Embed Size (px)
Citation preview
DEPARTMENT ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE
BEOGRAD
MASTER STUDIJE
STUDIJSKI PROGRAM: SAVREMENE INFORMACIONE TEHNOLOGIJE
PRVI PROJEKTNI ZADATAK
UPRAVLJANJE PROCESIMA U SISTEMIMA ZA U�ENJE NA DALJINU
Obavezni predmeti: Metodologija nau�nog istraživanja, Prof. dr Verka Jovanovi� Upravljanje procesima u informacionim sistemima, Doc. dr Gojko Grubor Izborni ppredmeti: Inteligentni sistemi, Prof. dr Milan Milosavljevi� Savremene ra�unarske mreže, Prof. dr Ranko Popovi� MENTOR: STUDENT Doc. dr Gojko Grubor Aleksandar Filipovi� Br. Indeksa: 410074/2009
BEOGRAD, 2010
- 2 -
REZIME
U�enje na daljinu kao vid u�enja potpomognuto savremenim informacionim tehnologijama postaje deo svakodnevnog re�nika. Zbog toga se više ne dovodi u pitanje uvo�enje sistema za u�enje na daljinu u sve segmente obrazovanja, ve� da li �e se ta implementacija sprovesti na dobar i kvalitetan na�in.
Specifi�nost okruženja procesa u�enja daljinu predstavlja nova dimenzija prostora i vremena, ali i potreba informacionog društva da proces u�enja u�ini permanetnom aktivnoš�u.
Da bi ovakvi procesi u�enja bili uspešni neophodno je u sam proces uvesti odgovaraju�e interaktivne, adaptivne i inteligentne funkcije. Zbog toga je, u ovom radu, analiziran SCORM (eng. Sherable Content Object Reference Model) model, kao najzastupljeniji standard u u�enju zasnovanom na internet tehnologiji. SCORM daje odgovor na pitanja kako efikasno kreirati obrazovne sadržaje, ali i kako razvijati softverska rešenja u kojima ovi sadržaji nastaju, ili se njima upravlja u samom procesu u�enja.
Eksperimentalno istraživanje sprovedeno u ovom zadatku odnosi se na kreiranje jednog nastavnog sadržaja po SCORM specifikacijama. Poseban naglasak je stavljen na struktuiranje i organizovanje komponenti SCORM paketa sadržaja primenom XML elemenata manifest fajla.
Klju�ne re�i: u�enje na daljinu, e-u�enje, sistem za upravljanje procesom u�enja (LMS), SCORM, SCO.
ABSTRACT
Distance learning as a type of learning supported by modern information technology is becoming a part of everyday vocabulary. That is why the introducing distance learning system into all segments of education is not the question any more. The question is whether the implementation will be performed in the most appropriate manner.
Specific feature of the environment for distance learning process is not only a new space and time dimension, but also the necessity of the information society to make the learning process a permanent activity.
To make these learning processes successful it is necessary to implement interactive, adaptive and intelligent functions in the process itself. That is the reason why is, in this project, analysed the SCORM model (Sherable Content Object Reference Model), as the most frequent standard in learning based on internet technology. SCORM answers the questions how to efficently create learning contents as well as how to develop software solutions in which these contents are produced or are managed in the learning process itself.
The experimental research conducted in this assignment refers to creating one teaching content according to SCORM specifications. The particular importance is given to structuring and organising content packages of SCORM components using XLM elements of the manifest file.
Key words: distance learning, e-learning, learning management system (LMS), SCORM, SCO.
- 3 -
SPISAK SLIKA, SHEMA I TABELA
Tabela 1. Nivoi zrelosti organizacija po CMMI standardu .............................................. 10
Slika 01. Sistemski okvir e-u�enja................................................................................... 11
Slika 02. Proces e-u�enja ................................................................................................ 12
Slika 03. Prikaz vituelne 3D u�ionice za u�enike škole prava Harvard ............................ 15
Slika 04. Troškovi integracije sadržaja ............................................................................ 20
Slika 05. Primeri Asset-a................................................................................................. 22
Slika 06. Primer SCO-a................................................................................................... 23
Slika 07. Ilustracija aktivnosti i organizacije sadržaja...................................................... 24
Slika 08. Ilustracija agregacije sadržaja ........................................................................... 25
Slika 09. Struktura Manifest fajla .................................................................................... 26
Shema 01. Osnovna struktura manifest-a......................................................................... 27
Shema 02. Prikaz manifest elementa ............................................................................... 27
Shema 03. Prikaz elementa metapodataka....................................................................... 28
Shema 04. Prikaz elementa organizacije.......................................................................... 28
Shema 05. Prikaz elementa izvora (resursa) .................................................................... 29
Slika 10. Ilustracija strukture sadržaja ............................................................................. 29
Shema 06. Ilustracija strukture sadržaja .......................................................................... 30
Slika 11. SCORM koncept run-time okruženja................................................................ 31
Slika 12. Ilustracija API-a, API instance i API implementacije........................................ 34
Shema 07. Prikaz pridruženih API funkcija u okviru HTML dokumenta......................... 34
Slika 13. Ilustracija upotrebe modela podataka sa API-em............................................... 35
Tabela 02. Prikaz i opis SCORM modela podataka......................................................... 36
- 4 -
SADRŽAJ
UVOD .............................................................................................................................. 5
1. METODOLOGIJA ISTRAŽIVA�KOG PROJEKTA ....................................................... 7
1.1 UVODNE NAPOMENE I OBRAZLOŽENJE PROJEKTA ........................................... 7
1.2 PREDMET ISTRAŽIVANJA ........................................................................................ 7
1.3 CILJEVI I ZADACI ISTRAŽIVANJA ........................................................................... 7
1.4 ISTRAŽIVA�KE HIPOTEZE ....................................................................................... 7
1.4 METODI ISTRAŽIVANJA I TOK ISTRAŽIVA�KOG PROCESA ................................. 8
2. POJAM PROCESA ....................................................................................................... 9
2.1 PROCESI I STANDARDI U INFORMACIONIM SISTEMIMA .................................... 9
2.2 PROCESI I STANDARDI U SISTEMIMA ZA U�ENJE NA DALJINU ...................... 10
2.2.1 Pojam i okruženje procesa u�enja na daljinu ......................................................... 10
2.2.2 Savremeni trendovi ................................................................................................. 14
2.2.3 Pregled postoje�ih standarda i modela .................................................................. 15
3. SCORM STANDARD .................................................................................................. 19
3.1 ŠTA JE SCORM ........................................................................................................ 19
3.2 KOMPONENTE SCORM MODELA SADRŽAJA ...................................................... 22
3.2.1 Jedinice (Assets) i deljivi objekti sadržaja (SCO) .................................................... 22
3.2.2 Aktivnosti, organizacija sadržaja i agregacija ........................................................ 23
3.3 PAKOVANJE SCORM SADRŽAJA ........................................................................... 25
3.3.1 SCORM Runtime servis .......................................................................................... 29
3.3.2 API funkcije ........................................................................................................... 31
3.3.3 Komunikacioni model podataka ............................................................................ 35
4. SOFTVERSKA REŠENJA ZA AUTORIZACIJU SADRŽAJA ........................................ 38
4.1 SISTEMI ZA UPRAVLJAJE PROCESIMA U�ENJA ................................................. 38
4.1.1 SCORM zahtevi ..................................................................................................... 39
5. ZAKLJLU�AK ............................................................................................................ 41
6. LITERATURA ............................................................................................................. 42
- 5 -
UVOD
Elektronsko u�enje (eng. e-learning), u�enje na daljinu (eng. distance learning), elektronsko obrazovanje (eng. e-education) i neki drugi srodni pojmovi su danas u širokoj upotrebi kako u obrazovanju formalnog (osnovno, srednje, visoko), tako i u obrazovanju neformalnog tipa (u�enje uz rad, prekvlalifikacija za nova zanimanja i sl.). Koriste se, pre svega, da ozna�e sistem u�enja uz upotrebu informaciono - komunikacionih tehnologija (IKT-a), to jest, ra�unara i interneta. Stoga je, poslednjih godina, razvijeno više hiljada sistema za u�enje na daljinu koji su zasnovani na tehnologiji savremenih ra�unarskih mreža, Web servisima i hipermediji, što �ini osnovu koncepta tzv. savremenih tehnologija u�enja (eng. advanced learning technologies). Iako postoje sofisticirana i napredna softverska rešenja za upravljanje procesom u�enja, veliki broj tih sistema se još uvek bazira na stati�nom prikazu nastavnih sadržaja. Jedno od osnovnih pitanja koje se postavlja u ovoj oblasti je kako pove�ati efikasnost sistema za u�enje, odnosno na koji na�in implementirati interaktivne, adaptivne i inteligentne funkcije koje �e proces u�enja u�initi naprednijim u postizanju znanja. Kako su i procesi i tehnologije elektronskog obrazovanja dostigli odre�eni nivo razvoja nužno se otvara i pitanje integracije razli�itih rešenja u jednu skladnu i funkcionalnu celinu. Odgovore svakako treba tražiti u iskustvima iz proteklih decenija koja su pokazala da kašnjenje u postavljanju standarda, recimo u oblasti razvoja softvera, ili industrijskih ra�unarskih mreža, može imati velike finansijske posledice. Neka od pitanja na koja standardi u u�enju na daljinu traba da daju odgovore su:
� Na koji na�in je mogu�e spajati i povezivati sadržaje u�enja iz više razli�itih izvora?
� Na koji na�in kreirati sadržaje u�enja koji se mogu lako i jednostavno ponovo koristiti i odvajati jedan od drugog?
� Kako izbe�i zavisnost od jednog proizvo�a�a i od jedne vrste tehnologije.
U�enje na daljinu, kao tip svojevrsnog procesa se može razložiti na segmente aktivnosti kako sa tehnološkog aspekta, tako sa aspekta metodologije transfera znanja na relaciji predava� – u�enik. Recimo, u�enje na daljinu možemo posmatrati kao proces razvoja sadržaja u�enja koji su definisani na takav na�in da se lako mogu koristiti i prenositi upotrebom odgovaraju�ih softverskih alata i metoda bez obzira na vremenske okvire i proizvo�a�e softvera. Ali, isto tako, u�enje na daljinu može biti aktivan proces u kome u�enici – studenti koriste ovaj sistem na interaktivan na�in, gde su predava�i samo mentori, koji daju neophodna usmerenja, dok u�enici sami odre�uju dinamiku u�enja i izvore iz kojih �e crpeti neophodna znanja uz podršku sofisticiranih i modularno proširivih programskih platformi. U�enik se, po novoj nastavnoj paradigmi nalazi u središtu procesa, dok se u njegovom okruženju nalaze resursi u�enja (znanje, ljudi, mediji, organizacije, i sl.) i to kako u pogledu vremena, tako i u pogledu mesta i na�ina u�enja.
Da bi ovakvi procesi u�enja bili uspešni neophodno je u sam proces uvesti odgovaraju�e standarde koji �e obezbediti odgovaraju�i kvalitet u upravljaju, prenosu, organizaciji i kontroli, informacija i znanja kao krajnjeg produkta procesa. Zbog toga je u ovom radu, pre svega, analiziran SCORM (eng. Sherable Content Object Reference Model) standard, kao najzastupljeniji standard u u�enju zasnovanom na internet tehnologiji koji daje odgovor na pitanje kako kreirati i struktuirati obrazovne sadržaje, ali i kako razvijati softverska rešenja u kojima ovi sadržaji nastaju, ili se njima upravlja u samom procesu u�enja. U tom kontekstu posebno su istaknute dve odrednice:
- 6 -
� Sistem za upravljanje procesom u�enja (eng. Learning Management System – LMS) i,
� Specifikacije i norme sa osloncem na Referenrni model za deljive objekte sadržaja u�enja (SCORM).
U analizi SCORM modela poseban akcenat je stavljen na prikaz principa kreiranja, organizacije i struktuiranja tzv. pakovanja sadržaja (eng. Content Packinging), upotrebom XML elemenata manifest fajla paketa sadržaja. Kao primeri u radu su date skice XML strukture za opis jednog konkretnog nastavnog sadržaja. Osim toga, prikazane su i metode komunikacije korisni�kih informacija od, i ka LMS platformi, kao posebnom softveru za upravljanje procesom u�enja.
- 7 -
1. METODOLOGIJA ISTRAŽIVA�KOG PROJEKTA
1. 1 UVODNE NAPOMENE I OBRAZLOŽENJE PROJEKTA
Projektni zadatak ima za cilj da analizira, prikaže i definiše pojmove i procese u sistemima za u�enja na daljinu. U radu se posebno isti�e zna�aj modeliranja ovih procesa prema odgovaraju�im standardima i specifikacijama. Oslonac u izradi teksta ovog projektnog zadataka �ine teoretska znanja iz oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, ali i prakti�na znanja i istraživanja na polju primene edukacionih modela u elektronskom obrazovanju.
