Click here to load reader

Aktivno ucenje

  • View
    457

  • Download
    34

Embed Size (px)

Text of Aktivno ucenje

  • 1. Institut za psihologiju Ministarstvo prosvete i sporta Republike Srbije Ministarstvo za prosvjetu i nauku Crne Gore PRIRU^NIK ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG U^EWA / NASTAVE

2. Autori ovog Prirunika oseaju jaku potrebu da se zahvale svim uesnicima u AUN projektu - uiteqima, nastavnicima, inspektorima/nadzornicima a posebno AUN instruktorima, za wihov konstruktivan doprinos. Bez wihovog rada i direktnog uticaja, ni projekat u celini, ni ovaj Prirunik (a posebno ovo drugo izdawe) jednostavno ne bi bili ono to jesu. AKTIVNO UEWE Izdaje: Institut za psihologiju Za izdavaa: Dr Bora Kuzmanovi Autori: Prof. dr Ivan Ivi Dr Ana Peikan Slobodanka Anti Dizajn AUN znaka, korica, grafiko i tehniko ureewe: Konstantin Petrovi Tira - 10000 primeraka tampa - Publikum Beograd, Decembar 2001. tampawe ove publikacije pomogao je UNICEF Beograd 3. KAKO VAQA RAZVIJATI QUDE (iz pisama A.M. i M.N) Novi Sad, 21. oktobra 1872. godine Drage prijateqice, ovek, koji hoe savesno da utie na razvitak drugog oveka, moe da postupa samo na jedan nain: da razvija wegovu snagu miqewa, da ga naui da promatra iwenice sam svojim umom i da sam ume praviti logine zakquke. Svaki onaj koji tako ne radi, ve koji oveka hoe da kquka svojim planovima i savetima, kao umeenim kolaima - taj moe imati svake druge namere, samo ne da pomogne razviu onoga na koga utie. Takav uiteq ili je besmisleno dete koje hoe da zadovoqi svoju ambiciju pokazujui svoje znawe i zadobijajui nove prijateqe, ili je nitkov koji eli da postigne svoje siune ciqeve... Svetozar Markovi: Odabrani listovi, Novo Pokolewe, Beograd, 1949. 4. SADRAJ Predgovor za drugo izdawe 8 Uvodne napomene 9 Kako se sve moe koristiti ovaj Prirunik 11 I PRVI DEO: OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA/NASTAVE Uvod 14 Struktura obrazovne delatnosti 15 A1. Aktivno uewe/nastava (AUN) 19 Tradicionalna kola naspram aktivne kole 19 Metode uewa/nastave 20 Participacija dece/uenika 44 Najee zablude o aktivnom uewu/nastavi 49 Specifinosti projekta Aktivno uewe 55 A2. Uloge nastavnika 60 Problemska pitawa o sopstvenoj nastavnoj praksi 60 Profesionalni razvoj nastavnika i Aktivno uewe 62 Inventar uloga nastavnika u nastavnom procesu 68 Postupci aktivirawa uenika u nastavi 73 A3. Razni oblici obuke za primenu ideja AUN (tipovi seminara) 78 II DRUGI DEO: PRAKTINA PRIMENA PROJEKTA AKTIVNO UEWE Uvod 86 Program rada u kolama iz mree M30+ 89 B1. Stvarawe AUN asova 94 Izrada scenarija za izvoewe AUN nastave 94 Berza ideja za izvoewe aktivne nastave/uewa 98 Projekatska nastava kao vid aktivnog uewa 110 Edukativna radionica kao oblik aktivnog uewa/nastave 114 Primeri edukativnih radionica 122 Jo koja re o praktinoj primeni AUN ideja 139 B2. Analiza AUN asova 141 Pedagoka interakcija: meuzavisnost aktivnosti uenika i aktivnosti nastavnika 141 Aktivnosti i uloge dece u AUN nastavi 150 Scenario za analizu teksta Aktivnosti i uloge dece u AUN nastavi 156 Pedagoke intervencije nastavnika u AUN nastavi 158 Scenario za voewe situacije Analiza scenarija za AUN asove 160 Sekvencijalna analiza izvedene nastave 163 Scenario za voewe situacije Sekvencijalna analiza izvedene nastave 165 B3. Model za evaluaciju u okviru AUN 168 5. III TREI DEO: TEORIJSKI POGOVOR Priroda aktivnosti uenika u aktivnoj nastavi/uewu 180 Interaktivna nastava aktivno uewe: pogled odozgo 192 Provera razumevawa osnovnih ideja AUN projekta 198 LITERATURA 203 PRILOZI 207 Prilog 1: Posteri 207 Prilog 2: Pojmovnik AUN 209 Prilog 3: Scenario za izvoewe bazinih AUN seminara 214 Prilog 4: Neki korisni saveti voditeqima seminara 230 Prilog 5: Programi za bazini, instruktorski, supervizijski seminar, seminar za direktore, inspektore-nadzornike 236 Prilog 6: Lista primera kolskih zadataka 240 Prilog 7: Uloge nastavnika 241 Prilog 8: Lista metoda uewa/nastave 242 Prilog 9: Lista vaspitno-obrazovnih ciqeva 243 Prilog 10: Podsetnik za analizu scenarija ili izvedene nastave 244 Prilog 11: Obrazovna TV serija o Aktivnom uewu (predlog i skica scenarija) 246 BELEKE 248 6. PREDGOVOR ZA DRUGO IZDAWE Prvo izdawe ovog Prirunika tampano je u 6.000 primeraka. Celokupni tira dospeo je upravo do onih kojima je Prirunik bio i namewen do nastavnika, strunih saradnika i drugih qudi koji rade u obrazovawu, jer je distribucija vrena tako da su primerke kwige dobijali uesnici seminara Aktivnog uewa i oni koji su pokuavali da ideje o aktivnom uewu, izloene u ovoj kwizi, primene u praktinom radu. Takav nain koriewa ove kwige uticao je povratno na daqi razvoj ideja aktivnog uewa i u nekoliko proteklih godina posle prvog izdawa (1997. godine) autorski tim je na osnovu povratnih reakcija kolega iz prakse i korisnika prvog izdawa daqe razvijao iznete ideje i metode wihove primene u kolskoj praksi. Jedan rezultat tog razvoja je ovo drugo izdawe Prirunika, koje je u pravom smi- slu izmeweno i dopuweno izdawe. Neke ideje su u toku primene u praksi bile delimino promewene (na taj nain to su postale jasnije, specifinije i nija- nsiranije), a uporedo s tim, bogat izvor novih ideja bila je produktivna i konstruktivna saradwa sa velikim brojem aktivnih uesnika u projektu Aktivno uewe. Najvie je novina bilo u praktinoj primeni ideja aktivnog uewa u realnim uslovima u nekoliko razliitih socijalno kulturnih uslova (razni regioni Srbije i Crne Gore, Gruzija). Pozitivna ponuda prakse je bila izvorite novih oblika praktine primene ideja aktivnog uewa koje se nalaze u ovom izdawu i originalnih metoda analize praktinih pokuaja (scenarija za inovativne asove, sekvencijalne analize snimqenih asova). Upravo zbog toga, u drugom delu ovog Prirunika, koji se odnosi na praktinu primenu, dolo je do najvie promena i dopuna (ukquujui i probleme evaluacije promena). Slobodno se moe rei da hiqade scenarija (od kojih su neki tampani u razliitim zbirka- ma scenarija po kolama ili regionima) i hiqade izvedenih asova (od kojih su mnogi snimqeni na video-trake i na mnogima primewena sekvencijalna analiza) ine ono pravo proireno izdawe ovog Prirunika. Na taj nain se potvruju nae rei iz prvog izdawa da ovakav projekat sa masovnim ueem nastavnika praktiara jeste jedna vrsta savremenog pedagokog faktora, tj. kolektivne produkcije jedne nove vrste pedagoke kulture. Sada je sigurno da e se taj kolektivni poduhvat nastaviti i autori se nadaju da e ovo drugo izdawe biti novi, sve podsticaj ubrzavawu, irewu i produbqivawu tog procesa promena metoda nastave/uewa u kolama. Autori Prirunika 8 7. UVODNE NAPOMENE Ovo nije kwiga za itawe. I po svom nastanku i po svojoj nameni ona je, pre svega, praktini prirunik za obuku nastavnika i drugih koji rade u obrazovawu. Ali, ona je, takoe, jedan od radnih instrumenata za promenu naina rada u naim kolama, ali i u drugim, vankolskim oblicima obrazovawa. Prva verzija ovog teksta, u sasvim razliitom obliku, nastala je davno (jo 1994. godine), kao instruktivni radni materijal za jedan seminar za obuku nastavnika. Autorima je, jo tada, bilo jasno da se prirunik koji bi trebalo korisno da poslui nastavnicima - praktiarima ne moe sainiti unapred, u nekom institutu, od strane onih koji ne mue svakodnevnu muku izvoewa nastave u nepovoqnim uslovima kakvi su danas u naoj zemqi. Svesni toga, namerno smo postupili na sledei nain: pripremqena je prva verzija tekstova, u kojima su iskazane osnovne namere autora i wihove temeqne koncepcije naina izvoewa nastave. Pri tom, autorima je bilo jasno da su ti tekstovi u prilinoj meri nedoreeni i nesavreni. Ta prva radna verzija, a potom i sledee, bile su izloene sudu praktiara u vidu kooperativnih seminara, tj. seminara na kojima je koriena radna verzija ovog Prirunika i na kojima su autori iznosili svoje jo nedovoqno artikulisane ideje (na primer, o tome ta znai da je dete aktivno u nastavi ili kako da nastavnik smisli aktivan as). I tekstovi iz Prirunika i poetni podsticaji autora i voditeqa seminara (nikako predavaa!) bili su osnova za plodonosne ideje koje su se oblikovale u toku prave i sadrajne razmene iskustava i misli qudi koji imaju vrlo razliite uloge u obrazovawu: uiteqa, predmetnih nastavnika, kolskih psihologa i pedagoga, direktora kola, kolskih nadzornika / inspektora, saradnika ministarstava prosvete. Danas je iza nas na stotine takvih seminara i veliki broj aktivnih pokuaja da se promeni nastavna praksa u naim osnovnim kolama. Koncepcija koju za- stupaju autori i tekstovi iz ovog Prirunika proli su praktinu proveru: o wima je razmiqalo i iznosilo svoj sud nekoliko hiqada qudi koji rade na razliitim poslovima u obrazovawu. Neke ideje iz ovih tekstova ve se primewuju u mnogim kolama u naoj zemqi. U najmawu ruku, te ideje su posluile kao podsticaj da se o prosvetnom radu razmiqa, da se, bar delimino, razmiqa na nov nain, da se pozicija deteta u procesu kolskog uewa sagleda iz novog ugla, da se, pra- ktino, pokua da se u koli radi drugaije. Tako su, svi ovi tekstovi, u velikoj meri, zajedniko delo svih onih koji su se wima bavili, pa postaju neka vrsta novog prosvetarskog folklora. U intera- ktivnom procesu sa uesnicima seminara, autori su uvideli da je profesionalno iskustvo nastavnika praktiara dragoceni trezor znawa i iskustava o tome kako se odvija proces kolskog uewa. Jedan deo tog blaga ugraen je u sadawu ve- rziju ovih tekstova. A autori i daqe vrsto veruju da je ta riznica bogatija od postojeih teorijskih saznawa o procesu uewa, ba kao to je i narodno rodite- qsko iskustvo u podizawu i vaspitavawu dece jo uvek znaajnije od naunih saznawa o toj oblasti. Naravno, kao i svako vekovno praktino iskustvo tako i praktino iskustvo u obrazovawu dece trebalo bi da bude na pravi nain popisano, sreeno, kritiki analizirano i dovedeno do nivoa svesnog znawa praktiara-profesionalaca. Autori su svesni koliko su crpli iz tog izvora i koliko se novih ideja rodilo u dijalogu izmeu eksplicitnih naunih koncepcija od kojih su poli i praktinih iskustava nastavnika. Kao to smo ponekad u ali govorili na seminarima, autori zajedno sa uesnicima seminara stvaraju akcionarsko drutvo u koje svako unosi svoje profesionalno iskustvo, a dobit je obostrana i viestruka. Nadamo se da e glavni dobitnici biti deca u naim kolama. Ovakvo nastajawe tekstova - kooperativno, razvueno u vremenu i praeno praktinim isprobavawem - daje ovom Priruniku daleko vie izgleda da postane stona, svakodnevna, radna kwiga praktiara, koju e moi da primene 9 8. bilo da rade u moderno opremqenoj koli u velikom kulturnom centru, bilo u siromanoj seoskoj koli, koja je okruena lokalnim resursima od nepro- cewive vrednosti za kolski rad za kakav se ovde zalaemo. Nadamo se da e ova kwiga moi da bude korisno upotrebqena za obe svoje namene: kao praktini prirunik za obuku nastavnika i drugih saradnika kole, ak i studenata pedagokih fakulteta, i kao radni instrument za promenu kolske prakse. Na kraju, vaqa rei da je ovaj Prirunik deo projekta Aktivno uewe, koji je proistekao iz nude da se neto u naem obrazovawu uini i u ovim tekim vremenima. itav projekat Aktivno uewe izvodi se u naoj zemqi (i u Srbiji i u Crnoj Gori) zahvaqujui pomoi UNICEF-a, koji finansira wegovo izvoewe i omogu- ava koriewe ekspertskih znawa te agencije Ujediwenih nacija. U realizaciji projekta stalno smo saraivali sa Ministarstvom prosvete Republike Srbije odnosno Ministarstvom prosvete i sporta Republike Srbije i Ministarstvom za prosvjetu i nauku Republike Crne Gore. Na osnovu dogovora izmeu UNICEF-a i Savezne vlade, oba ova ministarstva su prihvatila projekat Aktivno uewe kao deo svojih programa za struno usavravawe. 