Elektronsko ucenje

  • View
    565

  • Download
    15

Embed Size (px)

Text of Elektronsko ucenje

UNIVERZITET U NOVOM SADU Tehniki fakultet Mihajlo Pupin Zrenjanin

ELEKTRONSKO UENJEDr Dragana Gluac

Zrenjanin, 2008.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 2

Knjiga je u radnoj verziji i namenjena je iskljuivo za besplatno distribuiranje studentima master studija u cilju njihove poslediplomske nadogradnje znanja.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 3

1. Elektronsko uenje1.1. Obrazovne potrebe digitalnog drutva

kao deo svog ivotnog prostora. Raunar je postao neprikosnoveni

P

rva decenija 21. veka je na izmaku. Deca u kolskom uzrastu, od niih razreda osnovne kole, preko maturanata, pa do studenata, i onih koji ue ue uz rad, podrazumevaju raunar izvor

zabave u smislu individualnih ili kolektivnih igara, medijuma za muziku, filmove, komunikaciju sa geografski udaljenim sagovornicima, kao sredstvo dopisivanja, i tako dalje. Sveobuhvatno, raunar postaje punopravni deo njihovih ivota, i to sa kako sa aspekta privatnih delatnosti, tako i sa profesionalnog aspekta. Realan i neminovan zakljuak je da je implementacija raunarske filozofije u nastavne procese neizbena. Brz tehnoloki napredak ljudske civilizacije uzrokuje evolucione potrebe za promenama u obrazovnom konceptu. Svetski su prihvaeni novi standardi u oblasti obrazovanja koji su u znatnoj meri pomerili staromodna shvatanja i koncepte nastave. Modernizacija obrazovne tehnologije kao sastavnog dela nastavnog procesa neminovni su u ovom tehnolokom trenutku. aktivne Pojam znanja se menja. Savremeno obrazovanje zahteva "tradicionalnog znanja, modela gde su reprodukcije nastavnici i znanja" uenici u model u izgradnje partneri transformaciju

zajednikom delovanju na izgradnji baze znanja koju treba usvojiti. Ono to novo doba namee samo po sebi je ono to se u svetu naziva Life Long Learning gde je aktivni pojedinac prinuen da individualno transformie prikupljene informacije u znanje. Tome ga treba nauiti, i to ne samo da samostalno nalazi informacije, nego i da upravlja njima, analizira ih i pretvara u korisno znanje. Uloga nastavnika u koli samim tim postaje neto drugaija: on vie nije centar uionice u kojoj se odvija frontalna nastava ve saradnik, instruktor ili "trener" koji pomae uenicima da ue na svoj

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 4

nain i uspeno prerade informacije u znanje. Osnovni zadatak nastavnika jeste nauiti uenike kako uiti, drugim reima stvoriti informacijski pismene uenike, budue informacijski pismene strunjake u svom podruju. Informacijski pismena osoba razume ulogu raunara kao saradnika u procesu traenja i obrade informacija, ali je isto tako svesna kako uspenost tog procesa zavisi najvie od nje same, a ne od tehnologije koju koristi. Novi narataji uenika, tzv. Net-generacija, zahteva novi pristup uenju fokusiranom na ueniku, To je vie od samog prilagoavanja razliitim stilovima uenja; to je predavanje komandi samog uenja u ruke uenika.

Ovo uenje se odlikuje ne samo veom autonomijom uenika,

nego je i vei naglasak na aktivno uenje, gdje kljune uloge imaju kreiranje, komuniciranje i participiranje, i izmenjenim ulogama nastavnika do te mere da nestaje razlika izmeu nastavnika i uenika u potpunosti.

1.2. Pojam elektronsko uenje

elektronskog uenja, uenja na daljinu, i ostalih. Po definiciji

P

ojam "elektronsko uenje" je jedan od danas najkorienijih sintaksi u procesu modernizacije obrazovanja u svetu. Koriste se razne definicije elektronskog uenja. esta su pogreni konteksti Amerike

asocijacije ASTD (American Society for Trainers and Development) E uenje je metodologija kojom se nastavni sadraj ili aktivnosti u uenju isporuuju uz pomo elektronskih tehnologija" (eng. instructional content or learning experiences delivered or enabled by electronic technology) (ASTD, 2001). Time se objedinjuju svi diversifikativni nazivi za elektronsko uenje:

Elektronsko uenje (E learning), Web utemeljeno uenje (Web Based Learning), Web utemeljena nastava (Web Based Instruction),

O'Neill, G. & McMahon, T. (2005). Student-Centred Learning: What Does it Mean for Students and Lecturers? http://aishe.org/readings/2005-1/oneill-mcmahon-Tues_19th_Oct_SCL.html

Downes, S. (2005). Are the Basics of Instructional Design Changing? http://www.downes.ca/cgi-bin/page.cgi?db

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 5

Vebanje utemeljeno na Internetu (Internet Based Training), Raspodeljeno uenje (Distribute Learning), Napredno raspodeljeno uenje (Advanced Distributed Learning), Udaljeno uenje (Distance Learning), On-line uenje (On-line Learning), Mobilno uenje (Mobile Learning), Upravljano uenje (Remote Learning), i dr.

E-learning, ili elektronsko uenje, prisutno je i funkcionie u praksi ve desetak godina kao uenje olakano i pojaano korienjem informacione i komunikacione tehnologije. Takvi ureaji obuhvataju raunar, CD-ROM-ove, digitalnu televiziju, prenosne i depne raunare i mobilne telefone. Komunikacija omoguuje upotrebu Interneta, elektronske pote, diskusionih grupa, i sistema za kolaborativno uenje. E-learning se koristi i za uenje na daljinu, kroz mreu intraneta, i moe se smatrati komponentom fleksibilnog uenja. Kada se uenje odvija ekskluzivno preko mree, tada se naziva online uenje. Kada se uenje distribuira mobilnim ureajima kao to su mobilni telefoni, prenosni i depni raunari, tada se uenje naziva mlearning. Mobilno uenje (m-learning) i uenje preko mree (on-line learning) su dva podskupa elektronskog uenja (e-learning). Sva tri ova skupa pripadaju uenju na daljinu*.

Brown, T. H. (2004). The Role of m-Learning in the Future of e-Learning in Africa? In Distance Education and Technology: Issues and Practice. Hong Kong.*

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 6

Slika . Razliiti oblici uenja i njihov meusobni odnos U formalnom smislu e-uenje ukljuuje brojne strategije uenja i tehnologije koje podravaju proces uenja i to one poput CD-ROM ureaja i medija, zatim nastave izvoene na raunaru, videokonferencijskih sistema, nastavnih sadraja za uenje koji su isporueni uz pomo satelitske komunikacije i mrea obrazovanja. U njima se vri individualna razmena informacija i sticanje znanja onih koji uestvuju u takvom procesu. U naelu to je uenje zasnovano na elektronskoj tehnologiji, oblikovano tako da omoguava sticanje znanja i vetina ne samo uenika u formalnom procesu uenja i pouavanja, ve i svim kategorijama korisnika u tzv. procesu celoivotnog uenja i pouavanja, a to znai uenja uz rad, prekvalifikacija i dokvalifikacija za nova zanimanja, i sl.

