Dr Marijana Vidas-Bubanja

Elektronska plaćanja

Šta je plaćanje?

Prenos novca iz vlasništva jednog subjekta u vlasništvo drugog subjekta posredstvom finansijskih institucija (banke)Inicirana su nekim dužničko-poverilačkim (obligacionim) odnosom izmedju dva subjektaNastaje povodom razmene neke ekonomske vrednosti-najčešće robeTok plaćanja je suprotan toku robe

Prodavac Kupac

Roba

Novac

Funkcije banke

A) Osnovna funkcija –posredovanje-poslovi platnog prometa

A) Aktivni subjekti-inicijatori plaćanja po sopstvenim poslovima na pr. kupovina hartija od vrednosti

Razvoj tehnika plaćanjaGotovinsko plaćanjeBezgotovinsko plaćanje-ček, menicaŽiralno plaćanje- transfer sredstava sa jednog na drugi računPlatne kartice-prenos podataka sa kartice na obrazac se vrši mehaničkim putemElektronska plaćanja, prvo su bila žiro plaćanja, da bi se kasnije razvile platne kartice sa kojih se informacije prenose elektronskiElektronski novčani instrumenti-svi instrumenti kod kojih se vrednosti učitavaju elektronski kartice sa čipom, telebankarstvo, kućno bankarstvo

Podela plaćanja prema subjektima izmedju kojih se ono vršiMedjubankarska plaćanja-izmedju banaka

-ako su banke same inicijatori-sopstvena plaćanja-plaćanja za račun komitenata-platni prometPlaćanja velikih vrednosti

Privredna plaćanjaPlaćanja izmedju preduzeća zajedno sa maloprodajnim

plaćanjima (plaćanja izmedju gradjana i preduzeća) sačinjavaju plaćanja male vrednosti

Po broju operacija to su najznačajnija plaćanja u unutrašnjem platnom prometuInternet plaćanja –obavljaju se na Internetu

Tehnike spoljnotrgovinskog plaćanjaMaloprodajna plaćanja

Tehnike spoljnotrgovinskog plaćanja

Menjale su se tokom vremena:a) Banke su prvo koristile poštu kao kanal za

razmenu naloga za plaćanje (pitanje brzine, pouzdanost) Veća pouzdanost se obezbedjivala plaćanjem posebne tarife za poštanske usluge

b) Teleks-relativno brzo slanje naloga za naplatu i mnogo brže izvršenje. Poverljivost i zaštita podataka vezanih za plaćanje obezbedjivala se razmenom ključeva izmedju banaka. Ako se poklope ključevi kod naloga oni se izvršavaju.

c) telefaks-usavršeniji telekomunikacioni uredjaj; slanje dokumenta po principu skeniranja; nedostatci: loša rezolucija dokumenta, mogućnost prepravke i sl.

d) Elektronski transfer sredstava (electronic fund transfer-EFT) Prvo su korišćeni za bankarske transfere u zemlji, a zatim i za medjunarodna bankarska plaćanja

S.W.I.F.T (Society for Worlwide Interbank Financial Telecommunications)

Medjubankarska mreža osnovna 1973. godineOsnivači 239 banaka iz 15 zemaljaOperativna je postala 9. maja 1977. godine

Uključene su zemlje Evrope, Amerike, Azije, AfrikeMreža je sastavljena od niza manjih (regionalnih) centara tzv. S.W.I.F.T. Access Point

Članice mreže su bankeOvo je mreža zatvorenog karakteraPutem ove mreže se razmenjuju finansijska sredstvaMrežu koristi više od 7.000 finansijskih institucija iz 198 zemaljawww.swift.com

Poruke u S.W.I.F.T.-u su standardizovane

Poruke su klasifikovane po nameni u sledećih 9 kategorija:

1) Transferi za komitente2) Bankarski transferi3) Devizni i kreditno-depozitni odnosi4) Naplate5) Hartije od vrednosti6) Sindikalni poslovi (plemeniti metali)7) Dokumentari akreditiv8) Specijalni platni mehanizam9) Specijalne porukeOpšte poruke-

