Troglobionti Vezba - Osnovi Ekologije Zivotinja

  • View
    108

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

екологија

Text of Troglobionti Vezba - Osnovi Ekologije Zivotinja

  • ADAPTACIJE NA PEINSKINAIN IVOTA

  • Grupisanje razliitih ivotnih formi u p jjedinstveni sistem analogan prirodnom taksonomskom sistemu nije mogu

    Ovakvo grupisanje zahteva razmatranje funkcionalnih slinosti i razlika-analogije, a ne homologijehomologije

  • HOMOLOGI karakteri-odlikekoje imaju zajednicko poreklo b b i jihbez obzira na stepen njihove razlicitosti.

  • ANALOGI karakteri - koji pokazuju slicnosti u strukturama i funkcijama koje nemaju zajednicko poreklonemaju zajednicko poreklo

  • Prema prilagoenostima u odnosu na mesto stanovanja mogue je razlikovati sledee kategorije (Tischler, 1949):

    I edafobionti, stanovnici tla1. Limicola (pelobionti, stanovnici mulja)

    -epipelobionti

    -endopelobionti

    2. Arenicola (psamobionti, stanovnici peska)2. Arenicola (psamobionti, stanovnici peska)

    -epipsamobionti

    -endopsamobionti

    -mezopsamobionti

    3. Terricola (rastresito zemljite)

    i bi ti-epigeobionti

    -endogeobionti

    -mezogeobiontig

    4. Petricola (epilitobionti, povrine stena, vrsto zemljite)

    5. Sklerikola (endolitobionti, unutranjost vrstog zemljita)

  • 6. Lapidicola (mezolitobionti, ljunkovito tlo)

    7. Saxicola (hipolitobionti, ispod kamenja)

    8. Cavernicola (troglobionti, stanovnici peina)

    9. Ecobionti (gnezda, i druge jazbine)

    II At bi tiII Atmobionti1. Herbicola (fitobionti)

    -epifitobiontiepifitobionti

    -endofitobionti

    -mezofitobionti

    2. Lignicola (drvee)

    -epidendrobionti

    endodendrobionti-endodendrobionti

    - mezodendrobionti

  • 3. Zoobionti

    -epizoobionti

    -endozoobionti

    -mezozoobionti

    III Aerobionti (stanovnici vazduha, dobri letai koji love i prodiru hranu u letu)

  • Peine su duboka uplja mesta u stenovitim stranama brda ili litica

    Nastaju stalnim udaranjemmorskih talasa o stene, druge se javljaju ispod povrine zemlje; to sujavljaju ispod povrine zemlje; to su obino stara korita podzemnih reka, izdubljena u krenjakim stenama. N t j i lk ki jNastaju i vulkanskim pomeranjem povrinskih stena ili erupcijom vrele lave

  • Najei tip peina je nastao dubljenjem debelih naslaga k j k l d d j t d k j d i lj di k idkrenjaka, usled dejstva vode koja sadri ugljen-dioksid

    Neke peine imaju otvor na vrhu. One su nastale tamo gde se skupljala povrinska voda koja je zatim probijala put krozskupljala povrinska voda, koja je zatim probijala put kroz stenu

    Kroz izvesne peine protiu podzemni potoci mada su estoKroz izvesne peine protiu podzemni potoci mada su esto, posle obrazovanja peina, potoci nali nii tok i premestili svoja korita

    U nekim peinama su se zadrala jezera

  • Svaka kap vode koja se obrazuje na tavanici peine sadri malo krenjaka ili nekog drugog mineralasadri malo krenjaka ili nekog drugog minerala

    Nakon padanja kapi na tlo, a delom usled jednostavnog isparavanja vode neto mineralne materije ostaje na p j j jtavanici. Ona postepeno stvara stalaktite u obliku ledenih svea koje vise sa tavanica. Voda koja sa stalaktita kaplje na pod obrazuje stubove zvane stalagmitina pod obrazuje stubove zvane stalagmiti

