Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 2

8/2/2019 Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 2

1/43

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJEI USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA

Hitlerova odluka 27. marta 1941. da napadne Kraljevinunije predviala samo unitenje jugoslovenske vojske i okupaciju

jugoslovenske teritorije, ve i razbijanje Jugoslavije kao drave.Posle njenog vojnog poraza, Nemaka, Italija, Maarska iBugarska ile su na nasilno pravno sticanje posednute teritorije,zasnovano na shvatanju debelacije, zapostavljajui ne samoinjenicu da je prinudno okonanje dravnosti neodrivo sastanovita meunarodnog prava ve i da je vlada KraljevineJugoslavije objavila da nastavlja rat. Stvaranjem zavisnihreima i nesamostalnih dravnih tvorevina na tlu Kraljevine utoku rata Nemaka i njene saveznice uvrivale su shvatanje o

gaenju jugoslovenske dravnosti. Faistike sile prilazile surazbijanju Kraljevine kao navodnom ispravljanju nepravdeversajskog sistema, izjavljujui da unitavaju jednu vetakudravnu tvorevinu, da kanjavaju Srbe kao jezgro te drave i danacionalno oslobaaju porobljene narode u njoj, a u stvari suzadovoljavale svoje teritorijalne aspiracije, izgraene na toboeistorijskim i etnikim obrazloenjima.

Kao vodea sila osovine, vojno najjaa i, posebno, posle 27.marta najzainteresovanija za brz napad na Kraljevinu Jugosla-viju Nemaka je davala inicijativu za njenu deobu i dravnounitenje. Opta Hitlerova odluka da se Jugoslavija vojno idravno razbije, poznata kao Generalni plan, razraena je u

internom nacrtu o organizaciji uprave na jugoslovenskom podruju 6. aprila u organima Treeg Rajha. Nova Hitlerovadirektiva, pod nazivom Privremene smernice za podelu Jugo-slavije, od 12. aprila 1941, koju je potpisao feldmaral Vil-helm fon Kajtel, takoe je otkrivala odluujuu ulogu Ne-make u toj deobi. Smernice su predviale da se Gorenjska,Donja tajerska i slovenaki deo Koruke prikljue TreemR a j h u , da Baka, Baranja i Prekomurje pripadnu Maarskoj, da


2/43

U NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

Banat, podruje rudnika Bora s okolinom i Stara Srbija potpadnu pod nemaku vojnu upravu, da se Makedonija pripojiBugarskoj i da Hrvatska postane nezavisna drava. Politikouobliavanje Bosne i Crne Gore preputeno je Italiji. Vodeauloga Nemake u definitivnom politikom i ekonomskomureivanju osvojene teritorije i odluivanju o njenoj sudbini uokvirim^ novog poretka" ponovo je potvrena u Beu 2122.aprila 1941, prilikom razgovora Joahima fon Ribentropa iGaleaca ana, bez obzira na nemaka uvaavanja italijanskih idrugih saveznikih intervencija za popravljanje granica i proi-renje politikih kompetencija na teritorijama koje su bile predmet deobe posle aprilskog vojnog sloma Kraljevine.

Ve i najsumarnija analiza ovih direktiva, saveznikihdogovora i intervencija pokazuje nemako odstupanje od prvo- bitnih reenja, predloenih na poetku aprilskog rata, kao isukobe interesa prilikom podele jugoslovenske teritorije. Dok je pomenuti nacrt od 6. aprila govorio o ustanovljivanju Hrvatskekao autonomne drave" pod maarskim uticajem, dakleiskljuujui italijanske pretenzije, dotle su Privremene smerni-ce polazile od organizovanja Hrvatske unutar narodnosnihgranica" kao nezavisne drave. Prilikom bekih razgovora Nemaka je Italiji prepustila politiki ut icaj u Hrvatskoj,uvaavajui nameru Italijana da s ovom uspostave personalnuuniju, iako se samade factonije odrekla vojnog i ekonomskog prisustva u hrvatskoj zemlji, pogotovu ne u svojoj vizijisutranje Evrope pod nemakim vodstvom. Nacrt takoe nije predviao proirenje italijanskog uticaja na Bosnu, koja se kaoitalijanska interesna zona pominje tek u Privremenim smerni-cama, iz ega bi proizilazilo da stvaranje Hrvatske u narodno-snim granicama" nije obuhvatalo bosansku zemlju.

Okupatori su porazili Kraljevinu Jugoslaviju, raskomadalidravnu teritoriju, razbili postojei sistem vlasti, integriui usastav okupacionog aparata deo ustanova i organizacija koje su

sa njihovog stanovita bile primenljive (banovine u Srbiji,sreska naelstva, optine, andarmeriju, deo policijskih snaga,itd.). Teili su prilikom podela da zavade njeno stanovnitvokako bi trajno spreili obnovu vojno poraene drave. Poredfavorizovanja, odnosno diskriminacije odreenih nacionalnih ietnikih grupa, unitenju Jugoslavije za veita vremena trebalo je da poslui i ekonomska politika. Jugoslavija je izdeljena nadeset jedinica koje nisu obrazovale celine, iako su stekle


3/43

f OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA 2 7

razliiti status. NDH je oduzeta Dalmacija, dok su Makedonijudelili Bugari i Italijani, odnosno njihovi tienici, albanskikvislinzi, nosioci koncepcije velike Albanije. Podeljene oblasti bile su meu sobom izolovane ili slabo povezane, zbog neprija-teljstva kvislinkih grupa ili mnogobrojnih granica, najveimdelom nesposobne za ekonomski ivot. Stoga je Herman Gering ialio zbog razbijanja jedinstvenog ekonomskog prostora. Kaovetake jedinice one nisu odgovarale zahtevima socijalne iekonomske prirode. Kvislinke grupe u prostorno odeljenimoblastima dobijale su raznoliki politiki poloaj i pravni reim.Podela je vrena u znaku potpirivanja i razvijanja ovinizmaizmeu naroda i narodnosnih grupa koje su dotle ivele uJugoslaviji. Izvrena je sistematski i s namerom da se neki odnaroda nau u to nepovoljnijem poloaju. Srbija je bila jedina pod vojnom upravom, optereena ratnim kontribucijama istenjena sa svih strana neprijateljskim dravama i reimima.Veze Milana Nedia sa maralom Antoneskuom mogle su tek delimino da amortizuju zajednike neprijatelje Srbije i Rumu-nije Bugarsku i Maarsku. Nemaka je faktiki imala najjai poloaj na Balkanu, ali je Italija vie nego zagazila u njegovzapadni deo. Uklinjujui se duboko, Italija je doprla na-

domak Vardara i Skoplja. Od Kosova i Metohije Italija je vr-ila pritisak prema Bugarskoj i Srbiji. Forsirajui stvaranjeVelike Albanije, Musolini je obeavao Albancima da e kvislin-ku dravu proiriti predelima Kosova i umurije u Grkoj.Italija je razjarivala kod srpskih krugova postojee strasti naPrizren, kao na srpski Carigrad", a na Kosovo kao kolevkusrpske drave i sredite starostavnih kulturno-istorijskih zna-menja i svetilita. Drei Crnu Goru, ona je kontrolisalastrategijski znaajnu Boku Kotorsku, anektirajui je u sastavCarstva. Na Dalmaciju je isticala pravo" po osnovu etnikihrazloga, iako Italijana nije ni bilo u ovoj oblasti, to su znali i Nemci, i kvaziistorijskih razloga, iza ega je stajao strateki

interes obezbeivanja baza na Jonskom i Jadranskom moru.Ova oblast je za Italiju bila i trajni mostobran za ugroavanje NDH koja joj se ispreila na putu za Podunavlje.

Nemaka politika u okupiranim zemljama Evrope pr ihvata-la je faistike pokrete i organizacije kao prevratnike snage uslubi nemake politike, ideoloki istovetne ili bliske, povezanesa nacionalsocijalizmom i faizmom bez rezerve, spremne naPoslunitvo i izvrenje nareenja, ali im nije iskazivala povere-


4/43

U

NARODNOOSLOBODILAKI RAT I REVOLUCIJA

nje u vrenju javnih funkcija, pretpostavljajui im graanskesnage veih razmera politikog uticaja i ukorenjenje u narodu,koje su se izjanjavale za nemaku politiku. U Francuskoj poslevojnog sloma vlast nije predata malobrojnim faistikim pokre-tima i organizacijama ve pobedniku kod Verdena, maraluFilipu Petenu, koji je u tenji da izvede nacionalnu revoluciju potpuno smetnuo s uma da se u tekuem ra tu radi o sukobufaizma i antifaizma, sila totalitarizma i demokratije, a ne oiskljuivom, vekovnom odmeravanju snaga Nemake i Francu-ske, voenom s naizmeninom sreom. Vlast u prvoj fazi ratanije predata ni Vidkunu Kvislingu, norvekom nacisti, iako mu je do nje bilo i te kako stalo. U zemljama tzv. mediteranskogfaizma vlast su drali Francisko Franko i Antonio de OliveiraSalazar, povezani sa klerikalnim krugovima, i uz oslon navojsku. U Jugoslaviji je posle 27. marta uinjen pokuaj saVlatkom Maekom, s obzirom na uticaj HSS-a, ali koji u toj fazinije uspeo, jer se voa HSS opredelio za ulazak u vladu od 27.marta posle ispunjavanja uslova vezanih za status Banovine.Tek kada nije uspelo izdvajanje Hrvatske iz sastava Jugoslavije putem HSS-a, nemaki opunomoenici u Jugoslaviji su seokrenuli ustaama.

