Branko Petranovic - Istorija Jugoslavije - III Knjiga

BRANKO PETRANOVI

ISTORIJA JUGOSLAVIJE 1918 - 1988TREA KNJIGA

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA19451988

NOLIT'BEOGRAD

UREDNIK

SIMON SIMONOVI

RECENZENTI

MOMILO ZEEVI ZDRAVKO ANTONI MILOVAN BUZADI

Izdavanje ove knjige pomogli su Fond CK SKJ za nauno-istraivaki rad i izdavaku delatnost i Republika zajednica nauke Srbije

SADRAJ

TREA KNJIGA

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA 1945-1988 POSLERATNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI POREKLO CENTRALIZMA I ODNOSI U FEDERACIJI DRAVNA PRIVREDA I NJENE PROTIVURENOSTI POLITIKA OTKUPA DIREKTIVNO-CENTRALISTIKI SISTEM RADA AGITROPA U OBLASTI IDEOLOGIJE, KULTURE I PROSVETE SPOLJNOPOLITIKA ORIJENTACIJA JUGOSLAVIJE I PROBLEM SEVEROZAPADNIH GRANICA ODBRANA NEZAVISNOSTI GODINE PROTIVURENOG RAZVITKA RADNIKI SAVETI IDEJNI PRELOM I SLOBODA STVARALATVA DRAVA, SKJ I SAMOUPRAVNI PREOBRAAJ OTPOR MONOLITIZMU U KOMUNISTIKOM POKRETU I VANBLOKOVSKA POLITIKA JUGOSLAVIJE REFORMA FEDERACIJE U ZNAKU POLITIKIH KRIZA MATERIJALNI RAZVOJ I DEMOGRAFSKO-SOCIJALNE PROMENE JUGOSLAVIJA I MEUNARODNI ODNOSI - NAELA I PRAKSA SUOAVANJE S KRIZOM BIBLIOGRAFIJA FOTOGRAFIJE I FAKSIMILI Obnova i industrijalizacija (posle strane 96) Napad Informbiroa na KPJ (posle strane 224) Jugoslavija u komunistikom pokretu i frontu nesvrstanosti i meunarodni odnosi (posle strane 368) Unutranji razvoj u znaku kriza (posle strane 400) 9 29 67 79 101 120 162 195 263 288 316 332 357 380 418 433 444 471

6

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA477 480 482 488

IZVORI FOTOGRAFIJA I FAKSIMILA SPISAK SKRAENICA REGISTAR LINIH IMENA REGISTAR GEOGRAFSKIH POJMOVA

TREA KNJIGA

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA19451988

POSLERATNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

Antifaistika koalicija SAD, SSSR-a i Velike Britanije, stvorena u borbi protiv osovine, nije nadivela kapitulaciju Nemake i Japana. Porazom faistike Nemake, iju je kapitulaciju potpisao feldmaral Kajtel 9. maja 1945. u Berlinu, i militaristikog Japana, koji je kapitulirao 2. septembra (posle atomskog bombardovanja Hiroime i Nagasakija 6. i 8. avgusta, i prodora sovjetskih trupa u Manduriju 9. avgusta, nakon to je Sovjetski Savez objavio rat Japanu), radikalno je izmenjen odnos snaga u meunarodnoj zajednici. Koalicija antifaistikih drava, koja je izdrala ratna iskuenja, poela je rano da se raspada, nagriena jo za vreme rata nizom protivurenosti, sukobima interesa i uzajamnim sumnjienjem. Kraj rata izneverio je oekivanja oveanstva da e se pobedom nad faizmom svet nai na pragu vrstog mira. Drugi svetski rat ostavio je u naslee posleratnom svetu politiku podele uticaja na raun nezavisnosti balkanskih i drugih drava koju su na klasian nain demonstrirali eril i Staljin u Moskvi oktobra 1944. godine. Sile dojueranje antifaistike koalicije sukobljavale su se oko ureenja posleratnog sveta, oko granica, shvatanja demokratije. Epicentri sukoba interesa nalazili su se na tlu Nemake, na Balkanu, u srednjoj i istonoj Evropi, Iranu, na Dalekom istoku. Na Krimskoj konferenciji SAD, SSSR i Velika Britanija odluile su da se Nemaka posle poraza podeli na zone i da u naturi nadoknadi ratnu tetu nanetu saveznikim dravama. Na Krimu su se voe koalicije takoe dogovorile da se form fra ,,jaka, slobodna, nezavisna i demokratska Poljska" rekonstrukcijom njene privremene vlade na iroj, demokratskoj osnovi. Na Potsdamskoj konferenciji (jula avgusta 1945) utvrena su politika i privredna naela usklaene politike prema NemaKoj za vreme saveznike kontrole. Proklamovana je spremnost

'J

O

SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

da se nemaki militarizam i nacizam trajno iskorene kako Nemaka nikada vie ne bi ugrozila svoje susede i svetski mir. Konferencija se saglasila da deo Istone Pruske i grad Kenigzberg pripadnu SSSR-u. Obrazovan je Kontrolni savet, sastavljen od komandanata SAD, Velike Britanije, SSSR-a i Francuske, sila koje su okupirale po jednu zonu razdeljene Nemake. Savet ministara inostranih poslova velikih sila zaduen je da izradi ugovore o miru s Italijom, Bugarskom, Rumunijom, Maarskom i Finskom, a na drugoj strani da pripremi predloge za reavanje teritorijalnih pitanja koja se budu postavila po zavretku rata u Evropi. U Potsdamu je jasprava o primeni krimske Deklaracije o osloboenoj Evropi posebno sa stanovita prirode demokratije u zemljama Istone Evrope, koje su se nale pod sovjetskim uticajem obelodanila dubinu jaza izmeu zapadnih sila i SSSR-a. Voe Zapada su posle Krima optuivane za najvei diplomatski poraz koji je zapadni svet doiveo u svojoj modernoj istoriji, nezavisno od injenice da je sovjetska sfera uticaja" stvorena ruskim orujem", kao to istiu neki zapadni pisci, zakljuujui iz toga da zapadnim dravnicima na Krimu nije preostajalo nita drugo sem da iscede" Deklaraciju o osloboenim teritorijama, pod kojom su se razumevala demokratska prava i procedure, na to se Staljin nije mnogo obazirao. Crvena armija je potukla Vermaht na istonom frontu, u ratu koji nije mnogo zavisio od operacija zapadnih saveznika. Staljinova mo f u istonoj Evropi i na Balkanu je faktiki ve bila uspostavljena i preko nje se nije moglo prelaziti. Novu konstelaciju odnosa potkraj i posle rata karakterisala je izrazita vojna, politika i ekonomska nadmo SAD i SSSR-a, koje su se izdvojile kao dve najmonije drave sveta faktikim sankcionisanjem sistema bipolarizma ve na Krimu, to je bio uvod u njihovu konfrontaciju u poratnim godinama. SAD su, kao najjaa kapitalistika drava, okrenule lea izolacionizmu, s ambicijama da vode globalnu politiku. One su preuzele ulogu vodee sile zapadnog sveta, pravdajui to potrebom zaustavljanja sovjetske ekspanzije i irenja ideja komunizma. Nalazei se van domaaja ratnih razaranja, SAD nisu ni osetile posledice rata na svom tlu. Prebaena na ratni kolosek, amerika proizvodnja je udvostruena. Ceni se da je 1946. 63% svetske proizvodnje i 3/4 kapitala svih kapitalistikih drava otpadalo na SAD. Najjaa kapitalistika drava

POSLE RA TNI

SVET

I

NJEGOVE

SUPROTNOSTI

1

3

manifestovala je svoju atomsku mo krajem rata unitenjem Hiroime i Nagasakija, u Japanu, ime se oveanstvo istovremeno suoilo s opasnou od nove katastrofe. SAD su u toku rata dale svojim saveznicima, pre svega Velikoj Britaniji i SSSR-u, preko 50 milijardi dolara pomoi. Predsednik Ruzvelt bio je jedan od protagonista stvaranja Organizacije ujedinjenih nacija. S Velikom Britanijom i Kanadom SAD su osnovale i finansirale Administraciju Ujedinjenih nacija za pomo i obnovu (UNRRA United Nations Relief and Rehabilitation Administration Unra), sa zadatkom da pomogne obnovu ratom opustoenih zemalja. Velika Britanija je, zajedno s Francuskom, tretirana kao velika sila, ali su se one ipak nalazile u senci amerike i sovjetske moi. Britanci su izali iz rata kao dunici SAD, po Zakonu o zajmu i najmu, dok je u Evropi njihov uticaj bitno opao u korist SAD i SSSR-a. Velika Britanija je bila prinuena da odstupa pred SAD i u svojim tradicionalnim sferama interesa u Mediteranu Grkoj i Turskoj. Britansko i francusko kolonijalno carstvo" poelo je da se raspada pod dejstvom drugog svetskog rata, japanske agresije i snanog antikolonijalnog pokreta. Francuski i italijanski komunisti, kojima je uticaj u ratu narastao zahvaljujui ueu u pokretu otpora, postali su sudeonici politikog ivota u svojim zemljama prvih posleratnih godina, uestvujui u vladama i utiui na reenja ustavnih reformi. Vladajue kapitalistike snage, posebno u SAD i Velikoj Britaniji, uznemiravala je mo SSSR-a, promena politike konfiguracije Evrope i porast uticaja komunistikih partija u zapadnoj Evropi, pre svega u Italiji i Francuskoj, koji je bio praen ueem komunista u graanskim vladama. Rani sukobi oko Nemake u vezi s denacifikacijom, statusom Berlina, istonim granicama, reparacijama i reima u istonoevropskim i balkanskim zemljama, odnosno njihove spoljnopolitike orijentacije, zaotravali su suprotnosti meu pobednicima, vodei njihovom sueljavanju na blokovskoj osnovi. Zapadne sile su nastupale pod vidom odbrane slobodnog sveta" od totalitarizma, u ime solidarnosti atlantskih demokratija, i u ime hrianske civilizacije. Britanski premijer za vreme rata, Vinston Ceril, preuzeo je na sebe ulogu najmilitantnijeg branioca Zapada od komunistike diktature". Posle Ruzveltove smrti aprila 1945. i stupanja Harija Trumana na predsedniku

'J

O


dunost, eril je smatrao nezavisno od izgubljenih izbora u Britaniji, na ije su kormilo doli laburisti da je njegovo dravniko iskustvo i poznavanje svetskih poslova neophodno zapadnom svetu. On je skovao krilaticu o gvozdenoj zavesi" koju su komunisti spustili izmeu svog i slobodnog sveta". Na koledu u Fultonu (Misuri, SAD), bivi britanski premijer je marta 1946, u prisustvu amerikog predsednika Trumana, pozvao na krstaki rat" protiv komunizma, podseajui na obavezu odbrane atlantske zajednice i vojnog zbliavanja ugroenih drava. erilova istupanja u SAD i van njih bila su predznak da svet ulazi u hladni rat". S Trumanovom doktrinom iz 1947. SAD su prihvatile i obavezu da brane integritet Grke i Turske od spoljne agresije i prevrata oruanih grupa, postepeno potiskujui Veliku Britaniju iz Mediterana. Istovremenim prihvatanjem Maralovog plana SAD su predvidele sredstva za pomo evropskim zemljama-rtvama u drugom svetskom ratu, raunajui da e dirigovanom ekonomskom politikom sanirati njihovu privrednu krizu, uvrstiti politiku koheziju i podii sposobnost za odbranu od pretee komunistike subverzije". Zapadnoevropske zemlje i Turska dobile su po osnovu Maralovog plana oko 17. milijardi dolara od 1947. do 1952. godine. Pored izvora ekonomske pomoi, politiki motivisane, strogo selektivne iako, u naelu, namenjene svim zemljama-rtvama rata, Maralov plan je bio i osnova za prodor amerike robe i kapitala u Zapadnu Evropu a spreavajui irenje suprotnih politikih i ideolokih uticaja, pokazao se i kao sredstvo vreg vezivanja Zapadne Evrope sa SAD. Trumanova doktrina ve je i formalno ocrtala podelu sveta na dva suprotna bloka ili lagera", koju je, u ime Staljina, proglasio Andrej danov na osnivakom sastanku Informbiroa septembra 1947. Prema ovoj krutoj, dogmatskoj koncepciji, na jednoj strani se nalazio antiimperijalistiki i demokratski tabor", a na drugoj imperijalistiki i antidemokratski. Sovjetski Savez je u drugom svetskom ratu pretrpeo ogromne ljudske i materijalne gubitke; s Poljskom i Jugoslavijom nalazio se na vrhu lestvice zemalja s najveim brojem rtava. Deo teritorije koji je bio okupiran sasvim je opustoen. Nosei glavni teret rata na svojim leima, stekao je veliki ugled meu antifaistikim snagama u svetu. Jedna od vanih posledica drugog svetskog rata sastoji se u tome to je ova velika zemlja konano razbila prinudnu izolaciju u kojoj se nalazila tokom

