Visoka građevinsko geodetska škola

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA

SPECIJALISTIČKI RAD

Izolaterski materijali

Student: Profesor:

Inž.građ. Marko Terzić 35/11 Mr. Simo Suđić

Izolaterski materijali 2

Sadržaj Uvod: ............................................................................................................................................................. 3

Termoizolacija- karakteristike ................................................................................................................... 3

Izolatorski radovi obuhvataju: ................................................................................................................... 4

Termoizolacioni materijali: ............................................................................................................................ 5

Bitulit: ........................................................................................................................................................ 5

Bitumen: ................................................................................................................................................ 7

Termoizolacioni malteri: ............................................................................................................................ 7

Mineralna vuna: ....................................................................................................................................... 8

Stiropor: ..................................................................................................................................................... 9

Prednost stiropora kao građevinski material: ...................................................................................... 9

Prosečna potrošnja osnovnih materijala na m2: ................................................................................. 10

Tedelit .......................................................................................................................................................... 10

Toplotna otpornost (R-vrednost) ............................................................................................................ 15

Toplotna provodnost (C) ......................................................................................................................... 16

Ukupna toplotna otpornost (RT) .............................................................................................................. 16

Toplotni prenos (U-vrednost) .................................................................................................................. 17

Zakljucak: .................................................................................................................................................... 21

Literatura: .................................................................................................................................................... 22

Izolaterski materijali 3

Uvod:

Šta je termoizolacija?

Kada kažemo termoizolacija najčešde mislimo u stvari na termoizolacioni materijal, čija je funkcija da

zaštiti objekat od spoljašnjih toplotnih promena i održi konstantno prijatnu temperaturu u unutrašnjosti

objekta. Da bi se jedan materijal mogao nazvati termoizolacionim, mora da ima nisku vrednost

koeficijenta toplotne provodljivosti koja se obeležava grčkim slovom λ (lambda).

Lambda izolacionog materijala mora da bude manja od 1 W/mK i što je niža, to je materijal bolji toplotni

izolator.

Termoizolacija- karakteristike

Termoizolacija predstavlja neizostavni elemenat gradnje svakog objekta i o njoj se mora razmišljati ved

pri projektovanju. Dobra termoizolacija ima sledede karakteristike:

Obezbeđuje prijatnu temperaturu u unutrašnjosti objekta i zimi i leti (bez obzira da li je napolju +40 ili -

15 stepeni Celzijusa, temperatura u unutrašnjosti prostorije bi trebalo da bude konstantna

Omogudava da objekat diše, tj. da para koja se stvara unutra nesmetano prolazi kroz fasadnu

konstrukciju

Sprečava stvaranje vlage, kondenzacije i plesni

Mehanički štiti zgradu i produžuje vek njenog trajanja

Obezbeđuje energetsku efikasnost objekta - smanjuje potrošnju energije za grejanje i hlađenje i tako

štedi Vaš novac i čuva okolinu

Utiče na stvaranje zdrave mikroklime za ugodan boravak Vas i Vaših ukudana unutar prostorija

Direktno utiče na vrednost nekretnine u koju je ugrađena – povedava je

Izolaterski materijali 4

Izolatorski radovi obuhvataju:

Termoizolaciju:

podruma

kupatila

zidova

krova

Hidroizolaciju:

kupatila

zidova

krova

temelja

terase

podruma

Zvucnu izolaciju:

kupatila

zidova

krova

Protiv pozarnu izolaciju

Izolaterski materijali 5

Termoizolacioni materijali:

Termoizolacionim materijalima se stalno poboljšavaju karakteristike a posebno u oblastima

smanjenja higroskopnosti, povedanja otpornosti na pritisak i postojanosti pri dugotrajnoj izloženosti

visokim temperaturama.

