VISOKA ŠKOLA ZA POSLOVNU EKONOMIJU I PREDUZETNIŠTVO

BEOGRAD

S E M I N A R S K I R A D

Predmet: OSNOVI FINANSIJSKOG MENADŽMENTA

B E R Z A N S K I P O K A Z A T E LJ I

Mentor: Student:Prof. Slavko Karavidić Nenad Jakovljević Broj indeksa 200-037-09

Beograd, maj 2011. godine

0

Sadržaj

UVOD…………………………………………………………………… 2

1. BERZANSKI INDEKSI I DRUGI POKAZATELJI............................................ 3

2. BERZANSKI PROSECI......................................................................................... 3

3. BERZANSKI INDEKSI.......................................................................................... 7

3.1. Opšte o berzanskim indeksima.................................................................... 7

3.2. Indeksi Beogradske berze………………………………………………… 9

3.2.1. BELEKSline...................................................................................... 9

3.2.2. BELEX15.......................................................................................... 11

3.3. Najpoznatiji indeksi u svetu......................................................................... 13

4. OSTALI POKAZATELJI....................................................................................... 14

ZAKLJUČAK…………………………………………………………… 15

LITERATURA………………………………………………………….. 17

UVOD

1

U zemljama sa razvijenim tržištem i velikom berzanskom tradicijom, trgovina

hartijama od vrednosti predstavlja atraktivnu delatnost. Tačnije, bezbroj ulagača pokušava

da pobedi tržište predviđanjem događaja u budućnosti. Na osnovu očekivanih promena

cena, vrši se prodaja ili kupovina berzanskih instrumenata. Pri tome se koriste različit

pristupi a cilj je isti: prodati kada je skuplje – kupiti kada su cene najniže. Šta zapravo

tražimo? U opštem slučaju tražimo kvalitetnu hartiju od vrednosti, likvidnu hartiju od

vrednosti, hartiju od vrednosti sa što manjim rizikom, sa visokim prinosom i po mogućstvu

u atraktivnoj industriji.

Od čega zavise cene hartija od vrednosti? Da li je moguće utvrditi stepen i smer

cenovnih promena na berzi? Mogu li se kontrolisati promene cena? Ovo su samo neka od

pitanja koja se nameću svima koji nameravaju da investiraju na berzi. Prognoze veštih

analitičara se često koriste pri formulisanju strategije ulagača. Pri tome se koriste principi

fundamentalne ili tehničke analize.

Sve te teorijske koncepcije se mogu svrstati u dva osnovna pravca. Klasična

teorija, koja predstavlja jedan od pravaca fundamentalne analize, kao najvažniji parametar

u određivanju berzanskih cena uzima zarade koje ostvaruju akcionarska društva. Čim se na

tržištu nagovesti pojava faktora koji mogu uticati na zaradu kompanije, sektora ili, pak,

ekonomije u celini doćiće do promena cena akcija koje će se desiti i pre nego najavljeni

faktori izvrše uticaj na zarade. Ukoliko investitori ne reaguju odmah, anticipirajući

pozitivan ili negativan uticaj fundamentalnih faktora na zarade, biće kasno jer tržište već

unapred u cene »ugradi« očekivane efekte. Teorija poverenja predstavlja drugi pravac

razmišljanja pristalica fundamentalne analize. Ova teorija nudi objašnjenje za mnoge

situacije na tržištu gde se striktno pridržavanje kvantitativnih principa klasične teorije

pokazalo nemoćnim. U velikom broju slučajeva tržište je pokazivalo dobro stanje

fundamentalnih faktora, a cene akcija su jednostavno išle naniže.

Tehnička analiza stiče sve veću popularnost. Razlozi su, naizgled, sasvim ubedljivi:

na osnovu kretanja cena hartija od vrednosti u prošlosti, formuliše se stav o budućim

tokovima. Samim tim ,na osnovu valjane tehničke analize koja će obuhvatiti prethodni

period, mogu se izvući pouzdani zaključci o kretanju cena na finansijskim tržištima u

budućnosti. Postoje tri premise na kojima se zasniva tehnička analiza: tržište svodi sve na

pravu meru, cene se kreću u trendovima i istorija se ponavlja.

1. BERZANSKI INDEKSI I DRUGI POKAZATELJI

2

Potencijalne investitore u načelu najviše interesuje promena cena i obim trgovanja

svakom pojedinačnom akcijom. Međutim, kretanje tržišta u celini, njegov usporen ili

ubrzan rast, stagnacija ili dinamičan pad je u suštini odraz onoga što se događa u privredi

jedne zemlje.

Investitori uvek imaju isti cilj: kupiti što jeftinije, a prodati što skuplje. Budući da je

berzansko tržište kontinuirano tržite, da do promena cena i utvđivanje tržišnih cena akcija

dolazi svakog dana, investitori na berzanskom tržištu modifikuju osnovni princip trgovanja

“kupiti što jeftinije, a prodati što skuplje” u principu “ kupiti kada cene hartija od vrednosti

dostignu najnižu vrednost, a prodati ih kada dostignu najvišu vrednost. 1

Da bi znali kada će nastupiti taj trenutak kada će cene hartija od vrednosti krenuti

naviše ili naniže, potrebno je da se analiziraju kretanja cena hartija od vrednosti i na

osnovu tih kretanja donese investiciona odluka.

