3. SIS - Pokazatelji Saobracajnih Tokova

7/25/2019 3. SIS - Pokazatelji Saobracajnih Tokova

1/49

SAOBRAAJNI INFRASTRUKTURNI SISTEMI

3. POKAZATELJI SAOBRAAJNIH TOKOVA

Saobraajni konfor i nivo usluge


2/49

3. POKAZATELJI SAOBRAAJNIHTOKOVA U PROJEKTOVANJU I

EKSPLOATACIJI PUTEVA

1. Pojam brzine

2. Raunska i projektna brzina3. Nivo saobraajne usluge

4. Merodavno vozilo5. Analiza kapaciteta i nivoa usluge


3/49

Parametri saobraajnog toka

Odnos izmeu vozila i puta predstavlja osnovu zaprojektovanje puteva i analizu saobraaja. Duine traka za

ubrzavanje i usporavanje, maksimalni nagib (poduni i

popreni), zaustavne i preticajne preglednosti zavise od

karakteristika i ponaanja vozila na putu.

Izbor i dimenzionisanje konstruktivnih elemenata puta

vri se na osnovu konkretnih eksploatacionih pokazatelja: Protok vozila

Gustina toka

Brzina toka

Vreme putovanja vozila u toku Vremensko odstojanje vozila

Rastojanje izmeu vozila u toku


4/49

3.1. Pojam brzine u projektnim analizama(osnovna brzina, raunska brzina, projektna brzina)

Brzina vonje je osnovni pokazatelj koji se primenjuje u svim

fazama projektnih istraivanja, jer od nje zavise svi elementi puta.

Ona u isto vreme predstavlja indikator nivoa usluge pri datom

saobraajnom optereenju i glavni programski pokazatelj u

trasiranju, dimenzionisanju i vrednovanju projektnih reenja.

Opti pojam brzine

Zajednika karakteristika svih pojmova brzina je da se radi o

stohastikoj veliini koja se moe utvrditi samo u stvarnim

uslovima odvijanja saobraaja. Zato je za ispravno tumaenjepojma brzina neophodna primena statistikih metoda.

Na osnovu mnogobrojnih eksperimentalnih istraivanja utvreno

je da brzine pojedinanih vozila odgovaraju zakonu normalne

raspodele.


5/49

Opti pojam brzine -Prikaz statistike raspodelebrzina i karakteristine vrednosti

[ ]hkmn

V

V

ni

i

i

sr /1

=

==

[ ]hkmn

VV sri

/1

)( 2

=

[ ]%100

sr

k

V

v

=


6/49

Opti pojam brzine

Na vrednost i raspodelu brzina bitno utiu uslovi saobraaja, tj.

protok (Q). U tom pogledu razlikuju se: Slobodna vonja - protok je relativno mali (Q

Qsl), postiuse vee brzine a osnovni ograniavajui faktor su uslovi puta.

Vonja u koloni - zbog gustine saobraajnog toka (vie vozila

na putu), brzina opada. Ovi uslovi kretanja ine osnovu zadefinisanje brzina kao indikatora stanja saobraajnog toka.

Izmeu dva navedena granina stanja moe se javiti nizrazliitih uslova odvijanja saobraaja, koji se mogu opisati

kroz raspodelu brzina vozila: 50% brzina (V50) kao indikator uslova odvijanja saobraaja(kod normalne raspodele V50 Vsr)

85% brzina (V85) i maksimalna brzina (Vmax) koje su osnova

za analizu sa stanovita bezbednosti.


7/49

Granine brzine

U praktinim analizama se esto usvaja 15% brzina kao

donja granica brzine koja se javlja na jednom putu, a 85%

brzina kao gornja granica.

Podrazumeva se da sve ove brzine zavise od protoka (Q) i

da one u stvarnosti imaju veliko rasipanje i odstupanja u

odnosu na teorijske modele, pa se u analizama mora

primeniti odreeni stepen idealizacije uticajnih parametara.

Vano je naglasiti potrebu merenja brzina u slobodnomsaobraajnom toku (V85%) u cilju kalibracije teorijskih

modela i to realnijeg dimenzionisanja pojedinanih

projektnih elemenata.


8/49

Brzina vonje

Brzina vonje je osnovni pokazatelj koji se primjenjuje u svim

fazama projektnih istraivanja i od nje zavise svi elementi puta.

Ona predstavlja indikator nivoa usluge pri datom saobraajnomoptereenju i glavni programski pokazatelj u trasiranju,

dimenzionisanju i vrednovanju projektnih reenja.

