ELEKTRONSKO BANKARSTVO.doc

  • View
    25

  • Download
    3

Embed Size (px)

Transcript

UNIVERZITET U BEOGRADU

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD IZ ELEKTRONSKOG POSLOVANJA

Tema: ELEKTRONSKO BANKARSTVO

PROFESOR:

BOIDAR RADENKOVI

MENTOR: NATAA MILORADOVI

STUDENT:

MARKO KOMNENOVI 145/04

BEOGRAD, 2007.

Sadraj:

31. UVOD

32. NASTANAK I RAZVOJ ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

83. ELEKTRONSKI NOVAC-NOVAC BUDUNOSTI

103.1 NOVAC KAO INFORMACIJA

113.2 DEFINICIJA I OSNOVNE ODLIKE ELEKTRONSKOG NOVCA

133.3 FAKTORI KOJI UTIU NA RAZVOJ ELEKTRONSKOG NOVCA

143.4 PRAVNI ASPEKT ELEKTRONSKOG NOVCA

142.4.1 PROBLEMI KORISNIKA ELEKTRONSKOG NOVCA

142.4.1.1 Problemi bankarske regulacije

153.4.1.2 Komercijalni problemi

163.4.2 PROBLEMI CENTRALNIH BANAKA I DRAVNI INTERESI

174. MOGUE EKONOMSKE POSLEDICE ELEKTRONSKOG BANKARSTVA I ELEKTRONSKOG NOVCA

184.1 POVEANA EFIKASNOST TRANSAKCIJA

194.2 PROBLEM OPOREZIVANJA

194.3 MAKROEKONOMSKI EFEKTI ELEKTRONSKOG NOVCA

194.4 EFEKAT NA DEVIZNE KURSEVE

204.5 EFEKAT NA NOVANU MASU

214.6 FINANSIJSKE KRIZE

234.7 CENTRALNE BANKE I ELEKTRONSKI NOVAC

244.8 UTICAJ KARTICA SA USKLADITENOM VREDNOU I ELEKTRONSKOG NOVCA NA MONETARNU POLITIKU

255. ZAKLJUAK

26Literatura:

1. UVOD

U poglavlju 2 je opisan nastanak i razvoj elektronskog bankarstva i to poev od izvrene prve transakcije sve do najnovijih oblika transakcija. Taj put vodi poev od telegrafa i prvog transfera novca, preko bankomata, softvera za line finansije, elektronskog plaanja, kreditnih/debitnih kartica, onlajn bankarstva, internet bankarstva, inteligentnih (smart) kartica , sistema digitalnog novca, mikroplaanja, mobilnog bankarstva. Naglaen je i nastanak radne grupe u Sjedinjenim Dravama (1968. god.) za unapreenje razmene bez papira (SCOPE Special Committee on Paperless Entries) , kao i projekat elektronskog monetarnog sistema (Electronic Monetary System EMS), sa ciljem da se stvori krajnje fleksibilan i bezbedan platni sistem.

U poglavlju 3 je opisan elektronski novac kao novac budunosti. Elektronski novac ne poznaje granice. U odnosu na papirni novac ima velike prednosi poput prenosivosti, autorizacije, uvanja, kamate, lakoe praenja... Naznaen je konflikt izmeu konsolidacije i dezintermedijacije (tj. uklanjanja posrednika, kao to su banke, iz finansijskih transakcija), kao i konkurentnost izmeu banaka i softverskih firmi kao to su Microsoft i Intuit sa posebnim naglaskom da softver postaje osnova svega.

U poglavlju 3.1 opisan je novac kao informacija tj. ukoliko je novac validan i ukoliko iza njega stoji drava on u transakcijama predstavlja samo informaciju, jer je novac obaveza da se plati ili da se isporui roba i usluge i ako podaci na konkretnoj obligaciji potiu iz pouzdanih i optepriznatih izvora, transakcije e se odvijati samo na bazi informacije.

U poglavlju 3.2 opisana je definicija i osnovne odlike elektronskog novca, mogunost korienja za on-line kupovinu i mogunost plaanja na malo.

U poglavlju 3.3 opisana su faktori koji utiu na razvoj elektronskog novca i naglaeno je da e to prevashodno zavisiti od motivacije emitenata, potroaa i trgovaca da se njime koriste.

U poglavlju 3.4 opisan je pravni aspekt uvoenja elektronskog bankarstva i naznaeni su problemi poput bankarske regulacije i komercijalni problemi. Pored toga opisani su problemi centralnih banaka i dravni interesi.

U poglavlju 4 su opisane mogue ekonomske posledice elektronskog bankarstva i elektronskog novca, a to su: poveana efikasnost transakcija, problemi oporezivanja, efekat na devizne kurseve, efekat na novanu masu, uticaj kartica sa uskladitenom vrednou i elektronskog novca na monetarnu politiku.

2. NASTANAK I RAZVOJ ELEKTRONSKOG BANKARSTVA

Nasuprot optem uverenju, elektronske transakcije nisu nikakva novost. Prvi elektronski transfer novca izvren je jo davne 1860. godine. Transfer je izvrila firma Western Union iz SAD-a, uz pomo telegrafa. Kasnije je telegrafski transfer novca postao uobiajen. Jedan od najveih platnih i obraunskih sistema dananjice, ameriki Fedvajer (Fedwire), zapoeo je sa radom 1918. godine, kao servis za telegrafski transfer novca pri Sistemu federalnih rezervi SAD-a.