Prilikom deobe Jugoslavije Nemci su oigledno davali prvenstvo svojim vojno-ekonomskim interesima, vezanim za poveavanje ra tnog napora kao najvanije pitanje pred novusudbonosnu kampanju na istoku. Nemaki strategijski interesiogledali su se u nastojanju da zadre najvanije saobraajne ivojne take, s obzirom na pozadinu budueg nemako--sovjetskog fronta, zalee Mediterana i rat u severnoj Africi. Nemci su pod svojom strogom kontrolom drali pruge: Beograd Ni Skoplje i Beograd Ni Sofija, kao i Dunav kojimsu prevozili naftu iz Rumunije. Ovaj koridor" morao se posedovati i brani ti iz vitalnih vojnih razloga. Jugoslavija je, i pre ra ta, u nemakim ekonomskim analizama tretirana kao

zemlja bogata boksitom, hromom, olovom, bakrom, gvoem idrugim strateki znaajnim rudama, umom, stokom i ivotnimnamirnicama, ija je eksploatacija u novim uslovima trebalo da bude maksimalna. Posedujui Trepu i osiguravajui eksploata-ciju rudnika boksita u Dalmaciji i Hercegovini, kao i hroma uMakedoniji, Nemci uopte nisu vodili rauna o razgranienjuliieu saveznicima niti o njihovom politikom prestiu i eko-nomskim interesima. Vodstvo Treeg Rajha nastojalo je da


5/43

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA 2 7

zadovolji svoje inferiorne prijatelje, ali i da ne ugrozi vlastitevitalne vojne i privredne interese, meu kojima odravanjedunavske plovidbe i saobraaja moravskom dolinom, vanom!za veze s Grkom i Mediteranom, a preko Bugarske s MalomAzijom i Bliskim istokom. Nalazei se pred ostvarivanjem plana,,Barbarosa", Hitler je u jugoslovenskom prostoru eleo mir ired, dezangaovanje vojnih snaga koje su uestvovale u napadi-ma na Jugoslaviju i Grku, i njihovo to bre okupljanje na polaznim pravcima napada na SSSR radi obezbeivanja junog boka budueg nemako-sovjetskog fronta . Zarobljavanjemglavnine jugoslovenske vojske, zajedno s komandnim kadrom, injenim odvoenjem u nemake logore kao da su Hitlerove tenje bile ostvarene. Za svaki sluaj, kapitulacionim aktom ipak je predvieno da e se sa svakim onim ko uzme uee u akcijama protiv okupatora postupiti kao sa slobodnim strelcem" (frank-tirerom). Vrhovi Treeg Rajha nameravali su da se pri usposta-vljanju okupacionog sistema na tlu Srbije i Jugoslavije obrau-naju s vinovnicima dogaaja koji su prethodili aprilskomnapadu na Jugoslaviju i, po njima, izazvali ga, posebno s britanskim obavetajnim centrima kao podstrekaima otpora protiv Hitlera. Nemaki napori u Srbiji neposredno posle

aprilske kapitulacije bili su usmereni na razbijanje britanskihobavetajnih i radio-centara i hvatanje izazivaa i voa demon-stracija od 27. marta. U Beogradu su, posle ulaska nemakihtrupa, boravili admiral Vilhelm Kanaris, ef vojne obavetajneslube, i Rajnhard Hajdrih, rukovodilac Glavnog ureda bezbed-nosti Rajha, da bi na licu mesta dali instrukcije za organizacijuobavetajne slube i borbu protiv pijunske mree VelikeBritanije.

Planovi o okupaciji i deobi teritorije Kraljevine Jugoslavije pokazivali su da prvobitna ideja o stavljanju Srbi je (stareSrbije", bez Makedonije) pod vojni reim nije odbaena, i takosvedoili o nemakoj doslednosti u nastojanju da na tom prostoru

zavede vojnu vlast, to e biti jedinstven sluaj u okupiranojJugoslaviji; u nemakim oima, Srbi su bili vodea snaga ustvaranju jugoslovenske drave, njenom odravanju, i akcijinjenih vojnih i politikih inilaca 27. marta. Nemaka Vrhovnakomanda Vermahta je 10. aprila 1941. uputila Uputstvo Ko-mandi 12. armije, nareujui lo postupak sa srpskim ratnimzarobljenicima, pre svega prema oficirima", jer je to narediofirer, gledajui u njima pokretae raskidanja ugovora". Nemci-


6/43


ma su u tome, zahvaljujui optem komaru i depresiji, pomagalertve aktivni oficiri, koji su i posle vojnog sloma izvravalinemaka nareenja. Komandant II armijske oblasti u Sarajevu,armijski eneral Dragomir ivko Stojanovi, izdaje 16. aprila1941. nareenje, sprovodei nareenje komandanta nemakihtrupa, o odravanju reda po ulasku nemakih trupa u Sarajevo.U njegoyom nareenju stoji, izmeu ostalog, da Oficiri aktivnii rezervni, podoficiri, kaplari, i redovi smatraju se ratnimzarobljenicima na otsustvu, s tim da oficiri mogu noivati kodsvojih kua, ali su duni svakoga dana javljati se u KomanduMesta koju vodi nemaki pukovnik g. Beker". NaredbomKomandanta pozadine Vrhovne komande Jugoslovenske vojskeod 17. aprila 1941. upozoreni su podruni komandanti da se pridravaju nareenja nemakog komandanta.

Joahim Ribentrop je bio odluan da Nemaka ne moetrpeti da Srbija ostane arite nemira, smatrajui da Nemcimau izvoenju ovog plana moe ponajvie pomoi Paveli, koji bolje od drugih poznaje zavereniku kl iku" i organizacijeCrne" i Bele ruke". Misija poverljivog Ribentropovog ovekaEdmunda Vezenmajera u Srbiji posle aprilskog rata pokazujeznaaj koji je nemaki vrh poklanjao likvidaciji zaverenikogdrutva" koje je po njima, iz te zemlje uvek irilo nemire.Prilikom parcelisanja" jugoslovenske dravne teritorije uBeu, Ribentrop je 22. aprila 1941. oznaio kao glavni cilj novogureenja na Balkanu spreavanje, zauvek, ponavljanja izdaje"kakvu je Srbija poinila posle pristupanja Jugoslavije Protoko-lu Trojnog pakta 25. marta 1941.

Nemaka je u sprovoenju takve okupacione politike moglada rauna na podrku saveznica koje su uzele uea u ratu protiv Jugoslavije i oekivale zadovoljenje svojih starih r e vizio-nistikih zahteva, na unutranje faistike i ultranacionalistikesnage i na njihovo reavanje nacionalnog pitanja izazivanjemnacionalnih sukoba i raspaljivanjem bratoubilakih strasti do

stepena koji ne bi dovodio u pitanje nemako shvatanje reda imira i iskoriavanje prirodnih bogatstava razdeljene Kraljevi-ne. U Evropi nije bilo nijedne okupirane drave kojoj je Hitler namenio takvu sudbinu kao Jugoslaviji, izuzmemo li ehoslo-vaku izdvajanjem Sudeta 1938, Tiine Slovake 1939. i stavlja-njem eko-Moravske pod nemaki protektorat i podeluPoljske.


7/43

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA2 7

Nemako okupaciono podruje je obuhvatalo povrinu od128.000 km2 sa oko 10 miliona stanovnika, italijansko preko80.000 km2 sa 4 miliona stanovnika, bugarsko 28.230 km2 i1.260.000 stanovnika i maarsko 11.600 km2 i 1.145.000 stanov-nika.

Protivurenost interesa izmeu faistikih sila u vezi sdeobom Jugoslavije davala je peat njihovim odnosima za svevreme rata. Mada su razgranienja izmeu Nemaca i Italijana bila izvrena privremeno u korist Italije, ona nisu uspevala da

prikriju prevlast Treeg Rajha u okvirima nove Evrope" i uobezbeivanju privrednih, politikih i vojno-stratekih interesa.Demarkaciona linija izmeu Nemaca i Italijana povuena je polovinom maja 1941. od stare italijansko-jugoslovenske grani-ce i ila preko Luke, Jeie, Litije, Cerklja, Samobora, Petrinje,Gline, Bosanskog Novog, Sanskog Mosta, Mrkonji-Grada,Donjeg Vakufa, Sarajeva, Ustiprae, Priboja, Novog Pazara,Orlove uke, ar-planine, Tetova, Ohridskog i Prespanskog

jezera. Nemako-italijanske protivurenosti ispoljavale su se posebno na podruju Nezavisne Drave Hrvatske. Nemakiopunomoeni general Gleze fon Horstenau i poslanik ZigfridKae, obergrupenfirer SA" (jurinih odreda" Nacionalsocija-

listike stranke), zastupali su faktiki interese Treeg Rajha i NDH, s tim to je Kae bio i siva eminencija ustakog reima. U predistoriji proglaenja NDH i u neposrednom inu posebnuulogu je odigrao Ribentropov izaslanik Edmund Vezenmajer, poznat kao babica" ove naci-faistike tvorevine ili hrvatskiotac domovine". Italija je anektirala Dalmaciju, stvarajui, pored rijeke, zadarsku i splitsku pokrajinu, koje su se, s bokokotorskom, nalazile pod upravom guvernera Dalmacije uZadru i predstavljale teritoriju tzv. prve zone. Druga zona je bila demitarizovana i prostirala se od anektiranih podruja do planine Pljeivice, atora i Prenja, dok se trea zona protezalado italijansko-nemake demarkacione linije.

Italijanski i bugarski interesi sukobljavali su se na podrujuMakedonije: Bugari su teili da prodru dalje na zapad, posebnoda preuzmu Ohrid, a Italijani da proire uticaj u zapadnojMakedoniji u korist svoje tienice Velike Albanije, kvislinkedrave stvorene jula 1941. godine.