U procesu projektovanja razlikujemo:

Osnovnu brzinu Vo i

Merodavne brzine: raunska Vr i projektna Vp


9/49

Osnovna brzina

Na jednoj deonici puta uglavnom nije mogue primeniti isteelemente projektne geometrije. Primenjuju se razliiti radijusikrivina, usponi i razliiti uslovi komfora. Varijacije saobraajnogoptereenja uslovljavaju promene u odvijanju saobraaja (slobodnavonja - vonja u koloni). Zbog toga je neophodno uspostavitiobjektivne projektne kriterijume istraivanja odnosa brzina-protok.

Kao polazni programski uslov definie seosnovna brzina V0 kojau sutini predstavlja indikator nivoa usluge odreenog putnogpravca pri merodavnom saobraajnom optereenju (Qmer). Ovabrzina se odreuje na osnovu saobraajnog znaaja putnog pravca,

makro pokazatelja prostornih ogranienja i drutvenogopredeljenja o prihvatljivim uslovima saobraaja. Budui da jeosnovna brzina (V0) priblino jednaka srednjoj brzini saobraajnogtoka u idealnim uslovima (V0 Vsr) i da je V = f(Q), usvajanjemosnovne brzine istovremeno se definie i dozvoljeno saobraajno

optereenje (Qd

) pri kome je V0

realno ostvarljiva.


10/49


11/49

Prema osnovnoj zakonitosti V = f(Q), moe se zapazitida je maksimalna brzina direktno povezana sa osnovnom

brzinom i da u situacijama kada je saobraajnooptereenje dovoljno malo, V Vmax, pa kriterijum

bezbednosti vonje postaje dominantan.

Kod dvotranih puteva postizanje osnovnih brzina biemogue samo ako je na putu u zadovoljavajuoj meriostvarena preticajna preglednost. Ovaj uslov iskazuje se

procentualnom duinom deonica na kojima je moguepreticanje.


12/49

3.2. Merodavne brzine u projektovanju:

raunska (Vr) i projektna (Vp)

RAUNSKA BRZINA

Raunska brzina (Vr)je usvojena teorijska vrednost koja slui zaproraun graninih geometrijskih parametara koji se mogu primenitiu procesu trasiranja puta. Na osnovu nje odreuje se donja granica

projektnih elemenata u najsloenijim uslovima datog puta. Indirektnose izraava procena o moguem obimu investicionih ulaganja.

Raunska brzina zavisi od uslova terena, ali u isto vreme mora biti usaglasnosti sa programiranom osnovnom brzinom (Vo).Naime, onamora predstavljati garanciju da projektovani elementi puta nee biti

prepreka za ostvarenje planiranog nivoa usluge. To znai da mora bitiispunjeno (Vr >Vo). S druge strane, raunska brzina ima znaenjenajvee bezbedne brzine usamljenog vozila u najotrijim uslovima

puta. Po pravilu, oba cilja se ispunjavaju ako je:

Vr = Vo + 20 [km/h]


13/49

Merodavne brzine u projektovanju

RAUNSKA BRZINA

Na kritinim deonicama, gde bi maksimalna raunska brzinaizazvala prevelike investicione trokove,preporuuju se

vrednosti iz naredne tabele:


14/49

RAUNSKA BRZINA

Na odsecima van kritinih, konforniji elementi e omoguiti brzinevee od raunskih. Povoljniji elementi uvek povlae za sobom veainvesticiona ulaganja, pa je sutinski zadatak projektanta da iz odnosa

efekattrokovi oceni realnu granicu prekoraenja Vr. Za gornjugranicu raunske brzine preporuuju se sledee vrednosti:

Kroz generalni projekat, uzimajui u obzir prostorne uslove, rangputa, investicione potencijale i vozno dinamike karakteristike vozila,donosi se odluka o Vri za pojedine deonice. Tako utvrene raunske

brzine predstavljaju polazni programski zadatak za idejni projekat.


15/49

PROJEKTNA BRZINA

Projektna brzina (Vp) je teorijska vrednost brzine merodavnaza dimenzionisanje odreenog elementa puta pri uslovimasigurne i udobne vonje u slobodnom saobraajnom toku. Ova

brzina se odreuje na osnovu geometrijskih karakteristika traseu planu i profilu, pri emu se geometrija trase uzima kaomerodavni faktor sigurnosti i udobnosti vonje.

