Svet Zivotinja Seminarski

  • View
    256

  • Download
    7

Embed Size (px)

Text of Svet Zivotinja Seminarski

VISOKA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA OBRAZOVANJE VASPITAANOVI SAD

SEMINARSKI RADIZMETODIKE UPOZNAVANJA OKOLINE

TEMA: IGRE ZA UPOZNAVANJE SVETA IVOTINJA

Profesor: dr Anelka Bulatovi Student: Planinka Jelovac Br. Indeksa: 40/14 Grupa: II

Novi Sad, decembar 2015.Sadraj

1. Rezime........................................................................................................12. Uvodni deo...................................................................................................23. Teorijski deo................................................................................................43.1. Vrste dejih igara........................................................................43.2. Ciljevi..........................................................................................73.3. Otkrivanje sveta ivotinja...........................................................84. Praktian deo............................................................................................105. Zakljuak..................................................................................................136. Literatura..................................................................................................13

1. Rezime

Za upoznavanje okoline, a samim tim i za razvoj deteta igra je veoma znaajna. Ona je takoe znaajna jer deca, igrajui se, stvaraju takmiarski duh, jer ukoliko ona ne budu imala taj takmiarski duh, nee biti sposobna za opstanak i za uspeh. Za decu predkolskog uzrasta veoma je bitno da dosta vremena provode u igri, jer igrajui se, deca ue. Obina, klasina igra dece sa drugom decom,u kui, u parku, u vrtiu je najbolja igra, umesto kompjuterskih igrica, gimnastike, plesova i slino.Kljune rei: deca, vrti, okolina, igra, ivotinje

2. Uvodni deo

Igru uvek moemo prepoznati po karakteristikama, a to je da je ona dobrovoljna, neizvesna, slobodna, a ne treba da je prepoznajemo po njenim sadrajima i pravilima. Igra je deci posao onaj koji prua zadovoljstvo, snagu, ukratko, posao od punog znaaja. Vreme provedeno u igri uvek je dobro iskorieno, nikada protraeno. Igra izgrauje i vetinu snalaenja u drutvenim odnosima. Daleko pre nego to deca postanu socijalizovana, igra ih priprema za navedenu vrstu iskustva. S obzirom na to da su prvi drugari u igri obino beivotni i da ne predstavljaju pretnju, a tu ubrajamo pliane igrake, lutke, automobilie, oni su sjajna sredstva za vebanje meusobnih odnosa. Kasnije, igra sa vrnjacima nadovezuje se na ove osnove, pa deca naue kako da dele, ekaju na svoj red, da se izbore za prava i brinu o pravima drugih. Igra sa roditeljima takoe stvara oseaj za drutvene odnose, a mnogi autori tvrde da deca koja su se igrala sa roditeljima, bolje su prihvaena u drutvu i znaju bolje da se ponaaju, to je i dokazano raznim eksperimentima. Igra deci pomae da ue o svetu koji ih okruuje. Kroz igru oni mogu da istrauju i otkrivaju, zatim da provere teoriju, kao i da ue o razliitim oblicima, njihovim meusobnim odnosima i bojama. Takoe, kroz igru deca istrauju odnos uzroka i posledice, pravila drutvenog ponaanja, porodine vrednosti. Dete vec sa nepunih godinu dana, kada vidi psa ili macku prua ruice i eli kontakt sa njima. Odrasli, mislimo na roditelje, tu prave greku i decu plae reenicom: Nemoj, ujee te, ogrebae te, isprljae se i slino Tako deca, pored tako dramatinih reenica dobijaju strah ili odbojnost prema ivotinjama. Tako rano ukorenjen strah prema ivotinjama ima negativan uticaj na psihu deteta. Zbog toga dete, kada kasnije vidi ivotinje, plai se ili postaje agresivno.U prvim godinama ivota deca imaju udan oseaj prema domaim ivotinjama i u opte prema ivim biima. Svako ivo bie koje doe na dohvat njihovih mrlih ruku izloeno je muenju. Deca nemaju neprijateljski stav prema ivotinjama. Moe se ak rei da ih veoma vole, ali ona ne oseaju da svojim postupcima ivotinjama naose bol. Tako se esto moe videti da mala deca na neobian nain mue maku ili nekog psa s kojim se igraju. Ptice jo tee stradaju, jer njih stiskanjem udave ili oerupaju. Deca se neobino raduju piliima ili paiima, ali ih zbog svoje nespretnosti esto zgaze ili prenose drei ih za glavu.Jo od ranog detinjstva treba negovati pozitivan stav prema ivotinjama i govoriti im da su ivotinje nai prijatelji, das u plemenite i dobre, priati im gde i kako ivotinje ive i kako i one oseaju radost, tugu i kako i one imaju oseanja. Sa takvim oseajem sigurnosti i pozitivnih sadraja koje dete usvaja jo u ranom detinjstvu sigurno e se kasnije pozitivno odraziti i na njihov psihiki razvoj. Dete sa tako lepim sadrajima o ivotinjama i kontaktu sa njima stvara oseaj sigurnosti i bezbednosti i nema strah od plemenitih ivotinja. Kontakt sa ivotinjama takodje je bitan za fiziki razvoj dece kao i za razvoj motorikih sposobnosti. ivotinje oseaju decu i druenje sa njima, igranje, bacanje loptice kucama, svakako utie na harmonian razvoj pokreta kod dece.

