8
UNIVERZITET U BEOGRADU
FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA
Tema: Elektronsko obrazovanje sa fokusom na obrazovanje na
daljinu
Nastavnik: Prof. dr Gordana MilosavljeviStudent: Nemanja
MaliiBeograd, maj 2013SADRAJ- 2 -SADRAJ
- 3 -ELEKTRONSKI RAUNARI U NASTAVI I UENJU
- 4 -Karakteristini faktori primene kompjutera u nastavi i
uenju
- 4 -Klasifikacija tipova obrazovnog raunarskog softvera
- 7 -OBRAZOVANJE NA DALJINU
- 9 -Efikasnost obrazovanja na daljinu
- 9 -Kako se obavlja obrazovanje na daljinu
- 10 -Koja je tehnologija najbolja
- 10 -Efikasno obrazovanje na daljinu
- 10 -Glavni uesnici u obrazovanju na daljinu
- 13 -Kako se organizuje nastava preko raunara i koji su
softveri najbolji
- 13 -Moodle
- 13 -Atutor
- 14 -IBM Lotus LMS
- 14 -Blackboard
- 15 -Softveri za edukativne ustanove
- 20 -Nastavna - edukativna jedinica osnovni element nastavnog
sadraja
- 21 -Odravanje nastavnog materijala uz pomo obrazovnog
raunarskog softvera
- 22 -ZAKLJUAK
- 23 -REFERENCE:
ELEKTRONSKI RAUNARI U NASTAVI I UENJU
Modernizacija nastave i uenja predstavlja oblik unapreivanja
rada obrazovanju, zasnovano na uvoenju sistema obrazovanja u
tehnoloko okruenje informatikog drutva. Svaka civilizacijska epoha
dala je svoje obeleje sistemu obrazovanja. U tom smislu, logino je,
iznalaziti reenja za promene u obrazovanju koje su rezultat nauno
tehnolokog progresa. Elektronska komunikacija je dala obeleje
informatikoj epohi, pa je razumljivo razmatrati promene u nastavi i
uenju, odnosno u obrazovanju, pod uticajem te, nove kulture
komunikacija. Kompjuter, kao tehniko sredstvo, simbolizuje
informatiku eru i elektronsku kulturu komunikacija. Danas se, sa
pravom, moe govoriti o svestranoj primeni kompjutera u obrazovanju,
praktino u svim delovima tog komleksnog sistema. Ua primena
kompjutera u obrazovanju je primena u nastavi I uenju. I posle
viegodinje primene kompjutera u obrazovanju, jo se istrauje njegova
racionalna primena i efekti te primene na obrazovne rezultate.
Nastava uz pomo kompjutera (computer-assisted instruction,
computer-based instruction, computer aided instruction) odnosi se
na modernizaciju nastave, koja je primenu kompjutera u te svrhe,
oznaila jo poetkom ezdesetih godina. Od otkria kompjutera (1944.
godine), pa do njegove primene u nastavi i uenju (1959. godine),
kompjuteri su uveliko nali primenu u mnogim drugim delatnostima i
sferama ljudskog rada.
Grupu nastavnih sredstava kojoj pripada kompjuter uslovno moemo
nazvati univerzalnim nastavnim sredstvima. Razlozi da ih nazovemo
univerzalnim mogu se nai u injenici to uenici pomou njih, uz pomo
ili bez pomoi nastavnika, mogu povremeno sticati znanja, reavati
postavljene zadatke, obavetavati se o tome kako u radu napreduju;
to su ona programirana tako da mogu komunicirati sa uenicima na
individualnoj osnovi, pruati im pomo razne vrste, dati itav sistem
znanja iz razliitih oblasti, a takoe omoguiti uenicima da se
pripremaju za polaganje parcijalnih ili zavrnih ispita; to njihova
upotreba ukljuuje i neka klasina nastavna sredstva, s jedne strane,
i iskljuivanje (u svrhu racionalizacije) jednog broja klasinih
nastavnih sredstava, s druge strane. Ona pomau ueniku da
istovremeno posmatra, slua, razmilja i obavlja odreene radnje.
Moderna univerzalna sredstva znatno smanjuju broj nastavnih
sredstava koja je u klasinoj nastavi iskoriavao nastavnik i tome
doprinosi racionalizaciji, intenzifikaciji i modernizaciji nastave.
Tako, na primer, jedna kompjuterizovana maina za uenje moe
kvalitetno da prezentuje bilo koji nastavni sadraj dajui sliku,
ton, tekst, crte, grafikon i sl. Ona moe da zahteva od uenika da
obavljaju odreene radnje, ponavljaju sadraje, reavaju zadatke,
postavljaju pitanja i vode raspravu sa mainom. Maina je u stanju da
prezentuje znanje, da prati rad uenika, pomae mu, vrednuje ono to
on radi i daje mu povratnu informaciju. Sve ovo govori ne o svemoi
maine ve o njenoj univerzalnosti, a kolika e biti njena obrazovna
mo zavisi od toga koliko je znalaki programirana, ko i kako njom
upravlja i posebno koje mesto maina ima u calokupnom nastavnom
procesu. Nema sumnje da kompjuteri poslednje generacije pruaju
mogunosti nastavniku da podie kvalitet pouavanja i da obezbedi
dvostranu komunikaciju u nastavi. Multimedijska prezentacija
doprinosi lakem odravanju discipline u nastavi i kreiranju
pedagokih situacija u kojima e dolaziti do izraaja odgovornost
uenika za uspeh nastave i uenja.Uenici marljivije prate
multimedijsku prezentaciju, bolje pamte nastavne sadraje (naroito
one koji se tee ue sluanjem i itanjem) i aktivnije uestvuju u
procesu saznanja novih sadaja. Bre sticanje znanja prua mogunost
uenicima da razmiljaju, analiziraju i zakljuuju; da se vie posvete
uenju istraivanjem, otkrivanjem i reavanjem problema i da na taj
nain daju vei doprinos svome razvoju. Posebno je znaajno spomenuti
da se savremenim kompjuterima mogu koristiti uenici kod kue i na
taj nain sticati raznovrsna znanja koja su u vezi s nastavnim
planom i programom i ire. U zemljama koje masovno proizvode i
prodaju kompjutere proizvodi se i odgovarajui softver. Kolika e
vrednost multimedijskog softvera biti za podruje obrazovanja nije
potrebno posebno naglaavati, ali je nuno istai da e se tim
ostvariti znaajne utede u budetima, jer e multimedijski softver
zameniti mnoga klasina nastavna sredstva, dati snaan podsticaj
uvoenju inovacija u nastavu i podizanju kvaliteta nastave i uenja.