Danas su u primeni najčešde:

Mineralna vuna

Ekspandirana pluta

Staklena vuna

Penoplasti

Bitulit:

Bitulit se upotrebljava kao prethodni premaz kod izvođenja hidroizolacija. Njime se ostvaruje

veza između podloge i prvog sloja u sistemu bitumenskih hidroizolacija. Upotrebljava se u hladnom

stanju na temperaturi iznad +5 stepeni C. Nanosi se sa četkom ili prskanjem u jednom sloju na suvu i

očišdenu podlogu ( beton,malter,metal, stara hidroizolacija).

Bitulit se isporučuje pripremljen za upotrebu u hermetički zatvorenoj plastičnoj ambalaži od

4,5 i 9 kg.

Bitulit je hidroizolacioni materijal sa organskim rastvaračem. Primenjuje se kao hladan, prdhodni

premaz i kao podloga u sistemu hidroizolacionih traka. Koristi se za izolaciju temelja, zidova,

podova, ravnih krovova i terasa, i kao zaštita metala od korozije, drveta od vlage i vode i

vodovodnih cevi.

Izolaterski materijali 6

Način primene i potrošnja:

Nanosi se u hladnom stanju, premazivanjem četkom ili valjkom, u jednom sloju na temperaturi

iznad 10℃. Bitulit se pre i tokom upotrebe održava u tečnom stanju mešanjem. Površina mora

biti suva i očišćna.

Potrošnja je zavisna od poroznosti podloge, i iznosi od 0,3 do 0,5kg/m2.

Pakovanje i skladištenje: Bitulit se isporučuje pripremljen za upotrebu u hermetički zatvorenoj plastičnoj ambalaži od 5 i

10kg kao i u metalnim buradima od 200kg. Skladišti se i transportuje u originalnoj ambalaži u

zatvorenom ili natkrivenom prostom, zaštićcnom od toplotc, varnica i otvorenog plamena. Rok

upotrebe u originalnoj ambalaži je 12 meseci. Prilikom lagerovanja i transporta ambalažu držati u

uspravnom položaju.

Tehnička svojstva i mere zaštite:

Tačka zapaljivosti bitulita po Markusonu iznosi 35℃. Vreme sušenja bitulia je 2-4 sata na

otvorenom ili dobro provetravanom prostoru. Tokom upotrebe primeniti mere PP zaštite i HTZ

mere pri radu sa zapaljivim materijalima.

Izolaterski materijali 7

Bitumen:

Hidroizolacioni materijali na bazi bitumena se u

toku rada moraju pažljivo nanositi na ugroženu

površinu i ugrađivati uz dosledno poštovanje

odgovarajudih tehničkih uslova. Jedan od njih se

odnosi na veličinu preklopa (uzdužni preklopi

bitumenskih traka se bitumenom lepe u širini od

najmanje 10 cm a poprečni preklopi su 25-30 cm;

svi preklopi traka sa uloškom od staklene tkanine ili voala koji se zavaruju imaju šiinu 1 cm a ukoliko se

radi sa PVC trakama hladno zavareni preklopi su široki 5 cm a toplo zavareni oko 3 cm), drugi na količinu

lepka između 2 slojeva (bitumenskog premaza treba da bude oko 2 kg/m).Tehnika zavarivanja spojeva

koristi sposobnost stapanja i homogenizovanja slojeva određenih materijala koji se: zagrejani toplim

vazduhom ili plamenom, dovoljno razmekšani i pritiskom spojeni pretvaraju u novi, nešto deblji sloj.

Posebno pogodne za spajanje toplim postupkom su hidroizolacione trake izrađene od mekog PVC-a

debljine 0,5 - 2 mm. Primenjuju se uglavnom za zaštitu podzemnih građevina. Iako imaju dobra

mehanička svojstva treba ih, nakon ugrađivanja i provere kvaliteta zavarenih spojeva (preklop od oko 5

cm), zaštititi slojem sintetičkog filca ili slojem zemlje (peska) debljine 20 - 30 cm.

