nikakvu samolikvida-ciju faizma". Prema partijskim ocenama, odnos snaga se 1935.izmenio u korist protufaistikog tabora".

Iskustvo istorije potvruje da se o faizmu moe govoritikad je re o dravi organizovanoj na osnovama faistikedoktrine, sa izvesnim oblicima faistikih organizacija. Istotako poznato je da se faizam ne mora ispoljavati u svomistom, klasinom obliku. Sa gledita drutvenopolitikog ra-

zvitka jedne zemlje uobiajilo se govoriti i o faistikim tenden-cijama, ako ima shvatanja i analiza koje upuuju na to da pretiopasnost pretvaranja jednog reima u faistiki. U faistikese svrstavaju i pokreti ekskluzivno nacionalistiki, kao i oni kojiu prvi plan stavljaju borbu protiv komunista i opoziciono--graanskih snaga; zatim one drutvene snage koje su odbaci-vale liberalnu demokratiju sa parlamentarizmom. Takvi pokretioznaavani su esto kao nosioci totalitarnog poretka faistikog

tipa. Pribliavanje jednog reima Rimu i Berlinu, ponekad podpritiscima, javnim ili manje vidljivim, takoe se znalo svrstavatipod faistiku tendenciju ili opciju, za novi poredak". Slineocene su vezivane i za one vladajue snage koje su uspostavljaleodnose sa faistikim zemljama na nivou unutranje politike,pre svega radi koordinacije policijskih progona komunista,socijalista i liberalnih demokrata. Naroito su uestale kvalifi-kacije o faistikom karakteru vladavine u zemljama u kojimasu se pojavljivali metodi terorizma, progonjeni napredni duhovi,

formirani koncentracioni logori, organizovan lov" na komuni-ste, onemoguavana intelektualna opozicija; u onim zemljamagde je dolazilo do naputanja parlamentarnih oblika i prakse sadrugim varijantama nedemokratskih metoda i podsticanja bru-talnih obrauna sa politikim protivnicima.

Istoriografske analize u nas (Todor Stojkov i drugi) izosta-vljaju faistiku odrednicu za estojanuarki reim, koristei sedrugim politiko-ideolokim karakteristikama, koje upuuju

istraivae da ga nazivaju monarhodiktaturom". Tako pojedi-ni pisci govore o reimu otvorene, odnosno kamuflirane (mislise na period od 1931, posle donoenja oktroisanog ustava, tj.prelaska na ogranienu ustavnost) monarhodiktature, personifi-


21/37

j- J- U

KRAL JE VI NA JUG OS L AVI JA

kovane u kralju Aleksandru Karaoreviu. U analizi togareima zapaaju se: vrsta ruka", militarizacija vlasti, izvoe-nje na scenu vojnika (u licu generala Petra ivkovia, osobekraljevog linog poverenja), teror protiv klasno gledano najopasnijih snaga onoga vremena po buroasku vlast komu-nista (iako je njihov uticaj u javnom ivotu bio lien masovnepodloge i mogunosti otvorenog nastupanja), ukidanje parla-mentarizma i zabrana rada stranaka. Ali, o faizmu kao sistemuvladavine 19291935. ne bi se moglo govoriti, jer nije postojalapolitika osnova na kojoj bi se taj sistem zasnivao. Svakako dase ne mogu gubiti iz vida veze dvora, oslonjenog na vojsku idravni aparat, sa dvorskim frakcijama demokrata i radikala,

kao i povezanost pripadnika finansijskog kapitala srpskoggraanstva sa onim iz tabora hrvatske buroazije. U esto-januarskoj vladi nalazilo se i pet hrvatskih poslovnih ljudi ipolitiara, od kojih su Slavko vrljuga, elimir Maurani iOto Frange drali najvanije privredne resore u vladi (finan-sije, trgovinu i industriju, poljoprivredu). Reim je jedno vremepodravala i Slovenska ljudska stranka, preko Koroca, i slo-venaki liberali do kraja, kao njegovi najvatreniji pobornici.

Seljaki okean od 76% stanovnitva koje se bavilo poljopri-vredom inio je osnovno obeleje drutveno-ekonomske struktu-re zemlje. Reim nije uspeo da obezbedi podrku seljatva, sred-njih i sitnograanskih slojeva, graanskih demokrata. Selja-tvo u Srbiji se ve uoi diktature poelo odvajati od stra-nakih rukovodstava i organizovati na vanstranaki nain.Kralj Aleksandar se pre zavoenja diktature naroito plaioposledica i reagovanja u Srbiji. Politika osnova estoj anuar-

skog reima inae, od poetka nije bila iroka, a sa neuspesimadiktature da stabilizuje situaciju ona se sve vie suavala. Pro-tiv reima su ustale demokratske snage u svetu, pa ak i nje-govi strani pokrovitelji u Francuskoj i ehoslovakoj. KPJ iradnika klasa su neprekidna meta reakcionarnog reima. Gra-anske snage demokratskog smera stupile su u opoziciju rei-mu, i to stalnu, posle prvih Maekovih iluzija da se moe na-praviti sporazum s dvorom. Od reima je otpao i arhi-reakcionarni" Koroec. Proirivanje osnove reima nisu po-

dravali ni radikali oko Ace Stojanovia. Politiko-socijalnuosnovu reima simbolizovali su i praktino predstavljali ge-neralitet, deo poslovnih krugova grupe pre estojanuarskihstranaka. Stoga se o ovom reimu ogoljenom i usamljenom,


22/37


ne moe ni govoriti kao o faistikom, jer on nije dobio irupolitiku podrku bilo gde u Jugoslaviji.

Stvaranje Jugoslovenske radikalne seljake demokratije(JRSD), odnosno Jugoslovenske nacionalne stranke (JNS), to je

izdano pomogao dvor, nije uspelo da proiri politiku osnovureima. Te unitaristike politike formacije nisu mogle da sedublje ukorene, samim tim to je JNS nastala kao dravna,reimska stranka, reakcionarna, oktroisana dravnim autorite-tom, zadojena nestvarnim jugoslo venskim nacionalizmom.im je reim prestao da stoji iza nje i da je pomae, ona jepoela da se raspada, kao i svaki dekretirani organizam uo-stalom. Monarhodiktatura nije, pre svega, uspela da obezbedipodrku srednjih slojeva i narodnih masa, niti da dinamizujenjihovu aktivnost: politiku, ekonomsku i socijalnu.