Sve ovo govori da se obrazovna ustanova mora vie okrenuti
kompjuterskoj tehnologiji, pripremati nastavnike za njenu upotrebu
i stvoriti situaciju u kojoj e kompjuter imati onu funkciju koju
ima u drugim delatnostima kao to je industrija, drutvene
delatnosti, poljoprivreda itd. Bie loe za obrazovnu ustanovu i za
drutvo ako ona bude sporije uvodila ove novine koje ve godinama
egzistiraju u oblastima za koje priprema kadrove. [1]Karakteristini
faktori primene kompjutera u nastavi i uenju
Ideja da se kompjuteri koriste za uenje nisu nove. Ve vie od
trideset pet godina naunici i strunjaci se intenzivno bave temom
kompjuter u nastavi i uenju. Interesovanje za primenu kompjutera
kao nastavnog sredstva datira jo od tih dana. Postignuti rezultati
u primeni kompjutera u nastavi i uenju i pored znaajnih ostvarenja,
esto su i osporavani tvrdnjama da se u tim reenjima uoavaju neki
pedagoki nedostaci. Osuda od strane nekih kritiara za tu vrstu
inovacije u obrazovanju, ila je tako daleko da su tvrdili da je
kompjuter samo programiran gramofon.
Primerima se mogu potkrepiti injenice da unoenje kompjutera u
obrazovne procese ukazuje na promene u nainu kako studenti u uenici
ue. Brojne studije, na primer, objanjavju da deca imaju pozitivan
stav o aktivnostima u kojima koriste kompjuter i da oni oseaju
smisao nezavisnosti dok rade sa kompjuterom i satisfakciju u
njihovoj sposobnosti da kontroliu tehnologiju. U izvetajima o
sprovedenim istraivanjima govori se o viem nivou motivacije u
deijem radu na kompjuterima, ili, uenici ue i vie koristei
kompjutere, ali oni tada ue i bre. Sutina primene kompjutera u
nastavi i uenju lei u svrsishodnoj pragmatici, kao medijumska pomo
u procesu uenja i to da se cilj i sadraj uenja ostvare na primeren
i organizovan nain. Naravno, taj medijum nije prvenstveno
kompjuter, ve obrazovni raunarski softver (Educational software
Teachware), ili kako se jo esto u literaturi sree, didaktiki
softver.
Klasifikacija tipova obrazovnog raunarskog softvera
Obrazovanje, kao drutvena delatnost od posebnog znaaja je pravi
izazov za informatizaciju. Informatizacija obrazovanja predstavlja
kompleksan i specifian proces koji se mora detaljno planirati i
etapno realizovati po raznim segmentima u strukturi i procesima
sistema obrazovanja. Osnovni prioritet je dat opisu softvera,
odnosno metodici njegovog korienja. Softver u ovoj oblasti
predstavlja intelektualnu tehnologiju koju emo zvati obrazovni
raunarski softver, pod kojim podrazumevamo programske jezike i
alate, odreenu organizaciju nastave i uenja, koja se bazira na
logici i pedagogiji. Tako pod pojmom obrazovni raunarski softver
podrazumevaju se kako gotovi raunarski programi, koji se mogu
koristiti u okviru sadraja nastave, tako i programi koji pomau i
usmeravaju individualnu fazu uenja. Obrazovni raunarski softver
sadri razliite nastavne programe namenjene odreenim korisnicima.
Iskustvo u nekim razvijenijim zemljama govore da je potrebno da se
obrazovni raunarski softver primenjuje i razvija pod znaajnim
uticajem posebne metodike nastave uz pomo kompjutera, to je
posledica manjkavosti uoene kod mnogih, do sada, primenjenih
obrazovnih raunarskih softvera. Ipak, ne treba zakljuiti da uopte
nema zadovoljavajueg korienja softvera te vrste. I u svetu i kod
nas, obrazovni raunarski softveri se nude za razliite namene. U
SAD, Engleskoj, Nemakoj i vajcarskoj i nekim drugim zemljama
postoje obrazovni raunarski softveri koji nisu usmereni ka
obrazovnoj ustanovi, ve su namenjeni iskljuivo za individualni rad
i uenje. Takoe, postoje softveri koji su namenjeni razliitim
oblicima i sadrajima funkcionalnog obrazovanja, kao to su seminari
kursevi iz pojedinih oblasti, obuka za odreeni posao i slino.
Postoji veliki broj klasifikacija, rangiranja i naina
vrednovanja obrazovnog raunarskog softvera. U svim datim
klasifikacijama za kriterijume sistematizovanja autori uzimaju
tipove modela, struktura i funkcija obrazovnog raunarskog softvera.
Izloene su klasifikacije i rangiranja obrazovnog raunarskog
softvera koje potiu od: pedagoko psiholokih kriterijuma (funkcije u
procesu obrazovanja), kibernetikih kriterijuma (samostalnost u
upravljanju), informatiko raunarskih kriterijuma (naini korienja
kompjutera), didaktiko metodikih kriterijuma (metode uenja). U
veini klasifikacija navode se isti modeli ili tipovi softvera ali
je u zavisnosti od kriterijuma klasifikacije i rangiranja
objanjjena njihova posebnost.
Navodimo primer klasifikacije tipova obrazovnog raunarskog
softvera prema pedagoko psiholokim kriterijumima. Razvrstavanje je
izvreno na bazi pedagoko psiholokih funkcija softvera u procesima
obrazovanja, to je npr. u ruskoj teoriji i praksi opteprihvaena
taksonomija obrazovnog raunarskog softvera:
1. za razvoj vetina i navika;
2. nastavniki programi;
3. programi za modeliranje razliitih situacija;
4. programi bazirani na modelima i metodama igara;
5. programi za samostalno obrazovanje uenje.
U klasifikaciji prema kibernetikim kriterijumima osnov je
princip samostalnosti u upravljanju korisnika tokom svog
obrazovanja uz kompjuter. Ideja za ovu klasifikaciju polazi od
sledeeg: da bi korisnici svoje obrazovne i radne ciljeve ostvarili,
potrebno je da sami oblikuju sadraj programa i upravljaju
sredstvima informatike tehnologije. Stepen samostalnosti i
upravljanja korisnika u uenju je razliit i kree se od voenog, ili
upravljanog, procesa uenja, pa do primene ekspertnog
sistemainteligentnih tutorskih sistema. Tipovi obrazovnog softvera
su ovde tako rangirani da se u datom rasponu poveava stepen
samostalnosti korisnika u upravljanju procesom obrazovanja, odnosno
uenja. Manje samostalan rad korisnika, je onaj, koji je vie
definisan obrazovnim raunarskim softverom, a vie samostalan rad je
onaj kod kojeg softver omoguuje da korisnik sam upravlja i
strukturira proces svog uenja i rada.
