UNIVERZITET U BEOGRADU

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD IZ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Tema: ELEKTRONSKO BANKARSTVO

PROFESOR:

BOIDAR RADENKOVI

MENTOR: NATAA MILORADOVI

STUDENT:

MARKO KOMNENOVI 145/04

BEOGRAD, 2007.

Sadraj:

31. UVOD

32. NASTANAK I RAZVOJ ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

83. ELEKTRONSKI NOVAC-NOVAC BUDUNOSTI

103.1 NOVAC KAO INFORMACIJA

113.2 DEFINICIJA I OSNOVNE ODLIKE ELEKTRONSKOG NOVCA

133.3 FAKTORI KOJI UTIU NA RAZVOJ ELEKTRONSKOG NOVCA

143.4 PRAVNI ASPEKT ELEKTRONSKOG NOVCA

142.4.1 PROBLEMI KORISNIKA ELEKTRONSKOG NOVCA

142.4.1.1 Problemi bankarske regulacije

153.4.1.2 Komercijalni problemi

163.4.2 PROBLEMI CENTRALNIH BANAKA I DRAVNI INTERESI

174. MOGUE EKONOMSKE POSLEDICE ELEKTRONSKOG BANKARSTVA I ELEKTRONSKOG NOVCA

184.1 POVEANA EFIKASNOST TRANSAKCIJA

194.2 PROBLEM OPOREZIVANJA

194.3 MAKROEKONOMSKI EFEKTI ELEKTRONSKOG NOVCA

194.4 EFEKAT NA DEVIZNE KURSEVE

204.5 EFEKAT NA NOVANU MASU

214.6 FINANSIJSKE KRIZE

234.7 CENTRALNE BANKE I ELEKTRONSKI NOVAC

244.8 UTICAJ KARTICA SA USKLADITENOM VREDNOU I ELEKTRONSKOG NOVCA NA MONETARNU POLITIKU

255. ZAKLJUAK

26Literatura:

1. UVOD

U poglavlju 2 je opisan nastanak i razvoj elektronskog bankarstva i to poev od izvrene prve transakcije sve do najnovijih oblika transakcija. Taj put vodi poev od telegrafa i prvog transfera novca, preko bankomata, softvera za line finansije, elektronskog plaanja, kreditnih/debitnih kartica, onlajn bankarstva, internet bankarstva, inteligentnih (smart) kartica , sistema digitalnog novca, mikroplaanja, mobilnog bankarstva. Naglaen je i nastanak radne grupe u Sjedinjenim Dravama (1968. god.) za unapreenje razmene bez papira (SCOPE Special Committee on Paperless Entries) , kao i projekat elektronskog monetarnog sistema (Electronic Monetary System EMS), sa ciljem da se stvori krajnje fleksibilan i bezbedan platni sistem.

U poglavlju 3 je opisan elektronski novac kao novac budunosti. Elektronski novac ne poznaje granice. U odnosu na papirni novac ima velike prednosi poput prenosivosti, autorizacije, uvanja, kamate, lakoe praenja... Naznaen je konflikt izmeu konsolidacije i dezintermedijacije (tj. uklanjanja posrednika, kao to su banke, iz finansijskih transakcija), kao i konkurentnost izmeu banaka i softverskih firmi kao to su Microsoft i Intuit sa posebnim naglaskom da softver postaje osnova svega.

U poglavlju 3.1 opisan je novac kao informacija tj. ukoliko je novac validan i ukoliko iza njega stoji drava on u transakcijama predstavlja samo informaciju, jer je novac obaveza da se plati ili da se isporui roba i usluge i ako podaci na konkretnoj obligaciji potiu iz pouzdanih i optepriznatih izvora, transakcije e se odvijati samo na bazi informacije.

U poglavlju 3.2 opisana je definicija i osnovne odlike elektronskog novca, mogunost korienja za on-line kupovinu i mogunost plaanja na malo.

U poglavlju 3.3 opisana su faktori koji utiu na razvoj elektronskog novca i naglaeno je da e to prevashodno zavisiti od motivacije emitenata, potroaa i trgovaca da se njime koriste.

U poglavlju 3.4 opisan je pravni aspekt uvoenja elektronskog bankarstva i naznaeni su problemi poput bankarske regulacije i komercijalni problemi. Pored toga opisani su problemi centralnih banaka i dravni interesi.

U poglavlju 4 su opisane mogue ekonomske posledice elektronskog bankarstva i elektronskog novca, a to su: poveana efikasnost transakcija, problemi oporezivanja, efekat na devizne kurseve, efekat na novanu masu, uticaj kartica sa uskladitenom vrednou i elektronskog novca na monetarnu politiku.

2. NASTANAK I RAZVOJ ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

Nasuprot optem uverenju, elektronske transakcije nisu nikakva novost. Prvi elektronski transfer novca izvren je jo davne 1860. godine. Transfer je izvrila firma Western Union iz SAD-a, uz pomo telegrafa. Kasnije je telegrafski transfer novca postao uobiajen. Jedan od najveih platnih i obraunskih sistema dananjice, ameriki Fedvajer (Fedwire), zapoeo je sa radom 1918. godine, kao servis za telegrafski transfer novca pri Sistemu federalnih rezervi SAD-a.

Elektronske transakcije mogu se podeliti na analogne i digitalne. Transfer novca putem telegrafa je elektronska transakcija, ali elektronska transakcija analognog tipa. Digitalne elektronske transakcije vezane su, meutim, za pojavu elektronskih digitalnih raunara. Primena savremenih elektronskih digitalnih raunara u oblasti bankarstva omoguila je pojavu elektronskih transakcija digitalnog tipa. Razvoj elektronskog bankarstva u dananjem smislu rei zapoeo je krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina dvadesetog veka.

Sredinom ezdesetih godina dvadesetog veka u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama broj transakcija u bankarstvu narastao je do nesluenih razmera. Primena tradicionalnih metoda obrade transakcija, jednostavno, vie nije bila mogua, a problem je narastao do te mere da je pretio ugroavanjem stabilnosti itavog finansijskog sistema. Vlade Velike Britanije i Sjedinjenih Drava su, krajem ezdesetih godina, preduzele mere za automatizaciju sitnijih transakcija u bankarstvu, pogotovo onih koje su repetitivnog karaktera. Na bazi ideje, do koje su vodee britanske banke dole nekoliko godina ranije, u Sjedinjenim Dravama je 1968. godine formirana radna grupa za unapreenje razmene bez papira (SCOPE Special Committee on Paperless Entries), koja je funkcionisala pri Banci federalnih rezervi u San Francisku. elja je bila da se stvori jeftin, pouzdan elektronski platni sistem, kao alternativa ekovima. Plan je bio jednostavan: pretvaranje periodinih sitnih plaanja ekovima (kao to su zarade i premije osiguranja) u posebno oblikovanu platnu evidenciju koja e moi da se ita uz pomo raunara. Rezultat ovih napora bila je prva automatska klirinka banka (ACH Automated Clearing House), koja je poela sa radom 1972. godine.

Kao reakcija na poveanu tranju za meunarodnim obraunom transakcija valutama i vrednosnim papirima, razvijeni su elektronski platni sistemi za plaanja na veliko. U oblasti meubankarskog izvetavanja trenutno dominira SWIFT , koji je osnovan 1973. godine u Briselu. SWIFT je u vlasnitvu njegovih lanica, tj. konzorcijuma koji se sastoji od preko 2200 banaka.

Prema podacima UNCTADa, trokovi papira i ostalih sloenih formalnosti u vezi s tokovima trgovine izvan granica zemalja dostiu i do 10 procenata od konane vrednosti proizvoda. Jedna tipina trgovinska transakcija moe obuhvatiti nekoliko razliitih strana i razliitih dokumenata, a svi oni moraju da se provere, prenesu, ponovo unesu u razliite informacione sisteme, obrade i uskladite. Prema procenama UNCTADa, nepotrebni transakcioni trokovi iznose preko 400 milijardi dolara godinje, a oni se mogu smanjiti za 25 i vie procenata putem skraivanja procedura i razvoja trgovine bez papira. U centru ovakvih promena nalazie se automatizacija obrauna plaanja na malo.

Automatizacija transakcija u bankarstvu na malo dugo je odlagana zbog toga to je vrednost prosene transakcije relativno mala. Pre samo desetak godina cene neophodne opreme i infrastrukture za formiranje platnih sistema na malo bile su toliko visoke da bi trokovi za obradu jedne transakcije u novoformiranim sistemima bili vei od vrednosti same transakcije. Razvoj informacione i komunikacione tehnike i tehnologije, meutim, ve danas omoguava automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo uz prihvatljive trokove po jednoj transakciji. Za tehnologizaciju bankarstva na malo, dakle, od kljunog su znaaja trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji: upotreba javnih raunarskih mrea (pre svega Interneta), kao i razvoj i primena metoda kriptografije. Trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, kao to je smanjenje trokova raunarske obrade podataka, razvoj digitalne beine komunikacije, standardizacija i sl., utiu na smanjenje cena raunarske i komunikacione opreme, ime se smanjuju trokovi po jednoj transakciji u bankarstvu na malo.

Nova revolucija u oblasti tehnologizacije bankarstva na malo, meutim, bazirana je na ideji da se za automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo ne formira nova infrastruktura, ve da se iskoristi postojea infrastruktura javnih raunarskih mrea, pre svega Interneta. Internet spada u javne, tj. otvorene mree, kojima svako ima neogranien pristup. Upotreba Interneta za automatizaciju transakcija plaanja na malo povoljna je zbog niskih trokova po jednoj transakciji. Veliki problem, meutim, predstavlja nedovoljna bezbednost transakcija koje se obavljaju preko Interneta. Zbog toga korienje kriptografije predstavlja veoma vanu sigurnosnu meru prilikom dizajniranja platnih sistema i protokola.

