Internet i elektronsko poslovanje · Internet i elektronsko poslovanje 0511.11 ‐Internet i elektronsko poslovanje Internet Školska 2019/2020. godina Ciljeviovog predavanja •

Školska 2020/2021. godina 1

Internet i elektronsko poslovanje

0511.11 ‐ Internet i elektronsko poslovanje

Internet

Školska 2020/2021. godina

Ciljevi ovog predavanja

• Da se podsetimo osnova računarskih mreža

• Da naučimo šta je to Internet, s tehničke strane gledano

• Da se upoznamo sa servisima koji postoje na Internetu

Internet

• Internet je sistem međusobno povezanih računarskih mreža i njihovih korisnika

• Internetworking ‐ „Mreža svih mreža“

• Internet je spoj multimedije, računarskih sistema i telekomunikacija, a koji je transformisao način na koji funkcionišu moderni komunikacioni sistemi

–mogućnost trenutne komunikacije širom sveta u različitim oblicima (tekst, glas, video...)

–primena na mnogo različitih uređaja

–višenamenska primena (komunikacija, razmena informacija, poslovanje, trgovina, zabava itd.)

Istorijat

• Počeci Interneta povezuju se za stvaranje ARPANET‐a 1969. godine

– Advanced Research Project Agency Network– početna ideja je bila da se napravi mreža kojom bi se povezale američke vojne baze

– razvoj mreže je rađen na univerzitetima

– mali računari nazvani Interface Message Processors (IMP) su bili povezani u mrežu

– serijska veza brzine 50 kb/s

– predstavljen koncept komutacije paketa (podela poruke u pakete koji se šalju mrežom i sastavljaju na odredištu)

Istorijat

• Prvi (neuspešan) prenos podataka ARPANET mrežom napravljen je 29. oktobra 1969. godine između Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu i Istraživačkog centra u Stanfordu

• Planirano je da se pošalje reč „login“

• Prilikom slanja slova „g“, sistem je pao...

• Ipak, ovo se smatra početkom postavljanja osnove interneta, kakvog danas koristimo

ARPANET

• 5. decembra 1969. uspostavljena je prva mreža koja je povezivala 4 računara u univerzitetskim računarskim centrima u SAD:

– Kalifornijski univerzitet, Los Anđeles ‐ (University of California, Los Angeles – UCLA)

– Istraživački centar u Stanfordu ‐ (Stanford Research Institute – SRI)

– Kalifornijski univerzitet, Santa Barbara ‐ (University of California, Santa Barbara – UCSB)

– Univerzitet u Juti



ARPANET ARPANET

• Sledi brz rast ARPANETmreže: –Jun 1970. – 9 računara–Decembar 1970. – 13 računara–Septembar 1971. ‐ 18 računara–Avgust 1972. – 29 računara–Septembar 1973. ‐ 40 računara–1973. godine na ARPANET se pomoću satelitskog linka povezuje prvi računar izvan SAD ‐ Norwegian Seismic Array (NORSAR)

–Jun 1974. ‐ 46 računara–Jul 1975. ‐ 57 računara–Do 1981. ‐ 213 računara

–1983. ‐ Prelazak na TCP/IP protokol

–1984. iz ARPANET‐a je izdvojena posebna vojna računarska mreža SAD‐a (Military Network ‐MILNET)

–1990. gašenje ARPANET‐a

NSFNET

• TCP/IP protokol postaje opšteprihvaćen za razvoj drugih mreža

• Razvojem super‐računara javlja se potreba da se omogući pristup njihovim resursima

• 1986. počinje sa radom NSFNET (National Science Foundation Network), mreža namenjena naučno‐istraživačkom radu i obrazovanju

• Sa NSFNET su besplatno povezani super‐računari sa univerziteta, instituta i drugih istraživačkih centara

• Počinje ubrzan razvoj računarskih mreža na univerzitetima

• 2 000 korisnika 1986. ‐ 2 miliona korisnika 1993.

Komercijalizacija interneta

• ARPANET i NSFNET mreže nisu služile za komercijalne potrebe, a privatnaneformalna komunikacija je bila zabranjena

• Razvojem mikroprocesora, kasnih 1970‐ih, pojavili su se jeftini računari veličineklasične mehaničke pisaće mašine (Apple, Tandy i Commodore) čija je cenapostala prihvatljiva i za kućne korisnike

• Nastanak personalnih računara – PC (engl. Personal Computer) 1980‐ih godinaprati razvoj lokalnih i regionalnih internet provajdera, koji su nudili bazičneservise, kao što su elektronska pošta i razmena fajlova

• 1989. počinje povezivanje regionalnih internet provajdera preko infrastruktureNSFNET‐a

• 1991. ukidanje zabrane komercijalnih aktivnosti

• 1995. NSFNET mreža se gasi


• 1990. u CERN‐u (Evropska organizacija za nuklearnoistraživanje – fr. Conseil Européen pour la RechercheNucléaire) Tim Berners Lee kreirao je WWW

• WWW (World Wide Web) = W3 = Web – „svetska mreža“

• Internet i WWW nisu isto!