Važno je znati da pokazatelji kretanja cena efekata na berzanskom tržištu ne

pokazuju kako će se kretanje tih efekata odvijati u budućnosti, već samo kako su se kretale

u prošlosti. To znači da pokazatelji kretanja cena efekata pokazuju, odnosno registruju

promene koje su se desile u prošlosti (ex post) pristup.2

Iako je ova karakteristika tržišnih pokazatelja veoma ograničavajuća u savremeno

vreme, različiti berzanski pokazatelji, našli su svoju nezaobilaznu primenu u analizi

berzanskih kretanja. Ovi pokazatelji predstavljaju indikatore opšteg stanja u privredi ili

njenim pojedinim granama i sektorima.

Tržišna kretanja onih kompanija koje svoje hartije od vrednosti plasiraju putem

organizovanog tržišta, mere se putem proseka i indeksa.

2. BERZANSKI PROSECI

U široj javnosti pojmovi indeksi i proseci najčešće se shvataju kao sinonimi, ali se

u suštini radi se o različitom načinom merenja promena cena hartija od vrednosti. Proseci

predstavljaju ponderisane ili neponderisane proseke cena hartija od vrednosti.

1 Krstić Borko, Monetarne i javne finansije, Megatrend, Begrad, 2003., str. 143

2 Jednak Jovo, Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Beograd 2008., str. 89

3

Proseci cena hartija od vrednosti (akcija) dobijaju se sabiranjem cena akcija

određenih odabranih kompanija i deljenjem sa brojem koji je, u određenom vremenu,

definisan kao delilac.

Za izračunavanje proseka uključena je po jedna akcija kompanije koja, je određena

za izračunavanje proseka, tako da je ponder definisan visinom cene kokretnog efekta. Na

taj način akcije čije su cene više imaju veći relativni uticaj na visinu proseka bez obzira na

obim trgovine. To znači da promena cene efekta koji ima višu cenu, značajnije menja

vrednost utvrđenog pokazatelja, od promene cena efekta sa nižom vrednosti.

Berzanski proseci se uobičajeno računaju na osnovu reperezentativne liste od 20-

30 kompanija najčešće za različite privredne sektore kao što su industrijski, uslužni,

transportni itd. Nekada se i ovi ovako utvrđeni pokazatelji obedinjavaju u jedan koji onda

pokazuje kretanje cena efekata u odnosnim privrednim sektorima.

Berzanski proseci su veoma korišćeni pokazatelji kako kod investitora tako i kod

drugih analitičara koji se bave analizom berzanskog tržišta i analizom finansijskih tržišta

uopše. Međitim, iako ovi proceci predstavljaju veoma pouzdane pokazatelje na osnovu

kojih se mogu doneti relevantni zaključci o njihovom kretanju u budućnosti, i na osnovi

kojih se može doneti investiciona odluka, oni imaju određena ograničenja koja su vezana

za: 3

1. zamenu akcija,

2. promenu veličine reprezentativne liste,

3. deobe akcija.

Kao što znamo na savremenom tržištu kompanije svakodnevno menjaju svoju

aktivnost, tako da često dolazi do promene kako njihove delatnosti, tako i do rezultata koji

postižu na tržištu, dolazi do akvizicija i raznih drugih transformacija sve do prestanaka

rada i sve to utiče na promene, odnosno zamene akcija, koje se nalaze na listi za

izračunavanje proseka. Ukoliko dođe do takve situacije postoje dve teorijske mogućnosti: 4

1. da se izabere akcija one kompanije koja se prodaje po sličnoj ceni. Ukoliko ne

postoji akcija koja se prodaje po sličnoj ceni na odnosnom tržištu, onda ostaje

mogućnost da se doda ili oduzme određeni iznos u odnosu na prethodnu procenu.

Ovakav postupak nije statistički ispravan ali on u načelu zadovoljava osnovnu

namenu za utvrđivanje pokazatelja.

2. Drugi pristup nudi rešenje koje je sadrano u usaglašavanju delioca.

3 Jednak Jovo, Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Beograd 2008., str. 96

4 Milojević Dobrivoje, Finansijska tržišta, savremena administracija,Beograd,1996.,str. 65

4

Promena veličine liste uzrokuje probleme vezane za izračunavanje pokazatelja.

Dosadašnja iskustva su pokazala da je potrebno da se u određenim slučajevim proširuje

lista akcija, koje se koriste za izračunavanje pokazatelja. Ako se zaista ukaže potreba za

proširivanjem liste, onda se proračun mora izvršiti za određeni period unazad za novu listu.

Određena tržišna situacija nalaže da kompanije dele cene svojih akcija. U tom

slučaju dolazi do poteškoća koje su vezane za izračunavanje berzanskih pokazatelja.