Termoizolacioni malteri:

Termoizolacioni malteri nisu pravi termoizolacioni materijali. Iako poseduju određenu

termoizolacionu mod, ne mogu biti zamena za izrazite termoizolatore, ved samo doprinose smanjenju

provodljivosti toplote tamo gde su ugrađeni. Proizvode se od perlita - šupljikavog mineralnog šljunka, pa

se nazivaju i perlitni malteri.

Najčešde se upotrebljava za izolaciju podova, zidova i međuspratnih konstrukcija u zemlji, ravnih

krovova, i tamo gde se želi izbedi pojava vlage unutar pregrade.

Prodaje se u tablama dimenzija 125 x 60 cm, debljine 2,3...20 cm i više, sa ravno ili stepenasto isečenim

ivicama. Spada u materijale koji mogu da gore.

Izolaterski materijali 8

Mineralna vuna:

Ploče mineralne vune se proizvode u različitim gustinama prema njihovoj nameni, od 30 do 200

kg/m3. Ploče gustine 30 kg/m3 su namenjene za zvučnu izolaciju, gustine 60-75 kg/m3 za izolaciju

potkrovlja ispod kosih krovova. Za izolaciju zidova koriste se ploče gustine 100 kg/m3 i više, za podove od

150 kg/m3, dok ploče gustine 200 kg/m3 svoju primenu nalaze kao termoizolacioni slojevi u ravnim

krovovima.

Mineralna vuna se sastoji od vlakana presovanih u ploče standardnih dimenzija 100 x 60 cm,

debljine od 2 do 20 centimetara. Pored termoizolacionih, ovaj materijal poseduje i dobra svojstva

izolacije od zvuka. Potpuno je paropropustan (otpor koji pruža prolasku vodene pare kroz sebe je

najmanji mogudi), može se reciklirati, otporan je na vlagu i nezapaljiv, pa se, između ostalog, koritsti

tamo gde je povedana opasnost od požara.

Izolaterski materijali 9

Stiropor:

Stiropor čine delije polistirena koje su spojene u međusobno homogenu strukturu tankih, vazduhom

ispunjenih šupljina. Stiropor je rešenje koje se primenjuje na manjim objektima i ima pristupačnu cenu u

odnosu na druge vrste fasada, a činjenica da je jedini plastični materijal koji može u potpunosti da se

reciklira čini ga ekološki poželjnim materijalom.

Prednost stiropora kao građevinski material:

Omoguduje uštedu do 40% u troškovima grejanja i smanjuje troškove gradnje zbog mogudnosti

korišdenja tanjih zidova i manjih grejnih tela

Osigurava prijatne uslove boravka u prostoru: zimi toplo - leti hladno

Izvodjenje je jednostavno i brzo i osigurava dugi vek fasade i jeftino održavanje

Izolaterski materijali 10

Upotrebljavamo ga za toplotnu zaštitu objekata novogradnje i starijih zgrada kao i kod izgradnje

vedih stambenih celina

Pored toplotne zaštite omoguduje izbor različitih završnih maltera sa različitim nijansama i

detaljima, koji objektu daju konačni izgled.

Prosečna potrošnja osnovnih materijala na m2:

Materijali:

lepilo stirofix: 3,5 kg

stiropor DEMIT: 1,0 m2

DEMIT: 4,5 kg

PVC mreža DEMIT: 1,1 m

Tedelit

Tečni keramički izolacioni materijal „Tedelit ®” jedinstveni visokotehnološki

termoizolacioni materijal, koji je razvijen na bazi nano tehnologije.

Izolaterski materijali 11

Termoizolacioni materijal „Tedelit ®“ predstavlja tečnu kompoziciju na vodenoj osnovi,

koja se sastoji iz sintetičkog kaučuka, akrilnih polimera i neorganskih pigmenata, u čiju

su strukturu ugrađene vakumirane keramičke mikrosfere i šuplje silikonske sfere. Ova

izuzetna kombinacija izolacionih materijala i jedinstvena struktura, čine materijal lakim,

gibkim, rastegljivim i izuzetno adhezionim.