1.2 PREDMET ISTRAŽIVANJA
Predmet istraživanja projektnog zadataka jeste pove�anje efikasnosti sistema za u�enje na daljinu kroz primenu inteligentnih softverskih alata i specifikacija za kreiranje obrazovnih sadržaja i upravljanje procesima za u�enje na daljinu.
U prvom delu projektnog zadatka opisani su procesi i njihovo okruženje u sistemima za u�enje na daljinu. Osim toga, prikazani si i neki od postoje�ih standarda i programskih rešenja koji su u upotrebi u ovoj oblasti.
U drugom delu projektnog zadatka analiziran je Referentni model za deljive objekte sadržaja– SCORM kao skup Web orijentisanih standarda za elektronsko u�enje. Prikazani su i primeri definisanja sadržaja za u�enje na daljinu po SCORM specifikacijama, nastali kao dokaz prakti�ne primene ovog standarda.
1.3 CILJEVI I ZADACI ISTRAŽIVANJA
Osnovni cilj istraživa�kog projekta je da ukaže na zna�aj oblikovanja nastavnih sadržaja, razvoj sotvera, ali i izbor i implementaciju programske infrastrukture po preporu�enim praksama i modelima koje se razvijaju i usaglašavaju kroz razli�ite inicijative i projekte. U ovom kontekstu, u radu je prikazan i predložen SCORM model.
1.4 ISTRAŽIVA�KE HIPOTEZE
Terminologija koja koristi prefiks « e » (e-teaching, e-learning i sl.), da opiše sistem u�enja uz upotrebu ra�unara i interneta je postala deo svakodnevnog re�nika. Zbog toga se više ne postavlja pitanje da li �emo uvesti sistem u�enja na daljinu u sve segmente obrazovanja, ve� da li �emo to uraditi na dobar i kvalitetan na�in. Ovde je potrebno ista�i da se u radu posebna pažnja usmerava na u�enje na daljinu kao vid elektronskog u�enja, gde se sve aktivnosti procesa u�enja odvijaju u on line okruženju. Okruženje u�enja na daljinu predstavlja veoma složen aspekt koga nije lako kontrolisati, baš kao što ni kontrola Interneta nije u potpunosti mogu�a. Ali, i samo razumevanje ove kompleksnosti predstavlja prednost koja može pomo�i novoj generaciji elektronskih u�itelja (e-teacher) i u�enika (e-student) da procese u�enja u ovakvom okruženju u�ine kvalitetnim, trajnim, dostupnim i efikasnim u sticanju i prenosu znanja. Polaznu osnovu ovog stanovišta predstavlja svest o zna�aju integracije razli�itih tehnologija u jednu harmonizovanu celinu.
Koncept u�enja koji se posmatra kroz novu dimenziju prostora i vremena name�e potrebu razvoja i upotrebe inteligentnih softverskih alata koji podržavaju zahteve po pitanju kompatibilnosti,
- 8 -
administracije, upravljanja, prenosa i skladištenja podatka, evaluacije, sertifikacije i pra�enja procesa u�enja u on line okruženju. Osim ove pretpostavke, po kojoj softverska podrška za u�enje na daljinu treba biti u saglasju bez obzira na tip proizvo�a�a i operativnu platformu na kojoj se izvršava, samo kreiranje i struktuiranje sadržaja u�enja u formi tzv. objekata u�enja zahteva zadovoljavanje principa dostupnosti, prenosivosti, ponovne upotrebljivosti i trajnosti. Odre�eni standardi, kao što je SCORM model, daju odgovore i preporuke kako prevazi�i ovu problematiku.
1.5 METODI ISTRAŽIVANJA I TOK ISTRAŽIVA�KOG PROCESA
Posmatraju�i osnovni metodološki princip eksperimentalne metodologije u domenu prirodnih nauka, istraživa�ki proces �ine dve celine: istraživanje i prezentacija rezultata istraživanja. U samom postupku istraživanja potrebno je pro�i kroz �etiri faze: definisanje problema, formulisanje hipoteze, proveravanje hipoteze i potvr�ivanje hipoteze.
U ovom projektnom zadatku u traganju za odgovorima na postavljene hipoteze, tj. u samom postupku istraživanja, ali i interpretacije dobijenih rezultata i zaklju�aka koriš�en deduktivno-induktivni pristup. Sve informacije do kojih se došlo iz razli�itih izvora, pre svega posredstvom svetske komunikacione mreže, a ti�u se literaturnih informacija, kao i podataka dobijenih iz primenjenih istraživanja, obra�eni su metodima sinteze i generalizacije. U prvom delu projektnog zadatka analiti�ko-deskriptivnom metodom istraživanja obra�eni su procesi upravljana sistemima za u�enje na daljinu kako i modeli i standardi koji se u ovoj oblasti koriste. Zatim je, opisanom metodologijom, analiziran i predstavljen SCORM model, kao standard za u�enje na daljinu baziran na Web servisima. Na kraju je eksperimentalnom metodom potvr�en teoretski aspekt rada prikazom na�ina kreiranja, organizovanja i struktuiranja nastavnog materijala po SCORM specifikacijama. Kao primer u radu su date skice XML strukture za opis jednog konkretnog nastavnog sadržaja, ali i postupak generisanja elementa jednog SCORM paketa primenom alata za autorizaciju sadržaja.
- 9 -
2. POJAM PROCESA
Pojam procesa se može posmatrati kao sled sekvencijalnih aktivnosti u nekoj organizaciji, projektu, postupku gde se odre�ene ulazne informacije u vidu resursa ili podataka transformišu u odre�ene izlazne rezultate – proizvode, ili informacije. Ovako definisan proces integriše rad ljudi i njihovih sposobnosti, definiše uloge i odgovornosti za postizanje odre�enog cilja. Osim toga, proces podrazumeva i upotrebu odre�enih tehnologija, metodologija, alata i tehnika, kao i opis odre�enih procedura i koraka kojima se opisuje šta raditi i kako izvršavati odre�ene zadatke.
2.1 PROCESI I STANDARDI U INFORMACIONIM SISTEMIMA
Za ve�inu organizacija koje koriste informaciono komunikacione tehnologije (IKT) kao sastavni element opšteg poslovanja, upotreba informacionih komunikacionih tehnologija zavisi od uspešnosti samih IKT sistema. Ako se IKT procesi i IKT usluge primenjuju, kontrolišu i održavaju na odgovaraju�i na�in, poslovanje je uspešnije, ima manje gubitaka, snižavaju se troškovi a pove�avaju prihodi, unapre�uju se odnosi sa zainteresovanim stranama i ostvaruju poslovni ciljevi.
Jedan od osnovnih problema koji se javio još sedemdesetih godina dvadesetog veka jeste beleženje dokumentacije, principa i ostalih specifikacija koje su se ticale rada programera na odre�enim projektima u izradi softvera. Naime, u potrazi za ve�om zaradom i kvalitetnijim uslovima rada programeri su menjali kompanije za koje su radili i tako, �esto, ostavljali veliki deo „posla“ ne dovršenim, a dotadašnji rad i rešenja nosili sa sobom u „svojim glavama“. Iza toga su ostajali nedovršeni projekti i ogromni troškovi investiranja.
Iz tog razloga javile su se razli�ite inicijative koje su imale za cilj da se sam postupak upravljanja procesima u razvoju softverskih rešenja na odre�eni na�in beleži i dokumentuje. Kao rezultat ovih nastojanja javili su se razli�iti standardi kvaliteta i modeli za upravljane procesima i sistemima, modeli zrelosti i preporu�ene prakse kao i niz drugih okvirnih dokumenata.
Neki od najzna�ajnijih standarda kvaliteta IKT procesa su:
� ISO 9000-3 - standard za upravljanje kvalitetom i standard garancije kvaliteta 3.deo;
� ISO 9001 - kvalitet sistema;
� ISO/IEC 15504 - procena procesa za razvoj softvera;
� CMMI v.1.2 - integracioni model sazrevanja procesa;
Tako, recimo, standardi ISO/IEC i CMMI (Capability Maturity Model Integration) sadrže striktno definisane procedure i kriterijume koji se moraju ispoštovati kako bi rad odre�enih softverskih kompanija bio prihva�en od strane standarda. Po CMMI standardu merenje i analiza su toliko zna�ajni da svaka kompanija koja se bavi razvojem softvera mora da implementira ove procese kako bi dostigla i najniži nivo kvaliteta.
CMMI standard �ini skup tehnika koje se koriste za unapre�enje rada i ocenu kvaliteta procesa u kompanijama i organizacijama koje se bave razvojem programskih rešenja razli�ite namene. Poput ISO standarda, i CMMI standard kvaliteta je prihva�en u velikom broju zemalja Evrope i sveta. Šta više, CMMI sertifikat je danas možda najvažniji dokument za potvrdu i garanciju
- 10 -
kvaliteta kompanija u softverskoj industriji. Ina�e, CMMI standard je razvijen na Carnegie Mellon1 institutu za softverski inženjering, koji je i odgovran za njegove promene i održavanje.
Po CMMI standardu sve kompanije i organizacije se mogu svrstati u jednu od pet kategorija koje su dale u Tabeli 1.
Naziv Opis
5 Optimizovani procesi Kontinualno unapre�ivanje procesa i prevencija grešaka
4 Kvantitativno upravljanje Upravljanje svim procesima i kvalitetom rada
3 Definisani procesi Rad po definisanim procesima razvoja
2 Ponovljivi procesi Upravljanje zahtevima i projektom
1 Inicijalni procesi Nedefinisani i haoti�ni procesi
Tabela 1. – Nivoi zrelosti organizacija po CMMI standardu
Svaka organizacija po�inje od nivoa „1“ koji je okarakterisan kao po�etni nivo u kome nema definisanih procesa ni pravila. Unapre�ivanjem i stabilizacijom svojih procesa softverske kompanije dobijaju sve više ocene po CMMI standardu kvaliteta [3].
2.2 PROCESI I STANDARDI U SISTEMIMA ZA U�ENJE NA DALJINU
2.2.1 Pojam i okruženje procesa u�enja na daljinu
Ameri�ka asocijacija ASTD2 (American Society for Trainers and Development), definiše pojam u�enja na daljinu kao proces u kome se nastavni sadržaji ili aktivnosti isporu�uju ili omogu�uju uz pomo� elektronske tehnologije. Po drugoj definiciji, koju daje Ameri�ka asocijacija za u�enje na daljinu3 (eng. The United States Distance Learning Association) obrazovanje na daljinu je sistem i proces povezivanja u�enika sa distribuiranim resursima u�enja. U ovom kontekstu u�enje na daljinu prestavlja presek dve oblasti: informaciono – komunikacionih tehnologija i obrazovanja. Drugim re�ima, to je u�enje zasnovano na elektronskoj tehnologiji osmišljeno i ure�eno tako da omogu�ava sticanje novih znanja i veština ne samo u�enika u formalnom sistemu obrazovanja, ve� i ostalih aktera iz svih segmenata društva kao u�esnika koncepta tzv. doživotnog u�enja (eng. lifelong learning). Formalni sistem obrazovanja na ovaj na�in, recimo, daje ve�u motivaciju i fleksibilnost u u�enju net-generaciji u savladavanju postoje�ih nastavnih sadržaja oblikovanih i isporu�ivanih na druga�iji na�in. Ali, osim toga, potencijalno rešava problem rada sa talentovanom decom, izvo�enja nastave za marginalizovane grupe, nastave na jeziku nacionalnih manjina, kada je odgovaraju�i nastavni kadar deficitaran.
Kako okruženje u�enja na daljinu �ine razli�ite tehnologije, metodi i putevi razmene informacija za sticanje znanja onih koji u�estvuju u ovom procesu, �esto se u nau�nim krugovima koji se 1 http://www.sei.cmu.edu 2 http://www.astd.org 3 http://www.usdla.org
- 11 -
bave razvojem ove oblasti postavlja pitanje: Šta treba u�initi u cilju ostvarivanja uspešne aktivnosti u�enja na daljinu i to za razli�ite kategorije u�enika. Po Badrul H. Khanovom modelu4 okruženje e-u�enja treba posmatrati kao višedimenzionalni prostor koga �ine: pedagogija (eng. Pedagogical), tehnologija (eng. Technological), dizajn korisni�kog okruženja (eng. Interface Design), evaluacija (eng. Evaluation), upravljanje (eng. Management), online podrška (eng. Resource Support), etika (eng. Ethical) i dimenzija institucije (eng. Institutional) – Slika 01 [2].