Maarska i Rumunija polagale su pravo na jugoslovenskideo Banata, pozivajui se na potrebu ukljuivanja svojihnacionalnih manjina u sastav matinih drava. Maral Antone-


8/43


sku, koji nije eleo da direktno uestvuje u napadu naJugoslaviju, podneo je memorandum vladi Treeg Rajha traeida se Rumuniji dodeli jugoslovenski deo Banata i da se formiraslobodna Makedonija sa autonomnom oblau naseljenom Ru-munima u Vardarskoj i Timokoj dolini. Od Italijana je traenoobrazovanje koridora dolinom Timoka do nove granice VelikeAlbanije -u cilju uspostavljanja latinske barijere" u blokuslovenskih naroda. Zanimljivo je da je na drugoj strani ustako--bugarsko saveznitvo opravdavano stvaranjem novog sloven-skog sektora" na Balkanu koji bi vre stegao Srbiju, iako jePaveli govorio Hitleru o germanskom poreklu Hrvata. Nareenjem naelnika Generaltaba Kraljevine Maarskegenerala Henriha Verta od 11. aprila 1941. na okupiranimteritorijama zavedena je vojna uprava. Napravljena je razlikaizmeu starosedelaca (koji su na zauzetoj teritoriji stanovali pre31. oktobra 1918. godine), doseljenika i kolonista, koji su

proterivani. Maarski okupatori su se rukovodili principom dase prema Srbima ima primeniti vra ruka nego u svoje vreme prema Rumunima". Jugoslovenski javni inovnici nisu mogliostati na rukovodeim poloajima. Izlaenje novina na srpskom jeziku moralo se odmah obustaviti. Srpske kole mogle su darade privremeno samo na isto srpskoj teritoriji i uz najstroukontrolu. Na zauzetim teritorijama funkcionisali su sudovivojnih jedinica. Rad graanskih sudova (kaznenih i parninih)mirovao je, to je vailo i za unoenje promena u katastarskeknjige.

Na sednici Ministarskog saveta Maarske 13. aprila 1941. jasno je naznaen cilj maarske strategije: okupacija i povratak teritorija do linije Dunava, do hiljadugodinje maarske granicekoja je od Maarske otrgnuta 1918. godine. Poslanik Maarskeu Moskvi Kritofi Joef obavestio je sovjetsku vladu o razlozi-ma maarske vojne akcije protiv Jugoslavije. Kritofi je 12.aprila 1941. posetio Andreja Viinskog, zamenika narodnog

komesara za spoljne poslove, saoptavajui mu da maarskavlada ne moe skrtenih ruku gledati raspadanje Jugoslavije, te je izdala nareenje vojsci da posedne june teritorije koje suistorijski pripadale Maarskoj i koje su Srbi 1918. okupirali bez borbe, i prema odluci Trijanonskog mira dati Kraljevini Srba,Hrvata i Slovenaca". Sovjetska vlada nije odobravala ovuakciju Maarske (koja je ostavila na sovjetsku vladu posebnolo utisak"), tim pre to se Maarska sa Jugoslavijom graniila


9/43

OKUPATORSKA POLITIKAU POROBLJENOJ JUGOSLAVIJI


10/43

1. HITLER U MARIBORU, APRILA 1941.

2. POKRTAVANJE SRPSKOG STANOVNITVA U NDH 3. USTAKA DISKRIMINACIJA SRBA I IDOVA"4. OPSADNO STANJE U BEOGRADU


11/43

5. RASPARAVANJE JUGOSLAVIJE1941. GODINE 1) GRANICEJUGOSLAVIJE PRE APRILA 1841. GODINE2)GRANICE IZDELJENIH TERITORIJA 3)NEMACKO-[TALIJANSKADEMARKACIONA UNUA U NEZAVISNOJ

DRAVI HRVATSKOJ


12/43


13/43


14/43

11. KONCENTRACIONI LOGORIU JUGOSLAVIJI


15/43


16/43


17/43


18/43

** , /, \ *m r / J pNEZAV ISNA DRAVA HRVATSKA -

MINISTARSTVO HRVATSKOG DOMOBRANSTVA ""i"6 LAV II I S TOl II - O DI MI l i t ir *

* B R Z O J A V K A

htd tu- .i-Xiji m god. u -- ^ m i od D.K.P. pod br. 75

Primijeaa u Odsjeku u Sfiniii- -..i 194 - god. u .i.V..-,vsati od D.K.P. Z a g r e b pod br.

SADK. 2AJ DECIFRATAMINISTARSTVU H1VATJKOC DOKOIIAKITVA

G i i V I 3 I 0 i J B

12.Redarstvo BBJN loa oprvalti oko 400 Cianai u

JASSHOVAC,jer prie t i opasnost da se prikljue p o b u n j & n ici* .

I Za px-ijcupi janje Cigana p o t r e b n o 200 d o m o b r a n a , Ice je[ j e mogue odrediti jedino od obuJavatoljakog o s o b l j a 1. a o r aS k e p u k o m l j l i l i mornariSkog 3*lopa,

Usmislu 66 i toke 477 stavka tr*a sluiboraik*na odluku !

Bro.1 5370/Tajno II DOBSifcjKI 3 BOB

Opaxka ddi fre n: /Deifrirao i original unitio: /

--i;uj


19/43

18. POTPREDSEDNIK VLADE NDH DAFER KULENOVI U BOSANSKOJ KRAJINI19. PRIPADNICI 13. SS DIVIZIJE KLANJAJU - U PROELJU BATALJONSKI l ETNI IMAMI

20. JERUSALIMSKI MUFTIJA EL HUSEINI PRILIKOM POSETE SARAJEVU


20/43


21/43

22. CRVENA MARAMICA NA KOJOJ SU IZVEZENA IMENA POSLEDNJE GRUPE LJUDI IZ SOBE SMRTILOGORA NA BANJICI

23. PRED MASOVNO STRELJANJE U KRAGUJEVCU


22/43


23/43

27. NAROD KOZARE PRED KAPUOM JASENOVAKOG LOGORA, JULA 194228. JUGOSLOVENI U LOGORU U NORVEKOJ


24/43

r


25/43


a vojniki ju je napala iako je sa njom samo etiri meseca ranije potpisala ugovor o veitom prijateljstvu.

Ministarski savet Hortijeve Maarske je 15. aprila 1941, polazei od Hitlerovih obeanja (Moete uzeti koliko hoete") ihiljadugodinjih granica", traio teritoriju Banata i Meumur-

je (Sve dotle dok se ne sporazumemo sa Hrvatima, pretenduje-mo na ovu teritoriju"), pri emu se mislilo na pregovore sahrvatskom vladom" o prolaznom putu ka moru (pravcemekenjeZagrebRijeka) kao i o korienju slobodne luke na

Jadranu. Nemci su obeavali Banat Maarskoj, ali su od togaustuknuli suoeni sa opasnou izbijanja maarsko-rumunskogsukoba, ukoliko bi maarska vojska pokuala da okupira ovuoblast. Firer je imao razumevanja i za maarski zahtev zalukom na Jadranu (Rijekom), ali kako se ona nalazila uitalijanskoj sferi uticaja nije obeavao vie od zalaganja da seMaarskoj prizna pravo na slobodnu luku. Horti je zamoljen odHitlera da Maarska odustane od namere da uputi svoje trupe uBanat, poto je Rumuniji zagarantovano da e Banat okupiratisamo nemaka vojska. To nije bio konaan nemaki stav premakasnijim maarskim zahtevima nego samo mera za spreavanjeeventualnih sukoba izmeu maarske i rumunske vojske.

Posedanje Banata Nemcima je odgovaralo i zbog nadzoraove oblasti kao itnice, folksdojera u Banatu, planova da seobrazuje vapska drava, obezbeivanja kontrole plovidbeDunavom. Do stvaranja vapske drave (Donaulanda) nijedolo, jer je Hitler odlagao taj plan za vreme posle rata. Jednovreme se zanosio da preseli vabe u Rusiju" posle njenog poraza, stvarajui od njih uvare osvojenog prostora dudinovskog puta koji je nameravao izgraditi od Urala doUkrajine. Nemci su od jeseni 1940. postali i glavni vlasniciBora. Herman Nojbaher je predviao i stvaranje oblasti okoGvozdenih vrata i erdapa, s tim to bi se na Dunavu izgradiladinovska hidrocentrala. Postojao je i plan da se Beograd

proglasi za nemaki grad i tvravu Rajha koja bi bila brana odazijskih i slovenskih naroda". Ovi planovi raeni su s pozivomna iskustvo princa Ojgena (vojvode Eugena Savojskog) koji jeuoio vanost Beograda i od njega hteo da napravi habsburkucarsku tvravu" i naseli ga Nemcima, ime bi se Srbi odbili odDunava i Beograda".

Komanda IV maarskog kraljevskog domobranskog korpu-sa 14. aprila 1941. izvetavala je kako na zauzetim teritorijama


26/43


gospodare bande etnika", napadaju maarske vojnike, zajed-no sa komitima" (naoruanim civilnim stanovnitvom), to je ustvari nain zastraivanja i opravdanja unitavanja potencijal-nih protivnika, u formi pacifikacije". Civile, uhvaene saorujem, trebalo je na licu mesta streljati. Nemilosrdna odmaz-da nije bila-samo pravo ve i obaveza komandanata. Ovlaenesu komande korpusa da uzmu odgovarajui broj uticajnih i bogatih Srba koji se nalaze na visokim poloajima, i da ih drezatvorene na sigurnom mestu, uz javnu objavu da e ukolikone prestane zulum etnika", kao zastraujui primer", bitistreljan odgovarajui broj talaca. Komandanti su najradikalni- jim sredstvima oduzimali oruje. Kao krajnje sredstvo u pojedi-nim optinama, delovima grada ili elom gradu dozvoljena jeevakuacija mukaraca starijih od 12 godina. Ne treba se libitini masovnog interniranja." Internacija, pre svega Srba, u razne pokretne ili privremene logore tekla je od polovine aprila.Internirana su sva lica opasna po javni red i javnu bezbednost,kao i svi naseljeni Srbi, Jevreji doseljeni posle 31. oktobra 1918,te sva lica opasna sa gledita dravne i vojne bezbednosti.Predvieno je osnivanje logora za priblino 10.000 interniracana teritoriji svake brigade. Najpogodnija mesta za otvaranjelogora bila su naselja kolonista, ije e stanovnitvo ionako bitiinternirano. Za logore su u obzir dolazile i prazne kasarne,fabrike, majuri, skladita. Za vreme pretraga naselja u ciljuotkrivanja etnika i dobrovoljaca" niko nije smeo posle 20hnapustiti svoj stan.