Tipovi obrazovnog raunarskog softvera:
1. upravljaki obrazovni raunarski softver
2. tutorski obrazovni raunarski softver
3. dijagnostiki obrazovni raunarski softver
4. obrazovni raunarski softver za vebanje
5. obrazovni raunarski softver tipa banke podataka
6. obrazovni raunarski softver tipa eksperimenta
7. obrazovni raunarski softver simulacije
8. softverski alati i ekspertni sistemi.OBRAZOVANJE NA
DALJINU
To je ui pojam od pojma elektronsko uenje mada imaju pojedine
zajednike karakteristike. Obrazovanje na daljinu je nastavni proces
organizovan u funkciji sticanja znanja, umenja i vetina
uenika/studenta pri emu se komunikacija izmeu aktera nastavnog
procesa u odreenom stepenu odvija uz pomo razliitih medija i
tehnologija (tampani mediji, radio, telefon, televizija, raunar).
Programi obrazovanja na daljinu esto su nastajali kako bi se
prevazila neka barijera (prostorna, vremenska, fizika). Obrazovanje
na daljinu je sloen proces koji zahteva kreiranje podsticajnog
okruenja za uenje jer predava i studenti preteno ne dele isti
fiziki prostor. Komunikacija je uslovljena kako izborom nastavnih
metoda tako i prirodom tehnikog sredstva (medija) uz pomo koga se
odvija. Obrazovanje na daljinu moe se realizovati na svim nivoima
obrazovanja, a najvie je zastupljeno u okviru programa za
obrazovanje odraslih i u okviru visokog obrazovanja. Moe se
realizovati uz pomo svih dostupnih medija i tehnologija koje slue
kao nastavni materijali (npr. tampani materijali, zvuni zapisi,
video zapisi), kao komunikaciona sredstva (npr. telefon,
audio-konferencija, video-konferencija), kao komunikacioni kanali
(npr. radio, potanske usluge, TV, raunar).Obrazovanje potpomognuto
informacionim tehnologijama podrazumjeva najmanje tri osnovne
komponente:
Kompjuterski podrano uenje (Computer Assisted Learning -
CAL)
Kompjuterski podrano istraivanje (Computer Assisted
Research)
Uenje na daljinu (Distance Learning - DL)1. Kompjuterski podrano
uenje se najee koristi i veoma je pogodno za ostvarivanje
interakcije izmeu uenika i raunara kako bi se unapredila postojea
tehnologija uenja, nastava uinila oiglednijom, dinaminijom i
interesantnijom uz angaovanje vie uenikih ula u sticanju novih
znanja. Kompjuterski podrano uenje ukljuuje multimedijalni
obrazovni softver, raunarske simulacije, virtuelnu realnost, vetaku
inteligenciju i dr. Korienjem informacionih tehnologija predvieno
je individualno sticanje znanja, stalna povratna informacija i
praenje napredovanja uenika to nastavniku pomae da realnije
vrednuje znanje uenika i da ih upuuje na druge didaktike medije
kako bi uspenije ovladali novim znanjima. Kompjuterski podrano
uenje se koristi relativno dugo u obrazovanju, ali se u poslednjih
pet godina kompjuterska tehnologija znaajno usavrila tako da je
obrazovni softver od jednostavnih DOS aplikacija usavren do
trodimenzionalne virtuelne realnosti kojom se podie unutranja
motivacija studenata i postaju veoma interesantni.
2. Kompjuterski podrano istraivanje se, danas, znaajno koristi,
na visokokolskim institucijama za teorijska istraivanja literature
iz razliitih oblasti i za empirijska istraivanja uz upotrebu
adekvatnog statistikog softvera (STAT VIEW, SPSS i sl.). Teorijsko
istraivanje literature skoro je nezamislivo bez upotrebe
kompjuterske tehnologije, jer se, danas, skoro sve znaajnije
knjige, radovi, studije i zbornici sa strunih i naunih skupova
prevode u elektronska izdanja i smetaju na WEB portale izdavakih
kua, fakulteta, biblioteka, kola i sl. Trend brzog dolaenja do svih
znaajnijih informacija korienjem pretraivaa na globalnoj raunarskoj
mrei nastavie se i u sledeoj deceniji kada se oekuje da e zavodi za
izdavanje udbenika i drugi izdavai ponuditi svoje knjige u
elektronskom izdanju.
3. Uenje na daljinu korienjem kompjutera, telekomunikacija,
kablovske televizije sve se ee primenjuje u obrazovanju. Mnogi
univerziteti u svetu su, u elji da ujednae nivo znanja koji se daje
uenicima, umesto dosadanje prakse po kojoj su profesori putovali na
druge fakultete, uveli praksu razmene ideja korienjem
telekomunikacione tehnologije. Naime profesori dre predavanja na
matinom fakultetu, a to se prenosi putem interneta na druge
lokacije. Time je ostvarena dugogodinja namera rukovodilaca u
obrazovanjau da umesto ljudi putuju ideje, to znatno smanjuje
materijalne trokove fakulteta. Obrazovanje na daljinu predstavlja
instrukcioni nain rada sa uenicima koji ne zahteva prisustvo uenika
i predavaa u istoj prostoriji. Razvoj obrazovanja na daljinu datira
od polovine prolog veka kada su koriene radio emisije i dopisna
kola kako bi obrazovanje bilo dostupno i onim sudentima koji nisu
mogli da se transportuju do kola ili nisu mogli svakodnevno da
prisustvuju nastavi.
Slika 1 Osnovne komponente informacionih tehnologija u
obrazovanjuU uslovima brzih tehnolokih promena i promenljivih
trinih uslova, ameriki obrazovni sistem je imao zadatak da obezbedi
poveane obrazovne mogunosti bez poveanja materijalnih sredstava.
Mnoge obrazovne ustanove na ovaj izazov odgovaraju razvojem
programa daljinskog obrazovanja. Na svom osnovnom nivou, daljinsko
obrazovanje se odvija kada su nastavnik i uenici fiziki odvojeni
velikim rastojanjem i kada se za premoavanje ovog jaza koristi
tehnologa (tj. govor, video, podaci i tampa), esto u skladu sa
komunikacijom licem u lice. Ove vrste obrazovnih programa odraslim
osobama mogu pruiti drugu ansu za dobijanje fakultetskog
obrazovanja, mogu dopreti do onih koji su ogranieni vremenom,
udaljenou od fakultetskih centara ili fizikom hendikepiranou, a
mogu i osveiti znanje i usavravati se u skladu razvojem nauke i
tehnologije u svojoj delatnosti.