Diktatura kralja Aleksandra razlikovala se od drugih dikta-tura na jugu i istoku Evrope meuratnog razdoblja, ustanovlje-nih takoe u agrarnim drutvima, pluralistikom nacionalnomstrukturom Jugoslavije i otrim nacionalnim sukobima supar-nikih buroazija. Kralj je ova protivureja pokuao da prevazi-e nacionalnim unitarizmom, to jest nivelacijom na jugosloven-skoj ravni, iji je ideoloki izraz bilo integralno jugoslovenstvo,

mada je nova nacionalna politika izazvala jo vea nezadovolj-stva.Monarhodiktatura u Jugoslaviji nije uspela da stvori stran-

ku koja bi odgovarala klasinom tipu faistike, odnosnonacionalsocijalistike stranke. Militaristiki inilac je nezaobi-lazan u analizi porekla i karaktera ovog reima, ali i poreddopunskih teroristikih, poluvojnih organizacija nije posto-jala partijska vojska u smislu italijanskog ili nemakog primera.

Jugoslavija se oslanjala na parlamentarne drave (Francusku iehoslovaku), a bila u zategnutim odnosima sa faistikomItalijom kao najopasnijom silom po svoj opstanak, iako je kraljAleksandar traio reenja za smirivanje i neutralizacijujugoslovensko-italijanskih neslaganja. Kralj Aleksandar je okto-bra 1934. godine i poginuo kao rtva ustake i VMRO-vskezavere potpomagane od faistike Italije i revizionistike Ma-arske. On jeste bio diktator u ijim se rukama sticala celokupnavlast, ali nije bio diktator slian tipu faistikog voe. Zafaistika drutva karakteristian je sporazum" izmeu rada ikapitala, nepoznat estojanuarskom reimu. Izmeu tih dvajupolova drutvenih snaga ostala je nepremostiva provalija. Prie


23/37

j- J- U


o zatiti malog oveka", kao tipian proizvod socijalne dema-gogije faizma, nisu bile produktivne na tlu jugoslo venskogdrutva u periodu estojanuarskog reima. Za putanje korenafaizma najmanje je bilo osnove u seljakoj, tradicionalnoj i

demokratskoj klimi srpskog sela, ali i u drugim sredinamaJugoslavije.Do pojaane dravne intervencije u socijalno-ekonomskoj

sferi dolo je zbog velike ekonomske krize, koja je sa zakanjenjemzahvatila Jugoslaviju; njenih katastrofalnih posledica u privre-di, koje su pogodile osnovne slojeve jugoslovenskog drutva,seljatvo posebno, jo neoporavljeno od posledica prethodneagrarne krize. No, ta pojava je karakteristina i za zemlje tzv.liberalne demokratije, zajedno sa jaanjem izvrne vlasti uodnosu na predstavnike ustanove. Za razliku od faistikihzemalja, monarhodiktatura nije uspela da obezbedi zaposlenje,pre svega masi vika agrarnog stanovnitva.

Mit o jedinstvenoj jugoslo venskoj naciji, jedinstvenompsihikom tipu Jugoslovena i kontinuitetu jugoslovenske idejeod davnina do 1918. godine, izazivao je suprotne posledice;umesto koncentracije snaga protiv plementine" i okupljanjaoko jugoslovenskih znamenja, javio se jo ei otpor jugoslo-

venskoj ideologiji i nacionalnom izjednaavanju, kao napadu navlastiti nacionalni integritet.Antikomunistiki karakter reima, autoritarna vladavina,

totalitarne oznake i teroristiki, represivni sistem, mogli su bitisastavni deo bilo koje druge diktature. Na faizam su moglepodseati analogije (sa stanovita metoda) i poistoveivanjapojedinih spoljnih pojava - u vreme kada je faizam bioglobalni evropski fenomen poetkom tridesetih godina sa

unutranjim.Faizam se oigledno ne mora javiti svuda sa klasinom

ideoloko-supstancijalnom osnovom, a ni u istovetnom organi-zacionom obliku; drugde opet pokret koji tei da je osvoji, negdenastupa otvoreno, a u drugim sredinama opreznije i skrive-nije, zavisno od istorijske situacije, odnosno snaga, nacional-nog tla.

Politiki ivot Kraljevine od dravnog udara tekao je

jednostrano i oficijelno, sav u znaku patetinih izjava reim-skih zvaninika o vaspostavljenom jedinstvu. Strogo nadgle-dana tampa slavila je reim ili donosila ture vesti o njego-vom funkcionisanju. Ispod naoko mirnog politikog dekora,


24/37


remeenog obraunima reima s komunistima i usamljenimgraanskim politiarima i demokratima koji su nali snage damu se suprotstave, bujalo je masovno nezadovoljstvo i zao-travala se ekonomska kriza. Nezadovoljstvo razvojem prilika

u Jugoslaviji poeli su da izraavaju i zvanini politiki krugovidrava koje je reim smatrao saveznikim i prijateljskim. Na-cionalni unutarizam i njegova ideoloka osnova integralnojugoslovenstvo nisu se mogli izmiriti sa stvarnou vie-nacionalne drave, a metode vladavine generala ivkovia svesu vie onespokojavale i graanske krugove svesne njihovepromaenosti i bezizglednosti cilja koji je sebi postavila e-stojanuarska diktatura. Prinuen da trai izlaz iz krize, kraljAleksandar se prvo odi uio na pokuaj proirenja politikeosnove reima, pregovarajui u leto 1931. s radikalskim vo-ama u opoziciji, Acom Stanojeviem, s kojim se sastajao i1930, i Miloem Trifunoviem, a na drugoj strani sa Slo-venskom ljudskom strankom, posredstvom Koroca. Koliko jereim bio kompromitovan, govori i kraljev neuspeh da privolina saradnju pomenute graanske prvake, posebno radikale,koji nisu bili raspoloeni da se u tom asu poistovete s re-imom i njegovim nosiocem Petrom Zivkoviem. Unutranji

neuspesi i opomene iz inostranstva, praene pritiskom, na-roito Francuske i ehoslovake, podsticali su kralja na daljenapore u traenju izlaza iz krize reima podrazumevajuipod tim povratak na ogranienu ustavnost.

