Miljan Milenković - Elektronsko Poslovanje

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA LESKOVAC

OSNOVNE STRUKOVNE STUDIJE

SEMINARSKI RADPredmet: RAUNOVODSTVENI INFORMACIONI SISTEMI TEMA: ELEKTRONSKO POSLOVANJE

Mentor:

Student:

mr Dragan Stojanovi

Miljan Milenkovi

Broj indeksa: 12252

Smer: Finansije i bankarstvo

Leskovac, 2015.

SadrajUvod ...................................................................................................................................3

Elektronsko poslovanje .......................................................................................................4

1. Organizacija modela elektronske trgovine ..........................................................4

2. Poslovni modeli - sa aspekta saradnje meu uesnicima ....................................5

2.1. B2B (Business to Business) .................................................................6

2.2. B2C (Business to Costumer) ................................................................7

3. Principi WEB-zasnovanog elektronskog poslovanja ..........................................9

4. Bezbednost elektronskog poslovanja ................................................................10Zakljuak ...........................................................................................................................15Literatura ...........................................................................................................................16UvodElektronsko poslovanje, poznatije kao e-Business, mora biti definisano kao odreeni trgovinski proces, baziran na automatizovanom informacionom sistemu, to se danas najee realizuje uz pomo naprednih Web tenologija i sve veim brojem raspoloivih mrenih servisa koji generalno olakavaju sve procese koji posredno i neposredno opsluuju elektronsko poslovanje. Metode elektronskog poslovanja omoguavaju kompanijama povezivanje njihovih internih i eksternih sistema obrade podataka jo efikasnije i fleksiilnije, u cilju vee zatvorenosti u odnosima sa dobavljaima i poslovnim partnerima i mnogo bolje zadovoljavanje potreba njihovih muterija. U praksi, elektronsko poslovanje (e-Business) je mnogo vie od elektronske trgovine (e-commerce). Elektronsko poslovanje stavlja akcenat na funkcijama koje se realizuju uz pomo savremenih elektronskih dostignua, dok je elektronska trgovina deo globalne strategije elektronskog poslovanja i tei da ostvari prihode putem World Wide Web-a, odnosno Interneta kako bi poboljala veze sa klijentima i partnerima u cilju poveanja efikasnosti.

Elektronsko poslovanje u irem smislu rei predstavlja organizaciju poslovanja firme u mrenom okruenju kao i organizovanje poslovne komunikacije i brigu o njima, dok se njegov ui smisao moe odnositi na voenje poslova na Internetu odnosno kupovinu i prodaju.Elektronsko poslovanje

1. Organizacija modela elektronske trgovineOvom prilikom upoznaemo se sa nekoliko zastupljenih naina organizovanja elektronske trgovine.

Aukcijski model je prepoznatljiv po tome to je organizovan kao forum za online kupovinu. Korisnici se loguju kao licitant ili prodavac. Prodavac alje podatke o predmetu prodaje, minimalnu cenu i krajnji rok za zavretak aukcije. Licitant pretrauje sajt, pregleda trenutne licitatorske aktivnosti i licitira. Aukcijski sajtovi po zavretku posla dobijaju procenat od obe strane. Tipian primer ovakvog modela je www.e-bay.com.

Portal modeli obino nude vesti, sport, vreme kao mogunost pretraivanja Web-a. Portali su podeljeni na dve vrste:

Horizontalni - sakupljaju informaciju o irokom opsegu tema, (kao na primer www.yahoo.com) Vertikalni - nude veliki broj informacija koje pripadaju jednoj oblasti( kao na primer www.acm.org )

Veina portala kao popularni dodatak imaju online kupovinu.

Dinamic pricing modeli su nastali zahvaljujui tome to je internet doprineo spajanju velikog broja kupca a kao posledica toga dolo je do sniavanja cene proizvoda (www.priceline.com).

Online trading i landing modeli. Brokerska preduzea su definisala nain realizacije poslova osiguranja i trgovine nekretninama i hartijama od vrednosti preko Web-a. Na sajtovima je mogue realizovati kupovinu, prodaju i upravljanje svim investicijama sa desktopa korisnikog raunara( kao primer moe se pogledati www.afsd.com.au).

2. Poslovni modeli - sa aspekta saradnje meu uesnicima

Poslovni model je metod planiranja voenja biznisa na nain koji kompaniji donosi profit, ukazajui joj pri tome gde e se pozicionirati u trinom lancu. Elektronske transakcije se mogu obavljati izmeu tri strane, to su: vlada, kompanije i klijenti.