POSLE RA TNI SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

1 3

vie godina meuratnog razdoblja i uzela aktivnog uea u poslovima i radu Ujedinjenih nacija. Ona je bila jedan od glavnih pobornika doslednog vojnog, politikog, ekonomskog i duhovnog razoruavanja poraenog faizma. Pridruivi se poslednjih dana rata zapadnim saveznicima u vojnikom slamanju Japana, klonulog posle atomske kataklizme, Sovjetski Savez je proirio svoje granice na Dalekom istoku. Trupe Crvene armije doekale su kraj rata duboko na zapadu Evrope u Beu, Budimpeti, Berlinu, na Elbi (Labi) a na Dalekom istoku u Manduriji. Od 1939. do 1945. Sovjetski Savez se teritorijalno proirio za oko 450.000 km2. Na kraju rata imao je najjau kopnenu silu u svetu, koja je brojala oko deset miliona vojnika i bila delimino stacionirana u istonoevropskim zemljama, kao i u okupiranim delovima Nemake i Austrije; efektive SAD nalazile su se u Japanu, Francuskoj i Italiji, okupiranim zonama Nemake i Austrije, a kasnije u Grkoj i Turskoj. Saglasno odlukama Potsdamske konferencije, Sovjetski Savez je okupirao istonu zonu Nemake, SAD jugozapadnu, Velika Britanija severozapadnu, a Francuska zapadnu, dok se Berlin nalazio pod zajednikom okupacijom. Raspadanjem antifaistike koalicije iji su stubovi bili SSSR, SAD i Velika Britanija prouzroenim politikom i ekonomskom podelom izmeu velikih sila zbog sukoba interesa i krenja naela Atlantske povelje i drugih dokumenata Ujedinjenih nacija donetih u ratu, poela je institucionalizacija suprotnih saveza na blokovskoj osnovi. Od antifaistike saradnje svet je skretao prema konfrontaciji dojueranjih saveznika i hladnom ratu. Sredite sukoba postala je Evropa, u kojoj su se novostvoreni blokovi najjae trli, izbegavajui da se i direktno sudare. Posle Trumanove doktrine i Maralovog plana dolo je na red vojno oblikovanje Zapada stvaranjem, aprila 1949, Severnoatlantskog pakta, kome su, pored SAD, Velike Britanije i Francuske, prile i Italija, Kanada, Holandija, Belgija, Norveka, Island i Portugalija. Vojni ugovor o organizaciji Severnoatlantskog pakta je predviao da se napad na jednu zemlju ugovornicu shvati kao napad na sve potpisnice. Paktove su zakljuivale i zemlje Azije i Pacifika (Manilski i Bagdadski pakt). est godina kasnije Sovjetski Savez i evropske socijalistike zemlje stvorile su vojni blok pod nazivom Varavski pakt. ,,Paktomanija" na Zapadu objanjavala se potrebom preduzimanja mera bezbednosti, zaustavljanja sovjetske agresije isvetskim

'J

O


komunistike penetracije, stezanja obrua" oko suparnike sile. Paktovi su omoguavali posedanje baza na stranim teritorijalna, nadzor nad zavisnim reimima, guenje progresivnih pokreta, eksploataciju privrednih izvora nerazvijenih zemalja i obuzdavanje nacionalnooslobodilakih i antikolonijalnih pokreta. Politika SAD, usmerena na apsolutni presti i suzbijanje glavnog rivala, dobila je naziv Pax Americana zbog koncepcija o ureenju svetskih odnosa na bazi amerike prevlasti. Zapadni istoriari podseaju da je meanje Amerike u svetske tokove posle drugog svetskog rata, postalo isto toliko uobiajeno kao i njen izolacionizam u meuratnom razdoblju, dobijajui u novim uslovima zapanjujue granice". Oruane intervencije od zavretka drugog svetskog rata, ukljuujui ratove, pobune i dravne udare, s optom oznakom nasilnih smena vlasti i osvajanja, predstavljale su nalije politike voene protiv ideala Ujedinjenih nacija. Hroniari meunarodnih sukoba registrovali su 159 ratova koje su inspirisale velike sile, nacionalni reimi i unutranje suparnike frakcije koje su u sukobima traile taku oslonca u spoljnom faktoru. Austrijski politikolog Hajnc Gertner utvrdio je da je vie od polovine svih zemalja uestvovalo u ovim ratovima (94 od 174); da su po broju ratova prednjaile Velika Britanija (16 ratova) i Francuska (13), kao kolonijalne sile, SAD (11 ratova), Indija (10), rasistika Juna Afrika i Kina (po 9 ratova). Blokovska polarizacija donela je hladni rat, koji je dao obeleje ranom posleratnom razdoblju. Njegovi karakteristini oblici bili su stalno naoruavanje suprotstavljenih blokova, zastraujua ideoloko-politika propaganda, sukobi obavetajnih slubi, uzajamni napadi preko tampe, otri diplomatski dvoboji na meunarodnim skupovima, krae tajnih vojnih dokumenata, otmice naunika, ekstremno meusobno nepoverenje i sumnjienje. Sejana je mrnja, razvijane su ideoloke predrasude. Ljudi progresivnih pogleda identifikovani su kao dravni neprijatelji SAD ili protivnici socijalistikog sistema. Antikomunistiku histeriju" amerikog senatora iz Viskonsina Dozefa Makartija, koji se nalazio na elu Komiteta za ispitivanje antiamerike delatnosti, Albert Ajntajn nazvao je amerikom varijantom faizma". Makarti je svuda oko sebe video strane agente i neprijatelje amerikog drutva. Amerikanci su prinuivani da se podvrgavaju ispitivanju pred Makartijevim


13

komitetom, izjanjavaju o svojoj politikoj prolosti, i svedoe protiv sugraana. Na drugoj strani je Staljin koji je jo tridesetih godina poeo da osea podozrenje prema sovjetskim graanima, svojim saradnicima i stranim komunistima uzvraao klimom opteg nepoverenja i ponovnim zatvaranjem SSSR-a, kao i lagerskih granica. Obnavljali su se teroristiki metodi protiv sovjetskih graana, zlokobno podseajui na vreme uoi drugog svetskog rata. Zloupotrebljavajui svoju vlast u uslovima maksimalne birokratizacije odnosa u kojima je dolo do njegove defikacije naroito pojaane u uslovima sovjetske pobede u drugom svetskom ratu, iskljuivo pripisivane njegovom genijalnom" rukovoenju, uz potcenjivanje samoportvovanja sovjetskih naroda i talenta mnogih ratnih komandanata s Georgijem K. ukovom na elu Staljin je dokraja degradirao ostale organe partije i vlasti. Poslednjih godina Staljinove vlasti plenarne sednice Centralnog komiteta nisu ni sazivane, a sednice Politbiroa odravane su tek s vremena na vreme. U nastupu svojih paranoidnih hirova udaljavao je iz sastava najvieg partijskog rukovodstva komuniste koji mu se nisu sviali ili na koje bi i malo posumnjao (Nikolaja Aleksejevia Voznesenskog, Andreja Andrejevia Kuznjecova i druge). Klimenta J. Voroilova interno je optuivao kao engleskog agenta". Najvii rukovodioci ove mone zemlje, bez obzira koliko bili posluni, strepeli su od susreta s njime. Maral Nikolaj Bulganjin, lan Politbiroa od 1948. priseao se Staljinovih prijateljskih poziva" nesiguran da li e im sedne naspram njega" osvanuti u svom krevetu ili u zatvoru". Erupcije hladnog rata izbijale su u srcu Evrope, dovodei do meunarodnih napetosti i pretnji direktnim suoavanjem suparnikih snaga: prilikom komunistikog preuzimanja vlasti u Cehoslovakoj, februara, napada Informbiroa na Jugoslaviju, juna 1948, i berlinske blokade iste godine. Stvaranjem bizonije" i, kasnije, trizonije" zapadni saveznici su pomogli ustavno konstituisanje Savezne Republike Nemake 1949, a Sovjetski Savez uspostavljanje Nemake Demokratske Republike iste godine. Dve novostvorene nemake drave nastavie ivot u znaku meusobnih antagonizama kao predstrae", isturene snage suprotstavljenih blokova. Ratno stanje izmeu zapadnih saveznika i Savezne Republike Nemake okonano je Bonskim ugovorima iz 1952. godine. Savezna Republika Nemaka pristu-

'J

O


pila je Severnoatlantskom (marta 1955), a Nemaka Demokratska Republika Varavskom paktu (januara 1956). U poznijoj fazi hladnog rata izgraen je berlinski zid, svedoanstvo o stepenu nepoverenja do kojeg su blokovi doveli u srcu Evrope i meu vlastima toga grada. Korejskim ratom juna 1950. svet se pribliio ivicama katastrofe. Intervencija SAD, pod zastavom Ujedinjenih nacija, povukla je angaovanje kineskih dobrovoljaca", koji su, preavi graninu reku Jalu, prodrli na tlo Severne Koreje i odbacili amerike trupe, pod Makarturovom komandom, juno od 38. paralele. Predsednik Truman smenio je svog ratobornog generala, osujeujui njegove namere da proiri rat invazijom kineskog kopna, upotrebom ang Kaj ekovih trupa i atomskim bombardovanjem Kine. U svakoj fazi hladnog rata kao i u periodu njegovog prevazilaenja, uz zadravanje suparnitva, blokovskih formacija, i uvoenje novih vidova konfrontacije primenjivana je odgovarajua strategija. Dok je Trumanovoj politici odgovarala strategija obuzdavanja komunizma i obezbeivanja atomskog kiobrana", dotle je Don Foster Dais formulisao doktrinu o miru putem sile", svestan da je osloboenje" zemalja u sovjetskoj orbiti" nemogue i da koenje Sovjetskog Saveza predstavlja jedinu alternativu. U borbi za potiskivanje antagonistike sile u posleratnom svetu Amerikanci su izgraivali najraznovrsnije strateke kombinacije, od preventivnog" i ogranienog nuklearnog rata do probijanja s periferije ka centru protivnikog sistema i njegove unutranje erozije". Nisu izostajale ni pretnje masovnom odmazdom, ali su one neutralisane nuklearnom ravnoteom". Odbranu blokovskog integriteta izraavala je u socijalistikom lageru doktrina o ogranienom suverenitetu". U eri najeeg hladnog rata ameriku strategiju protiv socijalizma potpomagao je Staljin, ogrezao u dogmatizmu i nesposoban da sagleda promene koje su nastupile s drugim svetskim ratom. Sovjetski voa je granice izmeu kapitalistikih i socijalistikih drava mehaniki shvatao kao granice izmeu kapitalizma i socijalizma. U klasnom sukobu video je sukob blokova, odnosno drava s razliitim drutvenim i dravnim ureenjem i suprotnim ideologijama. Za njega je irenje socijalizma bilo mogue samo vojnim sredstvima spoljnih faktora, uz pomo unutranjih komunistikih snaga. Svetski

POSLE RA TNI

SVET

I

NJEGOVE

SUPROTNOSTI

1

3

socijalistiki proces Staljin je shematski ograniavao na drave u kojima se komunistike partije nalaze na vlasti. Umesto ravnopravnosti socijalistikih drava traio je njihovo podreivanje politikim i ekonomskim interesima najsnanije meu njima. Oslobodilake i antikolonijalne pokrete nije posmatrao kao komponentu promena starog sveta, ve kao rezervu budue socijalistike revolucije. Dogmatskim interpretacijama savremenog sveta staljinizam je u meunarodnim odnosima neposredno bio tetan za socijalistike zemlje, a zlodelima u praksi (obraun s komunistima nezavisnog miljenja, sumnjive ekskomunikacije, deportacije gulazi), koja su na XX kongresu KPSS, 1956, metafiziki pripisana kultu linosti" kompromitovao je ideju socijalizma. Otelovljujui dogmatizam u teoriji, pragmatizam u politici i birokratizam u upravljanju drutvom, staljinizam je unazadio humanistiku viziju socijalizma, nagonei vodu na mlin antikomunistikih snaga. Pored ve postojeih socijalistikih drava SSSR-a, kao prvog socijalistikog ostrva", i Mongolije posle drugog svetskog rata su se u meunarodnoj zajednici pojavile i nove. Staro shvatanje internacionalizma, merenog stavom komunistikih partija prema prvoj zemlji socijalizma", nije vie bilo odrivo; traeni su novi prilazi odnosima izmeu SSSR-a i drugih drava u kojima su komunistike partije vladajui inioci politikog sistema. Zajednika ideologija, jedinstveni ideal i srodne sistemske institucije nisu mogle da dovedu do nivelacije nacionalnih" i optih" interesa. Nikada kao u posleratnoj situaciji nije tako aktuelna bila Engelsova misao da je meunarodna saradnja mogua samo meu jednakima, da iskljuuje ak i odnos primus inter pares. Centralizmu u meudravnim odnosima i u meunarodnom radnikom pokretu protivureili su posebni putevi nacionalnog istorijskog razvitka, neravnomernost ekonomskog razvoja, nejednakost kulturnog nivoa, razliitost tradicija, specifini naini osvajanja vlasti. Te i druge razlike nisu mogle da se podvedu pod jedinstveni interes", interes najjaeg subjekta, niti uklope u univerzalni model. Kao vladajua snaga u svojim zemljama posle drugog svetskog rata, komunisti su najzad stekli domovine", odgovarajui za svoj rad i politiku vlastitoj radnikoj klasi i narodu. Pobornici politike jedinstva svih progresivnih snaga u svetu morali su da uvaavaju posebne uslove borbe