Maarska je ostvarivala suverenstvo" nad zaposednutimteritorijama koje nisu nikada bile priznate kao dobrovoljnootuene. U donetom Memorandumu o najvanijim zadacima uJunom kraju" od vojnih organa se trailo da stvore uslovekoji e dovesti do brojanog, ekonomskog i moralno-politikog

jaanja maarskog elementa na posednutim teritorijama. Maar-ska je sankcionisala faktiku situaciju 16. decembra 1941.

donoenjem zakona o ponovnom prikljuenju osvojenih junihteritorija maarskoj kruni i njihovom ujedinjenju sa ostalimzemljama Maarske, po kome su jugoslovenski graani suprotno meunarodnom pravu i doktrini koja okupacijutretira kao privremeni i prolazni in postali maarski.

Opozicioni poslanik u Parlamentu (Nezavisna partija sitnih posednika) Endri Baji ilinski je pisao 21. aprila 1941. predsedniku vlade protiv prljavog antisrpskog tona" koji ve


27/43

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIHREIMA 2 7

nedeljama kulja" iz maarske tampe. Isticao je da ovakavstepen mrnje Maari nisu ispoljili ak ni u prvom ratu.Osuivao je pevanje preko radija odvratne ratno-hukake prizemne pesme"Stani, stani, pasja Srbijo,koja je 1914. bila pesma budimpetanskog ljama" a ne potenih vojnika",jer smo mi nauili da cenimo i potujemo^ hrabrog srpskogneprijatelja, koji nas je u svemu dostojan". ilinski je istupaokao liberalni politiar protiv pronemake politike maarskevlade sve dok ga njilai nisu ubili decembra 1944. godine.

Branei Srbe, istupao je protiv kratkovide politike oko za oko,zub za zub", smatrajui da treba superiornou pokazati dasmo bolji od njih", ali radei na ponovnom zbliavanju dvanaroda toliko upuena jedan na drugog.

S ulaskom Nemaca u Pomoravlje i Makedoniju poeli su probugarski elementi da obrazuju nacionalne komitete" zadoek Bugara. Centralni akcioni bugarski komitet stvoren je uSkoplju sa ciljem da obezbedi red- i mir" i prikljuenjeBugarskoj. Aneksijom Makedonije donet je Zakon o dravljan-stvu koji svim Makedoncima priznaje bugarsko dravljanstvo.Srbi su proterani iz Makedonije ili odvedeni u logore. Bugarska je smatrala da nema te sile koja je vie moe odvojiti odDobrude, Makedonije i Jegejskog mora. Makedonija je bila iostala klasina oblast bugartine, zemlja bugarskog uiteljaKlimenta Ohridskog i cara Samuila koji su, takoe, svojatani.Bugarske pretenzije se nisu zaustavljale na Makedoniji ivranjskom i pirotskom okrugu ve je istican i bugarski karakter Pomoravlja s Niom i Leskovcem. U Sofiji je maja 1941.osnovan Komitet za Pomoravlje s rezervnim generalom GeorgiHristovom, koji se zalagao za ulaganje svih snaga u priprema-nju uslova za duhovno prisajedinjenje svih Bugara koji su iveliu slivu Morave, kao blgarske" reke.

Za gonjenje protivnika Bugari su organizovali tzv. kontra-ete koje su kruile po unutranjosti okupirane teritorije, progonei i teroriui sve mogune protivnike.Drugi vid protivurenosti interesa manifestovao se u odno-sima^ izmeu kvislinkih reima uspostavljenih od okupatora:ustaa i srpske vlade Milana Nedia, crnogorskih separatista i protagonista Velike Albanije, ustaa i muslimanskih autonomi-sta, nemake i italijanske frakcije ustaa, etnika i nedievaca,ustaa i etnika, folksdojera i ustaa u Sremu.


28/43

U


Protivurenost interesa se, najzad, odraavala i u odnosima pojedinih okupacionih sila i kvislinkih reima: ustaa i Ital ija-na, Bugara i Nedia, Italijana i dela crnogorskih separatistakoji su pretendovali na Sandak, Metohiju i istonu Hercegovi-nu. Oko Sandaka sukobljavali su se, pored nemakih iitalijanskih^ interesi NDH i Velike Albanije, a na Kosovu Nemaca i Italijana, Bugara i Italijana, Velike Albanije icrnogorskih separatista, albanskih i srpskih kvislinga.

Ova protivurenost interesa zaotravana iskljuivou,

meusobnom netrpeljivou, a ublaavana nemakom arbitra-om koja je davala prednost reimima i linostima najdo-slednijim u sprovoenju nemake politike imala je za posledicu neotklonjive pukotine u okupacionom sistemu.

Nemakom i bugarskom okupacijom (vranjskog i pirotskogokruga) Srbija je 1941. svedena na granice ue od onih pre balkanskih ratova. Zbog pomenutih pretenzija Humunije iMaarske na Banat, kao i jake nemake narodnosne grupe unjemu, Nemci su ga zadrali u sastavu Srbije, ali kao posebnuupravnu jedinicu s podbanom u Petrovgradu. Sve manje se pominjao prvobitni plan o osnivanju Donaulanda" obnavlja-njem ideje iz_ vremena vojvode Eugena Savojskog o dravi

podunavskih vaba, koja bi gospodarila Dunavom i predsta-vljala kapiju Bea".Hrvatska je s Bosnom i Hercegovinom ula u sastav

Nezavisne Drave Hrvatske bez Dalmacije, predate Italijirimskim ugovorima maja 1941, sem obale od Splita do ispodDubrovnika, ostrva Hvara i Braa, Hrvatskog primorja i delaGorskog kotara, te Meumurja, pripojenog Maarskoj, to je od

prvog dana unosilo nezadovoljstvo u ustako-italijanske iustako-maarske odnose. Nezavisna Drava Hrvatska pokaza-la je tenju za irenjem u pravcu dela Sandaka koji se graniios Bosnom, a na drugoj strani rano istakla zahtev da dobijeSrem, koji su joj Nemci predali tek oktobra 1941, zadravajui privilegovan poloaj za svoju narodnosnu grupu.

Baka, Baranja i Meumurje, sa slovenakim Prekomurjem,nali su se u sastavu Maarske i bili formalno anektiranidecembra 1941.

Slovenija je podeljena izmeu Nemake, Italije i Maarske.Jo u Generalnom planu od 6. aprila predvieno je da seslovenaki krajevi koji se na jugu granie s Korukom itajerskom, a nekada su pripadali Austriji, prikljue ovim


29/43

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJE I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA 2 7

oblastima. To podruje, isticalo se u Privremenim smernicama,Vrhovna komanda je imala da preda, im doe do smirenja uzemlji", nadlenim gaulajterima. Nareenjem italijanske 2.armije od 14. aprila 1941. Komandi 22. armijskog korpusa, zaguvernera u zoni Ljubljane postavljen je divizijski generalBenedeto Fiorenzuoli, komandant divizije ,,Re". Posle maar-skog pripajanja Prekomurja Italija je ostali deo Slovenijeformalnom aneksijom organizovala u okviru tzv. ljubljanske pokrajine, kojom je upravljao visoki komesar. Bivi ban dravske banovine Marko Natlaen stupio je u saradnju s Italijanima podolasku na elo Konzulte, savetodavnog tela graanskih politi-ara iz redova SLS i liberala, koji su se bili stavili u slubuokupatora, nasuprot patriotskim grupama hrianskih socijali-sta, sokola i grupe naprednih kulturnih radnika, koji su skomunistima 27. aprila obrazovali Antiimperijalistiku frontuslovenakog naroda. Ova jedinstvena antifaistika formacijaslovenakih komunista i graanskih rodoljuba stvorena je uvreme kada je i fiziki opstanak Slovenaca dolazio u pitanje, aspona s jugoslovenskom zajednicom bila prekinuta. Antiimperi- jalistika fronta slovenakog naroda je 1941. predstavljala jedini moralni, politiki i borbeni podstrek narodu, jezgro

njegovog novog i ireg okupljanja pod vodstvom komunista,negaciju nacionalnog nihilizma i putokaz za slovenako borbe-no jedinstvo u predstojeim dogaajima. S porukama KPJ onastavljanju borbe, osnivanje Antiimperijalistike fronte je bilo jedina svetla epizoda u aprilskom bespuu.

Faktikim pripajanjem Donje tajerske, Gorenjske, delaDolenjske i Menike doline Treem Rajhu, zapoela je politikadenacionalizacije, s pripremama za iseljavanje Slovenaca uSleziju, Italiju, Bugarsku, NDH, prema Himlerovim rasistikimmerilima. Povodom povraaja nemakih" zemalja, Hitler je28. aprila 1941. posetio Maribor (sada nazvan Marburg, kaonekada u Austro-Ugarskoj), traei od faistikih organa da one

i po stanovnitvu ponovo budu nemake. Faktikom aneksijomdela Slovenije, Hitler je prihvatio pravno neodrivu tezu da jeAustrija posle 1918. bila nastavlja i naslednik Austro-Ugarske,a ne nova drava. Folksdojeri iz Bukovine, Dobrude i Tirola,kao i izvestan broj folksdojera iz ljubljanske pokrajine, poelisu da naseljavaju oblasti Slovenije anektirane Treem Rajhu. Unjima su Nemci zabranili slovenaki jezik, tampu i udruenja.Prvobitnim planom bilo je predvieno da se odatle iseli preko


30/43


260.000 Slovenaca, ali je ustanak onemoguio masovno iseljava-nje. Do polovine jula 1941. u Srbiju je iseljeno preko 7.000Slovenaca, a u jesen 1941. u Trei Rajh preko 30.000. Jedan brojSlovenaca preseljen je i u NDH.