�
Slika 01. – Sistemski okvir e-u�enja. Izvor: http://www.bookstoread.com/framework
Ovaj sistemski okvir e-u�enja može obuhvatiti bilo koji vid procesa u u�enju na daljinu bez obzira na tip organizacije kroz, gore pomenutih, osam dimenzija. Tako, recimo, pedagoška dimenzija, koja se ti�e podu�avanja i u�enja, razmatra pitanja obrazovnog sadržaja, slušaoca-auditorijuma, ciljeva, organizacije, metoda i strategije okruženja e-u�enja. Tehnološka ispituje probleme tehnološke infrastrukture, što uklju�uje planiranje infrastrukture, kao i razmatranje pitanja koja se ti�u hardvera i softvera. Dok se institucionalna dimenzija, na primer, ti�e administrativnih poslova, akademskih aktivnosti i studentskih servisa povezanih sa u�enjem na daljinu.
Bez obzira koji se model koristi u opisu okruženja sistema za u�enje na daljinu, osnovni element svakog procesa u�enja predstavalja komunikacija. Komunikacija u tradicionalnom smislu po modelu face to face je u sistemima za u�enje na daljinu odavno prevazi�ena. Tako da, komunikaciju u tom pogledu, sada posmatramo prema vremenskoj uskla�enosti aktivnosti u�esnika u procesu u�enja, tj. kao sinhronu i asinhronu komunikaciju. Podržana odgovaraju�om tehnologijom sinhrona komunikacija se odnosi na istovremeno pra�enje i izvo�enje nastave putem videokonferencija, elektronskog razgovora, istovremenih poruka, elektronskih tabli, dok se asinhrona odvija u razli�ito vreme pomo�u elektronske pošte, web strana, foruma, testova i kvizova sa automatskim bodovanjem postignutih rezultata.
Proces e-u�enja se po Badrulu H. Khanu može podeliti na dve glavne celine: 1. Fazu razvoja i isporuke sadržaja i 2. Fazu podrške - Slika 02, u okviru kojih se odvijaju faze planiranja, dizajna, razvoja sadržaja, evaluacije, isporuke sadržaja i podrške [3].
4 B.H. Khan: A Framework for E-learning, http://www.bookstoread.com/framework, Stranica pose�ena 08.02.2010. god.
- 12 -
Slika 02. – Proces e-u�enja
� Planiranje – projektni tim koncipira akcioni (projektni) plan koji je definisan na osnovu analize razli�itih aspekata koje �ine ljudi, procesi i proizvodi uklju�eni u proces e-u�enja. Pedagoški pristup i finansije su ovom dokumentu tako�e veoma važni kako bi se dale jasne smernice za delegiranje obaveza i odgovornosti svim �lanovima projektnog tima. Proizvod procesa planiranja u ovom kontekstu je pouzdan plan, koji obezbe�uje upravljanje u okviru razli�itih faza procesa e-u�enja;
� Dizajn – na ovom nivou koordinator za istraživanje i dizajn vodi tim kroz proces dizajniranja kursa e-u�enja. Sa potpunim razumevanjem potreba polaznika, kvalifikacija organizacije-ustanove, i iskustva u dizajnu i istraživanju u oblasti e-u�enja, koordinator je odgovoran za preispitivanje sadržaja kursa po pitanju pedagoških principa i izbora odgovaraju�ih medija za isporuku sadržaja. Pored dizajnera koji se bave definisanjem osnovnih instrukcija u ovaj proces su uklju�eni i dizajneri korisni�kog okruženja, koordinatori za autorska prava i specijalisti za evaluaciju. Glavni proizvod procesa dizajniranja kursa e-u�enja je Storyboard5. Za vreme razvoja storyboard-a kursa dizajn tim komunicira sa timom za razvoj i podršku u vezi sa svim relevantnim tehni�kim detaljima;
� Razvoj (kreiranje) sadržaja – Tim za razvoj sadržaja kreira on line kurs na osnovu Storyboard-a definisanog na prethodnom nivou. �lanove ovog tima karakterišu posebne specijalnosti i ta�no odre�ena polja delovanja, kao što su: specijalisti za integraciju kursa, programiranje, grafiku i multimediju, eksperti za objekte u�enja, fotografiju, kreiranje tekstualnih sadržaja, ljude odgovorne za kvalitet i sl. Ovo je proces kolaboracije (timskog rada) gde svaki �lan zna svoj specifi�ni zadatak u razvoju kursa. Faktor vremena je veoma važna komponenta ovog procesa jer sve aktivnosti moraju biti vremenski uskla�ene. Na primer, �lan tima koji se bavi integracijom kursa ne može sastaviti sve delove lekcije u jednu celinu ako ostali �lanovi tima nisu na vreme obezbedili svoje sadržaje na kojima su radili u kreiranju kursa. �lanovi tima mogu, i obi�no jesu, prostorno dislocirani. Zbog toga su koordinatori za razvoj dužni da obezbede dobru i vremenski uskla�enu komunikaciju i rad svih �lanova tima koji su uklju�eni u proces razvoj sadržaja u�enja. Svoje radove �lanovi tima obi�no postavljaju na namenski server, koji se �esto naziva Server za razvoj sadržaja (eng. Development server). Pošto je sadržaj kursa kreiran važno je izvršiti pilot testiranje pomo�u reprezentativne grupe polaznika. Povratne informacije i komentari do kojih se dolazi na ovaj na�in mogu biti dragoceni u proceni valjanosti
5 Vizuelni vodi� (scenarijo, opis u slikama) za ostale �lanove tima u procesu kreiranja sadržaja u�enja.
Proces razvoja sadržaja Okruženje za u�enje
Isporuka sadržaja i podrška
Evaluacija
Dizajn
Razvoj sadržaja
Planiranje
- 13 -
definisanog sadržaja u�enja. Dakle, završni proizvod ovog procesa jeste materijal kursa koji je spreman za pilot testiranje.
� Evaluacija – Evaluacija se može posmatrati kroz nekoliko faza u toku celokupnog procesa evaluacije. Proces evaluacije se sprovodi u cilju unapre�ena efektivnosti materijala za e-u�enje. Postoje dva tipa evaluacije: periodi�na, koje se koristi da unapredi e-u�enje kao proizvod u toku samog procesa razvoja e-u�enja i završna, koja daje završnu procenu e-u�enja kao proizvoda. Proizvod procesa evaluacije je preispitan i prera�en materijal kursa koji se može ponuditi polaznicima.
� Isporuka sadržaja i podrška – Svi sadržaji za u�enje na daljinu treba da budu dostupni polaznicima u svakom trenutku ma gde se oni na svetu nalazili. Tim za isporuku i podršku �ine sistem administratori, programeri baza podataka, Webmaster-i i sl. Ovaj tim se bavi održavanjem sistema za upravljanje procesom u�enja (LMS), i bazama podataka, obezbe�uje tehni�ku podršku polaznicima i instruktorima, upravlja LMS korisni�kim nalozima i mrežnom bezbednoš�u. Tako�e, obezbe�uju tehni�ku podršku timovima za dizajn i razvoj sadržaja u oblasti hardvera i softvera vezanog za elektronsko u�enje. Odgovorni su i za umnožavanje i distribuciju sadržaja u�enja, ažuriranje (eng. updating) obrazovnih materijala novim sadržajima u�enja u bazama podataka, proveru ispravnosti linkova do odre�enih izvora i sl. Proizvod procesa isporuke i podrške je set kvalitetno i dobro podržanih materijala za u�enje koji su dostupni u on line okruženju.
- 14 -
2.2.2 Savremeni trendovi
Razvoj „društvenog weba“ (eng. Social Web, Web 2.0) poslednjih godina uvodi nove trendove u elektronsko obrazovanje. Aktivna komunikacija i u�e�e svih aktera u kreiranju sadržaja za u�enje u on line okruženju dobijaju bazi�nu ulogu. Ovde posebno treba ista�i:
� razli�ite vidove društvenih zajednica (Social Networks) koji se koriste za uspostavljane društvenih kontakata,
� sisteme za zajedni�ki rad na kreiranju sadržaja stranica (Wiki),
� Web dnevnike (blogove),
� sastavljanje javnih listi sa omiljenim linkovima (Social book marking),
� obaveštenja o promenama koja služe za pomo� u pra�enju sadržaja na internetu (RSS - Really Simple Syndication, Rich Site Summary Feeds).
Svi ovi trendovi name�u potrebu za uvo�enjem ovih elemenata socijalnog weba u sisteme za upravljanje sadržajem i procesima u�enja.
Tako je, recimo, ovih dana u Srbiji od strane Ministarsva za telekomunikacije i Ministratsva prosvete promovisana upotreba socijalne mreže Facebook u obrazovne svrhe6. Iako se ova inicijativa bazira na pilot projektu u Petoj beogradskoj gimnaziji u nastavi književnosti, na ovaj na�in se daju jasne preporuke kako se ovaj Web servis može iskoristiti u procesu u�enja u razli�itim oblastima.
Kada govorimo o savremenim trendovima, svakako ne možemo zaobi�i zna�aj virtuelne trodimenzionalne zajednice Second Life7 koja ve� ima, a u skorijoj budu�nosti �e svakako imati još zna�ajniji uticaj na karakter i razvoj u�enja na daljinu. Potencijale koje Second Life pruža je teško opisati. Ako kažemo da svaki stanovnik Second Life-a stvara svoj virtuelni, crtani lik (avatar), koji predstavlja njega samog, moglo bi se zaklju�iti da je cela pri�a isuviše “mladala�ka”. Me�utim, kada jednom u�ete u Second Life i na�ete se u interakcija sa okolinom i drugim akterima ovog 3D virtuelnog sveta, njegov potencijal za izgradnju zajednice, umrežavanje, socijalizaciju i doživotno u�enje postaje evidentan.
Second Life daje jedinstveno, prilagodljivo i bezbedno okruženje koje pruža mnoštvo mogu�nosti za simulaciju, novo izu�avanje medija, kooperativan rad pomo�u ra�unara. U njemu i predava�i i studenti iz razli�itih delova sveta postaju deo globalno umrežene virtuelne u�ionice.
Linden Lab, kompanija koja je kreirala i koja vodi Second Life, prodala je više od stotinu ostrva za obrazovne svrhe. Ostrvo bi se moglo okarakterisati kao jedan online univerzitetski kompleks za tu instituciju – mesto gde bi se avatari upoznali, držali �asove, angažovali u aktivnom u�enju i ostalim akademskim aktivnostima. Univerziteti koji poseduju i upravljaju svojim univerzitetskim ostrvima mogu primenjivati dodatnu kontrolu nad svojom virtualnom imovinom izvan onoga što normalni gra�ani Second
6 http://www.mtid.sr.gov.yu/aktivnosti/aktuelno.835.html, Stranica pose�ena 6.02.2010. 7 http://secondlife.com/?v=1.1
- 15 -
Life-a rade. Tako, recimo, Univerziteti mogu otvoriti svoje komplekse svakome ili samo studentima koji su platili obuku za odre�eni kurs.
Neki od Univerziteta koji su svoje aktivnosti implementirali u Second Life su:
� Ball State University, http://cms.bsu.edu/
� Harvard Law School, http://www.law.harvard.edu/index.html
� Pepperdine University, http://www.pepperdine.edu/
� New York University, http://www.nyu.edu/
Slika 03. – Prikaz vituelne 3D u�ionice za u�enike škole prava Harvard.
Izvor: http://www.nytimes.com/slideshow/2007/01/07/education/edlife/20070107_INNOVATION_slideshow__3.html ,
Stranica pose�ena: 6.02.2010. god.
2.2.3 Pregled postoje�ih standarda i modela
U domenu elektronskog obrazovanja, u skladu sa njegovim razvojem, tako�e se javila potreba za uvo�enjem odre�enih standarda koji se ti�u i samih programskih rešenja za upravljanje procesom u�enja, ali i alatima koji omogu�avaju kreiranje obrazovanih sadržaja. Jednostavnije re�eno, danas je neophodno omogu�iti da kreirani sadržaj za elektronsko u�enje bude jednostavan za pronalaženje, ponovno koriš�enje i prenošenje izme�u razli�itih sistema.
Veoma sli�no problemu „odliva mozgova“ sedamdesetih godina i ovde se javlja ista problematika: kako obezbediti kreiranje sadržaja u�enja po specifikacijama koje obezbe�uju i kasnije koriš�enje ovih sadržaja kao i njihovu razmenu izme�u razli�itih sistema za upravljanje procesima u�enja - LMS (eng. Learning Management System). U tom smislu, standardi kod elektronskog u�enja su bitni kako bi izbegli da obrazovni sadržaji napravljeni na jednom alatu ne budu neupotrebljivi zato što je neka softverska kompanija propala na tržištu.