'J

O


nacionalnih subjekata, uviajui da se pojam progresivnih snaga znaajno proirio, da vie ne obuhvata samo stavove komunista i radnike klase kao klasinih nosilaca napretka. Razvoj socijalizma posle drugog svetskog rata s iskustvom jugoslovenske, kineske i albanske revolucije za vreme, pa i pre rata potvrivao je Lenjinovo predvianje da e svaka autentina revolucija odabrati svoj put izgradnje socijalistikog drutva nakon oruanog osvajanja vlasti. Staljinov napad na Jugoslaviju 1948. u sutini je bio motivisan razilaenjem oko oblika revolucionarne akcije, stepena samostalnosti revolucionarnog pokreta i prirode internacionalistikog sadraja odnosa izmeu socijalistikih drava. Znaajan prodor socijalizma u svetu oznaila je pobeda kineske revolucije 1949, uprkos amerikoj podrci Kuomintangu, izazivajui dalekosene posledice po vojno-politiki poloaj i odnose izmeu socijalistikih drava. Strategija Mao Cedunga polazila je od seljatva kao glavne snage revolucije, s obzirom na socijalnu strukturu Kine, iji se gradovi nisu mogli odrati u okeanu sela. Posle Staljinove smrti marta 1953. a s njim su se kineski komunisti sudarali i za vreme revolucije dolo je do otvorenog sukoba izmeu Kine i SSSR-a, dve najvee socijalistike drave, zbog razliitih pogleda na strategiju borbe protiv imperijalizma, nereenih meusobnih odnosa i drukijih puteva unutranjeg razvitka sukoba godinama zaodevanog u ruho iskljuivo ideolokih nesporazuma. Predratni ,,trougao sila" (Francuska, Velika Britanija i Nemaka) bio je 1941. sveden na osovinu i koaliciju ujedinjenih naroda (na elu sa SAD, Velikom Britanijom i SSSR), da bi se porazom Nemake koalicija razdvojila na suparnike blokove zemalja predvoene na Zapadu SAD, a na Istoku SSSR-om. Ovoj novoj emi" prikljuio se sa dekolonizacijom i konstituisanjem novih nezavisnih drava trei element", koji joj je po Piteru Kalvokoreziju dao mobilnost". Pojava zaeta u ratu imala je s njegovim zavretkom svoj epilog. Protivnici evropocentristike koncepcije u zapadnoj istoriografiji navode da se posle drugog svetskog rata granina mapa evropskih zemalja nije bitno izmenila (ako izuzmemo podelu Nemake, reviziju granica Poljske, SSSR-a i Jugoslavije uglavnom), ali je zato topografska politika slika sveta doivela promene grandioznih razmera na azijskom i afrikom kontinentu. S raspadom prekomorskih imperija" pojavile su se nove drave u daleko

P0SLERATN1 SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

19

veem broju nego prilikom raspada kontinentalnih imperija posle prvog svetskog rata. Trei, nesvrstani faktor savremenog sveta, izrastao iz drugog svetskog rata i uoblien posle njegovog zavretka pedesetih i ezdesetih godina, postao je jedan od najznaajnijih inilaca svetske zajednice. Ako ne svojom ekonomskom i vojnom snagom, a ono svojom progresivnom koncepcijom, uticajem na svetsko javno mnenje, aktivnim zalaganjem za mir na tribini OUN, intervencijama za stiavanje akutnih arita i zahtevima za ustanovljavanjem novog ekonomskog poretka. Drugi svetski rat doveo je do snanog antikolonijalnog i oslobodilakog talasa na ogromnim prostranstvima Azije, Afrike i June Amerike. Snaenju antikolonijalizma doprineli su japanska invazija britanskih, francuskih i holandskih poseda, otpor koji je toj invaziji pruen i slabljenje dojueranjih metropola: Velike Britanije i Francuske. Narasli za vreme drugog svetskog rata, antikolonijalni pokreti u Indiji, Burmi, Indokini i drugim kolonijama pretvorili su se posle zavretka rata u antiimperijalistiku revoluciju svetskih razmera". U borbi za svetsku suprematiju SAD su, pod vidom odbrane slobodnog sveta" od ekspanzivnog komunizma, nastojale da zamene Britance i Francuze u kolonijama. Na elu antikolonijalne borbe i nacionalnooslobodilakih pokreta nalazile su se mlada buroazija i radnika klasa kolonijalnih zemalja, koje su se borile za nezavisnost i socijalno-ekonomsku i politiku emancipaciju od kolonijalnih sila. Na indijskom potkontinentu stvorene su 1947. dve drave, Indija i Pakistan, dok je Indonezija proglasila nezavisnost u leto 1945, ali su njene oslobodilake snage morale da se bore sve do 1949. da bi slomile holandsku intervenciju. Posle rata nastala je i Ho i Minova Demokratska Republika Vijetnam, no ona se uskoro suoila s dugom francuskom intervencijom, koja se zavrila slomom kolonizatora kod Dijen Bijen Fua 1954. Francuzi su bili prinueni da u enevi priznaju nezavisnost Vijetnama, Laosa i Kambode (Kampuije). No indokinesko poluostrvo postalo je ezdesetih godina poprite velike amerike intervencije. Amerikanci su se umeali u Vijetnam 1960. godine, a 1968. imali su na vijetnamskom poligonu oko 550.000 vojnika. Prljavi rat" u Vijetnamu podelio je ameriko drutvo, izazvao otpore meanju i intervencijama, uopte, vivisekciji jednog naroda i jedne revolucije na jugoistoku Azije i doveo na kraju do povlaenja

'J

O


Amerikanaca 1975. i ujedinjenja Junog i Severnog Vijetnama 3. jula naredne godine u jedinstvenu dravu Vijetnam. Dojueranja rtva amerike intervencije, preko noi je zamenila ulogu, i okupacijom Kampuije postala osvaja. Sukob SSSR-a s Jugoslavijom, razilaenje Kine sa SSSR-om, praeno graninim okrajima, nemirna granica izmeu Vijetnama i Kine otkrivaju da ratovi nisu rezervisani iskljuivo za drave razliitih sistema, da socijalizam nije jedinstven i kompaktan sistem kao to je predstavljan u dogmatskoj verziji i da pojam nezavisnosti ne pripada istoriji; pokazuje se da bez ravnopravnosti drava, velikih i malih, socijalistikih i kapitalistikih, nema mira i sklada u meunarodnoj zajednici. Dekolonizacija Afrike uticala je da se od 1950. politika karta afrikog kontinenta iz osnova menja. Proces dekolonizacije doveo je ve te godine do nezavisnosti Eritreje, a zatim Libije (1951), Sudana (1956), Gane (1957), Gvineje (1958), Tunisa, Maroka i Alira (1962). U Aliru su francuski koloni, oslonjeni na francusku armiju, dali najei otpor. Svojom dugotrajnom i ilavom borbom alirske nacionalnooslobodilake snage su znaajno podstakle proces dekolonizacije Afrike, koji je tekao u znaku upornog otpora kolonijalista i tenji SAD da preuzmu poloaj dojueranjih kolonijalnih sila. Ove su upotrebljavale najamnike snage i izazivale nestabilnost, meusobne ratove mladih afrikih drava, politiki ali ne i etniki razgranienih, organizovale pueve" i ustanke. Neokolonijalizam u najraznovrsnijim oblicima nastojao je, kao to i danas nastoji, da zadri bive kolonije u poloaju politikih i ekonomskih privezaka ranijih metropola, nastavi eksploataciju bogatih nalazita, iskoristi strateke i geopolitike prednosti Afrike u svetskom odmeravanju blokova, ije se nadmetanje prenelo i na taj tek osloboeni kontinent. Borba za dekolonizaciju Afrike jo nije zavrena, jer nailazi na uporan otpor rasistikog reima na jugu kontinenta. Promene posle drugog svetskog rata nisu zaobile ni zeleni kontinent", zapravo Junu Ameriku, koja se dugo razvijala pod neposrednim uticajem SAD. Amerikanci su postavljali i smenjivali junoamerike vojne reime (hunte), koji su se po potrebi sluili i nasilnim metodama. Strane kompanije povezane s amerikom vladom i vojnim establimentom, a zainteresovane za svoj kapital uloen u proizvodnju voa, eksploataciju nafte i ruda, izvoz mesa budno su bdele nad radom marionetskih

POSLE RA TNI

SVET

I

NJEGOVE

SUPROTNOSTI

1

3

hunti, uguujui u zaetku svaku akciju nacionalnooslobodilakih pokreta i revolucionarnih snaga. Pobeda kubanske revolucije pod Fidelom Kastrom 1959. nagovestila je novu eru u istoriji karipskog podruja i June Amerike, kao i u odnosima izmeu dveju Amerika. Vlada SAD je pokuala da invazijom kubanskih emigranata obori Kastrov reim, a kasnije da izolacijom Kube od junoamerikih drava ugui pobedonosnu revoluciju na domaku svojih obala ali bezuspeno. Nezavisan stav Meksika, koji je za razliku od nesigurnih junoamerikih reima ustanovio relativno stabilan unutranji poloaj jo dvadesetih godina, doprineo je probijanju amerike blokade Kube i jaanju tendencije nesvrstavanja. Posle prevazilaenja krize iz oktobra 1962, koja je pretila da direktnom konfrontacijom amerikih i sovjetskih snaga dovede do svetskog rata, Kuba je nastavila socijalistikim putem, a u meunarodnim odnosima orijentisala se ka politici nesvrstavanja sa svim aberacijpma vezanim za stvaranje ,,antiimperijalistikog jezgra" u frontu nesvrstanih, protivnog njegovoj sutini. Zbacivanje zakonite vlade Salvadora Aljendea u ileu kontrarevolucionarnim udarom najreakcionarnijih vojnih i civilnih snaga pod vodstvom generala Avgusta Pinoea, a uz pomo SAD prekinulo je demokratski razvitak ove zemlje, u kojoj je uspostavljena vladavina s obelejima faistike diktature. Obaranjem diktature Anastasija Somose 1979. godine, ija je porodica s ostalim zemljoposednicima drala gotovo svu obradivu zemlju Nikaragve, vodstvo sandinistike revolucije je u ovoj nerazvijenoj zemlji Srednje Amerike sprovelo radikalnu agrarnu reformu maja 1981, ime je bitno izmenilo drutveno-ekonomsku strukturu zemlje. Za razliku od ranijih agrarnih reformi u latinsko-amerikim zemljama, sandinisti su eksproprisanu zemlju razdelili dravnim dobrima i zadrugama raznih tipova. Mlada i osobena revolucija na pragu SAD bori se od svoje pobede sa pritiskom SAD, kontrarevolucionarnih snaga nikaragvanskih latifundista podranih spolja, iz SAD, Hondurasa i Salvadora, zabranjene unutranje opozicije, oslonjena na vlastite snage iz redova seljatva i na podrku Kube, drugih umerenijih junoamerikih vlada i progresivnog javnog mnjenja. Metode jednostranih klasinih intervencija prerastaju u nae vreme u politiku iznuenih politikih kompromisa po pitanju karaktera unutranjeg ureenja u smislu preputanja ili podele vlasti, u formi obezbeenja politikih sloboda naruavanjem monistikih

'J

O


monopola, uz aktivno uee druge suparnike sile ili njenu preutnu saglasnost. Kao alternativa strahotama nuklearnog naoruanja i blokovskoj iskljuivosti pojavio se polovinom pedesetih godina pokret nesvrstanosti, duboko progresivna snaga savremenog sveta, odraavajui tendenciju naroda za samostalnim i nezavisnim ivotom, slobodnim od dominacije i blokovske discipline. Osnovna naela ovog pokreta podudarala su se s principima Organizacije ujedinjenih nacija. Indija i Kina su 1954. formulisale pet osnovnih naela miroljubive saradnje potovanje teritorijalnog integriteta, nenapadanje, nemeanje, ravnopravnost i koegzistencija poznatih kao pana ila". Azijsko-afrika konferencija u Bandungu aprila 1955, na kojoj je uestvovalo 29 zemalja, istakla je znaaj tih principa. Pobornici i osnivai pokreta nesvrstanosti bili su Josip Broz Tito, Davaharlal Nehru, Gamal Abdel Naser, Ahmet Sukarno i Kvarne Nkrumah. Jugoslavija se zalagala za irenje politike nesvrstanosti, obogaujui je teorijski i praktino, kao mala evropska zemlja van blokova, svesna budunosti te progresivne tendencije u meunarodnim odnosima. Organizator Beogradske konferencije od 1. do 6. septembra 1961, prve svetske manifestacije neangaovanosti (nesvrstanosti) odnosno antiblokovske orijentacije, Jugoslavija je narednih godina istrajala na pretvaranju nesvrstanosti u svetski front i na odbrani njene sutine u svakodnevnoj meunarodnoj praksi i na konferencijama nesvrstanih u Kairu, Aliru, Lusaki i Kolombu, Havani, Nju Delhiju i Harareu. Veliku pobedu nesvrstanih predstavljalo je kodifikovanje naela koegzistencije u Ujedinjenim nacijama 1970, koja su obuhvatala zabranu upotrebe sile ili pretnje silom, reavanje meunarodnih sukoba mirnim putem, nemeanje, saradnju drava i ravnopravnost naroda, pravo naroda na samoopredeIjenje, suverenu jednakost drava u meunarodnim odnosima i savesno ispunjavanje obaveza preuzetih u skladu s Poveljom. ivotvornost ovog pokreta i odbrana njegove nezavisne prirode same za sebe govore o njegovoj istorijskoj opravdanosti. No iskuenja kroz koja je on morao da proe i kroz koja i danas prolazi pritisak velikih sila, najraznovrsnije diverzije, sukobi meu zemljama lanicama, ak viegodinji iznuravajui ratovi (Iran Irak), pojedinani i grupni zahtevi za podreivanje pokreta jednom ili drugom bloku, odnosno za njegovom institu-


