2. SIS - Eksploatacioni Pokazatelji

7/25/2019 2. SIS - Eksploatacioni Pokazatelji

1/54

SAOBRAAJNI INFRASTRUKTURNI SISTEMI

2. EKSPLOATACIONI POKAZATELJI

Saobraajno optereenje ipropusna mo putnog preseka


2/54

2. EKSPLOATACIONI POKAZATELJI

U PROJEKTOVANJU PUTEVA

1. Saobraajno optereenje

2. Brojanje saobraaja3. Propusna mo (kapacitet)

4. Teorijska istraivanja

5. Eksperimentalna istraivanja


3/54

2.1. Saobraajno optereenje Saobraajno optereenje se definie kao merodavni broj vozila koji

u odreenom vremenskom intervalu prolazi, ili se oekuje da e proikroz odreeni putni presek. Analize se uglavnom odnose na POSTOJEE i PLANIRANO

saobraajno optereenje. Postojea slika saobraajnog optereenja, formira se brojanjem

saobraaja na karakteristinim presecima putnih pravaca, slui kaoosnova za analizu postojeeg stanja i utvrivanje zakonitosti razvoja. Prognozno optereenje ukazuje na budue veliine saobraajnih

tokova za koje treba obezbediti protonost. Saobraajna deonicaje deo putnog pravca izmeu dva uzastopna

saobraajna vora. Saobraajni vorje mesto sueljavanja dva ili vie putnih pravacagde saobraajni tokovi mogu menjati putni pravac ili smer kretanja.

Karakteristike saobraajnih tokova - vremenska neravnomernost,neravnomernost po smerovima, heterogenost sastava toka po

vozilima, po vozaima itd.


4/54

Neprekinuti sobraajni tokje tok koji se javlja na saobraajnimdeonicama- nema kolizije sa drugim saobraajnim tokovima.Moe biti ometan zastojima izazvanim poremeajima kao to su

kvarovi vozila, nezgode ili pojava zahteva za protokom veim odkapaciteta. Na saobraajnim deonicama autoputeva i jednosmernih puteva, uprincipu vladaju uslovi neprekinutog i neometanog saobraajnogtoka. Na saobraajnim deonicama puta za dvosmerni saobraaj

vladaju uslovi neprekinutog, ali delimino ometenog saobraajnogtoka zbog preticanja. Odsekpredstavlja deo saobraajne deonice puta sa homogenim

tehniko eksploatacionim karakteristikama. Saobraajna trakapredstavlja funkcionalni deo ukupnogpoprenog profila puta kojim se kree jedan niz vozila.

Kolovozna trakaje povrina kolovozne konstrukcije na kojojmoe postojati jedna ili vie saobraajnih, ivinih i drugih traka.Autoput ima najmanje dve kolovozne trake sa po dve saobraajnetrake i zaustavnom trakom.


5/54

2.2. Brojanje saobraaja i varijacijesaobraajnog optereenja

Podaci o brojanju saobraaja slue kao osnova za praenje promenasaobraajne slike. Brojanje se obavlja sistematski, na odreenimpresecima puta, kontinualno ili u odreenim vremenskim razmacima.

Razvoj automatskih brojaa saobraaja omoguio je kontinualnobrojanje saobraaja na mestima ugradnje. Savremeni brojai upisujuna memorijske medije broj vozila koja su prola u proteklom satu,

svakog dana 24 zapisa (za svaku saobraajnu traku). Postoje i brojaikoji vre klasifikaciju po vrstama vozila, tako da za svaki sat registruju

vie podataka o broju vozila za svaku klasu posebno.

Neravnomernost: saobraajno optereenje pokazuje znatne promene ioscilacije tokom godina, u toku jedne godine, sedmice ili dana. Prome-

ne tokom godina pokazuju trend porasta (ili smanjenja) saobraaja, alinija godinje promene saobraaja odraava karakteristike

gravitacionog podruja i ulogu putnog pravca u mrei.