Bugarska je, pored veeg dela Makedonije, anektirala jugoistonu^Srbiju s okruzima vranjskim i pirotskim. Privreme-ne smernice govorile su o predaji bugarskih Makedonaca" iustupanju Makedonije Bugarskoj kako bi ova dobila etnikugranicu". Na intervenciju kralja Borisa III, Hitler je Bugarimadao Ohrid, kojemu su oni pridavali znaaj bugarskog politikogi verskog centra u prolosti. Bugarska je na Kosovu okupiralakaaniki i delove uroevakog i gnjilanskog sreza. ZapadnaMakedonija je, voljom Italije (uprkos bugarskom protivljenju) prikljuena Velikoj Albaniji u iji su sastav takoe uli Kosovo iMetohija i delovi Crne Gore, s Plavom, Gusinjem, Roajem iUlcinjom.

Privremene smernice spominjale su nezavisnost Crne Gore pod italijanskim protektoratom. Italijanska politika smanjiva-nja ove zemlje proirivanjem Velike Albanije, zatim aneksijomBoke Kotorske, kao i ostavljanjem Crnoj Gori samo dvasandaka sreza, pljevaljskog i bjelopoljskog, razoarala je nekecrnogorske separatiste, jer se sukobljavala s njihovim ambicija-ma da obnove veliku Crnu Goru". Siromanu zemlju je 1941.opteretilo i 5.000 kolonista koji su se pod pritiskom vratili ustari zaviaj, uglavnom s Kosova i iz Metohije. UspostavljanjemCivilnog komesarijata, sa Serafinom Macolinijem na elu, CrnaGora je dobila blai okupacioni reim, koji, meutim, nijemogao da skrije perfidnu italijansku politiku prema njoj, bezobzira na navodno posebne simpatije za ovu zemlju zbog porekla italijanske kraljice. Sandak je ostao u italijanskoj zoniinteresa, no s tim to su Nemci zadrali Novi Pazar u sastavuSrbije, radi kontrole Ibarske doline kao vane saobraajnice, ana Kosovu rudnik Trepu s tri sreza.

Crnogorski separatisti su bili nezadovoljni sakaenjem"Crne Gore na raun Albanaca i Hrvata", koji su dovodili u pitanje Sandak, Kosovo i Metohiju kao prapostojbinu Crno-goraca". Teritorijalno suavanje Crne Gore inilo je iluzornimseparatistika oekivanja da se u oslanjanju na Italiju obnoviVelika Crna Gora". Crna Gora je doekala okupaciju sgraanskim frontom podeljenim na separatiste, kojima jeodobren rad, jer su se zalagali za novo mesto Crne Gore u


31/43

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJ E I USPOSTAVLJ ANJE KVISLI N KIH REIM A 2 7

Novoj Evropi", i unioniste koji su raunali da e se obnovitiKraljevina Jugoslavija sa srpskom premoi.

Kosovo se najveim delom nalazilo u interesnoj sferi Italije,ali su deo drali i Bugari i Nemci (okrug Kosovska Mitrovica),radi eksploatacije Trepe i obezbeivanja pruge u Ibarskojdolini. Kosovski komitet nosilac je iredentistiko-separatisti-kih shvatanja od svog osnivanja 1919, a naroito od 1939, kada je ponovo pod zatitom italijanskih trupa stigao u Tiranu. Bio je1941. prvi oslonac okupatorskoj vlasti na Kosovu i Metohiji.Slovensko stanovnitvo nalo se pod pritiskom albanske veine.Dobijanjem prava na jezik, kole i svoje nacionalne ambleme,stvorene su iluzije da je nastupilo nacionalno osloboenje.Otpoelo je sa proterivanjem kolonista, Srba i Crnogoraca, utenji da se stvori etniki isto Kosovo, potiskivanjem naseljeni-ka sa zemlje i pljakom njihove imovine. Veleposedniki barjak-tarski sloj, masovno pomognut od albanske sirotinje, postao jeglavni nosilac organizovanog progona slovenskog stanovni-tva. Hiljade Srba i Crnogoraca prelazile su Ibar i Prokletije,traei spas u Srbiji ili Crnoj Gori.

Uspostavljajui okupacioni sistem, nove drave i reime,okupatori su se oslanjali na snage koje su i pre rata bile nosiociseparatizma, podele Jugoslavije i faistike ideologije presvega na ustae i nemaku manjinu, kao i na druge nacionalnemanjine, ugnjetavane i obespravljene u Kraljevini. Pripadnicinemake manjine su se 1941. deklarisali kao nemaki dravlja-ni. Meu do jue nacionalno nezadovoljnim narodima i manji-nama javile su se iluzije o nacionalnom osloboenju.

Srbija je inila celinu s Banatom, u kome je vlast pripadalafolksdojerima, istonim Sremom do njegovog pripajanja NDHu jesen 1941. koji je Paveli poeo kolonizovati nameravajui daod njega stvori itnicu" Hrvatske, i okrugom Kosovska Mitro-vica sa srezovima lapskim, vuitrnskim i zveanskim, podnemakim i albanskim nadzorom, pod vojnim zapovednikom

Srbije. Nemaka vojna uprava imala je zadatak da iskoristi domaksimuma privredne potencijale Srbije, da obezbedi tesnuupravnu i ekonomsku vezanost Srbije za Trei Rajh, nezavisnood kasnijeg politikog poloaja Srbije prema ovome. Vojnodranje Srbije obrazlagano je pored ekonomskih razloga iosiguravanjem veza izmeu Treeg Rajha i Balkana uopte,veza neophodnih za snabdevanje, transport i eventualne strate-gijske pokrete trupa. Tokom rata Nemci nisu pokazivali nameru


32/43


da zadre Srbiju kao deo Treeg Rajha, svodei okupaciju naizvlaenje maksimalnih privrednih koristi. Vojno-birokratskuupravu Srbije sainjavali su, pored vojnoupravnog zapovednika,opunomoenik nemakog Ministarstva inostranih poslova, ge-neralni opunomoenik za privredu, vojno-obavetajna slubaABVER i Glavni ured bezbednosti pod Himlerovim rukovod-stvom. Uprava se mogla podeliti na politiko-administrativnu, privrednu i kontrolnu. Vojni zapovednik Srbije bio je najviavlast u okupiranoj Srbiji. Zemlja je bila podeljena na feldko-mandanture, krajskomandanture u okrunim mestima i ortsko-mandanture uspostavljene u svim veim mestima. Pored vojnogzapovednika Srbije postojao je zaseban tab za administrativnui politiku upravu Srbije. Maral Gering je za svog generalnogopunomoenika za privredu u Srbiji postavio Franca Nojhauze-na, generalnog konzula i grupenfirera, koji je bio direktnovezan za Geringa, podreujui rad svoje ustanove izvrenjunemakog etvoro godinjeg plana. Meu nemakim vojnim icivilnim funkcionerima nije bilo jedinstvene politike. Nemakiuredi su delovali tromo, nejedinstveno, birokratski; efovi ovihureda (upravnih, ekonomskih i policijskih) meu sobom su biliu sukobu, borei se za lini presti, tako da se o Srbiji sastanovita vojno-okupacione uprave govorilo kao o zemljisedmoro nepokretnih".

Nemaku politiku u Srbiji sprovodio je Milan Aimovi,ministar unutranjih poslova u Stojadinovievoj vladi, koji senaao na elu Saveta komesara, odnosno komesarske vlade,obrazovane krajem aprila 1941. godine. Ova vlada" predsta-vljala je pomoni izvrni organ Upravnog taba nemakogkomandanta Srbije. Uz Aimovia su nemaku politiku sprovo-dili i Dimitrije Ljoti, sa svojom faistikom organizacijomZbor, i ruska emigracija. Uvrivanju okupacionog sistemadoprinosile su i vojne i politike linosti Kraljevine Jugoslavijekoje su odranije ispoljavale pronemaka oseanja, pod utiskom

nemakih pobeda 19391941, uverene u konanu pobeduHitlerovog novog poretka. Obnavljanjem dunavske, drinske imoravske banovine stari aparat vlasti je ukljuen u okupator-sko-kvislinku upravu. Sem na podrci kvislinkih grupa i predstavnika javnog ivota Kraljevine, koji su se ukljuili u novi poredak, okupacioni sistem se zasnivao i na podrci privrednihkrugova, raspoloenih da nastave rad uprkos dravnom porazu.


33/43

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJEI USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA2 7

Srbija nije imala status vazalne drave, niti je bila meuna-rodno priznata. Srpska administrativna uprava postavljena jeinternom odlukom vojnog zapovednika Helmuta Ferstera. Ai-movievu vladu" narod je primio kao tipinu vazalnu tvorevi-nu. Srpski kvislinzi su uzaludno uveravali narod da su munajvei prijatelji Nemci. Aimoviev Memorandum iz juna 1941.upuen nemakom zapovedniku generalu rederu pokazuje dokojeg stepena kvislinzi nisu shvatali svoju podreenu ulogu,traei bolji poloaj za Srbiju u okviru novog poretka", pre

svega objedinjavanje srpskih teritorija i stanovnitva u okviruire Srbije, pod nemakim pokroviteljstvom (Kosova i Skoplja,Crne Gore, dela Sandaka i Hrvatske, Bosne), kao vekovnogetnografskog podruja srpskog naroda. Kasnije je slino poku-avao i Nedi, nalazei da bi time osigurao zatitu Srba,obezbedio povoljniji poloaj u Hitlerovoj Novoj Evropi" istvorio protivteu drugim vazalnim reimima italijanskog inemakog faizma velikoalbanskom i NDH, prema Bugar-skoj i Maarskoj.

Vlada ni avgusta 1941. nije poverena Dimitriju Ljotiu, veMilanu Nediu, jer su Nemci i u Srbiji vodili rauna oautoritetu linosti i uticaju koji je ona mogla imati u narodu.