1

3

cionalizacijom i pretvaranjem u trei blok takoe pokazuju da je put pobijanja novih putokaza u meunarodnom ivotu povezan s ogromnim naporima i neizvesnostima. U zavrnoj fazi drugog svetskog rata stvorena je Organizacija ujedinjenih nacija (OUN). Osnivaka skuptina svetske organizacije odrana je u San Francisku aprila juna 1945, u prisustvu predstavnika 51 drave, meu kojima i Demokratske Federativne Jugoslavije. Vrata za konferenciju u San Francisku otvorena su sporazumom postignutim u Jalti. Staljin je odustao od insistiranja na jednoglasnosti velikih sila po svim pitanjima u Savetu bezbednosti OUN, ograniavajui tu jednoglasnost samo na sutinska pitanja, a Ruzvelt i Ceril su se saglasili s dodeljivanjem zasebnih mesta Ukrajini i Belorusiji u Generalnoj Skuptini. Stvaranjem OUN, na osnovi kompromisa vodeih drava antifaistike koalicije, suena je sfera uticaja velikih sila. Povelja Ujedinjenih nacija, usvojena u San Francisku, predviala je jednakost svih drava lanica i meunarodne odnose zasnovane na ravnopravnosti i samoopredeljenju naroda. Drave su bile dune da se uzdravaju od pretnji silom i da sporove reavaju miroljubivo. Prema Povelji OUN, narodi se nisu udruivali samo radi ouvanja mira i bezbednosti, ve i zbog unapreivanja socijalnog i ekonomskog razvoja svih. Ova naela nisu mogla da skriju dominantnu poziciju velikih sila u Ujedinjenim nacijama, zahvaljujui njihovoj vojnoj, politikoj i ekonomskoj moi, prvenstveno SAD i SSSR-a. Velike sile (SAD, SSSR, Kina, Velika Britanija i Francuska) bile su stalni lanovi Saveta bezbednosti i uivale pravo veta, to je znailo da se nijedna odluka ne moe doneti bez njihove saglasnosti. Uprkos poveavanju lanstva Organizacije ujedinjenih nacija, velike sile su ostale protivnik proirivanja ovlaenja Generalne skuptine, njenog glavnog tela. Rukovoenje svojim interesima i ideoloko-politikim razlozima, one su ometale ostvarenje principa univerzalnosti Organizacije. Zbog dranja SAD, Kinu je u Organizaciji ujedinjenih nacija sve do 1972. predstavljao reim na Tajvanu (Formozi). Prvih godina posle rata SAD su, koristei se svojom moi, finansijskom snagom, uticajem na niz m a l i h drava i solidarnou zapadnog sveta", imale glasaku mainu" u OUN, onemoguavajui donoenje odluka koje im nisu odgovarale. Uprkos svim nedoslednostima Povelje, organizacionoj strukturi, zloupotrebi od velikih sila i negativnom toku meu-

'J

O


narodnih odnosa u posleratnom svetu, koji su potresale krize Ujedinjene nacije pokazale su se kao nezameijiva organizacija meunarodne zajednice. S tribine OUN predstavnici malih zemalja mogli su da izloe svoje stavove, osude agresiju, zalau se za mir, obustavu trke u naoruanju i prevazilaenje neravnomernosti u ekonomskom razvoju sveta. Politiki i moralni znaaj odluka Ujedinjenih nacija ograniavao je velike sile u njihovom ponaanju. Uticaj svetske organizacije na javno mnjenje takoe nije bio za potcenjivanje. U debatama su predstavnici malih zemalja mogli da razgoliuju sutinu imperijalistike politike i agresivnog nastupanja velikih sila. Organizacija ujedinjenih nacija je odigrala zapaenu ulogu u okupljanju malih zemalja radi suprotstavljanja dikatatu velikih, zbog ega je esto bila meta najkonzervativnijih snaga u svetu, koje su traile njeno rasputanje. Od nastanka pokreta nesvrstanosti ona je sredite okupljanja i zajednikog istupanja predstavnika tih zemalja. Svetski front nesrvstanosti je u svoje temelje ugradio osnovna naela i najpozitivnija stremljenja Organizacije ujedinjenih nacija. Jugoslavija je uestvovala u utemeljivanju OUN. U predlogu Privremene vlade DFJ Privremenoj narodnoj skuptini za ozakonjenje Povelje Ujedinjenih nacija i Statuta Meunarodnog suda pravde od 23. avgusta 1945, reeno je da su ciljevi kojima Organizacija ujedinjenih nacija tei ciljevi za koje su i nai narodi, tokom ovog rata, zaloili svoje najbolje snage i u kojima i oni gledaju najbolju garanciju za odranje mira i bezbednosti i izgradnju bolje i srene privredne i socijalne budunosti svoje i celokupnog oveanstva". Jugoslavija je u OUN 19451948. podravala SSSR, veliku svetsku silu, ideoloki najbliu, na koju se i meunarodno bila oslonila; silu koja je u OUN imala i pravo veta. Zavisno od dranja SSSR-a prema OUN, Jugoslavija je pokazivala izvesnu uzdranost prema OUN, shvatajui posle 1948. sutinski znaaj ove organizacije u poretku meunarodnih odnosa, iz ega je rezultiralo podravanje niza politikih, ekonomskih i socijalnih akcija svetske organizacije. Posleratni svet doiveo je nevienu tehnoloku revoluciju. Drugi svetski rat i stalno nadmetanje velikih sila u posleratnom razdoblju razvili su proizvodne snage do nesluenih razmera. ? Proizvodnja velikih drava bila je podreena stvaranju i - usavravanju razornog oruja, to je imalo povratno dejstvo na proizvodnju u mirnodopske svrhe. SAD su do 1949. posedovale

POSLE RA TNI

SVET

I

NJEGOVE

SUPROTNOSTI

1

3

atomski monopol", da bi se eksplozijom prve atomske bombe u SSSR-u uspostavila privremena ravnotea. Tri godine kasnije velike sile proizvele su i vodoninu bombu. oveanstvo nikada ranije nije bilo ugroeno mogunou upotrebe oruja tako strahovite razorne moi. Vodonine bombe, raketna tehnika, nuklearni projektili, podmornice na atomski pogon, kosmiki brodovi predstavljaju oruje savremenih velesila, optereujui njihove privrede u vreme kada vie od dve treine oveanstva ivi u uslovima oskudice i gladi. Svaka velesila danas ima toliko naoruanja da moe vie puta da uniti onu drugu. Time je i svaka dalja trka u naoruavanju postala apsurdna, kako sa stanovita sudbine oveanstva, tako i s gledita prvenstva i prestia velikih sila. Upoteba atomske energije dala je znaajne podsticaje u oblasti medicine, poljoprivrede, bilogije, energetike. Elektronika i automatizacija, na kojima poiva savremena organizacija proizvodnje, otvaraju nove horizonte ljudskom drutvu ukoliko slue miru i drutvenom napretku. Savremeni ovek doiveo je poetak kosmike ere" izbacivanjem Sputnjika I u orbitu Zemlje 4. oktobra 1957. godine; svet nije morao dugo da eka da i prvi ovek, Jurij Gagarin, poleti u kosmos: ono to je, koliko jue, izgledalo kao stvar nauno-fantastine literature zbilo se 12. aprila 1961. ta bolje od podviga posade Apola XI, s Nilom Armstrongom i Edvinom Oldrinom na elu, koji su 21. jula 1969. posmatrali Zemlju s Meseca* pokazuje razmere tehnolokih promena koje su nastupile? Drugi svetski rat, kao totalan" rat, nije izazvao samo duboke promene u sferi tehnologije ve i demografije, naina ivota i politikog miljenja. Velike migracije zapoete u SAD s prvim svetskim ratom zaustavljene su u vreme velike ekonomske krize, da bi bile dovrene tek posle drugog svetskog rata, kretanjem ljudi od severoistoka zemlje prema srednjem zapadu i jugu. Pokreti stanovnitva u naznaenom pravcu bili su praeni i plasmanom kapitala na Zapadnu obalu. Migracije su bile karakteristine i za zemlje ije su granice promenjene (Nemaka i Poljska, odstupanje podunavskih vaba prema Treem Rajhu, proterivanju Maara iz ehoslovake), kao i za one koje su se nalazile u fazi teritorijalnog uobliavanja u procesu dekolonizacije i sticanja statusa nezavisnih drava na osnovu etnikih i verskih merila (Indija Pakistan). Jedna od velikih migracija u okviru drugog svetskog rata dovela je do stvaranja cionistike

'J

O


drave na Bliskom istoku. Sovjetsko stanovnitvo koje je 1941. evakuisano u dubini SSSR-a iz zapadnih, okupiranih delova zemlje, ponovo je, s potiskivanjem Nemaca, krenulo na svoja stara stanita. Zbog dranja za vreme okupacije Staljin je raselio krimske Tatare u Sibir i ukinuo njihovu autonomnu oblast. Sovjetski graani naseljavali su zapadnu Ukrajinu koja je do 1939. pripadala Poljskoj i Istonu Prusku inkorporiranu u sastav SSSR-a. Staljinovim metodama i korienjem celokupnog ekonomskog potencijala zemalja socijalistikog lagera", SSSR je intenzivno radio na razvoju ratne industrije, naroito na savlaivanju tehnologije vezane za nuklearnu energiju; na raketnoj tehnici i kosmikim istraivanjima. Zatvaranjem granica SSSR-a Staljin je izneverio oekivanja sovjetskih graana o nastupanju nove ere demokratskog razvitka i ekonomskog napretka. Blage tendencije ispoljene u toku drugog svetskog rata u smislu tolerisanja religije, veih sloboda u javnom ivotu, u novinarstvu, litraturi i uopte umetnosti", apelovanja na opta oseanja umesto primenjivanja disciplinskih pretnji" (Piter Kalvokorezi, Gaj Vint), koje kao da su nagovetavale prelazak na novu fazu socijalizma, pokazale su se kao prolazna zabluda u suoavanju s praksom jo surovije diktature, opravdavane kao i pre rata kapitalistikim zaokruenjem, rovarenjem imperijalista i ostataka klasnog neprijatelja, naoruavanjem druge strane i njenim imperijalistikim namerama, specijalnom odgovornou SSSR-a kao najvee i najjae socijalistike drave. Izrazi razoarenja, pretvorenog u revolt, otvoreno su izbili najranije u dravama koje su posle drugog svetskog rata krenule putem socijalistikog preobraaja (u Berlinu 1953, Maarskoj i Poljskoj 1956). Cehoslovako prolee" 1968. zavrilo se okupacijom ehoslovake od bratskih socijalistikih zemalja" u ime socijalistikog internacionalizma i neprikosnovenosti ideolokog jedinstva socijalistikog bloka. Drugu polovinu 20. veka karakterie duboka tehnoloka diferencijacija savremenog sveta u uslovima nasleene podele na razvijeni Sever" sa SAD, Japanom i zemljama Zapadne Evrope i nerazvijeni Jug". Svet je duboko zakoraio u treu tehnoloku revoluciju, iju glavnu odliku predstavlja osvajanje elektronike, robotike, mikroprocesora, kompjutera, itd. Na pomolu je jo dublji tehnoloki prodor u tzv. etvrtu tehnoloku revolu-