U slučaju da se izvši deoba akcije od 100 evra u odnosu 1:5 80 evra bi bilo izuzeto

iz procene, ako se ne bi izvršilo usaglašavanje. Da se ne bi dobili netačni podaci na osnovi

kojih se može doneti pogrešna investiciona odluka potrebno je izvršiti određena

usaglašavanja.

Postoje tri metoda na osnovu kojih se može izvršiti usaglašavanje:5

1. Najjednostavni način je da se akcije, za koju je izvršena deoba, zameni akcijom

iste vrednosti. Međutim, budući da se lista koja se formira za izračunavanje

berzanskog pokazatenja formira na osnovu repezentativnih akcija u pojedinim

granama, veoma teško je ispiniti zahtev da nova akcija bude i reprezentativna

akcija iz iste privredne grane ili privrednog sektora i da ima istu cenu. Zbog toga se

ovaj metod retko primenjuje.

2. Drugi metod podrazumeva korišćenje multiplikatora. Naime, ako je akcija

podeljena u srazmeri 1: 5 novu cena se pomnoži sa 5 i na taj način problem deobe

akcije je prevaziđen. Ovaj metod je veoma jednostava i prihvatljiv.

3. Treći metod podrazumeva promenu delioca, tako da nivo promene ostaje isti.

Radi obašnjenja ovog metoda poslužimo se sledećim primerom:

Ako pretpostavimo da se određeni pokazatelj izračunava na osnovu cena pet akcija i ako se

jedna od njih podeli u odnosu 1:4 situacija bi bila sledeća:

Akcija Cena

A 20

B 20

C 40

D 30

E 40

Ukupna vrednost akcija iz korpe je 150. Delilac je 5 tako da procena iznosi 30

(150:5).

5 Jednak Jovo, Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Beograd 2008., str. 98

5

Ako je akcija C podeljena u odnosu 1:4 proizilazi da bi ukupna vrednost iznosila

120 (20+20+10 +30 +40). Budući da je delilac ostao isti i on iznosi 5 proizilazi da vrednost

procene iznosi 24 umesto 30. Dakle, došlo je do pada procene ikao se na tržištu ništa nije

desilo osim deobe jedne akcije.

Promenu delioca moguće je izvršiti na sledeći način.

Nova agregatna cena

(1) Novi delilac = ------------------------------

Stara procena cena

Nova agregatna cena

(2) Nova procena = ------------------------------

Novi delilac

Novi delilac = 120: 30 = 4

Nova procena = 120: 4 =30

Iz navedenog primera vidljivo je da se promenom delioca procena vraća na prethodni nivo.

Pokazatelji (prosesi) koji su ponderisani cenom izračunavaju se sabiranjem cena

odabranih akcija (iz indeksne korpe) i deljenjem tog zbira brojem koji je definisan kao

delilac.

Najpoznatiji prosek je Daw Jones Industral Averages (DJIA) koji predstavlja

industrijski prosek (indeks). Ovaj pokazatelj je konstruisan još 1896. godine. On spada u

najpoznatije i najčešće objavljivane pokazatelje. U vreme kada je ustanovljen njime je bila

obuhvaćena jedna grupa akcija, a izračunavalo se deljenjem ukupnog zbira cena akcija sa

iznosom ukupnog broja akcija.

Danas se ovaj prosek izračunava sabiranjem cena akcija 30 najvećih industrijskih

renomiranih i visoko kvalitetnih kompanija tzv. blu chip stocks6 kotiranih na NYSE koji se

deli činiocem kojim se usklađuju odstupanja prouzrokovana cepanjem (deobom) akcija

koja su vršena tokom godina ili drugim promenama do kojih je došlo zamenom neke od

kompanija koje ulaze u prosek tako da DJIA više podseća na indeks nego na prosek.

Pored DJIA postoje još tri Dow Jones indeksa od kojih dva prate kretanje akcija

kompanija iz određenih privrednih sektora, a treći predstavlja kombinaciju prva tri indeksa.

6 Termin blu chip stocks potiče iz igre pokera gdje žeton plave boje predstavlja najveću vrednost.

6

Dow Jones industrijski ndeks (Dow Jones Industriaj Average) prati kreatnje cena

akcija 30 industrijskih kompanija.

Dow Jones indeks transportnih kompanija (Dow Jones Transportation Average)

prati kretanje cena akcija 20 avio-kompanija, kao i kompanija iz oblasti železničkog i

drumskog saobraćaja.

Dow Jones indeks uslužnih delatnosti (Dow Jones Utility Average) prati kretanje

cena akcija koje se bave kao što su plin ili električna energija ili neki drugi energenti.

Dow Jones 65 kompozitni indeks (Dow Jones 65 Compozite Average) prati

kretanje cena akcija svih 65 kompanija koje ulaze u sastav prva tri indeksa.