1.3. Psiholoke osnove elektronskog uenja

usvajanjem odreenih znanja, vetina i navika. Rezultati uenja, prema

U

enjem se, kao kompleksnim procesom, bave psihologija i pedagogija. najirem Pod pojmom Uenje podrazumevamo koja u smislu aktivnost pojedinca rezultuje

ELEKTRONSKO UENJE Blumu, mogu biti vezani uz razvoj

____________________ 7 sposobnosti na spoznajnom

(kognitivnom), doivljajnom (afektivnom) i praktinom (psihomotornom) podruju. Uenje je iri pojam od obrazovanja i pouavanja. Uenjem se stie odreeno znanje, ali i stavovi i vrednosti. Stavovi su steene tendencije reagovanja na odreeni nain prema nekome ili neemu. Vrednosti su ljudska uverenja koja usmeravaju ponaanje, miljenje i doivljavanje pojedinca prema nekim temeljnim obelejima njegove okoline. Vrednosti su vezane uz materijalno i duhovno podruje socijalnog ivota pojedinca, ivotnu okolinu, etiku i moral i sl. Na primer, polaznik nastave informatike moe imati odreene stavove prema uenju sadraja informatike, a takoe i na odreeni nain vrednovati obrazovanje kao vie ili manje bitan iniilac kompletnog razvoja. U zavisnosti od nivoa usvojenosti sadraja i mogunosti da uenik usvojene sadraje praktino koristi govorimo o sledeim nivoima rezultata uenja: - prepoznavanje je mogunost identifikacije injenica i pojava s kojima se pojedinac ranije susretao (npr. prepoznavanje tanog odgovora na pitanje u testu s ponuenim odgovorima); - priseanje i reprodukcija odnose se na mogunost samostalnog prizivanja u seanje i ponavljanja (naglas, napismeno i drugaije) nekih ranije usvojenih sadraja; - reavanje problema iz informatike na kojem je steeno odreeno znanje; - snalaenje i prilagoavanje u novim uslovima povezano je s definisanjem problema u novim situacijama, razradom naina njihovog reavanja, kreativnim pristupom i inoviranjem u primeni ranije steenih znanja, stvaranjem novih znanja, kao i s prilagoavanjem okoline svojim potrebama i ciljevima, uvaavajui drutvene, etike, ekoloke i druge vrednosti. Bihevioristiki pristup objanjavanju procesa uenja razvijen je u prvoj polovini 20. veka, a prema njemu je uenje povezano sa stvaranjem asocijacija izmeu odreenih podraaja i reakcija organizma. Biheviorizam je pokazao na vanu ulogu potkrepljivanja ili nagraivanja u procesu uenja. Ukoliko se nagrauju ili potkrepljuju odreene reakcije na specifine

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 8

podraaje, onda se takve potrepljivane reakcije ee pojavljuju. Ukoliko nagrada za odreene reakcije izostaje, onda se takve reakcije gase ili postaju sve ree. Kognitivni pristupi uenju takoe potiu iz prve polovine 20. veka i uglavnom se zasnivaju na teorijskim postavkama o razvijanju kognitivnih shema ili misaonih struktura koje reprezentiraju odreene spoljne ili unutarnje pojave ili procese. Uenje je povezano sa sticanjem novih shema i prilagodbom shema novim potrebama. Asimilacija je proces pretvaranja iskustva u unutarnje predstave i nove sheme koje su tako oblikovane da se uklapaju u postojee znanje. Akomodacija je proces prilagoavanja i menjanja postojeih shema kako bi se moglo prihvatiti novo iskustvo. Za delotvorno pouavanje upotrebom kognitivnih teorija vano je, izmeu ostaloga, prethodno utvrditi vrstu i razvijenost shema koje uenici poseduju te oblikovati proces i sadraj uenja na nain da se dalje razvijaju, menjaju i dopunjuju njegovog postojee razvoja sheme. Sheme sadrajno koje sve pojedinac bogatije, poseduje sloenije tokom i vie postaju

strukturirane. Osim spomenutih pristupa uenju, koji su vie usmereni prikupljanju informacija, proces uenja moe se oblikovati i kao reavanje problema. Od mnotva informacija u okolini vea je verovatnost da e biti primeene i koritene one koje omoguuju ueniku ispunjavanje odreenih potreba i /ili reavanje problema s kojima se suoava. Proces reavanja problema pozitivno utie na identifikaciju i razlikovanje korisnih i nepotrebnih informacija, pamenje korisnih informacija koje su potrebne za dolazak do reenja, kao i razvoj vetina kroz oblikovanje i pamenje strategije kojom se problem moe reiti. Pouavanje se, dakle, moe unaprediti ukoliko je oblikovano kao reavanje problema. Koritenjem analogije izmeu uenja i rada raunara mogue je promatrati uenje kao proces obrade informacija. Kod pamenja moemo razlikovati senzornu memoriju, kratkorono i dugorono pamenje. Senzorna memorija vrlo kratko vreme (oko jednu sekundu) pohranjuje sadraje koje registruju pojedina ula. Sadraji kojima je usmerena

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 9

pozornost prelaze u kratkorono ili primarno pamenje. Kratkorono pamenje ima ogranieni kapacitet i obino je ogranieno na 5-7 elemenata (pojmove, predstave i sl.). Ono to se nalazi u kratkoronom pamenju uenik moe svesno razmatrati i na osnovi tih sadraja planirati i oblikovati svoje reakcije. Kod pouavanja je potrebno prilagoditi koliinu informacija ogranienjima kratkoronog pamenja i podstaknuti aktivnosti koje pospeuju prenoenje informacija iz kratkoronog ili primarnog u dugorono ili sekundarno pamenje. Analizom, primenom i/ili ponavljanjem sadraja koji se nalaze u kratkoronom pamenju poveava se verojatnost njihovog trajnijeg pohranjivanja u dugoronom pamenju ili sekundarnom spremitu. U elektronskoj nastavi, kao jedna od kognitivnih teorija uenja, posebno je popularan konstruktivistiki pristup uenju prema kojem znanje nastaje aktivnou uenika, a proces uenja se sastoji u (re)organizaciji shema kojima uenik reprezentuje odreene elemente u svojoj fizikoj i socijalnoj okolini. Budui da uenici sami stiu i "konstruiu" svoje znanje, nastavnici bi ih u tome samo trebali voditi i usmeravati. Zadatak je nastavnika da uenicima osiguraju potrebne izvore informacija i druge materijale kojima e sopstvenom aktivnou izgraditi svoje znanje. Znanje se, pak, stie u socijalnom kontekstu te je ira drutvena sredina u kojoj uenik stie znanja od velike vanosti za proces uenja. S vremenom nastavnici pokuavaju osamostaliti uenike koji trebaju nauiti kako sami uiti (engl. learn to learn). Za primenu ovog modela uenja u praksi vano je podsticati oblikovanje novih pojmova ili konstrukata kod uenika koji se povezuju sa ranije usvojenim shemama i ugrauju u sloene strukture na osnovi kognitivne aktivnosti i praktinom iskustvu i delovanju uenika. 1.1. 1.2. 1.3. 1.4. 1.5. 1.6. Konstruktivistika teorija uenja Bihejvioristika teroija uenja Pijaeova teorija uenja Neuronska teorija uenja Teroija uenja MOZAK?

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 10

1.4. Kogitivni proces u Elektronskom uenju Kognitivne terije uenja bave se kljunim idejama koje objanjavaju kako to ovek ui: Ljudska memorija ima dva kanala visuelni i auditorni; Ljudska memorija ima limitiran kapacitet za obradu informacija; Proces uenja je kompleksan mentalni proces; Nova znanja i vetine se moraju aktivno primenjivati na konkretnim problemima. Visuelna i auditorna za procesuiranje informacija

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 11

2. ELEKTRONSKA OBRAZOVNA TEHNOLOGIJA 2.1. Obrazovna tehnologija

Nastava. Elementi nastave: nastavnik, uenik, nastavni sadraji, i obrazovna tehnologija. Uobiajeno znaenje

rei

tehnologija

jeste

metodologija

projektovanja i proizvodnje nekog proizvoda. Pojam obrazovna tehnologija iroko se upotrebljava nekih 40-ak godina u pedagogiji, a odnosi se na sistematski obrazovni proces potkovan naunim metodama usmeren ka postizanju cilja obrazovanja. Meunarodno udruenje AECT definisalo je obrazovnu tehnologiju 1977. godine: Obrazovna tehnologija je kompleksan integralni proces koji ukljuuje ljude, procedure, ideje, ureaje i organizaciju za analiziranje problema, planiranje, implementiranje, evaluaciju i provoenje reenja o tim problemima, u situacijama u kojima je uenje svrsishodno i upravljano*. Termin nastavna tehnologija odnosi se na koncepte, teoriju i polje rada, a fokusira se na olakavanje uenja putem tehnologije, pod uslovom da je uenje svrsishodno i upravljano, kako je i stojalo u ranijoj definiciji polja (AECT, 1977). Iako se obrazovna tehnologija i nastavna tehnologija ponekad upotrebljavaju kao sinonimi, re je o irim i uim procesima. Nastava je ua od obrazovanja, u smislu da se odnosi na situacije koje su svrsishodne, tj. u kojima je uenik usmeren na specifine ciljeve ili zadatke postavljene od nekog drugog, i vie upravljane, tj. u nastavi se koriste metode i resursi planirani i voeni od nekog drugog. Tako je nastava podskup obrazovanja, a nastavna tehnologija podskup obrazovne tehnologije. Svrha obrazovne tehnologije je u tome da pomogne u*