Oktroisani ili Septembarski ustav (1931), kojim je Aleksan-dar nadario" narod u desetoj godini od svog proglaenja zakralja Srba, Hrvata i Slovenaca, odnosno Jugoslovena, stvaraoje zabludu da se reim vraa na stanje pre 1929. i diktatura

naputa. Povratkom na ustavnost diktatura se, meutim, nasta-vila, nezavisno od promena, koje nisu prelazile formalnegranice. Oktroisanjem ustava razvijala se, na jednoj strani,iluzija da je reim vrst, da ne strahuje od obnove ustavnihprava, da je jugoslovenska ideja pobedila i kohezija zemljeosigurana, a na drugoj se izlazilo u susret preporukama izahtevima iz inostranstva. Istom cilju sluili su i izbori 1931, nakojima je trebalo da se izglasa Narodno predstavnitvo, ali bezuea opozicionih snaga, ija delatnost nije ni bila dozvoljena.

Kraljevina Jugoslavija je, po Oktroisanom ustavu, ostala idalje centralistiki ureena drava. Kralj i velikosprska buroa-zija nisu promenili gledite da su nacionalni unitarizam i


25/37

j- J- U


centralizam reenja koja najbolje odgovaraju interesima vlada-juih snaga. Jugoslavija je definisana kao ustavna i naslednamonarhija. Parlamentarizam, predvien Vidovdanskim usta-vom, bio je izostavljen u Septembarskom. Kralj je simbolizovao

narodno jedinstvo i dravnu celinu. I u novom ustavnomporetku on je ostao neprikosnoven. Za njegove akte odgovaralisu ministri kao pojedinci ili Ministarski savet kao kolektivnotelo. Pretvaranjem otvorene diktature u ustavnu, pre esto-januarske stranke nisu dobile dozvolu za rad. Kao i u ustav-nom sistemu ustanovljenom 1921, kralj je potvrivao i pro-glaavao zakone, sazivao Narodno predstavnitvo, mogao daraspusti Narodnu skuptinu, predstavljao dravu u odnosimas inostranstvom, oglaavao rat i zakljuivao mir. Dok je Na-rodna skuptina u prethodnom poretku bila jednodoma, novo-uvedeno Narodno predstavnitvo sastojalo se iz dva doma:Narodne skuptine, koja se birala na optim izborima, i Se-nata, iji su lanovi delom birani posrednim putem, a delompostavljani od kralja. Institucija senata, poznata u drugim sis-temima vlasti u svetu, predstavlja konzervativnu citadelu;nosioci izvrne vlasti obino je uvode da bi se dokraja osi-gurali od ponekad neposlunog predstavnikog tela. Septem-

barski ustav je kralju davao pravo da neposredno imenujeonoliko senatora koliko se posredno bira. Utiui na sastavSenata kralj je dobijao mogunost da sprei usvajanje zakonaili mera koji su protiv njegove volje proli kroz Narodnuskuptinu time to bi drugi dom odbio da se saglasi s njima.Ovo telo je bilo uvedeno u postojei sistem vlasti kao za-titno sredstvo kraljeve vladavine, potvrda njegove volje uticaja.

Najvii stepen kraljeve predohrane bio je sadran u lanu

116. Oktroisa'nog ustava malom ustavu", kako su ga prav-nici nazivali koji je vladaru davao pravo da u izvanrednimsituacijama postupa mimo ustavnih i zakonskih propisa, traeiza preduzete mere naknadnu saglasnost Narodnog predstav-nitva. Pored ovih institucionalnih sredstava odbrane vlasti,kralj je bio osiguran u drugim sredstvima i ovlaenjima,ukljuujui pravo na formalno i faktiko pokretanje vojne sile,policije, upravnog i pravosudnog aparata. On je na politiku

odluujue uticao ustavnim ovlaenjem da imenuje i razre-ava predsednika Ministarskog saveta i ministre.Stranci su bili svesni uticaja kralja Aleksandra, naroito u

vojsci koja je predstavljala snaan oslonac u zasnivanju sistema


26/37


prevlasti dinastije i srpskog graanstva u vojno-politikoj sferi.Imao je oreol uesnika u tri rata, komandujui u sva tri: protivTurske, Bugarske i Austro-Ugarske i Nemake i opet Bugarske,iako nije nepoznato da se u njima mogao osloniti na vojniki

genije vojvoda Radomira Putnika i stratega pobede na KolubariZivojina Miia. Sa Paiem je predstavljao najkrupniju figurujugoslovenskog politikog ivota, ostajui posle smrti ivelegende" Paia (Baje) sam na sceni. Britanci su navodiliekspira, po kome ,,u kraljevstvu slepih, jednooki je kralj",iako nisu verovali da je suveren toliko nadmoan samo za-to to sebi nema parnjaka". Sujetni Karaorevi nije pod-nosio snane linosti oko sebe. Meao se tajno u politiki

ivot preko grupa dvorskih demokrata i dvorskih radikala.Bio je pod opsesijom opasnosti od Italije i restauracije po-dunavske monarhije. Verovao je u obnovu carske, pravoslavneRusije, prihvatajui sa toplinom bujicu ruske emigracije kojase posle zavretka graanskog rata i intervencija nala unjegovom kraljevstvu. Strani izvori istiu meu njegovim naj-gorim osobinama to to nije umeo da pronae dobre sarad-nike; zatim usamljenost, kompleks krivice i sumnjiavost; voj-niki ivot i kolovanje u inostranstvu sa izloenouopasnostima od atentata uinili su svoje na psihu. Aleksan-drovu doktrinu jugoslovenstva ne posmatraju kao pragma-tian lek ve kao koncepciju, bila ona dobra ili loa, na-dahnuta najviim ciljevima, zanemarujui njegove autokratskeosobine. Protivnici mu nisu opratali oslon na Petra ivko-via, efa Bele ruke" u Jugoslovenskoj vojsci i komandantaKraljevske garde, obraun sudsko ubistvo pukovnika Dra-gutina Dimitrijevia Apisa, dravni udar", otklanjanjem Pa-

ia kao predsednika prve jugoslovenske vlade, zavoenjeestojanuarskog reima line vlasti.