Tako da danas na osnovu relacija izmeu uesnika moemo razlikovati vie tipva modela mrenog poslovanja:

1. Komunikacije izmeu kompanija i krajnjih korisnika

Business to Business (B2B)

Business to Consumer (B2C)

Consumer to Business (C2B)

Consumer to Consumer (C2C)

Business to Employee (B2E)

Employee to Business ( E2B )

2. Komunikacija u elektronkoj vladi

business-to-government (B2G)

government-to-business (G2B)

government-to-government (G2G)

government-to-consumer (G2C)

3. Viestruke transakcije

Business to Business to Consumer ( B2B2C )

Consumer to Business to Consumer ( C2B2C )

Peer to Peer ( P2P ) 2.1. B2B (Business to Business)

Osnovna definicija B2B modela je da on predstavlja automatizovanu razmenu informacija izmeu razliitih organizacija (u okviru jedne kompanije, korporacije ili razliitih kompanija i korporacija). To je application on to - application integracija. Ta integracija se vri sve ee preko Interneta. Kompanije su primorane da otvore svoje aplikacije prema kupcima i partnerima. B2B e-commerce prua poslovnim ljudima velike mogunosti za utedu novca, poveanje prihoda, poveanje produktivnosti, reorganizaciju neefikasnih poslovnih tokova i poveanje kontrole nad svim procesima vezanim za efikasan i vremenski adekvatan kontakt sa klijentima.

Godinama su kompanije koristile velike i glomazne EDI sisteme da bi automatizovale rutinske poslove koji idu uz jednu zakljuenu poslovnu transakciju. Vremenom ovi skupi sistemi, koji su bili dosta zatvoreni, dobijaju svoju zamenu ili postaju otvoreni. B2B je omoguio da se znaajno smanje trokovi.

Prednosti:

Dramatino smanjenje trokova

Omoguavaju integraciju lanca nabavke

On-line pribavljanje robe jedne firme za drugu

Poveanje transparentnosti poslovanja

Mogunost pristupa novim tritima

Mnoge nove, efikasnije i fleksibilnije transakcione metode

Problemi:

Pravni aspekti integracije

Bezbednost, brzina i fleksibilnost u B2B aplikacijama

Uspean B2B se odnosi pre na optimizaciju poslovnih procesa i naina upravljanja nego na tehnologiju. Poeci Internet baziranog elektronskog poslovanja datiraju iz sredine 90-tih godina. Zaetnici ovakvog vida poslovanja su kompanije poput FedEX (www.fedex.com), Cisco (www.cisco.com ), Dell ( www.dell.com ). Ove kompanije su bile fokusirane na prodaju, potroake servise i nabavku. Danas Dell ostvaruje vee prihode on-line putem nego ceo MecDonalds.2.2. B2C (Business to Costumer)

B2C oznaava prodaju roba ili usluga krajnjim potroaima posredstvom Interneta. Korisnici Interneta sve vie imaju odnos prema web-u kao novom trinom prostoru. Oni pre kupovine istrauju ponudu, privreni su odreenim sajtovima i ovom nainu kupovine, vode rauna o finansijama, sve vie koriste servise koji se nude on-line. Potencijalni on-line kupci mogu da provere cene i dostupnost proizvoda na razliitim sajtovima to je mnogo lake i jeftinije od obilazaka klasinih prodavnica. Postoje i softveri i sajtovi koji nude mogunost pretrage velikog broja on-line prodavnica za odreenim proizvodom ili uslugom i informisanje kupca o mestu gde se taj proizvod ili usluga mogu kupiti. Strunjaci procenjuju da B2C, godinu do dve prednjai u razvoju u odnosu na B2B metodi poslovanja. Prema studiji Forrester Research, evropska on-line B2C prodaja e se u narednih pet godina gotovo udvostruavati svake godine, i direktno je povezana sa korienjem eura kao jedinstvene valute plaanja. Poslovni sistemi su danas stvorili novog nelojalnog i izuzetno dobro informisanog kupca, tako da je i prosean on-line kupac danas u dosta superiornijoj poziciji u odnosu na off-line populaciju. Glavna prednost ovakvog naina poslovanja je ta to su potencijalnim kupcima proizvodi dostupni 24 asa 7 dana u nedelji.

Uobiajen procesi koji se odvijaju od ideje do izvenja kupovine su:

Pronalaenje kvalitetne robne marke (brenda ijem kvalitetu se veruje)

Kada se odlui za odreeni proizvod, kree se u potragu za najpovoljnijom cenom.

Kada se informie o rasponu cena (u svetu i lokalno), odluuje se za kupovinu u najpovoljnijoj on-line ili off-line trgovini.