Svaka banka članica ima svoju S.W.I.F.T adresu

Struktura S.W.I.F.T. adrese

UBB YU BG X 201

Banka

Država

Lokacija

Logički krajnji kod

Filijala

Prednosti transfera sredstava putem S.W.I.F.T.-a

Vremenski rok uručenja poruke je 5 minuta za urgent poruke, odnosno 100 minuta za normalne porukeEfikasna kontrola prilikom emitovanja i uručenja porukaBezbednost pri prenosuInformacije o promeni stanja su ažurneAutomatizacija obrade naloga jer su poruke standardizovaneSmanjeni troškovi prenosa (uštede se kreću od 8,5 USD do 14 USD po poruci)

Za šta se sve S.W.I.F.T. koristi

Direktna plaćanja u realnom vremenu uz niz dodatnih uslugaZa klirinška plaćanja velikih vrednostiRazmena hartija od vrednosti (nebankarske finansijske institucije su dobile pristup S.W.I.F.T.-u 1987. godineEvropski sistem plaćanja TARGET koji povezuje centralne banke EU obavlja se putem S.W.I.F.T.-a

Nove tendencije

Prelazak sa specifičnih S.W.I.F.T. standarda na jedinstvene UN/EDIFACT standardeTestiranje sistema pod nazivom S.W.I.F.T. IIOd 1998. Godine S.W.I.F.T. planira uvodjenje Interneta kao komunikacionog kanala čime će se značajno smanjiti troškovi izgradnje mreže. Važno pitanje- izgradnja sigurnog Internet protokola (IP)

FEDI(Financial Electronic Data Interchange)

Komunikacija izmedju banke i komitentaZnači razmenu ne samo dokumenata već i platnih nalogaKomitenti elektronski upućuju naloge banci koja ih zatim elektronski izvršavaUbrzava se platni prometFEDI je operativan 24 časaZloupotreba se sprečava korišćenjem različitih sigurnosnih sistema

Osim plaćanja FEDI služi i za razmenu informacija: informacija o obavljenom plaćanju, o stanju na računu komitenta, o budućim poslovima i sl.Banke da bi komunicirale sa svojim komitentima imaju ugradjen FEDI srever –on prima i odašilje ne samo finansijske već i klasične EDI porukeFEDI serveri danas mogu primati i SWIFT poruke (ujednačavanje standarda)Zbog toga FEDI se može koristiti i za komunikaciju sa ostalim bankama i finansijskim institucijama

Firma 1 Firma 2

Banka 1 Banka 2

S.W.I.F.T. (EDI)

EDI/EFTFEDI

EDI

Medjubankarska plaćanja

Plaćanja izmedju banaka do kojih dolazi kada banka izvršava svoju posredničku ulogu u platnom prometu za račun svog komitenta-Medjubankarska plaćanja u spoljnoj trgovini-medjunarodna medjubankarska plaćanja- uglavnom se vrše po bruto ili direktnom sistemu plaćanja

Medjubankarska plaćanja u zemlji vrše se korišćenjem neto, ili klirinškog sistema plaćanjaPlaćanja koja banke vrše izmedju sebe (i centralne banke) nazivaju se plaćanja velikih vrednostiPlaćanja koja banke vrše za preduzeća i gradjane nazivaju se plaćanja malih vrednosti

Bruto sistem plaćanja

Ispravniji jer se svako plaćanje odmah realizujePrepreka-likvidnost banaka

Najsavremeniji sistem-sistem bruto poravnanja u realnom vremenuReal Time Gross Settlement –RTGSSvi nalozi se izvršavaju u toku istog dana, pa se stiče utisak da su plaćanja trenutna (u realnom vremenu)U ovom sistemu sva plaćanja su elektronska

Privreda RTGS sistem

SAD FEDWIRE

Švajcarska SIC (Swiss Interbank Clearing System)

Švedska RIX

Irska IRIS(Irish real Time Interbank Settlement System)