Ustav iz 1931. zadrao je administrativno-teritorijalnupodeluna banovine, uvedenu 1929; posebnu jedinicu u okviru ovepodele inila je Uprava grada Beograda, s Beogradom, Pane-vom i Zemunom. Oktroisanim ustavom uvedeni su banovinskavea i banovinski odbori kao samoupravna tela. Banovinskovee biralo je banovinski odbor kao samoupravni izvrni organ

u banovini, na etiri godine, ali je sve njegove predloge banmogao da obustavi, ukljuujui rasputanje banovinskog vea.Kao samoupravna tela uvedene su i optine. Godine 1931. u


27/37

j - J - U KRA L JE VIN A J U G O S L A V I J A

Jugoslaviji je postojalo 6.645 optina razliite veliine, od 500do 5.000 stanovnika.

Kralj je nastavljao da brani nacionalni unitarizam i jugoslo-vensku ideologiju, ne obazirui se na injenicu to je ta poli-

tika doivela slom. Korisno delo izjednaavanja optejugo-slovenskog zakonodavstva pripisivano je estojanuarskom re-imu u najveu zaslugu. Kralj je smatrao da su mere zavedene1929. uklonile tragove prolosti". Za njega, narodno jedinstvoi dravna celina nisu nikada mogli da budu predmet bilo kakvogpogaanja. Nosioci i ideolozi estojanuarskog jugoslovenstvanapadali su zaslepljenost partija, njihovu regionalnu, plemen-sku zatvorenost, podlonost uim nacionalnim i verskim intere-

sima, kao i pokrajinskim ideologijama". Bez obzira na egzalti-rane parole o jugoslovenstvu, navodnim uspesima reima uprevazilaenju ranijih nacionalnih, plemenskih i verskih pode-la, postajalo je sve oiglednije da je reim nateran na povlaenjei bar spoljnog ublaavanje diktature. Donoenjem Oktroisanogustava, organizovanim izborima i sazivanjem Narodnog pred-stavnitva nastavljen je, samo sada ubrzanije, proces osipanjaformalnog i vetakog jedinstva, iskljuenog u uslovima posto-

janja izgraenih nacija i suprotnih interesa njihovih buroazija,razliitih kulturnih navika i tradicija.Odstupajui, reim je stvarao jo vee pukotine u sistemu,

kojima su se, nastojei da ih jo vie proire, koristile snagenezadovoljne uskraivanjem osnovnih prava na politiki ivot,iz redova graanskog liberalizma, hrvatske opozicije i komu-nista. Studentske demonstracije u Beogradu oktobra/novembra1931, pre i uoi izbora, organizovane na podstrek komunista ilanova SKOJ-a, pripadnika marksistikih grupa, oznaile suprvi javni protest protiv diktature, napad na njenu sutinu injene predstavnike, te su zatalasale duhove u Jugoslaviji,ostavljajui odjeka i podstiui akcije na Zagrebakom sve-uilitu i Ljubljanskom univerzitetu.

Izbijanjem u Srbiji demonstracije su otkrivale do kogstepena reim nema uporite u njoj. One su prenule iz pospa-nosti politike i drutvene snage Jugoslavije suprotstavljanediktaturi. Studenti su istupili protiv jarma diktature". kol-

ska 1931/1932. godina protekla je u znaku studentskog neza-dovoljstva i nemira, zatvaranja Univerziteta u Beogradu i nje-govog ponovnog otvaranja. Bez obzira na slabu organizovanostkomunista i lanova SKOJ-a, elemente spontanosti i difuznost"


28/37


akcija, studentske demontracije su oznaile poetak trajnog iaktivnog suprotstavljanja reimu. Nezadovoljstvo se irilo i naseljatvo uhvaeno u mreama dugova, nezadovoljno poreskom idrugom politikom vlasti, iznureno od posledica ekonomske

krize. Graanski politiari su na leteim zborovima" u Srbijipodsticali seljako nezadovoljstvo reimom, a i u Crnoj Gori sedemonstriralo protiv reimskih predstavnika i nasilja; izgladne-li seljaci su u Bosanskoj krajini (Prijedor) napadali magacine shranom.

Demonstracije su posebno uznemirile vrh estojanuarskogreima, iji je predsednik vlade ivkovi meta napadaraznorodne, otvorene i pritajene opozicije morao da plati cehodlaskom s politike scene aprila 1932. ustupajui mesto Vo-jislavu Marinkoviu. U ovoj knjizi, koju su zaotravale poslediceekonomske depresije i vrenje na selu, kralj je traio ravnoteuizmeu odravanja fiktivnog nacionalnog jedinstva, na kome jegradio politiku prevlasti srpske buroazije, i imenovanja zapremijera linosti koja bi bila koliko-toliko prihvatljiva za deounutranje i meunarodne javnosti, ali i dovoljno savitljiva dabespogovorno izvrava njegovu volju.