- 16 -
Na tržištu trenutno postoji nekoliko standarda za razmenu obrazovnih sadržaja izme�u platformi za upravljanje procesom u�enja i odgovaraju�ih softverskih alata za kreiranje sadržaja. Njih su razvile razli�ite svetske organizacije i institucije me�u kojima, pre svega isti�emo:
� Advance Distributed Learning (ADL) Initiative – organizaciju koju je 1997. godine osnovala vlada SAD-a uz podršku Ministarstva odbrane sa ciljem da se obezbede visoko kvalitetni edukacioni materijali prilago�eni individualnim potrebama korisnika, a dostupni uvek i svuda.
� IMS Global leraning Consortium – me�unarodna institucija, koju �ine �lanovi vlada, komercijalnih i obrazovnih organizacija, koja posebno isti�e dva cilja: 1.) Definisanje tehni�kih standarda za me�udelovanje (eng. Interoperability) aplikacija i servisa u distribuiranom u�enju, i 2.) Podrška uklju�ivanja IMS specifikacija u proizvode i servise širom sveta.
� Aviation Industry CBT (Computer Based Training) Committe (AICC) – osnovan 1988. godine predstavlja jedan od najstarijih pokušaja uvo�enja standarda u elektronsko u�enje. Iako, pre svega fokusiran na potrebe avio industrije, AICC je doveo do razvoja posebne specifikacije za u�enje pod nazivom CMI (Computer Managed Instruction) koji je danas u širokoj upotrebi.
Kao jedan od najpopularnijih standarda za u�enje na daljinu isti�e se SCORM (Shareable Content Object Reference Model) standard. Naime, SCORM se još naziva i referentni model za sadržaj jer ne definiše svoje sopstvene standarde, ve� integriše razli�ite specifikacije i preporuke pomenutih organizacija, kao na primer IMS specifikaciju za agregaciju sadržaja, AICC za komunikaciju sa sistemima za upravljanje u�enjem, IEEE LOM8 (Learning Object Metadata) ze metapodatke.
SCORM predstavlja skup tehni�kih specifikacija baziranih na radu AICC9 (Industry CBT Committee), IEEE LTSC10 (Learning Technology Standards Commitee) i IMS Global Consortium11 organizacija, a ideja je bila kreirati jedinstveni model za sadržaj. Specifikacije su razvijene kroz SCORM inicijativu, a standard se i dalje razvija i distribuira preko ADL12 (Advanced Distributed Learning) organizacije. Trenutno aktuelna verzija je SCORM 2004 4th Edition Version 1.1.
Ina�e, IEEE LTSC kao kvalifikovana organizacija da razvija internacionalne tehni�ke standarde, preporu�ene prakse i uputstva za tehnologije u�enja, definisala je mnogobrojne akreditovane standarde, koji uklju�uju:
� 1484.1-2003 IEEE Standard for Learning Technology - LTSA (Learning Technology Systems Architecture) - Standard za obrazovne tehnologije – Arhitektura sistema obrazovnih tehnologija;
8 Standard za metapodatke objekata u�enja definisan od strane IEEE komiteta (1484.12.1-2002 IEEE Standard for Learning Object Metadata 9 http://www.aicc.org/ 10 http://www.ieeeltsc.org:8080/Plone 11 http://www.imsglobal.org/ 12 http://www.adlnet.gov/Pages/Default.aspx
- 17 -
� 1484.11.1-2004 IEEE Standard for Learning Technology - Data Model for Content to Learning Management System Communication - Standard za obrazovne tehnologije – Model podataka za sadržaje u sistemima za upravljanje i komunikaciju u procesima u�enja;
� 1484.11.2-2003 IEEE Standard for Learning Technology - ECMAScript Application Programming Interface for Content to Runtime Services Communication – Standard za obrazovne tehnologije – Aplikacioni programski interfejs za sadržaj u runtime komunikacionim servisima;
� 1484.11.3-2005 IEEE Standard for Learning Technology - Extensible Markup Language (XML) Schema Binding for Data Model for Content Object Communication - Standard za obrazovne tehnologije – XML (proširivi jezik za ozna�avanje teksta) Šema povezivanja za Modele podataka za komunikaciju objekata sadržaja;
� 1484.12.1-2002 IEEE Standard for Learning Object Metadata – Standard za metapodatke objekata u�enja;
� 1484.12.3 IEEE Standard for Learning Technology-Extensible Markup Language (XML) Schema Definition Language Binding for Learning Object Metadata - Standard za obrazovne tehnologije – XML šema definicija za jezik povezivanja metapodataka objekata u�enja.
Osim gore navedenih organizacija i institucija koje se bave razvojem i promocijom standarda u ovoj oblasti, poznate su i slede�e inicijative:
� ARIADNE projekti (Alliance of Remote Instructional Authoring and Distribution Networks for Europe) http://ariadne.unil.ch
� GESTALT (Getting Educational Systems Talking Across Leading Edge Technologies) http://fdgroup.co.uk/gestalt
� PROMETEUS (PROmoting Multimedia access to Education and Training in EUropean Society) http://prometeus.org
� CEN/ISSS/LT (European Committee for Standardization, Information Society Standardization System, Learning Technologies Workshop)
� GEM (Gateway to Educational Materials) http://www.cenorm.be/isss/Workshop/lt/
� EdNA (Education Network Australia) http://www.wdna.edu.au
Generalno gledano, svrha uvo�enja standarda u sistem obrazovanje na daljinu po principu interoperabilnosti (me�udelovanja) je da obezbedi standardizovane strukture podataka i komunikacione protokole za objekte u�enja. Tako, standardi i specifikacije u obrazovanju na daljinu mogu biti organizovani i predstavljeni kroz pet kategorija:
� Metapodaci – Obrazovni sadržaji i katalozi moraju biti ozna�eni na saglasan na�in kao podrška indeksiranju, skladištenju, pretrazi, i pronalaženju objekata u�enja pomo�u razli�itih alata kroz razli�ita skladišta podataka. Podaci koji imaju ovakvu svrhu ozna�avaju se kao metapodaci objekata u�enja (eng. learning object metadata). Najvažniji doprinos razvoju standarda za metapodatke dali su: The Learning Object Metadata, ili LOM razvijen od strane IEEE Learning Technology Standards, i the Dublin
- 18 -
Core13 Metadata. Mnoge organizacije su usvojile ili usvajaju LOM (Learning object metadata) standard.
� Pakovanje sadržaja – Specifikacije i standardi koji se ti�u pakovanja sadržaja (eng. Content packaging) omogu�avaju da se sadržaji u�enja prenose iz jednog sistema za u�enje na drugi sa naglaskom na unošenje, iznošenje, spajanje i rastavljanje paketa sadržaja. Projekti koji se ti�u pakovanja sadržaja su: The IMS Content Packaging specification14, the IMS Simple Sequencing specification, the ADL Sharable Content Object Reference Model (SCORM).
� Profil korisnika – Informacije o profilima korisnika mogu uklju�ivati li�ne podatke, planove u�enja, istorijat u�enja, zahteve po pitanju dostupnosti, sertifikaciju i stepenovanje, procene znanja i statusa u�eš�a u teku�im kursevima. Najvažnija podrška standardizaciji informacija o profilu korisnika je IMS Learner Information Package (LIP) specification.
� Registracija korisnika – Informacije o registraciji korisnika omogu�avaju komponentama administracije i isporuke sadržaja u�enja da znaju koji sadržaji treba da budu dostupni korisnicima. Osim toga, obezbe�uju informacije o u�eš�u korisnika u okruženju za isporuku sadržaja. Postoje dve inicijative koje se bave ovom oblaš�u: The IMS Enterprise Specification , i the Schools Interoperability Framework15 koji podržava razmenu ovih tipova podataka u K-916 okruženju.
� Komunikacija sadržaja – Nakon pokretanja obrazovnih sadržaja u procesu u�enja na daljinu postoji potreba za komunikacijom izme�u podataka korisnika i informacija o prethodnim aktivnostima u vezi sa sadržajem. Najvažniji rad u ovoj oblasti vezan ja za ADL’s SCORM projekat koji je zasnovan na CMI specifikacijama Aviation Industry CBT komiteta.
13 Dublin Core je ISO/NISO standard za opisivanje digitalnog sadržaja, Dostupno na adresi: http://dublincore.org/documents/dces/ 14 http://www.imsproject.org/ 15 http://www.sifinfo.org/us/index.asp 16 http://en.wikipedia.org/wiki/List_of_school_districts_in_California
- 19 -
3. SCORM STANDARD
Ministarstvo odbrane Sjedinjenih Ameri�kih Država - DoD (Department of Defence,) i Kancelarija za politiku nauke i tehnologije (OSTP) su novembra 1997. godine osnovali inicijativu zvanu ADL (Advanced Distributed Learning) sa ciljem da obezbedi podršku visoko-kvalitetnom u�enju, koje može biti prilago�eno individualnim potrebama korisnika i isporu�eno na energetski efikasan na�in bilo kuda i bilo kada. ADL ima za cilj da ubrza razvoj dinami�kih i isplativih sistema i softvera za podršku u�enju na globalnom nivou, kao i da stimuliše tržište za ove proizvode [6].
Prva verzija SCORM standarda je nosila oznaku SCORM 1.1. U okviru ove verzije koristio se XML17 format zasnovan na Komitetu za kompjutersku obuku avio industrije - AICC (Aviation Industry Computer - Based Training Committee) specifikacijama za opisivanje strukture sadržaja. Osnovni nedostatak ove verzije je bilo preobimno manifest pakovanje i podrška za metapodatke, tako da je, vrlo brzo, ova verzija zamenjena novom SCORM 1.2 verzijom. Ovo je bila verzija koja je ušla u širu upotrebu. Ve�ina Sistema za upravljanje procesima u�enja – LMS danas još uvek koristi ili podržava ovu verziju.
SCORM 2004 je aktuelna verzija. Zasnovana je na novim standardima za API (Application Programming Interface) i komunikaciju sa objektima sadržaja u izvršnom okruženju (eng. Runtime enviroment) i pro�iš�ena od mnogih dvosmislenosti koje su se javljale u prethodnim verzijama.
Verzija SCORM 2004 ima dva izdanja18:
� Tre�e izdanje (Oktobar 2006) – razjašnjava mnogobrojne zahteve po pitanju saglasnosti i interakcije izme�u objekta sadržaja i izvršnog okruženja za sekvencionisanje (eng. Sequencing), kao i neke nove zahteve po pitanju poboljšanja prenosivosti (eng. Interoperability).
� �etvrto izdanje (Mart 31, 2009) – još više strogih zahteva po pitanju prenosivosti sadržaja, ve�a fleksibilnost u trajnosti podataka.
3.1 ŠTA JE SCORM
SCORM predstavlja skup web – orijentisanih standarda za elektronsko u�enje razvijenih od strane ADL inicijative. SCORM, akronim od Sharable Content Referent Model (Referentni model za deljive objekte sadržaja), obezbe�uje prenos sadržaja u�enja sa jednog LMS sistema na drugi, njihovo skladištenje, deljenje i ponovno koriš�enje u okviru razli�itih kurseva. Meta podaci pridruženi tom standardu su veoma važni jer omogu�avaju pretraživanje, izbor i ure�enje sadržaja putem Interneta. Zapravo, upotreba razli�itih Web pretraživa�a, kao što su to Google ili Yahoo, u cilju pronalaženja obrazovnih sadržaja na internetu ograni�ena je na tekstualne sadržaje i delimi�no indeksiranje metapodataka. Tako, veliki deo podataka tzv. skrivenog Weba ostaje nedostupan. SCORM opisuje upravo tehni�ki okvir pomo�u skupa normativa, specifikacija i standarda zasnovanih na radu nekoliko me�usobno odvojenih tela za specifikaciju i standardizaciju elektronskog u�enja. Sve ove organizacije i dalje rade sa ADL-om na razvoju i
17 Skra�enica za Extensible Markup Language, odnosno proširivi metajezik za ozna�avanje (�ng. markup) tektualnih dokumenata. 18 izvor: http://en.wikipedia.org/wiki/Sharable_Content_Object_Reference_Model
- 20 -
rafinisanju svojih sopstvenih specifikacija elektronskog u�enja i standarda, pri tome pomažu�i da se dalje razvija i unapre�uje SCORM.
SCORM referentni model je nešto što pokazuje koje vrste usluga - servisa �e biti potrebne da se reši odre�eni problem, kako ti servisi mogu biti kombinovani, koji standardi se mogu primeniti i kako oni mogu biti koriš�eni.
Razlikujemo tri osnovna kriterijuma koji opisuju jedan referentni model kao što je SCORM:
� Pre svega, on mora da obezbedi smernice koje mogu razumeti i implementirati autori sadržaja za u�enje.
� Drugo, on mora biti usvojen, shva�en i koriš�en od strane što je mogu�e šireg spektra ekonomskih aktera, posebno autora sadržaja i alata, kao i njihovih klijenata.