Evropska unija TARGET

FEDWIRE

Prvi bruto sistem plaćanjaRazvio se u SAD još ako telegrafski sistem-odatle naziv wire-žicaKoristi se za plaćanja izmedju komercijalnih banaka jer one imaju otvorene račune kod neke od banaka iz sistema federalnih rezervi (FED)Plaćanja su danas elektronskaU sistemu oko 13.000 komercijalnih banakaDnevna vrednost obavljenih plaćanja- 1.000 milijardi USD

TARGET

Platni sistem evropske monetarne unijeUveden je u cilju sprovodjenja jedinstvene monetarne politike i obezbedjenja efikasnog mehanizma za obavljanje medjunarodnih plaćanjaOperativan od januara 1999. godine sa početkom II faze monetarne unijeSistem se odnosi isključivo na EURO transakcijeZasnovan je na platnim sistemima RTGS zemalja članica EU i platnom sistemu Evropske centralne banke

Ovi platni sistemi se objedinjuju preko jedinstvene računarske i informatičke infrastrukture uz standardne procedureSWIFT merža kao provajder za TARGET nametnula se kao racionalno postojeće rešenje

Projekat TARGET se sastoji od 18 projekata

15 nacionalnih RTGS projekata pod kontrolom nacionalnih centralnih banakaInterlinking projekat pod kontrolom EMI i centralnih banaka zemalja EUProjekat platnog prometa Evropske centralne bankeProjekat Centra za testiranje TARGET projekta (Centar je osnovao EMI)

Sistem za neto plaćanja(netting system)

Transfer novca se vrši u iznosu nekompenzovanih plaćanja tzv. poravnanje (operacija poznata pod nazivom kretanje salda)Traži manje angažovanje sredstava i zbog toga se puno koristi u unutrašnjim platnim prometima zemaljaVećina netting sistema prelazi na S.W.I.F.T. mrežu kao kanal komunikacijeBudućnost-zemlje moraju težiti većoj likvidnosti i primeni RTGS sistema

Zemlja Netting sistem

Francuska SNP Systeme net Protege

Španija LCN –Local Currancy Netting System

Velika Britanija CGO (the UK’s gilts settlement system)

Klirinška kuća (clearing house)

Osim izmedju dve banke, kasnije je omogućeno obavljanje kliringa izmedju više banaka (multilateralna kompenzacija)Cilj-prebijanje većih suma novca, kretanje novca izmedju banaka svesti na najmanju moguću meruKomercijalne banke se udružuju i osnivaju specijalne finansijske institucije čije je funkcija organizacija kliringa izmedju banaka članicaKasnije i centralne banke u pojedinim zemljama osnivaju CH

Privreda Klirinške kuće

SAD CHIPS-Clearing House Inter-Bank Payment SystemACH –Automated Clearing House

V. Britanija CHAPS –Clearing House Automated Payment SystemB.A.C.S. Ltd. – Bankers Automated Clearing House

Nemačka EAF

Irska The Dublin Bankres’ Clearing

Španija SNCE

Belgija CEC

Poljska KIR –Krajowa Izba Rozlicenioma

Novinu predstavlja kliring na području više zemalja, u cilju medjunarodne trgovine, kao što radi CHIPSKliring je organizovan i na području EURA od strane Evropske organizacije klirinških kuća - European Clearing House -ECHO

Maloprodajna plaćanja

Odnos izmedju maloprodaje i banaka

Uslovljen je funkcionisanjem platnog prometaBanke su posrednici u plaćanima i to:

a) U plaćanjima izmedju maloprodaje i njenih dobavljača –malopdaja plaća preuzetu robu ispostavljanjem naloga za prenos sredstava sa svog računa na račun dobavljačaPrimena finansijskog EDI-ja (FEDI)

b) Naplata proizvoda koje maloprodaja proda potrošaču primenom EFT sistema (electronic fund transfer) sa mesta prodaje (point of sail)-EFTPOS/EPOSNa ovaj način se sredstva sa računa potrošača prenose na račun maloprodavca kod njegove poslovne banke

Instrumenti plaćanja u maloprodaji

A) GotovinaB) Čekovi-prvi instrument

bezgotovinskog plaćanjaOni predstavljaju hartiju od vrednosti

kojom trasant (potrošač) izdaje bezuslovan nalog trasatu (banci) da se na osnovu depozita isplati odredjena suma novca remitentu (trgovcu)