Moe se zakljuiti da se projektna brzina odreuje posledino

prema projektovanoj trasi. Ona se uvek mora nalaziti uintervalu:

Vri Vp maxVr

Merodavne brzine u projektovanju


16/49

PROJEKTNA BRZINA

Projektna brzina se shvata kao realna brzina kojom e sevozila kretati po trasi, sa stanovita sigurnosti. Koristi setakoe i kao indikator vrednosti projektnih reenja u

procesu vrednovanja varijanti.

Projektna brzina je najvea brzina kretanja vozila koja se

moe oekivati pri uslovima sigurne i udobne vonje uslobodnom saobraajnom toku.

U zavisnosti od projektne brzine odreuje se poluprenikhorizontalne krivine i vizura zaustavne i preticajne

preglednosti.

Detaljna analiza projektne brzine se sprovodi u tokuizrade idejnog i izvoakog projekta.


17/49

Osnovna, raunskai projektna brzina,

primena u projektnimanalizama

Algoritam formiranjamerodavnih brzina, premaPravilniku o bezbednostisaobraaja "Slubeni

glasnik RS" br. 50/2011.


18/49

Karakteristine vrstepreglednosti i merodavniparametri od kojih one

zavise (postojee stanje,projektovano stanje, stanjetokom eksploatacije puta)

Merodavne brzine

u projektovanju


19/49

Projektna brzina dijagram du trase

Profil raspoloivepreglednosti na trasi

dvotranih puteva


20/49

Preticajna preglednost

ematski prikaz duine preticajne preglednosti

Preticajna preglednost, (Pp) predstavlja duinu za

bezbedno preticajne vozila na dvotranim putevima.


21/49

Zaustavna preglednost

Zaustavna preglednost, (Pz) predstavlja duinu zabezbedno zaustavljanje vozila ispred nepokretne

smetnje na kolovozu.

Vri (km/h) 40 50 60 70 80 90 100

Pp (m) 260 320 370 430 480 540 600

Potrebne duine preticajne preglednostiza puteve sa dve saobraajne trake

Vri (km/h) 40 50 60 70 80 90 100Pz (m) 40 55 70 90 115 145 180

Zaustavna preglednost u funkciji raunske brzine deonice


22/49

3.3. Nivo saobraajne usluge

Sa aspekta saobraajnog komfora, nivo optereenja Qmax = N neprua zadovoljavjue uslove. Imajui u vidu osnovnu zakonitostopadanja brzine sa porastom gustine saobraajnog toka, odgovor

je mogue dobiti na jedan od dva sledea naina:

Definisati dozvoljeno saobraajno optereenje (Qd) koje ebiti manje od propusne moi (Qmax). Ovaj pristup je krajnjeuproen i primenjuje se u fazi dimenzionisanja poprenog

profila puta. Ovde pojam (Qd) ima smisao graninogoptereenja za unapred definisane uslove saobraaja (V).

Za kvalitetno razliita stanja saobraajnog toka (Vi, Gi),utvrditi granine protoke (Qi) i sa njima uporeivati realnaoptereenja. Ovde je za donoenje planerskih i projektantskihodluka, potrebno prethodno definisati eljeni nivosaobraajnog komfora.


23/49


24/49

NIVO SAOBRAAJNE USLUGE

Nivo usluge "A" - uslovi slobodnog toka, sa velikim brzinama, punomslobodom manevrisanja (mala gustina saobraaja).

Nivo usluge "B" - slobodan tok sa brzinama delimino ogranienimgustinom saobraaja.

Nivo usluge "C" - stanje stabilnog toka sa ogranienim brzinama imogunostima manevrisanja.

Nivo usluge "D" - pribliava se stanju nestabilnog toka velike gustinesa bitno ogranienim brzinama i malimmogunostima manevrisanja.

Nivo usluge "E" - uslovi nestabilnog toka sa vonjom u koloni:

gustina toka bliska zaguenju (G=Gkrit), protokjednak propusnoj moi puta (Qe=Qmax=N), brzinaoko 50 km/h, (V=Vkrit), mogui krai zastoji.

Nivo usluge "F" - usiljen tok sa brzinama ispod kritine(0 V Vkrit); usled velikih gustina (G >

Gkrit), protok varira od 0 do N (0 Qf < Qmax).