� Kao tre�e, on mora da obezbedi preslikavanje specifi�nog modela strukture i razvoja instrukcionog sistema bilo kog od aktera na sebe.
Akteri moraju biti u mogu�nosti da vide kako se njihov sopstveni model reflektuje kroz referentni model koji svi oni imaju kao zajedni�ki. Investicije u razvoj novih i konvertovanje postoje�ih materijala za prezentaciju pomo�u tehni�kih sredstava se mogu umanjiti za 50-80% kroz koriš�enje instrukcionog sadržaja koji je dostupan, prenosan, trajan i ponovo upotrebljiv.
Troškovi integracije sadržaja
Slika 04. Troškovi integracije sadržaja, Izvor : Claude O., Learning Standards Strategist, Dostupno na adresi: http://www.scorm.com/wp-content/assets/cookbook/SCORM%201_2%20Overview.htm, Stranica pose�ena
7.02.2010.
Dakle, osnovni zahtevi SCORM standarda su [7]:
� Dostupnost (eng. Accessibility) – SCORM sadržaje je lako klasifikivati i prona�i zahvaljuju�i meta podacima;
� Prenosivost (eng. Interoperability) – Materijali za u�enje se bez ikakvih izmena mogu prenositi sa jedne obrazovne platforme na drugu;
� Trajnost (eng. Durability) – Jednom kreirani materijali se bez obzira na tehnološki napredak (razvoj hardvera i softvera) mogu koristiti u odre�enom periodu vremena.
Pre SCORM-a Sa SCORM-om
- 21 -
� Ponovna upotrebljivost (eng. Reusability) – Svaka SCO jedinica se može upotrebljavati više puta u okviru razli�itih obrazovnih sadržaja.
Procedure za razvoj takvog instrukcionog sadržaja su vrhunski domet u elektronskom u�enju, ali one moraju biti sistematizovane, široko prihva�ene i koriš�ene kao smernice za autore i njihove klijente. Ovi ciljevi se mogu dosti�i kroz kolaborativni razvoj. Kolaboracija pove�ava broj, kvalitet i vrednost po jedinici mere instrukcionog sadržaja. Ovakve kolaboracije zahtevaju konsenzus po pitanju zajedni�kog referentnog modela. ADL grupa je prepoznala potrebu za referentnim modelom koji bi doneo specifikaciju za instrukcioni materijal, njegovo obeležavanje, �uvanje i prezentaciju u distribuiranim uslovima u�enja. SCORM specifikacija je koordinacioni model za standardnu praksu koji može biti široko prihva�en i implementiran kroz zajednicu orijentisanu ka distribuiranom u�enju.
Obrazovni sadržaji definisani po SCORM standardu su prilago�eni za prikazivanje u Internet pretraživa�ima. Termin SCORM paket se ovde koristi da se opiše kolekcija od najmanje jednog ili više web baziranih sadržaja pod nazivom Deljivi objekti sadržaja – SCO (engl. Sharable Contetn Object). Kompletan SCORM paket se opisuje kroz manifest.
SCORM standard je opisan kroz nekoliko glavnih dokumenata, tzv. tehni�kih knjiga koje �ine [5]:
� Opšti pregled – istorijat, trenutni status, budu�i pravci razvoja ADL-a i SCORM-a i uvod u funkcionalnost ADL-ove arhitekture.
� Model agregacije sadržaja - CAM (eng. Content Aggregation Model) – Obezbe�uje informacije o tome kako treba spakovati sadržaj tako da on može biti razmenjen izme�u razli�itih sistema, kako opisati sadržaj za pretragu i otkrivanje i kako kodirati sekvencionisanje u manifestu.
� Izvršno okruženje - RTE (eng. RunTime Environment) – je kolekcija komandi za komunikaciju korisni�kih informacija prema i od LMS-a i korisni�kih meta podataka koji se upotrebljavaju za �uvanje informacija o pojedinim korisnicima.
� Sekvence i navigacija - SN (eng. Sequencing and Navigation). – Opisuje kako se sadržaji isporu�uju korisnicima kroz set korisni�kih ili sistemski iniciranih navigacionih doga�aja.
- 22 -
3.2 KOMPONENTE SCORM MODELA SADRŽAJA
SCORM model sadržaja je sa�injen je od digitalnih jedinica, resursa (eng. Assets), deljivih objekata sadržaja – SCO (eng. Sharable Content Objects), aktivnosti (eng. activities) organizacije (eng. organisation content) i agregacije (eng. aggregations content) sadržaja.
3.2.1 Jedinice (Assets) i Deljivi objekti sadržaja (SCO)
Ne postoji precizna definicija Objekta u�enja (eng. Learning objects), ali je termin sam po sebi dovoljan da opiše široku kategoriju digitalnih jedinica, resursa (eng. Digital assets) koji mogu biti upotrebljeni za procese u�enja, obuku, ili razvoj obrazovnih sadržaja. Ina�e, IEEE/LTSC organizacija objekte u�enja definiše kao svaki entitet, digitalni, ili nedigitalni, koji se može koristiti, višestruko upotrebljavati, ili se na njega može referencirati tokom u�enja potpomognutog tehnologijom19. Objekt u�enja može biti mali kao paragraf teksta ili veliki kao online kurs u trajanju od tri meseca. SCORM može upravljati objektima u�enja bilo koje veli�ine.
SCORM standard uvodi termin deljenog objekta sadržaja SCO (eng. Sharable Content Object) koji predstavlja osnovnu jedinicu materijala za u�enje (eng. Learning Object). SCO je zapravo jedna lekcija, u elektronskom kursu. SCO se obi�no sastoji razli�itih elemenata - teksta, slika, video klipova ili �ak od interaktivnih sadržaja kao što su flash ili java aplikacije (ovi manji delovi od kojih se modularno sklapa SCO zovu se Asset). SCO je opisan meta podacima, koji omogu�avaju pronalaženje lekcije po razli�itim tehni�kim i pedagoškim kriterijumima [8].
Slika 05. – Primeri Asset-a.
Svaka SCO treba da predstavlja logi�nu i zaokruženu celinu, koja nije preobimna, i može se uklapati u celinu elektronskog kursa. Ove lekcije mogu da nose predavanja ili testove sa
19 1484.12.1 IEEE LTSC Draft Standard for Learning Object Metadata, Dostupno na adresi: http://ltsc.ieee.org/wg12/?les/LOM 1484 12 1 v1FinalDraft.pdf
- 23 -
razli�itim oblicima odgovora (jednostruki ili višestruki izbor, dopunjavanje i dr.). Strukturiranje sadržaja elektronskog kursa se vrši izborom i slaganjem SCO-ova po odre�enom redosledu.
Slika 06. – Primer SCO-a
Možemo zaklju�iti da je SCO kolekcija od jedne ili više jedinica koje �ine pojedina�ni obrazovni resurs koji koristi SCORM izvršno okruženje (eng. Runtime Environment) za komunikaciju sa sistemom za upravljanje procesom u�enja (LMS). SCO predstavlja najniži novo granulacije resursa u�enja pra�enih od strane LMS-a upotrebom modela podataka SCORM izvršnog okruženja. Jedina razlika izme�u deljivih objekata sadržaja (SCO) i jedinica (Assets) je u tome što SCO koriste API komunikacioni standard za upravljanje sadržajem koji je razvijen od strane IEEE instituta20. Slika 06 prikazuje primer jednog SCO sastavljenog od nekoliko jedinica [8].
To podrazumeva da SCORM treba imati na�ina da locira LMS koji obezbe�uje API instancu i mora se pozivati na minimum API metoda inicijalizacije i prekidanja (Initialize(“”)and Terminate(“”)). Ne postoji obaveza pozivati se na bilo koji od drugih API metoda kao što su opcioni i koji zavise od prirode sadržaja.
SCORM API je standardizovan metod u komunikaciji izme�u SCO-a i LMS-a kada korisnici – u�enici koriste SCO. Postoje specifi�ne informacije koje SCO može dobiti (GET.VALUE) od strane LMS-a i sa�uvati u LMS-u (SET.VALUE). Na primer, to mogu biti informacije o rezultatima ili napredovanju u�enika kroz sam kurs, koje SCO �uva u LMS-u ili pak informacije koje SCO dobija od LMS-a, kao što su imena u�enika.
3.2.2 Aktivnosti, organizacija i agregacija sadržaja
Aktivnost u�enja (eng. Learning activity) se može najjednostavnije opisati kroz sled aktivnosti koje korisnici obrazovnih sadržaja preduzimaju kre�u�i se kroz sam sadržaj u�enja, biraju�i, ili preuzimaju�i sadržaje u�enja kao što su SCO ili jedinice u�enja, ili pak neke druge podaktivnosti. Ne postoje ograni�enja po pitanju broja pridruženih aktivnosti. Ta�nije, svaka aktivnost može
20 IEEE 1484.11.2 Standard for Learning Technology (Standard za obrazovne tehnologije) – ECMAScript Application Programming Interface for Content to Runtime Services Communication. November 10, 2003. Dostupno na adresi: http://www.ieee.org/
Asset Web strana
Asset Wav Audio
Asset Gif objekat
Asset Flash
Asset html
Asset XML
Deljivi objekat sadržaja - SCO
SCO mora inicijalizovati (zapo�eti) i prekinuti komunikaciju sa LMS-om. Slede�i detalji obezbe�uju normalno funkcionisanje SCO-a: Pronalazi LMS API instancu Koristi API instancu da incijalizuje SCO komunikaciju sa LMS-om Opciono koristi API instancu da uzme i postavi vrednosti Koristi API instancu da prekine komunikaciju sa LMS-om
- 24 -
imati niz podaktivnosti, koje se i same dalje mogu granati na podaktivnosti. Aktivnosti koje se ne sastoje od drugih aktivnosti imaju pridružene resurse u�enja koji se koriste da izvrše aktivnost.
Organizacija sadržaja (eng. Content Organization) predstavlja mapu koja odre�uje na�in koriš�enja sadržaja kroz strukturu aktivnosti. Mapa pokazuje kako su aktivnosti me�usobno povezane. Slika 07. prikazuje primer aktivnosti i organizacije sadržaja [8].
Slika 07. – Ilustracija aktivnosti i organizacija sadržaja
Agregacija sadržaja (eng. Content Aggregation) je kolekcija jednog ili više SCO i jedinica sadržaja zajedno sa metapodacima koji opisuju samu agregaciju, SCO objekte i jedinice sadržaja. Ina�e, SCORM modelom agregacije sadržaja – CAM, opisane su komponente koje se koriste pri u�enju, kao i na�in njihovog pakovanja kako bi bila mogu�a njihova razmena izme�u razli�itih sistema. Tako�e, ovim modelom definisani su i na�ini za opis komponenata kako bi se omogu�ila njihova pretraga, pronalaženje i sekvencionisanje. Slika 08 ilustruje primer agregacije sadržaja.
<Organizacija>
<stavka>
<stavka>
<stavka>
<stavka>
<stavka>
<Resursi>
<Resurs>
<Resurs>
<Resurs>
<Resurs>
Ak
ti
vn
os
ti
Organizacija sadržaja
- 25 -
Slika 08. – Ilustracija agregacije sadržaja
3.3. PAKOVANJE SCORM SADRŽAJA
SCORM ta�no odre�uje kako treba spakovati objekte u�enja i SCO-ove tako da oni mogu biti uskladišteni, kopirani, premeštani, arhivirani, Upload-ovani ili isporu�eni korisnicima pomo�u SCORM kompatibilnih sistema za upravljanje. Pakovanje (eng. Packaging) može sadržati jedan SCO ili više SCO-ova.
IMS internacionalni obrazovni konzorcijum (IMS Global Learning Consortium21)� je razvio specifikaciju pakovanja za obrazovne sadržaje (eng. IMS Content Packaging Specification) koja obezbe�uje koristan nacrt za generisanje organizacije sadržaja u formi manifesta koji je uklju�en
21 http://home.click2learn.com/standardswork/scorm12rk/overviews/www.imsglobal.org
<Organizacija>
<stavka>
<stavka>
<stavka>
<stavka>
<stavka>
<Resursi>
<Resurs>
<Resurs>
<Resurs>
<Resurs>
Ak
ti
vn
os
ti
Organizacija sadržaja
Asset Web strana
Asset Flash
Asset Wav Audio
Asset html
Asset Gif objekat
Asset XML
Agregacija sadržaja
- 26 -
u pakovanje. Manifest se koristi da popiše sadržaj pakovanja, ali i da ga opiše kroz metapodatke. Manifest se tako�e može koristiti da prikaže kako je sadržaj organizovan.
Manifest IMS pakovanja je XML dokument koji se sastoji iz nekoliko delova [8]:
� Metapodaci sadrže opisne i administrativne podatke o paketu u celini, ali i omogu�avaju pretraživanje i pronalaženje paketa sadržaja i daju mehanizam za opisivanje karakteristika paketa sadržaja.