3. BERZANSKI INDEKSI

Po indeksima se podrazumevaju ponderisani proseci cena izabranih hartija od

vrednosti. Često se kaže da oni predstavljaju tržišne indikatore i da pokazuju kretanje cena

hartija od vrednosti u dužem vremenskom periodu.

3.1. Opšte o berzanskim indeksima

Osnovna funkcija indeksa je da kvantitativno iskaže dnevne promene cena hartija

od vrednosti u odnosu na bazni period. Sam apsolutni nivo vrednosti indeksa govori

relativno malo o kretanjima na tržištu, dok se mnogo više podataka može dobiti

posmatranjem njegove realtivne promene, kao i kretanjem kroz prethodni period.

Kao i većina alatki kojima se služe analitičari indeksi imaju svoje negativne i

negativne strane. Indeksi praktično predstavljaju sredstvo koje se može koristiti za

uopšteno posmatranje kretanja na tržištu u prethodnom periodu, a analiza indeksa u

prošlosti i njihove reakcije u ekonomiji mogu investitorima pomoći da bolje reaguju na

aktuelnu situaciju.

Takođe, imajući u vidu da se indeksi izručanavaju matematičkim metodama koje

imaju brojna ograničenja, indeksi mogu biti pogrešno protumačeni ili da indeksi ne

pokazuju one elemente za što su namenjeni. Izračunavanje indeksa, pored berze, bave se

razne stručne kompanije koje su vezane za berzansko poslovanje. Ineksi u najopštijem

smislu treba da daju odgovor šta se dešava na finansijskom tržištu. Sadržaj indeksa čini

indeksna korpa odabranih hartija od vrednosti čije kretanje će biti praćeno tim indeksom.

7

Indeksna korpa u stvari predstavlja zamišljeni portfolio akcija koje reprezentuju određeno

tržište i pokazuje kako bi se kretali prinosi investitora koji je uložio baš u te hartije od

vrednosti. Indeksi se sastavljaju na različite načine tako da pokazuju: 7

1. kretanje svih cena na odnosnom tržištu (all share indeks),

2. zatim kao sektorski indeks (u indeksnoj korpi si indeksi koji pripadaju samo

odrđenoj grani),

3. indeks najlikvidnijih akcija (u indeknoj korpi se nalaze akcije kompanija definisane

po kriterijumu likvidnosti),

4. regionalni indeks (u indeksnoj korpi se nalaze akcije kopanija iz definisanog

regiona odabrane po definisanom kritetijumu), itd.

Pored berzanskih indeksa, u čiju indeksnu korpu ulaze akcije, postoje berzanski

indeksi u čiju indeksnu korpu ulaze obveznice, kao i indeksi sa robnih berzi.

Indeksi ponderisani tržišnom vrednošću izračunavaju se stavljanjem u odnos

ukupne tržišne vrednosti odabranih kompanija u sadašnjem trenutku, sa njihovom

ukupnom tržišnom vrednošću u prethodnom periodu (bazni period).

Ovakva vrsta indeksa je npr. S&P500 kompozitni indeks rejting organizacije

Standard&Poor' za odabranih 500 akcija8. Indeks S&P500 ponderiše svaku akciju iz svog

sastava u proporciji sa njenom tržišnom kapitalizacijom9, t.j. u proporciji sa ukupnom

tržišnom vrednošću svih akcija tog preduzeća. To znači da kompanija čija je tržišna

kapitalizacija npr. tri puta veća od tržišne kapitalizacije druge kompanije imaće i tri puta

veći ponder u indeksu. Vrednost 500 akcija iz S&P500 indeksa iznosi otprilike 75%

tržišne kapitalizacije NYSE. Sastav S&P500 se menja u zavisnosti od listinga NYSE10 i

“nestajanja” kompanija pod dejstvom merdžera (mergers) i akvizicija (acquisitions).

Smatra se da ovaj indeks kao reperni koriste najveći investitori u akcije. Pošto kretanje

cena pojedinih akcija sadržanih u ovom indeksu, više od ostalih utiče na smer kretanja

tržišta, kod izračunavanja indeksa S&P500 njihovom perfomansama se pridaje poseban

značaj. Ovaj indeks je poznat po tome što označava vrednost tržišta koja mogu biti

7 Vunjak Nenad, Finansijski menadžment, Bankarske finansije, EF Subotica, 2006., str. 112

8 400 industrijskih, 20 transportnih, 40 kompanija koje vrše javne usluge i 40 finasijskih kompanija

9 Tržišna kapitalizacija kompanija dobija se kada se ukupan raspoloživi broj akcija pomnoži jedinićnom

cenom akcije.10 One akcije koje se pojave na listingu mogu biti obuhvaćene S&500 indeksom, a one koje siđu sa listinga,

po pravilu, izlaze iz uzorka indeksa.