Elektronsko bankarstvo predstavlja pokuaj spajanja vie razliitih tehnologija, od kojih se svaka razvija u drugom smeru i na drugaiji nain. Prvi korak ka elektronskom bankarstvu bili su bankomati (Automated Teller Machines ATMs). Mada gotovinska plaanja predstavljaju direktnu suprotnost elektronskom nainu plaanja, automatizacija isporuke gotovine izvrena je uvoenjem velikog broja bankomata. Pored podizanja gotovine, bankomati omoguavaju i polaganje depozita, transfer sredstava na druge raune, plaanje sa drugih rauna i sl.

U nizu novina koje su uslovile razvoj elektronskog bankarstva posebno mesto zauzima softver za line finansije. To je softver koji omoguava ljudima da, uz pomo personalnog raunara, vode brigu o svom novcu. Softver ove vrste nije nov prve verzije programa za line finansije pojavile su se jo 1983. Te godine je Skot Kuk, sada direktor kompanije Intuit, napisao program pod nazivom Quicken. Program je doiveo veliki uspeh, pa je brzo dobio konkurenciju u vidu drugih programa, od kojih se u zadnje vreme istie program Money kompanije Microsoft. Performanse ovih proizvoda su danas prilino ujednaene.

Jedna od kljunih komponenti elektronskog bankarstva je elektronsko plaanje. U tradicionalnom sistemu plaanja na malo postoji nekoliko sistema za elektronski transfer novca (EFT) koji se danas koriste, a koji, pored bankomata, obuhvataju kreditne/debitne kartice i PointOfSale (POS) sisteme (sistemi za elektronski transfer novca na mestu prodaje).

Kreditne kartice mogu se koristiti i za on-lajn transakcije. Meutim, zbog injenice da je Internet otvorena mrea i da neka trea strana moe da otkrije i zloupotrebi broj kreditne kartice, razvija se itav niz konkurentskih protokola i metoda koje garantuju bezbednost transakcija. U tu svrhu razvijeni su sistemi za bezbedne onlajn transakcije putem kreditnih kartica. Trenutno su dva sistema za plaanje potpuno funkcionalna (First Virtual i CyberCash), a u razvoju je SET protokol, zajedniki poduhvat firmi MasterCard i Visa.

Nove tehnologije elektronskog novca obuhvataju itav niz pristupa u kojima je monetarna vrednost, u formi elektronskih signala, smetena bilo na plastinu karticu (sistemi kartica sa uskladitenom vrednou) ili na fiksni disk u raunaru (sistemi digitalnog novca). Kartice sa uskladitenom vrednou trenutno obuhvataju dve bazine tehnologije: (a) kartice sa uskladitenom vrednou na magnetnoj traci (tzv. kartice sa magnetnom pistom) i (b) kartice sa uskladitenom vrednou na mikroipu (tzv. inteligentne ili smart kartice).

Sledei znaajan korak u razvoju elektronskog bankarstva nainjen je promocijom onlajn bankarstva. Onlajn (kuno, PC) bankarstvo predstavlja kombinaciju karakteristika programa za line finansije i elektronskog plaanja rauna. Uprkos velikoj promociji onlajn bankarstva od strane vodeih imena u bankarstvu (npr. Wells Fargo), koja traje ve itavu dekadu, potroai su pokazivali malu zainteresovanost za stvarno korienje svojih personalnih raunara u bankarstvu. Danas se stvari, napokon, menjaju. Sve bri razvoj onlajn bankarstva rezultat je ruenja barijera (bezbednost, jednostavnost upotrebe, korisnost i cena) koje su ometale njegovo ire prihvatanje.

Prirodni naslednik onlajn bankarstva je Internet bankarstvo. Platni sistemi i transakcioni mehanizmi danas naprosto ne mogu da zaobiu Internet, koji se polako proima kroz sve ljudske aktivnosti. Veina banaka u SAD smatra Internet glavnim trendom, koji zahteva strategijski odgovor. Procenjuje se da banke koje nude Internet bankarstvo ve danas poseduju 40 procenata depozitne baze u SAD. Postoje dva kljuna razloga zbog kojih su banke zainteresovane za Internet bankarstvo: 1) korisnici Interneta su uglavnom mlai ljudi sa veim stepenom obrazovanja i veim prihodima od prosenog klijenta; 2) Internet je veoma efikasan i jeftin distribucioni kanal.

Meu novim instrumentima i transakcionim mehanizmima na Internetu tri su posebno interesantna: inteligentne kartice, digitalni novac i mikro-transakcije.

Inteligentne (smart) kartice imaju veliki potencijal kao prenosni ureaji, kao nosioci tzv. AA (Anytime Anywhere) elektronskog bankarstva (nova, ira koncepcija elektronskog bankarstva). Najvea prednost inteligentne kartice jeste njena multifunkcionalnost, a njena prava vrednost je u kombinaciji njenih funkcija. Inteligentna kartica ima ugraen mikroip koji joj omoguava obavljanje niza razliitih funkcija. Ove kartice omoguavaju potroaima da potpuno odvojeno i bezbedno dre vei broj aplikacija na jednoj jedinoj kartici. Danas su na raspolaganju brojne aplikacije za inteligentne kartice, pa tako jedna jedina inteligentna kartica moe da slui kao kreditna kartica, debitna kartica, novanik za uskladitenje elektronskog novca, lina karta, vozaka dozvola,zdravstvena knjiica

Sistemi digitalnog novca bazirani su na digitalnim novanicama koje su, u vidu digitalnih signala, smetene na fiksni disk u raunaru ili na mikroip implementiran u plastinu karticu. Proces plaanja odvija se preko Interneta, a moe biti onlajn (online) i oflajn (offline). Trenutno na Internetu postoji nekoliko sistema zasnovanih na digitalnom novcu. Najpoznatiji onlajn sistemi su ECash firme DigiCash; i NetCash, sistem koji je razvijen na Univerzitetu june Kalifornije. Najpoznatiji oflajn sistemi su Mondex i VisaCash. Od svih sistema digitalnog novca Mondex je, po svojim karakterisikama, najpribliniji realnom novcu.

Mikroplaanja (pa ak i pikoplaanja) su termini koji se sve ee uju na Internetu. Mikroplaanja su elektronska plaanja male vrednosti (od nekoliko dolara do nekoliko centi, pa i manje), koja su specijalno dizajnirana za elektronsku trgovinu na Internetu, pre svega za trgovinu nematerijalnim dobrima. Mikroplaanja sada ine graninu oblast elektronskog plaanja i predmet su interesovanja i rasprava meu protagonistima i analitiarima elektronske trgovine. Ova oblast je predmet ubrzanog istraivanja i razvoja mada je, do sada, izgraen samo mali broj funkcionalnih sistema. Najpoznatiji meu njima su Millicent (sistem koji je razvila Digital Equipment Corporation), CyberCoin (firme CyberCash) i NetBill (sistem razvijen na Carnegie Mellon univerzitetu).

Najnoviji trend u elektronskom bankarstvu je tzv. mobilno bankarstvo. Mobilno bankarstvo omoguava izvravanje transakcija putem prenosnih raunara, digitalnih linih organizatora i mobilnih telefona. Najnovija generacija mobilnih telefona poseduje mogunost povezivanja na Internet, to znai da korisnik moe pristupiti svojoj finansijskoj instituciji pomou mobilnog telefona i izvriti eljene transakcije. Karakteristino je da u oblasti mobilnog bankarstva skandinavske zemlje i Holandija trenutno daleko prednjae u odnosu na Veliku Britaniju i Nemaku. Prognozira se da e mobilno bankarstvo doiveti ak i snaniju ekspanziju od Internet bankarstva u narednih tri do pet godina, s obzirom na to da broj korisnika mobilnih telefona daleko prevazilazi broj korisnika Interneta.

Daleko najambiciozniji projekat u oblasti elektronskog bankarstva je projekat elektronskog monetarnog sistema (Electronic Monetary System EMS), koga je predstavio Sholom Rosen, rukovodilac sektora za nove tehnologije u Citibanku. Elektronski monetarni sistem je krajnje fleksibilan i bezbedan platni sistem. On predstavlja pokuaj izgradnje jednog sveobuhvatnog sistema elektronskog novca koji e zadovoljiti interese regulatornih vlasti, bankarskog sistema i tehnologije, koja se sve bre menja. Ovo je prvi sistem koji e podrati, na bezbedan nain, plaanja elektronskim novcem kako za klijente na malo tako i za klijente na veliko. EMS novanice mogu se, na zahtev, kreirati u ma kojoj valuti. Svaka novanica sadri potpuni trag za reviziju. Zbog mogunosti zloupotrebe elektronskog novca, EMS je dizajniran tako da sadri tri osnovna principa bezbednosti: prevenciju, detekciju i lokalizaciju. EMS obezbeuje infrastrukturu za aplikacije kao to su: plaanja na malo na mestu prodaje/usluge, elektronska plaanja izmeu korporacija, meubankarska plaanja i devizna plaanja. Ova tehnologija se, takoe, protee daleko izvan pukog bezbednog trasfera novca. Dodatna tehnologija razreava potrebe za obradu i bezbednost transakcija u vezi s trgovinom preko otvorenih mrea. Jedan od osnovnih rizika prilikom poslovanja preko otvorenih mrea jeste rizik od prekida transakcije. Zbog toga je, u okviru EMSa, dizajnirana jedna pratea tehnologija, pod nazivom Trusted Agent (agent od poverenja), koja e garantovati plaanje i isporuku elektronske robe i usluga preko otvorenih mrea. Mada su ciljevi EMSa ambiciozni, njegova implementacija e biti progresivna i vremenski programirana.3. ELEKTRONSKI NOVAC-NOVAC BUDUNOSTI