10 9. KAKO SE SVE MOE KORISTITI OVAJ PRIRUNIK? Upotreba ovog Prirunika za obuku nastavnika i drugih saradnika kole samo je jedna od moguih. U stvari, celokupan materijal u wemu organizovan je po modulnom sistemu, odnosno, Prirunik se sastoji od izdvojenih celina, modula, koji se mogu koristiti i pojedinano i u razliitim kombinacijama. Ovde emo navesti samo neke od wih: za izvoewe specifinog tipa seminara za instruktore u projektu Aktivno uewe, tj. za obuku onih kadrova (struni saradnici, nastavnici) koji e, u daqem irewu projekta, obuavati druge ili raditi na praktinoj primeni ideja aktivnog uewa u koli. Program tog seminara (i drugih ti- pova seminara) nalazi se u Prilogu 5, a odgovarajue jedinice programa izvode se na osnovu adekvatnih delova scenarija za izvoewe seminara; seminari za direktore kola, predstavnike ministarstava prosvete (nadzornici/inspektori, saradnici podrunih jedinica i raznih odeqe- wa ministarstava) i druge specifine grupe (v. Prilog 5); specifina kombinacija delova Prirunika koriena je za seminare u nekim kolama regionalnim centrima za projekat Aktivno uewe; Problemska pitawa o sopstvenoj nastavnoj praksi, moe se plodno iskoristiti za samoanalizu nastavnika, za poetak diskusije o ulogama nastavnika ili za poetak rasprave o projektu Aktivno uewe; odeqak Inventar uloga nastavnika u nastavnom procesu moe se upo- trebiti za procenu stvarnih uloga koje oni imaju u odreenoj koli ili za raspravu o restruktuirawu tih uloga (koje treba pojaati i zato); odeqak Metode nastave/uewa, mogu se koristiti u celini ili se o svakoj od wih moe organizovati rasprava i obuka u koli. Na primer, postoji li i u kojoj meri uewe putem otkria ili reavawe problema ili ne postoji i zato; da li postoji, koliko je raireno i zato posto- ji uewe napamet, bubawe gradiva koje samo po sebi ima smisla, te se ne mora uiti napamet, i kako otkloniti taj neprimereni oblik uewa/nastave; odeqak Najee zablude o aktivnom uewu moe se koristiti za prvo prezentovawe ideja aktivnog uewa (da se istakne ta nije aktivno uewe) i da se zainteresuju qudi za rad; deo o edukativnim radionicama i Berza ideja mogu praktino koristiti nastavnicima u izradi scenarija za nastavne situacije, bilo kao izvor ideja za nacrt asa, bilo kao praktian vodi kako da se as aktivne nastave/uewa napravi; delovi o analizi pisanog scenarija i sekvencijalnoj analizi asa direk- tno su obuka nastavnika za procenu kvaliteta vlastitog rada i dobijawe precizne povratne informacije ta i kako doraditi, preraditi ili izmeniti; tekstovi u odeqku Teorijski pogovor Priroda aktivnosti uenika u procesu kolskog uewa mogu posluiti svima onima koji se zanimaju za teorijsku razradu projekta, ili su u situaciji da pripremaju pre- davawe, diskusiju, ili neki rad iz oblasti aktivnog uewa; iako je prvenstvena namena ovog materijala da bude pomo pri ruci praktiarima, u ovom Priruniku se razmatraju brojna obrazovna pitawa (ta je to aktivnost, ta participacija uenika, kakva je povezanost pojedinih segmenata obrazovawa, kakva je priroda procesa uewa, koji mentalni procesi lee iza pojedinih aktivnosti, ta je kri- terijum efikasnosti obrazovnog sistema i kako je evaluirati, ta je prototip poeqnog nastavnika, kako mewati ustaqena ponaawa qudi, kako, na koji nain uvoditi novine, itd.), pa on moe biti korisan i drugima koji se bave problemima obrazovawa; 11 10. za specifine potrebe kole ili odreene grupe polaznika mogue je napraviti vrlo razliite kombinacije pojedinih osnovnih jedinica - modu- la, koje izlaze u susret stvarnim potrebama tih kola ili tih posebnih grupa. Saeto reeno, korisnici Prirunika su pozvani da originalno i stvaralaki upotrebe ponuene osnovne jedinice, da smisle svoje naine koji e najboqe odgovarati wihovim potrebama. A takva upotreba je u pravom skladu i sa duhom naeg projekta, koji ne nosi uzalud naziv Aktivno uewe, ve odista oekuje akti- van odnos korisnika prema ovim tekstovima. 12 11. I Deo. OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA / NASTAVE 12. Uvod Prva i u poetku jedina namena ovog Prirunika bila je da poslui kao radni materijal za izvoewe seminara za obuku nastavnika za primenu metoda aktivne nastave/uewa. Razvijawe Prirunika na nain kakav je opisan u uvodnim napome- nama nuno je vodilo ideji da Prirunik preraste i u radnu kwigu za promenu same nastavne prakse. Zato postoji i drugi deo prirunika. Naravno, sama ta podela na obuku i praktinu primenu (implementaciju) je uslovna. Jer nastavnik ima toliko pretenu ulogu u obrazovnom procesu da svaka promena, pozitivna ili negativna, namerna ili spontana, utie na nastavnu praksu. Obrazovawe nastavnika, obuka ili, kako neki vole da kau, edukacija - za wihovu profesionalnu delatnost je, naravno, od ogromnog znaaja. Obrazovawe za nov, drugaiji nain rada, za novu tehnologiju od kqunog je znaaja u nastavnikoj, ba kao i u svakoj drugoj profesiji. Da je tehnologija proizvodwe uenikog znawa u naoj koli zastarela - to je opte mesto u kritici postojeeg stawa. Naa kola je nekim udom uspela da izbegne gotovo sve impulse za promenu naina rada, iako je, ponegde, uspevala da modernizuje izgled kolskih zgrada, ili da na nekim nivioma obrazovawa ima relativno moderne opte obrazovne programe, ili da se izbori za pristojnu normu kvalifikacione strukture nastavnog osobqa. U takvoj situaciji, potreba za modernizacijom metoda pedagokog rada u naoj zemqi jeste nasuna i bez we nema ozbiqnijeg pomaka u podizawu kvaliteta i efikasnosti naeg obrazovawa. Bilo bi nuno da se bar budui nastavnici pripremaju za modernije oblike nastavnog rada. Meutim, sistem poetnog kolovawa naih nastavnika za sve nivoe obrazovawa takav je da ne daje mnogo nade. U osnovi, itav projekat Aktivno uewe i sistem za obuku nastavnika prime- nqiv je i u poetnom (osnovnom) obrazovawu nastavnika. Ali, sticajem okolnosti i zbog urgentnosti potreba u optoj drutvenoj krizi koja je posledwih godina do temeqa uzdrmala i obrazovawe - ovaj sistem je prvenstveno bio namewen na- stavnicima koji ve rade i koji imaju izvesno paraktino nastavno iskustvo. On je upravo tu i isproban - u usavravawu nastavnika koji imaju poetno obrazo- vawe za svoju profesiju. Ovaj sistem usavravawa nastavnika i drugih saradnika kole korien je, u najveoj meri, za dve namene: za trenirawe trenera, tj. za obuku i usavravawe nastavnika, strunih saradnika i nadzornika (inspektora) koji bi, trebalo da preuzmu wegovo daqe razvijawe i irewe; za usavravawe nastavnika koji imaju i adekvatno poetno obrazovawe i praktino profesionalno iskustvo, kako bi pokuali da sopstveni nastavni rad promene i modernizuju. Osnovna forma takve obuke bili su aktivni i kooperativni, trodnevni seminari, na kojima se ozbiqno i naporno radilo, umesto uobiajenog povrnog sluawa predavaa na tradicionalnim seminarima. Osim opteg bazinog AUN seminara, u meuvre- menu su razvijeni brojni drugi tipovi seminara (videti deo Razni oblici obuke za primenu ideja AUN (tipovi seminara)). 14 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE 13. STRUKTURA OBRAZOVNE DELATNOSTI Namera ovog teksta nije da sistematski opisuje strukturu obrazovawa, ve da to preciznije oznai onaj segment sloene obrazovne delatnosti prema kome je usmeren ceo projekat Aktivno uewe. U razmiqawima o obrazovawu kod nas najee dolazi do suewa svesti. Gotovo redovno, itava pria se svodi na nastavne planove i programe i, eventu- alno, na uybenike u kojima se oni konkretizuju. Za razliku od toga, u koncipirawu projekta Aktivno uewe poli smo od jednog mnogo celovitijeg shvatawa obrazo- vawa. (Rezultat takvog razmiqawa sadran je u Shemi 1 na sledeoj stranici.) Ovakvo celovito gledawe na strukturu obrazovne delatnosti, vano je iz vie razloga. Prvi je to se tako dolazi do jasnog uvida o tome koliki su dometi svakog pokuaja unoewa promena u obrazovawe. Na primer, kada se vri refor- ma nastavnih programa (to je kod nas gotovo jedino to se u tzv. reformama obrazovawa ini), onda ve sam pogled na celinu obrazovawa, koja je prikazana na priloenoj shemi, moe da ukae da e dometi takve reforme biti vrlo ogranieni ako se ne promene i neki drugi vani inioci obrazovawa, na primer, finansirawe obrazovawa, metode pedagokog rada, formirawe i usavravawa kadrova, didaktika oprema itd. Drugi krupan razlog zbog kojeg je potrebno imati uvid u celinu obrazovne delatnosti jeste to to celovito sagledavawe omoguava da se u svakom trenutku proceni ta se moe a ta se ne moe mewati. Na primer, u ekonomskoj situaciji u kakvoj se nalazi naa zemqa ne moe se oekivati neko znaajnije investirawe u moderne kolske zgrade i skupu opremu, i to je sutinsko ograniewe koje svaki predlog za reformu obrazovawa mora uzeti u obzir. Rukovoen ovakvim globalnim razmiqawem o obrazovawu, tim projekta Aktivno uewe doao je do zakquka da se neki od najznaajnih inilaca koji odreuju kvalitet i efikasnost obrazovawa u ovom trenutku u naoj zemqi teko mogu mewati. Zbog ekonomske krize, ne moe se oekivati znaajnije inve- stirawe u obrazovawe (ipak, finansirawe plata nastavnika moe se i mora bitno promeniti, jer e bez toga dolaziti do daqeg srozavawa naeg obrazo- vawa); nije za oekivawe da e se uskoro bitnije promeniti opta obrazovna politika, ili da e se poboqati upravqawe obrazovnim sistemom itd. U takvoj situaciji, tim projekta Aktivno uewe video je neke mogunosti za poboqawe obrazovawa u kadrovima koji se wime bave. Ta armija od blizu 90000 kvalifikovanih qudi osnovni je raspoloivi resusrs i poluga za neki boqitak u jugoslovenskom obrazovawu. Da bi se pokrenuo taj vrlo znaajni potencijal naeg obrazovawa neophodno je da se ree gorui problemi finansirawa plata nastavnog kadra, na ta tim koji vodi projekat Aktivno uewe nema nikakve mogunosti da utie. Drugi vaan uslov za aktivirawe kadrovskog potencijala naeg obrazovawa jeste nunost da se postojei nastavni kadar osposobi za nove uloge koje mora da preuzme. Ve smo u uvodnim napomenama rekli da tehnologija rada u naim kolama vapije za modernizacijom. Umesto transmisivne kole, koja samo prenosi korpus znawa iz pojedinih predmeta, ostavqajui dete koje ui u ulozi pasivnog primaoca tih znawa, nama je potrebna nova aktivna kola, kola koja u detetu koje ui vidi aktivnog uesni- ka. A to znai, s jedne strane, da se gledawe na dete u naoj koli mora bitno promeniti. Ono se ne moe svoditi samo na ispoenu ulogu uenika, nego se, i u svakom uzrastu, i u svakom razredu, i u svakom obrazovnom procesu, mora treti- rati kao celovita linost sa sklonostima, afinitetima, motivacijom, potrebama, sposobnostima i mogunostima. S druge strane, kolsko uewe kao transmisija nastavnikovih znawa ueniku mora biti zameweno aktivnim, participativnim, kooperativnim uewem, odnosno, takvim uewem u kome se dete koje ui pojavqu- je kao aktivan i konstruktivan inilac. Iz ovakvog sleda razmiqawa proistie teite projekta Aktivno uewe, koje je grafiki prikazano na Shemi 1. Dakle, ako se polazi od kvalifikovanog nastavnog kadra kao osnovnog resursa, neophodan je promiqeni sistem strunog 15 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE 14. 