Duan Kljaki, mr sc. IZGRAIVANJE KONCEPTA OBRAZOVNE TEHNOLOGIJEPedagoka akademija Sarajevo

ELEKTRONSKO UENJE poveanju uspenosti podrazumeva: obrazovanja i

____________________ 12 procesa uenja, pod ime se

Bavljenje uenikom. Upoznavanje uenikove dispozicije linosti, kao to su: preferencije, interesovanja, aktiviranje pojedinih saznajnih procesa i sposobnosti. Postizanje postavljenih obrazovnih ciljeva. Cilj obrazovanja

odreuje sadraje, organizaciju, metode, metodologiju realizacije i kriterijume vrednovanja. Ciljevi obrazovanja i nastavepodreeni su optem cilju koji se razrauje prema vremenskom razdoblju u kojem ga je mogue ostvariti. Cilj odreuje sadraj, sadraj odreuje metode, tehnike i sredstva nastavnog rada. Poboljanje kvaliteta i kvantiteta uenja uenika. Organizacija rada i izvoenje nastave znaajno utie na karakter uenika koji e odgovarati potrebama digitalnog drutva. Korienjem savremene obrazovne tehnologije funkcije nastavnika postaju sloenije i zahtevaju vie rada i uloenog napora, ali se to sve nadoknauje postizanjem boljeg '' kvaliteta uenika''. Organizacija oblika, sredstava i metoda rada. Efikasnu nastavu koja unapreuje misaonu aktivnost uenika obogauju nastavni oblici, metode i sredstva. Aktivno uee, samostalnost uenika u sticanju znanja i njihovoj primeni uslovljeno je kombinacijom oblika nastavnog rada, uvoenjem novih metoda rada, te primenom klasinih i savremenih nastavnih sredstava. Vrednovanje rada uenika. Osnovni zadatak vrednovanja je da odredi do kog nivoa su ostvareni ciljevi obrazovanja. Ono podrazumeva samo ono to ini razvoj linosti potpunijom i uslovljava njeno napredovanje. Osim ove opte konstatacije cilj vrednovanja je i otkrivanje eventualnih problema te preduzimanje odgovarajuih mera za njihovo saniranje.* Poslednjih godina desile su se mnoge promene u teoriji i praksi obrazovne tehnologije. Novo razumevanje procesa ovekovog uenja i*

Solea D. Obrazovna tehnologija Sombor 2000.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 13

prirode samog znanja izazvali su pedagoge da ponovo razmisle o osnovnim konceptima na koje se oslanjaju nastavne metode. Napredovanja u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji (ICT) izmenila su i proirila mogunosti za podrku uenju u uionici i uenju na daljinu. to vie ima digitalizovanih resursa za uenje, tim se jednostavnost i ekonominost njihovog prenosa poveava, a sve to predstavlja novi izazov ustaljenim miljenjima o nainu kreiranja, pohranjivanja i korienja resursa. Osavremenjivanje obrazovne tehnologije menja tok radnog procesa, oslobaajui pri tom nastavnika od dnevnih rutinskih zadataka i pruajui mu dodatne mogunosti delovanja zasnovanog na saradnikom odnosu sa uenicima, i svih dostupnih izvora znanja, medija i nastavnog gradiva kao sastavnog dela uenja.

2.2. Pedagoke tehnologijepre svih:

karakteristike

elektronske

obrazovne

Kakve promene i mogunosti donosi E uenje u pedagokom smislu? To su a) Pre svega to je fleksibilnost vremena i mesta pohaanja nastave. Dok je u tradicionalnom sistemu obrazovanja geografska podudarnost bila nunost obavljanja nastave, danas je to sasvim nebitan detalj. Nije nuno da su svi uesnici u procesu obrazovanja na istom mestu i u isto vreme. Naravno, u delu formalnog kolovanja, ova tvrdnja je samo momenat dopunskog rada sa uenicima, gde ih treba navikavati i pre svega nauiti da se informacije mogu stei i na ovaj nain, na ta e naii u nekom kasnijem ivotnom trenutku. Veina savremenih profesija i profesionalnih udruenja, ukljuujui i socijalni rad, zahteva od svojih lanova da prou odreene treninge tokom vremena kako bi zadrali licencu za rad ili omoguili sebi rad na novim poljima prakse. Kontinuirano obrazovanje zauzima vano mesto u institucijama, poto proces promena u pruanju usluga zahteva i adekvatan trening osoblja. Razvojem novih tehnologija, posebno Interneta, stvaraju se uslovi za dopunsko obrazovanje, uenje na daljinu. [5]. Razlikujemo nekoliko vrsta izvoenja nastave s obzirom na vreme i mesto:

ELEKTRONSKO UENJE isto vreme, isto mesto (klasine

____________________ 14 uionice sa multimedijalnim

prezentacijama) isto vreme, razliita mesta (videokonferencije, sobe za askanje [chat rooms]) razliita vremena, isto mesto (radne stanice, oglasne ploe [eng. bulletin boards]) razliita vremena, razliita mesta (elektronska pota, mreni forumi, video konferencije, 'shared' baze podataka, inmdividualna mrena mesta za uenje) b) Individualan pristup uenicima. Usmerenost na polaznika (pogodan za obrazovanje odraslih), insistiranje na razvijanju miljenja, sticanju novih vetina. Osnovna karakteristika e uenja je visok stepen individualzianosti nastave. Premetanje uenika iz grupe u klasinoj uionici, gde je neko tii neko glasniji, neko bre napreduje, neko sporije, pred monitor raunara u njegovom prirodnom okruenju predstavlja korenitu promenu u obrazovnoj filozofiji. Apsolutno su drugaije psiholoke, didaktike i metodike okolnosti. Tempo i dinamika rada se prilagoava individui, koliina

informacija u jednici vremena takoe, spoljne smetenje su svedene na minimum. Naravno, ovo vai ipak za vie stadijume kolovanja (visoko obrazovanje). c) Sledei pedagoki aspekt jeste interaktivnost u komunikaciji: uenik uenik; uenik - nastavnik; uenici - nastavnik. Da bi e-uenje bilo uspeno, mora omoguiti nekoliko naina komunikacije: diskusioni forumi i brza razmena podataka, elektronska pota audio komunikacija

d) Oiglednost nastave. U procesu kreiranja obrazovnih softvera postoji jedan hronoloki redosled aktivnosti. Prvi korak u njemu jeste odabiranje pogodnog udaljenih nastavnog ili sadraja pojmova softver. i Maksimalno Obiljem iskoritavanje multimedijalnih raunarskih mogunosti jeste pre svega pribliavanje ueniku nevidljivih, apstraktnih pojava

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 15

mogunosti raunarskih animacija i simulacija dobija se na ostvarivanju jednog od osnovnih nastavnih principa u nastavi - oiglednosti. Pojam koji uenik treba da usvoji jeste Na osnovu navedenog istraivanja i analize stranih iskustava, sa aspekta uenika se mogu sistematizovati neke prednosti elektronskog uenja: Pojednostavljuje se znatno distribuiranje podataka potrebnih za uenje, ali i druge vane podatke. Korisnici elektronskog uenja (studenti i uenici) mogu pristupati tim materijalima s mesta i u vremenu koje njima najvie odgovara, na primer: od kue, s fakulteta. Brzo prilagoavanje uenika na ovakav vid uenja Kod ovakvih reenja studenti se ne boje da e pogreiti ve slobodno istrauju i isprobavaju sva reenja., a razliku od klasinog uenja s instruktorom, gde esto postoji strah od greke. Individualizacija uenja Uenik ili moe pratiti gradivo onim tempom koji mu odgovara, dinamikom koja mu odgovara, i na nain koji prilagoava sam sebi. Ovde nema optereenja koje postoji kod klasinog uenja gde se pojedinac mora prilagoavati grupi. Visoka motivisanost uenika i pamenje nastavnih sadraja Vizuelnost, multimedijalnost, i interaktivnost su elementi koji znatno utiu na poveavanje motivacije uenika za rad na asu. Percepiranje gradiva na nain koji je u uenikovoj svesti blizak igri, utie na vei i dui nivo odravanja panje, i bolje zapamivanje tako obraenog nastavnog sadraja.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 16