U novije vreme deavaju se velika strategijska pregrupisavanja u bankarskoj industriji. Nedavno je, na primer, Hju Mek Kol (Hugh McColl), predsednik Nations Banka, objavio spajanje ove banke sa Bank America iz Kalifornije. Ovo, meutim nije jedini takav sluaj. Nedavno su sklopljeni isto tako kolosalni finansijski poslovi za koje se, pre samo desetak godina, smatralo da su nemogui. Istoga dana kada je objavljeno spajanje Bank America i Nations Bank, predsednik Banc One, Don Mek Koj (John B. McCoy), koji je jednom izjavio da e u budunosti u bankarskoj industriji postojati samo petest velikih banaka, obelodanio je planove o spajanju njegove banke, sa First Chicago NBD Corp. Sve je ovo usledilo samo nedelju dana nakon objavljivanja planova osiguravajueg i brokerskog giganta, Travelers Group, da se povee sa Citicorpom, drugom po veliini bankom u Sjedinjenim Dravama. Slina pregrupisavanja poela su i u Evropi: setimo se ujedinjenja najveih vajcarskih banaka u United Bank of Switzerland. Odjednom je svet finansija, umesto gomile razbacanih delia, poeo da poprima oblik dinovske slagalice, a delovi se polako uklapaju jedan u drugi.

Sudar ovih finansijskih giganata ukazuje na mnogo dublju, sloeniju revoluciju. Uskoro nee postojati potreba za podelom linih finansija na gotovinu, uteevinu, kredite i sl. Sva sredstva bie grupisana na jednom zajednikom inteligentnom raunu, odakle e neprekidno krstariti mreama u potrazi za investicionim ansama irom sveta.

Pre mnogo godina postojalo je verovanje da zajedniki fondovi mogu potedeti investitore od nevolja prilikom izbora neke od stotina razliitih akcija. Danas, meutim, postoji preko 7.000 zajednikih fondova, skoro isto onoliko koliko postoji i akcija. Nova tehnologija zahteva velike promene. Po reima investicionog bankara Dejvida oua (David Shaw): itava finansijska industrija e verovatno biti okrenuta naglavake, sa kontrakcijom u odreenim oblastima i moguim direktnim bankrotstvima meu onim firmama koje su nesposobne da efikasno koriste tehnologiju.

U centru ovog novog sveta nalazi se konflikt izmeu konsolidacije i dezintermedijacije (tj. uklanjanja posrednika, kao to su banke, iz finansijskih transakcija). U taboru dezintermedijacije koga predvode sovtferske firme poput Majkrosofta (Microsoft) i Intuita (Intuit) veruju da e budunost pripadati kompanijama koje ovladaju tehnologijom nove ere, firmama koje pruaju investitorima maksimalnu kontrolu nad njihovim finansijama putem sofisticiranih proizvoda, koji balansiraju rizik i prinos. Suprotni tabor koga predvode Mek Kol i drugi tvrdi da budunost pripada ogromnim finansijskim institucijama koje e pakovati investicije i pruati investitorima usluge od kolevke pa do groba: od osiguranja, preko kredita za kupovinu automobila, do avio-karata.

Jedno je izvesno: banke dobijaju opasne konkurente u vidu softverskih firmi kao to su Microsoft i Intuit, a softver postaje osnova svega. Jedna od kljunih taaka u ovim megaposlovima jeste ideja da e inteligentni softver preoblikovati odnos izmeu banaka i klijenata. Preko inteligentnog softvera raunari u novoj Citigroup ili Bank America e pretraivati raune u potrazi za boljim nainom zarade, kako za raun klijenta tako i za raun banke, a banke e ovakvu efikasnost koristiti za ulazak u najprofitabilnije oblasti finansijskog sveta-investiciono bankarstvo, garantovanje akcija i osiguranje.

Ideja koja je u osnovi ove revolucije, jeste da su tehnologija i finansije postali jedno te isto. Po reima Viljema Niskanena (William Niskanen), predsednika CATO instituta iz Vaingtona, ,,razlika izmeu softvera i novca nestaje.

Razmotrimo sada elektronski novac. Ideja je sasvim jednostavna: umesto da smetamo vrednost na papir, moemo da je upakujemo u jedan niz cifara koji je mnogo prenosiviji i (to je jo znaajnije) mnogo inteligentniji od papirnog novca. ta podrazumevamo pod pojmom inteligentni novac? S obzirom na karakteristike elektronskog novca, on se moe kontrolisati mnogo preciznije od papirnog novca. Kod elektronskog novca postoji mogunost autorizacije i praenja transakcija, tako da tradicionalne banke mogu da postanu suvine.

Inteligentni, digitalni novac moe takoe da razrei i neke druge probleme papirnog novca. Ako izgubite digitalni novac, na primer, moi ete momentalno da ga zamenite nareujui vaem raunaru da poniti nestale elektronske novanice i da ih zameni novim. Pored toga, za razliku od papirnog novca koji prestaje da donosi kamatu u momentu kada ga podignete sa rauna, elektronski novac moe da donosi kamatu sve do trenutka kada ga potroite.

Ovaj fenomen u vezi s kamatom moda zvui jednostavno, ali on predstavlja vezu sa jednom drugom revolucijom u finansijama ukidanjem dravnog monopola nad novcem. Na primer, ako je neka mala banka u Luksemburgu spremna da plati veu kamatu na va elektronski novac, vi svakako neete imati nita protiv. Sve dok su elektronske novanice ove banke opteprihvaene ne postoji razlog da se drite dravnoemitovanih novanica. Dravni novac e jo uvek postojati, ali postojae i brojne druge valute, od kojih je svaka namenjena specifinim potrebama i krajnje konvertibilna i zamenljiva. Najbolji novac e, ukratko, biti ,,najinteligentniji novac.

Po reima Hauarda Grinspena (Howard Greenspan), predsednika Heraclitus Corp., konsultanstke firme iz Toronta, u elektronskom gradu preduzet je krajnji korak u evoluciji novca. Novac se demonetizuje. Novac se eliminie. Ipak, i pored svih prednosti, elektronskom novcu predstoji trnovit put do ireg prihvatanja. Prema procenama firme Fidelity Investments danas se izmeu 40% i 50% transakcija obavlja putem ekova i gotovine. Taj procenat opada, ali vrlo sporo. Jo uvek ima puno ljudi kojima je i papirni novac dovoljno dobar.

Mnogi smatraju da je najbolja stvar u vezi s elektronskim novcem ta to on moe lako da se prati, ime e se konano raistiti sa itavom kategorijom kriminala baziranog na papirnom novcu. Osniva firme DigiCash, Dejvid aum (David Chaum), kae da je papirni novac izvor svih zala. On tvrdi da e mogunost praenja elektronskog novca znaiti kraj za izvesne vrste kriminala: Da li bi kidnaper primio otkup u vidu eka? Jednom kada se izgradi infrastruktura digitalnog novca, inkrementalni trokovi zamene papirnog novca su mali. A drutvena korist moe biti zapanjujua.

aum, meutim, podrazumeva da e elektronske transakcije biti praene to je jo uvek predmet brojnih rasprava u teoriji elektronskih finansija. Jedna grupa teoretiara, predvoena aumom, smatra da elektronski novac treba da bude jednosmerno anoniman, tako da ljudi koji vre transfer novca mogu uvek da vide gde on odlazi, dok ljudi koji primaju novac ne bi znali odakle on dolazi. Ovakav jednosmerni transfer reava neke probleme papirnog novca, poto je lake pratiti gde se novac troi i zato.

Elektronski novac, takoe, moe da bude dvosmerno anoniman zbog toga e biti nemogue pratiti ga, to e predstavljati pravi raj za organizovani meunarodni kriminal.

Elektronski novac ne poznaje granice. Revolucija u oblasti elektronskog novca prilino olakava izvesne oblike evazije poreza. Ove inovacije ak dovode u pitanje i ulogu centralnih banaka kao arbitara nacionalne novane mase. Ako ovakve inovacije postanu opteprihvaene, javnost nee vie morati da se oslanja na centralne banke kao direktne izvore medijuma razmene. Ovo je pogotovo uoljivo u sluaju elektronskog novca.

3.1 NOVAC KAO INFORMACIJA

,,U ne tako dalekoj prolosti novac je smatran neim fizikim, materijalnim, poput papira ili plemenitog metala. Mogli ste napuniti depove novcem i nositi ga unaokolo, ali to je bilo rizino. Najbolje je bilo skloniti ga na sigurno mesto dok se ne ukae potreba da ga potroite ... Problem sa skladitenjem novca vekovima je bio taj da novac, u stvari, nema nikakvu funkciju ako ne cirkulie. Vrednost - realna ili imaginarna - i cirkulacija su blisko meusobno povezane i od vitalnog su znaaja za sutinu novca.

Novac je mnogo vie od komadia metala ili ukraenog arenog papira. On predstavlja jedinicu vrednosti iza koje stoji optepriznati autoritet, obino nacionalna vlada. Meutim, novac i kupone mogu emitovati manji dravni entiteti i korporacije razliite veliine i reputacije. Banke mogu i same biti autoritet u sluaju blagajnikih ekova i drugih instrumenata. A postoje jo tri poznata izuzetka: Express, Visa i MasterCard. Ovi entiteti emituju putnike ekove, ali u veini sluajeva njihov prijem funkcionie isto tako dobro kao i kod bilo koje fizike novanice ili novia.