Efikasnost obrazovanja na daljinuVeliki broj ljudi ukljuenih u
obrazovanje trai odgovor na pitanje da li uenici koji ue na daljinu
mogu da naue gradivo isto kao i uenici kojima se predaje na
tradicionalan nain licem u lice. Istraivanja koja porede
obrazovanje na daljinu i nastavu licem u lice, pokazuju da
predavanje i uenje na daljinu moe biti jednako efikasno kao i
tradicionalna nastava, poto metode i tehnike koje se koriste
odgovaraju zadacima nastave, postoji interakcija izmeu studenata a
postoji i blagovremena povratna veza izmeu predavaa i uenika.
Kako se obavlja obrazovanje na daljinu
Osobi koja obavlja obrazovanje na daljinu stoji na raspolaganje
iroka paleta tehnikih mogunosti. One se mogu podvesti u etiri
glavne kategorije:
Glas Audio alati za nastavu obuhvataju interaktivne tehnologije
kao to su telefon, audiokonferenciranje i kratkotalasni radio.
Pasivni (tj. jednosmerni) audio alati podrazumevaju trake i
radio.
Video Video alati za nastavu obuhvataju nepokretne slike kao to
su slajdovi, prethodno pripremljene pokretne slike (npr. film,
video traka) i pokretne slike u realnom vremenu kombinovane sa
audiokonferenciranjem (jednosmerni ili dvosmerni video sa
dvosmernom audio komunikacijom).
Podaci Raunari alju i primaju informacije elektronskim putem, te
se zbog toga izraz podatak koristi da opie ovu iroku katergoriju
alata za predavanje. Primene raunara za obrazovanje na daljinu jesu
razliite i mogu ukljuivati:
a) Nastava pomognuta raunarima (Computer-assisted instruction -
CAI) koristi raunar kao samostalnu mainu za prezentovanje
pojedinanih lekcija.
b) Nastava upravljana raunarima (Computer-managed instruction -
CMI) upotrebljava raunar za organizovanje nastave i praenje
rezultata uenika i njihovog napretka. Sama nastava ne mora se
izvoditi raunarom, iako se CAI esto kombinuje sa CMI.
c) Obrazovanje posredovano raunarima (Computer-mediated
education - CME) predstavlja raunarske aplikacije koje omoguavaju
prenos predavanja.
Primeri: elektronska pota, faks, konferencijska veza pomou
raunara u realnom vremenu i World-Wide Web aplikacije.
tampani materijal je osnovni element programa za obrazovanje na
daljinu i baza iz koje su svi ostali sistemi proistekli. Na
raspolaganju su tampani materijali u razliitim oblicima, ukljuujui:
udbenike, prirunike, knjige sa vebama, programe kurseva i
materijale za detaljna prouavanja.
Koja je tehnologija najbolja
Iako tehnologija ima kljunu ulogu u prenosu obrazovanja na
daljinu, nastavnici se moraju usredsrediti na rezultate nastave, ne
na tehnologiju prenosa. Klju za efikasno obrazovanje na daljinu
jeste usredsreivanje na potrebe uenika, zahteve sadraja i
ogranienja na koja nailazi predava, i to pre odabira naina za
prenos. Obino, ovakav sistematian pristup rezultuje kombinacijom
medijuma, od kojih svaki slui odreenoj svrsi. Na primer:
a) Dobra tampana komponenta moe obezbediti vei deo osnovnog
nastavnog sadraja u obliku teksta kursa, kao i tiva za itanje,
programa i redovnih dnevnih rasporeda.
b) Interaktivno audio i video konferenciranje moe u realnom
vremenu pruiti interakciju licem u lice (ili jednovremenu
glasovnu). Ovo takoe predstavlja odlian i ekonomian nain za
ukljuivanje uesnika koji su gosti ili koji su eksperti za odreeni
sadraj.
c) Konferencijska veza preko raunara ili elektronska pota mogu
se koristiti za slanje poruka, izvetavanje o odraenim zadacima i za
ostala sporazumevanja sa jednim ili vie polaznika na nastavi. Takoe
se moe koristiti za poboljanje interakcije izmeu uenika.
d) Prethodno snimljene video trake mogu se upotrebiti za
predavanje lekcija i za vizuelno oblikovan sadraj.
e) Faks se moe koristiti za distribuiranje zadataka, najskorijih
objava, za primanje zadataka uenika i za pruanje pravovremenog
odgovora. Upotrebom ovog integrisanog pristupa zadatak pedagoga i
nastavnika jeste da paljivo odaberu neku od tehnikih mogunosti.
Cilj je da se napravi kombinacija nastavnih medijuma koji
ispunjavaju potrebe onih koji ue, tako da oni budu efikasni to se
tie izvoenja nastave i ekonomini.
Efikasno obrazovanje na daljinu
Bez izuzetka, efikasni programi za obrazovanje na daljinu poinju
paljivim planiranjem i usredsreenim razumevanjem potreba kurseva i
potreba uenika. Odgovarajua tehnologija se jedino moe odabrati
nakon to se ovi elementi razumeju do detalja. Nema nikakve
misterije u nainu na koji se vri razvoj efikasnih programa za
obrazovanje na daljinu. To se ne deava spontano. Oni se razvijaju
kroz naporan rad i posveen trud mnogih pojedinaca i organizacija.
Zapravo, uspeni programi za obrazovanje na daljinu poivaju na
stalnom i zajednikom trudu studenata, fakulteta, pomagaa, osoblju
za podrku i administratora.
Glavni uesnici u obrazovanju na daljinu
Naredni deo ukratko opisuje uloge ovih kljunih uesnika u
poduhvatu obrazovanja na daljinu i izazove sa kojima se susreu.
Uenici Ispunjavanje nastavnih potreba uenika predstavlja kamen
temeljac svakog programa za obrazovanje na daljinu i test prema
kome se procenjuje svaki trud u ovom polju. Bez obzira na obrazovni
kontekst, glavna uloga uenika jeste da ui. I pod najboljim
okolnostima ovo predstavlja obeshrabrujui zadatak koji zahteva
motivaciju, planiranje i sposobnost za analiziranje i primenu
nastavnog sadraja koji se ui. Kada se nastava obavlja na
udaljenosti, pojavljuju se dodatni izazovi jer su uenici esto
razdvojeni od ostalih koji mogu da razmenjuju iskustva i
interesovanja, imaju malo mogunosti, ako u opte i imaju mogunost da
sarauju sa predavaima van asa i moraju se osloniti na tehniko
povezivanje kako bi premostili jaz koji razdvaja polaznike na
predavanju.