Neki od naina unapreivanja B2C procesa trgovine su:

Sajt koji je lak za upotrebu i snalaenje

Pojednostavljivanje procesa plaanja, t plaanje u jednom koraku i lako zamenljive lozinke

Slanje e-mail poruka sa specijalnim ponudama

Sezonska ili periodina snienja

Slanje poklona , itd

Jedna od mogunosti za on-line kupovinu su i on-line aukcije. ive aukcije postoje ve dugo, ali je njihova praktina primena bila ograniena skupoom i tekoom dovoenja potencijalnih kupaca na mesto kupovine u isto vreme. Internet nudi jedno bolje, jeftinije i efikasnije reenje kroz on-line aukcije. Jedan od primer ovakvog vida poslovanja je eBuy.com koji na jednom mestu okuplja kupce i prodavce iz celog sveta i danas broji oko 50 miliona registrovanih korisnika. Takoe jedan od nosilaca elektronske trgovine i B2C naina poslovanja je i Amazon (www.amazon.com) iji je obim trgovine za 2004.godinu bio negde oko 40 milijardi dolara. Danas postoji mnotvo kompanija koje veinu svog poslovanja zasnivaju na B2C sajtovima koji povezuju preduzea i potoae ( Amazon, eBay, Yell, Classmates, Gap, kod nas Pakom, EkstraSrbija, limundo,...)

Glavne prepreke daljem razvoju pretstavljaju:

Nerazvijenost transportne i telekomunikacione infrastrukture

Nedostatak kulture korienja plastinog novca

Nerazvijenost brzih net konekcija i dominantnost modemskog pristupa net-u

Nedovoljna pravna sigurnost

Sigurnost brzog transfera novca

3. Principi WEB-zasnovanog elektronskog poslovanja

Ono to prvenstveno interesuje ljude koji pretrauju web jesu korisne informacije, posebno ako one mogu odgovoriti na njihova pitanja i ispuniti njihove specifine potrebe. Takoe ih privlai i mogunost da dobiju neki poklon, da neku vrednu informaciju dobiju besplatno ili da se besplatno zabave, a to je esto glavni razlog zbog koga e poseivati neku Web prezentaciju. Takve Web prezentacije imaju i veu ansu da budu odabrane u tematske kataloge i da budu dobro ocenjene u diskusionim grupama i na forumima.

Vani marketinki aspekti izgradnje Web prezentacije su:

Pravljenju Web-a mora prethoditi analiza interesa posetilaca, jer e od zadovoljenja tog interesa zavisiti uspenost Web prezentacije

Web prezentacija zamenjuje skupe telefonske pozivne centre

Web prezentacija, moe da prui personalizovane usluge, jer korisnik moe odrediti svoj profil tj. svoje specifine interese za informacijama

Vano je i motivisanje posetilaca da ponovo posete Web prezentaciju

Vano je i omoguiti korisniku prezentacije povezanost sa komplementarnim institucijama radi efikasnog zavretka dela posla

Potrebno je da budu dostupne adrese preduzea iz podruja iste delatnosti

Komunikacija korisnika sa preduzeem treba da bude takva da korisnik to krae eka na odgovor.

Prezentacija treba da sadri i godinji poslovni rezultat kao i referentne liste korisnika.

4. Bezbednost elektronskog poslovanja

Elektronska trgovina se realizuje uz pomo skupa tehnologija i procedura koje automatizuju poslovne transakcije putem elektronskih sredstava. Informacije se prenose putem elektronske pote (e-mail), EDI sistema (Electronic Data Interchange) ili preko servisa WWW (World Wide Web) Interneta. Ekonomske posledice otkaza ili zloupotrebe Internet tehnologije mogu biti direktni finansijski gubici kao posledica prevare, zatim gubljenje vrednih i poverljivih informacija, gubljenje poslova zbog nedostupnosti servisa, neovlaena upotreba resursa, gubljenje poslovnog ugleda i poverenja klijenata kao i trokovi izazvani neizvesnim uslovima poslovanja. Rizici koje sa sobom nosi upotreba elektronske trgovine mogu se izbei upotrebom odgovarajuih bezbedonosnih mera. Bezbednosni servisi generalno predstavljaju skup pravila koja se odnose na sve aktivnosti organizacije u vezi sa bezbednou. Svako preduzee treba da ima odgovarajuu politiku bezbednosti. Bezbednosni servisi, u konkretnom tumaenju su delovi sistema koji realizuju aktivnosti adekvatnog tienja ukoliko se jave bezbednosne pretnje(obino deluju na zahtev).