P0SLERATN1 SVET I NJEGOVE SUPROTNOSTI

27

ciju ija svojstva obeleava era fototonike, vetake inteligencije", lasera, celularnog radija, bioipa, genetikog inenjerstva itd. Ove radikalne tehnoloke promene spolja su indikativne u nestanku tradicionalnih fabrika s masama radnika koje sada z a m j e n j u j u roboti. Nazivaju je treim talasom", tehnoelektronikom revolucijom", postindustrijskom civilizacijom". Tokom prestrukturiranja privrede nestaju ranija rutinska zanimanja". Lucidniji ekonomisti i futurolozi ansu nerazvijenih zemal ja danas vide u razvoju tehnolokih snaga, u prelasku sa ekstenzivne privrede na intenzivno privreivanje, u odlepljivanju" od druge tehnoloke revolucije. Odbacujui socijalizam u bedi (staljinizam) oni se izjanjavaju za socijalizam koji vodi u pravcu komunizma, preko razgradnje masovnog drutva i socijalne drave u korist razvoja i individualiteta, u korist humanizma i slobode". Ova opta perspektiva zamraena je u stvarnosti drukijim svetskim odnosima kojima ton daje uvoz tehnologije na bazi tehnike zavisnosti, monetarni imperijalizam" ili duniko ropstvo" nerazvijenih zemalja; pre svega nametanje sistema vrednosti zemalja davalaca pomoi koji odstupaju od proklamovanih tenji ka humanizaciji odnosa, nezavisnosti i autonomiji razvitka. U svakom sluaju ekspanzija novih znanja i njihova primena u praksi vodi i preispitivanju racionalnosti i demokratinosti postojeih drutvenih sistema i organizacija. Stoga i ne zauuje da su danas, pa ma i sa zakanjenjem, na dnevnom redu u svim socijalistikim zemljama privredne (i drutvene) reforme, demontiranje centralistikog sistema rukovoenja privredom i proglaavanje, pa ak i ozakonjivanje samoupravljanja u nekima od njih. Vie decenija socijalnog mira u svetu, bar utoliko to nije bilo velikih ratnih katastrofa, iako malih" i lokalnih ratova" nije nedostajalo, uveliko je uticalo na ubrzan natalitet stanovnitva irom globusa, zajedno s boljim standardom ivota, razvojem medicinskih znanja i pojavom novih lekova, dovodei do pojave koju danas nazivamo demografskom eksplozijom". U naem vremenu u svetu ivi pet milijardi ljudi. Ovo naglo uveavanje broja stanovnika sveta jo vie je produbilo postojeu krizu odnosa, ekonomskih, politikih, etnikih, verskih, pa i iru krizu, ekoloko-bioloki gledajui. Novi proroci nastupaju pod vidom odbrane tradicionalnih naela kojima preti otuivanje od izvornih vrednosti i tuih civilizacija, koje se nameu masama neobrazovanih pripadnika raznih naroda, najee,

28


kao to pokazuje fenomen islamske revolucije", preko verskih poglavara, iji pozivi ne ostaju bez odziva kod milionskih masa vernika, pod vidom verske i rasne integracije, iza koje se jedva skriva tenja za konfrontacijom s ostalim verama, rasama i civilizacijama.

KPJ U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

S pribliavanjem kraja rata, rukovodstvo KPJ je sve jae isticalo zahteve za proirivanjem organizacije i oslobaanjem od sektakih merila pri prijemu novih lanova. Poetkom 1945. posebno se trailo da se snizi" kriterijum za prijem u SKOJ, a njegovi lanovi primaju u KPJ bez kandidatskog staa. lanstvo obeju organizacija naroito se poveavalo u borakim jedinicama i na osloboenim teritorijama. Proirivanje lanstva KPJ shvatano je kao imperativ koji proizilazi iz njene rukovodee uloge u revoluciji, a na drugoj strani iz saznanja da malobrojna Partija ne moe da odgovori ulozi vladajue partije u politikom sistemu Jugoslavije. Pred KPJ se posle osloboenja postavljalo pitanje rukovoenja nastajuim aparatom dravne vlasti i uprave, dravnim sektorom privrede, masovnim antifaistikim organizacijama, obnovom zemlje. Napadi na sektatvo nisu, meutim, znaili naputanje dotadanjih osnovnih merila za prijem u lanstvo, jer je CK KPJ i dalje traio idejnu borbenost, privrenost narodnooslobodilakoj borbi i revolucionarnom preobraaju drutva u Jugoslaviji i punu spremnost za sprovoenje ovog programa. U poreenju s njenom brojnom snagom uoi ustanka (12.000 lanova), Partija je iz rata izala kao organizacija od 141.066 lanova, uveavi se za neto manje od dvanaest puta. Poveavanje lanstva u periodu obnove i industrijalizacije nije znailo i poistoveivanje KPJ s masovnim komunistikim partijama, prema kojima se njeno rukovodstvo odnosilo s krajnjim nepoverenjem januara 1946, smatrajui ih zdanjem na glinenim nogama". KPJ je brojno jaala, ali zadravala karakter kadrovske partije. Njeno kadrovsko obeleje nije se ogledalo samo u nainu prijema lanova nego i u celokupnoj organizaciji, ciljevima, programskoj osnovi i ideologiji, unutarnjem ivotu. CK KPJ je posle osloboenja upozoravao nacionalna i druga

'J O SOCIJALISTIKA JUGOSLAVIJA

partijska rukovodstva da prilikom prijema novih lanova obrate panju na opasnost od unoenja anarhije i labavosti" u partijske redove. Uvrivanju organizacije KPJ i kadrovskim pitanjima pridavao se gotovo presudan znaaj sa stanovita odravanja vlasti i nastavljanja revolucionarnog procesa. Rukovodstvo je smatralo da je nemogue vriti dalje revolucionarno drutveno preureenje bez dnevno rastueg broja novih partijskih kadrovaca i aktivista". Vodea uloga partije u vojsci, vlasti, Narodnom frontu i drugim organizacijama traila je da ona upedesetostrui, postostrui svoje kadrove". Kadrovska partija je uzimana i kao preduslov za dalje prevaspitavanje masa radnika i seljaka u duhu demokratske dravnosti", koja je poela da se izgrauje u okvirima narodnooslobodilakog rata. Omasovljujui partiju, njeni rukovodei organi su, u novim uslovima, nastavljali borbu protiv sektatva, ije su manifestacije bile raznovrsne. Sektatvo je potiskivano u KPJ, SKOJ-u, NOF-u, AF-u, USAOJ-u, Jedinstvenim sindikatima radnika i nametenika Jugoslavije (JSRNJ), organima vlasti. Ono se iskazivalo i u orijentaciji ka malom broju kandidata za prijem i u njihovom nedovoljno smelom uvlaenju" u partiju. KPJ je morala da se bori protiv sektatva, u svojim redovima i van njih, u vezi s nacionalnim pitanjem, odnosom prema staroj inteligenciji, deci i porodicama neprijatelja, pripadnicima kvislinkih jedinica koje su zaveli organizatori kolaboracije iz redova buroazije. Sektailo se prema radnicima, intelektualcima, enama. Iz sektaenja u partiji proizilazio je i sektaki odnos prema masama nabusitost u ophoenju, nadvisivanje" rodoljuba komunistima, shvatanje NOF-a kao gole forme i partijske fasade, bojazan od ukljuivanja pripadnika nacionalnih manjina u organe vlasti i masovne organizacije koji je pretio da odvede Partiju u izolaciju i uaurenost". Sektatvo izraavano u precenjivanju merila za lanstvo u KPJ dobrim delom je bilo i refleks istunstva", koje je znalo da ide do askeze i potpunog samoodricanja, ali i politikog monopola. Priliv novih lanova pratili su i suprotni procesi, istke partije" krajem 1945. i poetkom 1946. od sluajnih i idejno-politiki nezrelih saputnika. Nezavisno od ovih istki", iz KPJ su iskljuivani i lanovi koji su svojim istupanjima, nemoralnim ivotom i neradom krnjili ugled organizacije. Od lanstva se trailo da uva lik i ugled komunista, poto KPJ nije


41

dozvoljavala da joj se rui autoritet. S gledita organizaciono-kadrovske vrstine i ideoloko-politike istote", daleko znaajnije od ovog odlivanja" bilo je suzbijanje sitnoburoaskih i birokratskih pojava unutar partije. Njihovi motivi su bili razliiti: koristoljublje, egoizam, karijerizam, jagma za inovnika mesta. U drugaijim uslovima rada neki komunisti su, sagledavajui nove strane ivota, osloboeni ratnog pritiska i potrebe za moralnim jedinstvom, nastojali da iskoriste partiju za lini materijalni prosperitet. Slivajui se u gradove, komunisti sa sela menjali su drutveni ambijent i, bez kulture i razvijenije klasne svesti, zaboravljali na svoje obaveze u partiji, gubili politiki i moralni integritet. Mada u zaetku jer ih je KPJ presecala, a jo odravana klima revolucionarnog idealizma potiskivala javljali su se i sluajevi pekulisanja s ubeenjem", odnosno pokuaji da se stekne unosnije mesto i materijalno izraze line zasluge. Nasuprot ovim malograansko-birokratskim deformacijama, rukovodstvo KPJ je insistiralo na tome da komunisti budu nosioci novog, revolucionarnog morala. Od njih se trailo da prednjae u borbi za demokratske odnose, za princip zakonitosti i ravnopravne nacionalne odnose, da daju primer u borbi protiv sektatva i koriste se sredstvima kritike i samokritike". Rukovodstva KPJ su rano poela da kritikuju birokratizam, osiljavanje" pojedinih komunista i otrzanje" lanstva od masa. Napadani su komunisti koji su birokratskim stavom koili inicijativu naroda u kritici organa vlasti, funkcionera, uprava preduzea, rukovodstvava sindikalnih organizacija. Postavljanje komunista iznad drutva, posebno njihovo odvajanje od radnike klase, koju su predstavljali na vlasti, njihovo prisvajanje privilegija i gledanje na ostale graane ,,s visine" osuivani su kao nedozvoljiva pojava i pogreno, birokratsko shvatanje rukovodee uloge KPJ. Delujui u objektivnoj protivurenosti izmeu samoupravne i demokratske svesti komunista i masa steene u oruanoj revoluciji s jedne strane, i stvaranja ekonomskog monopola drave, koji je ovu svest negirao, s druge, KPJ nije ostajalo nita drugo do dosledno zalaganje za izgradnju sistema administrativnog rukovoenja privredom i upotreba oruja kritike, koja je u datoj stvarnosti imala apstraktno-verbalistiki i moralizatorski karakter. Partijska organizacija odraavala je vienacionalni karakter Jugoslavije. Pored nacionalnih organizacija Slovenije, Hrvatske


i Makedonije, konstituisana je maja 1945. KP Srbije, na osnovu zakljuka Politbiroa CK KPJ donetog u Jajcu 1618. oktobra 1943. i na Visu, juna prethodne godine. Osnivaki kongres KP Srbije, odran u Beogradu 812. maja, oznaio je dograivanje nacionalne strukture KPJ, ujedinjavanje partijskih organizacija Srbije, Vojvodine i Kosova i Metohije, i prevazilaenje zaotrenih odnosa u nacionalno raznovrsnom vojvoanskom i kosovskometohijskom stanovnitvu. Politika nacionalne ravnopravnosti koju je sprovodila KPJ trebalo je da omogui srazmernu nacionalnu zastuljenost u organima vlasti, sudstva, uprave, u organima bezbednosti, masovnim organizacijama; nesmetan razvitak nacionalnih kultura, osnivanje kola na maternjem jeziku, upotrebu tog jezika u svakodnevnom optenju; pravo na nacionalne kulturne ustanove (pozorita, domove kulture itd.) i tampu. Na Osnivakom kongresu KP Srbije Tito je nacionalnu politiku izrazio reima da voljeti svoju federalnu jedinicu znai voljeti monolitnu Jugoslaviju", i da narod treba da se naorua (takvom) svijeu da Hrvat strepi za ono to se dogaa na granicama Makedonije, a Srbin za ono to se zbiva u Istri". Neposredno po zavretku rata CK KPJ je odluio da se i partijske konferencije za Crnu Goru i Bosnu i Hercegovinu pretvore u odgovarajue osnivake kongrese komunistikih partija, ali je nekoliko meseci kasnije odloio njihovo odravanje dok se ne izrade teze o bitnim pitanjima kao baza za njihovo sazivanje. Po tom neostvarenom zakljuku CK KPJ, od 10. januara 1946, kongresi nacionalnih organizacija trebalo je da se odre do jula i avgusta iste godine, a neposredno za njima avgusta ili septembra i kongres KPJ. Po socijalnom sastavu, KPJ je u ratu bila organizacija u kojoj su preovlaivali seljaci, to je predstavljalo rezultat objektivne drutvene strukture i istorijskih okolnosti u kojima se razvijala narodnooslobodilaka borba. Veiriu. ruko vodeeg kadra, meutim, inili su radnici, studenti i aci. Analitiari ovog pitanja u sociolokoj literaturi istiu da je nasuprot seljatvu kao masovnoj vojsci u narodnooslobodilakoj borbi stajalo radnitvo kao njen najorganizoyaniji inilac". Nastojanja rukovodstva KPJ da se "sastav lanstva popravi u korist radnike klase nailazila su na prepreke zbog nerazvijene socijalne strukture i zaostalosti Jugoslavije. Njena radnika klasa je bila mlada, malobrojna, uglavnom sa sela, i za selo jo "tesno vezana ekonomskim nitima i nainom ivota. Nerazvijeni