Glavna karakteristika ovog materijala je njegovo izvanredno termoizolaciono svojstvo

već u slojevima od 0.5 do 1 mm. Međutim, imajući u vidu njegov sastav i strukturu, ovaj

materijal je i odličan zvučni i hidro izolator.

Zahvaljujući hidroizolacionom svojstvu, (vodootpornosti i vodonepropusnosti), „Tedelit

®“ štiti tretirane površine od korozije, što je veoma važno u primenama u industriji i na

prevoznim sredstvima.

„Tedelit ®“ se karakteriše izuzetnim vekom eksploatacije: ne manje od 10 godina na

otvorenom i ne manje od 25 godina u zatvorenom prostoru!

Tečni izolacioni keramički materijal „Tedelit®“ se nanosi na metal, beton, ciglu, drvo,

staklo, plastiku, gumu, karton i na skoro sve druge industrijske i građevinske materijale i

podloge.

Veoma lako i jednostavno nanošenje „Tedelit®“ – „airless“ raspršivačem ili molerskom

četkom – valjkom.

Izolaterski materijali 12

Temperaturni opseg primene od -60oC do +260oC (do 500oC), čime je pokriven

kompletan spektar industrijskih i vojnih primena.

Karakteristike izolacionog materijala „Tedelit®“

Mogućnost nanošenja na objekte čija je površinska temperatura od 5 oC do 150 oC Time

je omogućeno nanošenje na većinu industrijskih objekata bez zaustavljanja tehnoloških

procesa (procesna industrija, toplane, kotlarnice i sl.)

Materijal je vodo-otporan, pa samim tim sprečava koroziju i kondenzaciju

Pogodan za zaštitu građevinskih objekata

Omogućava nanošenje na skoro sve materijale koji se primenjuju u građevinarstvu, kod

prevoznih sredstava i u industriji.

Karakteriše se izuzetnom postojanošću nanetog sloja u uslovima visoke vlage, jakih

vetrova i agresivne sredine.

- Ekološki je potpuno bezbedan

- Materijal je nezapaljiv

- Moguće je kombinovanje sa drugim izolacionim materijalima, kao i sa svim

vrstama boja.

Neke od oblasti gde moze primeniti „Tedelit®“ :

Toplotna izolacija fasada, čime se postiže smanjenje toplotnih gubitaka zimi, kao i

smanjenje prekomernog zagrevanja leti, stambenih i industrijskih građevinskih objekata,

kao i montažnih objekata (hangara, garaža i sl.)

Toplotna izolacija, a samim tim i smanjenje troškova hlađenja klimatizovanih vozila,

dostavnih vozila sa rashladnim uređajima, hladnjača i svih vrsta komora za hlađenje.

Izolacija cevi toplovoda, parovoda, toplotnih instalacija u termo-centralama i

kotlarnicama

Izolacija opreme u procesnoj industriji, bez zaustavljanja procesaTermička i

antikorozivna izolacija auto-cisterni, vagon-cisterni i tankova za čuvanje i prevoz naftnih

derivata i hemijskih proizvoda

Na materijal „Tedelit ®“ se daje garancija od 10 godina za spoljasnju upotrebu i cak 25

godina za unutrasnju upotrebu.

Izolaterski materijali 13

Toplotna kondukcija ili provodljivost (k ili λ)

Prenos toplote iz vazduha ka zidovima, podu ili krovu nastaje konvekcijom ili

radijacijom. Jednom kada toplota uđe u metrijal, prenos toplote nastaje uglavnom

kondukcijom, mada, zavisno od materijala, konvekcija i radijacija nisu isključene.

Provodljivost toplote je, prema tome komponenta koju materijali koji se koriste za

toplotnu izolaciju moraju da umanje. Toplotno izolacioni materijali umanjuju gubitak ili

povećanje toplote sprečavajući da se provodljivost toplote odvija kroz njihovu supstancu.

Potpuni efekat zavisi od materijala koji se koristi i od njegove debljine.