25/49

NIVO SAOBRAAJNE USLUGEA B

C D

E F


26/49

NIVO SAOBRAAJNE USLUGE


27/49

Nivo usluge, pokazatelji nivoa usluge

Granine vrednosti pokazatelja (V) i (Qi/N) u zavisnosti od najvee doputenebrzine (Vmax) i relativne duine deonice (%), na kojoj je preglednost za preticanje

vea od 450 m, za nivoe usluge A do F (za puteve sa dve saobraajne trake)


28/49

Pojam "nivo usluge" u sebi sadri sledee pokazatelje:

brzinu saobraajnog toka stepen ometanja saobraaja

slobodu manevrisanja

bezbednost

komfor trokovi eksploatacije

Kavntitativni pokazatelji nivoa usluge su: brzinasobraajnog toka (V) i stepen iskorienja propusne moi(Qi/N). Meuzavisnost brzina - protok (V = f(Q)), odnosnoV = f(Qi/N). Brzina saobraajnog toka je osnovni

pokazatelj nivoa usluge, odnos (Qi/N)je nezavisan brojaniindikator kvalitativnih kriterijuma kao to su sloboda

manevrisanja, stepen ometanja saobraaja, komfor i sl.

Pokazatelji nivoa usluge


29/49

Nivo usluge, granini protokProtok na nivou usluge E izjednauje se sa propusnom moi (Qe =Qmax = N), a za svaki nivo usluge moe odrediti granini protok (Qi):

Za auto puteve:

Qi = 2,000 * n * Pci * Tci * Bci * (Qi/N)* FV [voz/h/smeru]

gde je:

Qi - protok na nivou usluge (i)

n - broj saobraajnih traka po smeru

Pci, Tci, Bci - korekcioni faktori za irinu saobraajne trake ibone smetnje, uee teretnih vozila i ueeautobusa, u funkciji nivoa usluga (i)

FV - faktor vrnog asa za nivoe usluga C i D Za puteve sa dve saobraajne trake vai:

Qi = 2,000 * Pci * Tci * Bci * (Qi/N) [voz/h/oba smera]

Navedeni izrazi vae za slobodne deonice, tj. za deonice izmeu

raskrsnica i vorova.


30/49

Nivo usluge, stanje saobraajnog toka

Vremensko odstojanje vozila (

t) je bitan pokazatelj uslovaodvijanja saobraaja. Srednja vrednost odstojanja zavisi od

protoka:

3.600tsr = ---------- [sec]

Q

Eksperimentalnim opaanjima u realnim uslovima ustanovljenaje opta zakonitost statistike raspodele vremenskog odstojanjaod protoka. Sa porastom protoka opada srednje vremensko

odstojanje, a parametri statistike raspodele menjaju se uzavisnosti od protoka, tj. kao f(Q). Zakonitosti statistikeraspodele se opisuju preko vie razvijenih statistikih modela(Puasonova raspodela, kombinovane raspodele, Erlangova,Pirsonova itd.).


31/49

Pokazatelji stanja saobraajnog tokaPreticanje -potrebe (P) i mogunosti (M)Potrebe za preticanjem rastu sa poveanjem protoka to je posledica

osnovne zakonitosti V = f(Q), tj. opadanja brzine sa poveanjemprotoka dok se ne postigne propusna mo puta. Imajui u vidu daprotok raste sa porastom gustine Q = f(G), broj izvedenih manevaraima svoj ekstremum pri nekom ogranienom protoku

Qpkrit

Qmax


32/49

Pokazatelji stanja saobraajnog toka

Protok Qpkrit se obino odreuje pri uslovu da su potrebe za

preticanjem zadovoljene u 50% sluajeva, tj. broj izvedenihmanevara preticanja je jednak broju potrebnih ali nerealizovanihmanevara zbog uslova puta (zabranjeno preticanje) ili uslovasaobraaja (mala vremenska odstojanja vozila u suprotnom smeru).

Pri nivou usluga A potrebe za preticanjem su relativno male (P 0)

a mogunosti su praktino neograniene (M Mmax). Na nivoupropusne moi puta (nivo usluge E) potrebe su maksimalne(P Pmax) a mogunosti minimalne (M 0).

Prema ostvarenim istraivanjima, granini protok sa stanovitarealizovanih manevara preticanja (Qpkrit) kree se u rasponu 400 do

1.000 voz/h/oba smera. Kod auto puteva su manevri jednostavniji (nema saobraaja supro-

tnog smera), tako da se najvei broj promena saobraajne trakejavlja pri protoku Qpkrit = 1.800 do 2.200 voz/h/smeru i iznosi oko600 - 800 promena vozne trake po satu za jedan kilometar puta.