6/54

Varijacije saobraajnog optereenja

Prosean dnevni saobraaj izuzetno je vaan podatak za saobraajne

analize. Zbog mesenih i dnevnih varijacija, uveden je "prosean godinjidnevni saobraaj" (PGDS) koji se dobija na osnovu kontinualnog brojanjatokom godinu dana:

Kada ne postoje podaci o kontinualnom brojanju saobraaja tokom godine,kao pouzdan podatak se smatra "prosean dnevni saobraaj" (PDS), kojise dobija brojanjem tokom najmanje sedam dana u vreme prosenih meseci(april, maj, oktobar):

Pored toga, kratkotrajnim brojanjem u periodima najveeg i najmanjegmesenog optereenja (na primer avgust i januar), mogu se odrediti

sezonske promene saobraajnog optereenja u toku godine.

[ ]dan

vozgodisnjevozilaukupnoPGDS365

=

[ ]danvozdanabrojvozilaukupno

PDS=


7/54

Sezonske varijacije

saobraajnog optereenja

Sezonske promene u toku godine su vaan pokazatelj.Uopteno, razlikuju se etiri osnove kategorije puteva:

Putevi sa gradskim i prigradskim karakterom saobraaja (A,B),

pokazuju najmanje oscilacije - to su oigledno kretanja kojanajmanje zavise od godinjeg doba i vremenskih uslova;

Na vangradskim putevima, ija je osnovna uloga povezivanjeudaljenih gradova, pojavljuju se vee promene (C), to se tumaikorienjem alternativnih vidova prevoza u toku zime (eleznica,autobusi, avioni) i konano, tranzitni saobraaj ima svoje vrne

periode u toku letnjih meseci;

Putni pravci koji vode ka turistikim centrima imaju najveepromene tokom godine (D).


8/54

Sezonske varijacije saobraajnog optereenja

gradske i prigradskesaobraajnice (A,B)vangradski putevi(C)

turistiki putni pravci(D)

Opti tok promene saobraajnog optereenjau zavisnosti od funskije puta u mrei

godinja neravnomernost


9/54

Kontinualnim brojanjem u toku jedne sedmice moe se utvrditi

zakonitost promene saobraajnog optereenja po danima. Obinosu proseni dani utorak, sreda i etvrtak, a maksimalna optereenja

se javljaju u danima vikenda - petak, nedelja.

Promene saobraajnog optereenja u toku nedelje


10/54

Dnevne varijacije saobraajnog optereenja

Dnevna neravnomernost jasno istie "vrni sat" kada kroz odreeni

putni presek proe najvei broj vozila u toku 60 uzastopnih minuta. Nanaim putevima se vrni sat najee javlja izmeu 10.30 i 12 asova.Dnevne oscilacije su izraenije od godinjih i nedeljnih oscilacija, zatoto je razlika izmeu vrnog asovnog optereenja i minimalnog u tokunoi veoma velika. Da bi se vrno asovno optereenje realno odredilo,

potrebno je da se brojanje vri u intervalima od 5 minuta.


11/54

asovne varijacije saobraajnog optereenjaSamo vrno asovno optereenje ima neravnomernost u toku 60minutnog perioda. Poznavanje ovih oscilacija je posebno vano kodregulisanja prinudno prekinutih saobraajnih tokova - raskrsnice,

naplatne stanice i sl. U ovim sluajevima reenja se trae zapetominutni interval, kako bi se izbegle posledice trenutnog zaguenja.

Pokazatelj neravnomernosti u toku vrnog sata naziva se "faktor vrnog asa":FV = Omax/12 * PMOmax

gde je: Omax - maksimalno asovno optereenjePMOmax - maksimalno petominutno optereenje

Ovaj faktor se koristi kod prorauna propusne moi putnog profila.Na javnim vangradskim putevima faktor vrnog asa iznosi 0.80 do 0.85


12/54

Merodavno saobraajno optereenje

Nema mnogo asova u toku godine bliskih sa apsolutno

maksimalnim asovnim optereenjem, pa se kao merodavnouzima po veliini 30. do 60. asovno optereenje -"optereenje n-tog asa".Procentualni odnos saobraajnog optereenja "n-tog asa"

(On) merodavnog za dimenzionisanje prema prosenomdnevnom saobraaju tokom godine (PGDS) naziva se"faktor n-tog asa":

OnFN = ---------- * 100 [%]

PGDS

Ovaj faktor zavisi od karaktera puta, a njegove vrednosti se

za 30. i 60. as razlikuju u zavisnosti od karaktera puta:


13/54



14/54

Brojanje saobraaja u naoj praksiSatna distribucija saobraajnih tokova u godini


15/54


Merodavno saobraajno optereenje Qn

mer [voz/h] odreuje seza svaku saobraajnu deonicu puta, najmanje za dva vremenskapreseka: za 10-to godinji i za 20 ili 25-godinji period. Naosnovu Q25mer vri se generalno dimenzioniranje punog putnogprofila i utvruje irina putnog pojasa, a na osnovu Q10mer se

projektuje i gradi prva etapa.