  • O speleolokim objektima u Srbiji se do druge polovine 19. veka malo znalo. Uglavnom su se o njima zapisivale legende,veka malo znalo. Uglavnom su se o njima zapisivale legende, narodna kazivanja i lina zapaanja i utisci. Tek krajem 19. veka zapoela su planska ispitivanja peina. Jovan Cviji je 1888 di i t i k 12 k i kih k l U1888. godine istraivao oko 12 km peinskih kanala. U njegovom istraivanju Prekonoke peine prvi put se jednom speleolokom objektu prilo sa naune strane. Zato se ta godina smatra godinom poetkom stvaranja srpske speleologije.

  • Speleologija je nauka koja se bavi prouavanjem upljina u zemljinoj kori. Naziv potie od grkih rei spelaion-upljina,zemljinoj kori. Naziv potie od grkih rei spelaion upljina, peina i logia-nauka.

    Geolozi izuavaju procese vezane za poreklo i nastanak peina, j p p p ,biolozi istrauju jedinstvena stanita i specijalizovane organizme koji ive u peinama.Peine slue i kao prirodne laboratorije za ekoloka ispitivanja iPeine slue i kao prirodne laboratorije za ekoloka ispitivanja i izuavanja procesa evolucije. Zbog svojih sposobnosti da se prilagode na ekstremne uslove koji vladaju u peinama, ivotinje

    j ji i i j ii ikoje u njima ive slue kao modeli za prouavanje razliitih adaptacija.

  • Skoro sve peinske ivotinje imaju veoma ograniene oblasti u kojima su rasprostranjene. Mnoge vrste su j p j gpronaene samo u po jednoj peini, pa je za njihovo ouvanje potrebno voditi posebnu brigu

    Nauna disciplina koja se bavi prouavanjem organizama koji ive u peinama, ili biologija peina,

    i bi l l ijnaziva se biospeleologija

  • Kolonizacija podzemnih stanita, peina i jama, peinskim organizmima otpoela je veoma davno. Prolazila je kroz g p j jrazne stepene u funkciji razvoja krenjakih predela

    Terestine ivotinje krakih stanita u Srbiji (Dinarida i Karpato-balkanida) predstavljaju potomke tropske povrinske faune protobalkanskog kopna, koja je u podzemnim ekolokim niama nastavila da se razvijapodzemnim ekolokim niama nastavila da se razvija nezavisno od geotektonskih, klimatskih, ekolokih i drugih faktora kojima je ranije bila izloena

  • U tabeli je prikaz samo nekih vanih predstavnika peinskih relikta i endemita u Srbiji

    Grupa Rod i vrstaGastropoda Bythinella serborietalisIsopoda S h id biIsopoda Sphaeromides serbica

    Trishoniscus bogovinaePseudoscorpiones Tyrannochthonius psoglavi

    R it l iRoncus vitaleiOpiliones Siro gjorgjeviciAranea Centromerus serbicusDiplopoda Serbosoma kucajensis

    Typhloiulus nevaiLamellotyphlus sotiroviyp

    Collembola Onychiurus ravanicaeColeoptera Remyella scaphoides

    Serboduvalius dragacevensisSerboduvalius dragacevensis

  • Adaptacija je nasledna morfoloka, fizioloka i bihevioralna (nain ponaanja) karakteristika koja poveava anse(nain ponaanja) karakteristika koja poveava anse organizmima da preive u odreenim stanitima

    Vie od jednog veka se smatralo da evolucija peinskih vrsta j g j ppostoji samo u kontinentalnim regionima koji su bili izloeni velikim klimatskim promenama i kolebanjima. Te promene klime dovele su do izolacije i obezbedile su neophodneklime dovele su do izolacije i obezbedile su neophodne elemente koji olakavaju evoluciju troglobionata (stalnih peinskih stanovnika)

