Porijeklo i evolucija zivotinja

  • View
    244

  • Download
    6

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Porijeklo i evolucija zivotinja

Text of Porijeklo i evolucija zivotinja

UPS Banja Luka Fakultet za ekologiju

ZOOLOGIJA

Univerzitet za poslovne studije Banja Luka

Seminarski rad Tema: Porijeklo i evolucija ivotinja

Student: Miroslav KrndijaMiroslav Krndija Porijeklo i evolucija ivotinja

Profesor: Prof.dr Rodoljub TrkuljaStrana 2SEMINARSKI RAD

UPS Banja Luka Fakultet za ekologiju

ZOOLOGIJA

Sadraj 1.Uvod................................................................................................................................. 3 2.Evolucija ivotinja............................................................................................................ 4 2.1.Darvinova teorija...................................................................................................... 4 2.2.Evolucija kopnenih ivotinja.................................................................................... 5 3.Zakljuak........................................................................................................................ 10 4.Literatura........................................................................................................................ 11

Strana 2

Miroslav Krndija

Porijeklo i evolucija ivotinja

SEMINARSKI RAD

UPS Banja Luka Fakultet za ekologiju

ZOOLOGIJA

1. Uvod

Naunici zastupljaju miljenje da su se prve ivotinje pojavile u pretkambriju, prije oko 700 milijona godina, dok neki naunici smatraju da se nastanak prve ivotinjske stanice dogodio pre oko milijardu godina. Velike morfoloke razlike izmeu dananjih grupa su se pojavile jo u kambriju ili u edikariju. Tada su vjerovatno bile prisutne sljedee grupe zivotinja: spuve, arnjaci, mekuci, lankoviti crvi i lankonoci.

Strana 2

Miroslav Krndija

Porijeklo i evolucija ivotinja

SEMINARSKI RAD

UPS Banja Luka Fakultet za ekologiju

ZOOLOGIJA

2. Evolucija zivotinja Evolucija podrazumeva promenu naslednih osobina populacije kroz generacije. Ove osobine su ekspresija gena koji se tokom razmnoavanja prenose na potomstvo. Mutacije i druge sluajne promene u genima mogu dovesti do pojave novih ili promene ve postojeih osobina, imajui za posledicu razlike izmeu elija, organizama i generacija. Nove osobine se u populaciju mogu uneti i protokom gena na primer, migracijama. Evolucija postoji onda, kada se promeni uestalost starih i novih osobina, bilo prirodnom selekcijom ili genetikim driftom. Prirodna selekcija je proces koji opisuje opstajanje tokom generacija naslednih osobina koje se mogu okarakterisati kao korisne za reprodukiju ili samo preivljavanje, a gubitak onih osobina koje se mogu okarakterisati kao tetne. Ova promena u uestalosti gena se deava jer organizmi nosioci korisnih osobina prenose vie kopija ovih osobina u sledeu generaciju. Vrsta je grupa organizama koji mogu stupati u reproduktivne odnose. Meutim, ako je vrsta podeljena u populacije izmeu kojih postoji reproduktivna izolacija, mutacije i genetiki drift, zajedno sa razliitim sredinskim selekcionim pritiscima, rezultuju u akumuliranju razlika u ovim populacijama. Tokom niza generacija, ovo poveavanje razlika dovodi do stvaranja novih vrsta - specijacije. Slinosti izmeu organizama upuuju na zajedniko poreklo svih vrsta postepenim procesom specijacije. 2.1. Darvinova teorija

Darvinova teorija evolucije poziva se najprije na prirodni odabir ili selekciju koja unitava jedinke slabije prilagoene uslovima ivota, a podupire one bolje prilagoene. Individualne varijacije koje ulaze u proces selekcije mogu, po Darvinovom miljenju, biti determinisane spoljanjim i unutranjim faktorima. Darvin je dokazao da evolucija ima adaptivan znaaj i da je organizovana. Svrhovitost relativno izraena u prilagoenosti organizma na odreeni istorijsko uslovljeni kompleks spoljanjih uslova. Njegova teorija je u nauci poznata kao darvinizam. esto se i sama nauka o evoluciji poistovjeuje sa pojmom darvinizma.

Strana 2

Miroslav Krndija

Porijeklo i evolucija ivotinja

SEMINARSKI RAD

UPS Banja Luka Fakultet za ekologiju

ZOOLOGIJA

2.2.

Evolucija kopnenih ivotinja

U okviru nastanka kopnenih ivotinja, prvi kljuni korak se odigrao daleko pre nego to je bilo koja ivotinja stupila na suvo tlo. Molekularni, genetski, i morfoloki dokazi pokazuju da su ve rane koate ribe posedovale takozvanu gastriku kesicu: proirenje sa strane jednjaka, u koje je riba mogla da "proguta" vazduh, to olakava plivanje ribe sa ovakvim kesicama mogu da plutaju, dok ribe bez njih na primer, ajkule moraju neprestano da ulau energiju i plivaju, jer u suprotnom potonu na dno okeana. Ova gastrika kesica je postala predmet selekcije. Kod riba u otvorenoj vodi, ona je postala kljuna za plivanje, i razvila se u dananju vazdunu beiku. Kod riba u plitkim i mutnim vodama siromanim vazduhom, ova kesica se nalazila pod drugaijim selektivnim pritiskom. U ovakvoj vodi ribi je dostupno veoma malo kiseonika, a blato koje zaustavlja protok kroz krge ini stvari jo gorim. Otud, gastrika vreica je kod njih postala prokrvljena, omoguavajui ribi da iz progutanog vazduha apsorbuje kiseonik. Takoe, svaka mutacija koja pomera otvor kesice blie ustima je pozitivno selektovana, poto smanjuje verovatnou da progutani vazduh zavri u elucu gde kiseonik ne moe efikasno da se apsorbuje. Ovaj put razvoja je doveo do nastanka primitivnih ribljih plua, koja moemo i dan danas da vidimo kod nekoliko ribljih grupa. Primer ovoga su ribe gar i amija meu zrakoperkama, i riba dvodihalica meu rezoperkama.