8

strateški referentnija od vrednosti pojedinih deoničkih društava. Pri konstrukciji

berzanskih indeksa mora se voditi računa o više stvari kao što su:11

1. Veličina uzorka mora biti takva da se njome dovoljno precizno može

reprezntetovati tržišni segment koji se želi posmatrati. Nisu pogodni ni preveliki

uzorci (neekonomični su i otežavaju računanje) niti premali (mogu značiti

nepreciznost). Određivanje prave mere veličine uzorka je veoma osetljiv posao od

koga zavisi kvalitet indeksa.

2. Reprezentativnost uzorka mora biti da indeks odražava promene u svakom

segmentu skupa. Veći uzorci su, po pravilu, i reprezentativniji, ali se pravilnim

izborom elemenata skupa reprezentativnost može postići i na nivou malog uzorka.

3. Ponderisanje određuje značaj pojedinih elemenata uzorka. Ponderisanje treba da

bude saglasno značaju pojedinih elemenata uzorka na kretanje skupa kao celine.

Ako je hartija od vrednosti zastupljena u indeksu proprocionalno njenoj

zastupljenosti na tržištu tada se govori o tržišnoj kapitalizaciji (value weighted) kao

ponderu. Ako su hartije od vrednosti u indeksu zastupljene podjednako bez obzira

na njihovo tržišno učešće, tada govorimo o jednakim ponderima (equal weights).

Ukoliko su hartije ponderisane njihovim cenom, tada govorimo o cenovnom

ponderisanju (price weights).

4. Praktične jedinice mere mora da ima svaki berzanski indeks koji pretenduje da

stekne popularnost. Njima berzanski indeks treba da pruži jednostavne i jasne

odgovore na pitanja koja su od interesa za investitore. Lakoća čitanja i tumačenja

indeksa su odlučujuće za njegov uspeh.

3.2. Indeksi Beogradske berze

3.2.1. BELEKSline

Zvaničan naziv ovog indeksa je Opšti indeks akcija Beogradske berze ‐ BELEXline.

BELEKSline je indeks koji je od maja 2008. godine zamenio indeks BELEKSfm.

BELEXline je indeks koji je ponderisan tržišnom kapitalizacijom koja se nalazi u

slobodnom prometu (free float), koji se ne prilagođava za isplaćene dividende, i nije

zaštićen od dilutacionog efekta koji se javlja usled isplate dividendi. BELEXline se sastoji

od akcija kojima se trguje na tržištima Beogradske berze i koje su ispunile kriterijume za

11 Internet sajt: www.belex.rs - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g

9

ulazak u indeksnu korpu. Težina komponenti u indeksu je ograničena na maksimalnih 10%

u odnosu na free‐float tržišnu kapitalizaciju indeksa.

Namena indeksa je da meri promene cena (price index) akcija kojima se trguje na

Beogradskoj berzi, a koje su prethodno zadovoljile kriterijum za uključivanje u indeksnu

korpu. Indeks BELEXline je dizajniran kao osnovni „benchmark“ za praćanje kretanja

cena na srpskom tržištu kapitala. Sa druge strane, BELEXline je dizajniran na način koji

najbliže moguće opisuje ukupna (broad market) tržišna kretanja i koji može služiti kao

podloga (underlying) za kreiranje strukturiranih proizvoda i derivate na domaćem i

inostranom tržištu. Od njega se očekuje da bude analitička alatka kako za portfolio

menadžere, profesionalne analitičare, stručnu javnost, investitore, tako i sve druge koji

proučavaju dinamiku kretanja cena na srpskom tržištu.

Kalkulacija i obavljivanje indeksa BELEXline vrši se svakog radnog dana Berze, po

isteku svih zakazanih trgovanja za taj dan. U slučaju da je trgovanje pojedinačnom

hartijom od vrednosti uključenom u indeksnu korpu obustavljeno na određeni dan ili u

određenom periodu, indeks se izračunava na bazi poslednje cene date hartije sa poslednjeg

trgovačkog radnog dana koji je prethodio obustavi njenog trgovanja.

Cena akcija koja se koristi za izračunavanje indeksa BELEXline je preovalađujuća,

odnosno cena zatvaranja koja je formirana u trgovanju akcijama koje čine indeksnu korpu.

Prilikom izračunavanja vrednosti indeksa u bilo kojem trenutku relevantna količina akcija

određenog izdavaoca koja se koristi prilikom računanja, obuhvata ukupan broj običnih

akcija pomnožen free float faktorom (FFc) na dan poslednje revizije indeksne korpe.

Free float faktor (FFc) je procenat akcija koji se nalazi u slobodnom prometu i koji

je javno dostupan potencijalnim investitorima. FFc se dobija kada se od ukupnog broja

akcija oduzmu akcije koje se ne nalaze u slobodnom prometu (non free float). Pod pojmom

akcija koje nisu u slobodnom prometu smatraju se akcije koje su u vlasništvu: 12

- lica koja pojediničano poseduju više od 5% akcija od ukupno izdatih akcija

izdavaoca izuzimajući akcije koje se nalaze u vlasništvu investicionih i penzionih

fondova, kao i druge akcije na kastodi računima, društva za upravljanje fondovima,

osiguravajućuih društava, brokersko dilerskih društava i drugih investicionih

kompanija sa kratkoročnim investicionim strategijama;

- sopstvene akcije izdavaoca;

- akcije koje poseduju međunarodne organizacije i institucije za razvoj;

12 Internet sajt: www.belex.rs - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g

10

- akcije koje poseduje Republika Srbija, izuzimajući akcije u vlasništvu Akcijskog

fonda, Fonda za penziono i invalidsko osiguranje.