• Internet je sistem međusobno povezanih računarskih mreža injihovih korisnika, a WWW je samo jedan od servisa (usluga)koje Internet pruža

• WWW je servis koji omogućava prikaz dokumenata – Vebstranica, koje su međusobno povezane pomoću hiperveza


• Za pregled veb stranica potreban je Veb čitač (engl. Webbrowser)

• 1993. – Mosaic je prvi grafički veb čitač koji je postao popularan

• 1994. – Netscape Navigator - dominantni veb čitač do 2000.godine

• 1992. – Akademska mreža u Srbiji

• 1996. – Internet stiže na naše prostore (tadašnja SR Jugoslavija)

– EUnet je nastao 1995. godine kao potpisnik franšize sa EUnetInternational CS Amsterdam, tada najvećim Internetprovajderom u Evropi

– 1996. je pušten u rad prvi međunarodni Internet link u Srbijikapaciteta 2 Mbps



Komercijalizacija interneta Komercijalizacija interneta


• Više od 50% svetske populacije danas poseduje internet konekciju

• 1995. godine – 1% populacije

• Milijardu korisnika – 15,8% populacije – 2005.

• Dve milijarde korisnika – 29,2% populacije – 2010.

• Tri milijarde korisnika – 40,7% populacije – 2014.

• Četiri milijarde korisnika – 53,6% populacije – 2019.

Zemlja Broj korisnikaRang po broju

korisnikaProcenat korisnika

Rang po %korisnika

Island 323 495 155 98.20% 1

SAD 239 882 242 3 74.55% 40

Srbija 5 781 457 66 65.32% 61

Kina 692 152 618 1 50.30% 90Podaci u tabeli preuzeti sa www.itu.int 2018.

Internet servisi i protokoli

Internet servisi i protokoli

• Internet servisi su usluge koje možemo koristiti na Internetu– WWW – veb (internet) prezentacija– e‐mail – elektronska pošta– itd.

•Protokoli su skup pravila i normi koji definišu način i oblik razmene podataka u komunikacionim sistemima

– Rad interneta kao mreže tj. razmena podataka na internetu je definisana skupom TCP/IP protokola

– Rad pojedinih servisa definisan je „dodatnim“ protokolima višeg nivoa

• za WWW — HTTP (engl. Hypertext Transfer Protocol)• za e‐mail : — SMTP (engl. Simple Mail Transfer Protocol)

— POP (engl. Post Office Protocol)— IMAP (engl. Internet Message Access Protocol)

Internet servisi

Osnovni servisi

• Elektronska pošta (e‐mail) – jedan od najrasprostranjenijih servisa koji omogućava razmenu poruka (tekst, multimedija ili datoteke) putem Interneta

• Telnet (engl. telecommunications network) – osnovni servis i protokol koji omogućava interaktivni rad na fizički udaljenom računaru, preko Interneta ili računarske mreže

• Razmena datoteka – servis koji je baziran na FTP (engl. file transfer protokol) protokolu za prenos datoteka između dva udaljena računara. Često se ovaj servis naziva FTP po protokolu koji se koristi.



Internet servisi

Osnovni javni informacioni servisi

• WWW – servis koji omogućava prikaz dokumenata – Vebstranica, koje su međusobno povezane pomoću hiperveza

• Anonymous – javno dostupno skladište datoteka, svima na raspolaganju

• Gopher – servis za pregled tekstualnih informacija ili slika, putem menija (istovremeno nije moguće prikazati oboje), preteča je WWW servisa

Internet servisi

Osnovni diskusioni servisi

• Mailing lists – u okviru osnovnog servisa el. pošteomogućava grupisanje korisnika sličnog profila. Porukaposlata grupi se automatski dostavlja svim članovimagrupe

• Newsgroup – servis proistekao iz servisa el. pošte i listiel. pošte. Grupa povezanih korisnika oko istih interesadiskutuju u okviru tematskih vesti. Pristup diskusionimgrupama često je omogućen kroz programe koji sekoriste prvenstveno za el. poštu. Pristupa se selektivno iprema potrebi.

Internet servisi

Osnovni konferencijski servisi

• Talk – interaktivna razmena tekstualnih poruka sadrugim korisnikom

• IRC (engl. Internet Relay Chat) – interaktivna razmenatekstualnih poruka istovremeno sa većim brojemkorisnika

• Internet phone – razmena govornih poruka

• Videoconferencing – multimedijalno komiuniciranje sadrugim korisnikom

Internet servisi

Servisi za pretraživanje

• Archie – pretraživanje anonimnih FTP servera na bazinaziva datoteke ili njenih karakteristika. Prvi servis zapretraživanje na Internetu.