Plaćenjem čekovima uspostavljaju se sledeći odnosi:

Odnos izmedju banke i potrošača kao imaoca čekova o otvaranju i vodjenju tekućeg (čekovnog) računaOdnos izmedju banke i trgovca o prihvatanju čekova te banke i o obavezi banke da vrši isplatu po izdatim čekovimaOdnos izmedju potrošača (korisnika čeka) i trgovca (primaoca čeka) radi plaćanja za kupljenu robu i usluge

Čekovna garantna kartica ima za cilj da smanji zloupotrebeSadrži podatke o imaocu čeka i deponovan potpisČekovi se od falsifikovanja štite apliciranjem holograma

(Hologram predstavlja trodimezionalnu sliku na dvodimenzionalnoj podlozi)

C) Platna katicaNastaje evolucijom čekovne karticeNajviše se koriste u SAD gde 75%

stanovništva ima bar jednu karticu

Podela platnih kartica

A) Prema području primeneB) Prema sistemu plaćanja C) Prema tehnici koja se koristi u

naplatiD) Prema nameni kartica

Područje primene platne kartice

A) Opšte platne karticePrimaju se u većini maloprodajnih objekataJednu karticu može izdavati više banakaOformljena su udruženja opštih platnih kartica-Visa, Master Card, American Express, Diners Club

B) Posebne platne karticePrimaju samo odabrani maloprodajni

objektiTrgovac izdaje svoju platnu karticu uz

pomoć neke od komercijalnih banaka

WalL* Mart Card , M&S CardChase Manhatten Bank

Prema sistemu plaćanja karticama:

1) Kreditne kartice (credit cards)- vreme naplate i vreme plaćanja se razlikuju

Visa American Express2) Dugovne kartice (debit cards)-

podudarnost vremena plaćanja i naplate

Naš račun u banci se automatski zadužuje za iznos računa i iznos provizije

Primena: a)elektronski transfer sredstava sa mesta prodaje-EFTPOS

b) automatski bankarski šalteri-bankomati (Automated teller machines-ATM)

Diners3) Mešovite kartice mogu biti i

kreditne i dugovne

Prema tehnici koja se koristi u naplati kartice delimo na:

A) Platne kartice sa mehaničkim očitavanjem informacija pri naplati

Mašina otiskuje informacije na standardizovan papirni obrazac koji se zatim šalje na naplatu

B) Platne kartice sa elektronskim očitavanjem informacija (elektronske kartice)

Prenos informacija sa kartice u memoriju računara trgovca za nekoliko trenutaka

Ako postoji veza on-line izmedju trgovca i banke plaćanje se odmah izvršava

Mogu biti:-kartice sa magnetnom trakom -podaci se

zapisuju na magnetne staze koje se nalaze na poledjini kartice

-kartice sa integrisanim kolom-(Integrated Circuit card -IC Card) odnosno čipom

Zbog velike količine informacija koje nose ove kartice se nazivaju (pametne) kartice (Smart Cards)

Podaci se sa kartice očitavaju pomoću računara i u njegovoj memoriji arhiviraju.

C) Kartice sa učitanim vrednostima- specijalna vrsta elektronskih kartica (Stored Value Cards)

Pri izradi kartice učita se vrednost koja se umanjuje pri korišćenju

Primena: javni gradski prevoz i telekomunikacije, plaćanja uz odgovarajuću zaštitu

Primenjuje se bezbednosni aplikacioni modul (Secure Application Module-SAM)

Za identifikaciju korisnika koristi se lični identifikacioni broj (PIN-Personal Identification Number)

Prema nameni kartice delimo na:

1) Kreditne kartice za kupovinu robe u maloprodaji

2) Putne kartice (Travelling and Entertainment Cards-T/E cards) kojima možemo podizati gotovinu ili kupovati u drugim zemljama

3) Garantne čekovne kartice (Cheque Guarantee Cards) služe za identifikaciju imaoca čeka pri plaćanju