16 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE [KOLSKE ZGRADE FINANSIRAWE - koli~ina - raspore|ivawe OBRAZOVNI SISTEM - formalni - neformalni KADROVI - selekcija - formirawe - USAVR[AVAWE - napredovawe i nagra|ivawe UPRAVQAWE - obrazovnim sistemom - {kolom EVALUACIJA - sistema - {kole - nastavnika - |aka OBRAZOVNE INSTITUCIJE - istra. instituti - izdav. institucije - vladine nezavisne ekspertske grupe - nevladine ekspertske grupe OBRAZOVNA POLITIKA [KOLSKA OPREMA PLANOVI I PROGRAMI UXBENICI AKCIJE 1. SEMINARI OBUKE - opti bazini - specijalizovani bazini - supervizijski - instruktorski - specijalizovani instruktorski - seminari za posebne grupe i sl. 5. MREA [KOLA REGIONALNIH CENTARA ZA PRIMENU I RAZVOJ AKTIVNOG UEWA / NASTAVE 6. WEB PREZENTACIJA AUN PROJEKTA 7. BAZA PODATAKA O AUN PROJEKTU 2. PRIRU^NIK (Dva izdawa) 4. OBRAZOVNA TV SERIJA 3. VIDEO PRIRU^NIK METODE NASTAVE/ U^EWA SHEMA 1. Struktura obrazovne delatnosti USAVR[AVAWE NASTAVNIKA ZA UPOTREBU METODA AKTIVNE NASTAVE/ U^EWA 15. 17 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE usavravawa tog kadra, i to, pre svega usavravawe u koriewu modernijih oblika pedagokog rada. To je i prednost i slabost projekta Aktivno uewe. Prednost zato to poiva na zreloj proceni da nae obrazovawe poseduje kvalifikovan kadar, da je kquni problem to taj kadar ne poznaje dobro moderne metode aktivne nastave/uewa i ne ume da ih primewuje i da se taj nedostatak moe otkloniti ukquivawem nastavnika u aktivne oblike usavravawa za primenu ovih metoda. Slabost je u tome to, kako Shema 1 pokazuje, postoji vie kqunih kompone- nti obrazovawa koje ovaj projekat ne dotie, kakve su, na primer, finansirawe nastavnika, upravqawe obrazovawem u celini i kolom. Meutim, i te nedo- taknute komponente obrazovawa, bitno odreuju ponaawe nastavnika. Iz doweg dela Sheme 1 vidi se ta je tim projekta do sada uradio i na emu trenutno radi da bi ojaao anse da se neto promeni u naoj koli. Shema 2 : Veze izmeu metoda nastave/uewa i drugih parametara nastavnog procesa, jo jasnije pokazuje teite projekta Aktivno uewe. U sreditu je pokuaj da se unesu promene u metode nastave/uewa koje se koriste u naim kolama. Taj posao se ne moe uraditi ako se metode obrazovnog rada ne dove- du u vezu sa ostalim parametrima, kakvi su koncepcija kole, poloaj deteta u koli, uloge nastavnika... Otuda je u sreditu projekta Aktivno uewe analiza veza meu parametrima prikazanim na Shemi 2, a u tekstovima u ovom Priruniku operacionalizovani su naini analize wihovih sloenih odnosa. - Ako se ve toliko zakliwemo da nam je od svega vanije aktivno uee dece u nastavi, ako nam je zaista iskrena ta naa eqa da deca misle, da vie razumevaju a mawe pamte, moramo traiti konkretne i efikasne naine da decu pokrenemo, zainteresujemo i aktiviramo. Duan Radovi, "Na ostrvu pisaeg stola" 16. 18 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE SHEMA 2. Veze metoda uewa/nastave sa drugim parametrima nastavnog procesa KONCEPCIJA [KOLE (T/A) NASTAVNI [email protected] USLOVI RADA [KOLE CIYEVI VASPITNO OBRAZOVNOG RADA ULOGE NASTAVNIKA [email protected] DETETA (DETE/U^ENIK) METODE NASTAVE/U^EWA 17. A1. AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) U tekstovima koji slede bie izloene neke informacije o osnovnim oblici- ma nastave/uewa iz specifinog ugla - sa stanovita aktivnih oblika kolskog rada, tj. takvog rada u kome dete/uenik biva u najveoj meri aktivirano. Ovi tek- stovi nisu sistematsko uybeniko izlagawe iz oblasti pedagogije. Oni su radni materijal koji se moe na praktian nain koristiti za obuku nastavnika i drugih koji rade u obrazovawu i sadre: I) Saet prikaz opozicije tradicionalna - nova aktivna kola II) Saet opis nekih osnovnih metoda nastave/uewa TRADICIONALNA KOLA NASPRAM AKTIVNE KOLE Tekst koji sledi trebalo bi da poslui kao jednostavno didaktiko sredstvo za poetak diskusije na seminaru o aktivnim metodama uewa. Zato ovaj tekst nije nikakvo sistematsko teorijsko izlagawe o tradicionalnoj i aktivnoj koli i u wemu se ne opisuju realno postojee kole, ve ekstremne varijante ovih koncepcija. U osnovi, ovaj tekst samo definie jednu dimenziju po kojoj svaka realna kola moe biti opisana. Re je, dakle, ovde o namerno zaotrenom sueqavawu dve razliite opte koncepcije, dva duha koji mogu vladati u koli. Tradicionalna kola se zasniva na koncepciji koja je vrlo stara, ali koja se po mnogim svojim karakteristikama odrava i danas u obrazovawu gotovo svih zemaqa. Ona ima sledee osnovne karakteristike: unapred definisan plan i pro- gram; ciq nastave jeste usvajawe programa; osnovna metoda nastave je pre- davawe (verbalno prenoewe znawa) uz neka pomagala ili bez wih; uloga uenika jeste da slua, da pokua da razume i da zapamti obavezno gradivo; ocewivawe (usmeno ili pismeno) sastoji se u proveravawu u kojoj meri je obavezno gradivo usvojeno; motivacija za uewe je vie spoqna (ocene, pohvale, nagraivawa - kazne); u koli se na dete gleda samo kao na uenika, tj. na onoga ko bi trebalo s razumevawem da ponovi ispredavano gradivo. Aktivna kola u izvornom znaewu je kola koja je vie centrirana, usmere- na na dete, koje se tretira kao celovita linost, a ne samo kao uenik, tj. razni aspekti wegove linosti su angaovani u nastavnom procesu. Osnovne karakte- ristike aktivne, nove kole su: ne mora postojati celovit unapred fiksiran plan i program nego vie neka vrsta orijentacionih planova i programa, ili jedan obavezni deo programa (obrazovni standard) i deo koji je fleksibilan i varira zavisno od konkretnih uslova nastave; polazi se od interesovawa dece i uewe se nadovezuje na ta interesovawa; svako uewe se povezuje sa prethodnim znawem i linim ivotnim iskustvom deteta; motivacija za uewe je lina (unutrawa); dominantne su metode aktivne nastave/uewa - praktine, radne, manuelne aktivnosti, ekspresivne aktivnosti (kao to su crtawe ili literarni sastavi), laboratorijske vebe, socijalne aktivnosti, terenski rad, posmatrawe prirodnih pojava itd. Ciq aktivne kole jeste razvoj linosti i individualnosti svakog deteta, a ne samo usvajawe nekog kolskog programa. Ocewuje se zadovo- qstvo dece preduzetim aktivnostima, napredak deteta u poreewu sa poetnim wegovim stawem, motivisanost i zainteresovanost za rad i aktivnosti, razvoj linosti. Ovo otro suprotstavqawe, iskquivo iz didaktikih razloga, sistematski je prikazano reima i slikom na Posteru 1, Prilog 1. Tradicionana i aktivna kola u ovako istom vidu realno ne postoje (sem u nekim pedagokim eksperimentima), ali razmiqawe o ovoj opoziciji pokazalo se kao sjajan podsticaj za osvei- 19 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 18. vawe onih ideja i stavova o koncepciji kole koje, zapravo poseduje svako ko u koli radi. Iz ovog saetog opisa dva tipa kole praktino je upotrebqivo sledee: naputawe nekih karakteristika tradicionalne kole (predavawe kao jedini vid nastave, pasivnost uenika, ocewivawe samo tane reprodu- kcije znawa itd.); uvaavawe deteta u koli, uzimawe u obzir wegovih uzrasnih i indivi- dualnih karakteristika, proirivawe repertoara nastavnih metoda pri realizaciji unapred utvrenih programa, voewe rauna o motivaciji deteta za uewe, podsticawe razvoja kao jedan od ciqeva uewa, a ne samo usvajawe gradiva itd. METODE UEWA/NASTAVE U ovom delu teksta na vrlo saet nain opisani su osnovni oblici - metode nastave/uewa. Gledano iz ugla nastavnika ovi oblici su oblici nastave, a gledano iz ugla uenika javqaju se kao oblici uewa. Pedagoka literatura pravi razliku izmeu termina oblici (npr. grupni oblik rada) i metode rada (npr. dijaloka). Klasifikacija metoda nastave/uewa koju dajemo u ovom Priruniku drugaija je od klasinih pedagokih klasifikacija. Za razliku od wih, ovde su integrisani oblici i metode rada u nadreeni pojam metoda1, tj. kako se neto radi. Tako na primer, u ovoj klasifikaciji koristi se termin kooperativno uewe, koje po svojoj strukturi kombinuje grupni oblik rada-rad u parovima i dijaloku metodu, tj. uenici rade u malim grupama/parovima i taj rad se odvija kroz dijalog, razmenu, komunikaciju meu uesnicima. Postojea pedagoka teorija i praksa okrenute su u potpunosti ka nastavniku i onome ta on ini/ili bi trebalo da ini u okviru nastave. Time se bave sve teorije nastave, a tako su, na primer, pisani i programi ili pripreme za pojedini as. Klasifikacija metoda uewa/nastave koju ovde izlaemo, okrenuta je prve- nstveno onome ta dete u nastavnom procesu radi i tome kako organizovati rad kole da dete u woj bude u najveoj meri aktivno. Drugim reima, opis ovih meto- da kolskog rada pokuava da ocrta ideju ta znai kad kaemo da je dete u koli aktivno, kakve prirode i vrste je ta aktivnost, koji stepeni aktivirawa su mogui, na koji nain vrsta i stepen aktivnosti uenika zavise od prirode kolskog gradiva, od uslova u razredu, od ponaawa nastavnika i sl. Definisawe metoda nastave/uewa izvrili smo na osnovu pet razliitih dimenzija. Te dimenzije definisane su pomou dva suprotna pola: a) Smisleno naspram mehanikog (doslovnog) uewa; b) Praktino (tj. uewe u vidu praktinih spoqanih aktivnosti) naspram verbalnog; v) Receptivno naspram uewa putem otkria; g) Konvergentno (logiko) naspram divergentnog (tj. stvaralakog) uewa; d) Transmisivno naspram interaktivnog uewa; ) Oblici uewa bez pomagala naspram metoda uewa koji se oslawaju na razliita pomagala. Preko ovih dimenzija definiu se iste varijante, ali time se nipoto ne iskquuje mogunost da u kolskoj praksi postoje, i to najee, upravo prelazni oblici. Detaqnije emo opisati osnovne metode uewa/nastave, one koje se ee javqaju u kolskoj praksi. Prema prethodno pomenutim dimenzijama, metode nastave/uewa klasifiko- vali smo na sledei nain: 20 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 1 Methodos, gr. nain delovawa, planski postupak za postignue nekog ciqa na nekom praktinom ili teoretskom poqu (B. Klai, Renik stranih rei i izraza). 19. A) Smisleno naspram mehanikog uewa A1) Mehaniko uewe (uewe napamet) A1 a) Napamet, ne moe se osmisliti A1 b) Napamet, ali smisleno gradivo A1 c) Bubawe (uewe napamet potencijalno smislenog gradiva) A2) Smisleno verbalno receptivno uewe B) Praktino naspram verbalnog uewa B1) Praktino mehaniko uewe B2) Praktino smisaono uewe B3) Uewe celovitih aktivnosti C) Receptivno naspram uewa putem otkria C1) Reavawe problema C2) Uewe putem otkria u uem smislu D) Konvergentno naspram divergentnog uewa D1) Divergentno (stvaralako) uewe E) Transmisivno naspram interaktivnog uewa E1) Transmisivno uewe E2) Interaktivno (kooperativno) uewe E2 a) Kooperativno nastavnik - uenik E2 b) Kooperativno u grupama uenika E2 c) Timska nastava E2 d) Uewe po modelu F) Oblici uewa s obzirom na stepen i vrstu pomagala koja se koriste F1) Laboratorijska i kabinetska nastava F2) Uewe uz oslawawe na kolsku biblioteku, medijateku F3) Oblici nastave koji koriste lokalne obrazovne potencijale F4) Uewe uz pomo raunara OPIS POJEDINIH METODA UEWA A. Smisleno naspram mehanikog (doslovnog) uewa Smisleno naspram mehanikog je sutinska dimenzija za razlikovawe raznih metoda nastave/uewa, jer se u koli masovno sree smisleno uewe, ali i uewe napamet (doslovno, mehaniko uewe i bubawe). Gotovo da bi smo sve ono to se zbiva u razredu i u radu uenika mogli, bez mnogo tekoa, razvrstati u ove dve kategorije. Na osnovu ove dimenzije znaajno je razlikovati sledee oblike nastave/uewa: A1. Mehaniko uewe (uewe napamet) Osnovna odlika ove metode uewa jeste da se ono to se ui - ui doslovno, onako kako je zadato, bez ikakvih izmena, tj. bez uspostavqawa smislenih veza u samom gradivu i izmeu tog gradiva i drugih znawa i iskustava uenika. U praksi su uobiajeni i nazivi: doslovno (bukvalno) uewe, bubawe, biflawe,drilo- vawe. Aktivnosti nastavnika: Nastavnik zadaje ono to treba da se na ovaj nain naui i proverava naueno. Ocewuje se tanost reprodukcije. 