- Maksimalno asovno optereenje = predimenzionisanobjekat- Saobraajno - ekonomske studije: 25 - godinji period i

10 - godinji period

- Q25mer dimenzionisanjeputnog profila

- Q10mer projektovanje prve etape


16/54

Struktura saobraaja i vozila

Pored merodavnog saobraajnog optereenja, neophodno jepoznavati i strukturu saobraaja, broj i strukturu teretnihvozila, kako bi se tokom projektovanja uvaili zahtevi koje

postavlja teretni saobraaj i procenio uticaj teretnih vozila nakapacitet deonice. Treba proveriti potrebu izgradnje dodatnetrake za spora vozila na usponima. Kod nas je uobiajeno da seukupan broj vozila koji ini PGDS razvrstava u sledee

kategorije: putniki automobili (PA), laka teretna vozila do 1,5 t(LTV), teretna vozila nosivosti 1,5 - 5 t (STV), teka teretnavozila nosivosti preko 5 t (TTV), autovozove (AV), autobuse

(BUS) i ostalo (npr. zaprena vozila i traktori).


17/54


Kada se na osnovu postojeih podataka o saobraaju, uz

primenu svih prateih saobraajnih i ekonomskih studijadobije proseno dnevno optereenje za plansku godinu(PGDS), izraava se kao zbirna veliina i prikazuje se unumerikoj i grafikoj formi, po saobraajnim deonicama.

Kada se utvrdi PGDS za plansku godinu i faktor n-tog

asa, moe se sraunati ukupan asovni obim saobraajamerodavan za dimenzionisanje:

FN

Qnmer = PGDS *----------- [voz/h]

100


18/54

Merodavno saobraajno optereenje - Raskrsnice

Pored analize saobraaja na pojedinimsaobraajnim deonicama, veoma je bitnoustanoviti distribuciju saobraaja na raskrsnicama.

Podaci se izraavaju brojem vozila na as za svaskretanja koja se mogu pojaviti na raskrsnici. Podaci se prikupljaju na slian nain kao i za

deonice i prikazuju se grafiki.

Prognozirano merodavno asovno optereenjeraskrsnice (%PGDS) se koristi za dimenzionisanjegraevinskih elemenata i saobraajno - tehnikuopremu raskrsnice.


19/54

Merodavno saobraajno optereenje - Raskrsnice


20/54

Brojanje saobraaja

U SAD 1950. godine prvi put objavljeni su podaci o nepre-

kidnom brojanju saobraaja za svih 8760 asova u godini naputnoj mrei na odreenim saobraajnim deonicama.

U Velikoj Britaniji 1956. godine sprovedeno je neprekidno

brojanje saobraaja u svih 8760 asova u godini na putnojmrei pomou automatskih brojaa saobraaja.

Prvo brojanje saobraaja u naem regionu obavljeno je 1975.god. u Sloveniji, da bi se kasnije proirilo na celu bivu SFRJ.


21/54

Brojanje vozila:

Runo korienjemposebnog ureaja ibrojakog obrasca Induktivno (promena induktiviteta)

Pneumatsko (promena pritiska)

Radarsko (promena frekvencije talasa)

Video (digitalna obrada video signala)

Brojanje saobraaja

B j j b j


22/54

Brojanje saobraaja


23/54

Brojanje saobraaja

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32

60 m


24/54

Video detekcijski sistemi


25/54

Kontinualni brojai markeQLTC 10 registruju vozilapo satima i danima, 10

vrsta vozila + 1 vrstu

nekategorisanih vozila


26/54

Brojanje saobraaja u naoj praksi

Saobraaj se posmatra sa dva osnovna aspekta:

1. Kao saobraajni tok, sa pokazateljima i zakonitostima pogodnim zaanalize eksploatacionih karakteristika toka i putnih deonica, brzina,kapaciteta i nivoa usluga.