Koncept putnikog eka pomogao je pri daljoj razradi koncepta novca. Putniki ek je samo komad papira, ali iza njega stoji obaveza za isplatu realnog novca koga definie vlada ili ekvivalentni organ uvek kada donosilac eka to zatrai. ekovni raun je slian: obaveza za isplatu ,,realnog novca uvek kada vlasnik rauna to zahteva.

U kakvoj je ovo vezi sa kompjuterizovanim bankarstvom? Ideje o novcu evoluirale su sve do konanog shvatanja da je novac samo informacija. Naravno, novac je obaveza da se plati ili da se isporui roba i usluge, ali ako podaci na konkretnoj obligaciji potiu iz pouzdanih i optepriznatih izvora, transakcije e se odvijati samo na bazi informacije.

Kako globalna informaciona infrastruktura raste, neminovno je da e se novac njome kretati u nekom obliku i razmenjivati za robu i usluge. Do ovoga je ve dolo, u ogranienom obimu, na privatnim mreama, ali Internet ve ubrzava ova kretanja na novi i bezbedan nain. Avgusta 1995. godine raunovodstvena firma DeloitteTouche sprovela je anketu meu viim bankarskim rukovodiocima u Sjedinjenim Dravama da bi se ispitalo njihovo miljenje o moguem uticaju onlajn bankarstva na njihovo poslovanje. Ovi rukovodioci su zakljuili da e pedeset odsto bankarskih ogranaka u Sjedinjenim Dravama biti zatvoreno. Ovi ogranci korieni su za skladitenje gomila novanica i novia u tekim, osiguranim trezorima kako bi novac mogao odmah da se izda trgovcima ili vlasnicima rauna, kada oni to budu zahtevali. Ovi ogranci, kao i osoblje koje radi u njima, predstavljaju jedan od najveih trokova za jednu banku. ta se deava sa ovim ograncima ako se novac zaista definie samo kao informacija? Odgovor je oigledan: oni postaju suvini!

3.2 DEFINICIJA I OSNOVNE ODLIKE ELEKTRONSKOG NOVCA

Brojne inovacije koje se odigravaju u oblasti plaanja na malo poznate su pod nazivom

elektronski novac (emoney) ili digitalni novac (digital cash). Ove inovacije, koje se jo uvek nalaze u poetnoj fazi razvoja, imaju potencijal da ugroze dominantnu ulogu gotovog novca u oblasti plaanja na malo i da uine transakcije na malo mnogo lakim i jeftinijim za potroae i trgovce.

Elektronski novac predstavlja sistem koji omoguava nekoj osobi da plati robu ili usluge prenosei brojeve sa jednog raunara na drugi. Kao i serijski brojevi na pravim papirnim novanicama, brojevi elektronskog novca su unikatni. Svaki elektronski novac emituje neka banka i on predstavlja odreenu sumu stvarnog novca. Jedna od kljunih osobina elektronskog novca je ta da je, poput pravog novca, njegova upotreba potpuno anonimna. To jest, kada je kupac poslao neki iznos digitalnog novca trgovcu, ne postoji nain da se dobiju informacije o kupcu. Ovo je jedna od kljunih razlika izmeu sistema elektronskog novca i sistema baziranih na kreditnim karticama. Jo jedna kljuna razlika ogleda se u tome to primalac elektronskog novca moe ponovo njime da se koristi.

Elektronski novac se moe koristiti za onlajn kupovinu. Potroai koji su zainteresovani za kupovinu elektronskim novcem imaju poseban softver na svom raunaru koji im omoguava da podiu novac sa svog rauna u banci u svoj novanik na raunaru. Prilikom kupovine, oni razmenjuju ovako podignuti novac sa nekim trgovcem u zamenu za proizvode ili usluge koje ele da kupe. Banka koja prima depozite u elektronskom novcu, zatim, otkupljuje novac koji je trgovac dobio.

Mnoge kompanije nastoje da organizuju sisteme za plaanje putem elektronskog novca. U stvari, kako kau u CyberCashu, oni razvijaju sistem digitalnog novca. Meutim, jedina kompanija koja je, za sada, zaista plasirala proizvode bazirane na elektronskom novcu na trite je DigiCash. DigiCash, u stvari, ne prodaje proizvode bazirane na elektronskom novcu potroaima. Njihov model poslovanja elektronskim novcem sastoji se u tome da banke licenciraju njihovu tehnologiju.

Termin elektronski novac se esto koristi u irem smislu za oznaavanje itavog niza predloenih mehanizama za plaanje na malo. Proizvodi na bazi elektronskog novca definiu se kao proizvodi sa uskladitenom vrednou ili unapred plaeni proizvodi u kojima je evidencija o sredstvima ili vrednosti, koja je na raspolaganju nekom klijentu, smetena na nekom elektronskom ureaju koji klijent poseduje. Ovu elektronsku vrednost je kupio klijent (na isti nain kao to se mogu unapred uplatiti, tj. kupiti i neki drugi instrumenti, recimo putniki ek) i ona se smanjuje svaki put kada klijent koristi ovaj ureaj za kupovinu.

Nasuprot mnogim postojeim jednonamenskim karticama (poput onih koje prodaju telefonske kompanije), namera je da proizvodi na bazi elektronskog novca slue kao opte, vienamensko sredstvo plaanja. Zbog toga ira definicija elektronskog novca obuhvata unapred plaene kartice kao i unapred plaene softverske proizvode koji koriste raunarske mree, kao to je Internet, i koji se nazivaju ,,digitalnim novcem.

Ovako definisani elektronski novac razlikuje se od takozvanih pristupnih proizvoda (access products), tj. proizvoda koji omoguavaju klijentima da koriste elektronska sredstva komunikacije radi pristupa uslugama koje se, inae, mogu platiti i konvencionalno (na primer, upotreba standardnog personalnog raunara i raunarske mree, poput Interneta, za plaanje putem kreditne kartice ili za prenos instrukcija za transfer novca izmeu bankarskih rauna). Jedina nova karakteristika ovih pristupnih ema jeste metod komunikacije (upotreba raunarske mree umesto odlaska u banku).

U toku je razvoj razliitih modela elektronskog novca, a oni se znaajno razlikuju po svojim odlikama. Prvo, proizvodi na bazi elektronskog novca razlikuju se po svojoj tehnikoj implementaciji. Za skladitenje unapred uplaene vrednosti, modeli bazirani na karticama poseduju jedan specijalizovani i prenosni kompjuterski hardverski ureaj, obino mikroprocesorski ip ugraen u plastinu karticu, dok eme bazirane na softveru koriste specijalizovani softver instaliran na standardnom personalizovanom raunaru.

Drugo, institucionalna ureenja mogu da variraju. Obino e u okviru nekog modela baziranog na elektronskom novcu biti prisutna etiri tipa vrilaca usluga: (1) oni koji emituju elektronski novac, (2) mreni operatori, (3) dobavljai i specijalizovani hardver i softver, kao i (4) oni koji vre kliring transakcija elektronskim novcem. Sa gledita politike, najznaajniji vrioci usluga su oni koji emituju elektronski novac, zbog toga to elektronski novac predstavlja bilansnu pasivu ovih institucija. Nasuprot tome, mreni operatori i dobavljai obezbeuju samo tehnike usluge, dok su klirinke institucije obino banke ili specijalizovane kompanije u vlasnitvu banaka, koje pruaju usluge sline onima koje se pruaju u vezi s ostalim bezgotovinskim instrumentima. Obino postoji vie emitenata, ali u izvesnim sluajevima moe postojati samo jedan emitent, pri emu ostale institucije kupuju elektronsku vrednost od emitenta i prodaju je potroaima.

Tree, proizvodi se razlikuju po nainu na koji se vri transfer vrednosti. Neke modeli elektronskog novca omoguavaju direktan transfer elektronskih iznosa izmeu dva potroaa bez ikakvog posredovanja neke tree strane, recimo emitenta. Najei je sluaj, meutim, da su jedina dozvoljena plaanja ona koja vre potroai trgovcima, a trgovci, za uzvrat, moraju da deponuju uknjienu vrednost (na primer, na kraju radnog dana trgovac prebacuje ukupnu vrednost svojoj banci, koja zatim uveava saldo na njegovom raunu za pomenuti iznos).

U vezi sa prenosivou elektronskog novca znaajan je stepen u kome se transakcije evidentiraju. Veina modela registruje izvesne detalje o transakcijama izmeu klijenata i trgovaca u jednoj centralnoj bazi podataka, koja se onda moe nadgledati; neki, pak, modeli predviaju voenje samo ograniene, pa ak i nikakve evidencije o pojedinim transakcijama. U sluajevima kada su dozvoljene direktne transakcije izmeu potroaa, one mogu da se evidentiraju samo na potroaevom linom ureaju za skladitenje podataka, a mogu se centralizovano pratiti samo kada dati potroa kontaktira operatora datog sistema elektronskog novca (na primer, da bi ,,dopunio karticu novom vrednou).

Konano, u veini modela elektronskog novca koji su trenutno u razvoju ili testiranju, vrednost koja je uskladitena na ovim ureajima denominirana je samo nacionalnom valutom. Mogue je, meutim, da se plaanja obavljaju sa nekoliko razliitih nacionalnih valuta.