• Veronica – pretraživanje informacija sadržanih unaslovima iz menija Gophera

• WWW search engine – pretraživanje Veb sadržaja naosnovu zadatih ključnih reči (Google, Bing, Yahoo itd.)

Internet servisi

Savremeni servisi

• Prvi servisa Interneta: razmena datoteka, el. pošta iWWW, koriste se i danas

• Mnogi drugi osnovni servisi su značajno unapređeni imeđusobno integrisani– Internet forumi ili npr. grupe na društvenim mrežama naslednici

su Diskusionih grupa

• Nastali su mnogi novi servisi– Televizija preko Interneta – IPTV (engl. Internet Protocol

television)

– Računarstvo u oblaku (engl. Cloud computing)

Internet servisi ‐WWW

• WWW ili Web je najkorišćeniji servis Interneta

• Najčešće traženi sadržaji su Web stranice. Web stranica je zapravo tekstkodiran HTML (engl. Hypertext Markup Language) jezikom za označavanje

• HTML omogućava da se:– Web stranice povežu pomoću linkova (hiperveza), tako da se jednostavnim klikom miša

pređe na neku drugu stranicu– Promeni prikaz teksta, odvoje elementi kao što su naslovi, paragrafi, citati i sl.– Na Web stranicu dodaju netekstualni multimedijalni sadržaji (slike, audio i video zapisi).– Upišu Meta podaci, ugrađeni elementi koji detaljnije opisuju sam dokument, kao što su

kratak opis, ključne reči, podaci o autoru i sl.

• Za dodatne dinamičke i interaktivne mogućnosti Web strane moguće je koristitineke skriptne programske jezike u kombinaciji sa HTML-om, kao što su:Javaskript (engl. JavaScript) ili PHP (rekurzivni akronim od engl. HypertextPreprocessor).



Internet servisi – html primer Internet servisi ‐WWW

• Web sajt (engl. site) skup smisleno povezanih Web stranica kojese nalaze na nekom Web serveru

• Serveri su računari dizajnirani da obezbede programe, podatke idruge resurse ostalim umreženim računarima - klijentima

• Web serveri su namenski serveri koji procesuiraju Web stranice,čime opslužuju Web klijente

• Pregledanje Web stranica se radi putem posebnih programa -web pregledača (Chrome, Internet Explorer, Opera, MozillaFirefox, Safari itd.)

• Za pristup određenoj web stranici, potrebno je da se u webpregledač unese njena web adresa, po pravilima koje definiše IPprotokol

Internet protokoli

• Protokoli su skup pravila i normi koji definišu način i oblikrazmene podataka u komunikacionim sistemima

• Kako bi računari, operativni sistemi i programi različitihproizvođača mogli da razmenjuju podatke, način njihovemeđusobne komunikacije je standardizovan

• ISO standardizovan OSI referentni model za otvorenopovezivanje sistema (engl. Open Systems Interconnection BasicReference Model) je apstraktni opis arhitekture mreže kojiopisuje interakciju uređaja, programa, servisa i protokola uračunarskim mrežama

Internet protokoli

•OSI referentni model povezivanje sistema definiše pomoćuprotokola i normi raspoređenih na 7 različitih nivoa – slojeva

•Ovakvo raščlanjivanje protokola u slojeve olakšava izraducelokupnog sistema za razmenu podataka, jer se njegovipojedini delovi mogu razvijati nezavisno od ostalih slojeva uzpoštovanje definisanih standarda

Internet protokoli ‐ OSI

7. Fizički sloj

6. Sloj veze

5. Mrežni sloj

4. Transportni sloj

3. Sloj sesije

2. Sloj prezentacije

1. Sloj aplikacije

7. Fizički sloj

6. Sloj veze

5. Mrežni sloj

4. Transportni sloj

3. Sloj sesije


1. Sloj aplikacije

prenosni medijumi


1.Fizički sloj

• U ovom sloju se definišu električna i fizička svojstva mrežnihuređaja, u zavisnosti od vrste prenosnog medijuma, kao što su:naponski nivoi, broj pinova na konektorima, broj parica ukablovima itd. Binarni podaci se pretvaraju u odgovarajući kodiranelektrični, optički ili radio signal, a zatim se šalju i primaju uzprateću kontrolu prenosa.