1. http://www.e-learningforkids.org/index.html

2.3. Savremeni oblici komunikacije u nastaviProces komunikacije u savremenom obrazovanju ukljuuje

predavaa/instruktora, polaznike nastave, sadraje koji se razmenjuju i komunikacijske kanale ili medije. Komunikacija u obrazovanju ima dve temeljne sadrajne komponente: (1) informacijsko-spoznajna komponenta i (2) socijalno-emocionalna komponenta. Uenik iz oba navedena podruja ima odreene informacijske potrebe, prima i interpretira obe kategorije informacija te reaguje na njih i alje takve informacije drugima.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 17

S obzirom na komunikacijske kanale koji se koriste, poruke koje se razmenjuju izmeu uesnika komunikacije u nastavi informatike mogu biti verbalne (izgovorene i pisane rei) i neverbalne (boja glasa, izrazi lica, gest, dranje i kretanje, predmeti koje osoba koristi, estetska dimenzija nastavnog materijala, ponaanje u vremenu itd.). Nadalje, u svakoj komunikaciji emitor nastavnik neto otkriva o sebi, govori o svom odnosu prema sagovorniku i pokuava na njega uticati na razliite naine. Komunikacija moe biti jednosmerna i dvosmerna. Objavljivanje knjige ili sadraja na webu, kao i emisija na radiju ili televiziji, bez kontakta s primaocima, primeri su jednosmjerne komunikacije. S druge strane, razgovor udvoje, komunikacija u grupi i nastava u razredu primjeri su dvosmerne komunikacije jer uesnici obostrano alju i primaju verbalne i neverbalne poruke. Komunikacijski kanali odgovaraju nainima senzornog primanja poruka (vizuelni, auditivni, taktilni itd.), vrstama poruka (lingvistika/verbalna i neverbalna komunikacija) i medijima za njihovo prenoenje koji mogu biti prirodni (npr. glas, izrazi lica itd.) i tehniki- u konkretnoj situaciji ,raunarski. Komunikacija se odvija putem slanja i primanja poruka. Nastavnik alje informacije i prima ih od polaznika, a polaznik nije samo primalac, ve je i poiljalac informacija. Povratne informacije ili feedback pokazuju na to kako je neka poslata informacija prihvaena i interpertirana od strane primatelja uenika. Povratne informacije su vrlo vane jer omoguuju kontrolu procesa razmene poruka i interakcije izmeu uesnika. Osnovni princip komunikacije u obrazovanju je da poiljalac treba poruku prilagoditi primatelju. Za prilagoavanje poruke primatelju obino se koristi pojam informacijskih filtera koji mogu biti sledee vrste: perceptivni filter uslovljava koje informacije polaznik nastave prima razliitim senzornim kanalima i na koji nain (npr. vezano uz privlaenje panje, itljivost sadraja, estetiku itd.); kognitivni filter odreuje u kojoj su meri polaznicima razumljive informacije koje im predava/instruktor prezentuje;

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 18

-

emocionalni filter utie na to to polaznik nastave oseaj i doivljava u vezi informacija koje dobiva tokom nastave; asocijacijski filter povezan je sa tzv. slobodnim asocijacijama koje se kod polaznika mogu pojaviti u vezi pojedinih informacija.

-

Osim informacijskih filtera, na komunikaciju utie i tzv. "buka" ili "um" u komunikacijskom kanalu. Buka se moe pojaviti kod oblikovanja poruke (npr. nerazgovetna, nerazumljiva ili dvosmislena poruka), prilikom njenog prenosa (gubitak delova poruke, ometajui signali i informacije) kao i kod primanja poruke. U nastavnoj komunikaciji vani su i pojmovi autoritarne i demokratske komunikacije, kao i pojam komunikacijske klime. Autoritarna komunikacija po pravilu se sastoji od koritenja nadreenog poloaja, moi ili uticaja predavaa/instruktora koji odreuje koje sadraje i na koji nain unici trebaju usvojiti. Demokratsku i komunikaciju polaznika karaktere nastave, potovanje mogunost osobnosti, interesa samostalnosti

obostranog uticanja, prilagoavanje predavaa/instruktora potrebama i eljama polaznika, odnos ravnopravnih, razvijanje demokratske kulture u odnosima izmeu polaznika, podsticanje polaznika na iznoenje miljenja i davanje predloga, kao i na sluanje i uvaavanje drugih polaznika. Komunikacijska klima je opta atmosfera u kojoj se odvija komunikacija tokom obrazovnog procesa, a moe varirati s obzirom na doivljeni oseaj i manifestovanu slobodu izraavanja, otvorenost i iskrenost, srdanost i prihvatanje drugih, meuosobne odnose, nivo kooperativnosti itd. U savremenoj nastavi postoji vie funkcija koje obavljaju nastavnik i uenik istovremeno*: 1) Proceduralne funkcije U odnosu na postavljene ciljeve nastave, uzimaju se u obzir i individualne i grupne saglasnosti oko naina realziacije ciljeva. Razmenjuju se iskustva,

*

Pedagogija za XXI vijek, Prof. dr Nemanja Suzi

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 19

postie se konsenzus oko potrebnih informacija za sam start. Uzimanje u obzir svih miljenja, oseaja, sagledavanje uslova rada. 2) Interpersonalne funkcije Usaglaavanje principa, normi o ponaanju tokom komunikacije. Animiranje pojedinaca na aktivno uestvovanje, davanje podrke takvim uenicima. Harmonizacija, odnosno insistiranje na principu kompromisnih reenja. Ukratko: stvaranje pogodne emocionalne radne klime. 3) Funkcije jaanja linosti samosaznanje, samorealizacija, samoaktuelizacija, i samoprocena. Raznolikou metoda komunikacije nastava se osveava, modernizuje, i panja uenika se shodno tome poveava. Koncepcija savremene nastave podrazumeva model nastave u kojem se nastavni sadraji prezentuju uenicima pored tradicionalnih naina i putem ICT tehnologija. Pri tome je osnovni zahtev koji se postavlja pred uesnike obrazovnog procesa posedovanje raunara s prikljukom na lokalne i Internet mreu. Kada je re o programskoj podrci koja se koristi prilikom edukacije putem Interneta, najee se koriste tzv. Courseware alati, koji omoguuju skladitenje obrazovnih sadraja na Web Serveru i njihovo povezivanje, komunikaciju medju uesnicima obrazovnog procesa, upravljanje uenjem te proveru znanja putem raznih testova za samoproveru. Takav koncept nastave zasniva se na korienju savremene raunarske i komunikacione tehnologije, uz poseban akcenat na interaktivnost i prilagodjavanje uenja potrebama pojedinca. Podrazumeva korienje multimedijlanih materijala, konsulatacije sa profesorima, protok elektronske pote medju uesnicima, postojanje foruma, online testiranje i dr. Prednosti ovakvog metoda distribucije materijala za uenje su: brza distribucija, uenici preko WWW pristupaju ponudjenom materijalu, mogue je ukljuiti hipermedijalne materijale, servis mogu koristiti pojedinci ili grupe istovremeno, mogunost povezivanja linkovanja, multimedijalnost sadraja, jednostavnost obnavljanja i publikacije sadraja, mogunost