Fakultet Uspeh svakog truda za obrazovanje na daljinu u mnogome
poiva na fakultetu. U tradicionalnoj uionikoj postavci, odgovornost
nastavnika podrazumeva sastavljanje sadraja kursa i razvijanje
razumevanja za potrebe studenata. Kada je u pitanju obrazovanje na
daljinu dolazi do suoavanja sa posebnim izazovima. Na primer,
nastavnik mora da:
a) Razvija razumevanje karakteristika i potreba uenika koji se
obrazuju na daljinu sa malim neposrednim iskustvom i sa ogranienim
kontaktom lice u lice (ako ga uopte i ima).
b) Prilagoava nain predavanja uzimajui u obzir potrebe i
oekivanja vielane, esto raznovrsne publike.
c) Razvija radno razumevanje tehnike za prenos, dok ostaje
fokusiran na njihovu ulogu u nastavi.
d) Efikasno funkcionie kao vet pomaga kao i osoba koja obezbeuje
sadraj.
Pomagai Nastavniku je esto od velike pomoi oslanjanje na pomagae
koji slue kao most izmeu uenika i nastavnika. Da bi se postigla
efikasnost, pomaga mora razumevati potrebu uenika da budu uslueni i
oekivanja nastavnika. to je najvanije, pomaga mora biti voljan da
prati upute koje je ustanovio nastavnik. Kada to budet i sredstva
doputaju, uloga prisutnih pomagaa poveala se ak i na predavanjima
za koje oni imaju malo iskustva iz te oblasti, ako ga uopte i
imaju. U najmanju ruku oni vre podeavanje opreme, sakupljaju
zadatke, nadgledaju ispite i deluju kao oi i ui nastavnika na datom
mestu.
Osoblje za podrku Ovi pojedinci predstavljaju nevidljive heroje
poduhvata obrazovanja na daljinu i oni osiguravaju efikasno
baratanje mnotvom detalja potrebnih za uspeh programa. Najuspeniji
programi obrazovanja na daljinu sjedinjuju u sebi funkcije servisa
za podrku prijavljivanja uenika, kopiranja materijala i
distribucije, naruivanja udbenika, obezbeivanje odobrenja za
kopiranje, olakavanje planiranja, obradu izvetaja o ocenama,
upravljanje tehnikim resursima itd. Osoblje za podru zaista
predstavlja vezivni element koji odrava napor u obrazovanju na
daljinu isplativim i funkcionalnim.
Administratori Iako administratori obino imaju ulogu u
planiranju institucionalne komponente programa za obrazovanje na
daljinu, oni esto gube kontakt ili preputaju kontrolu tehnikim
voama jednom kada program profunkcionie. Efikasni administratori
obrazovanja na daljinu vie su nego ljudi od ideje. Oni
predstavljaju tvorce usaglaavanja, donosioce odluka i recenzente.
Oni blisko sarauju sa tehnikim osobljem i osobljem za podrku,
osiguravajui efikasnu primenu tehnikih resursa za dalji napredak
akademskog zadatka institucije. Najvanije od svega, oni odravaju
akademski nain usredsreivanja na problem, shvatajui da je
zadovoljavanje nastavnih potreba uenika, koji se obrazuju na
daljinu, njihova krajnja odgovornost. brzvnj n dljinu prdstvlj
instrukcini nin prdvnj ki n zhtv prisustv nstvnik i unik (studnt) u
ist prstrii. Zhvljuui thnik-thnlkm nprtku, psbn uvnjm i rzvm Intrnt
brzvnj n dljinu stvril kvlittivni skk i ngvstil zbiljn prmn u
didktik-mtdik rgnizcii klsinih kl u rzvinim zmljm v krm prlg vk.
brzvnj n dljinu dns rlnst k uspn knkuri nstvi licm u lic, u nkim
lmntim im u dnsu n nju i niz prdnsti.
Bz bzir n tlkmunikcin mdi kim s bzbu brzvnj n dljinu mgu s
idntifikvti snvn krktristik i t:
rzdvnst unik i nstvnik u fzi unj,
dvsmrn kmunikci izmu nstvnik i unik,
pstnj stlnih ili pvrmnih zdtk k nstvnik d unicim,
utd u vrmnu,
pvrmn knsultci u istim prstrim,
smstlnst unik u istrivnju litrtur,
udnvnj niv dbinih sznnj n rzliitim univrzittim i klm,
mgunst ngvnj nbljih strunjk iz drnih blsti,
krinj vi didktikih mdi,
flksibiln rsprd bvz,
ktivn u unik u rgnizcii rd i dr.
Nv tlkmunikcin thnlgi mguuu dkl, d s svki nstvni prgrm i unj
rlizuu u bil k vrm, n bil km mstu i u izvnju nbljih strunjk i
didktir s cl Plnt. Tim s m zntn pvti fiksnst unj, pbljti intrkci i
stvriti ktivni pzici unik u nstvnm prcsu.
Z krinj svrmn tlkmunikcin thnik, runr i runrsk prm ptrbn su zntn
mtriln srdstv, li i dgvru znnj k unici (studnti) prthdn mru imti.
Npdljn su miljnj strunjk u v blsti d invstirnj u mdrn thnlgi prvdn.
tiri snvn rzlg z krinj nmdrni thnlgi z ptrb brzvnj n dljinu:
pbljv s pristup brzvnju i buci,
pdi s kvlitt unj,
smnjuu s trkvi brzvnj i
pvv s knminst brzvnj.[1]U svrmn nstvi multimdilni pristup im sv
vi mst. Nstvnici ki pristupu nstvi stvrlki pruzim mtril s Intrnt i
drugih mr i prilgvti ih knkrtnim ptrbm sdr nstvng prgrm ki rlizuu.
U tm pgldu z nstvu n svim nivim brzvnj pst brn mgunsti i bz grninj.
n t ptrbn bzbditi z brzvnj n dljinu su: finnsiski, thniki, prstrni
i kdrvski uslvi.
Kako se organizuje nastava preko raunara i koji su softveri
najboljiPrimena raunara u savremenom obrazovanju je veoma
raznovrsna. Meutim, brojni strunjaci su razmiljali kako da olakaju
organizaciju nastavnih aktivnosti putem raunara i iz tih
razmiljanja su proizali specijalni softveri namenjeni nastavi na
daljinu - sistemi za upravljanje uenjem (Learning Managaments
Systems). Postoji veliki broj ovih sistema od kojih za neke treba
platiti dozvolu za upotrebu a postoje i oni koji su besplatni. Ovde
emo vam prikazati nekoliko takvih sistema:
Moodle
Moodle je besplatan, fleksibilan i brz sistem za upravljanje
elektronskim uenjem otvorenog koda. Ima podrku za dve baze: MySQL i
PostgreSQL. Ima podrku za velik broj jezika, a postoji lokalizacija
i na srpski jezik. Ovaj sistem je kreiran na osnovu jasnih
pedagokih principa kako bi se nastavnicima pomoglo da to lake
kreiraju efektivne virtuelne zajednice. Moodle je za kratko vreme
postao jedan od najpopularnijih besplatnih sistema otvorenog koda
koji je okupio zajednicu od preko 100.000 registrovanih korisnika
koji govore preko 70 jezika i dolaze iz preko 150 zemalja. Jednom
godinje u Velikoj Britaniji organizuju se dani korisnika Moodle
(konferencija sa prateim radionicama). Podrka za strunjake iz
oblasti obrazovanja koji ele da koriste ovaj sistem je organizovana
putem foruma na Internet prezentaciji Moodle. Kreator ovog programa
je Martin Dugijamas (Martin Dougiamas) iz Australije, ali je lista
onih koji su doprineli razvoju ovog sistema svaki dan sve dua. Na
Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji (koji je 1988. razvio
prvi kurs za raunarski posredovanu komunikaciju) 2005. je odlueno
da se kao okruenje za elektronsko unje na daljinu koristi Moodle.