2. Sloj veze

• Ovom sloju pripada niz različitih protokola koji određuju kako formatiratipakete podataka, koriste se različite metode enkapsulacije paketa uokvire za prenos putem različitih medijuma, kontrola pristupa medijumu,upravlja se razmenom podataka između mrežnih uređaja, i zadetekciju/korekciju mogućih grešaka u fizičkom sloju. Neki od protokolaovog sloja su:

• IEEE 802.2

• IEEE 802.3 Ethernet

• IEEE 802.5 Token ring

• IEEE 802.11 Wireless LAN

*IEEE (engl. Institute of Electrical and Electronics Engineers)


3. Mrežni sloj

• Protokoli i servisi ovog sloja obezbeđuju identifikaciju krajnjih korisnika mreže, njihovo adresiranje, utvrđivanje putanje (rute) i dostavlјanje paketa podataka između između njih. Najznačajniji mrežni protokol, IPv4/IPv6 internet protokol pripada ovom sloju.


4. Transportni sloj

• Ovaj sloj je zadužen za segmentaciju podataka sa viših slojeva,za identifikaciju, praćenje i kontrolu komunikacije izmeđupojedinih aplikacija. Segmentacija podrazumeva podelu podatakasa viših slojeva u delove odgovarajuće veličine, u skladu saprotokolom koji se koristi, kao i spajanje segmenata primljenihpodataka sa nižeg nivoa. Najznačajniji primeri protokola natransportnom sloju su TCP (engl. Transmission Control Protocol) iUDP (engl. User Datagram Protocol).


5. Sloj sesije

• Peti sloj OSI modela zadužen je za uspostavlјanje i održavanjesesije između pokrenutih aplikacija na predajnoj i prijemnojstrani. Protokoli sloja sesije imaju funkciju da razmenepodatke o uspostavlјanju komunikacije, da održavajukomunikaciju aktivnom i sinhronizovanom, u slučaju prekidaponovnim uspostavljanjem sesije i njenim završetkom.



• Zadaci protokola sloja prezentacije su:

1. da standardizuje format podataka za komunikaciju,

2. kompresija podataka i

3. šifrovanje/dešifrovanje podataka.

• Da bi se omogućila komunikacija između programa ili sistema koji zapredstavljanje podataka koriste različite vrste kodova (npr. ASCII), neophodnoje u sloju prezentacije predajne strane podatke konvertovati u neki opštistandardizovani format, a u sloju prezentacije odredišta obavlja se inverznaoperacija tj. opšti format se prevodi u format koji se koristi na prijemnoj strani

• Kompresija podataka koji se šalju radi se u cilju veće efikasnosti prenosa,odnosno veće brzine prenosa, štednje komunikacionih resursa i sl, smanjenjemveličine podataka

• Šifrovanje je sigurnosna mera zaštite podataka prilikom prenosa


7. Sloj aplikacije

• Najviši nivo OSI referentnog modela, ujedno najbliži krajnjemkorisniku, koji definiše rad aplikacija u mreži i njihovu interakcijusa servisima i protokolima nižih slojeva.

• Protokoli sloja aplikacije imaju funkciju da razmene podatkeizmeđu pokrenutih programa na prijemnoj i predajnoj strani.

• Ovom sloju pripadaju svi programi za pregled web stranica,programi za elektronsku poštu, programi za razmenu datoteka itd.Zbog toga (raznovrsnosti aplikacija) ovom sloju pripada najvećibroj protokola, koji se konstantno razvijaju.




7. Sloj aplikacije

• HTTP (engl. Hypertext Transfer Protocol)• HTTPS (engl. Hypertext Transfer Protocol Secure)• FTP (engl. File Transport Protocol)• DNS (engl. Domain Name Service protocol)• DHCP (engl. Dynamic host configuration protocol)• POP (engl. Post office protocol)• POP (engl. Post office protocol)• SMTP (engl. Simple Mail Transfer Protocol)• Telnet(engl. Terminal emulation protocol)• SSH (engl. Secure shell)• ...

Internet protokoli – TCP/IP

• TCP/IP je skup protokola koji se koriste za razmenupodataka na Internetu i računarskim mrežama

• TCP je zadužen za segmentaciju podataka uodgovarajuće pakete i njihovo spajanje na prijemnojstrani, kontrolu i ispravku grešaka u podacima nastalihprilikom prenosa.

• IP određuje kako će se paketi adresirati, poslati,usmeravati (rutirati) kroz mrežu, odnosno, zadužen je zakomunikaciju i prenos podataka preko računarskemreže.


Paket 4

Paket 3

Paket 2

Paket 1

Paket 1Paket 3

Paket 4

Paket 4

Paket 1

Paket 3

Paket 2


Numeričko adresiranje:

• svaki računar u mreži ima jedinstvenu numeričku (IP) adresu

• IP v4: adresa je 32‐bitni broj (4,3x109 adresa)89.168.0.55

• IP v6: adresa je 128‐bitni broj (3,4x1038)2001:db8:0:0:0:ff00:42:8329

• strogo definisana pravila dodele adresa

• adresa sadrži adresu mreže i adresu čvora u mreži



• Danas se koristi IPv4 iako se već godinama teži ka prelasku na IPv6

• IPv4 nije dovoljan da se adresiraju svi računari na svetu kao čvor Interneta (4,3x109 adresa << 4,15x109

korisnika + rezervisane specijalne adrese, serveri, ruteri i drugi čvorovi na mreži)