Fizičko svojstvo koje meri sposobnost materijala da provodi toplotu se zove toplotna

kondukcija ili provodljivost. Jedinica mere je Vat po metru.Kelvin (W/mK). Vrlo često,

videćete taj broj na specifikacijama izolacionih materijala. Što je taj broj manji, to je

materijal za toplotnu izolaciju bolji.

Toplotna provodljivost je intezivno fizičko svojstvo materijala; zavisi samo od samog

materijala a ne od nečeg drugog (debljine, veličine). Toplotnu provodljivost materijala

nije lako izmeriti. I obično postoji razlika između rezultata merenja u laboratoriji, u

idealnim uslovima, i onog što ćete vi postići u svojoj kući, u manje idealnim uslovima.

Ovde je lista uobičajenih toplotno izolacionih materijala, i nekih od velikih građevinskih

blokova kojima nije neophodna dodatna toplotna izolacija, sa podacima o njihovoj

toplotnoj provodljivosti baziranoj na tvrdnjama njihovih respektivnih proizvođača.

Materijal Toplotna provodljivost

(W/mK)

Vazduh 0.025

Stiropor različite gustine

Izolaterski materijali 14

Austrotherm EPS® W 15 (15 kg/m²) 0.041

Austrotherm EPS® W 30 (30 kg/m²) 0.035

Tarolit EPS 50 (12 kg/m²) 0.041

Tarolit EPS 200 (30 kg/m²) 0.031

Stirodur

Austrotherm XPS® TOP® 30 SF 0.035

Staklena mineralna vuna

ISOVER KL 35 (laboratorijska vrednost) 0.035

ISOVER KL 35 (dizajnirana vrednost) 0.041

Kamena mineralna vuna

Opšta kamena mineralna vuna 0.032 do 0.040

Drveno vlakno

Tarolit 0.110

Celuloza

DÄMMSTATTs CI 040 0.038

Grđevinski blokovi kojima ne treba dodatni sloj toplotne izolacije

Wienerberger POROTHERM 38 S P+E (obični malter) 0.220

Izolaterski materijali 15

Wienerberger POROTHERM 38 S P+E (izolacioni malter) 0.180

Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS (obični malter) 0.190

Wienerberger POROTHERM 38 S P+E PLUS (izolacioni malter) 0.139

Opeka EUROTHERM 38 UT (obični malter) 0.233

Opeka EUROTHERM 38 S (obični malter) 0.138

Nexe TB-38 (obični malter) 0.160

Xella Ytong 0.130

Toplotna provodljivost različitih građevinskih komponenti.

Najverovatnije, gore navedeni brojevi su dati u vreme proizvodnje. Kada koristite dati

materijal u građevinarstvu, morate uzeti u obzir kako se toplotna provodljivost tog

materijala menja tokom vremena. I uz to, mora se takođe uzeti u obzir sami kvalitet

ugradnje datog materijala. Na kraju, toplotna provodljivost materijala može da varira

zavisno od okolne temperature i od količine vlage u vazduhu i u samom materijalu.

Velika prednost velikih građevinskih blokova, je da su njihove karakteristike stabilne kroz

vreme i u različitim uslovima. Ovo se ne može reći za stiropor ili mineralnu vunu.

Toplotna otpornost (R-vrednost)

Toplotna provodljivost omogućava usporedbu materijala i njihove mogućnosti provođenja

toplote. U praksi, to nije dovoljno da bi se ocenio kvalitet datog rešenja toplotne izolacije.

Debljina upotrebljenog materijala se mora uzeti u obzir.

To je razlog za korišćenje druge mere zvane toplotna otpornost ili R-vrednost. To je

jednostavno debljina upotrebljenog materijala podeljena sa toplotnom

provodljivosti istog:

R = d/k

Izolaterski materijali 16

gde d je debljina. Jedinica mere je m²K/W.