2. Kao niz optereenih osovina koje vre fizike uticaje na kolovoz i

izazivaju oteenjamoramo poznavati strukturu saobraajnog toka,najee kroz procentualno uee pojedinih tipova vozila.

Broj ekvivalentnih standardnih osovina se dobija konverzijom realnih

osovinskih optereenja od vozila koja uestvuju u saobraajnom toku,na ekvivalentno saobraajno optereenje ESO od 82 kN. Primenomfaktora ekvivalencije, koji osovine sa razliitim optereenjem izraava

brojem prelaza osovine od 82 kN. Faktor moe biti manji, jednak ili

vei od 1.


27/54

Brojanje saobraaja u naoj praksiZapis sa brojaa saobraaja (broja bez klasifikacije vozila)


28/54

Brojanje saobraaja u naoj praksiOsnovna statistika obrada zapisa sa brojaa

(rauna se za svaki za mesec)


29/54

Brojanje saobraaja u naoj praksiPrimer obrade podataka za godinu dana


30/54

Brojanje saobraaja u naoj praksiNeravnomernost saobraajnog toka po danima u godini


31/54

Brojanje saobraaja u naoj praksiMesena neravnomernost saobraajnog toka po danima


32/54

Brojanje saobraaja u naoj praksiVeliina saobraajnog toka na lokacijama automatskih brojaa po

mesecima (pmds) za period 1991. - 2002. godine

Brojako mesto: 201 Meljak Put broj: M-22 Deonica: (228) Vrani-Stepojevac


33/54

2.3. Propusna mo (kapacitet)

Propusna mo N [voz/h], ili kako se esto naziva, kapacitet, iskazujese maksimalnim brojem vozila koja kroz odreeni putni presek mogu

proi u jedinici vremena.

Pod praktinom propusnom moi saobraajne deonice puta podra-

zumeva se maksimalni protok vozila u jedinici vremena, na deonicisa najnepovoljnijim tehniko eksploatacionim karakteristikamasaobraajnog toka u povoljnim ambijentalnim uslovima u jednomsmeru, ili za dvotrane ili vietrane puteve u oba smera.

Kada se posmatra putna mrea, pored deonica puteva, pojedini njeni

delovi su i rampe, zone preplitanja, krune raskrsnice, signalisaneraskrsnice, raskrsnice bez svetlosne signalizacije. Pored toga,naroito u gradskim i prigradskim zonama, analizira se kapacitettranzita (kapacitet tranzitnih autobusa i inskih vozila), povrine za

peake tokove i biciklistike tokove.


34/54

Saobraajno optereenje

Teorijska razmatranja propusne moi su dovela do razvojateorije saobraajnog toka kao posebne discipline.

Uporeenjem saobrajnog optereenja i propusne moi seizvodi veoma vana ocena putnog poteza, deonice ili celog

putnog pravca. Ta ocena ukazuje na nedostatke, napotrebne intervencije kao to su proirenje kolovoza,regulisanje raskrsnica i sl. ili pomae kod uporeenjavarijantnih reenja. Kod projektovanja novog puta i

odreivanja pojedinih geometrijskih elemenata uvek sekoristi uporeenje prognoziranog saobraajnog optereenjai propusne moi: Qmer/N.


35/54

2.4. Teorijska istraivanja saobraajnog toka

Prve teorijske zakonitosti kretanja vozila po putu i propusne moizasnivane su na predpostavci da se saobraajni tok ponaa kao fluid,odnosno da je saobraajni tok homogen. Analize su vrene za jednusaobraajnu traku osnovnog odseka puta pod predpostavkom da sviuesnici u saobraaju imaju iste psiho-fizike karakteristike, da sudu celog posmatranog odseka puta obezbeeni isti uslovio vonje i

da sva vozila imaju iste dinamike osobine.Pod ovakvim uslovima, za saobraajni tok vai osnovna zakonitosttoka:

Q = G * V [voz/h]

gde je:G - gustina saobraajnog toka [voz/km]V -brzina saobraajnog toka [km/h]Q - protok [voz/h]

P t k


36/54

ProtokBroj vozila koja prou odreeni presek puta u jedinici vremena (q voz/h)


37/54

Gustina saobraajnog toka

(broj vozila/km)S

vozilabrojg =

S d j b i


38/54

Srednja prostorna brzinabrzina na jednom odseku

n

V

V

n

i

i

s

== 1

S d j k b i


39/54

Srednja vremenska brzinabrzina na jednom preseku

=

=m

i

it Vm

V

1

1

K kt i tik b j t k


40/54

Karakteristike saobraajnog tokaPriroda saobraajnog toka ipak nije kontinualna, kao kod fluida.Sastoji iz ureenog niza elemenata - vozila, sa sledeim parametrima:

srednje vremensko odstojanje vozila u sobraajnom toku:3.600

tsr = ---------- [sec]

Q

srednje odstojanje vozila [m] u jednom vremenskom preseku:

1.000ssr = --------- [m]

G

gustina saobraajnog toka G u osnovnoj jednaini se sada moeizraziti preko srednjeg odstojanja vozila ssr, pa se dobija:

1.000 * VQ = --------------- [voz/h]

ssr


41/54

Cilj istraivanja saobraajnog toka

Cilj analize je da se odredi protok u funkciji brzine Q = f(V). Problem

se svodi na definisanje srednjeg odstojanja u funkciji brzine ssr =f(V).

Za sluaj ravnomernog kretanja (V= const), odstojanje se moematematiki odrediti kao virtuelna duina vozila (lv):

lv = aV2 + bV + c [m] gde su a,b i c faktori koji zavise od vrste vozila, naina koenja,uslova puta, reakcije vozaa, itd. U teorijskim analizama raznihautora, vrednosti ovih faktora se kreu: a = 0,05 do 0,5; b = 0,50 do1,50; c = 4,30 do 7,60 m.

Uvoenjem ove zamene u osnovnu jednainu, dobija se :1.000 * V

Q = ------------------ [voz/h]

aV2 + bV + c


42/54

Protok u funkciji brzine Q = f(V).

Z klj i t ij kih i t i j


43/54

Zakljuci teorijskih istraivanjasaobraajnog toka

Propusna mo (N) putajednaka je maksimalnom protoku:

N = Qmax

Maksimalni protok postie se u irokom podruju relativno malih

brzina (Vkrit = 30 - 50 km/h). Kod veih brzina protok opada kaoposledica poveanja virtuelne duine vozila.Najnovija istraivanja,pokazuju da se maksimalni protok moe ostvariti i pri veim brzinama.

Savremeni razvoj teorije saobraajnog toka zasniva se na

eksperimentalnim opaanjima meuzavisnosti parametara osnovnezakonitosti gustina - brzina - protok. Modeli se razvijaju u dva smera:

makroskopski - preko analogije sa fluidom i mikroskopski -

razmatranjem kretanja svakog vozila u saobraajnom toku, uz

posmatranje parametara ponaanja vozaa, uticaja drugih vozila itd.

Osnovni dijagram saobraajnog toka


44/54

Osnovni dijagram saobraajnog toka

Prema osnovnoj zakonitosti saobraajnog toka (Q = G * V), sva triparametra meusobno su zavisna. Zavisnost brzine od gustine V=f(G),zakonitosti gustina - protok Q = f(G) i protok - brzina V= f(Q). Odnos

ova tri pokazatelja saobraajnog toka je ilustrovan na sledeoj slici:

N=Qmax ~ 2.400 do 2.800 [PA/h]

Vkrit ~ 50 do 60 [km/h]

Gkrit ~ 40 do 45 [PA/km]Pri tome je:

ssr= 22 - 25 [m],

tsr= 1,4 - 1,5 [sec]

Zavisnost gustine (G) i protoka (Q)


45/54

Zavisnost gustine (G) i protoka (Q)

Sa porastom gustine saobraajnog toka protok raste sve dok sene postigne kritina gustina (Gkrit). Od te take porast gustine

saobraajnog toka izazivapad protoka sve dok se ne postignetzv. gustina pri zaguenju, kada prestaje kretanje vozila (Gmax).