21 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 20. Aktivnosti uenika: Uenik upoznaje gradivo (obrazac) koje treba da naui, osnovna aktivnost jeste aktivnost pamewa, a nain da se to postigne je po- navqawe i presliavawe (nasamo ili u drutvu, u sebi ili naglas, nekada uz pomo mnemotehnikih sredstava2 za lake zapamivawe). Motivacija za ovakvo uewe je slaba i spoqawa. Varijante ove metode uewa su: A1a) Uewe napamet gradiva koje se i ne moe osmisliti - raznih naziva, hemijskih simbola, telefonskih brojeva, naziva glavnih gradova, itd.; A1b) Uewe napamet gradiva koje se razume, ali je iz nekih razloga potrebno da se naui napamet - uewe tablice mnoewa (razume se kako je ona nastala, da je to skraeno sabirawe, ako se zaboravi automatski odgovor moe se rekonstruisati, izraunati sabirawem), zapamivawe stihova, tekstova za pozorinu predstavu, izreka, poslovica, zagonetki, strune terminologije (ako se zna kako je nastao naziv, wegova eti- mologija i veza sa pojavom koju oznaava), itd.; A1c) Uewe napamet bez razumevawa gradiva koje je smisleno samo po sebi - uenik ne razume gradivo, jer mu nije u nastavnom procesu uiweno razumqivim, pa ga ui napamet. Ova kategorija (bubawe) apsolutno je neprihvatqiva sa stanovita ciqeva kole, ali je jo uvek vrlo esta u praksi. Razlozi za ilavo opstajawe bubawa u kolskoj praksi su brojni i to su vrlo ozbiqni obrazovni problemi. Tako, na primer, jedan od razloga jeste nepri- lagoenost sadraja gradiva uenicima (wihovom uzrastu, prethodnom znawu, iskustvu, i sl.), ali i kratkoa vremena i za obradu (pa nije dovoqno jasno ono to se izlae) i za ispitivawe (nastavnik nema vremena da utvruje da li uenik zaista razume tekst koji dobro reprodukuje, posebno kada je re o prikrivenom bubawu, kada se i ueniku ini da razume gradivo). Nekada nastavnici i ne ele da proveravaju u kojoj meri uenici (ne)razumeju gradivo. S jedne strane, nemaju uslova da sa decom na pravi nain prorade problematino gradivo, a s druge strane, loe ocene koje bi dali svima koji zaista ne barataju gradivom izazvale bi negodovawe svih aktera u obrazovawu (drugih nastavnika, dece, roditeqa, direktora kole i dr.), jer bi to naruavalo drutvenu igru uspenosti u obrazovawu. Ciq ove igre jeste davawe privida o dobrom funkcionisawu obrazovnog sistema, a ne ozbiqna provera kvaliteta rada i korekcija wegovih slabih taaka. Nainom ispitivawa usvojenosti gradiva moe se dodatno obesmisliti ve- rbalno uewe ako se od uenika trai da ponove gradivo onako kako im je ispre- davano (a zbog kratkoe vremena, malog fonda asova i velikog broja uenika u razredu to je, na alost, esto sluaj). Nain ispitivawa, provere znawa je mono sredstvo za oblikovawe procesa uewa. Ono to nastavnik nagrauje pohvalom ili dobrom ocenom direktno oblikuje to kako e uenici uiti. Na primer, ako se petica dobija za tenu reprodukciju lekcije, to e direktno podsticati uewe napamet3. Deo krivice za uvreenost bubawa nose i klasina psiholoka istrai- vawa procesa uewa. Deavalo se da se nalazi iz laboratorijskih ispitivawa neverbalnog, kratkotrajnog, mehanikog uewa (koje ima vrlo malo primene u razredu) nekritiki primewuju na uewe i pamewe organizovanog korpusa smi- slenog materijala u specifinom kolskom kontekstu, koji je sasvim razliit od laboratorijskog. A2. Smisleno verbalno receptivno uewe Ova metoda ini sr kolskog rada, jer je u redovnim kolama najei i glavni oblik uewa (to nije sluaj u nekim eksperimentalnim kolama). Ova metoda se neopravdano i paualno kritikuje, obezvreuje i izjednaava sa mehanikim uewem, verbalizmom, bubawem, papagajskim recitovawem, mehanikim pamewem izolovanih podataka i tretira kao zastareli ostatak 22 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 2 Mnemotehnika sredstva su razni naini kojima sebi olakavamo pamewe. Jednostavan primer je kada elimo da zapamtimo neiji telefonski broj, npr. 443-344 i preti nam velika opasnost da nam se pomeaju ovolike trojke i etvorke, mi pregrupiemo ove brojeve i mnogo lake zapamtimo 44-33-44. 3 V. Peikan i Jankovi, 1998. 21. diskreditovane obrazovne tradicije (Ausubel, 1963, str.15). Stoga je u savre- menoj koli neophodna snana rehabilitacija ove metode uewa. Nijedan deo ovog dugog i rogobatnog naziva - smisleno verbalno receptivno uewe nije ni suvian ni sluajan. Svaki deo ovog naziva oznaava upravo kquna, distinktivna svojstva ove metode uewa: da je verbalno prezentovan sadraj koji se ui; da je sadraj ponuen ueniku u gotovom, konanom obliku (zato se govori o recepciji, prijemu, verbalno izloenih sadraja), da je re o smislenom, a ne mehanikom, kako procesu tako i rezultatu uewa. Smisleno receptivno uewe je mnogo vie nego prosto katalogisawe gotovih pojmova u postojeu kognitivnu strukturu (Ausubel, 1963, str. 20). Aktivno sluawe nije samo fiziko registrovawe audio signala, ve podrazumeva dekodirawe wihovog znaewa, selekciju onoga to je bitno, razumevawe konteksta i odnosa u kome su date nove informacije, pokuaj smetawa tih informacija u postojeu saznajnu mapu uenika, uz eventualnu reorganizaciju, proirewe, restrukturaciju te mape. 23 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) Kriterijumi - Paqivo, svesno, skoncentrisano sluawe; - Razumevawe jezikog znaewa onoga to se slua; - Izvlaewe glavnih ideja, teza; - Obraawe pawe na detaqe u toku sluawa; - Usvajawe, zapamivawe detaqa iz onoga to se slua; - Razumevawe terminologije koja se koristi; - Hvatawe beleaka (selekcija, prerada i orga- nizacija materijala); - Razumevawe smisla i interpretirawe onoga to se slua; - Smiqawe vlastitih primera i ilustracija; - Odreivawe redosleda dogaaja; - Predviawe efekata; - Izvoewe zakquaka; - Uoavawe diskrepanci, raskoraka, jazova u podacima ili objawewima; - Uporeivawe sa prethodnim znawima i iskustvima; - Pravqewe zakquaka; - Formulisawe vlastitih sudova, komentara, dilema; - Otkrivawe predubeewa, zakrivqewa u interpretaciji, predrasuda; - Aktivno uestvovawe u komunikaciji: postavqawe pitawa, odgovarawe verbalno ili neverbalno; - Reagovawe u toku sluawa (komentari verba- lni / neverbalni, razne emocionalne reakcije: smeh, uzdah, uewe, zabrinutost, qutwa, i sl); - Saoseawe sa govornikom (empatija) u skladu sa socio-kulturnim konvencijama. Kategorije procesa sluawa Informativni aspekt sluawa: Procewivaki (evalua- tivni) aspekt sluawa: Kritiki aspekt sluawa: Socijalni aspekt sluawa (neposredno praewe i razumevawe): Tabela 1: Kategorije procesa sluawa i kriterijumi za wihovu procenu 22. Kod smislenog verbalnog receptivnog uewa najtee je utvrditi stepen intelektualne aktiviranosti uenika. Sluawe je dominantna spoqna aktivnost koju opaamo, ali su nam potrebni kriterijumi na osnovu kojih bismo mogli napraviti procenu efikasnosti vetine uenikog sluawa. Tako, moemo izd- vojiti nekoliko kategorija sluawa i kriterijume za wihovo odreivawe, na osnovu ega moemo, eventualno, napraviti i procenu mentalnog angamana uenika (v. Tabela 1). Usvajawe verbalno izloenog materijala, dakle, ne svodi se na wegovo puko pamewe, ve obuhvata vie razliitih aktivnosti. Prvo se procewuje vanost, prikladnost onoga to je izloeno. Potom se to novo znawe pokuava povezati i pomiriti sa postojeim znawem, posebno ako postoji diskrepanca, raskorak izmeu wih ili su oni kontradiktorni. Novi iskazi se, zatim, obino prevode u lini referentni okvir uenika, usaglaavaju se sa wegovim iskustvom, renikom, kompozicijom ideja. Uslovno bismo mogli staviti znak jednakosti izmeu smislenog verbalnog receptivnog uewa i najboqe predavake nastave. Samo uslovno, zato to jedan termin opisuje ta se deava na jednoj strani, koji procesi se odvijaju u ueniku koji ui (smisleno verbalno receptivno uewe), a drugi opisuje ta se deava na drugoj strani, tj. ta radi nastavnik u nastavnom procesu (predaje). Naravno, ne postoji direktna uzrono-posledina veza meu wima, tj. uvek kada nastavnik predaje da je uenik u procesu smislenog verbalnog receptivnog uewa i obrnuto. Smisleno verbalno uewe moe lako da sklizne u mehaniko i neke okolnosti veoma pogoduju tome. Kad god se ispredaje, ex catedra isporui neki sadraj bez prethodnog utvrivawa predznawa sluaoca, bez ikakve provere da li uju, prate i razumeju ono to im se izlae, postoji ozbiqna opasnost da neto to je smisleno postane mehaniko. Od onoga to se verbalno izloi (ispredaje) jedan deo uenici i ne registruju, ne uju, a kamoli da razumeju ili primene na nove situacije, tako da je rastur u toku predavawa sve vei to je sloeniji nivo baratawa datim sadrajima (v. Slika 1). Nastavnik koji je ovoga svestan mora stalno da obezbeuje razliite naine kojima e proveriti da li ono to preda- je uenicima zaista i stie do wih, da li ga razumeju, jesu li samo reprodukovali zapameno ili su u stawu da barataju usvojenim znawima. 24 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) - BUBALICA junior: Prilikom uewa mozak koristi vrlo malo (skoro uopte). Teko pamti, ali zato vrlo brzo zaboravqa... Koristi se za skladitewe nebitnih podataka: prinos eerne repe po hektaru, izvetaji vodostawa, brojevi telefona svih mesara u gradu, itd. Jasminka Petrovi: kola 23. 25 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) Slika 1: Prikaz mogueg rastura u toku predavawa 1. Prezentovano je uenicima... 