Primena ovog softvera zapoela je i na naim univerzitetima kroz
razliite inicijative i projekte.[2]Atutor
ATutor je besplatan sistem za upravljanje uenjem i sadrajem
otvorenog koda dizajniran za potrebe prilagoavanja obrazovne ponude
i poveanja dostupnosti obrazovanju. Administratori mogu jednostavno
da ga instaliraju i da po potrebi pristupe nadogradnji. Predavai
mogu nakon prikupljanja nastavni sadraj uklopiti u paket i
distribuirati onlajn. Atutor podrava SCORM 1.2 standard. Kao glavne
prednosti ovog alata navode se kompatibilnost sa SCORM 1.2
formatom, to je vano za razmenu kurseva, brzinu, dostupnost i laku
instalaciju i odravanje. Ovaj sistem je izradio Univerzitet u
Torontu (University of Toronto). [3]IBM Lotus LMS
IMB Lotus LMS je proizvod kompanije IBM koja je takoe radila na
sistemima za upravljanje uenjem: IBM Lotus Learning Management
System (LMS) i IBM Workplace Collaborative Learning su prvi put
proizvedeni 2003. Ovaj softver omoguava onlajn uenje i
organizovanje nastave s udaljenih mesta. Mogue je pripremati
hibridne (meovite, distribuirane) programe obrazovanja i slui kako
za tradicionalni nain organizovanja nastave, tako i za obrazovanje
na daljinu.[5]Blackboard
Blackboard se smatra jednim od najrasprostranjenijih alata za
elektronsko uenje i uenje na daljinu koji se na tritu pojavio nakon
osnivanja kompanije Blackboard 1997. Da bi se stekao uvid u
sloenost aktivnosti treba napomenuti da je kompanija ve nakon pet
godina rada imala oko 400 strunjaka i konsultanata koji se bave
obrazovanjem, hardverskim komponentama, kreiranjem nastavnih
sadraja, razvojem softvera i sl.
Rezultat ini vie softverskih proizvoda i usluga namenjenih
mnogim akademskim i drugim institucijama koje imaju potrebu za
dodatnim obrazovanjem svojih kadrova. Prema poslednjim podacima
licencu za korienje ovih softverskih paketa i usluga ima 1200
obrazovanih institucija visokog obrazovanja u svetu. S obzirom na
cenu usluge korienja ovog softverskog paketa sve vie institucija se
opredeljuje za besplatne softvere. [4]
Slika 2 Softveri u organizaciji nastave preko raunara
[2][3][4][5]Softveri za edukativne ustanoveKako bi uenici mogli da
postignu maksimalne rezultate u uenju danas, potrebno je koristiti
sve mogunosti savremene tehnologije. Korienje testiranja putem
raunara, materijala za uenje i informacija preko kolskog sajta,
poruivanja knjiga preko on-line biblioteke, uenjem na daljinu
konceptom e-learninga i korienje informacionog sistema unutar kole
u mnogome moe pomoi boljem napredovanju uenika, pa samim tim i
kole. Kako bi pomogli efikasnijem razvoju kolstva kod nas, LINK
group d.o.o. - meunarodni centar za edukaciju i informatiku je
kreirao nekoliko softverskih reenja:Software za uenje i testiranje
(Testing and Learning Software TLS) je programsko reenje koje
omoguava uenje putem raunarskog testiranja. Ovaj program omoguava
nastavnicima i koli jednostavno i lako kreiranje testova,
organizovanje kontrolnih zadataka i vebi, centralizovanje baze
znanja pitanja, automatizovan pregled i analizu postignutih
rezultata. Softver se osim testiranja koristi i za uenje tako to za
svako pitanje, ukoliko uenik ne odgovori tano, na ekranu se
pojavljuje objanjenje pitanja zajedno sa tanim odgovorom. Pored
toga, automatski se rauna broj osvojenih poena i ocena prema
kriterijumima koje su unapred odredjeni. Na taj nain je omogueno
testiranje itavog razreda odjednom, ispravka testa i ocenjivanje.
Izbegava se subjektivnost prilikom ocenjivanja, skrauje period
utroenog vremena, izbegava se nezadovoljstvo uenika (odmah znaju
gde su pogreili, kakav su odgovor trebali da znaju i zato) i
poveava autonomnost i zadovoljstvo profesora u toku rada.
Biblioteka software je razvijen za potrebe kolskih biblioteka,
bez obzira na njihovu veliinu i nain rada, i sadri sve neophodne
elemente za efikasno upravljanje radom biblioteke: unos nove
literature, unos pripadajuih serijskih brojeva za vie primeraka
jedne knjige, praenje evidencije za razliite vrste literature
(knjiga, skripa, asopis, CD), iznajmljivanje literature
korisnicima, vraanje literature u biblioteku, voenje evidencije o
ukupnom i trenutno raspoloivom broju primeraka odreene knjige,
brisanje knjige iz biblioteke uz ouvanje istorije, produavanje roka
ve izdate literature, pregled izdate literature, statistiku
korienja. Posebna pogodnost je lako povezivanje biblioteke sa
Internetom i prikaz svih relevatnih podataka iz biblioteke na web
sajtu. Time se svim lanovima i korisnicima biblioteke omoguava
jasan uvid od kue, preko Interneta u broj knjiga koje trenutno
koriste kao i datumu pozajmice i datumu vraanja za svaku od
njih.
Content Management Server (CMS) - Od velike vanosti za kolu je
da poseduje Internet prezentaciju koju mogu videti svi ljudi
prikljueni na Internet-uenici, nastavnici, roditelji i naravno
potencijalno sponzori i donatori. kola koja poseduje odlinu
Internet prezentaciju je danas prava retkost. LINK CMS korisnicima
nudi kompletan alat za izradu sadraja, isporuku, razvoj i
upravljanje prezentacijom kole. Posebno se istie mogunost da
osoblje kole samostalno i lako uredjuju svoj Web sajt, a da uenici,
roditelji i preko Interneta vide promene rasporeda asova, zadate
domae zadatke ili spisak lekcija (i njihov sadraj) koji su se tokom
dana radile u koli.