4) EFT-POS kartice, odnosno dugovne kartice se koriste u sistemima direktne naplate sa mesta maloprodaje

5) Bankomat kartice (cashpoint cards/ATM cards) služe za podizanje gotovine u bankomatima. Novi evropski propisi predvidjaju da bankomati moraju primati sve vrste kartica

6) Poslovne kartice (business cards) su kartice koje obezbedjuju preduzeća svojim zaposlenima za plaćanje poslovnih troškova

Srbija kao tržište platnih kartica

Broj platnih kartica je porastao sa 400.000 2002. godine na 5,8 miliona izdatih platnih kartica u Srbiji 2010. godineSvaka druga izdata platna kartica je aktivnaU Srbiji se po svakoj kartici za godinu dana u proseku obavi 13 transakcijaU EU taj prosek iznosi 52 transakcije

EFTPOS+ dugovne platne kartice

Skeniranje proizvoda-daje deo informacija koji su relevantni za plaćanje – iznos plaćanja

Dugovna elektronska kartica – informacija o potrošaču, informacije o banci, informacije o računu) daje ove podatke uz unošenje PIN-a potrošača

Svi navedeni podaci uskladišteni su u memoriji računara maloprodavca i upućuju se putem elektonske mreže (najčešće FEDI) banci na realizaciju. U nalogu se navode podaci o računu maloprodavca na koji će biti položena sredstva.Najjednostavnija situacija-maloprodavac i potrošač imaju račun kod iste komercijalne bankeAko je maloprodavac u stalnoj vezi sa bankom (online) plaćanje se izvršava trenutno u momentu kupovine, ako je maloprodavac povremeno u kontaktu sa bankom (offline) u kontaktu se procesira više naloga

Bankomat-ATM mašine

Primena principa interoperabilnosti je doprinela da se sve više kartica koristi u ovim mašinama

Prvobitno su služili za rad sa gotovinom-izradjivane su posebne kartice ATM cards koje su korišćene za podizanje gotovine na bankomatima

Sada se bankomati koriste za zamenu valute, ulaganje sredstava i druge bankarske poslove

Prvobitno su bankomati radili u režimu off-line šaljući podatke o transakcijama grupno u odredjenim intervalimaSada većina bankomata radi u režimu on-line tako da se transakcije izvršavaju onda kada su i nastale

Prvobitno su za razne operacije postojali razni bankomati (uplata, isplata, štednja, konverzija, usitnjavanje novca)Sada se sve više primenjuju univerzalni bankomati koji obavljaju sve operacije primenom računara

Kako funkcioniše?

Klijent upotrebom dugovne kartice posredstvom banke čiji bankomat koristi kontaktira svoju matičnu banku i inicira transfer novcaMatična banka uplaćuje iznos na račun banke čiji bankomat klijent koristi + daje nalog za isplatu klijentu koji koristi bankomatOperacija traje par minutaUplata novca ide obrnutim smerom

Prednosti!Bankarsko poslovanje 24 sata dnevnoBolja usluga kljientimaSmanjenje troškova rada posebno u vreme kada su posete klijenata malePri promeni valute obezbedjuje se najbolji mogući kurs jer je zbog brzine obavljanja transakcije rizik promene kursa smanjenPri korišćenju bankomata banka naplaćuje provizijuKrajem 2010. godine u Srbiji je bilo instalirano 2.679 bankomata, a 60.607 trgovina je imalo terminale za plaćanje platnim karticama

Kućno bankarstvo (home banking)

Klijent koristi svoj kućni računar za kontak sa bankom i obavlja finansijske transakcijePrvobitno-tehnika je korišćena za kontrolu stanja računa, naručivanje čekova i slDanas-sa pojavom platnih kartica počelo se sa plaćanjima unošenjem broja kartice i PIN-a

Deo kućne opreme danas je i čitač karticaDalji razvoj unosi Internet-postaje osnovna

tehnika Internet plaćanja

Podela kućnog bankarstva

Prema principu korisćenja razlikuje se:

- Telefonsko bankarstvo- Kućno bankarstvo na bazi

Interneta (online bankarstvo)- Internet bankarstvo- Mobilno bankarstvo

Telefonsko bankarstvo

Javilo se još 70-tih godinaMogućnost plaćanja odredjenih računa posredstvom telefonaŠirenje usluga u ovom sistemu (uvod u račun, naručivanje čekova i sl)Dva moguća načina obavljanja transakcije: klijent stupa u telefonsku vezu sa službenikom banke i komitent stupa u vezu sa bankarskim računarom

Online bankarstvo

Razlika izmedju online i Internet bankarstvaOnline bankarstvo predstvalja obavljanje bankarskih transakcija direktnom vezom klijenta i banke uz pomoć specijalizovanog softveraSpektar uslugaOgraničenja

Internet bankarstvo

Obavljanje bankarskog poslovanja direktno iz kuće posredstvom InternetaNije potreban specijalizovan softverBanka brine o o održavanju sopstvenog hardverskog i softverskog sistema zaštiteMoguće je obavljanje online transakcijaSve što klijent treba da ima je pristup InternetuNiže provizije i do 30% u Internet bankarstvu

Načini na koje banka koristi Internet

Banka kao korisnik Interneta - svojim službenicima omogućava korišćenje Internet servisaPrezentacija banke na Internetu – nudi samo marketinške informacije o svojim servisimaServisi elektronskog bankarstva – banka pruža usluge iz elektronskog bankarstva, pristup bankarskim srevisima uz posredovanje Secure Gateway računaraBanka kao deo Internet e-commerce sistema – banke imaju nezaobilazno mesto u svim protokolima za elektronsko poslovanje na Internetu; Različiti modeli za procesiranje elektronskog novca

Tipovi finansijskih institucija

Brick and mortar

Brick and click

Virtualne banke

Mobilno bankarstvo

Proširenje elektronskog bankarstva sa kablovima povezanih računara na bežične računare – PDA (Personal Digital Assistant) i telekomunikacije pomoću mobilnih telefona.Predhodno potpisivanje pristupnice za ovakav servis na vašem mobilnom telefonuVeć 1999. godine 90% banaka u Evropi je imalo neku vrstu mobilnog bankarstva

Internet plaćanja

Internet trgovina je uslovila i razvoj plaćanja preko Interneta kako bi se što potpunije iskoristila ova globalna mrežaUglavnom su to maloprodajna plaćanjaMedjubankarska plaćanja još nisu počela da se obavljaju preko ove mreže zbog nesigurnosti kada su u pitanju plaćanja velikih iznosa (nova orijentacija S.W.I.F.T.-a)Razvijajau se posebni instrumenti Internet plaćanja

Instrumenti Internet plaćanja

Platne kartice za plaćanja na InternetuElektronski novčaniciElektronska (digitalna) gotovinaElektronski čekovi

Platne akrtice za plaćanja na Internetu (On-line payments credit cards)

Najčešće primenjivani platni instrumenti na InternetuPo izvršenoj kupovini trgovcu se šalju podaci sa platnih kartica kako bi on od banke emitenta naplatio iznos računaNajveći problem-sigurnostMnoge kompanije rade na izradi sigurnosnih protokola za plaćanje preko Interneta (na primer strateške alijanse Microsofta i Visa Internationl-a i SA Netscape-a i Verifona)SET (Secure Internet Protocol) jeste jedinstveni tehnološki protokol za sigurne elektronske transkacije. Koristi digitalne sretifikate za identifikaciju identiteta kupca i trgovca.

Koraci u upotrebi kreditnih kartica u online transakciji:

1. Kupac je izabrao proizvod i stavio u svoja kolica na Web-u2. Kada kupac želi da plati, kreira se sigurni tunel kroz Internet upotrebom SSL standarda-on osigurava prolazak informacija o kreditnoj kartici do trgovca3. Kada je dobio podatke sa kreditne kartice kupca trgovčev softver kontaktira klirinšku kuću posrednika

4. Klirinška kuća verifikuje račun i utvrdjuje stanje na računu zajedno sa bankom kupca koja je izdala karticu.5. Banka kupca uplaćuje potreban iznos na račun trgovca;6. Mesečno kupac dobija izveštaj o iznosima koje je utošio sa svog računa.