3.3 FAKTORI KOJI UTIU NA RAZVOJ ELEKTRONSKOG NOVCA

Brzina irenja elektronskog novca e zavisiti od motivacije emitenata, potroaa i trgovaca da se njime koriste. Potencijalni motivi za emitente obuhvataju prihode od provizija, koje se zaraunavaju potroaima i trgovcima, i prihode od investiranja vika sredstava. Pored toga, banke koje vre emisiju elektronskog novca imae utedu na trokovima zbog smanjenog rukovanja gotovinom (u meri u kojoj elektronski novac zamenjuje gotovinu). Oteavajuu okolnost mogu predstavljati trokovi prilagoavanja postojeoj ili oekivanoj buduoj regulaciji. Tranja potroaa za elektronskim novcem zavisie od odnosa ovih modela prema ostalim metodama plaanja u pogledu provizija (ukoliko ih ima) koje zaraunavaju emitenti, od sigurnosti i privatnosti elektronskog novca, lakoe kojom se ureaji za skladitenje i prenos elektronskog novca mogu koristiti i spremnosti trgovaca da primaju elektronski novac.

Spremnost trgovaca da primaju elektronski novac bie uslovljena veliinom provizija koje uzimaju emitenti ili operatori, trokovima terminala i smanjenjem trokova rukovanja gotovinom. to se tie potroaa i trgovaca, kljuni faktor bie njihova spremnost da usvoje novu tehnologiju. Veina posmatraa veruje da e irenje proizvoda na bazi elektronskog novca biti umereno u kratkom i srednjem roku ali da e, gledano na dui rok, ono biti mnogo ekstenzivnije.

S obzirom na njihovu potencijalnu upotrebu i rast, proizvodi bazirani na karticama bili su dizajnirani tako da olakaju plaanja u svakodnevnim transakcijama na malo pa e, prema tome, predstavljati bliski supstitut banknotama i kovanom novcu. Modeli bazirani na softveru koristili bi se za obavljanje plaanja sa distance preko raunarskih mrea, pre svega Interneta. Verovatno je da e one zameniti kako gotovinu, tako i (do izvesne mere) druge bezgotovinske instrumente plaanja, kao to su ekovi i nalozi za prenos.

Poto je elektronski novac bio uveden, uglavnom, kao zamena za gotovinske transakcije, mnogi modeli postavljaju relativno niska ogranienja u pogledu maksimalne vrednosti koju moe posedovati neki potroa. ak i kada ovakvo ogranienje ne postoji, izvesni faktori (kao to su sigurnost ovih modela i proputena kamata koja bi se dobila dranjem sredstava u drugim oblicima) i dalje e znaajno uticati na spremnost potroaa da dre velike zalihe elektronskog novca. Interesantno je i pitanje da li e postojati motivi za prelazak na proizvode bazirane na elektronskom novcu u zemljama koje se uglavnom oslanjaju na gotovinu kao sredstvo plaanja, kakav je sluaj u brojnim novonastalim trinim ekonomijama.

Prednosti koje donose proizvodi bazirani na elektronskom novcu mogu biti vee u ekonomijama zasnovanim na gotovini ako se ovi modeli koriste, pre svega, za sitne transakcije. Meutim, u ovom sluaju bi modeli bazirani na elektronskom novcu uticali prvenstveno na kovani novac i banknote sa malom denominacijom, pa bi, u celini, imali mali uticaj na ukupan iznos gotovine u opticaju. Pored toga, mada su trokovi raunarske obrade i komunikacija spektakularno opadali zadnjih godina, u mnogim novim trinim ekonomijama verovatno e biti vrlo skupo da se izgradi i funkcionalno osposobi infrastruktura potrebna za bezgotovinske platne sisteme na malo. Zemlje sa dobro razvijenom infrastrukturom za bezgotovinsko plaanje na malo mogu tu infrastrukturu koristiti i za transakcije kliringa elektronskog novca, dok e se ostale zemlje opredeliti za korienje infrastrukture koju obezbeuju dobro poznati operatori, poput meunarodnih organizacija za plaanje putem kreditnih kartica.

3.4 PRAVNI ASPEKT ELEKTRONSKOG NOVCA

Transakcije elektronskim novcem i sistemi elektronskog novca nameu brojna pitanja u vezi s njihovim pravnim tretmanom na osnovu trenutno vaeih zakona o bankarstvu. Neka od ovih pitanja su od primarne vanosti za one koji e koristiti elektronski novac- potroae i komercijalne krugove (emitenti, platni serveri, trgovci), dok su druga pitanja od primarnog znaaja za centralne banke, kreatore politike i ostale koji se bave monetarnom politikom, deviznim pitanjima i funkcionisanjem platnih sistema. Postoje, naravno, i pitanja koja su od podjednakog znaaja za sve.

Ovde emo se osvrnuti na zakonodavstvo Sjedinjenih Drava, koje je u ovom pogledu otilo najdalje.

2.4.1 PROBLEMI KORISNIKA ELEKTRONSKOG NOVCA

2.4.1.1 Problemi bankarske regulacije

Korisnici elektronskog novca su potroai, emitenti, operatori sistema i trgovci. U vezi s emitentima i njihovim pravnim tretmanom postoje odreena pitanja koja su od sutinskog znaaja. Jedno od osnovnih pitanja u vezi s pravnim tretmanom emitenata elektronskog novca jeste: Da li in emitovanja elektronskog novca od strane nekog entiteta koji nema dravnu licencu depozitne institucije znai da taj entitet treba da pribavi dravnu licencu, i da bude podloan pravnim zahtevima za kapitalizacijom, rezervama, osiguranjem depozita, finansijskim izvetavanjem, revizijom i ostalim pravnim zahtevima kojima su podlone finansijske institucije sa dravnom licencom? Da bi se odgovorilo na ovo pitanje, vano je prouiti funkcije koje obavlja neki emitent. Za emitenta koji emituje kartice sa uskladitenom vrednou nekom potroau, a potom uva sredstva primljena od potroaa koja e se, nakon to potroa upotrebi karticu, prebaciti i isporuiti nekoj treoj strani, moe se s pravom smatrati da je ukljuen u poslove bankarstva na osnovu relevantnih definicija ove fraze. Nasuprot ovome, neka trea strana koja ne uva ovakva sredstva verovatno se nee smatrati ukljuenom u poslove bankarstva. Od entiteta za kojeg se smatra da je ukljuen u poslove bankarstva zahtevae se da pribavi bankarsku licencu i da ispuni odgovarajue regulatorne zahteve.

Naredni problem odnosi se na osiguranje depozita kada banke ili drugi emitenti emituju elektronski novac, da li su iznosi koje one primaju od klijenata i uvaju radi plaanja obaveza po osnovu kartica sa uskladitenom vrednou (po svojoj prilici, na jednom grupnom raunu) depoziti koji su pokriveni depozitnim osiguranjem? Federalna korporacija za osiguranje depozita (FDIC) osigurava depozite banaka sa federalnom i dravnim licencama. Depozitno osiguranje FDICa pokriva depozite koji su definisani u federalnom Zakonu o osiguranju depozita. U najoptijem smislu rei, termin depozit, prema ovom zakonu, jeste neki neplaeni iznos novca ili njegov ekvivalent koji dri banka, a za koji je ona dala, ili se obavezala da d, odobrenje ekovnom ili drugom depozitnom raunu. Mada transakcije sa elektronskim novcem uglavnom ne podrazumevaju transfere na/sa individualnih depozitnih rauna klijenata (izuzev poetnog transfera koji je u vezi sa klijentovom kupovinom elektronskog novca), emitenti mogu drati sredstva za plaanje obaveza po osnovu kartica sa uskladitenom vrednou na grupnim raunima koje FDIC moe smatrati depozitima na osnovu svog diskrecionog prava.

3.4.1.2 Komercijalni problemi

Verovatno jedno od najbitnijih pitanja iz komercijalnog domena koje je u vezi sa sistemima elektronskog novca i upotrebom kartica sa uskladitenom vrednou jeste pitanje ko snosi rizik gubitka ili neovlaene upotrebe kartice sa uskladitenom vrednou?

Ako se vrednost koja je smetena na karticu sa uskladitenom vrednou smatra ekvivalentom novca, onda je verovatno da e rizik gubitka preuzeti vlasnik pomenute kartice (sem ukoliko se za karticu ne smatra da predstavlja odobravanje kredita). U sluaju neovlaene upotrebe kartice sa uskladitenom vrednou, prava i obaveze emitenta i potroaa e, u najveem, biti odreena ugovornim sporazumima koje oni zakljuuju, kao i uobiajenim pravnim principima.

Poto i kod elektronskog novca postoji mogunost falsifikovanja (istina, znatno manja nego to je to sluaj s papirnim novcem) problem je kako e se alocirati rizik falsifikovanog elektronskog novca i ko snosi ostale finansijske fizike elektronskog novca.

lanovi 3. i 4. Jedinstvenog komercijalnog zakonika Sjedinjenih Drava vrlo detaljno reguliu sve pojedinosti procesa naplate kod banaka, kao i mreu zakonskih odnosa koji se javljaju izmeu deponenta, bankeplatioca, osobe koja podnosi neki nalog za isplatu ili akcept i drugih strana. Ova detaljnost se smatra esencijalnom za postojanje jednog stabilnog, predvidljivog i verodostojnog bankarskog poslovanja.

Zbog injenice da se ugovorni, faktiki i pravni odnosi izmeu osoba i entiteta koje su ukljuene u razliite mehanizme elektronskog novca razlikuju u kljunim pojedinostima od onih u tradicionalnom bankarstvu, malo je verovatno da e odredbe Jedinstvenog komercijalnog zakonika pruiti valjane odgovore na pitanja poput onih postavljenih gore u kontekstu elektronskog novca.