Izračunavanje free float faktora FFc i pratećih koeficenata:13

FFc(%)=100%‐Non free float%

Broj akcija u free floatu = FFc*ukupan broj akcija

Free float tržišna kapitalizacija = FFc* Ukupna tržišna kapitalizacija

FFc se utvruđuje na bazi javno dostupnih informacija sa internet stranica

Centralnog registra, kao i podataka koji su obavljeni u prospektu izdavaoca na datum

revizije indeksne korpe. FFc se računa kvartalno, primenjuje se od trenutka implementacije

revizije indeksne korpe i važi do sledeće revizije.

3.2.2. BELEX15

Pored indeksa BELEKXline Beogradska berza izračunava i indeks BELEX15.

BELEKS15 je indeks ponderisan isključivo tržišnom kapitalizacijom koji se ne prilagođava

za isplaćene dividende i nije zaštićen od dilutacionog efekta koji se javlja usled isplate

dividendi. BELEX15 se sastoji od akcija kojim se trguje metodom kontinuiranog trgovanja

i koje su ispunile uslove za ulazak u indeksnu korpu. Težina komponenti u indeksnoj korpi

je ograničena na maksimum 20% u odnosu na ukupnu tržišnu kapitalizaciju indeksa na

datum revizije.

BELEX15 je prevashodno namenjen unapređenju investicionog procesa, kroz

merenje performansi najlikvidnijeg segmenta srpskog tržišta kapitala, kao i kroz

mogućnost upoređivanja potencijalnih investicionih strategija prema indeksu. Sa druge

strane, BELEX15 je dizajniran na način koji najbliže moguće opisuje tržišna kretanja

najlikvidnijih akcija i može služiti kao podloga (underlying) za kreiranje strukturiranih

proizvoda i derivata na domaćem i inostranom tržištu.

Namena ovog indeksa je da se mere promene cena (price indeks) akcija na

berzanskom i slobodnom berzanskom tržištu kojima se trguje metodom kontinuiranog

trgovanja i koje su ispunile uslove za ulazak u indeksnu korpu. Ovaj indeks je namenjen

unapređenju investicionog procesa, kroz merenje performansi najlikvidnijeg segmenta

tržišta kapitala. Od ovog indeksa se očekuje da bude veoma pouzdana alatka, kako za

portfolio menadžere, investicione savetnike, investitore tako i za sve one koje proučavaju i

analiziraju berzansko tržište.

Tabela broj 1. Sastav indeksne korpe indeksa BELEKS15 na datum poslednje revizije

13 Internet sajt: www.belex.rs - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g

11

30.06.2010.

  Emitent Simbol Količina FFc Procenat

AIK banka a.d. , Niš AIKB 7.310.649 69,90% 20,00 %

Komercijalna banka a.d. , Beograd KMBN 870.931 32,40% 15,66 %

Energoprojekt holding a.d. , Beograd ENHL 8.760.529 100,00% 13,53 %

Soja protein a.d. , Bečej SPT 5.390.000 68,90% 8,27 %

Metals banka a.d. , Novi Sad MTBN 341.355 84,83% 8,05 %

Agrobanka a.d. , Beograd AGBN 718.748 79,93% 7,77 %

Univerzal banka a.d. , Beograd UNBN 506.362 74,93% 6,49 %

Jubmes banka a.d. , Beograd JMBN 154.177 66,27% 4,48 %

Privredna banka a.d. , Beograd PRBN 2.492.828 80,59% 3,36 %

Imlek a.d. , Beograd IMLK 9.529.610 17,38% 2,56 %

Metalac a.d. , Gornji Milanovac MTLC 1.020.000 87,41% 2,46 %

Messer Tehnogas a.d. , Beograd TGAS 1.036.658 18,06% 2,12 %

Bambi Banat a.d. , Beograd BMBI 420.678 35,81% 1,91 %

Tigar a.d. , Pirot TIGR 1.718.460 100,00% 1,82 %

Telefonija a.d. , Beograd TLFN 514.970 73,14% 1,50 %

Izvor: www.belex.co.yu

Kalkulacija i obavljivanje indeksa BELEX15 vrši se svakog radnog dana Berze, u

realnom vremenu, od trenutka kada je ispunjen uslov za njegovo izračunavanje i

publikovanje, pa do formiranja cena na zatvaranju. Cena akcija koja se koristi za

izračunavanje indeksa BELEX15 je svaka cena akcija koja je formirana u trgovanju

akcijama koje čine indeksnu korpu, izuzev cena koje su ostvarene u blok transakcijama.