No Ljoti se oseao kao siva eminencija u svim akcijama uokupiranoj Srbiji. Imao je izgraen propagandni aparat iuivao poverenje Nemaca. Njegove pristalice su bile malobrojne,ali su se isticale fanatizmom. Ljoti se oslanjao na realnu silusvoje partijske vojske obrazovane u jesen 1941. u vidu dobrovo-ljakih odreda od 4.000 ljudi, koji su sa Nemcima uestvovali u borbama protiv partizanskih odreda, a takoe i u krvavimzloinima protiv pristalica narodnooslobodilakog pokreta.

Meu kvislinkim grupama ispoljavao se nesklad politikih pogleda, naroito meu onima koje su bile sastavljene od pripadnika razliitih nacija i vera, jer se meu njima razvijaorivalitet. Voe su razdvajale line ambicije i mrnja. Poznati surazlaz Pavelia i Slavka Kvaternika 1942, Sekule Drljevia idela crnogorskih separatista 1941, netrpeljivost izmeu DraeMihailovia i Ljotia. Javne ili pritajene sukobe podsticali su i predstavnici nemakih i drugih vojnih, stranakih i politikihslubi, ili su ih pak smirivali, zavisno od interesa okupatora,koji su se i meu sobom konfrontirali kada se radilo o prestiu jedne slube nad drugom.


34/43


Nemci, Italijani, Bugari i Maari sprovodili su denacionali-zaciju srpskog, slovenakog, makedonskog i hrvatskog ivlja naokupiranim i anektiranim teritorijama. Na ovim drugima pri-menjivano je zakonodavstvo drava koje su izvele pripajanje.U ljubljanskoj pokrajini zaveden je italijanski reim, blai ielastiniji od nemakog u Gorenjskoj i tajerskoj. Do sredine jula 1941. doseljeno je na naputena imanja u podrujima koja je anektirala Maarska vie od 15.000 ango-Sekelja iz Buko-vine. Doseljavam su i vitezovi" iz Maarske. Rad Maticesrpske je suspendovan, a imanja Srpske patrijarije i srpskih

manastira stavljena pod sekvestar. Srbi su u municipalnimveima bili predstavljeni tek simbolino, a u Predstavnikomdomu Maarskog parlamenta zastupljeni jednim poslanikom

Milanom Lai" Popoviem. Srpska prezimena su maarizo-vana. Na okupiranim podrujima irili su se ogranci maarskih partija. Bugari, koji su u Makedoniji zamenili nemake trupe,zabranili su upotrebu makedonskog imena, jezika i natpisa uslubenoj komunikaciji i doveli svoje inovnike i svetenike.Makedonska mlade upisivana je u razne bugarske poluvojne,faistike i nacionalistike omladinske organizacije: OtacPajsije", Branik", Legionari", Ilindenci", Opolenci" idruge. Bugarska pravoslavna crkva stavila se u slubu bugar-

skog okupatora. Kolonisti i srpsko stanovnitvo doseljeni uMakedoniju posle 1918. iseljavani su i imovina im je oduzima-na. Za zvanine jezike u zapadnoj Makedoniji proglaeni suitalijanski i albanski; razraivana je teorija o albanskom poreklu makedonskog naroda. Faistika part ija Albanije (FPA)okupljala je albansku i tursku omladinu, razvijajui nacionalnumrnju prema Makedoncima. Bugarska ekspanzija na teritorijiSrbije obrazlagana je time to je Morava navodno bugarskareka.

Srpsko stanovnitvo proferivano je iz NDH, s Kosova iMetohije. Do kraja rata u Srbiju je, prema podacima Nedievog

Komesarijata za izbeglice, dolo oko 240.000 Srba (i Slovenaca)izbeglih ili prinudno iseljenih iz drugih krajeva Jugoslavije,mada najnovija istraivanja poveavaju njihov broj na 400.000.Prihvatanjem izbeglica, Nedi je stvarao mit o sebi kao spasiocui ocu Srba, iskoriavajui proterano stanovnitvo za manipula-cije u okvirima politike sluenja okupatoru, i na taj nainzloupotrebljavajui injenicu to je ono, sticajem ratnih okolno-sti, prinueno da napusti svoja prebivalita.


35/43

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJ E I USPOSTAVLJ ANJE KVISLIN KIH REIMA 2 7

Najtei vid denacionalizacije vren je u NDH, koja je pretvorena u poligon za unitavanje srpskog ivlja, Jevreja iCigana. Ustae su smatrale da na teritoriji NDH mogu ivetisamo Hrvati i Muslimani; ovi drugi su, iz nacionalistikogegoizma, proglaeni za cvijet hrvatstva", a Bosna i Hercegovi-na za duu i srce" Hrvatske. Ustaka rasna revolucija",uperana protiv Srba, Jevreja i Cigana, radi ienja hrvatskenacije, sprovoena je fizikim unitavanjem, preseljavanjem i prekrtavanjem. Kao ultranacionalistike snage, ustae su, akoizuzmemo njihov specifini spoj s klerikalizmom, reprodukovalenacistika shvatanja autoritarnog nacionalizma i totalitarizma,koja su predstavljala karakteristinu pojavu u toj fazi evropskeistorije. Pod udar ustakog terora dolazili su, sem Srba, i Hrvatii Muslimani proglaeni za izdajnike hrvatskog naroda. Zakon-ska odredba za odbranu naroda i drave, doneta 17. aprila1941, predviala je da za zloinstvo veleizdaje" odgovaraju svioni koji povrede ast i ivotne interese hrvatskog naroda ili bilo na koji nain ugroze opstanak Nezavisne Drave Hrvatskeili dravne vlasti". Unitavanjem Jevreja ustae su sledilenemaku rasistiku politiku. Njihova propaganda je od prvogdana NDH razvijala klimu progona proglaavajui Srbe zavekovne neprijatelje hrvatskog naroda, strano telo, doseljenikena tlo Hrvatske. Zakonskim odredbama zabranjena je irilica, pravoslavna vera prekrtena u grkoistonu, pravoslavne verskekole ukinute; Srbi su otputani iz slube, hapeni i odvoeni ulogore, imovina im pljakana, kretanje ometano.

Prvi masovni pokolj stanovnitva na teritoriji NDH izvren je 27 i 28. aprila 1941. u selu Gudovac, pored Bjelovara. UGudovcu je ivelo vie od 1.000 stanovnika, od ega 50 porodicasrpskog porekla. Zloin su opisali Lazo Tesla i Branko Jurlina uknjizi to radite, o ljudi.Pokolji su nastavljeni maja 1941. uvojnikom kotaru i u Glini. Ustaka klanja dobila su nevienerazmere u Hercegovini juna 1941. i u Lici, na Kordunu, u Baniji

i Bosni jula iste godine. Rasistike odredbe davale su osnovu zamasovni teror nad srpskim stanovnitvom i Jevrejima.^ Ustae su likvidirale oko 40.000 Cigana, uglavnom u jaseno-

vakom logoru. U logoru Jadovno (u blizini Gospia, podignu-tom juna 1941) ubijeno je 7 do 10.000 ljudi. Masovna pogublje-nja vrena su i na Pagu, u Kruici (kod Travnika), akovu,Osijeku, Sisku, Staroj Gradiki. U Jasenovcu je od leta 1941. do


36/43


osloboenja logora i kraja NDH pogubljeno 500.000600.000ljudi.

Nastojei da se otresu 1.900.000 Srba u NDH, koji su inilivie od jedne treine njenog stanovnitva, ustae su, poredfizikog unitavanja u masovnim masakrima, pribegavale i

preseljavanju kolonista preko Save i Drine u Srbiju, gde seinae, od prvog dana NDH, sklanjao veliki broj Srba da biizbegao smrt. Do polovine jula 1941. u Srbiji je nalo utoiteoko 85.000 Srba iz NDH. Progonjeni Srbi posebno oficiri,trgovci i politiari prebega vali su i u italijansku zonu.

Pod udarom ustaa nala se i srpska pravoslavna crkva u NDH sa svojim svetenstvom, koje je ubijano ili proterivano.Ona je teko doivela slom Kraljevine Jugoslavije. Njenosvetenstvo nije bilo izloeno samo progonima u NDH, ve i na podrujima koja su bila anektirana od Bugara i Maara, dok su Nemci internirali patr ijarha Gavrila Doia.

Rimokatolika crkva u NDH uklonila je 1941. paravancentra duhovnog okupljanja katolika i prihvatila ustaki pore-dak. Kao mona materijalna, ideoloka i duhovna snaga, ona je preko svoje hijerarhije, s nadbiskupom Alojzijem Stepincem naelu, davala legalnost ustakoj vlasti. Pozdravljajui in od 10.aprila 1941, Stepinac je u stvaranju NDH video boiju provid-nost. Legalizaciji ustake vlasti on je dao prilog posetom SlavkuKvaterniku i poglavniku Anti Paveliu, a posebnom okruni-com, od 28. aprila 1941, pozvao je svetenstvo zagrebakedijeceze da ispuni dunost prema mladoj hrvatskoj dravi.Drugi crkveni velikodostojnik, nadbiskup vrhbosanski IvanSari, ispevao je krajem 1941. odu Poglavniku, kao to je toranije radio u slavu Franje Josipa, prestolonaslednika Ferdi-nanda, cara Karla, pa i kralja Aleksandra. Nadbiskup je biooduevljen to je Poglavnik, osniva nezavisne drave, bio ,,sinnae grude". Vatikan je u NDH uputio opata uzepea RamonaMarkonea, u svojstvu papskog legata, ime jede factopriznao

ustaki reim. Poistoveujui katolianstvo s hrvatstvom, epi-skopat rimokatolike crkve je podsticao tekuu nacionalnukonfrontaciju. Pored uestvovanja u konverziji pravoslavaca,on nije hteo da zna ni za progone predstavnika srpske pravoslavne crkve u NDH, prelazei ak i preko izgnanstva 360svetenika iz dela Slovenije anektiranog Treem Rajhu.