Distance Learning System (DLS)
E-learning platform - sistem za uenje na daljinu je zasnovan na
korienju savremene tehnologije u gotovo svim elementima procesa
uenja. Uenje u mrei raunara preko Interneta, odnosno Intraneta
predstavlja osnovnu ideju ovog sistema. Ovo softversko reenje
zadovoljava sve budue oekivane potrebe uenika i njihovih roditelja.
LINK DLS omoguava rad na zemlji i kompletno upravljanje kolom na
Internetu kao i ostvarivanje dvosmerne komunikacije i razmene
podataka.
Informacioni sistem kole (IS) - je projektovan da zadovolji
potrebe poslovanja obrazovnih ustanova. IS omoguava integrisanje
svih znaajnijih aktivnosti vezanih za nastavu i ostale poslovne
procese na edukativnim ustanovama od rasporeda asova, odravanja
nastave, elektronskih dnevnika, vodjenja dokumentacije do ispitnih
rokova i plaanja kolarina. Nastavnici su u mogunosti da elektronski
unose nastavni plan, dnevnik nastave, pripremaju, dodeljuju i
ocenjuju radove, testove i pismene ispite. Na taj nain
pojednostavljuje se funkcionisanje obrazovne ustanove i smanjuje
broj papira i dokumentacije unutar same ustanove.[6]
Slika 3 Sistem za uenje na daljinu
Brza pretraga
Brza pretraga je funkcionalnost koja omoguava lake pronalaenje
odreene knjige ili autora u sluaju velikog broja unosa. Dovoljno je
da se za selektovanu tematsku celinu (naziv, autor, izdava i dr.)
unese jedno ili nekoliko poetnih slova na osnovu kojih e se dobiti
rezultat samo po tom kriterijumu.
Na primer, brza pretraga po nazivu knjige sa zadatim uslovom C
kao rezultat e dati sve knjige iji naziv poinje sa slovom C.
1. Unos nove literature
2. Unos nove literature u biblioteku podrazumeva unos:
3. Naziva literature,
4. Imena autora,
5. Izdavaa,
6. Vrste literature,
7. Datuma izdanja literature,
8. Broj strana,
9. Cene,
10. Opisa literature,
11. Eventualne napomene.
Za jednom unetu literaturu mogue je lako uneti serijske brojeve
za svaku literaturu. Takoe, na istom mestu za svaku selektovanu
knjigu mogu je uvid u listu lanova koji trenutno imaju tu knjigu na
korienju, bez potrebe za otvaranjem novih prozora i kontrola.
Iznajmljivanje literature
Iznajmljivanje literature omogueno je kako studentima (odnosno
uenicima), tako i zaposlenima unutar preduzea (nastavnicima,
profesorima i dr.). Za svakog korisnika pri iznajmljivanju knjige,
mogu je uvid u ve izdate knjige sa datumom pozajmice i serijskim
brojem knjige. Unose se takoe rok vraanja i datum pozajmice
knjige.
Export u Microsoft Excel
Funkcionalnost koja omoguava eksportovanje podataka dobijenih
brzom pretragom ili na bilo koji drugi nain, u program Microsoft
Excel radi kasnije dalje obrade, analize, tampe i sl.
Biblioteka na Interentu
Nove tehnologije koje su koriene u izradi softver biblioteke
omoguavaju efikasno i lako povezivanje biblioteke sa Internetom i
prikaz svih relevatnih podataka iz biblioteke na web sajtu. Time se
svim lanovima i korisnicima biblioteke omoguava jasan uvid od kue,
preko Interneta u broj knjiga koje trenutno koriste kao i datumu
pozajmice i datumu vraanja za svaku od njih.
uvanje istorije knjiga
Jedna od vanih karakteristika svake biblioteke je i uvanje
istorije svih knjiga koje su se koristile u biblioteci, to
podrazumeva uvanje podataka o upotrebi i onih knjiga koje se vie ne
nalaze u biblioteci (bilo da su izbrisane ili unitene).
Pregled izdate literature
Pregled izdate literature u svakom trenutku daje prikaz svih
knjiga koje su izdate, kao i podatak koji korisnici dre odreene
knjige. Na raspolaganju su i podaci o datumu pozajmice, kao i
predvieni rok vraanja knjige.
Statistika korienja
Statistika korienja je znaajan element biblioteke, koji daje
podatke o frekevenciji korienja odreene literature, kao i broju
pozajmica pojedinih lanova.Dobijeni statistiki podaci se koriste u
daljem irenju i razvoju biblioteke, kao i planiranju nabavke novih
primeraka najee korienih knjiga.
Tehnologija
Softver je izraen primenom najsavremenjih softverskih reenja,
Visual Studio.NET tehnologija, korienjem jezika C# (C sharp) i
povezivanjem na bazu podataka MySQL.
Minimalni hardverski zahtevi su:
Procesor Pentium na 200 MHz,
128 MB RAM-a i
100 MB slobodnog prostora na hard disku.
Softver za bibliotekeje ve operativan i koristi se za
upravljanje bibliotekom u nekoliko kola ivisokokolskih ustanova.Sve
navedene karakteristike i terminoloka reenja su samo jedna od
verzija.
Korisnici sistema
Sistem pokriva potrebe sledeih glavnih grupa korisnika:
Autori, predavai, instruktori, voditelji kurseva, nastavnici,
administrativno osoblje, organizatori nastave, adminstratori
sistema, menaderi obuke, studenti, polaznici kurseva, uenici,
zaposleni u kompanijama. Glavni elementi Distance Learning
sistema:
sistem kreiranja kursa,
sistem za pripremu kursa - vodjenja kroz kurs,
sistem testiranja,
sistem praenja napredovanja korisnika i
sistem praenja statusa korisnika.
Podsistemi:
podsistem za evidenciju korisnika,
podsistem za kreiranje i upravljanje kursevima,
podsistem za kreiranje materijala za uenje,
univerzalni podsistem prikaza materijala,
podsistem za testiranje,
podsistem bodovanja, praenja napredovanja,
podsistem praenja korienja,
podsistem organizacije kurseva,
podsistem komunikacije i obavetavanja,
hijerarhija pristupa,
podsistem kvaliteta i
stablo i baza znanja (pojmovnik, Faq, Search).Mogunost isporuke
gotovih sadraja
Distance Learning System moe biti kompletno pripremljen za
potrebe svake organizacije za odravanje DL kurseva u sledeih
nekoliko oblasti:
1. Raunarstvo
2. Strani jezici
3. Prodaja
4. Menadment
5. Marketing
6. Kvalitet itd.
Mogunost izrade nastavnih sadraja po zahtevu
Strunjaci su u mogunosti da u kratkom roku u saradnji sa
kompanijom izrade nastavne sadraje koji bi se koristili za potrebe
interne obuke kadrova iz oblasti poslovanja (poznavanje proizvoda,
procedura sistema kvaliteta, naina prodaje itd.)