Zavisnost protoka (Q) i brzine (V)


46/54

Zavisnost protoka (Q) i brzine (V)

Funkcionalna veza protok - brzina ima oblik krive koji je

slian odnosu gustina - protok.

Zavisnost gustine (G) i brzine (V)


47/54

Zavisnost gustine (G) i brzine (V)

Odnos gustina-brzina, definie osnovni dijagram saobraajnogtoka. Take a, b, c, d i e odgovaraju takama na osnovnom

dijagramu, pa ako se zna da je u taki c maksimalni protok, sledida je propusna mo puta Qmaxprikazana povrinom Gkrit * Vkrit.


48/54

Teorijske zavisnosti V = f(G)

2 5 Ek i t l i t i j


49/54

2.5. Eksperimentalna istraivanja

propusne moi

Prikupljanje podataka:

Brzina i broj vozila

Gustina saobraajnog toka Protok

Brzina saobraajnog toka

(Razlikuju se dva pojma: brzina koja se proraunava naosnovu snimanja iz vazduha je srednja prostorna brzina,a ako se posmatra samo na jednom preseku, onda je

srednja vremenska brzina).


50/54

Struktura i karakteristike saobraajnog toka

Idealni i realni uslovi Faktori puta: kod kolovoza sa saobraajnim trakama

uim od 3,75 m; kod bonih smetnji koje se od ivicekolovoza nalaze na rastojanju manjem od 1,80 m i kod

vizura preglednosti (P) manjim od 450 m. Saobraajni faktori: reprezentuju strukturu i

karakteristike saobraajnog toka, kao to je uee teretnihvozila i autobusa u saobraajnom toku. Uvode se faktori

ekvivalencije koji uee ovih vozila svode na ekvivalentputnikih vozila. Na primer Et=3PA, Eb=1,6 PA. Vrednostfaktora ekvivalencije (E) zavisi od veliine i duineuspona, jer teretna vozila i autobusi imaju, u odnosu na

putnika vozila, bitno razliite dinamike karakteristike.


51/54

Proraun propusne moi

Praktian obrazac za proraun propusne moiprimenom ove metodologije za autoputeve glasi:

N = Qmax = 2,000 * n * Pc * Tc * Bc [voz/h/smeru]gde je:

N -propusna mo po smerun -broj saobraajnih traka po smeruPc- korekcioni faktor koji odraava zbirni uticaj irine saobraajne

trake i udaljenost bone smetnje (za tr 3,75 m i udaljenostbone smetnje 1,80 m; faktor Pc = 1)

Tc - korekcioni faktor koji izraava uticaj uea teretnih vozila usaobraajnom toku (za 0% teretnih vozila ovaj faktor imavrednost Tc = 1,0)

Bc - korekcioni faktor koji odraava uticaj uea autobusa usaobraajnom toku (za 0% autobusa, Bc = 1,0)


52/54

Proraun propusne moi

Za puteve sa ukupno dve saobraajne trake, propusnamo se izraava kao broj vozila na as u oba smera:

N = Qmax = 2,000 * Pc * Tc * Bc [voz/h/oba smera]

Ovde se mora uzeti u obzir veliina ekvivalenta teretnihvozila koja zavisi od duine i veliine podunog nagiba. Na

primer, na horizontalnom putu jedno teretno vozilo jednakoje 2 PA jedinice, a na usponu od 5%, duine 2,50 m, jedno

teretno vozilo ima isti uticaj kao 14 putnikih automobila.

Zakljuci eksperimentalnih istraivanja


53/54

Zakljuci eksperimentalnih istraivanjapropusne moi

Rezultati i zakljuciU praksi, irom sveta, esto se primenjuje ameriki prirunik zakapacitet puteva HCM (Highway Capacity Manual), Razvijen naosnovu istraivanja u SAD u periodu 1945-1965. godine i kasnije do-

punjavan. U izdanjima iz 1965 i 1985. godine pod idealnim uslovima

saobraajne trake osnovnog odseka autoputa podrazumeva se : minimalna irina trake 3,75 m

minimalna udaljenost bonih smetnji 1,80 m jedan niz vozila

homogen saobraajni tok (100% PA) u sastavu vozaa dominiraju oni koji svakodnevno voze

Pri takvim uslovima je prema HCM: N = 2000 PA/h; Vkrit = 48 km/h;Gkrit = 41,67 PA/km po jednoj saobraajnoj traci, a gustina pri

zaguenju iznosi Gmax = 150 PA/km.