• IPv6 rešava ovaj problem (3,4x1038) ali se sporo uvodi u primenu, pre svega zbog kompleksnosti i potrebe za zamenom opreme



• IPv4 protokolom adrese se dele na: javne, privatne i posebnih namena

• Javne adrese su one koje se dodeljuju čvorovima Interneta

• Privatne adrese su rezervisane za formiranje lokalnih računarskih mreža

Opsezi Broj adresa

10.0.0.0 – 10.255.255.255 16,777,216

172.16.0.0 – 172.31.255.255 1,048,576

192.168.0.0 – 192.168.255.255 65,536





Adrese za posebne namene:

• Localhost – loopback – 127.0.0.1 /8

—Povratna adresa na izvorni čvor

• Automatska privatna IP adresa 169.254.1.0 ‐ 169.254.254.255

—Kada nije dodeljena adresa čvoru u mreži, uređaj automatski uzima slučajnu adresu iz ovog opsega

—Iz ovog opsega nije moguće povezati se na Internet

—Služi i za druge specijalne namene

• CG‐NAT opseg 100.64.0.0 – 100.127.255.255

• Postoji još opsega za posebne namene



• Problem sa manjkom raspoloživih adresa IPv4 privremenose rešava primenom:– NAT (engl. Network Address Translation) i– CG‐NAT (engl. Carrier Grade Network Address Translation)

• NAT predstavlja prevođenje IP adrese iz jedne mreže udrugu

• Npr. računarima u lokalnoj mreži dodeljuju se privatne IP adrese.Ruter koji je povezan na Internet ima dodeljenu jednu javnu adresu ijednu privatnu adresu iz istog opsega kao i računari u lokalnoj mreži.Zahvaljujući prevođenju adresa koje radi ruter, računari dele tu jednujavnu adresu i preko nje su povezani na Internet.

Internet protokoli – NAT

192.168.1.2

192.168.1.3192.168.1.4

192.168.1.5

192.168.1.1 89.168.55.28



• CG‐NAT je NAT velikih razmera na nivou internet provajdera (i do 4194 304 korisnika), koji svoje korisnike tretira kao čvorove lokalneračunarske mreže i svi oni dele jednu javnu IP adresu

• U 2017. godini veći internet provajderi u Srbiji su počeli saprimenom ove prakse!

• Nedostaci:

– svaka komunikacija mora biti inicirana sa privatne adrese, čime seonemogućava da taj čvor uslužuje druge čvorove na internetu npr. (webhosting, P2P (torenti), FTP za velike fajlove, VPN, online igrice...)

– zbog nedozvoljene aktivnosti jednog korisnika, može doći do blokade svihkorisnika sa kojima on deli javnu adresu (zabrana (tzv. ban) po IP adresi)

Internet protokoli – CG‐NAT

...

...

100.64.xxx.xxx 89.168.55.28


Simboličko adresiranje:

• Pamćenje IP adresa nekog čvora na Internetu, odnosno vebsajta nije funkcionalno za svakodnevni rad, pa se zato koristisimboličko adresiranje

• www.google.com je simbolička adresa za numeričku adresu

– 172.217.22.142 po IPv4

– 2a00:1450:4007:815:0:0:0:200e po IPv6



Internet protokol


Prevođenje adresa:

• DNS (engl. Domain Name System)

• Konverzija simboličkih u numeričke adrese i obrnuto

• Paketima simbolički adresirane poruke dodeljuju senumeričke adrese

• Hijerarhijska pravila za adresiranje

www.google.com

TLDSLD

Internet protokol


Internet protokol

Pravila simboličkog adresiranja:• TLD = Top‐Level Domain – najviši hijerarhijski nivo DNS‐a

– generic top‐level domains (gTLD)

– country code top‐level domains (ccTLD) ‐ TLD nacionalnih domena su sačinjeni od dva slova i većina se poklapa sa ISO 3166‐1 standardom državnih kodova

– IDN (Internationalized Domain Name) TLD domeni koji koriste druga pisma u nazivu npr. Ћирилични интернет домен .СРБ

• .com

• .info

• .net

• .org

• .biz

• ...