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 20

administriranja pristupa, interaktivnost sadraja itd. Komunikacija sa profesorom se odvija na sledee naine: E-mail je najjednostavniji oblik asinhrone interakcije i najee se koristi samo kao dodatak uz druge oblike komunikacije. Prednosti korienja e-maila: jednostavnost pri korienju, komunikacija je privatna, omoguava dovoljno vremena za razmiljanje i odgovor. On-line forumi kao i liste omoguuju javne rasprave, alju se pitanja, odgovori, razmjenjuju miljenja, mogue je otvoriti vlastitu diskusijsku grupu po odredjenoj temi. Ovaj nain komunikacije omoguava da velike datoteke ne zauzimaju prostor na naim diskovima, omoguavaju obuavanje prepiskom, upotrebom prenosa fajlova, za prenos materijala kursa, i formiranje oglasnih tabli za komunikaciju sa profesorom. Chat omoguava sinhronu komunikaciju baziranu na tekstualnim porukama preko Interneta ili Intraneta u stvarnom vremenu i omoguava povezivanje svih uesnika u online procesu, razmenu informacija izmedju profesora i studenata, odgovor na postavljena pitanja i dr. Videokonferencije Deljene aplikacije (Whiteboards) je nain sinhrone interakcije u kojem uenici uestvuju u zajednikom radu na softverskoj aplikaciji. Postoje dva naina korienja podjeljene aplikacije: kao sredstvo uenja kako se koristiti aplikacija i za uenje koncepata i vetina. Prednosti ovakvog naina interakcije su simuliranje stvarnosti i podsticanje zajednikog uenja. 2.3.1. Komunikacija u nastavi putem Share alata - NetSupport School PRO* NetSupport School PRO je share alat namenjen radu uionici. Njegova namena je prevashodno nadgledanje, kontrola, osmatranje, opaanje, reiranje, jednom reju upravljanje nastavnim procesom.*

http://computer.alice.it/Downloads/PC/Internet/FTP/59355.content

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 21 profesor-tutor moe da

Nakon jednostavnog prezentovanja gradiva,

prui svakom ueniciku na njegovom raunaru svoj radni ekran, na kom i dalje vri akcije vezane za nastavni sadraj. Potom nastavnik, preavi na deo asa gde uenici individualno ili u grupi rade na raunarima zadatu vebu, ima apsolutnu kontrolu rada svih uenika na svom ekranu.

Osnovni izgled prozora po startovanju NetSupport-a

Izgled prozora po aktiviranju komande Add student i odabiranju komande Browse

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 22

Izgled prozora po zavretku pronalaenja raunara u mrei

Izgled prozora za praenje rad svih ukljuenih raunara

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 23

Slanje zadataka, odnosno dokumenata uenicima Po zavretku rada uenici moraju aktivirati komandu Save, ime se vri automatsko snimanje dokumenta na mesto na kom je primljen preko mree, potom profesor komandom Collect Work from Students, posle markirane komande, ega e slediti niz prozora u kojima treba potvrditi raunar . Kod profesora izgled primljenogfoldera po otvaranju e izgledati ovako:

ime e se uraeni zadatak snimiti na mesto odakle je poslat na glavni

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 24

Unutar svakog foldera, koji ujedno predstavlja raunar nalazi se reen zadatak, odnosno vraen dokument. Pri snimanju studenti-unici ne smeju da snimaju dokument pod drugim imenom i na drugom mestu, ve pod istim pod kojim je primljen, jer ga praktino pri reavanju zadatka prepravljaju-dopunjuju, a glavni raunar praktino vraa isti dokument sa drugim sadrajem.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 25

2.3. Uloga nastavnika u elektronskoj nastaviOtpor nastavnika prema e nastavi Elektronsko uenje donosi mnoge prednosti ali i problema samom nastavniku. Pored redovnih obaveza pripremanja nastave, sada je optereen time da svoje nastavne materijale mora pripremati u elektronskoj formi. Ovakav problem je najvea konica u celokupnom procesu informatizacije nastave. Nastavnik treba da bude skocentrisan na to bolji transfer znanja ueniku i na to da u njima izgradi informacijski zdravog korisnika. Pri tome mora sam biti informacijski pismen, i da bez tegoba koristi IC tehnologije. Najvei strah se javlja kod nastavnika starije dobi koji nisu odrastali, kolovali se i najvei deo svog radnog veka odradili u digitalnom svetu. Reenje je pre svega u stratekim potezima institucija. Pre svega standardizaciji takve nastave (licencirani softveri, programi obuavanja, uvoenje obaveznih informatikih predmeta na pedagokim fakultetima). Planiranje i organizovanje e nastave Predstavljanje nastavnih sadraja Autorima e biti potrebna velika pomo da bi se nastavni sadraji adekvatno predstavili putem raunara. Ovde je potrebno uskladiti nastavne sadraje sa kako novim tehnologijama, to moe predstavljati veliku tekou nastavnih sadraja, tako i administratorima sistema autorima

elektronskog uenja, jer je osim pisanog meterijala sada potrebno pronai i ukljuiti slike, audio i video zapise, simulacije... Isto tako, potrebno je shvatiti da se nove tehnologije tako brzo usavravaju da je potrebno konstantno praenje deavanja na polju informatike kao nauke. Meutim, treba izbei negativnu improvizaciju i "svaliti" sav teret na plea nastavnika ve stvari institucionalno reiti. Softveri za nastavu moraju biti licencirani, to znai imati dozvolu od najvieg dravnog tela za primenu u nastavi. Kao takvi, nastajali bi kao rezultat saradnje predmetnih nastavnika, kolskih psihologa i pedagoga, i tima programera. Samo tako se moe dobiti

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 26

kvalitetan proizvod primenjiv u nastavi. Kutikulumom bi se predvidelo u kom domenu nastavnim moe da bude kreator elektronskog materijala a u kom se mora iskljuivo pridravati obukom datih instrukcija. Metodika e nastave U tenji da se iz osnova prenebregne tradicionalni frontalni nastavni pristup, individualistike teorije elektronskog uenja su otile u drugu krajnost: potpuno se zanemaruje socijalna komponenta. Meutim ako proces nastave ima za cilj celokupan razvoj linosti, didaktiki osmiljenim radom se moraju stvoriti uslovi za socijalni razvoj linosti. Upravo e nastava daje takvu mogunost: razvoj individue u socijalnoj atmosferi. Dok Internet potpomae individualno uenje, istraivanja pokazuju da posredstvom nastavnika ta interakcija u stvarnom vremenu poveava efikasnost i upotpunjuje nastavu. Uenicima je potrebno usmerenje, a to je povratna informacija od strane nastavnika ili mogunost ostvarivanja diskusije sa okruenjem. Bez interaktivnosti i povezanosti s ostatkom sveta, obrazovanje na daljinu postaje bezlina i vetaka, neprirodna forma uenja. Savremeni didaktiki tokovi, i sama priroda savremene nastave zahteva manje frontalnog naina rada na asu, odnosno njegovo komponovanje sa savremenim oblicima: organizovanjem uenika u parove grupe, ili individualni rad. Frontalni oblik u nastavi svakako i dalje postoji,a li u narednom periodu bi trebao biti modifikovan, odnosno primenjen samo u kombinaciji sa ostalim nastavnim oblicima. Na asovima treba sprovoditi: nastavu putem prezentacije, voenu nastava, samostalno uenje i uenje u grupi putem projekta. Evaluacija znanja uenika U sistemu uvoenja ICT u nastavu veoma je vano uskladiti naine ocenjivanja u svim institucijama na kojima se sprovodi elektronsko uenje. Potrebno je kreirati tako povezane sisteme, da je mogue dobiti sve potrebne informacije o nainu ocenjivanja Za administratore sistema elektornskog uenja, znaajno je pitanje opreme koja im je dostupna prilikom postavke sistema elektornskog uenja.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 27

Takoe, znaajno pitanje je i na koju adresu postaviti nastavne sadraje, da bi korisnicima iz celog sveta, nastavni materijala bili lako i brzo dostupni. 5. Pitanja standardizacije. Problem predstavljaju nestandardizovani modeli podataka, nestrukturirani sadraji kao i nekompatibilnost obrazovnih platformi. Naime, obrazovni sadraji oblikovani u jednom sistemu sasvim su neupotrebljivi ostalim, njemu nekompatibilnim sistemima. Zbog svega toga postoji potreba za standardizacijom i evaluacijom E uenja. To je sloen proces koji se dogaa na nekoliko nivoa i koji obuhvata brojne aspekte koje treba razmotriti. U procesu e obrazovanja naini za verifikaciju i evaluaciju elektronskih publikacija su jedan od vanih segmenata za uspenu primenu eLearning-a na naim prostorima i predstavlja jedan vaan proces koji zahteva puno rada i istraivakih aktivnosti.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 28