G i d ti i


54/54

Granine vrednosti propusne moi

Granine vrednosti propusne moi, prema HCM-u zavise i od tehnike

klase puta i reima saobraaja:VRSTA PUTA PROPUSNA MO (PA /h)Dvosmerni put sa ukupno 2 saob. trake 2,000 u oba smera

Dvosmerni put sa ukupno 3 saob. trake 4,000 u oba smera

Autoput sa najmanje 2 saob. trake po smeru 2,000 po svakoj traci

Noviji HCM iz 1994. godine, pri idealnim uslovima za saobraajnutraku etvorotranog autoputa daje sledee vrednosti: N = 2200 PA/h,

pri razliitim vrednostima brzine Vkrit = 80,45 - 96,6 km/h iGkrit = 22,78 - 27,34 PA/km.

Prema evropskim iskustvima, vrednosti protoka u HCM predstavljajudonju granicu, jer su na primer, na dvotranim putevima irine 7,5 mzabeleeni protoci od 2400 do 2800 voz/h.

2. SIS - Eksploatacioni Pokazatelji

Text of 2. SIS - Eksploatacioni Pokazatelji

IZBORNI POKAZATELJI 2002-2012. godina - IZBORNI POKAZATELJI . 2002-2012.godina. Sarajevo, decembar 2012. godine . Tabela br.1 : Uporedni pokazatelji izbora od 2002-2012. godina . BIRAČKO

POKAZATELJI STANJA SIGURNOSTI - HAK

3 POKAZATELJI ENERGETSKE EFIKASNOSTI

Makroekonomski Pokazatelji Konkurentnosti BiH

Fosili kao pokazatelji okoliša

BERZANSKI POKAZATELJI

Makroekonomski pokazatelji po kantonima FBiHpokazatelji+po++kantonima... · Makroekonomski pokazatelji po kantonima FBiH 6 6 MAKROEKONOMSKI POKAZATELJI FBiH U 2016. GODINI Nakon laganog

Pokazatelji Uspjesnosti Poslovanja u Preduzecu

Izborni pokazatelji 2002-2012. godina

Fin. Pokazatelji - Skraceno

3. EKSPLOATACIONI POKAZATELJI

KAI Group | KAI Group · 2018. 11. 5. · Eksploatacioni pokazatelji 0.01mg'dm2 O. I mg/dm2 ž1300N 700N Otporni Otporni ÈO.5 N'mm2 ÈI. O N'mm2 È2.0 N'mnz2 I'13òbp:yca NPD Pogledaj

POKAZATELJI USPJEŠNOSTI POSLOVANJA

Financijski pokazatelji

finansijski pokazatelji

Makroekonomski pokazatelji po kantonima FBiH

SOCIOEKONOMSKI POKAZATELJI - Istinomjer

OSNOVNI STATISTIČKO ANALITIČKI POKAZATELJI

3. SIS - Pokazatelji Saobracajnih Tokova

Ekonomski pokazatelji Indije

pokazatelji mjernog

POKAZATELJI CENTRALNE TENDENCIJE - Yola · POKAZATELJI CENTRALNE TENDENCIJE Pokazatelji centralne tendencije (srednje vrednosti) su: - Aritmetička sredina - Geometrijska sredina

DEMOGRAFSKI POKAZATELJI, ZAPOSLENOST-NEZAPOSLENOST …

Osnovni Fin Pokazatelji

Ekonomski Pokazatelji Poslovanja Preduzeća - Završni

POKAZATELJI PROVEDBE OPERATIVNOG PROGRAMA …

Socioekonomski Pokazatelji Za 2014

EKONOMSKI POKAZATELJI JAVNOG GRADSKOG PRIJEVOZA

Osnovni pokazatelji kvaliteta voda

Pokazatelji rentabilnosti verzija 2003

Documents

2. SIS - Eksploatacioni Pokazatelji

Text of 2. SIS - Eksploatacioni Pokazatelji