2. Da li su registrovali? Da, registrovali su... Ne 3. Da li su razumeli? Da, razumeli su... Ne 4. Da li su usvojili? Da, usvojili su... Ne 5. Mogu li to primeniti? Primewuju... Ne 6. Mogu li stvoriti nova znawa? Da Ne 24. Receptivno uewe nije po svom karakteru mehaniko, jer mnoge pojmove, ge- neralizacije, principe uenik moe smisleno internalizovati i koristiti (transfer), a da ih nije nuno prethodno samostalno otkrio. Aktivnost je pre- vashodno unutrawa, mentalna aktivnost i ne moemo je poistovetiti sa otkri- vawem. Receptivno smisleno verbalno uewe jeste oblik aktivne nastave u najboqem smislu rei, jer dovodi do intelektualnog (a ne bilo kakvog, na primer, manuelnog) aktivirawa uenika. Pre nego usvoji neko znaewe, uenik mora da ga razume, pojmi wegov smisao, a poimawe novih znaewa i wihovo integrisawe u postojeu kognitivnu strukturu jeste vanredno aktivan proces. Dakle, nije nuno da se verbalno gradivo buba. Ali, da se smisleno gradivo ne bi uilo na mehaniki nain, neophodno je da se obezbedi jedan opti uslov: da ga uenik, na razvojnom stupwu na kome se nalazi i sa predznawima koja ima, moe razumeti. Moglo bi se ak rei da je osnovna uloga nastavnika upravo da omogui to razumevawe, tj. da posreduje izmeu gradiva i uenika. Da bi receptivno uewe bilo i smisleno, celokupna organizacija nastave mora da bude usmerena ka tome. Na alost, ne postoji idealno reewe koje bi osiguravalo da ovaj tip nastave ne sklizne u verbalizam i prikriveno bubawe. Smisleno verbalno receptivno uewe je zaista zona visokog rizika i moe se mnogo toga uiniti da se taj rizik smawi, ali ne i da se definitivno izbegne. Naveemo samo neke od postupaka koji su vrsta kontrolora, leeih policaja- ca u borbi za ouvawe smislenosti ove metode. Aktivnosti nastavnika: Utvrivawe prethodnih znawa i iskustava (iwenica, pojmova, termi- nologije, metoda i sl.) koja uenici imaju o gradivu koje treba da ue, ili su potrebna za usvajawe novog gradiva; Povezivawe novih znawa sa ivotnim, vankolskim iskustvima i sa- znawima deteta (to je ono na emu izuzetno insistira aktivna kola); Povezivawe sa prethodnim znawima iz datog predmeta; Povezivawe sa znawima iz drugih predmeta; Pokazivawe da je jedna pojava (pojam, dogaaj, osoba, predmet) u osnovi ista kao neka druga koja im je ve poznata; Mentalna priprema uenika za novo gradivo tako to se na samom poetku bave problemom ije razmatrawe ih misaono uvodi u centralnu temu asa; Problemsko izlagawe sadraja, pri emu je izlagawe/predavawe odgo- varawe na pitawe, reavawe problema koji je postavqen; Rekonstruisawe puta koji je prela nauka dolazei do odreenih znawa (kako se mislilo, kako su naunici reavali taj problem, kuda ih je taj put vodio, koje su bile nune posledice odreene odluke, ta nisu mogli da ree pa su se okretali ka novoj paradigmi, i sl.); Predoavawe strategija bavqewa problemom (kako je postavqen pro- blem, na koji nain e se osvetqavati pojedini wegovi aspekti, itd.); U toku izlagawa, demonstrirawe misaonog toka, sa svim pitawima, dile- mama, sumirawima onoga to se prelo i odluivawem kuda daqe; Podsticawe uenika da postavqaju pitawa im im neto nije jasno; Nastava da bude ne izlagawe liste fakata ve izbor, organizovawe, prezentovawe i prevoewe sadraja odreene discipline na uenicima razvojno primeren nain, tako da se formira jasan, stabilan, nedvosmi- slen, organizovan i trajan sistem znawa. Izlagawe prvo opteg konteksta, kqune centralne teze, ideje, a tek zatim perifernih pojmova i informacija. Prvo ocrtati oblast, podruje, pa tek onda razraivati detaqe. Kad detaqi dou na red, dete zna gde se oni smetaju, moe da ih tano locira, a time i vre vee u sistem. Prednosti izlagawa celine su to uenik moe boqe da shvati odnose svakog dela sa ostalim delovima, boqe shvata celovitost zadatka za uewe i ne gubi kqune veze izmeu delova koji su odvojeno ueni; Precizno i tano definisawe pojmova, sa nunim naglaavawem slino- sti i razlika meu dodirnim pojmovima. Koriewe ne samo tipinih 26 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 25. predstavnika grupe ve i graninih, atipinih sluajeva; Objawavawe neke nove rei i novog pojma preko onih za koje smo prove- rili da ih uenik zna; Podvoewe nove pojave ili novog pojma pod vii pojam, odnosno iru pojavu; Navoewe neeg specifinog za jednu pojavu (pojam, dogaaj, osobu, pre- dmet), po emu se ona razlikuje od ostalih iz iste kategorije; Vebawe uenika da konstruiu svoj primer kao ilustraciju odreenog fenomena; Hijerarhijsko ureewe pojmova, pravqewe pojmovnih mapa i stalno vraawe na wih; Koriewe razliitih tehnika da se doe do istog rezultata, izlagawe gradiva na vie razliitih naina; Prezentovawe istog sadraja iz vie razliitih perspektiva, uglova; Hvatawe beleaka, demonstrirawe na tabli kako se pravi osovina kqunih informacija; Traewe od uenika da prepoznaju ideju nosiqu koja lei iza neke mani- festacije; Razvijawe samokritinosti uenika u procewivawu da li je znaewe kojim su ovladali adekvatno, pravo; Vebawe uenika u razlikovawu iwenica od hipoteza i interpretacija; Insistirawe na razlikovawu sigurnih od verovatnih zakquaka; Vebawe u pravqewu pregleda, rezimea, sistematizacija preenog gradiva; Razni postupci proveravawa razumevawa: Nainom proveravawa razumevawa materije mora se favorizovati smislenost. To znai da je vano razlikovati reprodukciju (recitaciju) od rekapitulacije uenoga. Jedno se odvija kao asocija- tivni niz, a u drugom sluaju postoji logika sekvencijalna struktura, fakti i iskazi su povezani u smislenu celinu i logiki slede iz materijala. U proveri razumevawa od uenika je potrebno zahtevati da reformulie materijal, da ga svojim reima objasni u kontekstu svog pojmovnog aparata. Nije lako utvrditi da li je receptivno verbalno uewe zaista smisleno. esto je jedini nain da se proveri da li su uenici zaista razumeli ideje koje su u stawu da verbalizuju, dati im da samostalno reavaju problem. Meutim, reavawe problema zahteva mnogo vie od dobrog razumevawa principa koji lee iza verbalnih formulacija (mo rasuivawa, proveravawe hipoteza, fleksibilnost, istrajnost, improvizaciju, istraivaku osetqivost, taktinu pronicqivost, itd.), pa ako neko nije u stawu da rei problem ne moemo rei da ne razume materijal koji je uio. Drugi nain da se proveri razumevawe jeste da se ueniku da novi dogaaj, sluaj, koji pretpostavqa razumevawe prethodno nauenog. U tekstu Postupci aktivirawa uenika ponuene su i druge strategije osim pomenutih. Aktivnosti uenika: Ako nastavnik pomou navedenih aktivnosti stvori uslove, uenik e biti misaono (intelektualno, na unutrawem planu) maksimalno aktiviran: postavqae pitawa (za sebe ili u razredu), traie informacije i objawewa, vrie povezivawe novog sa ve postojeim znawem (kolskim i vankolskim), vodie beleke koje predstavqaju izbor bitnih informacija, izvodie zakquke, paralele sa prethodno uenim, bie u stawu da napravi plan, pregled gradiva koje je obraivano, itd. B. Praktino naspram verbalnog uewa Zbog nerazumevawa prirode aktivnih metoda, esto se aktivno uewe svodi na one oblike uewa u kojima dete/uenik izvodi spoqawe praktine, motorike aktivnosti, pa se time iz grupe metoda aktivnog uewa/nastave iskquuju one koje 27 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 26. poivaju na unutrawem misaonom aktivirawu, kao to je to sluaj sa oblikom A2. Zato je vano uvesti razlikovawe praktinih (spoqawih) aktivnosti i onih verbalnih (koje su najee unutrawe). Kada se primeni to razlikovawe, pra- ktino verbalno, i to ukrsti sa prethodnom dimenzijom (smisleno - mehaniko) dobijaju se sledee metode uewa: 1) praktino mehaniko; 2) verbalno mehaniko; 3) praktino smisleno; 4) verbalno smisleno. Metode pod 2) i 4), pripadaju verbalnom uewu i ve su opisane u okviru A. dimenzije, pa emo u nastavku opisati samo preostale dve metode. B1. Praktino mehaniko uewe U praktino mehaniko uewe spadaju sva uewa praktinih motorikih veti- na koje se moraju strogo nauiti, kao to su: vezivawe kravate, vei deo uewa u fizikom vaspitawu (stoj na akama, zvezda, svea itd.), plivawe, rukovawe raznim tehnikim ureajima i instrumentima (na primer, vowa bicikla, auto- mobila, kako se koristi mikroskop, kako se kuca na nekom tipu pisae maine, kako se pokree program raunara - koje sve dirke i kojim redosledom treba pri- tisnuti, ali i uewe kako se dri olovka, lewir, estar kod poetnika, itd.). Ovaj oblik uewa esto je deo nekog ireg uewa, u kome su te motorike vetine nuan deo, kao, na primer, rukovawe ureajima i instrumentima u laboratori- jskom radu, u izvoewu ogleda. Aktivnosti nastavnika: Nastavnik daje uputstva o onome to treba nauiti, osigurava ureaje, instrumente, sredstva ije rukovawe treba nauiti, daje obrazac vetine koja se ui, izvodi aktivnost pred uenicima, vri nadzor nad praktinim radom uenika i koriguje ga kada je to potrebno. Aktivnosti uenika: Potrebno je minimalno razumevawe vetina koje se ue, osnovna aktivnost uenika je praktikovawe (praktino izvoewe) vetine koja se ui, ponavqawe delatnosti uz eventualno korigovawe greaka, tehniko usavravawe vetine. B2. Praktino smisaono uewe U praktino smisaono uewe spadaju svi oni oblici uewa u kojima je izvesna aktivnost praktina (u vidu spoqawih, motorikih aktivnosti), ali je neopho- dno i razumevawe smisla praktinih radwi. Uproeno reeno, razlika izmeu ove metode uewa, B1b. i metode pod B1a. jeste razlika izmeu korisnika jednog ureaja /aparata/instrumenta (to smo svi mi koji upotrebqavamo auto, TV, video, mainu za ve, friider, raunar) i majstora struwaka, koji zna ta stoji iza mehanikog sleda pokreta koje korisnik aparata izvodi. Dakle, ovde spada uewe sloenih praktinih vetina uz razumevawe wihovog smisla: uewe tehnika crtawa i slikawa; svirawa na muzikim instru- mentima; obavqawe praktinih radwi u laboratorijskom ogledu; uewe tehnika posmatrawa i beleewa posmatranog u prirodi, pravqewe strujnog kola, crtawe mapa uz upotrebu kartografskih znakova, crtawe tehnikih crtea i dr. Ovde, takoe, spada, veoma znaajna kategorija uewa: uewe ustaqenih, standardizovanih metoda, postupaka, procedura (npr. uewe urnalistikih metoda: intervju, anketa, upitnik, itd., standardnih metoda obavqawa labora- torijskih analiza) koje se stiu praktikovawem i raznih utvrenih metoda primene znawa (tehnoloki postupci, ispitivawa, itd.). Ali da naglasimo, uewe kako se dolazi do nestandardnih, tj. novih metoda, postupaka, procedura, ne spada u praktino smisaono uewe. (O tome videti oblike uewa putem otkria ili stvaralake oblike uewa). 28 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 27. Aktivnosti nastavnika: Organizovawe procesa uewa i priprema uslova za takvo uewe, demonstracija kako se izvode praktine aktivnosti ovog tipa, praewe i kontrola toka uewa. Aktivnosti uenika: Razumevawe smisla praktinih radwi (postupaka) koji se ue, praktino izvoewe, tehniko i metodoloko usavravawe nauenog, poveavawe tanosti, brzine i preciznosti izvoewa postupaka koji se ue. Najkrae bi se moglo rei da ovim aktivnostima uenici stiu umewa (kako se neto radi), naspram znawa (skupa odreenih informacija). U naelu, ocewivawe postignua kod ovog metoda uewa moe se izvriti proverom praktinog izvoewa onoga to je ueno, i proverom razumevawa izve- denih aktivnosti. B3. Uewe celovitih delatnosti Uewe celovitih delatnosti je specifian oblik uewa u kome se kombinuju praktino i verbalno uewe, znawa i umewa, i to tako da se bez ijednog dela ne moe. U ovu metodu rada spada uewe svih onih zanimawa u kojima je praktini aspekt vrlo znaajna komponenta (razni zanati, profesije tehniara, praktine medicinske discipline kao to su stomatologija, hirurgija, sloene delatnosti umetnika, novinara, programera, konstruktora maina, elektotehniari koji prave nove tehnologije, konstrukcija teleskopa, itd.). Ovo je vrlo specifian oblik uewa kod koga su intelektualni i praktini (manipulativni) delovi ravno- pravni, sutinski se proimaju i nezamisliva je celovita delatnost ako oba dela nisu jednako dobro razvijena, povezana i integrisana. Na primer, kod obuke za posao hirurga neophodna su kako osnovna, tako i specifina znawa iz oblasti medicine, ali je posao hirurga nezamisliv bez dobro savladanog praktinog umewa (da veto barata skalpelom, makazama, kiretom i drugim instrumentima, da zna kako da rasee, obradi, uije ranu i sl.). Ovu metodu uewa u osnovnoj koli ne sreemo u wenom punom, celovitom vidu, ve u fragmentima, jer ova metoda rada podrazumeva veu zrelost, znawe i iskustvo i primerenija je viim nivoima kolovawa. U osnovnoj koli u ovaj oblik uewa spadaju: veliki deo uewa u likovnom i muzikom vaspitawu (npr. teorijsko upoznavawe likovnih tehnika i praktina primena tog znawa da bi se