Iracionalna nota izbija svom snagom iz Aleksandrovog

uverenja da su u Kraljevini Jugoslaviji, prihvaenoj svomtoplinom nacionalne due svega jugoslovenskog naroda", obe-zbeeni potrebni uslovi za snaan polet i veliku nacionalnubudunost. Fiktivno nacionalno jugoslovensko jedinstvo nasta-vljeno je da se podrava u uslovima ekonomske krize inezadovoljstva na selu, jaanja i umnoavanja nacionalnihfrontova, koje je predvodila Seljako-demokratska koalicija(SDK), to jest Hrvatska seljaka stranka udruena sa Samo-

stalnom demokratskom strankom. Zvaninici su preko tampe iu javnim istupanjima iznosili egzaltirane parole o jugosloven-stvu liene ivotnog sadraja. Duhovno jedinstvo se nije mogloustanovljavati u uslovima poricanja nacionalnih razlika, druk-ijih istorijskih tradicija i ivotnih iskustava. tavie, dekre-tirano jugoslovenstvo je ostajalo prazna ideoloka floskula kojanije bila protkana procesima politikog zbliavanja, ekonom-skog ujedinjenja, prirodnom razmenom kulturnih ideja.

Pred alternativom izgraivanja realnih ekonomskih i politi-kih pretpostavki zbliavanja jugoslovenskih naroda, reim seopredelio za nasilnu nacionalnu unifikaciju, to e se kaopovratni udarac brzo vratiti tvorcima estojanuarskog reima.


29/37

j - J - U KRALJE VINA J UG OS L A VI J A

Istorija nije prihvatila ovaj nain jugoslovenske integracije.Nasuprot njemu, sve vie se uobliavao drugi koncept graan-skih snaga oko Maeka koji je poivao na podeli vlasti sasrpskim graanstvom, ne obazirui se na druge narode Jugosla-

vije, sa potencijalnom opcijom koja se, za razliku od StjepanaRadia, nije klonila ni izdvajanja Hrvatske iz sastava Jugosla-vije.

Integralistika jugoslovenska ideologija nije naputana niposle donoenja Oktroisanog ustava i prvih proboja u njenomnasilnom ostvarivanju. To je dovoljno vidljivo iz ideja kraljeveprestone besede od 18. januara 1932. godine. Najzad je et-nika istina jugoslovenske misli prolomila sve prepreke ve-

kovima vetaki stvarane i u zavrnom periodu nae mue-nike i krvave nacionalne revolucije i svetskog rata dospelado stvaranja jedne i nedeljive jugoslovenske kraljevine sa je-dnim narodom u jednoj dravi. Ustavom od 28. juna 1921.godine nastojali smo reiti i taj dravni nacionalni zadatak.Ali se sve jasnije pokazalo da nacionalna misao nije do-bila u ustavu tro imene drave svoj pravi izraz ni snagu jedneorganizovane nacionalne celine. Sa svim onim tragovimaprolosti koji su nas plemenski razdvajali nismo mogli u punojmeri razvijati sve nae nacionalne odlike u neophodnom unu-tranjem jedinstvu i harmoniji. U takvom dravnom ureenjuna javni i organizovani politiki ivot jedva je i pokuavaoda sa pouzdanjem iskreno izie iz uskih plemenskih okvira.Ni jednog trenutka nije se smelo zaboraviti da narodno uje-dinjenje nije delo jedne generacije ni posledica istorijskogsluaja. To je delo neprekidnih napora, vekovnih nacionalnihivih sila i rezultat moralnih istorijskih tekovina. Narodno

jedinstvo i dravna Celina ne mogu biti nikad predmet ni-kakvih pogaanja. Oni moraju biti uvek iznad naeg dnevnogivota i iznad svih posebnih interesa. Ja sam odlukom od 6.januara 1929. godine presekao ono zlo stanje."

Kralju je sekundiralo i Narodno predstavnitvo u odgovoruna njegovu prestonu besedu. Misao narodnog jedinstva idravnog ujedinjenja postala je nepresunim izvorom narodnesnage i njome je na narod uspeo da se odri u borbi i da protiv

tuinske sile odbrani svoju rasnu narodnu odliku i svoju etnikucelinu". . . Skoro itavu deceniju partijska zaslepljenost po-greno upuivanje naeg politikog ivota sve je vie odvra-alo narod od pravih puteva njegovog razvitka. Grevita veza-


30/37


nost za politike formacije i poglede izgraene na plemenskim,verskim i pokrajinskim ideologijama izazvala je teak sudar.Velika je zabluda bila da se u sva tri plemena mislilo da se moei posle ujedinjenja nastaviti onakav politiki ivot kakav je biopod tuinskim i nezavisnim nacionalnim dravama. Umesto dase politika delatnost naih partija troila na unutranje srei-vanje nae drave u jugoslovenskom duhu, na izjednaavanjesvoga zakonodavstva i na privrednom i socijalnom radu, ona jenajozbiljnije zapretila i samom dravnom narodnom jedinstvu."

Ovu idejnu poremenost" presekao je u sudbonosnimasovima, kad je unutranja razjedinjenost bila na vrhuncu,kraljev manifest o zavoenju estojanuarskog reima. Privreme-

ni predsednik Narodne skuptine Vjekoslav Spini je tri godinekasnije, 7. decembra 1931, iznosio romantinu viziju razvitkaistorije naroda Jugoslavije. Jugosloveni su se posle stoletnogropstva nali na okupu oko jednog ognjita, konano ujedinilikao ostvarenje sna narodnih zatonika i muenika. Borba uprolosti je traila da se izgrauje plemenski individualizam,tako da su narodi sa tom plemenskom misli i plemenskimosobinama uli u ujedinjenu dravu. Ali posle ujedinjenja nova

naa zajednika kua, naa narodna drava morala je imatijedno vjerovanje i jednu jedinstvenu zajedniku nacionalnudravnu misao koja e biti vrst amalgam i jak cement svijunesrodnih snaga i koja e diktovati svima jedan jedinstvenidrutveni preporod."