• .rs – Republika Srbija

• .de – Nemačka

• .fr – Francuska

• .sl – Slovačka

Internet protokol

Pravila simboličkog adresiranja:• Second‐Level Domain je drugi nivo DNS adresiranja

• Kod gTLD predstavlja jedinstveni naziv domena u okviru jednog TLD‐a

www.google.com

• Kod ccTLD drugi nivo je često klasa prvog nivoa

www.tehnikum.edu.rs

• Klase se prave da bi se napravila podela na određenu vrstu vlasnika domena. U Srbiji su to:

edu ‐ obrazovne ustanove

co – poslovni korisnici

in – fizička lica

org – organizacije

gov – državni organi

ac – akademska mreža

Internet protokol

Pravila simboličkog adresiranja:

• Poddomen (engl. Subdomain) omogućava da se jedan domen podeli u više funkcionalnih nezavisnih celina, odnosno sajtova

forum.tehnikum.edu.rs – deo sajta gde se nalazi forum

rs.nekisajt.com

en.nekisajt.comrazdvajanje sajta na engleskom i srpskom jeziku, po zemljama itd.

Internet protokol

Pravila simboličkog adresiranja:• Prefiks za označavanje servisa koji se koristi na Internetu:

• www.tehnikum.edu.rs ‐ web prezentacija

• mail.tehnikum.edu.rs

• pop3.tehnikum.edu.rs

• smtp.tehnikum.edu.rs

• ftp.tehnikum.edu.rs ‐ razmena datoteka

• www je najčešći i podrazumevani servis Interneta, pa se ovaj prefiks može izostaviti prilikom unosa web adrese u pretraživač. Nekada je bilo neophodno deklarisati koji servis Interneta želimo, danas je najčešće samo poželjno da koristimo prefiks www.

razmena el. pošte



Internet protokol

• ICANN (engl. Internet Corporation for Assigned Names and Numbers) je neprofitna organizacija koja upravlja Internetom, rukovodi njegovom strukturom (IP adresama i TLD domenima) i glavnim DNS serverima

• Upravljanje ccTLD se delegira njihovim državama

• Registar nacionalnog internet domena Srbije ‐ RNIDS je zadužen za upravlјanje Centralnim registrom o registrovanim nazivima nacionalnih internet domena u Srbiji

Internet protokoli ‐ URL

• URL (engl. Uniform Resource Locator) Uniformni lokatorresursa, kao sintaksu adresiranja, uveo je Tim Berners-Li zaprimenu na Webu

• Primer jedne URL adrese:

http://www.tehnikum.edu.rs/oskoli/index.html– http – definiše se protokol pristupa (šema)

– www.tehnikum.edu.rs – simbolička adresa web sajta (može sekoristiti i numerička adresa), gde je:

– www – prefiks servisa

– tehnikum – naziv domena

– edu.rs – ccTLD sa klasom edu

– oskoli – direktorijum

– index.html – naziv datoteke kojoj se pristupa (može biti izostavljen)

Internet protokoli ‐ URL

URL primeri:

• ftp://ftp.tehnikum.edu.rs ‐ URL za razmenu datoteka putem ftp

• file://C:\Primer\Internet‐ispit\Ispit‐Jun2018.docx ‐ URL za datoteku na lokalnom disku računara

• news:comp.os.minix ‐ URL za diskusione grupe

• gopher://gopher.tc.umn.edu/11/Libraries ‐ URL za Gopher

• mailto:[email protected] ‐ URL za e‐mail adresu

Povezivanje sa Internetom


• Za vezu sa Internetom potrebno je obratiti sespecijalizovanim pružaocima usluga (pristupa)Interneta ‐ ISP (engl. Internet Service Provider).Izuzetak su besplatne javne pristupne tačke za bežičnipristup Internetu (npr. hoteli, aerodromi, parkovi itd.)

• Vrsta sa Internetom može biti stalna ili povremena


• ISP omogućava svojim korisnicima servise Interneta:WWW, e‐mail, newsgroups itd. i pristup servisimakoje pružaju druge kompanije.

• ISP pružaju usluge hostinga, registracije domena,zakupa servera za pravljenje svojih servisa iprezentacija, zakup prostora za skladištenje podatakaitd.




• Povezivanje je moguće korišćenjem različitih komunikacionihmedijuma:

– PTSN (engl. Public switched telephone network) – telefonska parica

– KDS (kablovska distributivna mreža) – koaksijalni kabl

– LAN – (engl. Local area network) – kabl s upredenim paricama

– optičkim kablom

– WiFi i mobilna telefonska mreža ‐ vazduh


• Pomoću telefonske parice moguće je ostvaritipristup:

–dail‐up

– ISDN (engl. Integrated Services Digital Network)

–ADSL (enlg. Asymmetric Digital Dubscriber Line)

–VDSL (enlg. Very‐high‐bit‐rate Digital DubscriberLine)


Dail‐up

• Potreban modem i telefonska linija za povezivanje sa ISP‐om

• Do 2000. godine primaran način pristupa internetu

• U jednom trenutku vezu može da koristi samo jedan uređaj

• Povremena veza

• Maksimalna brzina prenosa 56 Kbps

• Danas se veoma retko koristi kada nema mogućnosti za drugi način povezivanja (ruralne sredine)