stvorio likovni produkt, npr. akvarel), deo uewa jezikog izraavawa u materwem jeziku (uewe nekih metoda novinarskog rada, metode analize kwienog dela itd.). Aktivnosti nastavnika: Pored pripreme i organizacije procesa uewa osnovna uloga nastavnika jeste da ponudi potrebna znawa, a i da praktino pokae modele (obrasce) tih celovitih delatnosti, da neprekidno prati wihovo praktino izvoewe od strane deteta/uenika, da koriguje greke i ponovo demonstrira celinu ili segmente delatnosti koja se ui. Aktivnosti uenika: Ovaj oblik uewa spada u veoma aktivne. Onaj ko ui mora usvojiti znawa tako da moe da ih povee i primeni, mora razumeti smisao odreene delatnosti i praktino je izvoditi, korigovati greke u izvoewu i usavravati tehniku izvoewa do rutine. Ipak, ovaj oblik se po prirodi aktivnosti razlikuje od metoda uewa putem otkria i stvaralakih metoda uewa, jer se ovde ui po zadatom obrascu, a tamo je re o samostalnom ili kreativnom pronalaewu novog. C. Receptivno naspram uewa putem otkria Receptivno je svako uewe u kome je zadatak onoga ko ui da usvoji, primi neka znawa ili umewa koja su propisana, najee kolskim programima. Dakle, onaj ko ui ne dolazi samostalno do znawa, ne otkriva ih, nego ih dobija i doslovno (mehaniki oblici uewa) ili sa razumevawem (i na svoj nain) usvaja (smisleno uewe). Moglo bi se rei da su metode receptivnog uewa daleko ee u ko- lskom uewu (pogotovu u osnovnoj koli) od ostalih metoda. Sve do sada opisane metode uewa (prema A i B dimenzijama) spadaju u kategoriju receptivnog uewa. 29 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 28. Naspram toga stoje metode uewa u kojima se ui upravo samostalno dolaewe do saznawa. Na primer, u nastavi u prirodi uenici sakupqaju uzorke biqaka i ivotiwa i pokuavaju da ih razvrstaju u taksonomske kategorije; ili u problemskim tipovima zadataka iz matematike uenici sami treba da otkriju kojim matematikim postupcima se ta klasa problema moe reiti; ili izvoewem ogleda sa klatnima razliite duine i tegovima razliite teine uenici sami treba da otkriju fiziku zakonitost od ega zavisi uestalost klaewa klatna itd. Uewe je veoma sloen fenomen koji se ne moe podvesti pod jedan jednosta- van model objawewa. Pokuaji da se nae idealan model rada, jedna optimalna metoda kolskog rada, zavodila je na iskquivost tipa: umesto receptivnih nastavnih oblika rada koristiemo uewe putem otkria. U sutini, re je o konfuziji koja je nastala meawem dimenzije smisleno - mehaniko sa dimenzijom receptivno - putem otkria (reavawe problema). Receptivno i uewe putem otkria su, po svojoj prirodi i po procesima koji lee iz wih, dva bazino razliita tipa uewa. Kod prvoga je re o primawu gotovih znawa, prezentovanih verbalno, koja je potrebno s razumevawem usvoji- ti, internalizovati ih tako da budu upotrebqiva i kasnije u drugim kontekstima. Osnovna odlika uewa putem otkria jeste da ono to treba da se naui nije dato ueniku ve on mora samostalno da ga otkrije. Dakle, u toj prvoj fazi uewa putem otkria potrebno je rearanirati podatke koje imamo, reorganizovati ih u nove kombinacije da bi smo otkrili traenu relaciju ili produkt, koji se potom internalizuju kao i kod receptivnog uewa. Pored toga i uloge ova dva tipa uewa u intelektualnom razvoju i kognitivnom funkcionisawu dece sasvim su razliite. Najvei deo kolskih sadraja usvaja se kroz receptivno uewe. Najvei deo znawa koje stiemo u koli i van we prezentovan nam je, nismo ga samostalno otkrili. Ipak, probleme u svakodnevnom ivotu reavamo putem otkria. Oigledno je preklapawe funkcija receptivnog i uewa putem otkria: znawe koje smo stekli verbalnim receptivnim uewem uveliko koristimo u reavawu problema, dok reavawe problema uveliko koristimo kada je potrebno primeniti, proiriti, integrisati i proceniti znawe i razumevawe odreene materije. Upravo zato je nekada teko postaviti strogu granicu izmeu najboqih vidova smislenog verbalnog receptivnog uewa (A2) i reavawa problema (C1). Tehnike otkria nisu efikasan nain za prenoewe, transmisiju sadraja neke akademske discipline, ali su efikasno sredstvo za dolaewe do novih znawa. Receptivnim uewem moemo primati postojea znawa, ali ne moemo kreirati nova6. Metodama uewa koje spadaju u uewe putem otkria ostvaruju se posebni ciqevi obrazovawa (i to neki optiji), kao to su formirawe autonomije ueni- ka u intelektualnom radu, formirawe sposobnosti samostalnog reavawa pro- blema, praktino sticawe saznawa o tome kako nauka dolazi do otkria, razvi- jawe sposobnosti za jednostavna istraivawa, razvijawe sposobnosti primene znawa na nove situacije, razvoj motivacije za uewe i intelektualni rad, itd. Najistiji oblici nastave koja poiva na uewu putem otkria jesu istrai- vaka nastava, projekatska nastava i slino, ali takvi oblici rada se u osnovnoj koli sreu tek u zametku i to vie kao komponente drugih metoda nastave nego kao samostalne metode. C1. Reavawe problema (problemska nastava) Ovo je tipian oblik nastave/uewa u kome ono to se ui nije dato u finalnom obliku u kojem treba da bude usvojeno (kao to je sluaj kod svih metoda uewa koje nazivamo receptivnim uewem). U ovoj nastavi poiwe se od problemske situacije (na primer, od uenikog pitawa Ko je u istoriji bio pre Rimqani ili Indijanci?) za koju ne postoji direktan odgovor u prethodno uenom gradivu i uenici samostalno (individualno, u parovima ili grupama) trae reewe. Ova metoda rada pokriva itavu skalu zadataka reavawa problema, od je- dnostavnijih, gde se trai fleksibilna primena uenog (pri emu uenik sam treba 30 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 6 Duhovita ilustracija odnosa receptivnog i uewa putem otkria jeste sledea anegdota: Sin pita oca ko je pametniji, ko zna vie, sin ili otac. Otac mu odgovara da naravno otac uvek boqe i vie zna od sina. Na to ga sin upita ko je izumeo parnu mainu. Dems Vat - odgovara otac. A, zato nije wegov otac? prokomentarisao je sin. 29. da odredi ta mu je od onoga to je uio potrebno da rei zadatak), do veoma sloenih projekatskih zadataka (koji, opet, mogu da variraju u teini, zavisno od uzrasta i nivoa kolovawa). Jednostavniji zadaci reavawa problema su, na primer, reavawe problemskih zadataka u matematici, ispravqawe gramatikih greaka u ponuenom tekstu, odreivawe kom anru pripada odreeni tekst. Neto sloeniji su zadaci povezivawa znawa iz razliitih kolskih predmeta, a da uenici sami uspostave te veze, reavawe ivotnog, vankolskog problema uz koriewe kolskih znawa, ili reavawe raznih problemskih situacija u svakodnevnom ivotu. Za problemsku situaciju je, dakle, karakteristino: a) poznati su neki elementi te situacije; b) neki elementi nisu poznati; v) treba jasno videti, uoiti u emu je problem; g) uenici sami odabiraju ta im je potrebno za reavawe tog problema, kreiraju ili biraju put, nain reavawa problema i proveru dobijenog reewa. Kada je re o sloenijim vidovima problemske nastave, kao na primer o projekatskoj nastavi, kquna stvar je stepen strukturiranosti zadatka koji se ogleda u tome koliko mogunosti za izbor imaju uenici i da li im je materijal za rad pripremqen ili sami treba da ga obezbede. Tako moemo razlikovati strukturirane i nestrukturirane projekatske zadatke. U prvima je ogranien izbor tema za rad i obezbeen je najvei deo materijala koji je potreban da se uradi zadatak. Nastavnik zadaje temu, zadatak (uenici ipak imaju neku mogunost izbora) i metodologija sakupqawa i analizirawa podataka je, takoe, specifikovana (ovaj vid je karakteristian za nie nivoe kolovawa). U nestrukturiranim projekatskim zadacima uenici potpuno samostalno bira- ju temu koju ele i sami nabavqaju potreban materijal za rad na woj. Uenici sami dizajniraju, izvode, analiziraju i predstavqaju rezultate svog rada na temu koju su sami izabrali koristei podatke do kojih su sami doli. Moemo izdvo- jiti i treu vrstu, polu-strukturiranih zadataka, gde su istraivako poqe i metodologija zadati, ali je priroda rada takva da zahteva od uenika mnogo samostalnosti i odgovornosti u radu. Na primer, uenicima su ponueni brojni istorijski izvori i naini na koji se oni koriste, a od uenika se trai da izabere tri kquna na osnovu kojih moe uraditi studiju sluaja, tj. najboqe interpretirati odreeni dogaaj. Osim strukturiranosti zadatka postoji jo jedna vana dimenzija po kojoj se mogu razlikovati problemi na kojima se radi: da li je re o stvarnim (ivotnim) problemima ili projektima simulacije. U realnim, stvarnim projektima uenici se bave nekim stvarnim ivotnim problemom (zadatkom), pomau da se u rea- lnim ivotnim situacijama rei neki stvarni problem. Kod simulacija nastavnik nudi podatke koje uenici analiziraju vebajui se u reavawu te vrste problema. Projekat moe da se radi individualno ili u grupama (parovi ili timovi), a ono to je vano imati na umu jeste da se uenici moraju prethodno obuiti za ovu vrstu nastave. Ovaj oblik uewa primereniji je starijim uzrastima uenika (zavrni razredi osnovne kole, sredwa kola, fakultet, profesionalna obuka). Uprkos tome to je problemska nastava zahtevna (trai vie vremena, boqe uslove, dodatne trokove za wenu realizaciju, prethodnu pripremu, obuku za ovu vrstu rada, i sl.) postoje veoma ozbiqni razlozi da se, ipak, stvore uslovi za weno koriewe u kolskoj praksi (v. deo Projekatska nastava). U osnovi, u ovom obliku uewa nije u prvom planu sadraj, tj. sticawe nekih znawa, nego razvijawe umewa, metoda i tehnika suoavawa sa problemima i reavawa problema. Pored toga, ciqevi ovog metoda nastave jesu podsticawe inicijativnosti uenika, formirawe stava da veinu situacija s kojima se dete suoava u koli i ivotu ine problemske situacije kojih se ne treba plaiti ve prema wima imati aktivan odnos. Posebno treba istai da se na ovaj nain putem praktikovawa razvija samostalnost u obavqawu intelektualnih aktivnosti. 