Nova ideologija zamiljena je kao stapanje svih narodnihsnaga u veliku kulturnu i socijalnu zajednicu. Otuda sesmatralo da jugoslovenska misao mora postati nacionalna idravna misao. Nesumnjiva istorijska zasnovanost nove jugo-slovenske drave 1918. nije se, meutim, mogla objanjavatimetafizikim iracionalnim svojstvima i pseudokontinuitetimakoji su uspostavljeni od Nemanjia i kralja Tvrtka do Karaor-evia. Deo graanskih ideologa nalazio je jugoslovenstvo ak uvremenu slovenske kolonizacije ili u dubini srednjeg veka.Davala mu se bioloko-psiholoka dimenzija nalaenjem korenajugoslovenske misli u sadrajima i jedinstvu due. VladimirDvornikovi je dokazivao rasno, jeziko i psihiko jedinstvo

naroda do 1918. godine. Zalagao se za stvaranje jedinstvenogpsihikog tipa Jugoslovena. Drava stvorena 1918. je za ideolo-ga integralnog jugoslovenstva predstavljala raskidanje sa slo-venskim plemenskim atavizmima iz prolosti. Po istom piscu,


31/37

j- J- U KRAL J EVI NA J U G OS L A VI J A

rasno, jeziko i psihiko jedinstvo je ostvareno do ujedinjenja, aod 1918. nastaje politiko jedinstvo. Jugoslovenskoj dravi jesada predstojalo da obezbedi kulturno jedinstvo u procesuujedinjavanja regionalnih kultura zadravanjem najvrednijeg.Oekivalo se da sintetizovana jugoslovenska nacija dovede donadnacionalne kulture koja bi uklonila plemenske suprotnosti,sukobe pravoslavlja i katolicizma, suprotstavljanje duha istokai zapada.

Svesno ili nesvesno teilo se stvaranju jugoslovenskognaroda, slino evropskom nacionalnom iskustvu, ali u prolosti,pre nacionalnog sazrevanja sastavnih delo va velikih evropskihnacionalnih drava, dok se potpuno previalo da su se tri

jugoslovenska naroda nacionalno formirala u 19. veku, daklepre stvaranja zajednike drave. Ignorisanjem ovih nacionalnihcelina kao delova nove drave, ivelo se u uverenju da se nadekretiranom dravnom osnovu moe izgraivati jedinstveninacionalni organizam, bez objektivnih procesa samostalnograzvitka u okvirima jedinstvene drave usmerenih u pravcuekonomske integracije. Ni jedna od nacionalnih graanskihklasa nije pokazala smisao za izgraivanje platforme jugoslo-

venskog jedinstva u ekonomskoj sferi i razmeni duhovnihvrednosti raznih naroda. Svemo politikog i dravnog inioca jeapsolutizovana do te mere da je cela ideologija dravnog poreklamorala lebdeti u vazduhu, tavie, odzvanjati u prazno; ona jeostajala bez sadraja, tek buno retoriki izraavana a prime-njivana je iskljuivo sredstvima dravne prinude i propagand-nog praznoslovlja.

Intelektualne snage jugoslovenskih naroda nisu imale veeg

uticaja u javnim delatnostima, a stare generacije kolovane naraznim stranama pre 1918. nisu se meu sobom dobro poznava-le. Nove snage su tek izrastale budui duboko zaraenenacionalnim sukobima koji su osvajali, dok se deo inteligencijenalazio pod uticajem kleronacionalistikih organizacija. Poli-tike stranke preko kojih je tekao pokrajinski politiki ivotmalo su se ili nimalo, nezavisno od oznake nekih Savezzemljoradnika i druge, bavile problemima ekonomije sela,reavanjem socijalnih problema u smislu usmeravanja politi-

kog ivota u konstruktivnijem pravcu i prevazilaenja jalovihpolitikih borbi oko vlasti i prestia.

Donoenjem Septembarskog ustava estojanuarski reim jeosetio potrebu' za stvaranjem dravne stranke koja bi obezbedi-


32/37


la politiku osnovu reima drei se zvanine ideologije. Novareimska politika formacija, pretea Jugoslovenske nacionalnestranke (JNS) i Jugoslovenske radikalne zajednice (JRZ), javilase pod imenom Jugoslovenske radikalne seljake demokratije

(JRSD); ona je nastojala da okupi one pristalice graanskihstranaka iz vremena pre dravnog udara koje su se bilepriklonile reimu diktature, i tako obezbedi kontinuitet idologi-je i praktine politike akcije. U novoosnovanoj stranci glavnure su vodili radikalski politiari i lanovi Demokratske strankekoji rano behu doli pod uticaj dvora i sluahu kralju Aleksan-dru: Nikola Uzunovi, Boa Maksimovi, Milan Srki, VojislavMarinkovi, Kota Kumanudi i drugi. Stranka se oslanjala namaterijalnu i politiku podrku drave od vrha do dna svojeorganizacije od kralja do sreskih naelnika i predsednikaoptine. Meu ljudima reima, pristalicama ideologije integral-nog jugoslovenstva, rano se bio zaeo sukob izmeu starih,preestojanuarskih politiara, disidenata iz Demokratske iNarodne radikalne stranke, koji su se jo pre zavoenjadiktature priklonili kralju, i mlaih politiara, narodnih posla-nika, izabranih 1931, koji su sebe smatrali jedinim uverenimestojanuarcima i ortodoksnim Jugoslovenima. Pored tog raz-

granienja, na stav mlaih politiara uticala je borba za vlast,tenja za smenom generacija, koja se meala s neprihvatanjemdisidenata od opredeljenih Jugoslovena, iivljenih i deformisa-nih politiara od nestrpljivih izabranika" sudbine. Jugosloven-ska radikalna seljaka demokratija dobila je 1933. ime Jugoslo-venska nacionalna stranka. Ova dravna stranka, koja je dokraljeve smrti uivala njegovu podrku, teila je da prevazieregionalne granice, proiri uticaj na celu Jugoslaviju i izbori za

shvatanja integralnog jugoslovenstva.Sestojanuarski reim je iveo u senci velike ekonomskekrize koja je 1929. potresla SAD i proirila se na sve kapitali-stike zemlje, ugroavajui same osnove kapitalizma. Radikal-nim smanjivanjem proizvodnje i padom cena poljoprivrednihproizvoda bio je ugroen i opstanak seljatva. I pored depresijekoja se dugo oseala u svetu, posledice ove krize su pogodileJugoslaviju sa zakanjenjem, 1930, obaranjem cena poljopri-vrednih proizvoda, koje nije moglo da primi trite evropskihzemalja, zasieno robom iz SAD i drugih krajeva sveta idomaom proizvodnjom. Seljaci su se zaduivali da preivekrizu, a blizu 450.000 nezaposlenih radnika gladovalo je sa