ISDN

• Digitalni integrisani sistem prenosa preko postojeće telefonske infrastrukture

• Potreban terminalni uređaj za razvajanje kanala i vrste komunikacije

• BRI (engl. Basic Rate Interface) – dva B kanala sa po 64 kbps i jednim D kanalom sa 16 kbps (2B+D)• nezavisno i istovremeno dva razgovora ili razgovor i veza sa internetom, pristup Internetu putem dva kanala brzinom 128kbps

• PRI (engl. Primary Rate Interface) – 30B+D sa ukupno 2048 kbps preko 2 telefonske parice

• Povremena veza


ADSL

• Asimetrična digitalna pretplatnička linija • Brzina prenosa podataka ka korisniku (download, downstream) je nekoliko puta veća od brzine od korisnika ka ISP‐u (upload, upstream)

• Ograničenje usluge i brzine je rastojanje od centrale (do 5 km)

• Potrebni ADSL razdelnik (spliter) i modem

• Stalna veza sa Internetom

• Na kraćim rastojanjima moguće brzine prenosa do maksimalnih 24 Mbps


VDSL

• digitalna pretplatnička linija sa veoma visokim protokom

• Potrebni VDSL razdelnik (spliter) i modem


• Izraženo ograničenje usluge i brzine je rastojanje od centrale (300‐500m)

• Moguće brzine prenosa do 100 Mbps

• Nove verzije VDSL‐a omogućiće brzine do 300 Mbps




• KDS (kablovska distributivna mreža) koristi koaksijalnekablove za distribuciju TV signala

• Potreban DOCSIS modem (engl. Data Over Cable ServiceInterface Specification)

• Maksimalna brzina prenosa, koje omogućava ova tehnologijaje veća od 1Gbps dolaznog saobraćaja i 200Mbps odlaznog.Međutim, kako je koaksijalni kabl deljeni medijum za velikibroj korisnika, realne brzine su nekoliko puta manje



• Formiranjem lokalne računarske mreže u urbanimsredinama, odnosno gusto naseljenim delovimagrada, koristeći kabl s upredenim paricama, može seupotrebiti radi povezivanja korisnika sa Internetom,kao i za lokalnu razmenu podataka velikim brzinama

• Nije potreban modem, koristi se standarni RJ45 konektor

• Maksimalne brzine do 10Gb/s• Mana – max. dužina segmenta 100m• Stalna veza sa Internetom


• Prednost optičkih u odnosu na bakarne kablove:– manje dimenzije

– prenos veće količine informacija

– malo slabljenje signala, segmenti do 200 km bez pojačanja

– neosetljivost na električne smetnje, vodu, niske i visoke temperature

• Kablovska mreža i ADSL za okosnicu koriste optički kabl

• Zbog velike propusne moći, tendencija je da se sve usluge objedine i da ih pruža jedan provajder preko optičkog kabla (Internet, IPTV i VoIP)


Fiber to the x

• FTTN (engl. Fiber To The Node)• FTTC (engl. Fiber To The Cabinet)• FTTB (engl. Fiber To The Building)• FTTH (engl. Fiber To The Home)

• FTTH je trenutno najmoderniji način povezivanja korisnika

• Maksimalne brzine su reda Tbps, a u praksi do 100Gbps

• Potreban modem• Stalna veza sa Internetom


• Način prenosa:

– Nosilac podataka: radio veza ‐ elektromagnetni talasi

– Prenosni medijum: vazduh

• Usluga je teritorijalno ograničena infrastrukturnom pokrivenošću ISP‐a sa baznim stanicama

• Neophodna je optička vidljivost sa baznom stanicom

• Potrebna oprema: antena, kabl i kartica/ruter za bežično povezivanje


• Zbog zagušenja etra brojnim bežičnim sistemima u urbanim sredinama, najčešće se koristi u ruralnim, gde nije isplativo postavljati kablovski infrastrukturu


• Bežični sistem prenosa danas se uglavnom koristi kao povremena veza sa Internetom, gde se pomoću pristupne tačke (engl. access point) ostvaruje veza sa računarskom mrežom povezanom sa Internetom

• Razlozi korišćenja:

– smanjenje broja kablova

– nemogućnost postavljanja kablova

– lako proširivanje za nove uređaje

– jednostavno povezivanje većeg i promenljivog broja uređaja

– privremene (ad hoc) računarske mreže

– povećana pokretljivost radne stanice u prostoru (kancelarija, stan)

– karakteristike bežičnih mreža zadovoljavaju prosečne potrebe korisnika




Standardizacija:

• IEEE je u junu 1999. definisao inicijalni standard 802.11 sa sledećim elementima:– Osnovna frekvencija prenosa 2,4 GHz

– Max.brzina prenosa 1 do 2 Mbps

– Ovaj standard se više ne koristi

• 802.11a ( 5 GHz / 54 Mbps) – 1G (generacija)