Biskupska konferencija rimokatolikog episkopata zauzelase za primenu ustakog zakonodavstva o prekrtavanju na


37/43


osnovama kanonskog prava, tj. za dobrovoljno prelaenje iz pravoslavne vere u rimokatoliku, ali sem ove formalne ograde,u sutini beznaajne s obzirom na karakter zakona NDH ismisao prekrtavanja, nije stavila nikakav prigovor ovomduhovnom genocidu. Menjanju vere da bi se spasio ivot ustakiideolog Mile Budak je izrazio devizom: Ili se pokloni, ili seukloni". Nadbiskup Stepinac i drugi predstavnici crkvenehijerarhije, s izuzetkom mostarskog biskupa Alojzija Miia inadbiskupa beogradskog Josipa Ujia, nisu protestovali radi

obustavljanja progona Srba. Vrhbosanski nadbiskup ari i ba-njaluki biskup Jozo Gari bili su otvoreno na strani ustakogreima. Rimokatolika crkva nije reagovala ni protiv ubijanjaili deportacije Jevreja i Cigana.

Stepinevu politiku podravanja ustaa napadali su i politi-ari u emigraciji. Vjeeslav Vilder je preko Radio-Londonaosuivao Stepinca i kler to nisu dali od sebe ni glasasauea" prilikom krvavih pokolja Srba. A sada eto okoStepinca poinjaju se najvea zverstva na sveenicima jedne idruge crkve, bratska se krv lije potocima, da se iskopa to vei jaz, na silu se pravoslavni prevode na katolianstvo a mi neujemo glas protesta nadbiskupa Stepinca, nego itamo kako

uestvuje na faistikim i nacionalistikim paradama." Vilder iz emigracije govori o mraku koji je pao na glavu i duunadbiskupa Stepinca, zakljuujui da je on od toga asaPOKOJNIK U SVOME NARODU I SVIJETU".

NDH i njen poredak prihvatilo je i vodstvo El-Hidaje,organizacije Ilmije (muslimansko svetenstvo). Reis-ul-ule-ma Islamske vjerske zajednice u NDH Fehim Spaho, bratMehmeda Spahe, pozdravio je NDH i poglavnika u Gazi-Hus-ref-begovoj damiji 11. maja 1941. godine.

Muslimanski autonomistiki prvaci predali su Nemcima posle proglaenja NDH tzv. aprilsku peticiju naklonjenu ne-makom patronatu. Meu glavnim autonomistima nalazili suse: Uzeir-aga Hadihasanovi, Nedad-beg Sulejmanpai, Mu-stafa Softi, in. Suljaga Salihagi iz Banjaluke. Autonomisti suodbacivali tvrdnju da su Muslimani Hrvati, ve posebna narod-nost, iju osnovu odreuje islam". Protiv muslimanskih auto-nomakih aspiracija istupao je i Zigmund Kae, kojije februara1943. smatrao da se, ,ne moe diskutovati sa Muslimanima ako ne-e da se ugrozi njemaki ugled u ovom prostoru". Poslanik Tre-ceg Rajha u Zagrebu je osporavao postojanje posebne bosanske


38/43

U


narodnosti", a na drugoj strani predlagao da se Memorandumumuslimanskog autonomistikog kruga iz novembra 1942. upu-enom Hitleru ne pridaje znaaj, tim pre to je bio anoniman.

Ustakim pokoljima suprostavie se nemaki okupatorikada budu shvatili da pogromi utiu na rasplamsavanje ustan-ka i jaanje samoodbrambenog stava Srba, zahtevajui da ustaevode politiku tzv. pacifikacije i obustave masovna ubistva.

Jedan broj vienijih Muslimana osudio je u rezolucijama posle izbijanja ustanka ustako orgijanje i zaloio se za mir iversku toleranciju, nastojei da skine odgovornost sa sebe, ali uokvirima rezervi okupatora prema ustakoj nacionalnoj politicii vlastitih autonomistikih oseanja u sutini, bez namere da prekine saradnju s ustaama. Sve vie im je postajalo jasno da je muslimanski identitet bio doveden u pitanje njihovim progla-avanjem za Hrvate, a individualnost Bosne i Hercegovineosporena novom ustakom administrativnom podelom. Donoe-nje muslimanskih rezolucija (El-Hidaje, Banjaluke, Mostarske,Tuzlanske, Prijedorske i drugih) vid:je reakcije na to da se zlo-ini pripiu iskljuivo Muslimanima, usled ega oni odbacujuod sebe odgovornost, nastojei da spree osvetu u budunosti.Analiza pojedinih rezolucija svakako pokazuje da su iza njestajali napredniji donosioci, ali one veinom nisu izraavaleotpor Muslimana ustaama, budui da su nastavljali i dalje daim slue, ve vid odbrane da ustae i katoliki kler ne prevaljuju zloine nad Srbima iskljuivo na njihova plea. Bio je to pokuaj ograivanja od zloina nad srpskim ivljem izstraha od buduih posledica. Sa inkriminacijom katolikogsvetenstva, ija je politika prekrtavanja podseala na pan-sku inkviziciju, pod udar osuda su dolazili i ustanici, kojima je priao i deo muslimanskog oloa". Sa osudama ubistava Srbaosuivana su i ubistva Muslimana pod izlikom srpstva,komunizma, gajretovtine, sokolstva, jenese, jerezatva itd.".Rezolucija Muslimanskog narodnog odbora iz Sarajeva od 1.decembra 1941. otro je napala nosioce ustake vlasti kaodrutveni olo", harangiran" od pitomaca sa Janka-Pu-ste", odbacujui kao licemerstvo graenje u Zagrebu najveedamije na Balkanu.

Ustae su podravali i politiari iz Jugoslovenske musli-manske organizacije (JMO). Tako je Osman Kulenovi donovembra 1941. bio potpredsednik ustake vlade, kada ga jezamenio uticajniji brat Dafer. Meu istaknutijim prvacima


39/43

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVIJ E I USPOSTAVLJANJE KVISLINKIH REIMA 2 7

JMO nalazili su se na strani ustaa i Hamid Kurbego vi,Ismet-beg Kapetanovi i drugi. Od frankovaki orijentisanihMuslimana, istaknutih funkcionera reima, izdvajali su se usta-ki doglavnik Ademaga Mei, zatim Mehmed Alajbegovi, ka-sniji ministar inostranih poslova NDH, Hakija Hadi, Alija u-ljak i drugi. U Hrvatskom saboru nalo se poetkom 1942. godi-ne 11 predstavnika Jugoslovenske muslimanske organizacije.

Gleze fon Horstenau vodio se od postavljenja kao nemakigeneral u Zagrebu", a od kraja 1942. sa titulom nemaki

opunomoeni general u Hrvatskoj" u rangu komandujueggenerala i sa ovlaenjima ravnim zapovedniku jednog vojnogokruga". Za Glezea fon Horstenaua Hitler je bio ovek kome jeistorijska sudbina odluila da . . . bude osvetniki ma starecarevine". U razgovoru sa Hitlerom zalagao se da se odHrvatske naini jedna druga Slovaka, jer hrvatski narod jesvom svojom duom za Nemaku, dok je Italija strano omrznu-ta". Iako je Hitler preputao NDH italijanskom uticaju, on nije bio spreman da taj uti caj na ovom prostoru bude potpun. Glezefon Horstenau upuen je u Zagreb da pomogne Slavku Kvater-niku da se to pre formira policijska vojska" u NDH i da utiena neutralizaciju italijanskog uticaja na tu vojsku. Vasa Kazi-

mirovi navodi da je Horstenau zabeleio da Hrvati" fireraupravo mistino oboavaju", da zadravaju prema Maarimaodbojnost a prema Italijanima mrnju. eleli su nemakovodstvo, ak i nemake uniforme. Hitler je davao prvenstvoitalijanskim interesima juno od Drave, zadravajui za Ne-maku u tom prostoru samo privredne interese. PreputanjeDalmacije Italiji smatrao je stvaranjem kamena spoticanja iizvorom sukoba izmeu Italije i Hrvatske", ime se obezbei-vala uloga Nemake kao arbitra. Nalazio je da su rasne osnoveHrvata" drukije od onih orijentalaca", imeje video drugu

provaliju izmeu nacija koje su do tada ivele u jednoj dravi.Ipak, Trei Rajh nije hteo rizikovati svoj savez sa Italijom, koji

je za Ribentropa bio svetinja, jer se ipak radilo o osoviniBerlinRim. Ribentrop je upozoravao Zigmunda Kaea, posla-nika Rajha u Zagrebu, najjau linost u NDH, koja je podrava-la Pavelia, da je politika sa Italijom alfa i omega nemake politike", i da se ne smeju ugroavati odnosi izmeu dveju silaosovine zbog Hrvatske". Italijani su mrzeli generala fonHorstenaua kao Austrijanca kojije uznosiohabsburkumonar-hiju. Italijani nisu mogli da skriju svoje neraspoloenje prema


40/43

u


Nemcima, smatrajui da je njihova politika u Hrvatskoj usuprotnosti sa italijanskim interesima.