33/49


34/49

Pokazatelji nivoa uslugePrimena u projektovanju puteva

U projektovanju puteva, kao programski element, kada sena osnovu merodavnog saobraajnog optereenja (Qmer) idefinisanog merodavnog nivoa usluge (NUmer), usvajajuelementi poprenog profila za deonice puteva izmeu

raskrsnica, deonice preplitanja, zone uliva - izliva i sl.

U analitikoj razradi projekata, kada se na osnovu poznatihelemenata puta u planu i profilu, za svaku deonicu proveravanivo usluge, tj. srednja brzina saobraajnog toka. Na osnovu

rezultata se vri uporeenje varijanata i donose odluke omoguim intervencijama u planu i profilu sa ciljem da seuveaju eksploatacioni efekti (npr. posebna traka za sporavozila, elementi denivelisanih raskrsnica itd.).

Pokazatelji nivoa usluge


35/49

Svaki od pet nivoa usluge (A do E) prua korisnicima kvalitativno

razliite uslove kretanja (razliite srednje brzine) i razliite nivoeiskorienja propusne moi. Prilikom projektovanja uglavnom seiskljuuju granini sluajevi (A i E), prvi kao suvie komotan ineekonomian, a poslednji kao nepouzdan u eksploatacionom pogledu.Na osnovu propisa razvijenih zemalja, moe se preporuiti nivo B zavangradske puteve magistralnog znaaja, C za puteve regionalnog

znaaja i znaajnije gradske saobraajnice, a D za puteve lokalnogznaaja i gradske saobraajnice nieg ranga.

U praksi ne bi trebalo projektovati puteve sa iskorienjem propusnemoi Qi/N0,75, ve treba teiti projektnim elementima kojiobezbeuju iskorienost propusne moi od Qi/N = 0,4 do 0,6pri

merodavnom saobraajnom optereenju (Qmer).

Jasno je da e put, zbog sezonske, dnevne i asove varijacije saobraajau raznim vremenskim presecima, pruati razliite nivoe usluge, od A doE, pa ak i F. Meutim, usvojeni nivo usluge treba da garantujeodreene uslove protonosti za saobraajno optereenje n-tog asa,

koje je merodavno za dimenzionisanje.

Pokazatelji nivoa uslugePrimena u projektovanju puteva


36/49

3.4. Merodavno vozilo

Na poetku projektnih istraivanja, ravnopravno sa drugim

eksploatacionim pokazateljima treba da budu definisanimerodavni gabaritni i dinamiki parametri za oblikovanjesaobraajnog prostora i dimenzionisanje putnih elemenata.U tom cilju moraju se izdvojiti standardni tipovi vozila koji

svojim tehnikim karakteristikama reprezentuju odreenekategorije korisnika puta.

U zavisnosti od namene puta (javni putevi, interni putevi,putevi specijalne namene i parkiralita), definie se tipsko

vozilo na osnovu koga se odreuju kritini putni elementi. Kod javnih puteva, struktura vozila varira u irokomrasponu, pa sejednovremeno uzimaju u obzir uticaji

putnikih i teretnih vozila. Za razliita saobraajna stanja

razliita su i merodavna vozila.


37/49

Merodavno vozilo

Merodavno vozilo poseduje gabaritne i dinamike parametre

na osnovu kojih treba dimenzionisati i oblikovati saobraajni

prostor, putne elemente i trasu puta (projektno-tehnike

elemente puta)

merodavno vozilo razliito za puteve razliite namene

statiko dimenzionisanje (stanje V = 0): vozila

maksimalnih dimenzija dinamiko dimenzionisanje (stanje V = Vmax):najzastupljenija vozila odreenih kategorija


38/49

Merodavno vozilo

Primeri skraenica koje se koriste u projektovanju:

PA -putniko voziloTV - turistiko vozilo

STV (LTV) - srednje (lako) teretno vozilo

KAM - kamionTTV3 (TTV2) - teko teretno vozilo

BUS - autobus

TTV+PPR - teko teretno vozilo sa poluprikolicomTTV+PR - teko teretno vozilo sa prikolicom

DV dostavno vozilo

KV komunalno vozilo


39/49

M d t t il


40/49

Merodavno teretno voziloOsnovni tipovi: teretna vozila-kamioni KAM, autobusi BUS, tegljaisa poluprikolicom T+PP, kamioni sa prikolicom K+P i vuni vozovi.

Prema statistikim podacima, kod nas kamiona i tegljaa sapoluprikolicom ima oko 90% u odnosu na ukupan broj teretnih vozila.