33/37

j- J- U KRALJEVINA JU GOSLAVIJA

svojim porodicama. U periodu krize ojaala je dravna inter-vencija u privredi, naroito u oblasti prometa poljoprivrednihproizvoda, izraena u formi dravnog monopola na prometpenice i brana. Da bi zatitila selo od propasti, drava je

zabranila rasprodaju zemlje radi otplate dugova i uzimanjezelenakog kredita. Seljaki dugovi, najveim delom nastali uvreme ekonomske krize, narasli su do 1936. na 6 milijardidinara. Ugroavanje seljatva, daleko najbrojnijeg dela stanov-nitva u Jugoslaviji, davalo je osnovno obeleje ekonomskojkrizi u Kraljevini Jugoslaviji 19301931, kada je depresija vegubila prvobitnu razornu mo u drugim krajevima svet. Sempoljoprivredne proizvodnje, kriza je u Jugoslaviji pogaala

promet i industriju, pogotovo one grane i preduzea koji su bilislabo tehniki opremljeni. Moratorij um za seljake dugove,proglaen 1932, naneo je velike tete Prvoj hrvatskoj tedionici,najjaoj finansijskoj ustanovi u Kraljevini.

Sa slabljenjem diktature i obnavljanjem politikog ivotau reimskim okvirima poela su da se oglaavaju i vodstvaopozicionih graanskih stranaka. Krajem 1932. Seljako-demo-kratska koalicija je, prvi put posle 1929, iznela stav opozicije odravnom ureenju Jugoslavije. Na sastanku SDK odranom uZagrebu poetkom novembra 1932 kojemu su prisustvovalinjeni prvaci Vlatko Maek, dr Duan Duda Bokovi, protaDuan Kecmanovi, Sava Kosanovi, dr Hinko Krizman, JosipPredavec, dr Juraj utej, Vjeeslav Vilder, dr Ante Trumbi,kao nezavisan, i dr Mile Budak kao desniar i nacionalist,ijim se ueem na skupu zajedno s bivim predsednikomJugoslovenskog odbora Trumbiem jo jae naglaavalo jedin-stvo hrvatskog naroda u postavljanju pitanja dravnog preure-

enja doneta je rezolucija poznata pod nazivom PunktacijeSeljako-demokratske koalicije, ili Zagrebake punktacije. Re-zolucija je istakla narod kao izvor politikog autoriteta, selja-tvo kao temelj organizacije sveukupnog ivota, i osudilasrbijansku hegemoniju". Po oceni skupa, ova hegemonija jedelovala destruktivno, unitavala moralne vrednosti, imovinunaroda i njegov duhovni mir. Takvo stanje dostiglo je vrhunacuvoenjem apsolutistike vladavine 1929. godine. Izveden je

zakljuak da je potrebno, vraajui se na 1918. kao polaznutaku, povesti borbu protiv srbijanske prevlasti u cilju da seona odstrani. Rezolucija Odbora SDK uzimala je da je to bitnapretpostavka za pristupanje preureivanju dravne zajednice,


34/37


jer je polazila od naela da budua organizacija drave moraiskljuiti prevlast jednog ili vie njenih lanova nad drugima,poivati na slobodnoj volji svih lanova i sporazumnom utvri-vanju poslova od opteg interesa. Tvorci Rezolucije su se

obavezivali da e potpuno zajamiti interese jezikih manjina.Opozicione graanske snage u drugim pokrajinama takoesu rezolucijama reagovale na centralistiko-unitaristiki sistemi ukidanje politikih sloboda pod diktaturom. Vojvoanskaopozicija s Duanom Bokoviem na elu smatrala je da jecentralistiko ureenje propalo na svim poljima, traei zaVojvodinu i Srem isti poloaj u preureenoj dravi koji bududobile ostale pokrajine Njena se kritika naroito odnosila na

centralizam i ekonomsku eksploataciju Vojvodine. Koroevepunktacije, ili Punktacije SLS, predviale su ujedinjenje svihSlovenaca u okviru jedinstvene jugoslovenske drave i samo-stalne Slovenije. Centralizam je napala i Jugoslovenska musli-manska organizacija. Takozvane Spahine punktacije traile suda Bosna i Hercegovina postane ravnopravna politiko-istorij-ska jedinica Jugoslavije. Predsednik Glavnog odbora Demo-kratske stranke Ljubomir Davidovi je u svojim punktacijama,poznatim kao Pismo svojim partijskim prijateljima, istupao zapreureenje uvoenjem samoupravnih oblasti oko velikihnacionalno-kulturnih centara Beograda, Zagreba i Ljubljane kao gravitacionih" taaka, prevazilaenjem trijalistikogreenja pomou organizovanja etvrte dravne jedinice, koja biobuhvatila Bosnu i Hercegovinu i junu Dalmaciju, predstavlja-jui neku vrstu tampon-zone izmeu Beograda i Zagreba, sobzirom da bi se u njoj ukrtali plemena, vere i kulturni uticaji.Radikali su napadali centralizam, ali ostajali verni unitarizmu,

dopunjenom samoupravama. U svom elaboratu Zadaci novevlasti, Dragoljub Jovanovi se u ime zemljoradnike leviceizjanjavao za podelu Jugoslavije na tri velike zemlje, ostavlja-jui i drugim pokrajinama da se konstituiu kao posebnejedinice, u dogovoru s glavnim zemljama". Svaka od predvie-nih osnovnih jedinica imala bi sabor i zemaljsku vladu, alokalna vlast zasnivala bi se na optinskim i sreskim samoupra-vama. Jovanovieva vizija federativne reorganizacije Jugoslavije

nije se odnosila na sve jugoslovenske narode, ve samo na tzv.glavne zemlje: Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju.Zemljoradnici su se 1936. izjasnili za pomo Makedoniji kao

pokrajini, ali ne i za postavljanje makedonskog nacionalnog


35/37

j- J- U

KRALJEVINA JUGOSLAVIJA

pitanja. Njihova varijanta trijalizma ostvarivala bi se u okviri-ma monarhistikog oblika vladavine.