Elektronske transakcije mogu se podeliti na analogne i digitalne. Transfer novca putem telegrafa je elektronska transakcija, ali elektronska transakcija analognog tipa. Digitalne elektronske transakcije vezane su, meutim, za pojavu elektronskih digitalnih raunara. Primena savremenih elektronskih digitalnih raunara u oblasti bankarstva omoguila je pojavu elektronskih transakcija digitalnog tipa. Razvoj elektronskog bankarstva u dananjem smislu rei zapoeo je krajem ezdesetih i poetkom sedamdesetih godina dvadesetog veka.

Sredinom ezdesetih godina dvadesetog veka u Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Dravama broj transakcija u bankarstvu narastao je do nesluenih razmera. Primena tradicionalnih metoda obrade transakcija, jednostavno, vie nije bila mogua, a problem je narastao do te mere da je pretio ugroavanjem stabilnosti itavog finansijskog sistema. Vlade Velike Britanije i Sjedinjenih Drava su, krajem ezdesetih godina, preduzele mere za automatizaciju sitnijih transakcija u bankarstvu, pogotovo onih koje su repetitivnog karaktera. Na bazi ideje, do koje su vodee britanske banke dole nekoliko godina ranije, u Sjedinjenim Dravama je 1968. godine formirana radna grupa za unapreenje razmene bez papira (SCOPE Special Committee on Paperless Entries), koja je funkcionisala pri Banci federalnih rezervi u San Francisku. elja je bila da se stvori jeftin, pouzdan elektronski platni sistem, kao alternativa ekovima. Plan je bio jednostavan: pretvaranje periodinih sitnih plaanja ekovima (kao to su zarade i premije osiguranja) u posebno oblikovanu platnu evidenciju koja e moi da se ita uz pomo raunara. Rezultat ovih napora bila je prva automatska klirinka banka (ACH Automated Clearing House), koja je poela sa radom 1972. godine.

Kao reakcija na poveanu tranju za meunarodnim obraunom transakcija valutama i vrednosnim papirima, razvijeni su elektronski platni sistemi za plaanja na veliko. U oblasti meubankarskog izvetavanja trenutno dominira SWIFT , koji je osnovan 1973. godine u Briselu. SWIFT je u vlasnitvu njegovih lanica, tj. konzorcijuma koji se sastoji od preko 2200 banaka.

Prema podacima UNCTADa, trokovi papira i ostalih sloenih formalnosti u vezi s tokovima trgovine izvan granica zemalja dostiu i do 10 procenata od konane vrednosti proizvoda. Jedna tipina trgovinska transakcija moe obuhvatiti nekoliko razliitih strana i razliitih dokumenata, a svi oni moraju da se provere, prenesu, ponovo unesu u razliite informacione sisteme, obrade i uskladite. Prema procenama UNCTADa, nepotrebni transakcioni trokovi iznose preko 400 milijardi dolara godinje, a oni se mogu smanjiti za 25 i vie procenata putem skraivanja procedura i razvoja trgovine bez papira. U centru ovakvih promena nalazie se automatizacija obrauna plaanja na malo.

Automatizacija transakcija u bankarstvu na malo dugo je odlagana zbog toga to je vrednost prosene transakcije relativno mala. Pre samo desetak godina cene neophodne opreme i infrastrukture za formiranje platnih sistema na malo bile su toliko visoke da bi trokovi za obradu jedne transakcije u novoformiranim sistemima bili vei od vrednosti same transakcije. Razvoj informacione i komunikacione tehnike i tehnologije, meutim, ve danas omoguava automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo uz prihvatljive trokove po jednoj transakciji. Za tehnologizaciju bankarstva na malo, dakle, od kljunog su znaaja trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji: upotreba javnih raunarskih mrea (pre svega Interneta), kao i razvoj i primena metoda kriptografije. Trendovi u informacionoj i komunikacionoj tehnologiji, kao to je smanjenje trokova raunarske obrade podataka, razvoj digitalne beine komunikacije, standardizacija i sl., utiu na smanjenje cena raunarske i komunikacione opreme, ime se smanjuju trokovi po jednoj transakciji u bankarstvu na malo.

Nova revolucija u oblasti tehnologizacije bankarstva na malo, meutim, bazirana je na ideji da se za automatizaciju transakcija u bankarstvu na malo ne formira nova infrastruktura, ve da se iskoristi postojea infrastruktura javnih raunarskih mrea, pre svega Interneta. Internet spada u javne, tj. otvorene mree, kojima svako ima neogranien pristup. Upotreba Interneta za automatizaciju transakcija plaanja na malo povoljna je zbog niskih trokova po jednoj transakciji. Veliki problem, meutim, predstavlja nedovoljna bezbednost transakcija koje se obavljaju preko Interneta. Zbog toga korienje kriptografije predstavlja veoma vanu sigurnosnu meru prilikom dizajniranja platnih sistema i protokola.

Elektronsko bankarstvo predstavlja pokuaj spajanja vie razliitih tehnologija, od kojih se svaka razvija u drugom smeru i na drugaiji nain. Prvi korak ka elektronskom bankarstvu bili su bankomati (Automated Teller Machines ATMs). Mada gotovinska plaanja predstavljaju direktnu suprotnost elektronskom nainu plaanja, automatizacija isporuke gotovine izvrena je uvoenjem velikog broja bankomata. Pored podizanja gotovine, bankomati omoguavaju i polaganje depozita, transfer sredstava na druge raune, plaanje sa drugih rauna i sl.

U nizu novina koje su uslovile razvoj elektronskog bankarstva posebno mesto zauzima softver za line finansije. To je softver koji omoguava ljudima da, uz pomo personalnog raunara, vode brigu o svom novcu. Softver ove vrste nije nov prve verzije programa za line finansije pojavile su se jo 1983. Te godine je Skot Kuk, sada direktor kompanije Intuit, napisao program pod nazivom Quicken. Program je doiveo veliki uspeh, pa je brzo dobio konkurenciju u vidu