Saobraajni prostor javnih puteva se dimenzionie prema gabaritnimmerama najveeg teretnog vozila koje se pod normalnim uslovimamoe nai u saobraaju. Razliite drave imaju i razliite propise za

maksimalne dimenzije teretnih vozila, ali su one uglavnom:duina KAM do 12 m; BUS do 12 m; T+PP do 15 m; K+P do 18 m

irina 2,50 m (SAD 2,59 m)

isina 3,80 do 4,0 m (SAD 4,12 m)

Postoje meunarodni dogovori (OUN, EU) o maksimalnimdimenzijama teretnih vozila i njihovim drugim karakteristikama(dozvoljeno optereenje po osovini, buka, izduvni gasovi itd.).

Pored gabaritnih mera, standardima su utvrene maksimalne teine vo-zila, dozvoljena osovinska optereenja i mogue kombinacije osovina.

M d il


41/49

Merodavno teretno vozilo

Osovinsko optereenje

M d il


42/49

Merodavna vozila

Karakteristine gabaritne mere i osovinska optereenja merodavnih vozila


43/49

Za analize koje se odnose na dimenzionisanje poprenog profila, proirenje ukrivinama, prohodnost u zoni raskrsnica i sl. usvaja se jedno merodavno vo-

zilo, odnosno vozilo koje u datrim okolnostima postavlja najstroije zahteve.

Merodavna vozila


44/49

Merodavno teretno vozilo

Karakteristine gabaritne mere merodavnog tekog teretnog vozila


45/49

Karakteristini minimalni poluprenici okretanjamerodavnog motornog vozila


46/49

Saobraajni profili za posebne tipove merodavnih gradskih vozila


47/49

Profili gradskih saobraajnica razliitih namena

3 5 POKAZATELJI SAOBRAAJNIH TOKOVA ZNAAJNI


48/49

3.5. POKAZATELJI SAOBRAAJNIH TOKOVA ZNAAJNIZA ANALIZU KAPACITETA I NIVOA USUGE

(1) Proseni godinji dnevni saobraaj na saobraajnim deonicama po

osnovnim vrstama vozila u posmatranom periodu eksploatacije (u1., 10. i 25. godini), PGDS (voz/24h);

(2) Slika raspodele prosenog godinjeg dnevnog saobraaja nasaobraajnim vorovima (raskrsnice, rampe i zone preplitanja) u 1.,10. i 25. godini;

(3) Merodavni vrni asovni protok vozila na saobraajnim deonicamai raspodela merodavnog vrnog asovnog protoka po smerovimadvotranog puta Qm = FN* PGDS (voz/h) iK=Qa/Qb;

(4) Uee kamiona i autobusa u merodavnom vrnom asovnomprotoku i karakteristike merodavnog vozila u saobraajnom toku, s

obzirom na odnos ukupne teine i snage vozila (Kg/KW);(5) Slika raspodele merodavnog vrnog asovnog saobraaja na

saobraajnim vorovima (raskrsnice, rampe i zone preplitanja) u 1.,10. i 25. godini posmatranog perioda eksploatacije mree;

(6) Faktor vrnog asovnog saobraaja, FV;

(7) Karakteristike vozaa u pogledu redovnosti vonje.

POKAZATELJI SAOBRAAJNIH TOKOVA


49/49

ZNAAJNI ZA ANALIZU KAPACITETA I NIVOA USUGE

Za optimizaciju projektnih elemenata puta, koristi se jo 7 znaajnihpokazatelja saobraajnih tokova:

(8) Stepen iskorienosti kapaciteta pri merodavnom vrnom asovnomtoku Qm u ciljnoj godini posmatranog perioda eksploatacije puta;

(9) Osnovne brzine, tj. srednje brzine slobodnog toka, kojim segarantuju potrebe saobraaja na eljenom nivou usluge;

(10) Maksimalna bezbedna brzina merodavnog putnikog vozila, tj.raunska brzina Vr (km/h);

(11) Prosena brzina toka Vqm (km/h)pri merodavnom vrnomasovnom saobraaju u ciljnoj godini posmatrane deonice puta;

(12) Prihvatljiva razlika izmeu prosene brzine toka i brzine

merodavnog teretnog vozila na usponu u zajednikoj voznoj traciVdoz (km/h) i dozvoljene brzine merodavnog teretnog vozila nausponu u zajednikoj traci Vmin (km/h);

(13) Zavisnost slobodne brzine osnovnih vozila od karakteristika puta;

(14) Potrebna duina preglednosti za izvrenje bezbednog preticanja u

Documents

3. SIS - Pokazatelji Saobracajnih Tokova