3. KONFIGURACIJA SISTEMA ZA ELEKTRONSKO UENJE

3.1. Arhitektura sistema za elektronsko uenje

3.2. Standardizacija sistema elektronskog uenja

strane korisnika sistema, dakle "uenika". Osnovni problem u procesu uvoenja elektronskog uenja jeste nedostatak kompatibilnosti meu platformama:. kursevi razvijeni i za

P

roces pripreme i izdavanja nastavnog materijala za potrebe sistema za elektronsko uenje treba i mora biti organizovan tako da materijal moe biti lako naen, preuzet i koriten od

odreeni sistem ne mogu se lako uklopiti u sline sisteme drugih proizvoaa. Razvoj sadraja je zadatak koji iziskuje velik broj pomonih sredstava. ak i kada su okviri predstavljanja sadraja ( npr. HTML) prilagoavanje sadraja se gotovo uvek moraju preraivati kako bi se ti sadraji uklopili u logiku nove platforme. U veini sluajeva organizacija i isporuka sadraja su usko povezane sa logikom platforme. Kako bi se reila ova situacija poslednjih razmene godina sadraja. predloeno Standardi je o nekoliko strukturi reenja sadraja za e omoguavanje

omoguiti pojavu autorskih alata nezavisnih od platforme sa odgovarajuim prednostima kako za dobavljae tako i za korisnike obrazovnih sadraja. Naime, kako bi se kurs preneo iz jednog sistema u drugi potrebno je preneti sve se elemente tog kursa (lekcije, testovi, simulacije,) zajedno sa pripadajuim "metapodacima". S druge strane, na toj novoj platformi mora ponovo stvoriti struktura polaznog kursa.AICC-ov odbor za uenje uz doprineo je standardizaciji strukture kurseva svojim pomo raunara

"Smernicama za interoperabilnost" (Guidelines for Interoperability [4]). Prema AICC-u delovi kursa koji se mogu prenositi kako bi definisali

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 29

strukturu kursa definisani su kao elementi strukture. Postoje dva tipa elemenata strukture: Jedinice pridruivanja, najmanji obrazovni elementi koji semogu prezentovati ueniku/studentu (npr. HTML stranica, simulacija, test ). - Blokovi (eng. blocks) koji grupiu jedinice pridruivanja i druge blokove. Postoji jo jedan element, a to je cilj koji se koristi za definiciju uslova kursa. Jedinice pridruivanja, blokovi i ciljevi su elementi kursa. Ova specifikacija je nezavisna od broja elemenata strukture kursa tj. mogue je dodati neogranieni broj blokova strukturi. Sledei prikaz je nainjen na osnovu AICC ove referentne structure organizovanja nastavnih programa: Nivo 1 2 Ime Curriculum Course Opis Skup srodnih kurseva Jedinica pouavanja. Cilj kursa predstavlja ono to bi student trebao znati kako bi izvrio niz vetina ili savladao odreenu koliinu znanja. 3 4 5 6 7 8 Chapter Subchapter Module Lesson Topic Sequence Smislena lekcija. Smislena modula. Logiki skup lekcija (jedna ili vie). Jedinica pouavanja koja je logina podela pglavlja, podpoglavlja. Logina podela lekcije. Deo lekcije gde veliki deo prikazanih slika ostaje nepromenjen dok lekcija napreduje. Svaka studentova iz interakcija ili aktivnost (visual vezana uz lekciju ima vizualni prelaz (visual carry-over) inertia). 9 Frame/Screen prethodne aktivnosti su obino Sekvence razdvojene podela poglavlja.Skup lekcija ili podela kursa.Skup poglavlja ili

praznim ekranom. Smislena vizualna predstava nekog pojma i

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 30 svaka interakcija vezana uz nju. Sadraj jedne prezentacije koja se pojavi u jednom trenutku tokom lekcije.

10

Object

Deo ekrana ili okvira. Jednostavni objekti mogu biti grafiki, tekstualni ili logiki. Grafiki i tekstualni objekti imaju atribute prikaza, a logiki atribute ponaanja.

3.3. Projektovanje sistema E uenjaProces razvoja elektronske nastave ukljuuje sledeu hronologiju dogaaja:

6.1.1. Faza projektovanja 6.1.2. Faza razvoja sistema 6.1.3. Faza procene 6.1.4. Faza revizije

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 31

4. VRSTE ELEKTRONSKOG UENJA4.1. ORSnaziva se obrazovni raunarski softver (ORS), koji obuhvata programske jezike i alate, odreenu organizaciju nastave i uenja, a koji se bazira na logici i pedagogiji. n Pod pojmom obrazovni raunarski softveri podrazumevaju se gotovi kompjuterski programi, koji se mogu koristiti u okviru sadraja nastave, a koji pomau i usmeravaju individualnu fazu uenja.n Softver u oblasti obrazovanja predstavlja intelektualnu tehnologiju i

Klasifikacije obrazovnog raunarskog softvera Kriterijumi klasifikovanja: n metode uenja, n funkcije u procesu obrazovanja, n samostalnost u upravljanju, n naini korienja kompjutera i n klasifikacije po predmetima. U veini klasifikacija navode se isti modeli ili tipovi softvera, ali je u zavisnosti od kriterijuma klasifikovanja i rangiranja objanjena njihova posebnost Klasifikacija softvera je izvrena prema sledeim kriterijumima:

n n n n n

didaktiko metodikim kriterijumima, pedagoko psiholokim kriterijumima, kibernetikim kriterijumima, informatiko kompjuterskim kriterijumima, nastavno strategijskim kriterijumima .

Didaktiko metodiki kriterijumi klasifikacije ORS

n n n

stvaraju se takva okruenja, u kojima deca itaju i piu, to im pomae da naue da lake, bolje i savremenije komuniciraju, stvaraju se okruenja u kojima deca da bi uspeno reila zadate probleme, moraju da savladaju tehniku itanja, na taj nain stvreni su uslovi za lako itanje, a posebno pisanje zadataka.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 32

Na osnovu ovoga moe se izvriti klasifikacija obrazovnog raunarskog softvera, a koja obuhvata: n okruenja za nastavnike, za realizaciju prakse, n obrazovni kompjuterski softver za specijalno obrazovanje (obrazovanje hendikepiranih), n interaktivna jezika okruenja, n kompleti instrumenata jezikog alata, n kompjuterski podrani testovi. Pedagoko psiholoki kriterijumi klasifikacije ORS Prema pedagoko psiholokim kriterijumima, ORS se deli na:n

n

n

n n

nastavnike programe namenjeni su za struno osposobljavanje i usavravanje nastavnika za praktinu realizaciju nastavnog procesa i zadataka, programe za samostalno obrazovanje uenje namenjeni su onim korisnicima koji ele da svoje znanje upotpune uz redovne planove i program, programe za razvoj vetina i navika omoguava korisnicima da odreene aktivnosti, koje se ne mogu ponavljati jednostavno i lako, u realnom vremenu i prostoru, steknu pomou ovog programa, programe za modeliranje razliitih situacija, programe bazirane na modelima i metodama igara

Kibernetika klasifikacija ORS samostalnost korisnika u upravljanju softverom:n n n n n n n n n

upravljaki obrazovni raunarski softver, tutorski obrazovni softver, dijagnostiki obrazovni raunarski softver, obrazovni raunarski softver za vebanje, obrazovni raunarski softver tipa banke podataka, obrazovni raunarski softver tipa eksperimenta, obrazovni raunarski softver simulacije, softverski alati, inteligentni tutorski sistemi.

Kompjuterski kriterijumi klasifikacije ORS n kompjuter kao uitelj, n kompjuter kao korisniko sredstvo za rad, n kompjuter kao sredstvo koje korisnik ui da bi on uio sebe i druge, n istraivanje i otkrie.