� Organizacije opisuju kako je sadržaj u paketu organizovan. Mogu se sastojati od jedne ili više organizacija komponenti, pri �enu svaka od njih opisuje odre�enu strukturu sadržaja u paketu. Organizacije definišu na�in i redosled na koji �e se resursi dostaviti u�eniku. SCORM paket mora da ima najmanje jednu organizaciju.
� Klasifikacije su atributi koji opisuju paket i pomo�u kojih ga je mogu�e uvrstiti u katalog i globalno pretraživati.
� Podmanifesti opisuju podskupove sadržaja u pakovanju. Podmanifesti mogu imati sopstvene metapodatke, organizacije i resurse.
Slika 09. – Struktura Manifest fajla
Manifest fajl se generiše u korenskom folderu paketa sadržaja pod imenom imsmanifest.xml.
Osnovnu strukturu manifest dokumenta prikazanu kroz sintaksu XML jezika �ine slede�i elementi – Shema01:
Metapodaci
Organizacije
Resursi
PodManifesti
Sadržaj (Aktuelni sadržaj, multimedija...)
Manifest Pakovanje sadržaja
Manifest fajl imsmanifest.xml
- 27 -
<xml> <manifest> <metadata /> <organizations /> <resources /> </manifest> </xml>
Shema 01.- Osnovna struktura manifest-a
Manifest se, dakle, sastoji od metapodataka, opisa organizacije i liste resursa sadržanih u samom pakovanju, dok se ovi sastavni delovi manifesta definišu pomo�u odre�enih atributa i elemenata. Prikaz nekih osnovnih elemenata i atributa opisan je kroz slede�e primere.
Sam manifest element (<manifest>), kao koreni element u imsmanifest.xml dokumentu, se sastoji od slede�ih atributa – Shema 02:
� jedinstvenog indentifikatora (identifer),
� verzije (version) i
� definicije broja XML mesta za imena koja �e biti koriš�ena u dokumentu (xml:base) što je ure�eno osnovnom XML specifikacijom razvijenom od strane World Wide Web Consortium (W3C).
Primer:
<manifest identifier="TEST_MANIFEST" version="1.0" xsi:schemaLocation="http://www.imsproject.org/xsd/imscp_rootv1p1p2 imscp_rootv1p1p2.xsd http://www.imsglobal.org/xsd/imsmd_rootv1p2p1 imsmd_rootv1p2p1.xsd http://www.adlnet.org/xsd/adlcp_rootv1p2 adlcp_rootv1p2.xsd" xmlns="http://www.imsproject.org/xsd/imscp_rootv1p1p2" xmlns:adlcp="http://www.adlnet.org/xsd/adlcp_rootv1p2" xmlns:imsmd="http://www.imsglobal.org/xsd/imsmd_rootv1p2p1" xmlns:xsi="http://www.w3.org/2001/XMLSchema-instance"> ... ... </manifest>
Shema 02. – Prikaz manifest elementa
<Metadata> element nema atributa, ali se i sam gradi od slede�ih elemenata – Shema 03:
� <schema> opisuje shemu kojom se definiše i vrši kontrola manifest elemenata, što je po re�niku SCORM-a ADL SCORM šema koja ukazuje da je pakovanje sadržaja definisano po SCORM zahtevima.
� <schemaversion> element nazna�ava verziju Sheme
- 28 -
Primer:
<metadata> <schema>ADL SCORM</schema> <schemaversion>1.2</schemaversion>
<imsmd:lom> <imsmd:general> <imsmd:title>
<imsmd:langstring xml:lang="en-us">Elektronsko u�enje</imsmd:langstring> </imsmd:title> </imsmd:general> </imsmd:lom> </metadata>
Shema 03. – Prikaz elementa metapodataka
Kada je element organizacije u pitanju, organizacioni tag (<organization>) obi�no pored standardnih (identifier, default) sadrži slede�e elemente i atribute:
� <title> kojim se definiše naziv, ime SCO objekta (kursa, modula, lekcije) – organizacije koji �e se prikazivati korisnicima,
� <item> �vor koji opisuje hijerarhijsku strukturu organizacije, odnosno jednu aktivnost u organizaciji sadržaja – Shema 04.
Primer:
<organizations default="ORG_1"> <organization identifier="ORG_1"> <title>Elektronsko u�enje</title> <item identifier="ITEM_0" identifierref="RESOURCE_0"> <title>Nastavni sadržaji</title> <item identifier="ITEM_1" identifierref="RESOURCE_1"> <title>Kreiranje nastanih sadržaja</title> </item> </item> </organization> </organizations>
Shema 04. – Prikaz elementa organizacije
<resource> element koji ukazuje na reference resursa pomo�u atributa
� adlcp:scormtype="sco" definiše resurs kao SCO objekat ili jedinicu (kurs), dok atribut
� href ukazuje na polaznu ta�ku, po�etni fajl, u našem primeru default.html#0002_nastavni_sadržaji. Shema 05.
Primer:
- 29 -
<resources> <resource identifier="RESOURCE_0" type="webcontent" href="default.html#0002_nastavni_sadržaji" adlcp:scormtype="sco"> <file href="0001_lessonmanifest.xml" /> <file href="0002_nastavni_sadržaji.xml" /> <file href="media/ms_sekjuriti_01.jpg" /> <dependency identifierref="DEPENDENCY_RESOURCE" /> </resource> </resources>
Shema 05. – Prikaz elementa izvora (resursa)
3.3.1 SCORM Runtime servis
Na osnovu primarnih ciljeva SCORM standarda za razvoj sadržaja u�enja koji su ponovo iskoristivi i prenosivi izme�u razli�itih obrazovnih platformi, SCORM model izvršnog okruženja – RTE (RunTime Enviroment) definiše slede�e:
� Opis zahteva za LMS po pitanju upravljanja run-time okruženjem (pokretanje objekata sadržaja – SCO i Assets-a, upravljanje komunikacijom sa SCO).
� Opis zahteva za SCO po pitanju koriš�enja API instance (LMS API zahtevi, SCORM komunikacioni zahtevi).
� Opis modela podataka u SCORM run-time okruženju (upravljanje modelom podataka, zahtevi po pitanju tipova podataka).
Detaljan opis svih zahteva po pitanju ovog servisa dat je u tehni�koj knjizi SCROM RTE.
Sistemi za upravljanje procesom u�enja - LMS, u aktivnostima interakcije korisnika - u�enika sa objektima sadržaja, izveštavaju o u�eni�kom napredovanju i izvršenju zahteva sadržanih u kursu. Kada LMS utvrdi aktivnost za isporuku u�enicima koja ima pripadaju�i objekt sadržaja, LMS �e pokrenuti i prezentovati taj objekt sadržaja u�eniku [9]. Slika 10. i Shema 06. preko strukture sadržaja (stabla aktivnosti) šematski ilustruje ovaj primer.
Slika 10. – Ilustracija strukture sadržaja
<Organizacija>
<stavka>
<stavka> ID_0
<stavka> ID_1
<Resurs> Res_1
<Resurs> Res_2
SCO
- 30 -
<manifest> <organizations>
<organization> <item> <item identifier="ID_0 identifierref="Res_1"> <item identifier="ID_1 identifierref="Res_2"> <item/> <organization/>
<organizations /> <resources> <resource identifier="Res_2">...<resource/> <resources/>
</manifest> Shema 06. – Ilustracija strukture sadržaja
Run-time servis može biti implementiram delom na klijentskoj strani, recimo na ra�unaru korisnika – u�enika, a delom na strani servera. U situacijama offline režima rada, serverska strana okruženja u�estvuje sa jednom aplikacijom koja se pokre�e na ra�unaru u�enika.
Klijentska strana run-time servisa:
� obezbe�ena je od strane LMS-a,
� implementirana je kao Web strana ili uklopni okvir u prozoru pretraživa�a,
� prikazuje u�enicima neke neophodne run-time komponente korisni�kog okruženja, kao što su tabele sadržaja ili dugmad za navigaciju,
� pokre�e obrazovne objekte u prozoru za animacije koji je, ili deo uklopnog okvira, ili odvojeni prozor koji se kreira ukoliko je potrebno,
� uklju�uje API objektnu instancu koja se skra�eno naziva API, i koja može biti prona�ena i pozvana od strane Java Script-a ili ECMA Script-a,
� generisana je ili regenerisana, kao što je potrebno od strane servera.
Serverska strana run-time servisa i preostali deo sistema za upravljanje procesom u�enja su potpuno nevidljivi za skriptove u SCORM objektima u�enja. Komponente korisni�kog okruženja run-time servisa su tako�e potpuno nevidljive od strane SCORM objekata u�enja. Kako je implementirana klijentska strana run-time servisa i kako ona komunicira sa serverom je potpuno nevidljivo za sadržaj. Jedini delovi run-time servisa koji mogu biti detektovani od strane SCORM objekata u�enja, i sa kojima oni mogu komunicirati su:
� Prozor za Animacije
� API adapter
� Funkcije koje obezbe�uje API adapter
Nije mogu�e kretati se do drugih objekata u�enja u okviru prozoru za animacije. Samo run-time servis može pokretati druge objekte u�enja u prozoru za animacije. Run-time servis koristi organizaciju sadržaja koja je definisana u pakovanju sadržaja kao vodi� za upravljanje navigacijom izme�u objekata u�enja.
- 31 -
Na slici 11 prikazan je pokreta�ki mehanizam koji odre�uje procedure i odgovornosti ekstra komunikacije izme�u LMS-a i isporu�enog sadržaja. Razmena podataka se realizuje komunikacionim protokolom koji je standardizovan koriš�enjem zajedni�kog API-ja. SCORM run-time okruženje je obezbe�eno od strane LMS-a. Run-time servis pokre�e objekte u�enja i sadrži API adapter za komunikaciju sa objektima sadržaja. Ovaj model sa slike xx prikazuje run-time servis koji je implementiran delom na serverskoj, a delom na klijentskoj strani.
3.3.2 API funkcije
Run-time Application Programming Interface – API je komunikacioni mehanizam koji informiše LMS o stanju objekata u�enja (npr. da li je objekat inicijalizovan-pokrenut, završen, ili je u stanju greške), i koristi se za dobijanje i slanje podataka (npr. rezultati, vremenska ograni�enja...) izme�u LMS-a i SCO-a [9].
Postoji nekoliko termina koji se koriste u SCORM-u da opišu funkcije API-a, to su: API, API implementacija, API instanca. Slika 12 opisuje ove termine i njihovu me�usobnu povezanost.
Sistem za upravljanje procesom u�enja - LMS
Serverska strana
LMS SERVER
Klijentska strana
Asset
Asset
Asset ECMA Skript
API Instanca
Web pretraživa�
SCO
Pokretanje
API: Komunikaciona veza izme�u SCO i LMS-a
Model podataka: Aktuelni podaci se razmenjuju izme�u SCO i LMS-a
Model podataka: Zahtev za ponovo dobijanje i �uvanje podataka u LMS-u od strane SCO.
Slika 11. - SCORM koncept run-time okruženja
- 32 -
Najjednostavnije re�eno API je set definisanih funkcija koje obezbe�uju dostupnost SCO objekata.
API Implementacija je deo funkcionalnog softvera koji uvodi i izlaže API funkcije. Sve dok API implementacija koristi isti javni interfejs i odgovaraju�u semantiku, dizajneri objekata sadržaja ne moraju voditi ra�una kako API Implementacija funkcioniše. LMS platforme moraju obezbediti API Implementaciju koja uvodi funkcionalnosti API-a i izlaže njegov javni interfejs klijentskim SCO objektima.
API Instanca je poseban izvršni kontekst (dopuna) i oblik API Implementacije. API Instanca predstavlja deo izvršnog softvera sa kojim SCO objekti imaju interakciju za vreme samog procesa razmene. API Instanca je prikazana kao objekat u modelu objektnih dokumenata – DOM (eng. Document Object Model) tipi�nom kao JavaScript varijabla. LMS platforma mora pokrenuti SCO objekat u prozoru pretraživa�a koji je zavistan prozor (npr. „pop-up“ prozor) ili dete okvir prozora pretraživa�a koji izlaže API Instancu.
Klju�ni aspekt API-ja je da obezbedi komunikacioni mehanizam koji dopušta komunikaciju SCO objekata i LMS platforme. Sva komunikacija izme�u SCO objekata i LMS platformi inicira se od strane SCO objekata. Trenutno ne postoji podržani mehanizam za LMS platforme da iniciraju pozive za funkcije implementirane od strane SCO objekata.
Metode iznete u API Implementaciji podeljene su u tri kategorije:
� Metod sesije – koristi se da ozna�i po�etak i kraj komunikacione sesije izme�u SCO objekata i LMS platforme kroz API Instancu.