Prva vrednost indeksa BELEX15 u danu, utvrđuje se u realnom vremenu u trenutka

kada najmanje 30% akcija koje čine indeksnu korpu ostvari prvu transakciju u danu (cena

na otvaranju). Ukoliko se do utvrđivanja cena na zatvaranju više od 70% akcija koje čine

indeksnu korpu ne otvori (ne zaključi ni jednu transakciju), indeks BELEX15 se ne

izračunava u realnom vremenu, već se utvrđuje vrednost indeksa prema cenama na

zatvaranju akcija koje čine indeksnu korpu, bez obzira koliko indeksnih komponenti je

ostvarilo transakcije u predmetnom danu. Prilikom izračunavanja vrednosti indeksa u bilo

kojem trenutku relevantna količina akcija određenog izdavaoca koja se koristi prilikom

računanja, obuhvata ukupan broj običnih akcija pomnožen free float faktorom (FFc) na dan

poslednje revizije indeksne korpe.

12

3.3. Najpoznatiji indeksi u svetu

U Velikoj Britaniji najpoznatiji je sistem indeksa koje obavljuju dnevne novine

Fajnenšel Tajms (Financial Times Share Indexes). Aktuarske indekse izračunava Aktuarski

institut i Fakultet za aktuarstvo kao ponderisane aritimetičke sredine za 54 tržišna sektora

podeljena u različite industrijske grane.

U Japanu najpoznatiji je Nikkei indeks. Ovaj indeks se još naziva i Nikkei Dow

Jones Index, Nikkei Stock average ili Nikkei 225. Ovaj indeks potiče sa tokijske berze

(Tokyo Stock Exchange – TSE). Nikkei indeks se izračunava od 1949. godine, a

predstavlja ponderisani indeks koji obuhvata cene 225 akcija. Ove akcije predstavljaju

akcije prve sekcije berze (gde važe strogi uslovi) i gde se kotira ukupno oko 1200 akcija.

Indeksna korpa 225 jednom godišnje se revidira kada 6 akcija može biti zamenjeno.

Grafik broj 1 Indeks Tokijske berze

Izvor: www.wikipedia.com

U Nemačkoj je najznačajni berzanski indeks DAX (Deutsche Aktieninex).

Indeksnu korpu čine 30 akcija vodećih nemačkih kompanija sa Frankfurtske berze.

U Nemačkoj je veoma popularan indeks FAZ Aktien. Ovaj indeks obuhvata 100

najvećih kompanija sa Frankfurtske berze.

U Hong Kongu najznačajniji berzanski indeks je Hang Seng Index. Kreiran je

1964. godine i predstavlja ponderisanu vrednost 3314 akcije sa listinga berze u Hong

Kongu.

14 Broj 33 izabran, jer po Kineskoj astrologiji predstavlja srećan broj.

13

U Francuskoj najznačajniji berzanski indeks je CAC GENERAL INDEX

(Cotation Assistee en Continue General Index). Izračunava se od 1981. godine, a sastoji se

od 250 kotiranih akcija na Pariskoj berzi. Za potrebe trgovine fjučersima konstruisan je

podindeks CAC-40 koji obuhvata 40 kotiranih akcija.

U Švajcarskoj najznačajniji indeks su SBI (Swiss Bank Indistry) i SBC General.

U Italiji najznačajni indeks je MIB General i Banca Com.

Na kraju ovog dela seminarskog rada se može zaključiti da berzanski indeksi

predviđaju i procenjuju konjunkturna kretanja na finansijskom tržištu u celini ili njegovom

jednom delu, a posredno procenjuju i konjunkturna kretanja u realnom sektoru na nivou

privrede u celini ili njegovim pojedinim delovima. Oni predstavljaju kratak i jasan pregled

kretanja na finansijskim tržištima za period za koji su konstruisani (dan, nedjelja, mesec ili

više meseci).

4. OSTALI POKAZATELJI

Među o stalim pokazateljima, koji se koriste u analizi berzanskog poslovanja

spadaju: 15 tržišna kapitalizacija akcija i pokazatelji strukture investitora.

Tržišna kapitalizacija predstavlja proizvod broja emitovanih akcija i njihove

poslednje tržišne cene. Ukupna tržišna kapitalizacija predstavlja zbiz svih tržišnih

kapitalizacija akcija koje su u celosti slobodne za trgovanje. Ovaj pokazatelj se može

računati za tržište kao celu, pojedine segmente tržišta, akcije u indeksnoj korpi, akcije koje

čine free float16, pojedine izdavaoce akcija ili obveznica i slično. Pokazatelji strukture

investitora predstavljaju takve pokazatelje koji pokazuju koja vrsta investitora je prisutna

na tržištu i kakav je njihov međusobni odnos. Najčešće se meri odnos pravnih i fizičkih

lica u strukturi investitora, kao i odnos stranih i domaćih investitora. Takođe, kao i

tražišna kapitalizacija i ovaj pokazatelj može se koristiti kao pokazatelj tržišta kao celine,

pojedinih njegovih segmenata, akcija u indeksnoj korpi itd.