Kriptografske tehnike, ili tehnike ifrovanja jesu tehnike koje se koriste u cilju zatite protoka podataka prilikom realizacija elektronskih transakcija. Elementi kriptogafske tehnike za zatitu imeu ostalih su: ifrovanje, deifrovanje, klju. Kriptografski algoritmi predstavljaju matematike funkcije koje se koriste za ifrovanje i/ili deifrovanje a mogu biti ogranieni algoritmi ili algoritmi zasnovani na kljuu. Kriptografski algoritmi zasnovani na kljuu dele se na simetrine i asimetrine. Simetrini koriste isti tajni klju za enkripciju i dekripciju, dok se asimetrini baziraju na korienju razliitih kljueva za enkripciju i dekripciju i postoji jedan javni i jedan tajni klju poznat samo jednom od uesnika u komunikaciji. Postoje jo i hibridni prisup kriptografiji, kriptografski kljuevi i hash funkcije. Neizostavni proces zastupljen prilikom realizovanja elektronskog poslovanja je i proces utvrivanja identiteta osobe ili integriteta odreene informacije poznatiji kao autentifikacija. Osoba se identifikuje digitalnim certifikatom. Kod poruke, autentifikacija ukljuuje utvrivanje njenog izvora, da li moda nije menjana ili zamenjena u prenosu. Takoe se prolazi i kroz postpak autorizacije koji u stvari vri ispitivanje da li je korisniku ili opremi dozvoljen pristup raunaru ili podacima.

Digitalni potpis predstavlja digitalnu verziju svojerunog potpisa, slui sem da identifikuje autora poruka i da dokae da poruka prilikom prenosa komunikacionim kanalom nije izmenjena. Za kreiranje digitalnih potpisa koriste se hash funkcije. Identifikacija poiljaoca dokazuje se na osnovu same mogunosti dekripcije enkriptovane hash vrednosti, javnim kljuem za koji se zna da pripada poiljaocu (putem digitalnih sertifikata).

Digitalni sertifikat je elektronska datoteka koja jedinstveno identifikuje pojedince i web sajtove na internetu i omoguuje sigurnu poverljivu komunikaciju. Potpisnik dig.sertifikata je sigurna trea strana, to su tela specijalizovana za brigu o dig.sertifikatima, izdaju ih, kreiraju i potpisuju i uestvuju u njihovoj distribuciji. Danas se koristi vie vrsta dig.sertifikata: sertifikati sajtova, personalni sertifikati, CA sertifikati i sertifikati softverskih izdavaa. SSL (secure socet layer) protokol je aplikativni sigurnosni protokol, koji slui za siguran prenos podataka preko weba a izvorno je razvijen od strane Netscape Communications. SSL omoguuje dve bitne stvari: autentifikaciju i enkripciju. Omoguuje dva stepena zatite: 40-bitnu ili 128-bitnu to odgovara duini sesijskog kljua. Protokol TLS je verzija SSL protokola 3.1 a WTLS je verzija tog protokola za WAP aplikacije.

SSH (Secure Shell) je protokol koji obebeuje autentifikaciju,enkripciju i integritet podataka. SSH implementacije pruaju sledee mogunosti:

siguran komandni shell, siguran prenos datoteka i udaljeni pristup razliitim TCP/IP aplikacijama preko sigurnog tunela (ili prosleivanje portova). Virtuelne privatne mree (VPN) ili enkriptovani tuneli, mogu da omogue sigurnu komunikaciju za povezivanje dve fiziki odvojene mree preko interneta. Mogu da razmenjuju saobraaj kao da se radi o dva segmenta iste mree. VPN se koriste kada je potrebno povezati udaljene lokacije na veim rastojanjima, pa takvo povezivanje postane skupo. Najbolje je koristiti isti ISP sistem.

Takoe ne smemo izostaviti proces verifikacije koji predstavlja proces ispitivanja poruke ili integriteta digitalnog potpisa izvodjenjem hash funkcije na strani poiljaoca i primaoca poruke i uporedjivanje rezultata.

Bezbednost komunikacija oznaava zatitu informacija u toku prenosa iz jednog sistema u drugi. Bezbednost u raunarima oznaava zatitu informacija unutar raunara ili sistema ona obuhvata bezbednost operativnog sistema i softvera za manipulaciju bazama podataka. Mere bezbednosti komunikacija i bezbednosti u raunarima se kombinuju sa drugim merama (fiziko obezbeenje, bezbednost osoblja, administracije, medijuma) radi ostvarenja pomenutih ciljeva.