ELEKTRONSKO UENJE Kompjuter kao uitelj

____________________ 33

n n n n n

Dril i vebanje Tutorski programi Simulacije i stvaranje modela Reavanje problema Obrazovne igre

Kompjuter kao korisniko sredstvo za rad n Pretraivanje podataka n Obrada teksta n Primenjeni programi n Kompjuterski voeno uenje n Kompjuter kao instrument ili laboratorija Kompjuter kao sredstvo n Istraivanje i razvoj n Prilagoavanje uenja n Interakcija talentovanih n Tutorski programi Ad hoc klasifikacija n reavanje problema, n traenje informacija, n veba ili uvebavanje, n voenje i pouavanje, n upotrebu kompjutera kao sredstva za raunanje, n kontrola uenika, n testiranje, n linearna strategija, n intarzina strategija, n adaptivna strategija, n Dean Brown ovu strategiju, n Sokratov dijalog, n simulacija, n igre, n umetniki dizajn i kompozicija.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 34

METODOLOGIJA PROJEKTOVANJA ORS Faze projektovanja ORS-a Izbor sadraja Da li su nastavni sadraji pogodni za modelovanje ?IZBOR SADRAJA

Faze projektovanja ORS-aPRIKUPLJANJE INFORMACIJAOBRADA MATERIJE

PRIPREMA MATERIJALA

DIZAJN

propusti

PROCES TEST FAZA PROGRAMIRANJA

REZULTATI TEST FAZEIZRADA PRATEE DOKUMENTACIJE

zadovoljavajui

EVALUACIJA ORS-a

Mogu li se jasno navesti razlozi zato je opravdano projektovati model? Visok nivo apstrakcije sadraja Realni sistemi nisu dostupni Softverski model je napredniji i/ili jeftiniji u odnosu na druga didaktika sredstva ... Izrada pratee dokumentacije - kataloga Svrha: vodi za instalaciju i pravilno koritenje softvera Obavezni elementi kataloga: naziv modela, vrsta modela, kolski predmet, nastavna tema, oblast, uzrast kojem je namenjen, didaktiko i tehniko uputstvo EVALUACIJA ORS-a U svetu dva termina: software review

software evaluation.

Osnov za pravilno vrenje evaluacije: vrsti standardi kriterijuma za vrednovanje Izbegnutost subjektivizma Svrha evaluacije:

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 35

Standardizacija ema i obrazaca za izradu ORS-a Preporuljivost softverskih alata i metoda Kvalitetno didaktiko sredstvo Metode, tehnike i instrumenti vrednovanja Formativno vrednovanje Da li je ORS u skladu sa nastavnim planom i programom? Da li je obezbeeno upeavljanje obrazovnim procesom?

Sumarno vrednovanje ORS-a - Da li su unapred zadati obrazovni ciljevi ostvareni i kako? Tehniko vrednovanje Pouzdanost ORS-a Fleksibilnost programa Kvalitet efekata (grafike, animacije, zvuka) Kvalitet propratne dokumentacije Nain pakovanja i rukovanja Obrazovno vrednovanje Utvrivanje obrazovnih i vaspitnih efekata koje ostvaruje ORS. Postupci i instrumenti u vrednovanju ORS-a Postupci: deskripcija i kataloka evidencija, paljive recenzije (procene), sistematino vrednovanje, podaci o nepreporuenom ORS-u u kome su utvreni nedostaci (kart). Instrumenti: funkcionalna ek lista (kao recenzentski instrument), tabelarni prikaz- ek lista. ek lista Datum: 1.Pregled osnovih karakteristika:Nastavni predmet:Nastavna oblast:Obrazovni nivo:Nastavna oblast:Nastavna jedinica:Naziv programa:Naziv medijuma:kolska godina:Vrsta obrazovno raunarskog softvera:Krai opis programa:Jezik:Pratei materijal:Podaci o hardveru:Programski jezik/alt:Mogunost kopiranja:Da li postoji izvorna dokumentacija (model prvog reda):Broj programa na medijumu:Cena:Vrsta pakovanja:Prodavac: 2.Programsko tehnike karakteristikeDa li su potrebna tehnika predznanja:Da li u softveru ima grafike,zvuka,animacije, senzora i dr.Zahtevane norme tehnike programiranja:Ocena: 3.Didaktike karakteristikeCilj programa:Pretpostavke za uenje:Mogui efekti uenja(nastave):Potrebno vreme (priprema/izvravaje):Norme predmetne didaktike:Ocena:Interaktivne norme:Ocena:Isticanje pojedinanih aspekata: 4.Pedagoko-didaktike impresije: 5.Iskustva iz nastave:

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 36

Recenziranje softvera Ispravnost prezentacije sadraja: program mora biti bez sadrajnih, informativnih, raunskih, gramatikih i sintaktikih greaka. Prezentacija sadraja: pedagoko oblikovanje sadraja mora se izvesti u konsekventnoj, saetoj i logikoj formi, da omogui izlaganje nastavnog sadraja i vebi na potrebnom nivou korisnika, tako da uenje uz kompjuter omogui postizanje eljenog efekta. Korienje tehnologije: ponuditi dokaze da primena kompjutera u nastavi i uenju daje vee efekte nego drugi oblici nastave i uenja. Implementacija u uionici: obrazovni raunarski softver moe biti efikasan ako se lako integrie u tradicionalnu nastavu, a predmetni nastavnik ga moe jednostavno upotrebiti i podii kvalitet nastave. Pogodnost koritenja: ORS se jednostavo pokree i koristi njegov sadraj Odnos prema nastavnom programu: sadraj ORS-a se direktno uklapa u nastavni program. Interakcija: interakcija je efektno postignuta i obezbeuje dijalog sa korisnikom na osnovu ega se bolje ui. Nivo izlaganja: obrazovni sadraj je izloen na podesnom nivou razumljivosti za korisnike kojima je namenjen. Pouzdanost: na ORS ne mogu da utiu programerske i tehnike greke u koritenju. Upravljanje procesom koritenja: korisnik (uenik ili nastavnik) moe da kontrolie nivo, brzinu rada zadravanje sekvenci, da se kree kroz program unapred ili unazad i sl. Odgovori korisnika: program korektno vrednuje odgovore korisnika i na osnovu njih vri daljnja podeavanja daljeg toka odvijanja nastave ili uenja. Na osnovu datih odgovora, program daje pedagoki sud o korisniku. Cilj: proklamovani ciljevi su ostvareni. Motivacija: ORS je podsticajan. Preporuke: softver predvia da na osnovu diferencijalne povratne sprege daje korisniku preporuke da prekine rad na kompjuteru i da iz drugih izvora prikupi potrebna znanja. Pomo za korisnika: program predvia da korisniku pomogne da doe do tanih rezultata, razliitim putevima (direktno davanje odgovora ili posebnim programom pomoi). Mogunost modifikacije: predmetni nastavnik moe da modifikuje odreene programa shodno sopstvenim potrebama ili podeavanjima prema uenicima. Univerzalnost: sadraj obrazovnog softvera nema predrasuda o potencijalnim korisnicima, u pogledu rase, pola, kulture, etnike pripadnosti, stereotipa... Dokumentacija za nastavnika: dokumentacija namenjena nastavnicima je jednostavna, dobro organizovana i lako razumljiva. Pratea dokumentacija: postoje pratei materijali koji su oslonci za korisnika, podesni i efektni.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 37

Boje zvuk, grafika, animacija: upotreba navedenih efekata na psiholoki podesan nain doprinosi veim efektima nastave ili uenja. Ekransko oblikovanje: dizajniranje ekrana je efektno podeeno, odmerenom koliinom teksta, bez komplikovanih grafikih reenja. Sistem menadmenta: ugraeni sistem upravljanja omoguuje efikasno rukovanje svim aspektima primene ORS-a.