3. Teorijski deo3.1. Vrste deijih igaraIgra je osnovni oblik uenja u predkolskoj ustanovi, a uz to je veoma bitna za detetov razvoj. Nain ivota roditelja, odnosno njihovo zaposlenje im ne ostavlja dovoljno vremena da se igraju sa decom i da im obezbede dovoljno uslova za igru, i upravo zbog toga je igra veoma bitna stavka u vaspitanju deteta u jednoj predkolskoj ustanovi, odnosno vrtiu. Za spontanu igru, deci su potrebna znanja, doivljaji, dobri uzori, adekvatan i podsticajan prostor, vreme, materijali i partneri za igru, tanije druga deca u vrtiu i njihovoj blioj okolini. Deje igre su podeljene u etiri grupe igara, a to su: funkcionalne igre, igre mate, igre sa gotovim pravilima i konstruktorske igre. [footnoteRef:2] [2: Kamenov, Metodika, Novi Sad, 1997:5str.]

1. Funkcionalne igre su one igre koje se odnose na senzomotorne aktivnosti, igre rukovanja, odnosno igre u kojima deca rukuju igrakama i sportskim rekvizitima i slino, zatim pokretne igre, vonja trotineta, ljuljanje, klackanje itd, kao i igre glasovima ili slogovima, koje se odnose na govorne igre. 2. Igre mate su u stvari igre imitacija gde imamo oponaanje postupaka, simboliku imitaciju, simboliku igru sa sieom i dramske igre uloga. 3. Igre sa gotovim pravilima podrazumevaju igre u kojima imamo definisana pravila tih igara i deca treba da postupaju po njima. To mogu biti neke igre koje se tiu drutvenih aktivnosti, logikih, matematikih, ekolokih, otkrivakih ili praktinih aktivnosti. Meutim, najbitnija za razvoj deteta, kod ovih igara jeste upravo aktivnost u kojima se unapreuje komunikacija i stvaralatvo, gde spadaju razne govorne igre. 4. Konstruktorske igre, kao to sama re kae jesu igre u kojima dete uobliava, konstruie, odnosno stvara neke oblike. To su igre oblikovanja, grafikog predstavljanja, reanja materijala i slino. Igra podstie razvoj govora, a to su najee igre sa pravilima, kako bi deca najbolje nauila da komuniciraju sa drugom decom, ali i sa odraslima. Tokom igre deca koriste prilian broj rei, mnoge od njih ponavljaju, to utie na razvoj govora. Takoe, igra doputa deci da budu odraslija nego to jesu. Kroz igru postaje ostvarivo sve ono za ta je dete u realnom ivotu i suvie malo. Ta vrsta moi ne samo da decu oduevljava, ve i podie njihovo samopouzdanje, ui ih ivotu i pomae im da se identifikuju sa odraslima. Igre oblikovanja i igre mate, odnosno uloga, najvie podstiu deju kreativnost i matu. Na primer, kada devojica pravi kuu barbikama, oblai mamine stvari, ili kada deak voza automobile, sve ovo dozvoljava detetu da upoznaje nepoznato, kao I da uziva u svemu to radi, odnosno da uiva do se igra.Dete svojim istraivakim aktivnostima opaa i uoava razne stvari, vri provere i dokazuje ta od ega zavisi, kako se neto moe menjati, poboljati ili eliminisati. Potreba deteta za otkrivanjem i upoznavanjem ivog sveta vrlo je izraena. Upravo zbog toga su biljni i ivotinjski svet delovi stvarnosti za koje dete pokazuje najvei interes. [footnoteRef:3] [3: Korak po korak 2, vaspitanje dece od 3 do 7 godina, Kreativni centar, Beograd, 2002.]

Dete je na vrlo ranom uzrastu u situaciji da upozna ivotinje. U gradskoj sredini upoznaje kune ljubimce: psa, maku, papagaja, ribice u akvarijumu, kornjau; na otvorenom prostoru: muvu, pauka,glistu, pua, leptira; u zoolokom vrtu ivotinje koje se tamo nalaze.U seoskoj sredini dete ivi u neposrednoj blizini domaih ivotinja, upoznaje ivinu, ovcu, kozu, kravu, konja i njihove mladunce. Kako je dete predkolskog uzrasta radoznalo posebno pokazuje interesovanje za ivotinje, to esto i bez odraslih poinje da ih dodiruje, mazi, istrauje delove tela, imitira njihovo javljanje, kretanje, hrani ih i poji. Treba mu pomoi da opaa na osnovu iskustva, formira neke pojmove i predstave o ivotinjama, da gleda i vidi, uje i slua, imitira kretnje, da opaa da one mogu da skau, tre, hodaju, puze, lete, plivaju, napadaju; da dodirom uz prisustvo odraslog, otkriva, saznaje da im je telo pokriveno koom, krznom, perjem, da se hrane biljkama- biljojedi, mesom- mesojedi, i dr. [footnoteRef:4] [4: Korak po korak 2, vaspitanje dece od 3 do 7 godina, Kreativni centar, Beograd, 2002.]

Slika 1. Deak i pas;Izvor: www.google.rsIgra izgrauje samopotovanje. Deca vole da se igraju onoga to ve dobro poznaju i rade, kao i onoga u emu e biti, odnosno ono to deca smatraju uspenim. injenica da izmiljaju svoja pravila poveava anse za uspehom, iako u nekim igrama postoje strogo odreena pravla.Bez odraslih da im kau ta sve rade pogreno, deca se oseaju slobodnim da pokuaju i da ne uspeju i da ponovo pokuaju, i ponovo ne uspeju a da se i dalje ne oseaju neprikladnim za posao koji su zapoeli. Igra pomae deci da ispolje oseanja. Razna oseanja, ukljuujui bes, strah, tugu i napetost, deca se najee oslobaaju kroz igru. Dete koje se panino plai