Na primer, 5 cm Austrotherm EPS® W 15, debljina često upotrebljena u kućama u Srbiji,

će obezbediti R-vrednost od 0.05/0.041 = 1.22 Km²/W. Wienerberger POROTHERM 38 S

P+E PLUS koji je 38 cm debljine će dati R-vrednost od 0.38/0.139 = 2.73 Km²/W. Što je

veća R-vrednost, bolje je rešenje što se tiče toplotne izolacije.

Naravno, što ćemo videti posle, kada se ocenjuje toplotna otpornost celog zida, sve

komponente zida moraju se uzeti u obzir a ne samo izolacioni sloj.

Toplotna provodnost (C)

Kada se radi o toplotnoj izolaciji, toplotna otpornost daje suprotan pogled od toplotne

provodljivosti: veća toplotna otpornost = bolje, dok manja toplotna provodljivost = bolje.

Iz tog razloga, koristi se druga mera, zvana toplotna provodnost. Toplotna provodnost je

jednostavno suprotna toplotnoj otpornosti: C = 1/R. Jedinica mere je W/m²K.

Vrlo često, videćete toplotnu provodnost predstavljenu sa U-vrednosti definisanom dole.

To nije korektno jer je U-vrednost mnogo rafiniraniji i složeniji parametar.

Ukupna toplotna otpornost (RT)

Kao što smo već pomenuli gore, kada se procenjuje rešenje date toplotne izolacije, sve

komponente tog rešenja moraju biti uzete u obzir. Na primer, kod zida napravljenog od

unutrašnje žbuke + giter blok + mineralna vuna + vazdušni prostor + opeka + fasadna

žbuka, R-vrednost svake komponente mora biti uzeta u obzir. I dodatno, zbog razmene

toplote između zida i okolnog vazduha konvekcijom ili radijacijom, koeficijent transfera

toplote na unutrašnoj površini zida i spoljašnjoj površini istog takođe mora biti uzet u

obzir.

Ukupna toplotna otpornost obuhvata sve to. Ona predstavlja sumu svih toplotnih

otpornosti svake pojedinačne komponente građevinske konstruktivne sekcije, uključujući

površinsku toplotnu otpornost na obe strane date sekcije. Jedinica mere je m²K/W.

Površinska toplotna otpornost građevinske konstruktivne sekcije predstavlja otpornost na

transfer toplote konvekcijom i radijacijom između okolnog vazduha i povšine te sekcije.

Ona je suprotna od površinske provodnosti(h) za tu istu površinu. Ri predstavlja

Izolaterski materijali 17

površinsku toplotnu otpornost na unutrašnjoj površini sekcije. Re predstavlja isti

parametar za vanjsku površinu sekcije.

RT, ukupna toplotna otpornost građevinske konstruktivne sekcije, je suma od Ri, Re i svih

toplotnih otpornosti komponenata koji čine deo te sekcije (prikaz dole).

Ukupna toplotna otpornost konstruktivne sekcije. To je suma svih površinskih toplotnih

otpornosti i svih toplotnih otpornosti svake komponente građevinske konstruktivne

sekcije. (izvor Architecture et Climat, Université catholique de Louvain)

Toplotni prenos (U-vrednost)

Toplotni prenos ili U-vrednost predstavlja količinu toplote, koja prođe kroz konstruktivnu

sekciju, između unutrašnje i spoljašnje klime, za jedinicu površine i temperature. Jedinica

mere je W/m²K. Još se zove i ukupni koeficijent prolaska toplote.

U-vrednost je jednostavno predstavlja reciprocitetnu vrednost sume otpora prelaza

toplote.

U = 1 / RT

Jednostavno rečeno, U-vrednost ocenjuje energetsku efikasnost materijala

kombinovanih u jednoj konstruktivnoj komponenti ili sekciji. Što je manja U-

vrednost, bolje je rešenje u smislu toplotne izolacije i uštede energije.