ZAKLJUČAK

Za konstrukciju bilo kog iznosa u bilo kojoj zemlji potrebno je utvrditi optimalni

uzorak hartija od vrednosti. Uzorak hartija od vrednosti mora biti dovoljno veliki da

15 Milojević Dobrivoje, Finansijska tržišta, savremena administracija,Beograd,1996.,str. 74

16 Već je objašnjeno na strani 11.

14

odražava realna kretanja privrednog segmenta za koji se konstruiše, s jedne strane, ali ne

toliko velik da otežava izračunavanje i poskupljuje njegovo korišćenje. Uzorak hartija od

vrednosti mora biti sastavljen od reprezentativnih elemenata posmatranog privrednog

segmenta. Takođe, neophodno je i pravilno odabrati pondere kao i jedinice izražavanja da

bi bili podesni za razumevanje i davanje neophodnih informacija.

Proseci predstavljaju ponderisane ili neponderisane proseke cena hartija od

vrednosti. Proseci cena hartija od vrednosti (akcija) dobijaju se sabiranjem cena akcija

određenih odabranih kompanija i deljenjem sa brojem koji je, u određenom vremenu,

definisan kao delilac. Za izračunavanje proseka uključena je po jedna akcija kompanije

koja, je određena za izračunavanje proseka, tako da je ponder definisan visinom cene

kokretnog efekta. Na taj način akcije čije su cene više imaju veći relativni uticaj na visinu

proseka bez obzira na obim trgovine. To znači da promena cene efekta koji ima višu cenu,

značajnije menja vrednost utvrđenog pokazatelja, od promene cena efekta sa nižom

vrednosti.

Najčešće korišćenu grupu indikatora tržišta predstavljaju berzanski indeksi koji

svojim cenovnim kretanjem treba da daju odgovor na osnovno pitanje: Šta se dešava na

finansijskom tržištu? Indeks predstavlja imaginarni portfolio hartija od vrednosti koji

reprezentuje određeno tržište ili jedan njegov segment, npr. pojedinu granu ili pojedinu

vrstu hartija od vrednosti. Svaki indeks ima svoju metodologiju izračunavanja, pri čemu

svaki od njih polazi od baznog vremena posmatranja i bazne vrednosti koja se, po pravilu,

indeksira sa 1, 10, 100 ili 1.000. Prate se promene vrednosti indeksa, pri čemu je daleko

korisnija procentualna od apsolutno promene.

Pri izradi berzanskog indeksa mora se voditi računa o nekoliko bitnih stvari.

Veličina uzorka mora biti takva da se njome dovoljno precizno može reprezentovati tržišni

segment koji se želi aproksimirati. Mali uzorci mogu dovesti do nepreciznosti, a veliki

mogu proizvesti neekonomičnost i komplikovanost izračunavanja. Još jedna bitna stvar

koja određuje kvalitet indeksa jeste određivanje pondera. Ponderisanje određuje značaj

pojedinih elemenata uzorka na kretanje skupa kao celine. Najčešće se za pondere uzima

broj koji odražava učešće kapitalizacije date akcije u kapitalizaciji skupa, odnosno tržišnog

segmenta koji se želi aproksimirati.

Najpopularniji i najpoznatiji svetski berzanski indeksi su svakako američki Dow

Jones Industrial Average (DJIA) i Standard & Poor's 500 Stocks Composite Average

(S&P500). DJIA indeks jedan je od najstarijih indeksa pošto je kreiran još u XIX veku.

15

Kreiran kao skup 30 najkvalitetnijih američkih kompanija, svakodnevno se objavljuje u

Vol Strit Žurnalu i predstavlja prosek cena akcija pomenutih 30 kompanija.

Beogradska berza svakodnevno objavljuje dva indeksa – Belex15 i BelexLine.

Belex15 predstavlja indeks najlikvidnijih srpskih akcija kojima se trguje na kontinuiranom

segmentu Beogradske berze.

LITERATURA

1. Grupa autora: A. Živković, B. Krstić, P. Bojović, Monetarna ekonomija i bankarstvo

III, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, cetvrto izdanje, 2001.

16

2. Jednak Jovo, Finansijska tržišta, Beogradska poslovna škola, Beograd 2008.

3. Krstić Borko, Monetarne i javne finansije, (koautori Zoran Bingulac, Miodrag

Jovanović), Megatrend, Begrad, 2003.

4. Vunjak Nenad, Finansijski menadžment, Bankarske finansije, EF Subotica, 2006.

5. Milojević Dobrivoje, Finansijska tržišta, savremena administracija,Beograd,1996,

Zakon o tržištu hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata, "Službeni

glasnik RS",br. 47/2006

Internet adrese:

- www.belex.rs - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g

- www.emportal.rs - ostvaren pristup dana 30.05.2011.g

- www.e-serbia.biz - ostvaren pristup dana 28.05.2011.g

- www.wikipedia.org - ostvaren pristup dana 29.05.2011.g

17