Poslanik Treeg Rajha u NDH Zigfrid Kae predao je 21.aprila 1941. akreditive Paveliu. Ovaj zatucani Prus", kako ganaziva Horstenau, drao je do kraja stranu ustaama, nasuprotGlezeu fon Horstenau i nemakim viim oficirima i komandanti -ma koji su se rano uverili da su oni svojom nacionalnom politikom i slabom vojnom efikasnou smetnja stabilizaciji politiko-ekonomskih prilika. Horstenau i Kae su se sukobili,radei jedan protiv drugog, zbog razliitih prilaza ustaama injihovom reavanju nacionalnog pitanja Srba" u NDH. Kae jeisticao borbene kvalitete ustaa", revolucionarnost", pomokoju su ukazali Rajhu u aprilskom ratu. Horstenau je smatraoAustro-Ugarsku uzor-dravom, dok je Kae bio poklonik isluga nacionalsocijalizma. Dok je Horstenau protestovao pro-tiv zloina nad Srbima, dotle je Kae smatrao da je to ventilrevolucionarnog duha". Horstenau takoe nije smatrao Bosnuorganskim delom nove drave". Cenio je Hrvatsku seljakustranku kao daleko jau po uticaju od ustaa. Istrebljenje Srbau NDH oseali su sami Nemci kao bezumnu i tetnu politiku, sobzirom na nacionalnu strukturu ove marionetske drave. NDH je zapoinjala ivot, kao to istiu nemaki posmatrai, u znakuunitavanja same sebe". Na teritoriji NDH, s Bosnom iHercegovinom, Srba je bilo 1 milion 847 hiljada ili 30,56%,Hrvata 3 miliona i 69 hiljada ili 50,78%, Muslimana 717 hiljadaili 11,86%, a ostalih sa folksdojerima 410 hiljada ili 6,80%.Protiv Srba bio je usmeren zakonski dekret od 17. aprila 1941.Za zatitu naroda i drave", ime je praktino u NDH uvedenovanredno stanje. Posebni ured za hrvatski jezik sluio je politici jezike istote, to jest izbacivanju srpskih rei i iraza njihovimzamenjivanjem hrvatsko-nacionalnim izrazim^". irilica jezabranjena 25. aprila 1941. godine.Zamenjivna su imenagradova i sela koja su u naslovu nosila srpsku oznaku, linostiiz srpske ili jugoslovenske istorije, pa i ona vezana za vladiku i pesnika Rada Petrovia Njegoa. Srpska pravoslavna crkva je postala rtva ustakog terora, a njene ustanove pljakane.Pljakom Jevreja i Srba stvarao se jedan sloj privilegovanih prvaka pokreta i izvrilaca, sloj ljudi koji se preko noi oboga-tio. Pljakane stvari su formalno predavane ustakoj riznici",ali su dobrim delom i privatno razvlaene i prisvajane. Mnogisvetenici, meu kojima i vladike, pobijeni su ili prinudno


41/43

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLA VijE I USPOSTAVLJ ANJE KVISLI NKIH REIMA 2 7

iseljeni preko Drine i Save, u Srbiju. Paveli se nadao da eas imi lovat iMuslimane proglaavajui ih za cvijet" i najistijideo hrvatskog naroda. Na Srbe je gledao kao na Hrvate koji sutek u nedavnoj prolosti odvojeni od svog naroda, najee putem prelaska u pravoslavlje. Katolika crkva ih je smatraladisidentima" ili otpadnicima" od vjere svojih otaca", kojetreba ponovo vratiti pod okrilje katolike crkve. Uz podrkuVatikana Stepinac je nastojao da se u novostvorenoj situacijioslobodi izmatika". NDH je trebalo da postane snanakatolika balkanska drava. Deo klerofaista je zagovaraovaskrsnue svete Hrvatske", koja ima maem i pokrtava-njem da iri slavu Boga i katolike hrvatske nacije". Zakon o prelazu jedne vjere na drugu, donet 3. maja 1941. predviao jeda dozvolu prelaza daju mesne vlasti, ali se ova odobrenja nisusmela davati Srbima uiteljima, svetenicima, trgovcima, bogatim zanatlijama, imunim seljacima i inteligenciji uopte.

Simbioza ustaa i klerikalaca dovela je do specifinog vidafaizma u NDH, koji se poduhvatio da likvidira jednu treinustanovnitva ove vazalne tvorevine Treeg Rajha i Italije.Herman Nojbaher je 1943. ustake zloine smatrao najgrozni- jim masovnim ubistvima u svetskoj istoriji" ili da je recept za

pravoslavne ustakog voe i poglavnika Ante Pavelia podseaona religiozne ratove najkrvavijih vremena". Faizam je stvorio pretpostavke za ove svirepe zloine sa svojom rasnom politikomi masovnim fizikim likvidacijama i muenjima. Hitler jegovorio Paveliu da hrvatska drava, ako eli da potraje, bar 50 godina mora voditi jednu netolerantnu nacionalnu politiku".Ustaka ideologija je pored faistiko-rasnih naela sadravalai frankovako-klerikalistika shvatanja. U istoriografiji se podsea da je Josip Frank prvi uneo st rah od velike Srbije;ukazuje se na antisrpsku delatnost sarajevskog nadbiskupaJosipa tadlera, iji su intelektualni aci" bili i Ante Paveli,Mile Budak, Andrija Artukovi, Viktor Guti i drugi, dok je

general Stjepan Sarkoti u Bosni pre Pavelia bio zabranioirilicu.Hitlerove rasistike ideje izMein Kampf-a i faistika

praksa unitavanja inferiornijih naroda" samo su okvir politi-ke fizikog unitenja Srba u NDH. Opravdanje se nalazilo usadanjosti i prolosti. Iz dubine prolosti izvlaene su injeniceo kasnijem doseljenju Srba u hrvatski prostor, negativnojistorijskoj ulozi Srba, osveti za srpsku tiraniju" izmeu dva


42/43

J- ^ U


svetska rata. Razvijeno je uverenje da je nastupio povoljanistorijski trenutak, da se, uz oslonac na faistike sile, konanorei srpsko pitanje" u Hrvatskoj.

Psiholoku osnovu nacionalizma ustae su gradile na etno-centrikoj koncepciji o posebnom znaaju svog naroda uistoriji. Idealizirana je drutvena i politika prolost Hrvata ustarini. Paveli je razlikovao Hrvate od Srba rasno i verski, po poreklu, etniki, antropoloki, po kulturi. Isticao se hrvatskikulturni primat u odnosu na druge narode. Granica izmeu dvasveta, ili Zapadne i Istone imperije, kao to je govoriopoglavnik", nalazila se na Drini. Hrvatska se, smatrao je,nalazila na podruju gde se nakadanje Rimsko Carstvo razlo-milo" na dva dela, gde se od najranijeg doba borio Istok saZapadom i gde se i danas vodila borba za zapadnu ili istonucivilizaciju. U toj borbi Hrvatska je predstavljala najistureniju borbenu taku Evrope, civilizacije i ovenosti. Hrvatski kle-rofaisti su etniki prisvajali i Crnu Goru. Po Kerubinuegviu, Crnogorci jo nisu u celosti bili prihvatili srbskunarodnu misao". Za sve nevolje hrvatskog naroda okrivljavanisu Srbi i Jugoslavija nazivana krinkom" antihrvatske politike. Na Slovence su gledali kao na alpske Hrvate". Hrvatskoj je1918. bilo nametnuto teko ropstvo od strane Beograda, a Srbisu bili tuinski tlaitelji". Na Beograd se gledalo kao na centar primitivnih balkanskih metoda. Srpski imperijalizam" kvario je odnose sa Italijom i onemoguavao reavanje jadranskog pi tanja" koje su jedino bile u stanju da ree Italija, Hrvatska,Crna Gora i Albanija. U borbi protiv suanjstva" nametnutoghrvatskom narodu, Paveli je traio da se odbaci molitvenik"u borbi sa razbojnicima" i da se ,,na ljutu ranu mora metnutiljuta trava". Na ruevinama beogradske tiranije" trebalo je davaskrsne samostalna i nezavisna hrvatska drava. Ovaj terori-stiki rad ustae su nazivale revolucionarnim. Ustaku propa-gandu protiv Jugoslavije svojski je podravala klerikalna propaganda, koja je na Jugoslaviju gledala kao na sektarskudravu", kojom je gospodarila Srbija, shizmatina drava" koja mrzi katoliku crkvu, papu i Hrvate zato to su katolici.Kerubin egvi je pridavao SPC znaaj koji ona nije imala,istiui da je skizmatina crkva" bila jaa i od suverena i od politiara.

Kvislinki reimi u Jugoslaviji, uspostavljeni pod okupator-skim pokroviteljstvom, imali su od samog poetka usku osnovu,


43/43

OKUPATORSKA PODELA JUGOSLAVUE I USPOSTAVUANJE KVISLINKIH REIMA 5 1

koja se dalje suavala u srazmeri s nestajanjem iluzija da suokupatori nosioci nacionalnog osloboenja. Ustaka vlast je poivala na terorizmu, polazei od rasistikih nacionalnih predstava i teza o stvaranju iste hrvatske drave posleustake revolucije" od 10. aprila 1941.

Sistemu okupatora odgovarali su organi vlasti KraljevineJ u g o s l a v i j e z b o g n j i h o v e o t u e n o s t i o d n a r o d a , b i r o k r a t s k o gcentralizma i graanske sutine, pa su zato banovine, optine,sreska naelstva, finansijske postaje, poreske uprave, slubekatastra, policijai andarmerija ukljueni u sastav okupator-skog i kvislinkog aparata. Ova vlast je ipak imala pomonikarakter, jer su odluujuu re vodili okupatorske komande,obavetajni centri, politiki savetnici i strunjaci za privrednueksploataciju. Stvarane su i nove administrativne, politike, policijske i vojne ustanove. Ustae su osnovale domobranstvo, pod komandom Slavka Kvaternika, Ustaku vojnicu van redov-ne vojske, Orunitvo i Ravnateljstvo za javni red i sigurnost za NDH, s Eugenom Kvaternikom na elu; u Srbiji su organizova-ni Srpska dravna straa i Srpski dobrovoljaki korpus Dimi-trija Ljotia; u Crnoj Gori ustrojeni su avgusta 1941. krila-i" (naziv za staru crnogorsku andarmeriju). Pod okupacijom

su legalizovale rad predratne profaistike organizacije, sepa-ratistike s t r a n k e i grupe: Ljotiev Zbor, Stojadinoviev Slo-venski jug", Crnogorska federalistika stranka.

Documents

Branko Petranovic Istorija Jugoslavije II 2