Ukupna toplotna otpornost i toplotni prenos se koriste u oceni i poređenju građevinskih

konstruktivnih rešenja. Takođe se koriste u različitim građevinskim normama u celom

svetu da be se uspostavili prihvatljivi standardi za novogradnju. Ovde ispod prikazani su

standardi postavljeni Francuskim normama RT 2000 (Francuska ima sličnu klimu kao

Srbija) koji bi trebali biti primenjeni u Srbiji za kvalitetnu novogradnju. Napomenimo da

Izolaterski materijali 18

brojevi prikazani dole su minimalni legalno prihvatljivi za novogradnju u Francuskoj.

Bolje od ovoga je uvek plus za komfor i uštedu energije.

Konstruktivna sekcija RT (m²K/W) U (W/m²K)

Zidovi 2 do 3 0.5 do 0.33

Podovi 2 do 3 0.5 do 0.33

Plafoni 4.5 do 5 0.22 do 0.2

Krov 4.5 do 6 0.22 do 0.17

Francuske norme RT 2000 : minimalne vrednosti za toplotne performanse različitih

konstruktivnih sekcija.

Materijal Prosečni koeficijent toplotne provodljivosti.

1. Beton - 2,04 W/mK (51 cm)

2. Cementni malter - 1,40 W/mK (35 cm)

3. Keramika - 1,07 W/mK (27 cm)

4. Produžni malter - 0,87 W/mK (22 cm)

5. Beton sa lakim agregatom - 0,58 W/mK (14 cm)

6. Gips - 0,58 W/mK (14 cm)

7. Šuplja opeka i blokovi - 0,57 W/mK (14 cm)

8. Gas-betoni i penobetoni - 0,30 W/mK (7 cm)

9. Drvo - 0,18 W/mK (4 cm)

10. Mineralne vune - 0,04 W/mK (1 cm)

11. Stiropor laki PM 1 - 0,039 W/mK ( gustine 12kg/m3)

12. Stiropor fasadni PM 2 - 0.036 W/mK ( gustine 17kg/m3)

13. Stiropor fasadni PM 3 - 0.034 W/m3 ( gustine 20kg/m3)

14. Stiropor fasadni PM 4 - 0.033 W/m3 ( gustine 25kg/m3)

15. Stiropor fasadni PM 5 - 0.032 W/m3 ( gustine 30kg/m3).

Izolaterski materijali 19

Izolaterski materijali 20

Materijali za toplotnu izolaciju imaju mnogo niže vrednosti koeficijenata toplotne provodljivosti

od ostalih materijala i njihovim ugrađivanjem u pregradu se značajno smanjuje prolazak toplote kroz nju.

Izolaterski materijali 21

Zakljucak:

Kod izbora termo-izolacionog materijala nije dovoljno razmatrati samo klasične

parametre kao λ ili U-vrednost. Cilj toplotne izolacije je da se suprostavi transferima

toplote korišćenjem materijala sa niskom toplotnom provodljivosti. U istrazivanju za

najefikasnijim materijalom za termoizolaciju, mozemo zakljuciti da je stiropor materijal

sa najmanjim koeficientom propustivosti toplote kao i najekonomicniji, i veoma lak za

ugradnju, dok je za izolaciju krovova, najpogodnija mineralna vuna kao ceoma lak

ugradiv materijal, cuva toplotu, sporo gori.

Da bi ocenili energetsku efikasnost jedne cele kuće, zidovi, podovi, plafoni, krov, prozori,

svi njeni delovi se moraju uzeti u obzir. I zbog toga nema razloga platiti mnogo više na

izolaciju zidova ako ćete uštedeti na kupovini prozora i ugraditi loše u smislu toplotne

izolacije. Svi delovi moraju biti usaglašeni.

Izolaterski materijali 22

Literatura:

[1] dr. G. Dirovid ; dr. S. Mitrovid ; Građevinski materijali; Visoka građ.geod.škola,Beograd, 2008

[2] B. Simic-Sekularac ; B. Kocid ;Zavrsni gradjevinski radovi, Građevinska knjiga, Beograd, 1999.god

[3] B.Blagojevid: Gradjevinski materijali , Gradjevinska knjiga, Beograd, 2002.god

[4] www.beodom.rs