3.4.2 PROBLEMI CENTRALNIH BANAKA I DRAVNI INTERESI

Pored problema s kojima se susreu korisnici elektronskog novca, postoje i izvesni problemi koji su od znaaja za centralnu banku, kreatore politike i ostale koji se bave monetarnom politikom, deviznim pitanjima i funkcionisanjem platnih sistema. Jedno od osnovnih pitanja u ovoj oblasti je: Da li su elektronski signali na karticama sa uskladitenom vrednou (ili na raunarskim diskovima, u sluaju digitalnog novca) zakonsko sredstvo plaanja ili novac (tj. da li oni oliavaju vrednost ili su samo sredstvo razmane)?

Kada potroai povlae novac sa svojih depozitnih rauna, oni primaju zakonsko sredstvo plaanja koje emituju Federalne rezerve i koje je pokriveno imovinom Federalnih rezervi u vidu amerikih dravnih vrednosnih papira. Nasuprot tome, elektronski novac nije pokriven vrednosnim papirima (kao to je to sluaj sa zakonskim sredstvom plaanja), nego emitentovim obeanjem da e potovati njegovu vrednost.

Ugovorne strane su slobodne da sklapaju ugovore zasnovane na sredstvu razmene koje one same biraju. Elektronski novac moe da predstavlja novac kao sredstvo razmene, ali ne bi predstavljao zakonsko sredstvo plaanja prema tekuoj definiciji.

Osim ovoga, razmatraju se eventualni problemi usled moguih transfera s kartice na karticu i anonimnih transakcija elektronskim novcem.

Centralne banke izrazile su zabrinutost da anonimne sisteme s kartice na karticu kao to je Mondex, mogu zloupotrebiti ljudi koji se bave falsifikovanjem i pranjem novca. Mnoge od karakteristika ovih sistema (ne ostavljaju potpune tragove za reviziju i omoguavaju transakcije izmeu dveju osoba) ne razlikuju se od transakcija realnim novcem. Pored toga, centralne banke su, izgleda, zabrinute zbog toga to je rizik od falsifikovanja i pranja novca vei kada je monetarna vrednost smetena na jednoj kartici ili elektronskom signalu umesto u torbi ili novaniku napunjenom papirnim novcem, tj. kada falsifikatori treba da falsifikuju samo elektronske signale umesto papirnog novca, ili treba samo da prenesu ifre izvan nacionalnih granica umesto da krijumare banknote.

tavie, postoji zabrinutost da je rizik unoenja falsifikovanog novca u sistem povean ako vlasnici kartica mogu da zaobiu proces kliringa i da prenose ili razmenjuju kupovnu mo direktno sa jedne kartice na drugu. Konano, postoji zabrinutost da sistemi elektronskog novca mogu ugroziti sadanje mehanizme za praenje deviznih transakcija.

to se tie ostalih moguih problema koje ove nove tehnologije donose cetralnim bankama i dravnim interesima, treba napomenuti da postoji zabrinutost da ako elektronski novac emituju nebankarski emitenti koji nisu podloni bankarskoj regulaciji, nadzoru, emama depozitnog osiguranja i ugovorima za zatitu potroaa, moe doi do bankrotstava ogromnih razmera koja mogu da narue poverenje javnosti u sisteme elektronskog novca i da ugroze sigurnost i stabilnost finansijskog sistema u celini.

4. MOGUE EKONOMSKE POSLEDICE ELEKTRONSKOG BANKARSTVA I ELEKTRONSKOG NOVCA

Sposobnost elektronskog novca da slobodno ,,struji preko dravnih granica (koja se naziva i transnacionalnou elektronskog novca) dodatno utie na koristi i eventualne probleme u vezi s elektronskim novcem, pa moe da ima znaajne meunarodne posledice.

Sa ekonomskog gledita, transnacionalnost je najznaajnija karakteristika elektronskog novca. Kada bi se elektronski novac ponaao poput tradicionalnih valuta, tj. kada bi cirkulisao samo u okviru nacionalnih granica i bio kontrolisan od strane centralnih monetarnih organa onda, verovatno, ne bi postojale neke ozbiljnije ekonomske posledice u vezi s njim. U tom sluaju, elektronski novac ne bi bio nita drugo do pogodniji metod za obavljanje transakcija, kao to su, recimo, kreditne kartice. Meutim, transnacionalnost elektronskog novca ima potencijal da prouzrokuje konflikt izmeu sajberspejsa i drava. Ako bi se se neki elektronski novac uspeno proirio na susedne drave, to bi moglo da dovede do ekonomskih sukoba izmeu drava.

Ekonomske posledice transakcija elektronskim novcem jo uvek nisu detaljno ispitane. Po nekima, jedna od znaajnih ekonomskih posledica elektronskog novca jeste slobodna emisija privatnih valuta od strane komercijalnih banaka i drugih firmi. Meutim, ako se podsetimo istorije novca, videemo da nije lako privatnoemitovanu valutu uiniti kredibilnom u oima javnosti. Sve dok postoji konkurencija meu bankama, neke od njih e morati da bankrotiraju. Nita nije poraznije po kredibilitet privatnoemitovanog novca od bankrotstva banke koja ga je emitovala.

Elektronski novac ne poznaje dravne granice. Njega ne kontrolie ni jedna centralna banka iz bilo koje drave. Nesluena efikasnost meunarodnih plaanja elektronskim novcem zaista moe poveati nestabilnost globalnog monetarnog sistema. Ova efikasnost, realno, moe dovesti do konflikta izmeu emitenata i korisnika elektronskog novca s jedne, i centralnih banaka pojedinih drava s druge strane.

4.1 POVEANA EFIKASNOST TRANSAKCIJA

Elektronski novac e uiniti transakcije efikasnijim na vie naina. Prvo, elektronski novac e uiniti transakcije jeftinijim zbog toga to su trokovi transfera elektronskog novca preko Interneta znatno manji od trokova transfera novca putem konvencionalnog bankarskog sistema. Da bi obavljale transfer novca na tradicionalni nain, konvencionalne banke moraju da imaju ogranke, slubenike, bankomate i specifine sisteme za elektronske transakcije. S obzirom na to da elektronski novac koristi ve postojeu mreu (Internet) i raunare svojih korisnika, trokovi transfera elektronskog novca mnogo su manji gotovo da ih i nema. Kod transakcija koje se obavljaju preko Interneta bankarske provizije jednake su nuli.

Drugo, zbog injenice da Internet ne poznaje politike granice, ne poznaje ih ni elektronski novac. Prema tome, trokovi transfera u okviru neke drave skoro su jednaki trokovima transfera izmeu razliitih zemalja. Trokovi meunarodnih transfera novca, koji su sada mnogo vei od trokova transfera novca unutar neke zemlje, bie dramatino smanjeni. Na primer, danas je potrebno vie od nedelju dana da bi se neka mala suma novca poslala nekoj stranoj banci. Meutim, kada bi ta strana banka prihvatala elektronski novac, ovaj rok bi bio dramatino skraen.

Tree, plaanja elektronskim novcem moe da koristi svako ko ima pristup Internetu i nekoj banci na Internetu. Plaanja putem kreditnih kartica ograniena su samo na ovlaene trgovine, odnosno na preduzea koja imaju tzv. status trgovca. Status trgovca nije lako stei, a to pogotovo vai za mala preduzea, koja emitenti kreditnih/debitnih kartica smatraju visokorizinim i vrlo su oprezni prilikom dodeljivanja statusa trgovca ovakvim preduzeima. Kod elektronskog novca, meutim, mogua su plaanja izmeu dve osobe. Zbog toga ak i najmanja preduzea mogu koristiti elektronski novac za sve vrste transakcija.

Posledica ovog efekta jeste pojava novih poslovnih mogunosti i ekspanzija ekonomske aktivnosti na Internetu. ak i mala preduzea moi e da trguju sa potroaima irom sveta. Multinacionalna mala preduzea postae nova dinamina snaga u lokalnim i regionalnim ekonomijama. Meutim, koristi e imati i velike firme. One e uvideti da je elektronski novac efikasniji za meunarodna plaanja, to e dovesti do jeftinijih i sofisticiranijih usluga za veinu klijenata.

4.2 PROBLEM OPOREZIVANJA

Elektronski novac moe da prouzrokuje izvesne probleme, delom i zbog toga to omoguava transakcije izvan nacionalnih granica. Zbog ovakvih transakcija moe se javiti problem oporezivanja transakcija na Internetu. Pretpostavimo da neki proizvoa softvera iz Nemake koristi servere u Sjedinjenim Dravama za prodaju svog softvera nekom klijentu iz Japana. Koje bi se poreske stope primenjivale u ovom sluaju? Koja zemlja bi trebalo da ubere ovaj porez? Konflikti oko meunarodnog oporezivanja elektronske trgovine, koji su do sada bili samo sporadini, vrlo brzo e se intenzivirati. U tom sluaju bie potrebno izgraditi jedan potpuno novi pogled na meunarodno oporezivanje. S obzirom na to da je elektronski novac nemogue pratiti, on ne ostavlja nikakvu evidenciju poreskim organima da prate transakcije, zbog ega e oporezivanje biti veoma oteano, ak i kada se izvri usklaivanje razliitih poreskih regulacija.

4.3 MAKROEKONOMSKI EFEKTI ELEKTRONSKOG NOVCA

Neki autori smatraju da je elektronski novac nezavisan od dravne regulacije zbog toga to ga emituju privatne firme, te da zbog toga on uiva neku vrstu monetarne slobode. Meutim, poto je teko poverovati u to da e javnost imati poverenja u privatnoemitovanu valutu, koja nije pod dravnom kontrolom, pretpostaviemo da je elektronski novac samo predstavnik realnog novca. Drugim reima, elektronski novac e se emitovati pod istim uslovima kao i realni novac i moi e u bilo koje vreme da se zameni za realni novac.