KPJ

U

POLITIKOM

SISTEMU

I

UNUTRANJOPOLITIKI

ODNOSI

4

1

krajevi Jugoslavije uopte nisu imali industrijski proleterijat u pravom znaenju rei. Radnitvo je bilo proreeno u ratu, a deo je saraivao s neprijateljem radei u Treem Rajhu dobrovoljno ili pod politiko-ekonomskom prinudom. U delu industrijskih preduzea radnici su rat proveli ,,za drebankom", potpomaui svesno ili nesvesno nemaki ratni napor. Najvei broj stranih radnika u privredi Kraljevine napustio je Jugoslaviju posle vojnog poraza, tokom rata, ili nestao u njegovom vihoru. No nezavisno od socijalnog sastava, KPJ je bila partija radnike klase po svom programu, ciljevima, ideologiji. S razvijanjem sistema administrativnog rukovoenja privredom u Partiji su sve vie ulazili inovniki elementi. Odmah posle osloboenja KPJ je poela da se organizaciono prilagoava novim uslovima rada. No promene u organizacionoj strukturi partijskog aparata i metodu politike akcije nisu, meutim, sutinski uticale ni na jedan od dotadanjih bitnih principa KPJ. Smisao organizacionih promena 19451947. sastojao se u usklaivanju njene dotadanje rukovodee uloge s uslovima u kojima je ona imala da upravlja dravom i pokree celokupan dravni razvitak. Sistem organa KPJ bio je postavljen na centralistikom principu; na elu organizacije nalazio se CK KPJkoji je imao monopol na donoenje najvanijih odluka: partijsko-organi"zaionih, spoljnopolitikih, privrednih, unutranjopolitikih, kadrovskih, iz oblasti meunarodnog radnikog pokreta i bilateralnih partijskih veza, agitacije i propagande. Faktiko odluivanje pripadalo je uem telu Politbirou koje je do aprila 1948. godine radilo kao CK KPJ. Partijskim organizacijama u federalnim jedinicama (republikama) rukovodili su centralni komiteti Hrvatske, Slovenije, Makedonije, Srbije, i pokrajinski komiteti Bosne i Hercegovine i Crne Gore, zapravo njihovi biroi, jer nisu imali plenuma. Polovinom 1945. CK KPJ je odobrio stvaranje autonomne KP za Trst i Julijsku krajinu, pod rukovodstvom CK KP Slovenije. Partijsku organizacionu strukturu upotpunjavali su PK Vojvodine, Oblasni komitet Kosmeta, oblasni, okruni (ukinuti krajem 1946), sreski, mesni (gradski), rejonski i optinski komiteti. Prema Projektu o organizacionim pitanjima, usvojenom jula 1945, aparat CK KPJ se sastojao od Organizaciono-instruktorskog odeljenja, Odeljenja za kadrove, Odeljenja za agitaciju i propagandu, i devet komisija: sindikalne, vojne, za ene,


spoljnopolitike, za ekonomsku politiku, za kole, izgradnju narodne vlasti, socijalnu politiku, i kontrolne. Nacionalna i pokrajinska rukovodstva imala su, s neznatnim odstupanjima, istu organizacionu strukturu kao i CK KPJ, izuzimajui spoljnopolitiku i kontrolnu komisiju. Preko Organizaciono-instruktorskog odeljenja prenoene su direktive CK KPJ i vrena kontrola njihovog sprovoenja. Kadrovskim odeljenjem je rukovodio organizacioni sekretar CK, u ijoj se nadlenosti nalazio rukovodei kadar partije, SKOJ-a, masovnih organizacija i dravnih organa. Kontrolna komisija je predstavljala jedinstveni organ partijske kontrole, stvoren radi sprovoenja partijske linije, uvanja istote partije", nadzora nad izvravanjem odluka CK i, uopte, nad radom partijskih organizacija. Ostale komisije pri CK KPJ i nacionalnim rukovodstvima organizovane su kao unutranji partijski organi sa savetodavnim kompetencijama. Kao glavni organizatori i nosioci ideoloko-politikog i teorijskog rada u Partiji i van nje delovale su agitprop-komisije pri rukovodstvima, s Agitpropom CK KPJ na elu, koji je, uz to, formulisao i kulturnu i prosvetnu politiku. Aparat agitacije i propagande se u radu oslanjao na aktive masovnih organizacija, dravne organe u oblasti kulture i prosvete, na tampu. Centralna partijska ustanova za ideoloko obrazovanje je Via partijska kola pri CK KPJ, koja je, u novim uslovima i na viem nivou, nastavljala rad partijskih kurseva iz vremena rata. Jula 1945. CK KPJ je, istovremeno sa svojom reorganizacijom, doneo odluku o reorganizaciji Vie partijske kole uro akovi", oznaujui kao njen zadatak vaspitavanje viih i srednjih partijskih kadrova. Precizno su naznaene kategorije partijskih radnika koji imaju da pohaaju ovu kolu: lanovi nacionalnih centralnih komiteta, lanovi oblasnih i okrunih komiteta, sekretari sreskih komiteta, lanovi politikih odeljenja armija i divizija, efovi politikih odseka, brigada i lanovi partije iz dravnog aparata i proizvodnje, koji su po svom ideoloko-politikom nivou i dunostima imali kvalifikacije viih ili srednjih partijskih rukovodilaca. U program nastave reorganizovane kole ulazili su sledei predmeti: kratki kurs istorije SKP (b), dijalektiki i istorijski materijalizam, politika ekonomija, uenje o dravi, narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije i izgradnja nove drave, ustrojstvo Partije, ruski

K P J U POLITIKOM SISTEMU I UNUTRANJOPOLITIKI ODNOSI

41

jezik i pravopis. Prvi kurs trajao je est meseci, a pohaalo ga je 120 uenika. CK KPJ je istovremeno odluio da se nie partijske kole organizuju pri centralnim komitetima komunistikih partija federalnih jedinica i pri pokrajinskim i oblasnim komitetima, sa zadatkom da vaspitavaju srednji i nii partijski kadar. kolu su mogli pohaati lanovi okrunih i sreskih komiteta, sekretari partijskih elija, lanovi politikih odseka brigada, komesari bataljona i eta i lanovi partije iz dravnog aparata i proizvodnje, koji su, takoe, po svom ideoloko politikom nivou i dunostima imali kvalifikacije srednjih ili niih partijskih rukovodilaca. U program kole su ulazili: kratki kurs istorije SKP (b), narodnooslobodilaka borba naroda Jugoslavije i izgradnja nove Jugoslavije, i partijska izgradnja. Osnivanjem ove kole ukinuti su partijski kursevi pri sreskim i okrunim komitetima. Program nastave partijske kole predstavljao je kombinaciju teorijskih i istorijskih predmeta po uzoru na ideoloko obrazovanje u SSSR-u, sa nezaobilaznom istorijom SKP (b), dijalektikim i istorijskim materijalizmom, teorijom partije, politikom ekonomijom i uenjem o dravi" ali i s posebnim predmetom koji je uoptavao iskustva narodnooslobodilake borbe i razvoja nove Jugoslavije. Vie i nie kole predstavljaju glavni institucionalni oblik ideoloko-politikog obrazovanja lanstva KPJ. Organizacija kole i metod rada su bili istovetni u Vioj i niim kolama. Sem po kategoriji slualaca, strogo odreenoj i hijerarhiziranoj, vremenu trajanja kurseva (vii est meseci a nii tri meseca), broju slualaca (na Vioj koli do 120 a na niim do 60 slualaca), ove kole su se razlikovale i po strukturi programa, jer se na Vioj koli izuavao vei broj predmeta. Ideoloki rad u KPJ nosio je snano obeleje sovjetskog uticaja. Staljin je smatran etvrtim korifejom" klasika marksizma zajedno sa Marksom, Engelsom i Lenjinom. Tek naknadna saznanja vezana za ideoloka otrenjavanja nakon sukoba sa IB-om dovela su do razgraniavanja izvornog marksizma od Staljinovih vulgarizacija. Istorija SKP (b) figurie u jednom i drugom programu partijskih kola, izazivajui posebno interesovanje slualaca, s tim to je etvrta glava, koju je pisao Staljin, gotovo smatrana svetim tivom, ime se prenosio kult iz vremena neposredno uoi rata i iz rata prema ovom ideolokom

'J

O


priruniku. Usled velikog predratnog interesovanja za Istoriju SKP (b) bilo je ak predvieno da se deo komunista upoznaje s ovim tivom iz tampanih prevoda, deo iz apirografisanog materijala, a da trea kategorija rukom prepisuje prirunik i prorauje ga. U ratu su pojedini prvaci narodnooslobodilakog pokreta znali rizikovati ivot da bi spasili zalihe ove knjige da ih ne zapleni neprijatelj. Ovaj sakralni odnos prema tekstu, krajnje vulgarizovanom i falsifikovanom s istorijske take gledita, nastavio se i posle rata. Poznato je da su izgraeni komunisti uglavnom poseivali kurseve na kojima se izuavala istorija SKP (b). Meutim, postoji jedna znaajna injenica emancipativnog znaenja, jer je u sklopu partijskih programa izuavana i istorija narodnooslobodilake borbe i izgradnje nove drave. Istorija jugoslovenske revolucije je praktino postajala pandan istoriji SKP (b), iako se to nije naglaavalo. Postojalo je jedno saznanje, koje nije uvek snano eksplicirano, da naspram oktobarske revolucije stoji jugoslovenska revolucija (koja se kao takva jo nije kvalifikovala). Tek je Peti kongres KPJ stavio do znanja, pored zaklinjanja Staljinu i Sovjetskom Savezu, da je u jugoslovenskom sluaju re o revoluciji. Krajem 1943. poinje postupno izgraivanje Titovog ugleda paralelno sa staljinovim kultom. Politbiro CK KPJ je ve posle drugog zasedanja AVNOJ-a, s potpisima A. Rankovia i M. ilasa, upuivao pisma zemaljskim rukovodstvima da uzdiu Tita kao dravnika i vojskovou. Ova praksa e se nastaviti i posle rata povodom Titovog roendana, prvo u uem partijskom krugu, i u drugim optim sveanim prilikama. Tito je povodom izuavanja istorije SKP (b) stavljao 1947. do znanja da je to bez onoga to se kod nas zbiva jalov posao. Neto se novo kod nas zbiva. Ima kod nas, u naem razvoju, itav niz novih puteva. Ima novih puteva u izgradnji socijalizma. Ti putevi po sutini ne protivuree razvoju u SSSR-u." Tito je smatrao da se istorija SKP (b) mora izuavati, naroito od strane rukovodilaca, ali ne i ablonski. Teorijska i ideoloko-politika aktivnost je, principijelno gledano, polazila od prakse Jugoslavije i neposrednih zadataka KPJ. No, postojanje iskustva SSSR-a, idealizacija njegovog ureenja, ideoloko-politika bliskost KPJ i SKP (b) izazivali su veliki interes za izgradnju sovjetske drave i razvoj sovjetske ekonomike. Stoga ne zauuje to se iz Moskve trai literatura o ovim pitanjima. Ali, osobeni revolucionarni put Jugoslavije nije


41

mogao potisnuti jugoslovensko iskustvo. Vlajko Begovi pie, tim povodom, Borisu Ziherlu u Moskvu: Besumnje mi trebamo reavati naa pitanja prema naim uslovima i mogunostima, ali mnogo e nam vredeti i sovjetsko iskustvo". To sovjetsko iskustvo se upoznavalo neposredno, ako se imaju u vidu rukovodioci koji su izvesno vreme boravili u SSSR-u, a zatim na osnovu literature sovjetskog porekla, najveim delom preko propagandnih broura iz oblasti teorije partije, politike ekonomije, sovjetske drave, filozofije i istorije, pedagogije i sline literature. Najee je bila re o uproenim analizama, vulgarnim interpretacijama, glorifikacijama sovjetskog iskustva i Staljina; danas moe izgledati udno s kakvim su divljenjem u partijskim redovima prihvatane, analizirane i slavljene knjige i broure krajnje primitivnog sadraja. Tek su vlastita praksa i istorijsko iskustvo, sa sazrevanjem saznanja da je u sovjetskom sluaju re o Staljinovom izneveravanju revolucije i socijalizma, vodili razgranienju jedne autentine revolucije sa svojom birokratiziranom bliznakinjom na drugoj strani. Oktobarska inspiracija je bila sadrana i u jugoslovenskoj revoluciji, ali je ova izvedena na specifian nain u uslovima drugaije istorijske situacije u uslovima drugog svetskog rata, koji se 1941 1945. redukovao na sukob faizma i antifaizma u svetskim razmerama. Do raskida 1948. Staljinov autoritet i istorijski kult SKP (b) se nisu dovodili u pitanje. Jugoslovenski politiari i naunici nisu se do sukoba sa IB-om bavili ozbiljnije analizom i uoptavanjem vlastitih iskustava: Partije, revolucije, drave, socijalistike izgradnje. Njihovu energiju odnosila je mahom praktina aktivnost. Uglavnom se tretiralo pitanje narodnooslobodilake borbe, federacije, narodnih odbora, u radovima, govorima i istupanjima rukovodeih komunista, Tita, Kardelja, ilasa, Moe Pijade i drugih, ije je sabrane lanke objavljivala Kultura ili su bili publikovani u organu Komunist i Partijska izgradnja. Bez obzira na znaajne opservacije i ukazivanje na originalnost oblika u okviru optih zakonomernosti re je o nedovoljno produbljenim i argumentovanim analizama. Praktina reenja bila su, uz neposrednu politiku borbu, domininantna preokupacija. Kadrovi su bili usmereni prema iskustvu SSSR-a, kao uzor-zemlje, i jedine koja je poznavala zakonitosti socijalistike izgradnje. Jugoslavija je ba preplavljena sovjetskom drutvenom i politikom literaturom, koja je bila optereena citatologi-