Lanac ovih rezolucija i osuda centralizma iz graanskihredova pa ak i redova srpske buroazije, sam za sebe svedoi

koliko je estojanuarski reim bio promaen, ideologija jugoslo-venstva nestvarna, centralizam omraen i smatran uzronikomsvih drutvenih nesrea. Vladajui vrh je, tako, doiveo kritiku iodbacivanje nacionalnog i dravnog unitarizma od frontavlastite klase, ali kralj nije bio spreman da prizna poraz sve dosmrti, 9. oktobra 1934, kada je u Marseju pao kao rtvateroristike akcije ustaa i VMRO-a, podstaknute iz Italije iMaarske.

Sa smrtno ranjenim kraljem pogoeni su i francuski mini-star Luj Bartu, koji je umro u bolnici ne dolazei svesti, igeneral ofr koji se od teke rane oporavio tek posle petmeseci. Na zvaninom sudskom procesu zaverenicima i njiho-vim sauesnicima u Eks-an-Provansu nepobitno je utvrenaveza izmeu ustaa i VMRO-a. Specijalni komitet Drutvanaroda doao je do zakljuka da nema nikakvih dokaza oueu stranih vlada u atentatu. Kao i neposredno posle ovogdogaaja u tampi, tako i danas u istoriografiji ne postojijedinstveno gledite o organizatorima ovog atentata na jugoslo-venskog suverena, mada preovlauje gledite o umeanostiItalije i Maarske. Nasuprot ovom gleditu, na osnovu fragmen-tarne nemake dokumentacije o operaciji Tevtonski ma" iz-nosi s teza o odgovornosti Nemake organizacionim sudelova-njem njene obavetajne slube. Sovjetski istoriari preteumeu onima koji zloin pripisuju Nemakoj. Za njih su praviorganizatori marsejskog atentata hitlerovci", i oni smatraju dadruge njihove kolege gree nalazei da je glavna meta atentatabio jugoslovenski kralj, a Bartu sluajna rtva, stavljajuiakcent u razotkrivanju politike pozadine atentata na unutra-nje protivurenosti Kraljevine, iako je Bartu bio glavni pred-met atentata", a osnovni politiki motivi" atentata sadra-ni su u tenji hitlerovaca da osujete stvaranje sistema kolektiv-ne bezbednosti u Evropi uklanjanjem jednog od njenih tvoraca".Ova zamena linosti" i motiva" nauno je ipak neodriva, jer

danas dostupna dokumentacija italijanskog i maarskog pore-kla baca jasno svetio o umeanosti ove dve drave u atentat saciljem da uklone sa scene kralja Aleksandra i time oslabejugoslovensku dravu, koristei kao izvrioce ustae i VMRO.


36/37


Prema kraljevom testamentu, maloletnom Petru II Karaor-eviu postavljeno je namesnitvo, u kome su se nalazili knezPavle Karaorevi, kraljev brat od strica, sin kneza Arsenija,dr Radenko Stankovi, senator i ministar prosvete, i dr Ivo

Pervie, ban savske banovine. Vlast je u sutini pripala PavluKaraoreviu, jer su dva druga namesnika svedena na prisut-ne graane".

Smena na vrhu drave uticala je na reim da bre napustiotvorenu diktaturu pod pritiskom narodnog nezadovoljstva ipred zahtevima graanskih opozicionih snaga za preureenjemdrave ali ne i da odbaci centralizam i unitaristikuideologiju. Nova vlada Bogoljuba Jevtia (prenosioca navodnih

poslednjih rei kralja Aleksandra: uvajte mi Jugoslaviju" izjave koja se prvobitno zavravala: ,,i prijateljstvo sa Francu-skom", ali je naknadno skraena kao preduga za trenutno us-mrenog suverena) izjasnila se u Narodnoj skuptini januara1935. za potovanje Oktroisanog ustava, jedinstvenu jugoslo-vensku naciju i dravnu celinu, jedinstvenu Jugoslaviju, kaosveti amanet kralja muenika", smatrajui takvu politikunedostupnim zahtevom savremenih i buduih pokolenja, zako-nom za sve i svakoga. Na optim izborima 5. maja 1935. vlada jedobila vie glasova od Udruene opozicije (SDK i srbijanskaopozicija), ali su njenoj pobedi doprineli pritisak dravnogaparata, izborne malverzacije i pogodnosti izbornog zakona, paje to zapravo bila Pirova pobeda. Jevtieva sudbina je na ovimizborima praktino bila zapeaena, ne samo zato to nije dobiopoverenje velikog dela birakog tela ve i zbog nespremnostinjegove vlade da trai sporazum s hrvatskom opozicijom. Svladom Milana Stojadinovia, ija je vladavinska kombinaci-

ja" poivala na savezu jedne struje radikala, Slovenske ljud-ske stranke i Jugoslovenske muslimanske organizacije, nastu-pio je kraj estojanuarske diktature, njene prakse otvore-nog nasilja, i neprikosnovenosti ideologije integralnog jugoslo-venstva.

Sestojanuarska diktatura i dekretirano jugoslovenstvo imalisu samo tu pozitivnu posledicu to su pokopavali jugosloven-stvo kao jednonacionalnu ideologiju i praksu, ukljuujui pod-

jednako politiare, zanesenjake i nepopravljive idealiste. Na-stalo da onemogui raspadanje drave i jaanje nacionalnihpokreta, ono je doprinelo njihovom osnaivanju i provali svihseparatistikih struja. Umesto da jugoslovenstvo od 6. januara


37/37

^ 0 U KKALJEVINA JUGOSLAVIJA

utvrdi zajedniku dravu, porodilo je sumnje u mogunostzajednikog ivljenja. U jednom, naravno, sa razliiti

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I 6