Preduslovi koji ine dravnoemitovani novac kredibilnim ne vae za privatnoemitovanu valutu. Dravnoemitovana valuta je zvanina valuta date zemlje i nju, uprkos njenoj vrednosti, koriste graani date zemlje. U okviru jedne zemlje postoji samo jedna zvanina valuta, za koju nema alternative. Ove pretpostavke ne vae za privatnoemitovanu valutu. Ako vrednost neke privatnoemitovane valute pone da opada, oni koji je koriste nastojae da je se to pre otarase. To e ubrzati deprecijaciju date valute i, u krajnjem sluaju, dovee do bankrotstva njenog emitenta. Ovakva nestabilnost odvratie javnost od upotrebe privatno-emitovane valute.

Ako je vrednost elektronskog novca potpuno jednaka vrednosti realnog novca, onda je elektronski novac konvertibilan u realni novac u bilo koje vreme. Da bi ovo bilo mogue, elektronski novac mora da bude kreiran (ili pokriven) od strane neke banke samo upotrebom realnog novca kao baze, kako bi se obezbedila njegova konvertibilnost.

4.4 EFEKAT NA DEVIZNE KURSEVE

Elektronski novac moe potencijalno da povea nestabilnost deviznih kurseva. S obzirom na nau pretpostavku da je elektronski novac predstavnik realne valute, mora postojati odreeni devizni kurs koji e za njega vaiti. Da bi to bilo mogue, mora postojati devizno trite u sajberspejsu. U realnom svetu samo odreeni ljudi, kao to su profesionalni dileri, bankari i trgovinske firme, mogu uestvovati na deviznim tritima. Nasuprot tome, u sajberspejsu e svi moi da uestvuju na ovom tritu, zbog toga to su provizije mnogo manje, a ljudi nisu vezani za nacionalne granice. Ovako masovno uee moe da prouzrokuje nestabilnost deviznih kurseva.

Na primer, elektronski dolar moe se razmenjivati za elektronski jen upotrebom realnog svetskog deviznog kursa kao osnove. Devizni kursevi u sajberspejsu i u realnom svetu trebalo bi da budu jednaki. Ako to nije sluaj, arbitrane transakcije bi odmah izjednaile virtuelni i realni devizni kurs.

Meutim, razlike izmeu virtuelnih i realnih deviznih trita e postojati. Prvo, provizije za razmenu jedne elektronske valute za drugu elektronsku valutu trebalo bi da budu nie od provizija za razmenu realnog novca, s obzirom na to da je razmena elektronskog novca isto elektronska aktivnost. U realnom svetu razlika izmeu prodajnog i kupovnog kursa iznosi oko 2 procenta za prosenog klijenta. Ovakvi kursevi odraavaju trokove skladitenja realnih novanica u raznim valutama, trokove odravanja ogranaka koji e uvati ove valute i trokove osoblja zaposlenog u tim ograncima. Veina ovih trokova bie eliminisana kod elektronskog novca. Prema tome, provizija za razmenu elektronskog novca treba da bude vrlo mala. Ovakvo smanjenje provizija za razmenu podstai e vee uee na deviznim tritima.

Drugo, korisnici elektronskog novca koristie Internet da bi svoje modele potronje proirili u geografskom smislu. Zbog toga e nastojati da raspolau veim brojem elektronskih valuta baziranim na realnim valutama u razliitim zemljama. U realnom svetu, potroai pri ruci obino imaju valutu samo jedne drave. U virtuelnom svetu (sajberspejsu), potroai mogu na disku svog raunara imati uskladiten vei broj valuta. U sluaju da doe do deprecijacije neke od tih valuta potroai e, verovatno, nastojati da zamene tu vrstu elektronskog novca za neki vredniji i stabilniji oblik elektronskog novca. Drugim reima, postojae podsticaji za pekulacije elektronskim valutama. Postojanje obimnijih pekulacija elektronskim valutama moe da dovede do destabilizacije deviznih kurseva. pekulativno ponaanje moe da ubrza poetnu deprecijaciju ma koje date valute i da povea fluktuacije na tritu.

Naravno, poveanje broja uesnika moe da dovede do stabilizovanja trita ako su oekivanja uesnika nezavisna od oekivanja drugih uesnika. Ali, ako se oekivanja uesnika baziraju na oekivanjima drugih uesnika, to e dovesti do destabilizacije trita i do pekulativnih transakcija. Masovno uee javnosti u virtuelnim pekulacijama moe da dovede do destabilizovanja datog deviznog kursa, imajui u vidu da su virtuelni devizni kursevi povezani sa realnim deviznim kursevima.

4.5 EFEKAT NA NOVANU MASU

Elektronski novac moe da utie na novanu masu u realnom svetu. Oni koji koriste elektronski novac deponuju realni novac u neku banku i, u zamenu za njega, trae elektronski novac. Ako banka koja emituje elektronski novac ne nudi kredite u formi elektronskog novca, iznos elektronskog novca bie odreen iznosom deponovanog realnog novca. U ovom sluaju nee doi do kreiranja novog novca.

Meutim, ako se ekonomija Interneta iri, banke mogu da odobravaju potroaima kredite u formi elektronskog novca. Banke e krenuti u jedan virtuelni, delimini sistem rezervi, paralelan sa onim u realnom svetu. Doi e do kreiranja novog novca. Drugim reima, ukupan iznos elektronskog novca premaie iznos deponovanog realnog novca.

Kada banke u sajberspejsu ponu da odobravaju kredite u elektronskom novcu, iznos elektronskog novca e nadmaiti iznos rezervi u realnom novcu (kreiranje novca). Fluktuacije novane tranje u sajberspejsu uticae na novanu masu u realnom svetu. Poznato je da svako kreiranje novca moe da dovede do eventualnog bankrotstva. Meutim, s obzirom na to da u sajberspejsu ne postoji centralna banka, bankrotsvo banaka bi dovelo do lanane reakcije, tj. do finansijske krize.

Kao i u realnom svetu, postojae monetarni multiplikator elektronskog novca. Monetarni multiplikator, u ovom sluaju, predstavlja odnos emitovanog elektronskog novca prema deponovanom realnom novcu (rezervama) u ovoj sajberekonomiji. Ako se ova virtuelna ekonomija razvija poput normalnih, realnih ekonomija, moe se oekivati da ovaj proces evoluira tokom vremena.

Ovakvo kretanje znai da novac u sajberspejsu fluktuira sa aktivnou virtuelne ekonomije to, za uzvrat, moe imati uticaj na realnu svetsku novanu masu. Pretpostavimo da se virtuelna ekonomija iri, izazivajui privremeni nedostatak elektronskog novca. Tranja za elektronskim novcem znaie transfer realnog novca u elektronske banke. Sajberspejs e apsorbovati realni novac a, za uzvrat, smanjie novanu masu u realnom svetu.

Ova vrsta interakcije nije nova. U realnom svetu, ekonomska ekspanzija jedne zemlje poveava kamatne stope u toj zemlji, to prouzrokuje priliv kapitala iz drugih zemalja i smanjenje novane mase u tim zemljama. Meutim, u sajberspejsu postoje drugi sloeni faktori. Prvo, s obzirom na to da je elektronski novac predstavnik realnog novca, interakcija sa novanom masom bie mnogo neposrednija i bra. U realnom svetu na brzinu i iznos kapitalnih tokova utiu geografske barijere i fluktuacije deviznih kurseva. Ove barijere su minimalne u sluaju elektronskog novca. Zbog toga, interakcija izmeu sajberspejsa i neke nacionalne ekonomije moe biti mnogo neposrednija i bra nego u sluaju interakcije dveju nacionalnih ekonomija. Drugo, imajui u vidu da u sajberspejsu ne postoje granice, kao ni centralni monetarni ogran, elektronski dolari mogu se emitovati bilo gde u svetu. Ovi faktori e, u velikoj meri, oteati monetarnu kontrolu od strane centralnih banaka.

4.6 FINANSIJSKE KRIZE

Kao to je ranije napomenuto, ako banke ponu da kreiraju novi novac u obliku elektronskog novca, postojae mogunost njihovog bankrotstva, a lanana reakcija moe lako da dovede do virtuelne finansijske krize.

Banka koja emituje elektronski novac u okviru iznosa deponovanog realnog novca moe da odgovori na bilo kakvu, pa i na ukupnu tranu svojih klijenata za realnim novcem. U ovom sluaju ne postoji verovatnoa da e doi do njenog bankrotstva, pa je lanana reakcija eliminisana. Ipak, prirodna evolucija virtuelnih finansija e verovatno slediti evoluciju finansija u realnom svetu. Banke e plasirati kredite u elektronskom novcu koji prevazilaze iznos deponovanog realnog novca. Ovakvo kretanje moe dovesti do bankrotstva date virtuelne banke, kao i do lananog bankrotstva drugih banaka.

Mogue je da bankrotstvo jedne banke dovede do bankrotstava drugih virtuelnih banaka. Klijenti mogu pohrliti u svoje banke i zahtevati konverziju elektronskog novca u realni novac. Ako banka nema na raspolaganju dovoljan iznos realnog novca, doi e do finansijske krize. U odsustvu jedne virtuelne centralne banke vea je mogunost da se ovakav problem javi.