Slika 12. – Ilustracija API-a, API instance i API implementacije Izvor: SCORM 2004 4th Edition RunTime Enviroment (RTE), Version 1.1,
Dostupno na adresi: www.adlnet.gov
- 33 -
� Metod prenosa podataka – koristi se da razmeni vrednosti modela podataka izme�u SCO objekata i LMS platforme kroz API instancu.
� Metod podrške – koristi se za pomo�nu komunikaciju (npr. upravljanje greškama) izme�u SCO objekata i LMS platforme kroz API instancu.
Metod sesije koristi slede�e funkcije i sintaksu:
� Initialize: return_value = Initialize(parameter) Funkcija može vratiti jednu ili dve vrednosti. Vra�ena vrednost �e biti predstavljena kao znakovni niz:
o „true“, ako je komunikaciona sesija bila uspešna o „false“, ako komunikaciona sesija nije bila uspešna. U tom slu�aju šalje se
poruka o grešci koja naglašava vrstu sukoba.
� Terminate: return_value = Terminate(parameter) Ovde, tako�e, funkcija može vratiti jednu ili dve vrednosti, pri �emu se vra�ena vrednost predstavlja kao znakovni niz:
o „true“, ako je komunikaciona sesija bila uspešna o „false“, ako komunikaciona sesija nije bila uspešna. U tom slu�aju šalje se
poruka o grešci koja naglašava vrstu sukoba.
Metod prenosa podataka koristi slede�e funkcije i sintaksu:
� GetValue: return_value = GetValue(parameter) Funkcija zahteva informacije od LMS platforme.
� SetValue: return_value = SetValue(parameter_1, parameter_2) Ovaj metod se koristi da zahteva prenos vrednosti parameter_2 za element podataka koji odre�uje parameter_1 ka LMS platformi. Metod omogu�ava slanje informacija za skladištenje od strane SCO objekata ka LMS platformi.
� Commit: return_value = Commit(parameter) Ovaj metod se koristi da od SCO objekta traži transfer podataka u memoriju.
Metod podrške koristi slede�e funkcije i sintaksu:
� GetLastError: return_value = GetLastError() Ovaj metod, od API Instance zahteva kod greške za trenutno stanje greške.
� GeterrorString: return_value = GetErrorString(parameter) Ova funkcija se može koristiti za dobijanje tekstualnog opisa trenutnog stanja greške.
� GetDiagnostic: return_value = GetDiagnostic(parameter) GetDiagnostic funkcija ima specifi�nu namenu u LMS platformi. Pomo�u nje LMS platfotma kroz API Instancu definiše dodatne informacije vezane za dijagnostiku.
Neke od API funkcija pridružene HTML dokumentu (wrapper.htm) u prakti�noj realizaciji SCORM kursa, ilustruje slede�a šema – Shema 07:
- 34 -
Primer:
function APIAdapter() { this.sco = ""; function APIAdapter.prototype.LMSInitialize(s) { g_oUtil.writeDebug("LMSInitialize(" + s + ")"); return "true"; } function APIAdapter.prototype.LMSFinish(s) { g_oUtil.writeDebug("LMSFinish(" + s + ")"); return "true"; } function APIAdapter.prototype.LMSCommit(s) { g_oUtil.writeDebug("LMSCommit(" + s + ")"); return "true"; } function APIAdapter.prototype.LMSGetValue(s) { var retval = ""; g_oUtil.writeDebug("LMSGetValue(" + s + ")"); ... } function APIAdapter.prototype.LMSGetLastError() { g_oUtil.writeDebug("LMSGetLastError()"); return "0"; } function APIAdapter.prototype.LMSGetErrorString(s) { g_oUtil.writeDebug("LMSGetErrorString(" + s + ")"); return ""; } function APIAdapter.prototype.LMSGetDiagnostic(s) { g_oUtil.writeDebug("LMSGetDiagnostic(" + s + ")"); return ""; } ... }
Shema 07. – Prikaz pridruženih API funkcija u okviru HTML dokumenta
Ponašanje SCO objekata se manifestuje na slede�i na�in:
� Nakon pokretanja, SCO objekat pronalazi API adapter posebnom pretragom,
- 35 -
� Nakon proalaženja API adaptera, SCO poziva LMSInitialize kako bi zapo�eo komunikacionu sesiju,
� Za vreme izvršavanja poziva LMSGetValue, LMSSetValue, LMSCommit, LMSGetLastError i LMSGetErrorString ukoliko je potrebno,
� Nakon završetka, poziva LMSFinish u cilju prekida komunikacione sesije.
Kako SCORM standard koristi „CMI“ model podataka koji je definisan posebnim katalogom elemenata modela podataka, i run-time servis i SCO objekti prepoznaju ovaj model. Na primer, ako je SCO objekat kviz, rezultat koji je korisnik – u�enik postigao, rešavaju�i postavljena pitanja, je vrednost koja može biti sa�uvana u elementu modela podataka. SCO može poslati ovaj podatak run-time servisu, a run-time servis �e na�i gde i kako da sa�uva rezultat kao informaciju.
3.3.3. Komunikacioni model podataka
Svrha uspostavljanja zajedni�kog modela podataka je da obezbedi da razli�ite informacije o SCO objektima budu poznate u razli�itim okruženjima LMS platformi. Ako je, na primer, odre�eno da je pra�enje rezultata u�inka u procesu u�enja generalni zahtev, onda je neophodno da se u sadržaju uspostavi uobi�ajeni na�in za izveštavanje LMS platforme o stanju rezultata. Ako SCO objekti koriste poseban na�in za predstavljanje rezultata procesa u�enja, onda LMS platforma ne može znati kako da prihvati, sa�uva ili procesuira tu informaciju.
Elementi SCORM modela podataka definišu tipove podataka koji su sa�uvani u jednoj LMS platformi. Neophodno je definisati SCO objekte ispravnim JavaScript kodom kako bi saopštili sve tipove informacija koje se šalju od SCO objekata ka LMS platformi.
SCORM Run-Time okruženje je bazirano na standardu 1484.11.1 Standard za obrazovne tehnologije – Model podataka za komunikaciju objekata sadržaja, razvijenom od strane IEEE LTSC CMI. 1484.11.1 je standard koji definiše set elemenata modela podataka koji mogu biti upotrebljeni za razmenu informacija izme�u objekata sadržaja (SCO objekti) i LMS platforme. Ovaj set podataka uklju�uje informacije o u�enicima kao korisnicima obrazovnih sadržaja, njihovoj interakciji sa SCO objektima, kao i informacije o trenutnom statusu, napredovanju kroz kurs i o rezultatima u�inka.
Slika 13. – Ilustracija upotrebe modela podataka sa API-em Izvor: SCORM 2004 4th Edition RunTime Enviroment (RTE), Version 1.1,
Dostupno na adresi: www.adlnet.gov
- 36 -
Da bi se identifikovao model podataka, sva imena elemenata modela podataka opisana u SCORM Run-Time okruženju modela podataka, po�inju sa prefikosom cmi. Standardni model podataka se, dakle, u SCORM-u naziva „CMI“ model podataka. Ovaj model podataka se koristi za komunikaciju izme�u SCO objekata i run-time okruženja koje omogu�uje LMS platformi da isporu�i SCO objekat u�eniku – korisniku. Kao alternativni, koristi se model podataka koji po�inje se prefiksom adl.
CMI model podataka je implementacija standarda - 1484.11.3 IEEE Standard for Learning Technology – Extensible Markup Language (XML) Schema Binding for Data Model for Content Object Communication, koji daje specifikacije apstraktnog modela podataka. U prenosnom zna�enju model podataka se na ovaj na�in može implementirati kao šema baze podataka, XML šema, ili pak, u slu�aju SCORM CMI implementacije, koriste�i ta�ka sistem obeležavanja. Za svaki element podataka CMI opisuje da li SCO objekat može dobiti podatak od run-time okruženja koriš�enjem API funkcije GetValue, poslati podatak upotrebom SetValue funkcije ili oboje [7]. Sva imena elemenata modela podataka su ograni�ena na ECMAScript znakovni niz upotrebom ta�ka sistema obeležavanja (npr., cmi.success_status).
Slede�a tabela – Tabela 2, daje prikaz i opis elemenata SCORM modela podataka.
Elementi modela podataka sa cmi imenom
Opis
Tehni�ki podaci Kredit (Poeni) cmi.credit
Ukazuje da li �e korisnici dobiti kredit za koriš�enje SCO objekata.
Ulazak (Pristup) cmi.entry
Ukazuje da li su korisnici prethodno pristupali SCO objektima, tako da �e izvršno okruženje (run-time) „znati“ da li podaci za SCO postoje ili ne.
Pokreatnje podataka cmi.launch_data
Obezbe�uje specifi�ne podatke za SCO koje SCO objekti mogu koristi za inicijalizaciju (pokretanje).
Lokacija cmi.location Opisuje lokaciju (položaj) u SCO objektima
Metod cmi.mode
Nazna�ava kako se SCO objekti mogu predstaviti korisnicima.
Obustavljeni (pauzirani) podaci cmi.suspend_data
Obezbe�uje dodatni prostor za smeštanje (skladištenje) i ponovo preuzimanje podataka izme�u korisni�kih sesija.
Pokretanje sadržaja
Ostvareni prag cmi.completion_threshold
Identifikuje vrednost za pore�enje sa napretkom u�enika u SCO objektima da bi odredio može li se SCO smatrati završenim (npr. pregledan je odre�eni broj stranica).
ID korisnika – u�enika cmi.learner_id
Identifikuje u�enika koji je pokrenuo SCO
Ime korisnika – u�enika cmi.learner_name
Dozvoljava SCO objektima da prikažu ime korisnika unutar sadržaja.
- 37 -
Prioriteti korisnika – u�enika cmi.learner_preference
Specifikuje prioritete povezane sa upotrebom SCO-a od strane u�enika.
Maksimalno dozvoljeneo vreme cmi.max_time_allowed
Pokazuje koli�inu akumuliranog vremena koje je u�eniku dozvoljeno za koriš�enje SCO u jednom putu.
Aktivnosti sa vremenskim limitom cmi.time_limit_action
Pokazuje šta bi SCO trebao raditi kada se prekora�i dozvoljeno maksimalno vreme.
Izveštavanje o rezultatima Status završenosti cmi.completion_status Pokazuje da li je u�enik završio SCO.
Interakcija cmi.interactions
Opisuje zbirku odgovora u�enika, kao što su odgovori na pitanja ili zadatke radi merenja ili procenjivanja (�esto se koristi u kvizovima da bi se sakupile informacije o odgovorima u�enika).
Ciljevi cmi.objectivs Precizira ciljeve u�enja ili izvo�enja povezane sa SCO.
Pokazatelj progresa (mere napretka) cmi.progress_measure
Identifikuje koliko je u�enik napredovao ka završetku SCO-a.
Skala prolaznosti cmi.scaled_passing_score
Identifikuje skaliran rezultat prolaska potreban da bi se ovladalo SCO-om.
Rezultat cmi.score
Identifikuje rezultat u�enika za SCO. SCO može podneti izveštaj samo o jednom rezultatu (To je tipi�no rezultat interakcije u�enika sa sadržajem).
Status uspešnosti cmi.success_status
Pokazuje da li je u�enik ovladao SCO-om.
Komentari
Komentari u�enika cmi.comments_from_learner
Omogu�ava skupljanje tekstova komentara, mesta na kom je komentar iznet kao i vremenskog obeležja kada je komentar iznet.
Komentari od strane LMS-a cmi.comments_from_lms
Sadrži komentare i beleške kojima je namena da budu na raspolaganju svim u�enicima.
Izlazni podaci Izlaz cmi.exit Pokazuje kako ili zašto je u�enik napustio sesiju.
Vreme sesije cmi.session_time
Identifikuje koli�inu vremena koju je u�enik proveo u teku�oj upotrebi SCO-a.
Ukupno vreme cmi.total_time
Iznosi kumulativno vreme u�enika za sve sesije odgovaraju�eg SCO za dati pokušaj u�enika.
Tabela 02. – Prikaz i opis SCORM modela podataka
- 38 -
4. SOFTVERSKA REŠENJA ZA AUTORIZACIJU SADRŽAJA
Da bi proces u�enja na daljinu bio ostvarljiv, neophodni su odgovaraju�e tehnologije i softverski alati koji su zaduženi za upravljanje ovim procesima. Jedan od najzastupljenijih pojmova koji se danas koristi da ozna�i ovu vrstu web baziranih platformi za u�enje je Sistem za upravljanje procesom u�enja – LMS (eng. Learning Management System), ili jednostavno re�eno Obrazovna platforma. Svakako se i me�u ovim softverskim alatima zaduženim za kreiranje, upravljanje i distribuciju sadržaja u�enja baziranom na opisanim SCORM specifikacijama može napraviti odgovaraju�a podela, što zavisi od samog kursa koji se kreira, odnosno njegovog sadržaja. Pored toga, organizacije i obrazovne ustanove se mogu opredeliti za komercijalna i open source rešenja, što je, pak, u direktnoj zavisnosti od vrste organizacije, njenih korisnika, finansijskih sredstava i strategije organizacije po pitanju standardizacije softverskih rešenja.