Firma Filijala Vrsta instrumenta

Primer

Master Card

MasterBanking

Platne kartice sa čipom

Visa int.

Visa Interactive

Platne kartice sa čipom

Next card

Mondex

Mondex.com

Memorisanje 5 valuta na katici

Elektronski novčanici (Electronic Wallet, Electronic Purse)

Su softveri koje potrošači koriste za plaćanja preko InternetaOvi softveri svojim programima vrše kreiranje elektronskih impulsa koji predstavljaju novac, softverom se šalju ti impulsi i u njemu se oni i čuvajuVelike kompanije se udružuju da bi proizvele softver (novčanik) koji podržava skladištenje više različitih elektronskih vrednostiCilj unifikacija standarda

Funkcije digitalnog novčanika:

Autentifikacija kupca upotrebom sertifikataČuva i transferiše vrednostiOsigurava proces plaćanja izmedju kupca i trgovca

Prednosti korišćenja digitalnog novčanika

Za kupca-vršite svoju

autentifikaciju-Snižava

transakcione troškove

Za trgovca-snižava transakcione

troškove-širi marketinške

mogućnosti

Za finansijskog posrednika

-ostvaruju maržu za realizaciju ovih transakcija

2 kategorije digitalnih novčanika

Client based DN-softver instaliraju i

kupci i trgovci-Gator.com Master

Card.comSredina 90-tih

Server based DN-Softversko rešenje se

prodaje finansijskim posrednicima, a oni to rešenje prodaju trgovcima direktno ili kao deo usluge

-Kupci ne moraju da instaliraju posebne softvere

-Više prihvaćen-Microsoft passport

uključuje korišćenje digitalnih sertifikata

Nerešena pitanja DN

Pitanje privatnostiKoji će standardi definisati digitalni novčanik

Elektronska (digitalna) gotovina – e-cash

Predstavlja elektronske impulse koji se kao sredstvo plaćanja razmenjuju izmedju učesnika elektronskih sistema plaćanja

Holandska firma Digi Cash je 1994. godine konstruisala softver kojim se mogu obavljati plaćanja putem Interneta

Prvo je samo Mark Tven Banka prihvatila ovaj program

Kasnije-Deutsche Bank Ag, Swiss NetPaz AG, Eunet... Više preduzeća pruža ovakve usluge.

Firma Instrument

Vrsta plaćanja

Digi Cash eCash Plaćanja i transferi malih vrednosti

Univ. Južne Kalifornije

Net Cash Plaćanja do 100 dolara

DEC Milicent Najsitnija plaćanja od nekoliko USD

Plaćanje elektronskom gotovinom se vrši u tri faze:

1. U prvoj fazi platilac polaže depozit kod emitentaOn taj depozit može položiti uplatom gotovine, korišćenjem platne kartice ili nalogom emitentu da sa njegovog računa izdvoji i blokira deo sredstava.

2. U drugoj fazi platilac koristi program emitenta da stvori elektronski fajl koji ima funkciju novca. On taj fajl šalje na e-mail adresu korisnika.

3. U trećoj fazi korisnik šalje taj fajl emitentu kojiprebacuje novac na njegov račun.

Platilac Korisnik

Emitent

1

2

3

Primer-plaćanje elektronskom gotovinom firme Digi Cash

1. KORAK: Potrošač prvo otvara račun kod banke koja radi sa DIGi Cash sistemom pritiskom na taster menija

2. KORAK: Potrošač daunloduje softver digitalnog novčanika na svoj računar

3. KORAK: Potrošač salje banci zahtev za digitalnom gotovinom, a ona mu je šalje u njegov novčanik (kriptovane i autentifikovane poruke)

4. KORAK: Kada ima gotovinu u svom novčaniku potrošač je može iskoristiti za plaćanje robe trgovcu koji prihvata ovakav sistem plaćanja