• 802.11b (2,4 GHz / 11 Mbps) – 2G

• 802.11g (2,4 GHz / 54 Mbps) – 3G

• 802.11n (2,4 i/ili 5 GHz / do 600 Mbps) – 4G

• 801.11ac (5 GHz / do 6,7Gbps) – 5G

• 801.11ax (1‐6 GHz* / do 11Gbps) – 6G* Trenutno se koriste samo kanali u opsezima 2,4 i 5 GHz


600


Standardizacija:

• 802.11 standardi koriste dva frekventna opsega koji su podeljeni na kanale:

– 2,4GHz – (2,412 ‐ 2,484 GHz) 14 kanala

– 5GHz – (4,915 ‐ 5,825 GHz) 23 kanala

• Veća frekvencija ima po definiciji manji domet i lošije karakteristike prilikom postojanja prepreka (zidova)

• Mnogo drugih uređaja i tehnologija koriste 2,4GHz frekventni opseg u (bežični telefon, bluetooth, mikrotalasna rerna, bebi alarm) i mogu da degradiraju signal – zato se polako prelazi na opseg 5GHz



• Pristup Internetu preko mobilne telefonske mreže• Direktan pristup na mobilnim telefonima i pametnim uređajima

• Posredan pristup računara i drugih uređaja preko modema ili mobilnog telefona sa mogućnošću pravljenja pristupne tačke (engl. Hot spot)

• Povremena veza, pre svega zbog limitirane količine prenetih podataka

• 4G i LTE (engl. Long Term Evolution) – četvrta generacija mobilne telefonije koja omogućava velike brzine prenosa podataka: 100Mbps ka korisniku i 35Mbps odlaznog saobraćaja

• 5G najavljuje brzine do 10Gbps u teoriji

Neophodnost Interneta

• Brz pristup Internetu se u sve višezemalja proglašava zakonskimpravom, izjednačavajući potrebuza njim sa strujom i vodom

• Zakonsko pravo znači da ISPkompanije u tim zemljama imajuobavezu da svakom korisniku kojipodnese zahtev za pristupInternetu moraju da omogućepristup po propisanojminimalnog brzini (npr. 10Mbpsu Velikoj Britaniji), bez obzira gdese nalazi

Izvor: Blic



Neutralnost Interneta

• Neutralnost Interneta (engl. Net Neutrality) omogućujesvakom podatku nesmetan protok kroz mrežu ISP svima kojitu informaciju žele da prime, a ISP ni na koji način ne sme dablokira ili ometa njihov prenos.

• 14. decembra 2017. godine, u SAD je izglasano ukidanjeneutralnosti Interneta. Provajderi internet usluga će, naosnovu novih pravila, imati slobodu da blokiraju i usporavajukorisnicima pristup sajtovima ili stranicama, kao i danaplaćuju korisnicima upotrebu blokiranih/zaključanihsajtova.


• Ukidanjem neutralnosti Interneta, pružaoci usluga pristupaInternetu u mogućnosti su da:

—da onemoguće pristup određenim sajtovima sa svoje mrežeo Npr. konkurentnim ISP ili konkurente kompanijama koje plate takvu uslugu

o Provajderi koji nude dodatne servise kao što je IPTV, mogu blokirati iste teservise drugih kompanija

—da favorizuju određene sadržaje (prisilno reklamiranje)

—da dodatno naplaćuju pristup određenim sadržajimao Npr. pristup Facebooku, Twiteru ili brojnim servisima Googla, ISP sada ima pravo da

dodatno naplaćuje

o Besplatne aplikacije za razmenu poruka ili razgovora, kao što je Viber, sada mogu dabudu blokirane ili naplaćivane po modelu utrošene količine podataka ili čak po minuturazgovora i po broju poslatih poruka

—blokiranje P2P razmene datoteka (Torent)


• Blokiranje pristupa ne mora da bude potpuno, već samo nanivou usporavanja pristupa pomenutim sadržajima

• Brojne studije su ukazale na nestrpljivost, kao značajnu odlikuprosečnog korisnika Interneta. Prilikom pristupa nekojelektronskoj prodavnici ili usluzi „Video na zahtev“, ukoliko jeučitavanje sadržaja usporeno u velikom broju slučajevakorisnik odustaje od kupovine/zahteva.

• EU i Srbija kao njen kandidat, još uvek propisuju načelaneutralnosti Interneta, ali je pitanje koliko dugo će uspeti daodole pritisku SAD‐a.


Primer portugalskog ISP‐a „MEO“ koji dodatno naplaćuje pristup servisima

Imate li pitanja? Hvala na pažnji!

Documents

Internet i elektronsko poslovanje · Internet i elektronsko poslovanje 0511.11 ‐Internet i elektronsko poslovanje Internet Školska 2019/2020. godina Ciljeviovog predavanja •