4.7 CENTRALNE BANKE I ELEKTRONSKI NOVAC

Interesantno je da se meu prvim centralnim bankama koje su ozbiljno prouavale mogue probleme u vezi s elektronskim novcem nalaze male centralne banke iz zapadne Evrope: Nederlandsche Bank i Bank of Finland. Interesovanje holandske centralne banke za elektronski novac uglavnom je podstaknuto lociranjem DigiCasha i slinih preduzea i istraivakih centara u Holandiji. U jednom interesantnom primeru socijalizma ili dravnog preduzetnitva (kako vam drago), Bank of Finland organizovala je jednu podrunicu, Avant Finland Ltd., koja u Finskoj razvija Avant sistem gotovinskih kartica.

Nasuprot ovim malim centralnim bankama, mnogo monije centralne banke zapoele su sa istraivanjem novih tehnologija prilino kasno. Izvesno vreme je reakcija Bundesbanke na elektronski novac bila negde izmeu sumnjiavosti i prezira. I u Sjedinjenim Dravama ovaj problem se prouava tek odnedavno. Vlada Sjedinjenih Drava ima uzdran stav prema elektronskom novcu i nerado koi razvoj novih tehnika i tehnologija plaanja u privatnom sektoru. Veinu standarda u oblasti elektronskog novca i elektronskih plaanja razvijaju i diktiraju firme iz privatnog sektora.

Nedavno je radna grupa Evropske unije, zaduena za sisteme plaanja, prezentirala studije novih platnih tehnologija veu Evropskog monetarnog instituta (EMI), koje ini embrion Evropske centralne banke. U svojoj studiji o karticama sa unapred uplaenom vrednou (maj 1994. godine) ova radna grupa zatraila je ogranienje emitovanja elektronskog novca na kreditne institucije; drugim reima, na banke. Ovakav pristup moe biti logian bilo kom centralnom bankaru zbog toga to su banke ve podlone nadzoru. Meutim, zbog lakoe kojom nebankarske institucije sada mogu da emituju novac, u holandskoj centralnoj banci smatraju da regulaciji treba da budu podloni svi emitenti elektronskog novca, kako banke tako i nebankarske institucije.

Na osnovu trenutno vaeih zakona u Sjedinjenim Dravama, nebankarske institucije su slobodne da emituju vienamenske kartice bez ikakvih obaveznih rezervi. Meutim, ove nebankarske kartice nisu zatiene od strane FDICa. Zato holandski centralni bankari smatraju da svi emitenti elektronskog novca, kako banke tako i nebankarske institucije, moraju biti nadgledane od strane monetarnih i bankarskih vlasti.

Pored toga, uobiajena definicija banke definitivno je zastarela. Mnogi su primetili da firme kao to su Microsoft, AT&T ili druge telekomunikacione i softverske firme, nisu daleko od momenta kada e poeti da se bave elektronskim poslovanjem.

Koja uloga preostaje centralnim bankama?

ak i ako postoji mala tranja javnosti za pasivom centralne banke, centralne banke ostaju jedini izvor nacionalne valute koja je neophodna za obraun domaih poreskih obaveza. Centralne banke pruaju usluge finalnog obrauna. Finalni obraun predstavlja krajnju, zvanino garantovanu razmenu vrednosti izmeu deponenata banke rezervi, kojim se omoguava bankama da verifikuju razmenu vrednosti izmeu svojih klijenata. Finalni obraun moe se izvriti na bruto osnovi, to banke rezervi ine u sluaju trenutnih, neopozivih Fedvajer transfera, ili na neto osnovi, to banke rezervi ine pri obraunu, na kraju radnog dana, neutralnih pozicija svojih deponenata koji pripadaju nekoj multilateralnoj klirinkoj banci, kao to je CHIPS.

Imajui ovo u vidu, obraunska funkcija centralne banke ostae ak i kada novac centralne banke ne bude u iroj upotrebi. Drugim reima, novac centralne banke se moda nee koristiti kao sredstvo za skladitenje vrednosti na krai ili dui rok, ali e ipak biti potreban kao mehanizam za transfer vrednosti.

Uprkos svemu, centralna banka e jo uvek morati da obavlja funkciju odravanja konstantne kupovne moi datog standarda vrednosti ili obraunske jedinice. ak i kada se dugorona ravnotena vrednost domae tranje za primarnim novcem priblii nuli, politike vlasti mogu jo uvek da kontroliu uslove pod kojima bi institucije platnog sistema sticale novac za isplatu dugova centralnoj banci u toku dana, kao i uslove pod kojima bi se institucije mogle otarasiti vika novca akumuliranog tokom dana kako bi odrale nulti bilans. Plaanja i prilivi Ministarstva finansija i centralne banke bie kritini faktori pri utvrivanju da li su depozitne institucije razvile jednu agregatnu neto kreditnu ili neto debitnu poziciju u toku dana, ba kao to je to sluaj danas.

4.8 UTICAJ KARTICA SA USKLADITENOM VREDNOU I ELEKTRONSKOG NOVCA NA MONETARNU POLITIKU

Uticaj kartica sa uskladitenom vrednou i elektronskog novca na monetarnu politiku razmotren je na primeru Sjedinjenih Drava, ne samo zbog toga to su proizvodi na bazi elektronskog novca najrazvijeniji u ovoj dravi, ve i zbog toga to je ova problematika najvie izuavana u Sjedinjenim Dravama. Moe se, meutim, oekivati da e ovaj uticaj biti, manje ili vie, slian i u drugim razvijenim ekonomijama.

Uticaj kartica sa uskladitenom vrednou i elektronskog novca na monetarnu politiku SAD je zanemarljiv, uz jedan izuzetak. Jedini znaajniji problem u monetarnoj politici bie taj to e federalna vlada izgubiti prihode, to jest, kamatne utede od kojih drava profitira emisijom nekamatonosnog duga u formi valute ... Izmena u strukturi kredita od dravnoemitovane valute ka privatnoemitovanim karticama sa uskladitenom vrednou u iznosu od 10 milijardi dolara kotala bi federalnu vladu oko 600 miliona dolara godinje ... to jest, njen godinji budetski deficit bi se uveao za ovaj iznos zbog toga to bi ona morala da emituje dodatnih 10 milijardi dolara u formi kamatonosnog duga Ministarstva finansija.

Vlada moe da povrati neto od ovog izgubljenog prihoda tretirajui neizmirene obaveze po osnovu kartica sa uskladitenom vrednou i po osnovu elektronskog novca kao ekvivalent bankarskih depozita, usled ega bi ovaj iznos onda bio podloan obaveznim rezervama. Tehniki, vlasnici depozita koji su podloni obaveznim rezervama primorani su da daju jedan beskamatni zajam federalnoj vladi, koji prolazi kroz bankarski sistem. Ovakvo oporezivanje putem obaveznih rezervi, meutim, ometalo bi upotrebu kartica sa uskladitenom vrednou, smanjujui njihovu profitabilnost za emitente ovih kartica. Prema tome, opti je zakljuak da e sve rairenija upotreba kartica sa uskladitenom vrednou i elektronskog novca uticati na izvesno poveanje budetskog deficita.

Elektronski novac nee imati nikakav drugi uticaj na monetarnu politiku, zbog toga to se monetarna politika Sjedinjenih Drava danas u celosti sastoji od aktivnosti Federalnih rezervi na signaliziranju kamatnih stopa. Nasuprot optem verovanju, Federalne rezerve ne kontroliu novanu masu, iz dva razloga. Prvo, Federalne rezerve, za raun Ministarstva finansija SAD, pasivno nude bilo koju koliinu novca koju ljudi dobrovoljno ele da dre. Ova pasivnost postoji zbog toga to federalna vlada ne moe vie da ubacuje novac u opticaj, s obzirom na to da ona ne plaa svoje raune i druge obaveze novcem.

Isto tako, deo novane mase u obliku depozita koji su podloni rezervama, u potpunosti je uslovljen tranjom. Poto Federalne rezerve ne kontroliu novanu masu, tretiranje neizmirenih obaveza po osnovu kartica sa uskladitenom vrednou i po osnovu elektronskog novca kao ekvivalenta bankarskih depozita nee imati uticaj na monetarnu politiku.

5. ZAKLJUAKBanke su se u poetku dosta opirale izlasku na Internet, ali kada su jednom uinile takav korak, efekti su bili sjajni. Danas gotovo da nema znaajnije banke koja nije predstavljena na Internetu, a veina je omoguila svojim korisnicima transakcije preko Interneta. Mnoge banke su razvile sopstvene sisteme plaanja.

Rezultati napora banaka ogledaju se u poveanju zadovoljstva korisnika (posao mogu da obave 24 asa dnevno 365 dana u godini), proirenju ponude poslova (brokerski poslovi, osiguranje, kompletan finansijski servis), poveanju mogunosti zadravanja klijenta, prisustvu na irem geogragskom podruju, postojanju samouslunih servisa, redukovanju trokova, identifikovanju novih prihoda od novih servisa.

Kada se radi o savremenom bankarskom poslovanju uoava se kao osnovna, tendencija objedinjavanja bankarskih poslova sa poslovima osiguranja i poslovanjem sa hartijama od vrednosti. Na taj nain banke proiruju delokrug rada. Sa druge strane, Internet brokerske kue (e*trade) poinju da se bave bankarskim poslovima. Isto tako veliki sistemi plaanja preko Interneta (PayPal) formiraju svoje banke.

Literatura:

www.home.bankerinter.netwww.pretraga.co.yuwww.netbank.com

www.posted.co.yuwww.internetservis.com www.home.bankerinter.net

isto

www.home.bankerinter.net

isto

www.home.bankerinter.net

isto

www.home.bankerinter.net

www.home.bankerinter.net

www.home.bankerinter.net

www.home.bankerinter.net

isto

www.home.bankerinter.net

www.home.bankerinter.net

isto

www.home.bankerinter.net

isto

isto

isto

www.home.bankerinter.net

PAGE 2