Nastavna - edukativna jedinica osnovni element nastavnog
sadraja
Nastavna jedinica odgovara nastavnom sadraju jednog do dva asa
osnovne obuke u zavisnosti od tematike i sastoji se iz:
Nastavnog sadraja,
Testova za svaki sadraj,
Vebanja,
Prateih materijala za uenje,
Zadataka uz sadraj i
Multimedije
Odravanje nastavnog materijala uz pomo obrazovnog raunarskog
softveraU poslednje vreme, u naoj zemlji poinju da se realizuju
ideje o novom sistemu nastave, sistemu uenja putem obrazovnih
raunarskih softvera (ORS-a). ORS predstavlja kompjuterski program
specijalno namenjen sadraju nastave, a projektovan u cilju
poboljanja nastave i razvijanju individualnosti uenja. Reenje koje
se nudi u ovom tekstu predstavlja implementaciju izabranog ORS-a i
njegovu verifikaciju - potvrdu, kao novog modela nastave, putem
eksperimentalnog istraivanja. Istraivanje je sprovedeno u Srednjoj
muzikoj koli "Josif Marinkovi" u Zrenjaninu sa uenicima III
razreda, Teoretskog i Instrumentalnog smera. Na osnovu rezultata
koji su dobijeni istraivanjem, moe se zakljuiti da primena ORS-a
pospeuje komunikaciju izmeu nastavnika i uenika, u nekim sluajevima
zamenjuje nastavnika, a moe da motivie ak i one uenike kod kojih su
se sve druge metode pokazale manje uspene. Veoma je bitno da
upotreba raunara poveava individualizaciju nastave, ime se poveava
kvalitet uenja. Uenici su obino oduevljeni i prihvataju da ue iz
elektronskog nastavnog materijala. Svaki uenik obrauje teme tempom
koji mu odgovara, ponavlja i istrauje na svoj vlastiti nain.
ZAKLJUAK
Na naim prostorima obrazovanje na daljinu se nije razvijalo na
onaj nain i onim intenzitetom kao u drugim sredinama. Zapadne
zemlje su npr. u okviru svojih obrazovnih sistema razvijale
razliite oblike i forme obrazovanja, izmeu ostalih i obrazovanje na
daljinu, a u skladu sa svojom ekonomijom, kulturom, geografskim
uslovima i dr. U mnogoljudnim zemljama kao to su Indija, Kina,
Brazil, Australija, tradicija obrazovanja na daljinu je vrlo
popularna, iva i duga pre svega zbog geografskih faktora. U
Jugoistonoj Evropi razvoj takvih programa nije podstican usled
uticaja postojee ideologije, koja je "uproseavala" i "ujednaavala".
Nisu postojali alternativni oblici obrazovanja, niti podsticane
alternativne forme bilo ega. Uenje na daljinu i otvoreno uenje su
upravo takvi, nestandardni i neformalni oblici obrazovanja. To je
pristup obrazovanju gde akcenat nije na formi ve na sadraju i gde
je vano poveati obuhvat a pri tome ne zanemariti kvalitet. Na naim
prostorima takve obrazovne forme esto su shvatane kao dodatni vid
uenja a ne kao dodatna vrednost postojeeg sistema
obrazovanja.[7]Vano pitanje je i da li postoji interes, motivacija
i spremnost da se neto novo naui i sazna na ovakav nain, uz
posredovanje IKT-a. Ako se pitamo da li takva interesovanja postoje
kod nas, moe nam pomoi istraivanje koje je 2003. realizovao tim sa
Uiteljskog fakulteta u Beogradu. To su jo uvek neobjavljeni
rezultati pa e biti naveden samo ovaj koji je interesantan za nau
temu - interesovanje za obrazovanje na daljinu. Od 1104 ispitanika
- studenata i uitelja Uiteljskog fakulteta, na pitanje:Kada biste
imali mogunost izabrali biste: tradicionalni nain uenja obrazovanje
na daljinu kombinaciju tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja na
daljinu,849 (76,9%) ispitanika je odgovorilo - kombinaciju
tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja na daljinu. Ohrabrujue je
to to interesovanje postoji, a naroito to to je ono najvee ba za
onaj vid obrazovanja na daljinu koji u svetu trenutno belei najvie
uspeha - takozvanu distribuiranu nastavu. Ovaj termin odnosi se na
kombinaciju tradicionalnog obrazovanja i obrazovanja na daljinu,
gde su ukljueni najbolji elementi i jednog i drugog oblika
obrazovanja.Pri interpretaciji ovog rezultata treba imati u vidu i
da studenti i uitelji iz nae zemlje mahom nisu imali iskustva sa
obrazovanjem na daljinu, ali ipak, pokazuje se, prepoznaju njegove
prednosti (pre svih visok stepen fleksibilnosti koju ono nudi). Ovo
istraivanje je pokazalo i da samo 22% ispitanika u potpunosti
veruje da dostignua steena putem obrazovanja na daljinu treba da
budu vrednovana ravnopravno sa dostignuima steenim putem
tradicionalnog uenja, dok se dodatnih 40% uglavnom slae sa tom
konstatacijom. Kod nas se jo uvek ne veruje da se na ovaj nain moe
stei isti kvalitet obrazovanja kao na tradicionalan nain. Mnogo
njih smatra da obrazovanje na daljinu nema isti status kao
tradicionalno obrazovanje pa je i to prepreka njegovom
razvoju.[8]REFERENCE:
[1]Vilotijevi S. (1999), Srpska akademija nauka i umetnosti,
Napredno obrazovanje, Beograd
[2]http://moodle.com/ (last visited 12. 01. 2009)
[3]http://www.atutor.ca/ (last visited 12. 01.
2009)[4]http://www.blackboard.com/ (last visited 12. 01.
2009)[5]http://www-01.ibm.com/software/lotus/products/learning-management-system/
(last visited 12. 01.
2009)[6]http://www.link.co.rs/cms/preview/prikazInformacije.php
(last visited 17. 01.
2009)[7]http://www.bos.org.yu/cepit/evolucija/ (last visited 21.
01. 2009)[8]Mandi D, Risti M, (2006), Medigraf, Web portali i
obrazovanje na daljinu u funkciji podizanja kvaliteta nastave,
BeogradPAGE - 5 -