ORS KAO SIMULACIONA TEHNIKAn

Fishman 1996: Raunarska simulacija je eksperiment uzorkovanja koji se izvrava pomou raunara.

n

U srcu svake raunarske simulacije nalazi se model koji obuhvata veliine ije su vrednosti nepredvidljive i zato moraju da se uzorkuju iz odgovarajue populacije. Model se predstavlja upotrebom raunarskog programa, a program u stvari uzorkuje sluajne promenljive, izvrava proraune modela i izvetava o ishodu, obino u obliku jedne ili vie brojanih vrednosti. Ovakav opis odgovara svim simulacionim modelima.

n n

Sutina simulacije u edukativne svrhe se ogleda u eksperimentalnom modelu fenomena koji se izuava. Simulacija u kojoj uenik odreuje model naziva se model izgradnje simulacije u zatvorenoj eksperimentalnoj proceduri na bazi serije podataka sa izmiljenom strategijom istraivanja, uenik dobija zadatak da konstruie ili rekonstruie model. U eksperimentalnoj proceduri uenik u radu sa ovim tipom softvera treba da identifikuje razne varijable i da odredi njihove pribline odnose, a da na osnovu njih odredi konstruie model i da ga eksperimentalno proveri.

Simulacije u kojima se ueniku daje model sa kojim e raditi zovu se simulacije ponaanja. Simulacije ponaanja se pojavljuju u tri tipa: n Dinamika simulacija omoguava ueniku da menja parametre modela i da proverava naune i svoje pretpostavke. n Metodoloka simulacija omoguava ueniku da sazna razliku izmeu rezultata dobijenih simulacijom i realnim eksperimentom. n Operativna simulacija podrazumeva simulaciju eksperimenata, sredstava ili procesa sa zadatkom da se istakne cilj ili da se pronau relacije meu zavisnim varijablama.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 38

Prednosti treninga odnosno vebanja pomou simulacija su: n omoguavaju vebanje radom, usavravajui znaajno kvalitet vebi u odnosu na itanje materijala sa kursa, n snabdevaju poetnika sa poboljanim operacionim vetinama, obino neostvarivim bez meseci ili godina rada na poslu, n skrauje vreme koje poetnik provede na poslu da bi ostvario ekspertske operacione vetine, n skrauje period treninga, n omoguava osveavanje i modernizovanje vetina koje se tereniraju, n dozvoljava korisniku taan pristup nivou korisnikovih operacionih vetina.

Simulacije su jo efektivnije zbog sledeih osobina i pogodnosti:n

n

n

n

n

Poveavaju odnos uenik nastavnik sa 1:1, na 10:1 ili vie, smanjujui enormno cenu kotanja, i pri tome jo uvek ostvarujui uenje jedan na jedan. Skrauju vreme vebi i / ili poveavaju nivo nauenih vetina i automatski optimizuju individualno uenje. Rad na standardnom PC ju i preko Web a poveava efekte uenja na daljinu. Omoguavaju da gradivo odri korak sa ubrzano promenljivom tehnologijom, promenom proizvoda i drugim izvorima koji se menjaju. Simulacija moe biti garancija da e ostati sa studentom tokom celog kursa i nastaviti da radi sa njima, dok nastavnik ne moe.

Kvalitetan edukacioni program: n Imati jasnu predstavu o tome ta elimo da studenti naue primenom simulacije. n Treba znati ta elimo da studenti doive, jer je to glavni razlog korienja simulacije. n Jasno objasniti studentima svrhu simulacije, koji su njihovi zadaci i koja su naa oekivanja. n Sutinu simulacije prikazati u detalje i tano, odnosno teiti realizmu. Robert E. Morgan tu navodi primere koji su vezani za simulacije svemira, gde su simulacije tako uraene da omoguavaju uenicima odlazak na drugu planetu, ali samo jednu odreenu, a ne na sve planete u svemiru. S druge stane, kako nisu mogli da realno simuliraju ivi svet ili aktuelan ivot, nisu se ni trudili da to prikau bilo kako.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 39

n

n

n

n

Iako su detalji bitni, da bi se stekao ukupan oseaj realnosti, esto je bolje kreirati veim ono to se eli prikazati. Fizike karakteristike okruenja simulacije moraju probuditi studentovu matu, znai simulacija treba biti takva da on stvarno stekne utisak da je astronaut ili vojnik u srednjem veku, i slino. Potpuno okruenje prostora je bitno u simulaciji. Manje oigledno postojanje uionice je bolja simulacija. Svemiski brod je vie svemirski brod ako je okruem zidom i plafonom. Nije neophodno predstaviti itav prostor, ali bilo koja simulacija mora ukljuiti prostor u koji e ui uenik. Vezano za bilo koji zatvoreni prostor, velika briga treba biti preduzeta da bi se obezbedilo bezbedno okruenje, sa lakim pristupom izlazima, za studente i nastavnike. Uprkos vrednosti zatvorenog okruenja, mogue je simulirati velike objekte ili zone jednostavnim obrisom njihovih linija sa maskirnom trakom na dnu ili belom bojom konture. Studenti onda mogu imati realnu predstavu o veliini objekta na osnovu kontura.

n

n

n

n

n

Jedna od vrednosti dobre simulacije je mogunost za razvoj koncepta i konceptualizacije, zbog ega je bitno da rad bude organizovan prema odgovarajuim nivoima razumevanja. Razlika izmeu programera simulacije i studenata u simulaciji, ogleda se u razliitim fizikim jedinicama za kreiranje simulacije, aktivnog dela simulacije i dela za trening vebu ili druge aktivnosti, ali tako da oni ipak nisu odvojeni delovi simulacije. Simulacija omoguava put za pamenje koncepata i ideja. Ispravno uraena simulacija, je vrsta dogaaja koja dozvoljava studentima prouavanje glavnih sadraja. Omoguiti studentima da sa obukom prisvoje simulaciju. Obuka ne mora biti potpuna dovoljno je da studenti postanu karakteri koje pretpostavljaju da trebaju da budu. Simulacija mora biti zabavna, pri emu nije neophodno rtvovanje sutine simulacije zbog zabave.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 40

5.

PRIMERI SISTEMA ZA ELEKTRONSKO

UENJE5.1. MOODLE , , , . Moodle , . Moodle , em uenici I nastavnici ostvaruju . uenici . , . uenike, . , : , . . [12]. Moodle jedno od ih a kreiranje aj . . ( ). Moodle ( GNU Public Licencom). , . , Moodle ; , ( ). Moodle PHP, ( MySQL). - (. Modular Object-Oriented Dynamic Learning Environment).

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 41

, ( ), . , . Moodle , . "o " () , , . , . " " , . , , , . , , . Moodle . DLE Moodle . , . . Moodle . , . , Moodle . , : , , ( Moodle), , . , Moodle . , , , : ( / , (), / ( ), , 5.2

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 42

( ), ( , / ). Moodle . : , , , Wiki, . DLE , , , , Adobe Acrobat . 6.1 ? , . : , , , , . . , . . 5. (Excel) , Moodle . 5.

6.2 Moodle . ( 6.). 6.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 43

- Moodle . , , , . , MP3 , Flash , Adobe Acrobat , . . , . , . 6.3 , ( 7.). . . Moodle . 7. , . Moodle (). . : Moodle -, Plain () , Markdown . 6.4 Moodle , HTML Moodle. , Java . , ( 8.). 8. HTML Moodle . , Moodle

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 44

WYSIWYG (What You See Is What You Get) . ( 9.). 9. Moodle : , , , ... 6.5 Moodle . . . . 10. Check Box Form Field (Excel) . 10. 6.6 . , . , . 11. (Excel) . 11. 6.7

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 45

. , . , . HTML . . . , , , . 12. (Excel) . 12. DLE /, . Moodle . (13.). 13. , , , : ( / , (), / ( ), , ( ), ( , / ). 7.1 , , . . , Moodle.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 46

, . ( 14.). 14. 7.2 . . . . . . , . . 7.3 . . . . , . .

7.4 . . , .

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 47

. , . , . . , . . , . , . , : , , , , . . ( 15.). 15. 7.5 Moodle . HTML . , , , , . , . Moodle . . : , , , , , , , . . ( 16.). 16.

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 48

7.6 Moodle , , . Moodle . . . : COLLES (Constructivist On-Line Learning Environment Survey) , , , ATTLS (Attitudes To Thinking and Learning Survey), . . ( 17.).

17.

7.2. Claroline 7.3. WEB CT 7.4. Joomla

ELEKTRONSKO UENJE

____________________ 49

Napomene Slika na naslovnoj strani: Slika brain