Ovde svakako treba naglasiti da svoju funkciju u kreiranju sadržaja namenjenog za u�enje na daljinu mogu imati razli�ite aplikacije, od obi�nih editora teksta (NotePad, WordPad), preko softverskih alata za razvoj web strana u HTML formatu (kao što su Dreamveawer–http://www.adobe.com/products/dreamveawer, ili Expression Web–http://www.microsoft.com/expression/products/Overview/.aspx?key=studio), do složenih programskih desktop rešenja koja omogu�avaju kreiranje interaktivnih sadržaja za e-u�enje, sa animacijama, video i audio klipovima (kao na primer eXe open source– http://www.exelearning.org, ili – LCDS (Learnig Content Development System)– http://www.microsoft.com/tools/learning/lcds/default.mspx).
4.1 SISTEMI ZA UPRAVLJAJE PROCESIMA U�ENJA
Sistemi za upravljanje procesima u�enja su softverska rešenja koja su potpunosti dostupna putem interneta. Druga�ije re�eno, to su programski sistemi koji rade na serverima, a pristupa im se preko Web �ita�a (npr. MS Internet Explorer). Koriste se za administriranje jednog ili više kurseva za jednog ili više korisnika – u�enika u virtuelnom okruženju. LMS platforme omogu�avaju samoautentifikaciju korisnika, registrovanje za razli�ite kurseve, pristup sadržajima u�enja, jednostavno postavljanje dokumenata, vo�enje diskusija, testiranje i anketiranje korisnika, snimanje ocena i sl.
Ove aplikacije integrišu funkciju autorizacije sa funkcijama upravljanja, skladištenja i isporuke sadržaja u�enja. U celini one sakupljaju i isporu�uju elektronsko u�enje dinami�no u runtime-u iz centralnog sadržaja repozitorijuma (spremišta), tako obezbe�uju�i veliku fleksibilnost u ponovnom koriš�enju sadržaja i medija.
Obrazovne platforme omogu�avaju kreiranje razli�itih uloga u okviru procesa u�enja. Tako razlikujemo uloge administratora, profesora, kreatora kursa i u�enika – korisnika samog sadržaja. U upotrebi su razli�iti sinonimi, kao što su: Virtual Learning Enviroment (VLE), Content Management System (CMS), Learning Management System (LMS), Learning Platform (LP), Learning Content Management System (LCMS)...
Neka od najpoznatijih rešenja su:
� ATutor (http://www.atutor.ca/atutor/index.php ) – open source obrazovna platforma koju odlikuje velika jednostavnost u koriš�enju sadržaja u�enja, njegovog razvoja i isporuke iz
- 39 -
ugla profesora i u�enika – korisnika, ali i lako�a instalacije i integracije sadržaja iz ugla administratora i programera.
� Moodle (http://moodle.org ) – možda najzastupljenija open source obrazovna platforma koju odlikuje jednostavnost i stabilnost. Moodle uživa veliku podršku obrazovne zajednice i programera kako zbog dostupnosti izvornog koda, tako i zbog mogu�nosti pisanja razli�itih dodataka kroz sistem tzv. Modula.
� Blackboard (http://www.blackboard.com/akademic_suite/learning_system/index) – komercijalno rešenje koga odlikuje dobar korisni�ki interfejs. Naglasak je stavljen na tri klju�ne oblasti: upravljanje sadržajem, komunikacija i ocenjivanje. Koristi se u preko dve hiljade akademskih ustanova.
Svi navedeni primeri softverskih rešenja podržavaju SCORM i ostale standarde vezane za na�in pristupa i prenos podataka, kao što su:
� W3C WCAG 1.022
� W3C WCAG 2.0
� IMS AccessForAll 2.0 draft
� IMS Content Packaging 1.1.2+
� W3C XHTML 1.0
4.1.1 SCORM zahtevi
SCORM standard ne daje specifikacije gde skladištiti obrazovne sadržaje i kako njima upavljati. SCORM sadržaje je mogu�e skladištiti u svakom sistemu u kome se ina�e skladište fajlovi u elektronskom formatu.
Po SCORM zahtevima, obrazovni sadržaji moraju biti dostupni kroz odre�en sistem za upravljanje procesom u�enja (LMS, LCMS) u izvršnom vremenu (run-time), odnosno u realnom vremenu interakcije korisnika sa samim sadržajem. SCORM definiše odre�ene mogu�nosti koje Obrazovne platforme moraju imati da bi bile SCORM kompatibilne.
Iako SCORM ne preporu�uje specifi�ne alate, programske jezike, sisteme, arhitekturu tehnologije u�enja, svakako definiše metode prikupljanja, isporuke i komunikacije sa sadržajima u�enja. SCORM ne zahteva sisteme koji izgledaju ili rade sli�no njemu. Me�utim, on ta�no odre�uje na�in kako kreirati sadržaje tako da mogu biti preraspore�eni sa jednog sistema na drugi. Prilikom raspore�ivanja SCORM sadržaja, Obrazovne platforme su osnovni me�uspoj (eng. Interface) izme�u korisnika i samih obrazovnih materijala. SCORM standardizuje slede�a dva principa:
� Kako se novi sadržaji prebacuju iz okruženja za autorizaciju odre�enog softverskog rešenja unutar Obrazovne platforme;
� Kako deljivi objekti sadržaja (SCO) komuniciraju sa Obrazovnom platformom kako bi izvršili operacije, kao što su „uzimanje korisni�kog imena“, ili „postavljanje rezultata“.
22 http://www.w3.org/TR/WCAG10/
- 40 -
Obrazovna platforma, kako je ve� gore navedeno, može izvoditi ili obezbediti opcione mogu�nosti kao što su: autorizacija, upravljanje virtuelnom u�ionicom, upravljanje ulogama i nadležnostima, sertifikaciju i testiranje, mentorstvo, video konferencije, �askanje i diskusione forume. Ove opcione mogu�nosti nisu definisane SCORM standardom, tako da kompanije koje se bave razvojem ovih sistema imaju potpunu slobodu da u svoja softverska rešenja implementiraju one funkcije i alate koji �e biti jedinstveni i tako �initi njihovu Obrazovnu platformu druga�ijom od drugih i konkurentnijom na tržištu.
- 41 -
6. ZAKLJU�AK
Prate�i savremene trendove ve�ina univerziteta u svetu i kod nas definiše strategije za uvo�enje i razvoj sistema za u�enje na daljinu. Zapravo, ovaj sistem u�enja je u zapadnim zeljama ne samo razvijen, ve� i dobija novu dimenziju 3D prostora. U skladu sa ovakvim tendencijama razvijaju se razli�ita softverska rešenja i alati koji omogu�avaju realizaciju ovakvog na�ina prenosa znanja uz upotrebu informaciono komunikacionih tehnologija. Posmatraju�i proces u�enja kroz novu dimenziju vremena i prostora, mesta u�enja, ali i okruženja uslovljenog upotrebom novih tehnologija, uporedo se javlja i potreba za definisanjem novih standarda koji �e omogu�iti kompatibilnost razli�itih rešenja koja se na tom polju primenjuju.
Odre�ena rešenja postoje ali je bilo važno uvideti zna�aj integracije razli�itih modela i specifikacija u jedinstveni standard i preporu�enu praksu. Konsenzusom nekoliko svetskih organizacija za razvoj standarda u oblasti elektronskog u�enja došlo se do SCORM referentnog modela kao standarda za kreiranje i isporuku sadržaja u�enja izme�u razli�itih sistema za upravljanje u�enjem na daljinu (LMS). SCORM uvodi pojam deljivih objekata sadržaja (Sharable Content Object) koji se mogu koristiti u okviru razli�itih kurseva i deliti izme�u autora obrazovnih sadržaja.
Ovakvi sadržaji koji mogu biti u vidu pojedina�nih tema, testova provere znanja, lekcija, ili �itavih kurseva moraju biti dostupni, trajni, prenosivi i ponovo upotrebljivi. Da bi ovakve funkcije sadržaja u�enja bile ostvarljive neophodna je implementacija odgovaraju�ih standarda po pitanju metapodataka, izvršnog okruženja, API-ja i modela podataka.
SCORM model predstavlja prihvatljivo rešenje ne samo iz ugla onih koji se bave razvojem softverskih alata, ve� i onih koji rade na kreiranju i distribuciji obrazovniih sadržaja. Svet u kome živimo nužno favorizuje informaciju kao osnovni resurs. Ali, informaciju koja je kvalitetna, pravovremena i dostupna u svakom trenutku zainteresovanim stranama, bez obzira gde se oni nalazili. Na ovakav na�in zadovoljava se jedan od osnovnih principa savremenog informacionog društva po kome u�enje predstavlja permanentan proces.
- 42 -
7. LITERATURA
[1] Badrul, H. K., A Framework for E-learning, Preuzeto sa adrese 18.12.2009: http://www.bookstoread.com/framework [2] Badrul H. K., September-October 2004 Issue of Educational Technology, Volume 44, Number 5, Pages 33-40, The People–Process–Product Continuum in E-Learning: The E-Learning P3 Model, Preuzeto sa adrese 18.12.2009: http://asianvu.com/bookstoread/etp/elearning-p3model.pdf [3] Grubor, G., Opšti pregled strukture CMMI, CMMI v.1.2, 2006, Module 2 Skripta – materijal sa predavanja, Univerzitet Singidunum. [4] e-LEARNING INTEROPERABILITY STANDARDS, SUN MICROSYSTEMS, INC., Preuzeto sa adrese 20.01.2010: www.sun.com [5] Morealli, L., Panar, A., Concurrent Technologies Corporation (CTC), ADL Technology Center, February 22, 2005 - SCORM® for Software Developers, Preuzeto sa adrese 20.01.2010: www.adlnet.gov/adlnews/Documents1/.../P9D0222T1300T1.ppt [6] Partner u u�enju, Microsoft Partners in Learning, Dostupno na adresi: http://www.pil-vb.net/
[7] ADL Guidlines for Creating Reusable Content with SCORM 2004, July 31. 2008., Preuzeto sa adrese 20.12.2009: http://www.adlnet.gov/Technologies/scorm/SCORMSDocuments/Forms/All%20Documents.aspx?RootFolder=%2FTechnologies%2Fscorm%2FSCORMSDocuments%2FSCORM%20Resources
[8] SCORM® 2004 4th Edition Content Aggregation Model [ CAM ], Version 1.1, Paul Jesukiewicz, Director Advanced Distributed Learning Initiative Office of the Deputy Under Secretary of Defense for Readiness and Training, Policy and Programs, Preuzeto sa adrese 5.01.2010: http://www.adlnet.gov/Technologies/scorm/SCORMSDocuments/2004%204th%20Edition/Documentation.aspx [9] SCORM® 2004 4th Edition Run-Time Environment (RTE), Version 1.1, Paul Jesukiewicz, Director Advanced Distributed Learning Initiative Office of the Deputy Under Secretary of Defense for Readiness and Training, Policy and Programs, Preuzeto sa adrese 5.01.2010: http://www.adlnet.gov/Technologies/scorm/SCORMSDocuments/2004%204th%20Edition/Documentation.aspx [10] SCORM® 2004 4th Edition Sequencing and Navigation (SN), Version 1.1, Paul Jesukiewicz, Director Advanced Distributed Learning Initiative Office of the Deputy Under Secretary of Defense for Readiness and Training, Policy and Programs, Preuzeto sa adrese 5.01.2010: http://www.adlnet.gov/Technologies/scorm/SCORMSDocuments/2004%204th%20Edition/Documentation.aspx [11] SCORM® 2004 4th Edition Testing Requirements (TR), Version 1.1. Paul Jesukiewicz, Director Advanced Distributed Learning Initiative Office of the Deputy Under Secretary of
- 43 -
Defense for Readiness and Training, Policy and Programs, Preuzeto sa adrese 5.01.2010: http://www.adlnet.gov/Technologies/scorm/SCORMSDocuments/2004%204th%20Edition/Documentation.aspx [12] SCORM Best Practise Guide for Content Developers, 1st Edition, 2003-02-28, Carnegie Mellon, Learning System Architecture Lab, Preuzeto sa adrese 16.02.2010: http://www.learning-objects.net/downloads/SCORM/SCORM_BestPractices.pdf
![Ucenje [Compatibility Mode]](https://img.dokumen.tips/doc/110x75/55cf96df550346d0338e578c/ucenje-compatibility-mode.jpg)