Svaki informacioni sistem neke kompanije koji je baziran na elektronskom poslovanju izloen je potencijalnim pretnjama od strane spoljanjih zlonamernih napadaa. Potencijalne pretnje jednom informacionom sistemu koji sadri podsistem za elektronsku trgovinu mogu da budu neke od navedenih:

Infiltracija u sistem Napada pristupa sistemu i u stanju je da modifikuje datoteke, otkriva poverljive informacije i koristi resurse sistema na nelegitiman nain. U optem sluaju, infiltracija se realizuje tako to se napada predstavlja kao ovlaeni korisnik ili korienjem slabosti sistema . Suplantacija Napada ostavlja u sistemu neki program koji e mu omoguiti da olaka napade u budunosti. Jedna od vrsta suplantacije je upotreba "trojanskog konja" to je praktino nepoeljni softver koji se korisniku predstavlja kao normalan, ali koji prilikom izvrenja otkriva poverljive informacije napadau. Promena podataka na komunikacionoj liniji Napada moe da promeni informaciju koja se prenosi kroz komunikacionu mreu. Na primer, on moe namerno da menja podatke finansijske prirode za vreme njihovog prenoenja kroz komunikacioni kanal, ili da se predstavi kao ovlaeni server koji od ovlaenog korisnika zahteva poverljivu informaciju. Prislukivanje Napada moze da pristupi poverljivim informacijama (npr. lozinki za pristup sistemu) prostim prislukivanjem protoka informacija u komunikacionoj mrei. Informacija dobijena na ovaj nain moe se iskoristiti radi olakavanja drugih vrsta napada. Prekoraenje ovlaenja Lice ovlaeno za korienje sistema koristi ga na neovlaeni nain.To je tip pretnje koju ostvaruju kako napadai iznutra ("insiders") tako i napadai spolja. Napadai iznutra mogu da zloupotrebljavaju sistem radi sticanja raznih povlastica. Napadai spolja mogu da se ubace u sistem preko naloga sa manjim ovlaenjima i nastaviti sa infiltracijom u sistem koristei takav pristup radi neovlaenog proirenja korisnikih prava. Odbijanje servisa Zbog estih zahteva za izvrenje sloenih zadataka izdatih od strane neovlaenih korisnika sistema, servisi sistema mogu postati nedostupni ovlaenim korisnicima. Negacija transakcije Posle izvrene transakcije, jedna od strana moe da negira da se transakcija dogodila. Iako ovakav dogadjaj moe da nastupi usled greke, on uvek proizvodi konflikte koji se ne mogu uvek lako reiti. Zakljuak

Tradicionalno poslovanje zasnovano je na korienju strukturiranih papirnih dokumenata u prethodno definisanoj i opteprihvacenoj komunikaciji izmeu uesnika u procesu poslovanja.

Poslovanje u kome se poslovne transakcije prevashodno ostvaruju elektronskim putem poznato je pod imenom elektronsko poslovanje ( e-business).Sa razliitih stanovita, elektronsko poslovanje se moe definisati na razliite naine.Sa stanovita komunikacija, predstavlja dostavljanje informacija, proizvoda/usluga, ili plaanje putem telefona, kompjuterske mree, ili nekog drugog sredstva.Sa stanovita poslovanja, predstavlja primenu novih, digitalnih tehnologija nad ve automatizovanim poslovnim transakcijama. Sa stanovita usluga, predstavlja alat koji korisnicima usluga, daje podatke o firmama i nudi servise boljeg uvida u ponudu, bre i jeftinije. Sa stanovita on-line perspektive, daje mogunost kupovine i prodaje proizvoda i informacija putem Interneta i drugih on-line servisa.Generalno, elektronsko poslovanje je kupovina i prodaja informacija, proizvoda i usluga putem raunarske mree i podrka za bilo koju vrstu poslovnih transakcija putem digitalne infrastrukture.

Najpopularniji kanal elektronskog poslovanja jeste Internet.

Literatura

Vujovi, S., Elektronsko poslovanje i poslovna inteligencija, Univerzitet Braa Kari, Beograd, 2005.

Vuksanovi, E., Elektronsko bankarstvo, Fakultet za bankarstvo, osiguranje i finansije, Beograd, 2006.Ivkovi, M., Radenkovi, B., Internet i savremeno poslovanje, Tehniki fakultet, Zrenjanin, 1998.Pantovi, V., ini, S., Starevi, D., Savremeno poslovanje i internet tehnologije, Ingraf, Beograd, 2002.

Uro, T., Elektronsko poslovanje, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2006.

Uro, T., Elektronsko poslovanje, Beogradska poslovna kola, Beograd, 2006, str. 130.















Vujovi, S., Elektronsko poslovanje i poslovna inteligencija, Univerzitet Braa Kari, Beograd, 2005, str. 80.









PAGE 2

Documents

Miljan Milenković - Elektronsko Poslovanje