31 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 30. Aktivnosti nastavnika. Stepen nastavnikih intervencija i kod uewa putem otkria i kod reavawa problema moe biti veoma razliit: od davawe pune, jasne pomoi do vrlo diskretnog voewa procesa, od diskretnog monitoringa do partnerskog rada na zajednikom problemu u timu s uenicima, gde dobija oblik interaktivnih metoda rada. U voewu procesa reavawa problema uloge nastavnika vrlo su sloene i delikatne. Najpre je wegova uloga da dobro odmeri teinu zadatka prema intelektualnom, obrazovnom i motivacionom nivou uenika. Ako je problem preteak ili prelak, dakle, neprilagoen uenicima, wegova pedagoka vre- dnost e biti mala. Nastavnik pomae i u odreivawu potrebnog materijala i izboru pristupa u reavawu problema, a najdelikatnija i najodgovornija mu je uloga pri voewu procesa reavawa. Nastavnik se moe toliko uplitati u tok rada da uenici samo prividno reavaju problem. Preveliko uzdravawe, pak, moe da stvori dodatni problem, da uenici suvino lutaju, jer nemaju potrebnu pomo. Mogue intervencije nastavnika u toku rada su: vraawe prefo- rmulisanog pitawa, postavqawe novog pitawa, iznoewe neke hipoteze, disku- tovawe sa uenicima, dodavawe nekog podatka, sugerisawe odreenog pristupa, kao i budno praewe aktivnosti uenika u toku rada. Aktivnosti uenika. Ovaj oblik uewa izaziva kod uenika vrlo sloene i osmiqene aktivnosti - uoavawe, definisawe i precizirawe problema; postavqawe relevantnih pitawa sebi i drugima; preuzimawe inicijative za reavawe problema; planirawe reewa; samostalno prikupqawe i analizirawe iwenica koje su potrebne za reewe; samostalno itawe tekstova i pravqewe izvoda o onome to je potrebno za reavawe problema; davawe ideja za reavawe problema; samostalno otkrivawe tehnika i metoda reavawa proble- ma i provere reewa; sposobnost diskutovawa o problemu sa nastavnikom i drugim uenicima; sposobnost saoptavawa drugima nalaza do kojih se dolo; umewe pisawa izvetaja. Kod metode reavawa problema, posebno kod projekatske nastave, teko je nekad procewivati, tj. ocewivati rezultate ove nastave. Prvo zato to zahteva od onoga ko procewuje da koristi iste standarde za veoma iroku skalu razlii- tih projekata (problem usklaenosti kriterijuma za ocenu raznih projekatskih radova). Prilina su neslagawa autora i oko toga ko treba da ocewuje rad: mentor koji je nadzirao rad uenika ili neka druga nezavisna osoba. Postavqa se i trea dilema oko ocene uraenog: ta se tano ocewuje i sa kolikim udelom uestvuje u konanoj oceni? Da li se ocewuje samo rezultat do koga se dolo, da li i nain izvoewa projekta, postupak, tehnika, izbor metodologije rada, da li izbor teme (lucidan, zanimqiv, ozbiqan problem napipan, pravi, ne kolska ili povrna tema), da li sloenost izvedenog zadatka, da li vetina povezivawa i primene nauenog, da li reperkusije uraenog, prezentacija rezultata (odabrani nain, forma i kvalitet izvedene prezentacije), da li inicijativnost, samosta- lnost u radu ili kvalitet saradwe u paru/grupi (nivo kooperacije, atmosfera...)? Zavisno od toga ta mislimo da treba ocewivati, koji su elementi ocene, zavisi i ko to treba da ini (npr. nesumwivo da procenu saradqivosti moe da uini samo onaj ko je nadzirao tok rada, posmatrao par/grupu kako rade i kako reavaju svoj problem). C2. Uewe putem otkria u uem smislu rei Ovaj oblik uewa je vrlo srodan prethodnom, reavawu problema. U oba sluaja ono to se ui ne daje se u gotovom, finalnom vidu nego uenici samosta- lno dolaze do saznawa, a isto tako, u oba sluaja osnovni ciq jeste sticawe nekih umewa (vetina, metoda, metoda intelektualne delatnosti), a ne sticawe odreene sume znawa. Mogli bi smo rei da je uewe putem otkria (u uem smislu rei) specifian vid reavawa problema. Najjasnija razlika izmeu wih jeste da se uewe putem otkria odnosi na ona uewa koja poivaju na samostalnom induktivnom7 dolaewu do saznawa, a reavawe problema obuhvata sve druge problemske 32 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 7 Induktivni put saznavawa put od pojedinanog ka optem, tj. kree se od pojedinanih sluajeva, pa se izvode opi zakquci. 31. situacije. U ovom smislu, najistiji oblik uewa putem otkria jeste uewe u vidu ogleda (eksperimenata), tj. reavawe nekog problema samostalnim zamiqawem i izvoewem ogleda. Najee je re, naravno, o ponovnom kolskom otkrivawu istina koje su ve poznate u nauci. Ali, za uenike to jeste otkrivawe i pri tom ponovnom otkriu oni u saetom vidu samostalno rekonstruiu put dolaska do otkria koji je nauka ve prola. Na primer, uenici samostalno izvode ogled da utvrde od ega zavisi brzina klijawa semena, pa variraju stepen vlage, izloenosti svetlosti, temperaturu, itd. U ovu metodu rada spadaju i samostalno induktivno formirawe pojmova (od poznavawa predstavnika jedne klase biqaka do definisawa klase biqaka), uewe tehnike definisawa klase, samostalno definisawa kwievnog roda na osnovu upoznavawa odreenih kwievnih dela koja spadaju i ne spadaju u taj rod, itd. Aktivnosti nastavnika i uenika i problemi ocewivawa u ovom obliku na- stave su gotovo isti kao i kod prethodnog (reavawe problema). D. Konvergentno (logiko) naspram divergentnog (stvaralakog) uewa Razliku izmeu ova dva tipa intelektualnih aktivnosti i ova dva tipa uewa, konvergentnog i divergentnog, najboqe emo objasniti primerom. Pri reavawu problema konstrukcije vozila koje je trebalo da se koristi za kretawe po Mesecu, naunici su proli kroz dve faze. Prva je bila - doi do ideje kako bi trebalo da izgleda to vozilo, a druga - tehnika realizacija te ideje. Za reavawe problema iz prve faze primewena je metoda potpuno slobodnog, nece- nzurisanog iznoewa ideja, makar one izgledale i sumanute, koriena je, dakle, tehnika brainstorminga, tj. modanih oluja ili mozgalica. Tako su iznoene ideje da vozilo treba da ide na tokovima kao auto, da treba samo sebi da pravi put (kao tenk sa gusenicama), da lebdi iznad povrine, da koraa, da skakue itd. Druga faza je bila da se po svim strogim tehnikim i tehnolokim zahtevima konstruie vozilo. Dakle, u prvoj fazi je korieno divergento, ili lateralno, stvaralako, kreativno miqewe. To je onaj oblik intelektualnih aktivnosti u kome je vano stvarawe to veeg broja ideja, to originalnijih i neoekivanijih zamisli, fleksibilnost miqewa, otkrivawe alternativnih puteva reavawa jednog istog problema, itd. Uproeno reeno, ovakav oblik je ei u umetnikim delatnostima, ali je neophodan i u mnogim fazama naunog rada. Konvergentno miqewe jeste miqewe koje se zasniva na rigoroznim pravi- lima logikog miqewa, tj. na logiki strogo ureenom sledu intelektualnih radwi, koji nuno vodi do jednog jedinog ispravnog reewa. Kao primer se moe uzeti algoritam za reavawe neke klase matematikih zadataka ili nain na koji raunar reava probleme (na primer, nain na koji igra ah). Ili, ako uzmemo prethodni primer, posle faze izlistavawa svih moguih i nemoguih reewa, pribegavamo drugoj fazi testirawa pojedinih reewa i usmeravamo se na jedno, konkretizaciju i razradu jednog odreenog reewa koje nam se ini najpogodnijim za date uslove (konvergentno miqewe). Svi do sada opisani oblici spadaju u kategoriju konvergentnog miqewa i ko- nvergentnog uewa, osim metoda C1. (reavawe problema) i C2. (uewe putem otkria), koji kombinuju konvergentno i divergentno miqewe. Stoga e ovde biti opisana samo jedna metoda uewa koja je nova u odnosu na sve do sada opisane. D1. Divergentno (stvaralako) uewe U kolskoj praksi ovaj oblik uewa je najei u umetnikoj grupi predmeta. Pisawe slobodnog sastava na zadatu temu ili po samostalnom izboru, slikawe akvarelom pejzaa, ali tako da svaki uenik napravi svoju originalnu sliku, samostalno dramsko prikazivawe nekog kwievnog dela, sopstvena inter- pretacija muzikog dela ili elementarno komponovawe, pronalazatvo u 33 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 32. tehnikim disciplinama, iznoewe velikog broja ideja za reavawe nekog pro- blema koji je nastao u razredu ili koli itd. - to su neke konkretne forme dive- rgentnog uewa u kolskoj svakodnevnici. Divergentne, stvaralake sposobnosti uenika doi e do izraaja u svim zadacima koji trae od wega da na svoj, autentian nain prikae neke podatke, predstavi odreenu pojavu, prezentira svoje reewe (individualno ili grupno), uredi ponuene elemente, dakle, u svim situacijama u kojima je ostavqeno pro- stora za samostalni izbor, donoewe odluke i smiqawe originalnog reewa. Oigledno je da se ovaj oblik uewa javqa kao nuan deo u procesu reavawa problema (npr. za produkovawe ideja kako doi do podatka, za produkciju hipoteza, za pripremu prezentacije podataka), to je jo jedna ilustracija prirodnog stapawa, kombinovawa i prelivawa metoda uewa/nastave. Ciqevi ove metode uewa jesu podsticawe inicijativnosti i samostalnosti, negovawe stvaralatva (tj. sposobnosti za pronalaewe vlastitih i originalnih reewa, sposobnosti produkovawa velikog broja raznovrsnih ideja), podsti- cawe inovatorstva i pronalazatva. Aktivnosti nastavnika: Osnovna uloga nastavnika jeste da stvara uslove povo- qne za stvaralatvo podsticawem opte klime oputenosti, uvaavawem svih ideja makar i udno izgledale, pokazivawem zainteresovanosti za ono to je indi- vidualno i originalno, uzdravawem od kritika i preutnog favorizovawa nekih ideja itd. Ako nema ovakovog nastavnikovog stava onda se i na prvi pogled isti oblici stvaralakog uewa, kao to je pisawe slobodnih sastava u materwem jeziku, pretvaraju u rad po ablonu koji se nastavnicima najvie svia (ovaj ablom uenici savreno jasno otkrivaju). Aktivnosti uenika: U ovom obliku uewa dolaze do izraaja neke opte indi- vidualne karakteristike (inicijativnost, samostalnost, nezavisnost duha, spremnost da se radi ono to nije tipino i to tri u datoj sredini). Osnovne aktivnosti uenika su, ve pomiwani, osnovni divergentni procesi: produkovawe velikog broja ideja; inventivnost, pronalaewe neuobiajenih, originalnih i ne estih reewa; fleksibilnost u miqewu; tolerantnost za protivrenosti i za istovremeno bavqewe idejama koje logiki ba ne idu jedna sa drugom; smisao za paradoks itd. Ocewivawe u ovom obliku uewa vie je ocewivawe nekih stvaralakih osobina linosti i stavova, a delom i ocewivawe stepena originalnosti proce- sa reavawa ili produkata delatnosti. Ako toga nema, ovaj oblik uewa moe biti zatrt u zametku. E. Transmisivni naspram interaktivnih metoda uewa Kada govorimo o transmisivnoj (frontalnoj, predavakoj) nastavi mislimo na nastavu u kojoj je dominantno jednosmerno prenoewe znawa od nastavnika ili izvora znawa uenicima. Ako pogledamo nazive svih do sada opisanih metoda uewa u ovom tekstu, videemo da su oni formulisani iz ugla uenika, tj. opisuju proces koji se deava sa te strane dijade uewe/nastava. Termin transmisivna definie ugao nastavnika: da on prenosi, predaje, emituje, prezentuje znawe koje treba da stigne do uenika (receptora, prijemnika tog znawa). Kad god govorimo o transmisivnoj nastavi, gledano iz ugla uenika nesumwivo da je re o receptivnim oblicima uewa. Za razumevawe prirode i znaaja razliitih metoda nastave/uewa, vano je, s jedne strane, razumeti poziciju uenika u tim oblicima organizacije kolskog rada i, s druge strane, prirodu procesa uewa koji se deavaju u tim oblicima nastave. Na primer, ako se kae rad u malim grupama, time je opisan spoqni izgled razreda u toku ovog metoda rada, ali nita nije reeno o tome ta se stvarno zbiva u tim malim grupama, kako se odvija proces uewa (ko ui, od koga ui, na koji nain ui itd.). Tekst koji sledi ima nameru da pokua da osmisli prirodu psi- holokih i pedagokih procesa koji se odvijaju u razliitim metodama uewa. 34 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 33. U osnovi, proces kolskog uewa je po svojoj izvornoj prirodi interaktivni proces, jer ukquuje dva vrlo razliita partnera: nastavnika i uenika, koji su okupqeni oko zajednikog ciqa - usvajawa sistema novih znawa i novih kompe- tencija. To je razlog to se u tekstovima u ovom Priruniku koristi izraz nasta- va/uewe, jer se samo tako iskazuje ta interaktivna priroda procesa kolskog uewa i prisustvo oba znaajna partnera: nastavnika, kroz izraz nastava, i ueni- ka, kroz izraz uewe. Za razliku od toga, najee se koristi samo izraz nastava, ili teorija nastave i sl., ime se interaktivni proces redukuje na jednog partnera, a ta terminoloka oskudnost nije nimalo sluajna. Ali, i pored izvorne i, reklo bi se, nezaobilazne i neponitive intera- ktivnosti obrazovnog procesa, u praksi organizacije kolskog rada neretko dolazi do deformacija sa dalekosenim posledicama. Naime, kolska praksa ume da poniti interaktivnost pedagokog rada i da ga svede na igru jednog igraa - nastavnika. Otuda, ima opravdawa da se po ovoj dimenziji transmisivnost - intera- ktivnost razlikuje vie razliitih metoda nastave/uewa, koji su vrlo razliiti po