5. KORAK: Potrošač šalje gotovinu trgovcu6 KORAK : Trgovac transferiše digitalnu

gotovinu kupčevoj banci kako bi potvrdio da je taj iznos sa računa kupca potrošen

7 KORAK: Kupčeva banka poništava taj iznos digitalne gotovine kupcu, a na račun trgovca uplačuje potreban iznos novca

Previše komplikovan sistem i za kupca i za trgovcePioniri firme Digi Cash i First Virtual prestaju da nude svoje usluge u prvobitnoj formiPočev od 1998. godine javljaju se prvi sistemi plaćanja malih vrednosti u P2P trgovini kao što su PayPal (besplatni sistem za mikroplaćanja), Yahoo PayDirect (besplatni servis Yahoo-a) MoneyZip (Western Union besplatni sistem transfera novca)Ograničenja ovih sistem: traže posrednika, mogu ih koristiti ljudi sa e-mail adresama.

Elektronski čekovi (Electronic cheques)

Su elektronski platni instrumenti koji se putem specijalnih softvera ispisuju na računaru i preko raznih komunikacionih sredstava upućuju korisniku plaćanjaKoncepcijski se zasnivaju na klasičnim čekovima, ali imaju elektronski oblik i potpisuju se i indosiraju primenom digitalnog potpisaIndosment je tehnika prenošenja čekova u vlasništvo drugog lica i sastoji se od naredbe sa potpisom starog vlasnika

Prednosti elektronskih čekova

Popunjavaju se na sličan način kao i klasični čekoviMogu se koristiti i za plaćanje malih vrednosti jer ih sistem njihove kriptografije čini pogodnim za kliringLako se mogu upotrebljavati u EDI komunikaciji izmedju preduzećaMogu se više puta prenositi i upotrebljavati na javnim mrežama

Proces plaćanja čekom1 faza: Platilac dobija od emitenta (banke) kod koga ima otvoren račun softver i ovlašćenje za izdavanje čekova2 faza: Na osnovu softvera platilac piše ček za kupljenu robu i usluge i šalje ga korisniku plaćanjaFaza 3: Korisnik šalje ček emitemtu na autentifikaciju i naplatuFaza 4: Po izvršenoj autentifikaciji emitent obaveštava korisnika o ispravnosti Faza 5: Emitent vrši plaćanje preko banke korisnika za račun korisnikaFaza 6: Banka korisnika obaveštava svog komitenta da mu je račun odobren

Emitent Banka

Bankakorisnika

PlatilacKorisnik

1

2

3

4

5

6

Odnosi učesnika prilikom plaćanja elektronskim čekom

4

Firme koje organizuju plaćanje elektronskim čekovima

Net Cheque- je najpopularniji sistem elektronskih čekova Razvio ga je Univezitet Južne KalifornijePlaćanje se odvija preko Netcheque računovodstvenog serveraKorisnici ovog sistema mogu jedni drugima da plaćaju koristeći e-mail ili neku drugu mrežu

Firma Instrument

Plaćanja

Univerzitet Južne Kalifornije

NetCheque

Plaćanje bez ograničenja iznosa

BankNet E-Cheque Plaćanje za robu i usluge

Unifikacija rada

Konzorcijum za tehnologiju finansijskih usluga (FTSC) je angažovana na izgradnji unifikovanog čekovnog sistema na Internetu

Tendencije u Internet plaćanjima

Jedna od osnovnih tendencija u Internet plaćanjima je pojava nefinansijskih posrednika u plaćanjima i kašnjenje banaka u ulasku na ovaj deo tržišta.Razlog:velika tehnološka intenzivnost ovih novih aktivnosti, strah banaka od nesigurnosti Interneta za finansijsko posredovanje

Razne kompanije su krenule u proizvodnju svojih sistema za plaćanje na Interntu, što je rezultiralo pojavom mnogo nekompatibilnih softveraKod plaćanja je upravo važno da svi učesnici (platilac, trgovac,posrednik) imaju medjusobno kompatibilne softvere (softver istog proizvodjača)

Budućnost Internet plaćanja

-Olakšana primena platnih instrumenata

-Razvoj jedinstvenih standarda

-Bolja zaštita