  • Po I teoriji:

    Nove adaptacije ivotinja nastale su od populacija pojedinihNove adaptacije ivotinja nastale su od populacija pojedinih epigejskih vrsta koje su dolazile u podzemna i peinska stanita da bi eksploatisale nove izvore hrane

    Ta drastina promena stanita smatrana je vodeom silom koja je i dovela do razvoja niza adaptivnih promena kod njihj j p p j

    Prisustvo novih izvora hrane koji se mogu iskoriavati, obezbedili su podsticaj za adaptacijom na nov nain i usloveobezbedili su podsticaj za adaptacijom na nov nain i uslove ivota

  • Po II teoriji:

    Epigejske vrste su naselile peine, zbog klimatskih kolebanja. Uspele su da u njima preive i tu je

    d l d jih l ij N tvremenom dolo do njihove evolucije. Nove vrste troglobionata nastale su od populacija koje su eksploatisale nove izvore hrane na ivicama svojih stanita i tako razvile niz adaptacija koje su im omoguile njihovu upotrebu.

  • Adaptacije organizama koji ive u peinama nisu vezane iskljuivo za njihovu prilagoenost potpunom j j p g p pmraku, ve su povezane i za ostale uslove koji u peinama vladaju, a oni zavise od naina formiranja peina njihove starosti veliine temperature upeina, njihove starosti, veliine, temperature u peinama, vlanosti i snabdevenosti peina hranom. Sve poznate peinske vrste vode poreklo od vrsta koje

    i l i i i l d kli kihsu ivele na povrini i usled klimatskih promena dospele u peine. Ipak povrinski (epigejski) preci veine troglobionata su nauci nepoznati. Uglavnom su g p gto izumrle vrste koje su ostavile svoje podzemne potomke.

  • Podzemna stanita karakterie potpuno odsustvo ili redukcija svetla, kao i smanjenje mnogih specifinih faktora za ivot kao to su vlaga, temperatura (vrednosti temperature i vlage su nepromenljive u peinama), hemijski sastav vode, kao i izolacija od uticaja drugih e js s s v vode, o o c j od u c j d ugsredina i prostorna ogranienja. Kao odgovor na takve uslove, mnogi troglobionti se odlikuju razliitim adaptacijama promenama u ponaanju a tokomadaptacijama, promenama u ponaanju, a tokom evolucije kod njih su se razvili i specifini prirodni (fizioloki) mehanizmi.

  • Brojni beskimenjaci koji naseljavaju podzemne upljine (kavernikolni organizmi) mogu se podeliti u tri osnovne grupe:Troglobiontne forme (stalni stanovnici peina)Troglobiontne forme (stalni stanovnici peina)Troglobionti (troglos-peina i bios-ivot) su ivotinje koje su celim ivotnim ciklusom vezane za peine i ne mogu da opstanu

    van nje. Tokom svoje evolucije ovi organizmi su razvili itav niz morfoanatomskih i ekofiziolokih adaptacija za opstanak u podzemnim stanitimap

    Neaphaenops tekampfi tekampfi Paracophus coecus

  • Te adaptacije su: gubitak sezonske ogranienosti reprodukcije, prisustvo modifikovanog ulnog aparata, izduivanje p g g p , jekstremiteta, depigmentacija tela, gubitak oiju itd. Ove adaptacije su posledica njihovog ivota u potpunom mraku i nazivaju se troglomorfne adaptacije (troglomorfija)nazivaju se troglomorfne adaptacije (troglomorfija).

    Naziv za vodenog (akvatinog) troglobionta je stigobiont.

    Higginsia ciccaresei Speodesmus sp.

  • Troglofilne forme (ljubitelji peina)

    Troglofili su ivotinje kod kojih je samo deo razvojnog ciklusa vezan za peine. Sreu se u ulaznim delovima peina gde provode deo ivota. Opst