svojoj prirodi i po uincima koje daju. E1. Transmisivna nastava esto se, pa i u dobroj nameri, kae da je nastava proces prenoewa (trans- misije) znawa. Ali, ak i puka transmisija pretpostavqa osiguran prijem od strane onog ko ui, jer se uvek postavqa pitawe da li je stvarno dolo do prenoewa znawa. Ima li onih italaca koji iz svog ivotnog iskustva ne znaju kako izgleda plenarno predavawe u velikoj sali, gde predava ne poznaje svoju publiku (wen nivo sposobnosti, prethodno poznavawe materije na koju se odnosi predavawe, motivisanost za sluawe tog predavawa), pa dri svoje izlagawe pred nemom publikom, koja nema nikakve mogunosti da na bilo koji nain utie na predavaa? U takvim situacijama pedagoki proces na paradoksalan nain gubi svoje osnovno svojstvo - interaktivnost! Transmisivne nastave, gotovo u istom vidu, ima mnogo po naim kolama. Pogotovu ako se imaju na umu i prikriveni oblici transmisivne nastave. Na primer, kada u klasinoj strukturi asa pri uvoewu novog gradiva, nastavnik ispredaje ono to je naumio, ne dozvoqavajui da ga uenici prekidaju u toku izlagawa, ne proveravajui da li oni razumeju bar osnovne pojmove itd., a onda, reda radi, pita uenike da li imaju neko pitawe. Naravno, uenici dobro shvataju da je glavna predstava odigrana i da je poziv na postavqawe pitawa isto formalno - ritualne prirode i, po pravilu, ne postavqaju nikakva pitawa. Dakle, u svim onim situacijama kada se drugi partner - uenik - ne uzima u obzir, a to znai: ne proverava se pripremqenost uenika za novo gradivo, ne stvara se nikakva motivacija i zainteresovanost za ono to sledi, ne aktivira- ju se znawa koja uenici ve imaju a od znaaja su za razumevawe novog gradiva, ne stvara se atmosfera za slobodno postavqawe pitawa, ni na koji nain se ne proverava da li uenici razumeju izlagawe itd. - imamo mawe ili vie iste oblike transmisione nastave. Ovakva nastava nunu interaktivnost obrazovnog procesa svodi na jednosmeran proces od nastavnika ka ueniku, bez ikakve gara- ncije da je stvarno dolo do prenoewa znawa. Aktivnosti nastavnika i uenika u ovakvim oblicima nastave opisane su, uglavnom u odeqku o A2 smislenom verbalnom receptivnom uewu. E2. Interaktivni (kooperativni) oblici uewa Smisleno verbalno receptivno uewe (A2) u svom najboqem vidu prelazi u reavawe problema (na mentalnom planu) i interaktivno uewe8, u kome je osnov uewa iva razmena pedagokih kompetencija izmeu samih uenika, ili uenika i nastavnika. Polazna osnova kooperativnog uewa jeste da se ui kroz 35 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 8 im nastavnik pokua da proveri da li je izloeni sadraj stigao do uenika, da li ga razumeju, koju vrstu problema imaju s razumevawem, on ve stupa u interakciju sa wim. 34. interakciju, i to asimetrinu kada su partneri nastavnik i uenik, ali da i mawe kompetentan partner (dete - ima mawe specifinih i optih znawa i iskustava) u ovu interakciju ulazi za bazom prethodnih znawa i umewa i da ih aktivno ulae, on je aktivni konstruktor svoga znawa. Nastavnik ne zida sam u detetovoj glavi graevinu znawa ve to ine zajedniki kroz interakciju, pa je uewe/nastava proces ko-konstrukcije znawa. Kada su u pitawu vrwake interakcije i tada se deava migrirawe znawa, kognitivni konflikt, saradwa, razmena i usvajawe zajednikog diskursa. Sem znawa, kognitivnih i metakognitivnih strategija uewa kroz ovaj vid rada usva- jaju se vana socio-intelektualna umewa: da se formulie sopstveni stav tako da ga drugi mogu razumeti; da se argumentuje vlastita pozicija; da se postavi pitawe; da se uoi nejasnoa, nedoslednost u izlagawu; da se paqivo slua i uje druga osoba; da se proveri razumevawe druge osobe (npr. ponavqawe osnovnih ideja ili parafrazirawe onoga to se ulo); da se da dobra povratna informacija; da se vodi dijalog; proveravawe da li su nas drugi dobro razumeli; da se ne napada osoba nego stav; da se pokae otvorenost uma i osetqivost za drugo, drugaije, novo, osetqivost za razliite intelektualne i socijalne perspektive; da se ne mewa miqewe zbog pritiska veine (ne vai pravo veine) ve samo pod pritiskom logikih argumenata; da se pokae interesovawe za sagovornika i potovawe wegove pozicije bez obzira da li se sa wim slaemo ili ne; da se od vie solucija doe do jednog, zajednikog reewa; da se pravi zajedniki produkt, grupni, a ne individualni; da se reewe veto predstavi drugima; da se zajedniki problem doivqava kao lini; da se podele uloge u radu u maloj grupi; da se promene uloge; da se iskoristi drugi kao obrazovni resurs i spoqna pomo u radu; da se dela za optu dobrobit, da se osea lino odgovornim za postizawe grupnih ciqeva; da se razvija oseaj pripadnosti, prihvaenosti, podrke, brige, poverewa u druge qude, uzajamne povezanosti, socijalnog senzibiliteta ta drugi oekuju od nas i umewa i znawa da ispunimo oekivawa; da se ispuwavaju obaveze i odgovornosti prema saradnicima; da se komunicira efikasno i konstruktivno upravqa konfliktima, itd. Deca se ne raaju sa instiktivnim znawem kako se efikasno komunicira sa drugima. Vetine interpersonalne komunikacije, rada sa drugima ne pojavquju se magino kada nam zatrebaju. Uenike neko mora da naui tim vetinama i da ih motivie da ih primewuju. Te vetine moraju da se ue i ivotno su vane, spadaju u vetine potrebne za preivqavawe. Jedno od prvih iskustava nastavnika koji pokuaju da konstruiu interaktivnu nastavnu situaciju jeste da deca ne znaju da rade sa drugima. Obuavawe dece tom vanom umewu kako se radi sa drugima nije specifian ciq nijednog kolskog predmeta, ali je obaveza svakog od wih, posebno onih kojima je taj oblik rada sroen sa prirodom predmeta, kao to je sluaj s naukama o drutvu. Postoji vie oblika interaktivnog (kooperativnog) uewa. Zajedniko za sve wih jeste to to se celinom organizacije kolskog rada stvarno obezbeuje aktivna uloga i nastavnika i uenika. Ovi oblici kolskog rada, osim obra- zovnih ciqeva, omoguavaju i ostvarivawe ciqeva kakvi su: formirawe soci- jalnih sposobnosti, sposobnosti komunicirawa i dijaloga. Ovde emo opisati tri modela kooperativnog uewa: E2 a. Kooperativno uewe nastavnik - uenik E2 b. Kooperativno uewe u grupama uenika E2 c. Timska nastava E2 d. Uewe po modelu Evo nekih od vanih razloga zato bi bilo potrebno u nastavnim situacijama koristiti neke od interaktivnih modela rada: - poveavaju motivaciju za rad i uewe; - angauju uenike da aktivno uestvuju u radu na asu; - pomau i podstiu razvoj viih mentalnih funkcija; - razvijaju i vebaju strategije i tehnike intelektualnog rada na zanimqivim i smislenim zadacima; 36 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 35. - oivqavaju, pribliavaju uenicima apstraktne pojmove (ovo je posebno vano kod prezentovawa pojmova koji su deci veoma apstraktni i teki za poimawe, kako zbog wihove intelektualne (ne)zrelosti, tako i zbog mawka ivotnog iskustva); - podstiu unutar-grupnu, kao i meu-grupnu saradwu i komunikaciju; - razvijaju sposobnost koordinirawa akcija u radu na zajednikom problemu; - razvijaju oseaj pripadnosti, prihvaenosti, poverewa u druge qude, uza- jamne povezanosti, oseaj obaveza i odgovornosti prema saradnicima; - razvijaju sposobnost efikasnog komunicirawa i konstruktivnog upravqawa konfliktima; - osposobqavaju uenike za donoewe odluka; - osposobqavaju uenike za voewe argumentovanog dijaloga; - osposobqavaju uenike za uoavawe i razumevawe razliitih uglova gledawa na problem ( vie perspektiva); - osposobqavaju uenike za uoavawe, postavqawe i reavawe problema; - podstiu povezivawe i primenu prethodnih (kolskih i vankolskih) znawa. Za upotrebu interaktivnih modela rada u nastavi ne zalaemo se samo zato da bi ona bila arenija, zabavnija, prijatnija (iako je i to vaan aspekt dobre nastave i veoma ozbiqne stvari se mogu raditi u prijatnom, zabavnom, zanimqivom kontekstu). Ciq primene ovih metoda jeste da deca da to boqe shvate i savladaju reprezentativne i vane obrazovne sadraje, a da pri tome zavole intelektualni rad, shvate wegovu prirodu, razviju saznajnu glad i interesovawe za svet koji ih okruuje. E2a) Kooperativno uewe nastavnik - uenik Ovaj oblik uewa polazi od temeqne iwenice da uenici poseduju znaajna prethodna znawa i umewa u domenu u kome se uvodi novo znawe. Sa takvom pre- tpostavkom uewe vie nije proces prenoewa onoga ko zna (nastavnik) onome ko ne zna (uenik), nego je dobrim delom prava pedagoka interakcija nastavnika i uenika. Kao to smo rekli, ta interakcija je tipino asimetrina, jer nastavnik je kognitivno zrelija osoba, osoba sa veim ivotnim iskustvom, sa znaajno veim znawima iz oblasti koju predaje. Ali, i uenik je aktivan partner u izgradwi znawa, poseduje opta ivotna iskustva i znawa i znawa iz same oblasti koju ui. U takvoj situaciji, u nastavnom procesu kao obliku pedagoke interakcije, u prvi plan izbijaju uloge nastavnika kao partnera: uloga onoga ko misli na moti- vaciju uenika (a ne samo na sadraj koji treba usvojiti), uloga partnera u pedagokoj interakciji, regulatora odnosa u socijalnoj grupi, evaluatora i afe- ktivnog partnera (videti tekst Inventar uloga nastavnika u nastvanom procesu). U osnovi, i ovde postoje dva opta metoda interakcije. S jedne strane, tu je konflikt izmeu partnera. U ovom sluaju to su oni pedagoki vrlo konstru- ktivni saznajni konflikti. Naime, iz same asimetrinosti pedagoke interakcije sledi da e izmeu nastavnika, kao nekog ko je intelektualno zreliji i vie zna, i uenika, koji je intelektualno mawe zreo i mawe zna, dolaziti do razlika i nesa- glasnosti o svim novi sadrajima koji se usvajaju. Upravo su te nesaglasnosti kognitivne prirode plodna osnova za pedagoko voewe pravog usvajawa novih znawa. Naime, predoavawem iwenica, podataka, ideja, teorija itd., koje nisu u saglasnosti sa onim to uenik zna i kako razume pojave o kojima je re u nastavi, nastavnik stvara konflikt u saznawu uenika. A taj konflikt jeste i dobra moti- vacija i najboqa podloga za razumevawe novog. Tako usvajana znawa dobrim delom nose peat linog otkria ili linog uvida i otuda poveavaju stepen razumevawa i trajnost nauenog. Pored konflikta, u pedagokoj komunikaciji ima konstruktivnu ulogu i saradwa nastavnika i uenika. Saradwa se ovde ispoqava najee u obliku zajednike konstrukcije, zajednike izgradwe novih znawa i u vidu aktivnosti nastavnika i uenika koje su komplementarne, tj. koje se dopuwuju. 37 OBRAZOVAWE NASTAVNIKA ZA PRIMENU METODA AKTIVNOG UEWA /NASTAVE AKTIVNO UEWE/NASTAVA (AUN) 36. Aktivnosti nastavnika: U kolskoj svakodnevnici opisana saradwa izgleda tako to nastavnik: zamiqa celinu situacije uewa kod uvoewa nove lekcije, priprema didaktika sredstva, planira tok asa, stvara problemske situacije za uenike (u vidu problemskog pitawa, predoavawa novih iwenica, itawa nekog teksta u kome se iznosi nova ideja, ogledom, itd.), organizuje grupe uenika. Aktivnosti uenika su sledee: da mobiliu svoja postojea znawa i iskustva, da reavaju predoene problemske situacije, da izvode praktine i intelektu- alne radwe koje su nune u toj problemskoj situaciji. Komplementarne uloge vrlo esto izgledaju tako da nastavnik igra ulogu graevinske skele, koja slui kao oslonac sve dok se uenik ne osposobi da sam obavqa ono to se ui (npr. davawe definicija pojma, izvoewe ogleda, pisawe sastava, klasifikacija itd.). Iz ovog opisa jasno je da nije ni potrebno ni