jom klasika marksizma i lenjinizma u koje se raunao i Staljin, kao jedan od protagonista marksistike misli deskripcijom institucija i prakse, apsolutizacijom sovjetskog iskustva, vulgarnim zakljucima. Znaajne pojave, koje je na povrinu izbacio drugi svetski rat, pojava novih socijalistikih drava, fenomen jugoslovenske i albanske revolucije, svetski proces dekolonizacije, pojava tree tendencije u vidu do jue zavisnih zemalja koje su stupale na put nezavisnosti) nisu uopte, ili su jako malo zanimale sovjetske pisce i teoretiare. Komunistiki teoretiari, uglavnom iz vrha partije, bili su ogranieni tenjom da ne istravaju u tumaenju svojih iskustava, kako se ne bi izlagali nepotrelanom riziku kritika iz Moskve koja je preutno imala mandat na razradu i razvijanje teorijske misli, pre svega genijalni Staljin", koji se meao u sve drutvene probleme i sve sfere nauke, ukljuujui genetiku i filologiju, filozofiju i politiku ekonomiju, a da ne govorimo o zatiti" doslednog potovanja misli i dela klasika. Sovjetski pisci su razraivali date ocene, tako da je njihovo delo dilo u stvari privezak propagandnog aparata ili banalna vulgarizacija. Smisao drutvenih nauka nije bio u otkrivanju protivurenosti odreenoga razvoja ve u razradi shematskih formula politike. U jugoslovenskom sluaju, na poetku izgradnje nove drave i drutva, sticale su se neke nepovoljne pretpostavke. Staljin je bio meunarodna arbitraa i merilo pravovernosti ideoloke ortodoksije kao najvanijeg sadraja u delu drutvenih nauka, to nije moglo mimoii ni jugoslovenske komuniste; iskustvo jugoslovenske izgradnje novih odnosa" bilo je isuvie kratko da bi se mogle uoptavati tendencije vezane za karakter drave, protivurenosti prelaznog perioda, odnosa partije i drave, drave i privrede, partije i masovnih organizacija, opasnost od birokratskog centralizma; deo istaknutih komunistikih intelektualaca, koji su inili mozak partije pre rata, bili njeni lucidni publicisti, stradali su za vreme rata, budui likvidirani od ustaa (August Cesaree, Boidar Adija i drugi), poginuli u narodnooslobodilakoj borbi (Veselin Maslea), stradali u starinskim istkama (Sima Markovi, Filip Filipovi, Josip Ciinski, odnosno Milan Gorki, i drugi). Najtea jeres se svodila na iskrivljavanje" partijske linije, pogaajui naroito one koji su je izopaavali" ili namerno" iskrivljavali. Ta linija svodila se posle osloboenja na obezbee-


41

nje narodnog jedinstva, na organizaciju nove drave, nove kulture i nove privrede. Drugu kategoriju devijacionista inili su nosioci shvatanja koji su gledali olako na sve, povrno, zagovarali apolitinost, zabavnost, bezidejnost, koji su svojim neodgovornim ponaanjem i prilaenjem uspavljivali mase", ometajui da one postanu svesne tekoa i da se priue tekoama" koje su pred njima stajale. Pod ovu kategoriju svrstavani su hvalisavi, koji su naduvavali svoje uspehe, drali nekritika predavanja ili pristupali dravnim, kulturnim i privrednim problemima bez neophodne ozbiljnosti, savesnosti, potenja i nesebinosti, nespremni da podrede sebe interesima masa". Oni su delovali uporedo sa ljudima koji su prihvatili ideologiju partije, kao i sa onima koji su zadravali neprijateljska shvatanja. U antisektakom prilazu Partija je zahtevala da se ne udara" na ljude koji su bili potencijalni saveznici politike koju je ona sprovodila. Na drugoj strani, izbijala je jedna prosvetiteljska i politiko-utilitarna linija popravljanja ljudi, njihovog pridobijanja, prevaspitavanja". Glavna linija razgranienja sadrana je u pozitivnom odnosu prema novoj Jugoslaviji i podupiranju" njenog razvitka. U novoj fazi razvitka krajem 1946, sa zavravanjem obnove i prelaenjem na industrijalizaciju, za koju su se pripremale osnovne pretpostavke saniranje ratnih razaranja, normalizacija privrednog ivota, ustavno-politika stabilizacija, meunarodno uvrenje pozicije posle zakljuenja mirovnih ugovora 1947, nacionalizacija koja je oznaila i formalnu eksproprijaciju velikih preduzea, domaih i stranih agitacija i propaganda, kao segment partijske organizacije i delatnosti, nisu mogle da ne podlegnu odgovarajuim promenama. Panju je sve vie privlaio propagandno-politiki ivot u velikim industrijskim centrima. Promena je bila uslovljena samim tim to se radnika klasa sve vie razgranjavala, postajala sve brojnija, a sa industrijalizacijom zemlje oekivalo se njeno novo poveanje u saglasnosti s optom promenom drutvene strukture Jugoslavije. Meu tim masovnim organizacijama u centru panje se nalazio Sindikat kao organizacija radnike klase. Sindikati su imali da postanu, uporno se ponavljalo, transmisioni kai", kao refleks Staljinovog uenja o karakteru ove organizacije u socijalizmu, za razvijanje politiko-prosvetnog rada meu ostalim masama. ->Ne treba nikad izgubiti iz vida uenje Lenjina i Staljina o


sindikatima kao koli komunizma." Proglaavajui politiko-prosvetni rad u sindikatima kao najvaniji zadatak koji partija mora vrsto uzeti u svoje ruke, uporedo je ukazivano na neophodnost postavljanja materijalnih uslova da bi se on mogao odvijati (prostorije, klubovi, bibilioteke). U organizaciji ideolokog rada lanstva naglaavao se znaaj nejednoobraznih formi: od individualnog do kolektivnog rada, osnivanja dopisnih partijskih kola, veernjih kurseva, kruoka, seminara pri viim komitetima (centralnim, pokrajinskim, oblasnim i okrunim), do kolektivnih konsultacija, kontrole i provere znanja, propitivanja, diskusija kao sastavnog dela ideolokog uzdizanja; vodilo se rauna o vremenu organizacije kurseva, izboru konkretne politike teme na seminarima, stepenu znanja uesnika. Sadrajno gledano tri kruga problematike su bila najei predmet politikog obrazovanja: oblast marksizma lenjinizma, narodnooslobodilaka borba i novi dravni ivot. SKOJ se, na podsticaj Partije, angaovao na vaspitavanju lanstva Narodne omladine u smislu unoenja" marksizma lenjinizma meu svu omladinu. Za najveeg neprijatelja je proglaena apolitinost, pa makar na priredbama, zabavama ili u fiskulturi. Rukovodstvo SKOJ-a je krajem 1946. stajalo na gleditu da celokupna politika agitacija (zidne novine, priredbe) mora da bude na liniji marksizma. Sastanci SKOJ-a su tretirani kao sastanci elitne organizacije" koja svu ostalu omladinu vodi napred. Na tim sastancima postavljane su partijske direktive, davana tumaenja o Partiji i njenom putu, njenoj istoriji, koja ire mase i Narodna omladina ne mogu ni da razumeju. Na drugoj strani, uvlaenjem to ireg kruga omladinaca na nivo mladih koji prihvataju marksizam, kao antisektaku orijentaciju uz pomenute elitistike ograde koje govore o shvatanju avangarde koja se izdvaja morao se kod lanova SKOJ-a razvijati lik komuniste, karakterne i moralne osobine, koje bi im pomogle da postanu komunisti. Teorijsko i ideoloko-politiko obrazovanje u Armiji razvijano je preko kurseva i slanjem u partijske kole. Od ukupnog broja komunista u Armiji na politike i vojne rukovodioce odlazilo je 85% a na osnovnu boraku masu svega 15% lanova KPJ. Osnovno jezgro Armije posle rata i prvih demobilizacija sainjavali su uesnici prve tri godine narodnooslobodilakog rata (21%). Na drugoj strani u Armiji su se posle oslo-


4 1

boenja nalazili i vojnici koji su u toku rata sluili u neprijateljskim formacijama. Agitaciono-politiki rad u Armiji je usmeravan ka suzbijanju ovinizma, i pravilnom odnosu prema borcima pripadnicima nacionalnih manjina i spreavanju izdvajanja pojedinih nacionalnosti u okviru jedinica. Radilo se na usvajanju plana vojno-politike nastave, marksistike izgradnje stareina, podizanja nivoa obrazovanja i kulture armijskog sastava. Ovaj rad u Armiji je poetkom 1946. nosilo 300 aktiva predavaa sa 7.500 oficira. Koriene su raznovrsne forme: brigadni bilteni, informacije, armijska tampa, radio-emisije, izlobe, povremena objanjenja. Radilo se na opismenjivanju boraca, strunom osposobljavanju stareina (zavravanje kola, upuivanje u vojne akademije u zemlji), i slanju oficira i generala na vojne akademije SSSR-a. Teorijski rad obuhvatao je i kadrove najvie uprave, saveznih ministarstava i komiteta. Partijski komitet pri Saveznoj vladi je 1947. rukovodio s 24 kursa: 19 za prouavanje istorije SKP(b) (po etapama), tri kursa istorije SKP(b) (po problemima), jedan kurs za prouavanje istorije NOB. Vie je nego upadljiva nesrazmera u prouavanju istorije SKP(b) i istorije NOB, odnosno problematike nove Jugoslavije, koja se ocenjivala kao neprirodan" odnos suprotan naim potrebama", tim pre to se istoriji SKP(b) prilazilo kao istoriji-hronologiji", s gomilama dogaaja, godina, trajkova, mesta. Ova hronoloko-faktografska verzija postajala je sama sebi cilj umesto da pomae shvatanju marksistiko-lenjinistikog iskustva boljevike partije". Moglo je samo da se konstatuje sledee: Jasno je da se ovakvim metodom koji blijedo otkriva unutranju logiku dogaaja i ne istie teoretske i taktike probleme u prvi plan i u pravoj mjeri, ne mogu pravilno vaspitati komunisti da bi odnijeli sa kursa neko marksistiko iskustvo, koje bi koristili u praktinom radu." Sistemsko i plansko izuavanje osnovnih pojmova marksizma-lenjinizma smatrano je pretpostavkom na dosta mehaniki nain pravilnog sprovoenja politike Partije po sektorima ekonomskog, drutvenog i dravnog ivota". Od komiteta i partijskih elija traeno je februara 1946. da usvoje novi kurs u pogledu individualne teoretske izgradnje", pri emu se mislilo na pronalaenje odgovarajuih oblika samoizgradnje" elija i konkretizacije programa. Kritikovala se jednostranost u smislu prouavanja tekih teoretskih pitanja" i


korienja jednostranog metoda, bez diferenciranja rada u elijama, ustanovama i na univerzitetima. Agitrop je u Nacrtu plana za igradnju partijskih kadrova zahtevao orijentaciju na organe partijske tampe, koja e vriti odgojnu ulogu u podizanju politiko-teoretske svijesti". Pri samoizgradnji" moralo se voditi rauna o aktuelnosti tema; prvenstveno su se imala obraivati pitanja iz marksizma-lenjinizma koja bi lanstvu osvetljavala svakodnevne probleme. Ideoloko vaspitanje se imalo kretati u tri pravca: u smislu partijske izgradnje, upoznavanja ekonomske i dravne politike i podizanja strunosti i opte kulture. Predvieni program je razlikovao seoske elije, partijske elije u gradovima i fabrikama, okrune, kotarske i mesne komitete i partijske jedinice sa viom teoretskom svijeu". Predmet razrade su bili aktuelni lanci centralne tampe. Ideoloki rad je postajao sve naglaeniji sa prelaskom na novu fazu obnove i pripremanje pretpostavki budue industrijalizacije. Strogo je vezan za izvravanje zadataka pred kojima se nalazila partija. Otuda i njegova krajnje utilitarna sadrina. Nije re o emancipaciji, u prvom redu ideoloko-politikoj i kulturnoj, ve obezbeivanju realizacije programa KPJ u izvoenju obnove i stvaranju osnova za prelazak na novu etapu izgradnje. Ideoloko-politika komponenta je sastavni deo mobilizacije masa i izvrenja neposrednih partijskih i dravnih zadataka. Analiza programa za ideoloko-politiki rad i razne kurseve otkriva siromatvo teoretskih pogleda na razna aktuelna pitanja dravno-pravne izgradnje i razvoja Partije. Manje-vie je re o uoptavanju najneposrednijeg iskustva, ili ponavljanju nekih optih mesta iz sovjetskog iskustva. Historija SKP(b) je zauzimala najvii rang u oblasti literature o partiji novog tipa", zajedno sa Rankovievim lankom o organizacionom pitanju KPJ, odnosno napisom o masovnom partijskom radu Mihaila Kalinjina. U prometu su se nalazile bezbrojne sovjetske broure, pune frazeologije i neviene simplifikacije problema, koje nisu odgovarale jugoslovenskoj stvarnosti, a po svom niskom nivou odbijale mislei svet. Meu jugoslovenskim prilozima za razna pitanja dominirali su lanci i govori rukovodioca KPJ, napisi u Borbi i drugim listovima (Naprijed, Vijesnik. . .). Problematika federativnog ureenja razmatrana je na osnovu govora i lanaka Josipa Broza Tita i Edvarda Kardelja. Ve za oblast Komunistika partija partija novog tipa" i