Kvinslendska dvodihalica. Posjeduje krge, plua i koata peraja.

Pre oko 400 miliona godina, kopnene biljke su konano poele da stabilizuju priobalne ekosisteme, to je vodenim ivotinjama pruilo mogunost novih naina ivota, i novih izvora hrane. Usled sue, ili ak prosto ciklusa plime i oseke, ove oblasti su esto ostajale izolovane u vidu muljevitih bara odvojenih od otvorene vode i bile su siromane kiseonikom. Otud, nije udno to u fosilnim nalazitima iz priobalnih ekosistema ovog perioda esto nalazimo upravo mnogo riba dvodihalica. Jedna grupa ovakvih riba, po imenu ripidistija (Rhipidistia), je posebno znaajna.Strana 2Miroslav Krndija Porijeklo i evolucija ivotinja SEMINARSKI RAD

UPS Banja Luka Fakultet za ekologiju

ZOOLOGIJAOve ribe, kao i sve dvodihalice, su imale i plua i krge. Takoe, dok su "zraci" u perajima zrakoperki vezani direktno za osnovni skelet, kod ripidistijanskih riba i drugih rezoperki, ovi "zraci" su vezani za snane kosti i miie. Konano, imali su i osobinu koja je veoma jedinstvena za ovu grupu: njihovi zubi su imali veoma specifinu "lavirintsku" strukturu.

U fosilnom zapisu vidimo kako su se ripidistijanske ribe, izloene novim selektivnim pritiscima, brzo prilagodile svojoj novoj okolini. U okviru prilagoavanja na ivot u pliaku umesto plivanja u dubokom moru, telo kasnijih ripidistija postaje spljoteno, oblik lobanje se menja, rep postaje prav. Zbog hroninog nedostatka kiseonika, plua postaju efikasnija i podeljena na dva dela. Konano, kosti peraja postaju vee, snanije, i miii postaju snaniji. Ovakva peraja su skoro neupotrebljiva za plivanje kroz duboku vodu, ali su veoma korisna za razgrtanje gustog bilja u pliaku, i za puzanje kroz mulj. Primer jedne ovakve ribe je bio eustenopteron (Eusthenopteron).

Pritisci okoline su proizveli mnogo vrsta veoma bliskih Eusthenopteronu, ali koje su se jo vie odmakle od riba. Jeda lep primer ovoga je panderihtis (Panderichthys).

Strana 2

Miroslav Krndija

Porijeklo i evolucija ivotinja

SEMINARSKI RAD

UPS Banja Luka Fakultet za ekologiju

ZOOLOGIJA

Poto vie nije bilo selektivnog pritiska koji odrava postojanje lenih i analnih peraja, kod panderihtisa su ona zakrljala. Ostao je samo rep i kratka peraja na veoma snanim i koatim udovima. Povrh toga, kosti u okviru ovih udova su postale potpuno diferencirane, i to na veoma specifian nain: humerus, ulna i radius u prednjim udovima, i femur, tibija i fibula u zadnjim udovima. Takoe se pojavila oana, prolaz u kosti koji povezuje nosnu upljinu sa ustima, to omoguava disanje kroz nos. Ovakve "puzee vrste" se ire i granaju u toku sledeeg perioda vremena. Imamo mnogo prelaznih fosila iz ovog perioda, koji pokazuju razne vrste ivotinja slinih panderihtisu (recimo Ventastega, ili Elginerpeton). Fosil koji nas posebno zanima je zvan tiktalik (Tiktaalik).

Kod tiktalika, vidimo jo par malih koraka u evoluciji to ine male, malecne promene koje se polako ire i nakupljaju na organizmu. Najvanije za nas su promene u strukturi udova: veza izmeu kostiju koja je kod panderihtisa bila vrsta, kod tiktalika postaje savitljiva drugim reima, nastaje zglob. Povrh toga, neki od "zraka" u okviru peraja postaju zadebljani, to omoguava ivotinji da se lake odupre od tla, i samim tim da lake puzi po zemlji, ova zadebljanja su u obliku niza falangijalnih kostiju to jeste kostiju prstiju.

Strana 2

Miroslav Krndija

Porijeklo i evolucija ivotinja

SEMINARSKI RAD

UPS Banja Luka Fakultet za ekologiju

ZOOLOGIJA

Ova zadebljanja padaju pod selektivni pritisak za lake kretanje kroz mulj i preko kratkih distanci na suvom tlu. Posle samo par miliona godina, vrste koje su nasledile ove osobine se ire svetom, toliko da neke od njih nalazimo u mnogim naslagama priobalnih podruja u svetu. Jedan primer ovakve uspene vrste je akantostega (Acanthostega).

Ova "aboriba" je imala i plua i krge. Mada su kosti lobanje identine kasnijim vodozemakim, oblik lobanje je jo uvek riblji. Rep jo uvek ima riblje karakteristike, sa perajem na lenoj strani. Veza izmeu lobanje i ostatka tela je riblja. Zubi i dalje imaju lavirintsku strukturu, nasleenu od ripidistijanskih riba. I dalje postoji lateralna linija, organ koga ribe koriste da osete vibracije u vodi, ali koga vodozemci nemaju. Kada se sve uz