KPJ

U

POLITIKOM

SISTEMU

I

UNUTRANJOPOLITIKI

ODNOSI

4

1

elija, o lanstvu Partije i organizaciona struktura Partije" predvieni su kao literatura Staljinov rad 0 osnovama lenjinizma" (glava o partiji), broura Kosoja Organizacioni principi boljevizma i Titov lanak iz vremena rata Narodnooslobodilaka borba i organizaciono pitanje Partije", objavljen u Proleteru 1942. godine, Organizaciono pitanje" A. Rankovia, i lanak Sretena ujovia Za istou i boljevizaciju Partije". Pored jugoslovenskih politiara i drugih autora, koji su tretirali odgovarajue teme u tampi, preporuivali su se za razradu prilozi G. Dimitrova (0 kadrovima"), Staljina (Odabiranje kadrova, njihovo isticanje i raspodjela"), Lenjina (0 porezu u naturi", gde je bilo rei o zadacima u ekonomskoj izgradnji" i 0 narednim zadacima Sovjetske vlasti"). Prilikom tretmana zadrugarstva i agrarnog i seljakog pitanja preovlaivala je opet literatura Lenjina, Staljina, Karpinskog (Sta su kolhozi"), sa lancima iz Borbe (Projekat Ustava i zadrugarstvo") i napisom A. Hebranga Osnovni principi zadrugarstva" u istom listu. U delu programa 0 dravi", uz radove Lenjina (Drava i. revolucija") i Kardelja (0 Ustavu FNRJ") isticao se prilog A. Viinskog Sovjetska drava drava novog tipa". Postojea analiza jasno pokazuje meavinu tematskih ciklusa, izvora i literature, koja je obuhvatala vodee jugoslovenske politiare, sa klasicima, ali i sovjetske propagandiste, profesore i teoretiare" poput Viinskog. Septembra 1946. CK KPJ je otro kritikovao nedostatke" u idejno-politikom radu u direktivi 0 daljem radu na ideolokom i politikom podizanju komunista i ideolokom i politikom podizanju radnih masa". Svi pomenuti nedostaci" su registrovani ovim redom: nedovoljna borba za ideoloku istotu i liniju partije, nedovoljno razvijen ideoloki, politiki i kulturno-prosvetni rad meu radnicima, zanemarivanje svakodnevnog konkretnog rada na selu, neplanski rad meu inteligencijom, ablonski rad s lanovima partije. Karakteristino je da su sva ova postanovljenija" CK KPJ donoena u trenucima kada se partija spremala za prelaz na novu fazu razvitka. Podrazumevalo se, s obzirom na njenu drutvenu poziciju, da ona trai maksimalno zalaganje lanova i drutva u celini za realizaciju osnovnih zadataka koji su predstojali. Linija" Partije je svetinja, a najvee svetogre njeno izopaavanje". Odbrana tekovina narodnooslobodilake borbe je neprikosnovena, a sa njome i linija izgradnje i svestranog podizanja zemlje". Otuda


je trebalo ukloniti sve ideoloke i politike smetnje na putu tog razvitka. ablonska strana ovih direktiva, renik, frazeologija, vrednosne ocene pojava manje su zanimljive sa stanovita cilja i prestrojavanja partijskog rada pred narednim zadacima na kojima se insistiralo. Ali, u umi ovih ocena i terminologije nije teko izdvojiti inkriminaciju apstraktnog, kabinetskog reagovanja na pojave smetnji" proboju linije, ili raspravljanja u zatvorenom krugu". Izraz specifinog partijskog odnosa prema inteligenciji ogleda se u pojmu prevaspitavanje". Kritika je pogaala i nerazumevanje karaktera masovnih organizacija, naroito Sindikata. Kae se: Skoro itav agitaciono-propagandni i kulturno-prosvetni rad partije i odgovarajuih partijskih ustanova odvija se organizaciono izvan sindikalnog pokreta i sindikati nisu u potrebnoj meri iskorieni kao transmisija i kao sabiralita za najiri masovni, ideoloki, politiki i kulturno-prosvetni rad." Komunistima se prigovaralo da ne posveuju dovoljno panje vanpartijskim masama, ne vodei rauna da desetine hiljada nelanova partije radnika, intelektualaca, pa i seljaka, ele da se naoruaju uenjem Marksa Engelsa Lenjina Staljina . . . " Partija se izjanjavala za prevaspitavanje" ljudi koji su podupirali drutveni razvitak, ali je otrica partijske kritike" pogaala niz izama" i njihovih nosilaca, koji namerno iskrivljavaju marksizam lenjinizam. Ideologija pred predstojeom industrijalizacijom nije mogla mimoilaziti ulogu radnike klase i sindikata. Sindikati", kae se u pomenutoj direktivi, treba da poslue kao transmisioni kai za razvijanje masovnog politiko-prosvetnog rada meu ostalim masama. Ne treba nikada izgubiti iz vida uenje Lenjina i Staljina o sindikatima kao koli komunizma." Da bi se individualizirao ideoloki rad, zavisno od svojstva pojedinca, predlagala se cela jedna mrea ustanova, formi, metoda rada, kakve su dopisne partijske kole, veernji kursevi, kruoci, seminari, od ega su neke forme bile primenljive i za nelanove partije. Ali iz novih zadataka je proizilazilo i proirenje agitaciono-propagandnog aparata pri komitetima i partijskim elijama. Ideoloki rad je nailazio na najvee prepreke u sredinama gde je bilo dosta nepismenih, polupismenih i slabo obrazovanih komunista. Pri Narodnom frontu stvorena su 1946. propagandna odeljenja za rukovoenje agitacionim radom u masama i


4 1

objedinjavanje svih oblika kulturno-prosvetne delatnosti. Agitacija i propaganda obuhvatale su popularisanje raznih tekuih i trajnijih mera, kako politikih, tako i ekonomskih (zakonodavstvo PNS, agrarnu reformu, Ustav FNRJ, odluke Mirovne konferencije, znaaj produktivnosti rada, zadrugarstvo, poresku politiku, otkup, setvu). Rad u oblasti agitacije i propagande imao je karakter kampanja sprovoenih po direktivama najviih partijskih organa. Uoi prelaska na plansku privredu, novembra 1946, CK KPJ je Odlukom o daljem radu na ideolokom i politikom podizanju radnih masa formulisao nove zadatke na polju ideolokog obrazovanja. Proraivanje prvog petogodinjeg plana pretvorilo se u svenarodnu kampanju, koju je podravala tampa. Pored kulturnih priredaba, agitaciono-propagandni aparat je kontrolisao izdavanje knjiga za omladinu i literature uopte, kao i tampu, bilo sam, odobravajui upotrebu hartije i tampanje, ili preko rukovodilaca izdavakih kua, koji su se nalazili u agitaciono-propagandnim komisijama, odnosno s njima bili u vezi. Informativna sluba je centralizovana u Odeljenju za tampu Predstavnitva vlade FNRJ. CK KPJ je odlukom od 10. avgusta 1945. preuzeo rukovoenje partijskim organizacijama u Jugoslovenskoj armiji preko Politikog odeljenja (Uprave) Ministarstva narodne odbrane. Poslovima narodne odbrane bavile su se Vojna komisija pri CK KPJ, obrazovana jula iste godine, i vojne komisije pri nacionalnim i pokrajinskim rukovodstvima; one su ukinute aprila 1946. pretvaranjem Vojne komisije u Vojni savet, s Josipom Brozom Titom na elu. uvajui integritet teritorije i nezavisnost Jugoslavije, Jugoslovenska armija je, istovremeno, bila snaga koja je odluujue uticala na vrstinu unutranjeg poretka. KPJ je u oruanim snagama drala sve rukovodee pozicije. Na preko pola miliona boraca po zavretku rata, nakon demobilizacije, dolazilo je 100.000 komunista, preko 8.000 kandidata i 106.197 lanova SKOJ-a. Jezgro Armije nakon rata i prvih demobilizacija sainjavali su uesnici narodnooslobodilake borbe. Princip demokratskog centralizma, na kome je poivala organizacija KPJ, izraavao se u rukovoenju iz jednog centra, potinjavanju manjine odlukama veine, odgovornosti komunista za lini rad pred partijskim organizacijama, i izbornosti rukovodeih organa, uglavnom formalizovanoj. Prevaga centra-

'J

O


listike komponente nad demokratskom obezbeivala je KPJ da koncentrie snage i napor lanstva na osnovna pitanja. Situacija u kojoj je ona delovala odreivala je i stepen demokratizacije unutarpartijskih odnosa. Otrinu ovog centralizma lanstvo je primalo kao istorijsko-politiku realnost. Dinamika promena nakon rata u politikoj i ekonomskoj strukturi drutva stvarala je oseanje da je ostvarenje ciljeva socijalizma vezano za najbliu perspektivu. Nain donoenja i sprovoenja politiko-ekonomskih mera podreivan je njihovom sadraju. lanstvo nije uestvovalo u donoenju odluka i stvaranju partijske politike, ali se poistoveivalo s tom politikom izvravajui je. Proces sraivanja partijske i dravne vlasti u ratu nastavio se i u uslovima obnove i industrijalizacije zemlje, vodei stvaranju i personalne i realne unije izmeu KPJ i drave. U partijskim rukovodstvima stvoreni su sektori rada koji su pokrivali celokupnu problematiku dravnih poslova i aktivnosti masovnih organizacija (sektori za narodnu vlast, masovne organizacije, agitaciju i propagandu). Partijski aparat se pretvarao u kopiju dravnog. KPJ je usmeravala drutveni razvitak preko dravnih organa i novog zakonodavstva. Zakljuci rukovodeih partijskih tela obavezivali su sve dravne organe. Izgraena na principu proizvodno-teritorijalne organizacije, KPJ je u svim sredinama gde su radila preko tri njena lana imala elije. Njen metod rada odreivala je injenica to su se partijsko i dravno rukovoenje sjedinjavali. Rukovodei komunisti stajali su na elu i dravnih organa i masovnih organizacija. Proces srastanja partije i drave, praen profesionalizacijom partijskog rada, naao je nov organizacioni izraz u strukturi KPJ donoenjem odluke Centralnog komiteta a

Branko Petranovic - Istorija Jugoslavije - III Knjiga

Text of Branko Petranovic - Istorija Jugoslavije - III Knjiga

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 12

Branko Petranovic - Istorija Jugoslavije - I Knjiga

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I 8

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 15

Urban Petranovic

A ko si ti? - delfi.rs · PDF fileUdruženje glumaca Kraljevine Jugoslavije dodelilo je zlatan prsten Dobrici Miluti-noviću, ... Branko Pleša, Danilo Bata Stojković, Marija Crnobori,

133366831 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I Knjiga

Дипломски рад: Београдска штампа о ...147.91.75.9/manage/shares/ZRAD/IS3110181435.pdf · 2018-10-31 · 1 Branko Petranović, Istorija Jugoslavije Prva

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I 1

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I 3

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 7

Bogomili, Crkva Bosanska i Krstjani - Bozidar Petranovic

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I 7

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 1

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 10

Branko Petranovic - Istorija Jugoslavije - II Knjiga

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 3

Enciklopedija Jugoslavije

Bogoljub Petranovic - Srpske narodne pjesme iz Bosne

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije III 17

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 9

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 16

Ekonomika Osiguranja Andrijasevic Petranovic

L´Homme extra...2008/01/19 · Branko Petranovic´, Istorija Jugoslavije 1918–1978 [Geschichte Jugoslawiens 1918–1978], Belgrad 1981, 220 oder Lampe, Yugoslavia, wie Anm. 13,

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije I Knjiga

Bozidar Petranovic Bogomili Crkva Bosanska i Krstjani

branko petranovic - istorija jugoslavije 1918-1978.pdf

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 6

[]a második világháborúban · 1 Sándor király fordulatának körültekintô leírása: Branko PETRANOVIC: Istorija Jugoslavije 1918–1978.Nolit, Beograd, 1980. 164–165. 2

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 5

Documents

Branko Petranovic - Istorija Jugoslavije - III Knjiga

Text of Branko Petranovic - Istorija Jugoslavije - III Knjiga